www.puskice.co.

yu
0. FINANSIJE DELIMO NA Poslovne fin - bave se problematikom fin. tokova i fin. transakcija preduzea. Javne fin -bave se fin. tokovima i fin.transakcijama javno-pravnih delatnosti 1. TRI KLJUNA ZADATKA FIN. MENADERA 1) Finansijsko planiranje i predvianje 2) Upotreba kapitala 3) Savetovanje pri donoenju poslovnih odluka 2. FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZEU U okviru jedinstvenog poslovnog sistema mogu se identifikovati 3 podsistema: 1) Izvoaki tu se obavljaju osnovne poslovne f-je: kadrovska, investiciono-tehnika, nabavna, proizvodna, prodajna i finansijska 2) Informacioni obuhvata informacione f-je koje se odnose na procesiranje podataka o budunosti, o prolosti, kao i kontrolu i analizu podataka Raunovodstvena f-ja u okviru informacionog podsistema ima dominantnu ulogu 3) Upravljaki obuhvata f-je: planiranje proizvodnih procesa, ogranizaciju i kontrolu izvrenja proizvodnih zadataka Finansijska f-ja kao poseban poslovni sistem svestrano je ukljuena u delovanje svih ostalih funkcija. Centralna kategorija fin. f-je je novac u svim njegovim osnovnim ulogama. 2.1 ODNOS FINANSIJSKE I OSTALIH F-JA U PREDUZEU aktivnostima 2) ali i da anticipira budue fin. tokove i finansijske aktivnosti Raunovodstvena f-ja je manje aktivna f-ja, sa jednim vrlo pasivnim delom (knjigovodstvo). Za razliku od fin. raunovodstvo se bavi evidentiranjem nastalih poslovnih promena 4. PROFITABILNOST ( RENTABILNOST) Ciljna f-ja poslovanja preduzea sa fin. aspekta je maximizacija profita, pa onda maximizacija profitabilnosti. b prihod = uk. prihod uk. rashodi neto profit = bruto prihod (plate + doprinosi) profitabilnost = neto prihod / proseno ang. $ Profitabilnost nam pokazuje koliko je svaki dinar uloenog kapitala doneo zarade. 5. FINAN. ASPEKT POSLOVNIH TRANSAKCIJA Da bi se maksimizirala profitabilnost poslovne aktivnosti preduzea moraju biti voene, tj usmeravane od strane menadmenta preduzea. To znai da je neophodno permanentno kontrolisati ostvarenje finansijski zadatih veliina svih poslovnih ciklusa i poslovnih transakcija Cirkulacija sredstava u preduzeu [slika 6 str 18] 8.1 ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE Osnovni fin poslovi i zadaci fin menadzera mogu biti: kreativni (istraivanje fin trzista, fin analiza, kontrola, pribavljanje fin sredstava ) operativni (izmirenje obaveza, naplata potrazivanja,obracun plata) Zadatak org fin f-je je da obezbedi sto racionalnije vodjenje finansijske politike, efikasno izvrsavanje fin planova, vrsenje fin analize i kontrole, obezbedjenje fin info. OFF zavisi od 1) zadataka koje izvrsava preduzee 2) vrste delatnosti 3) velicine pred. 4) tehnicko -tehnoloske opremljenosti 5) kvalifikacione strukture pred. 6) stepena decentralizacije pojedinih funkcija u okviru pred 7) lokacije preduzea .....Treba ustanoviti takav oblik off koji e obezbediti efikasno upravljanje svim procesima i aktivnostima fin funkcije Osnovni fin.procesi su : 1) utvrdjivanje potreba za finansijskim sredstvima 2) pribavljanje fin sred 3) korienje fin. sredstava 4) pracenje, usmeravanje i kontrola kretanja finansijskih sredstava 8.2 FINANSIJSKA POLITIKA je koncipiranje i utvrivanje strategije i taktige dugoronog i srednjeronog delovanja finansijskog poslovnog sistema, kao dela sloenog dimamikog sistema. Fin politika se moe odrediti kao : 1) svesno traenje i stvaralako odluivanje o osnovnim fin ciljevima 2) izbor odgov. fin strategija za detaljnije opredeljivanje ciljeva 3) oblikovanje optimalnih struktura sredstava i njihovih izvora 4) potovanje pravila fin ponaanja po fin naelima Sutina problematike fin politike je u sledeem : 1) otkrivanje i fiksiranje postojeih i potencijalnih problema finansijskog karaktera 2) sistematsko prouavanje karaktera fiksiranih problema, istraivanje puteva za njihovo reavanje ... 