Akita Inu-du a samuraja u telu psa

Akita inu je pas koji poti e iz japanske pokrajine Tohoku sa ostrva Hon u i izvorno se zove Akita Matagi ili pas za lov na medvede. Akita inu kakvog danas poznajemo nije imao ovakav izgled. Davne 1870.godine, on je ukr ten sa ak pet vrsta (Mastifom, Nema kom dogom, Nema kim goni em, Bernadincem i To a inuom) kako bi se dobio ja i izgled i bolje karakteristike. Predstavlja jednog od nacionalnih simbola Japana i u davna vremena i samo su ga plemi i mogli posedovati. Vremenom nastaje nova vrsta ameri ke Akite, tako da se i dan danas deli na ove dve vrste- ameri ki Akita i japanski Akita inu. Ameri ki Akita ima vi e boja, dok japanski ima samo odabrane (beli, zlatni, crveni, crnoprugasti, srebrno-prugasti i crveno-srebrno-prugasti ). Amerikanci su neko vreme nazivali ovu rasu Veliki japanski pas . Akita inu je veran pas, ali dominantan, pa se prilikom dresure vlasnik mora vi e potruditi. Prema strancima je rezervisan. Takmi arskog je duha i pomalo je netrpeljiv prema ostalim psima. Drugi svetski rat je zamalo uni tio ovu rasu. Na po etku rata, psi su patili od nedostatka hranljivih materija, zato ih je stanovni tvo ubijalo i hranilo se pse im mesom, a krzno koristilo za ode u. Vlada je naredila da se ubiju svi preostali psi, kako se zaraza ne bi irila. Vlasnici koji nisu eleli da njihovi ljubimci budu ubijeni, pu tala ih je u planine, gde su ih posle ponovo uzgajali. Drugi na in spasavanja je bio da se ukrste sa nema kim ov arima i imenuju ih kao drugu rasu. Kako god, Mori Savata i (Morie Savatashi) je najvi e zaslu an za o uvanje Akita inua. On i njegovi pomaga i uz velike napore ponovo su stvorili ovu rasu od svega nekoliko pasa koliko su uspeli da sa uvaju. Ameri ki vojnici su zavoleli ovu rasu, tokom rata u Japanu, pa su ih poveli sa sobom u Ameriku. Slika 1 Pas koji li i na medu i izuzetno je veran Ameri ki i japanski Akita inu razlikuju se, ne samo po boji, ve i po tome to je ameri ki te i i krupniji, glava mu ima vi e medve i oblik, a japanski ima o triju lisi iju glavu. Ameri ka verzija mo e imati i crnu masku preko lica, dok se kod japanske verzije takav pas diskvalifikuje u takmi enju. Slika 2 Razlike izme u ameri kog i japanskog Akite inua Evo nekoliko zanimljivosti koje sigurno niste znali o ovoj rasi: Australija nema odgajiva nicu Akita inua Helen Keler (Helen Keller) dolazi u Japan 1937.godine, izra ava interesovanje za ovu rasu i dobija na poklon dva psa, Kamikaze-goa i Kenzan-goa, koje vodi sa sobom u Ameriku Slika3 Helen Keler je bila veliki ljubitelj ove rase

Duga ko krzno kod Akite inua zove se Moku i veruje se da su dugodlake Akite pitomije Ima ma iju naviku da isti lice posle jela

Spada u grupu opasnih pasa, zbog svoje veli ine, agresivnosti i ujedanja, ali je izuzetno dobar sa decom, ba kao i zlatni retriever Ako ste bolesni ili trudni, u Japanu dobijate na poklon malu statuu Akite inua, koja simbolizuje zdravlje i pobolj anje i veruje se da poma e Slika 4 Prugasti Akita izgleda kao da se isprljao

Spade u drevne rase i poti e od vukova Zbog svoje masivne gra e, vrlo lako se probija kroz sneg i penje na planinske vence

Nikako nisu za male stanove ili apartmane, jer bi jedva stali, a kamoli funkcionisali u manjem prostoru Akita inua zovu jo i du a samuraja u telu psa Slika 5 Ha iko-najpoznatiji predstavnik ove rase

Najbolje smo ostavili za kraj-najpoznatiji Akita Inu na svetu je Ha iko ili Ha i. 2009.godine nastaje film o Ha ikou, baziran na istinitoj pri i, sa Ri ard Girom (Richard Gere) u glavnoj ulozi. Profesor na tokijskom univerzitetu dobija psa na poklon ( ha i zna i broj osam, osmi je bio u leglu, a ko je vojvoda ili princ). Pas je pratio svog vlasnika godinu dana, svakog dana do elezni ke stanice i ekao je dok se profesor ne vrati sa posla. Jednog dana, profesor se nije vratio ku i, jer je umro od infarkta, ali pas je nastavio da ga eka punih deset godina. Na li su ga mrtvog i ostarelog na stanici i u znak po tovanja podignut mu je spomenik u aprilu 1934.godine. Zato je Ha iko u Japanu danas simbol velike odanosti. Slika 6 Dirljiv film o Ha ikou