8.3 SLOENOST I KLASIFIKACIJA FIN POLITIKE Sa obzirom na osnovna podruja delovanja fin politike moe se govoriti o politikama: 1) pribavljanja fin sredstava 2) finansiranja proste i proirene reprodukcije 3) plasmana fin sredstava 4) zajed. ulaganja 5) stvaranja fin rezervi 6) finansiranja obrazovanja kadrova 7) utvrivanja i raspodele uk. prihoda i dobiti 8) likvidnosti 9) poslovanja na fin tritu 10) fin stabilnosti Po dr Rankoviu fin politika se moe podeliti prema: 1) vremensko-genetikom aspektu 2) vremenskom aspektu 3) zadacima fin funkcije Iz vrem-genetickog aspekta (kriterijum dinamicnosti) sledi model klasifikacije fin politike koji je deli na osnovnu : a) pol. pravila finansiranja b) pol. pravila fin poslovanja c) pol. upravljanja fin tekuu : a) pol. likvidnosti b) pol. finansijske stabilnost c) pol. obrta kapitala razvojnu : a) pol. finansijske snage b) pol. finansiranja investicija c) pol. maksimiziranja profitabilnosti 8.4 FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE interni : (oni kojise nalaze i objektivno deluju u samom preduzeu) 1) usvojena poslovna politika 2) usvojen plan i program dug. i srednjeronog razvoja 3) dimenzija avansiranja dobavljaa 4) kvalifikaciona struktura zaposlenih 5) politika finansijskih rezervi 6) politika nagraivanja 7) politika internih cena 8) finansijska situacija preduzea 9) stepen likvidnosti i stepen zaduenosti 10) stepen samofinansiranja 11) kvantum internih meufinansiranja 12) stokovi nekurentnih zaliha robe 13) ronost potraivanja i finansijskih obaveza ... eksterni (privredni sistem): 1) sistem politike cena 2) finansijski sistem 3) kreditno monetarni sistem 4) bankarski sistema 5) poreski sistem 6) devizni sistem 7) spoljno trgovinski sistem 8) sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom eksterni (trite) : 1) trite dobavljaa 2) kupaca 3) novano i trite kapitala 4) devizno trite 5) participativni poslovi 6) kooperativni i kooprodukcioni poslovi 7) inostrani zajmovi 8) inostrana ulaganja u domau privredu 9. SUTIU FIN UPRAVLJANJA INE 1) fin planiranje 2) fin kontrola 3) fin analiza 4) priliv novanih sredstava (moze biti od realizacije GP, kredita, naplate potrazivanja od kupaca, ostalih obaveza) 5) odliv nov sredstava (moze biti usled izmirenja obaveza, isplate licnih dohodaka, obaveza prema budzetu) 10. FINANSIJSKO PLANIRANJE predstavlja predvianje usklaivanje i rasporeivanje elemenata fin funkcije preduzea. Za razliku od poslovnog i raunovodstvenog planiranja ono ima za predmet planiranje fin tokova i fin struktura i konstrukcija. Fin strunjaci se prilikom fin planiranja moraju pridravati principa : 1) sistematinosti 2) jasnosti 3) potpunosti 4) elastinosti 5) vremenske tanosti 6) tanosti iznosa 10.1 VRSTE FINANSIJSKIH PLANOVA 1) Prema kriterijumu redovnosti sastavljanja: a) tekuci (redovan i vanredan) b) jednokratni (ili specijalni) 2) Prema vremenskoj dimenziji: a) perspektivni, b) osnovni (ili godisnji) c) operativni (za polugodiste, kvartal, mesec) 3) Prema svrsi sastavljanja: a) planovi priliva i odliva, b) planovi pojedinih vrsta sredstava i njihovih izvora i c) planovi prihoda i rashoda, te bruto i neto dobiti

Cilj je da poetni angaovani kapital bude uvean kroz svaku poslovnu rundu. Solventnost je sposobnost pdz.da podmiri ne samo dospele, ve i obaveze koje (e) dospevaju u kraem vremenskom periodu. Likvidnost je sposobnost preduzea da podmiri dospele obaveze. "Radni Kapital" ili "Neto Obrtna Sredstva" je razlika (a-b) izmeu vrednosti tekuih sredstava i vrednosti tekuih obaveza. Tekui Racio je odnos (a/b) vrednosti tekuih sredstava i tekuih obaveza. Proces Reprodukcije N-R-P-R1-N1 2.2 ODNOS FINANSIJSKE I NABAVNE FUNKCIJE Fin. sredstva su neophodna za nabavku svega onoga sa ime se moe zapoeti proces proizvodnje Nabavna f-ja treba dobro da istrai tr.nabavki kako bi sagledala razliite uslove nabavki. Nabavna f-ja treba voditi rauna i o veliini zaliha. One donose tetu ne samo zbog tezaurisanosti novca ve i zbog trokova skladitenja, zbog likvidnosti, pa ak mogu dovesti i do steaja. 2.3 ODNOS FINANSIJSKE I PRODAJNE F-JE Podruja saradnje finansijske i prodajne f-je su: 1) Finansiranje zaliha gotovih proizvoda 2) Finansiranje potraivanja 3) Praenje naplate potraivanja za prodate proizvode, robe i usluge 4) Informisanje o neplaenim potraivanjima 5) Sarauju u vezi odobravanja popusta za prodatu robu 6) Prodaja vodi trokove reklame, propagande, (bitan je finansijski efekat trokova) Za prodaju je vano da nae takvog kupca koji je spreman da nas avansira 2.4 ODNOS FINANSIJSKE I PROIZVODNE F-JE Fin f-ja je u vezi sa proizvodnom f-jom u smislu da: 1) obezbeuje novac potreban za proizvodni proces 2) obezbe. novac za tekue i investiciono ulaganje 3) ne bi dolo do zastoja u proizvodnji 2.5 ODNOS FIN. I ISTRIVAKO-RAZVOJNE F-JE IR F-ja je veoma skupa pa je stoga i nema svako preduzee. Za pdz. je bitno da odmeri svoje mogunosti (npr. treba videti da li se vie isplati angaovanje eksperata ili je jeftinije da se koriste usluge nauno-istraivakih ustanova). Organizacija prati koliko je zaraeno po osnovu ulaganja u istraivako-razvojnu f-ju koja je osnovana u preduzeu. 2.6 ODNOS FIN I KADROVSKE FUNKCIJE Kadrovi su nosioci preduzea. Ostvarenje svakog radnog mesta kota i potrebna su odreena ulaganja u: 1) sredstva za rad, 2) opremu, 3) poreze, 4) seminare 5) edukacije Finansijska f-ja treba da obezbedi fin. sredstva za sva ova ulaganja, uz oekivanje da e se sve ovo viestruko uraditi. 2.7 ODNOS FINANSIJSKE I PLANSKE FUNKCIJE Njihova saradnja je prilino intezivna. One sarauju u fazi sastavljanja planova. Fin. f-ja treba da podri sve ono to je planirano i na nivou pdz i na nivou fje 2.8 ODNOS FIN I MARKETING FUNKCIJE Osnovne dodirne take su: neophodnost praenja i zadovljavanja potreba, elja i ukusa postojeih i potencijalnih potroaa, na jednoj strani kao i obezbeivanje finansijske podloge za takvu poslovnu orjentaciju, na drugoj. Visina cene proizvoda/usluga uslovljena je nastalim trokovima u preduzeu koje marketing sluba mora imati u vidu pri definisanju strategije nastupa na tritu. Pre donoenja odluke o modifikaciji proizvoda razmena informacija na relaciji marketing proizvodnja finansijska f-ja i obratno mora biti potpuna da bi se sagledala rentabilnost proizvodnje takvog proizvoda, a sa druge strane spremnost kupaca da prihvate novu cenu. 3. RAZLIKA IZMEU RAUNOV. I FINANSIJA Finansijska f-ja je aktivna f-ja iji je zadatak da upravlja: 1) sadanjim finansijskim tokovima i 6. RAZLIKA IZM FINANSIRANJA I INVESTIRANJA Finansiranje je pribavljanje kapitala. Investiranje je ulaganje kapitala. Cilj preduzea je :maximizacija vrednosti preduzea deoniarima (maximizacija deonicarskog bogatstva) a vrednost preduzea se iskazuje trinom cenom obine deonice preduzea, i ona zavisi od dva faktora: 1) Oekivanog povratka 2) Rizika 7. KLJUNA PODRUJA FIN. MENADMENTA Sa strategijskog aspekta: Odluke o 1.Investiranju Viak sredstava preduzea e se investirati tamo gde se moe ostvariti najvei prinos uz minimizaciju rizika 2. Finansiranju -problem se svodi na nalaenje optimalne kombinacije finansiranja tj. optimalne strukture kapitala 3. Dividendi- misli se na raspodelu profita na deo koji ide deoniarima (kao dividenda) i deo koji zadrava preduzee. Iz ovoga se javlja suprotnost interesa preduzea i samih deoniara. Ukoliko preduzee nema tog zadranog profita, sredstva se moraju pozajmiti. Sa operativnog aspekta (sa aspekta svakodnevog voenja poslova) 1) Upravljanje sredstvima i izvorima sredstava 2) Upravlljanje novanim tokovima 3. Upravljanje trokovima Postoji kategorija Standardnih Trokova - cena kotanja prosenih proizvoaa. 8. SRUKTURA SISTEMA UPRAVLJANJA FIN. Upravljanje fin. je kontinuirana operativna aktivnost koja se sastoji u adekvatnom utvrdjivanju kolicina potrebnih fin.sredstava, njihovom pribavljanju iz najpovoljnijih izvora,racionalnoj upotrebi tih sred. i stalnom praenju, usmeravanju i kontroli kretanja fin.sred. radi ostvarivanja fin.cileva preduzea Fin ciljevi dele se na: Poetne : a) optimalna struktura sredstava b) optimana struktura izvora sredstava c) likvidnost d) racionalnost ulaganja Prelazne : a) finansijska stabilnost b) minimizacija trokova i maksimizacija prihoda c) solventnost d) brz obrt sredstava Krajnje : a) finansijska snaga b) finansijska nezavisnost c) maksimizacija profitabilnosti d) uveanje imovine Osnovni fin procesi : (detelina) 1) utvrivanje potreba za fin sredstvima 2) pribavljanje fin sredstava 3) upotreba fin sredstava 4) praenje, usmeravanje i kontrola fin sredstava ....... Elementi sistema upravljanja fin u preduzeu su: 1) fin ciljevi 2) organizacija fin funkcije 3) fin politika 4) fin planiranje 5) fin kontrola 6) fin analiza 7) fin izvestavanje 8) FIS 9) fin odlucivanje

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu
11. FINANSIJSKA KONTROLA se vrsi radi provere ostvarenja planiraniih velicina. kruna ema: finansijsko planiranje -> fin kontrola -> -> fin analiza -> fin odluivanje Pri odstupanju planiranih od stvarnih velicina prelazi se na finansijsku analizu. 12. FINANSIJSKA ANALIZA sluzi za utvrivanje razloga zbog kojih je do odstupanja dolo, na osnovu ega se donosi odluka sa ciljem da se planirane velicine i ostvare. Predmet fin. analize: 1) osvarenja opstih principa fin. poslovanja 2) osvarenja posebnih prncipa fin. poslovanja 3) dejstva internih i eksternih faktora fin. politike 4) odluka finansiranja 5) primena pravila finansiranja izvora sred. 12.1 BILANS KAO PODLOGA FIN ANALIZE predstavlja privrednika istovremeno iz dve perspektive njegove aktive i pasive, njegovih rashoda i prihoda. Uslovne karakteristike koje bilans treba da ispuni : bilansna 1) jasnost 2) istinitost 3) kontinuelnost 4) uniformnost (jednoobraznost) 5) konciznost 6) integralnost Osnovne vrste bilansa : 1) osnivaki (poetni) 2) periodini 3) kratkoroni (kompleksni i parcijalni) 4) poreski (fiskalni) 5) kreditni 6) fuzioni 7) konsolidovani 8) godinji zavrni 9) bil. saniranja 10) likvidacioni 11) integralni 12) knjigovodstveni (prometni i saldo) 13) inventarni i uspeni 12.11 BILANS STANJA je pokazatelj imovinske situacije preduzea. Sastoji se iz aktive i pasive. Aktiva (sredstva): (I) STALNA SREDSTVA 1) nematerijalna ulaganja 2) materijalna ulaganja a) zemljite b) gra projekti c) oprema 3) dugorona finansijska ulaganja a) uloena sredstva u banke b) ulaganja u hartije od vred c) dati krediti (II) OBRTNA SREDSTVA 1) zalihe a) materijal b) nedovrena proizvodnja c) gotovi proizvodi 2) kratkorona potraivanja a) avansi i depoziti b) kupci c) potraivanja iz povezanih preduzea 3) kratkorona finansijska ulaganja a) ulaganja u banke b) dati krediti 4) ostala kratkorona potraivanja 5) hartije od vrednosti a) ekovi b) menice 6) novana sredstva a) iro raun b) blagajna (III) AKTIVNA VREM RAZGRAN. Pasiva (I) TRAJNI KAPITAL SOPSTVENI IZVORI 1) nominalni kapital a) drutveni kapital (posl fond) b) deoniki kapital c) trajni ulozi 2) nenominirani kapital rezerve (II) TUI IZVORI 1) dugorone obaveze a) obaveze prema povezanim preduzeima b) dugoroni krediti c) prodaja obveznica 2) kratkorone obaveze a) k.o. iz poslovanja (avansi, dobavljai, hartije od vrednosti) b) krakorone fin obaveze c) kratkoroni krediti d) ostale kratkorone obaveze (III) PASIVNA VREMENSKA RAZGRANI. 12.2 VRSTE FINANSIJSKE ANALIZE postoje dva aspekta fin stanja preduzea koja treba da budu istraivana: kratkorono (odraava tekuu likvidnost ili solventnost u blioj budunosti) i dugorono (odnosi se na njegovu finansijsku snagu i strukturu) Aspekti Vrste finansijske analize: 1) a. sredstava i izvora sredstava 2) a. likvidnosti (priliva i odliva) 3) a. rashoda i prihoda 4) uspenosti poslovanja. 13. FIN INFORMACIONI SISTEM - FIS je podrska finansijskom upravljanju. Informacije i sastavni je deo IS-a preduzea. On treba da omogui upravljanje fin kroz aurno praenje: 1) priliva i odliva novanih sredstava 2) strukture sredstava i njihovih izvora 3) rashoda i prihoda 4) rezultata poslovanja 14. FINANSIJSKO IZVETAVANJE Fin izvestavanje je podrka fin.odlucivanju.Izvetaji o poslovanju sagledavaju se preko izvetaja o profitu, raspodeli neto profita, proceni vred pdz.i fin.izvestaja koji govore o prelomnoj tacki i margini rentabilnosti. F Izv. je tehnika upravljanja finansijama zajedno sa finansijskim odluivanjem. obrtna sredstva tekue obaveze = neto tekua aktiva 15.1 IZVETAJ O MARGINI RENTABILNOSTI TS = FT + vt*Q UP UT = UPF TS-trokovi; FT-fiksni trokovi; vt-trokovi po jedinici; Q-broj komada UP-ukupan prihod; UT-ukupni trokovi; UPF-ukupan profit VT = vt*Q , VT-varijabilni trokovi doprinos po jedinici = (UP - VT) / broj komada prelomna taka rentab.=FT / doprinos po jedinici (PTR je taka gde su UT=UP) MS margina sigurnosti MS=[ 1-(obim prodaje na PTR / postojei obim prodaje)]*100 to je MS vea to je proizvodnja sigurnija. 15.2 IZVETAJ O PREDVIANJU NOV. TOKOVA (radi se za krae vremenske periode po mesecima i nedeljama) Neto tok (tok novca) = novani prilivi i prodaja - novani odlivi Neto tok + poetno stanje (za januar) = krajnje stanje(za januar) Krajnje stanje za januar je poetno stanje za februar itd. 15.3 IZVETAJ O BRZINI CIRKULACIJE (odnosi se na cirkulaciju nov. sredstava u procesu poslovanja preduzea i za vremenski period njihovog zadravanja u pojedinim fazama reprodukcije) Primer za raunanje broja dana vezivanja sredstava: Zalihe materijala i sirovine - ostvareno je 20 mil din, a planirano je bilo 42 mil. din Ostvarena vrednost nabavke - 100, a planirana 146 Broj dana vezivanja sredstava u zalihama materijala i sirovina: osvarena -> 365*20 / 100 = 73 dan planirana -> 365*42 / 146 = 105 dana To vrimo za sve pozicije i izraunavamo ukupan broj dana. Komentar: ako je ostvaren broj dana manji od planiranog znai da je dolo do ubrzanja cirkulacije sredst. u odosu na planiranu i do skraenja vrem. angaovanja sredst. i u pojedinim fazama i ukupno. U suprotnom je sve obrnuto. 15.4 IZVETAJ ZA PRORAUN POTREBNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA Rentabilnost ulaganja = profit / neto potrebna finansijska sredstva Neto potrebna finansijska sredstva = potrebna finansijska sredstva profit 15.5 IZV. O PROCENI VREDNOSTI PREDUZEA Postoje dva naina za procenu vrednosti preduzea: 1) Neto tekua vrednost = ukupna vrednost sredstava - tekue obaveze - dugoroni zajmovi Sadanja ukup.vred. pdz = neto tekua vrednost + Goodwill (marka, osvojenost trita, kvalitet...) 2) Koristi se ''ALTMAN'S Z SKALA'' iji je obrazac: Z = 1,2x1 + 1,4x2 + 3,3x3 + 0,6x4 + 1,0x5 gde je: x1 = obrtni kapital / ukupna sredstva x2 = zadrani profit / ukupna sredstva x3 = profit pre poreza i kamata / ukupna sredstva x4 = trina vrednost akcijskog kapitala / vrednost ukupnih dugova x5 = vrednost prodaje / ukupna sredstva A) Z<1,8-znai da ce preduzee najverovatnije (pouzdanost 60-70%) u naredne 2-3 godine bankrotirati. B) Ako je Z > 3,0 - znaci da je preduzee solventno. 16. FINANSIJSKO ODLUIVANJE je donoenje takvih intelektualnih odluka kojima se regulie pravilno funkcionisanje finansijskog poslovnog sistema u preduzeu radi uspenog izvravanja infividualne reprodukcije. Svaka fin odluka mora da proe sve faze procesa do njenog donoenja : 1) utvrivanje cilja koji treba tom odlukom postii 2) odreivanje rezultata koji takva odluka treba da ostvari 3) definisanje konkretnog problema koji odlukom treba reiti 4) obezbeivanje podataka i odgovarajue informacije za donoenje odluke 5) izvrenje analize i ocene dobijenih podataka i informacija 6) formulisanje odreenih progranoziranja dejstva takve odluke 7) definisanje reenja konkretnog problema koga omoguuje ova odluka 8) definisanje i formiranje same fin odluke Fin odluivanje se zasniva na uvaavanju :1) pravila finansiranja 2) principa finansijskog poslovanja Fin odluivanje se mora oslanjati na SZPO koji ukljuuje u sebe primenu raznih metoda: 1) analiza: trokovi-dobit-profit 2) stablo odluivanja teorija i praksa 3) alokacija resursa primenom limnearnog programiranja 4) diskontovanje novanih tokova 17. FINANSIJSKO TRISTE Fin tr je kompleks odnosa ponude i potranje fin. sredstava u okviru odreene nacionalne ekonomije. Najvaniji faktori koji su determinisali razvoj fin. trita su: 1) novac (omoguuje brzu tr. razmenu, on je objektivna nunost slobodnog tr. privreivanja 2) monetarna politika (dunost centralne banke da se stara o obezbeivanju snabdevanja procesa reprodukcije adekvatnom koliinom novca) 3) inflacija (... moe biti latentna ili potencijalna, srednja, galopirajua, katastrofalna ili hiperinflacija) 4) koncentracija kapitala (identifikuje se sa akumulacijom kapitala, podrazumeva uveanje jednog dela vika vrednosti iz akumulacije, odnosno pretvaranje vv-a u dodatni kapital. Postoje 2 podele finansijskog trita: prva 1) novano trite (osnovna f-ja je da omogui efikasnu i brzu cirkulaciju novca i kratkoronih hartija od vrednosti) 2) trite kapitala (skup odnosa ponude i potranje srednjeronih i dugoronih fin sredstava) 3) devizno trite (podruje za obavljanje devizne trgovine) druga 1) emisiono-primarno trite (podrazumeva se izdavanje dugoronih obveznica, akcija i drugih hartija od vrednosti sa utvrenom kamatom i njihov prvi otkup) 2) sekundarno tr (odnosi se na dalji nezavisni proces prod. i kupovine hartija od vredn. Deli se na a) brokersko (dilersko) b) berzansko tr. BROKER agent koji u ime drugog i za raun drugog prodaje hartije od vrednosti DILER onaj koji u svoje ime i za svoj raun prodaje hartije od vrednosti 18. RAZLIKA IZMEU NOVANOG TRITA I TRITA KAPITALA Novano trite - tr. na kome se javlja ponuda i tranja kratkoronog slobodnog novca i novanih sredstava i kratkoronih hartija od vrednosti. Preko novanog trita se obezbeuje likvidnost. Tr. kapitala - tr. na kome se javlja ponuda i tranja dugoronog slobodnog novca i novanih sredstava i dugoronih hartija od vrednosti. Preko trita kapitala se obezbeuju investicije i razvoj. Izvori sredstava na novanom tritu 1) priliv dnevnog novca u bankama (platni promet) 2) slobodna sredstva preduzea i drugih organizacija 3) ulozi na tednju po vienju 4) kratkoroni, sudski depoziti 5) kratkorone hartije od vrednosti Izvori sredstava na tritu kapitala 1) sopstvena sred. banaka 2) zajmovi drugih banaka 3) sredstva depozita 4) sredstva iz emisije novca Pa su osnovni nosioci mobilizacije fin sredstava na tr kapitala 1) depozitne banke 2) univerzalne banke 3) osiguravajua drutva 4) investicioni trustovi 5) penzioni fondovi 19. DEVIZNO TRITE obuhvata kupovinu i prodaju deviza za domau valutu ili druge devize izmeu banaka i drugih pravnih lica jedne zemlje. Ono predstavlja podruje za obavljanje devizne trgovine.Razlika izmeu valuta i deviza: VALUTA je efektivno sredstvo plaanja u jednoj zemlji (novanica) DEVIZA je potraivanje prema stranoj zemlji u stranoj valuti Kategorizacija deviza: 1) vrste koje imaju stabilan kurs i koje su konvertibilne 2) meke kurs se odrava zahvaljujui dravnoj intervenciji i nisu konvertibilne 3) klirinke predstavljaju ona potra. u inostranstvu koja se ne mogu koristiti za plaanje prema treim zemljama 4) konvertibilne koje se slobodno mogu menjati za druge devize 5) promptne dospela potra. u stranoj valuti kojima se moe odmah raspolagati 6) terminske kojima se moe raspolagati tek posle odreenog roka (termina) 20. HARTIJE OD VREDNOSTI (instrumenti finansijskog trita) Hartija od vrednosti je pismena isprava koja sadri pismenu obavezu izdavaoca da e zakonitom imaocu hartije od vrednosti ispuniti obavezu zabeleenu u toj ispravi. Najvanije vrste hartija od vrednosti: 1) dugorone a) obveznice b) akcije 2) kratkorone a) menica b) ek c) tovarni list d) konosman e) skladinica f) ostale hartije od vrednosti (blagajniki zapisi, certifikati i komercijalni zapisi)Sa stanovita prenosa: 1) hartije od vrednosti na ime 2) hov po naredbi 3) hov na donosioca 21. MENICA Predstavlja hartiju od vred. izdatu u propisanoj formi, kojom jedno lice preuzima obavezu da isplati dr. licu ili po njegovoj naredbi odreenu meninu obavezu, tj. novani iznos u njoj u odreeno vreme i u odreenom mestu. Elementi menice: 1) bezuslovni nalog i isplate meninog iznosa 2) ime transanta (lice koje je izdalo ili vuklo menicu) 3) ime trasata (lice na koje se trasira ili vue) 4) ime remitenta (lice kome se mora u roku platiti menina obaveza) 5) rok dospelosti 6) mesto plaanja Vrste menice: 1) sopstvenavlastita (ona u kojoj se njen izdavalac obavezuje da e sam u odreeno vreme i na odre. mestu isplatiti oznaeni iznos novca licu imenovanom u menici) 2) trasiranavuena (ona koja ispunjava sve bitne i nebitne elemente koji su prethodno pobrojani) 22. EK ek je pismena isprava kojom njen izdavalac (trasant) daje drugom licu (trasatu) da isplati ekovnu obavezu licu oznaenom u eku ili donosiocu ukoliko je ek izdat na donosioca. Prema nameni korienja, ek se razlikuje u sledeem: 1) gotovinski ili blagajniki 2) obraunski ili virmanski 3) barirani (precrtani dvema uporednim dijagonalnim linijama) Razlika izmeu eka i menice: ek je platni instrument a menica je kreditni instrument. ek moe da glasi na ime i na donosioca, dok men. mora iskljuivo da glasi na ime. ek mora da ima pokrie za njegovu isplatu i u trnutku izdavanja dok se za men. mora obezbediti pokrie do dana njenog dospea za isplatu. 23. TOVARNI LIST pismena isprava koja se izdaje priliko prevoza robe u unutranjem prometu. Samo imalac dotinog ima pravo da raspolae poiljkom na nain predvien ugovorom 24. KONOSMAN (TERETNICA) pismena izjava koju izdaje brodar na osnovu prevoza robe brodom 25. SKLADINICA pismena izjava izdata od javnog skladita kojom ono porvruje primanje na uvanje odreene robe koja pripada ostaviocu 26. BLAGAJNIKI ZAPISI kratkorone obveznice koje izdaju depozitne banke a koje ovim bankama slue za pribavljanje stabilnijih poslovnih sredstava, dok poslovnom svetu pogoduju za unosniji plasman njihovih privremeno slobodnih sredstava 27. CERTIFIKAT takav vrednosni papir koji mogu izdati samo banke i druge finansijske organizacije s rokom dospea duim od jedne godine i to samo na osnovu deponovanih sredstava

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu
28. KOMERCIJALNI ZAPISI omoguava preduzeima da na jednostavniji i jefiniji nain dou do sredstava za prevazilaenje povremenih novanih nestaica 29. OBVEZNICA (OBLIGACIJA) Obveznica je hartija od vred. kojom se njen izdavalac obavezuje da e donosiocu obv. isplatiti odreenog dana iznos anuitetskog kupona ili pun iznos na koji ona glasi, ako se obv. isplauje odjednom u celini. Obveznice se dele na: 1) garantovane (neko jami da e iznos biti isplaen (glavnica + kamata)) 2) negarantovana 3) obina (samo se kamata dobija) 4) participativna (kamata + dobit) 30. AKCIJA Akcija-deonica je pismena isprava o pravu vlasnitva na sredstvima uloenim u preduzee. Glasi na banku, drugu finansijsku organizaciju, org. za osiguranje i drugo pravno lice koje moe sticati dobit. Akcija osigurava njenom imaocu: 1) pravo na dividendu 2) pravo na uee u upravljanju 3) pravo na deo likvidacione kvote u sluaju likvidacije. Vrste akcija 1) obina podrazumeva dividendu i pravo glasa 2) povlaena dividenda garantovana u % i nema pravo glasa 3) otkupljiva povlaena mogu se po elji vlasnika konvertovati u redovne Emisija akcija moe da bude (prema kupcima): 1) javna (eksterna) 2) privatna (interna) Dividenda se moe isplaivati u : 1) gotovini 2) imovini 3) akcijama 31. RAZLIKA IZMEU OBVEZNICE I AKCIJE Kod obveznice se garantuje isplata , a kod akcije nema garancije. Obv. predstavlja potvrdu na zajam dok akcija predstavlja potvrdu na kapital i ne daju pravo imaocima na upravljanje poslovanjem izdavaoca, dok akcije daju pravo. 32. BERZE Berza predstavlja stalno i organizovano trite razliitih vrednosti. Vrste berza: 1) berze za hartije od vrednosti (trite kapitala) 2) novne berze (novano trite) 3) robne berze (produktne) 4) berze za usluge (za osiguranje, pomorsko i reno brodarstvo) ....... Berzanski poslovi mogu da budu: 1) promptni (u gotovu, likvidiraju se odmah) b) roni (terminski) temelje se na vremenskom razmaku izmeu zakljuaka i izvrenja posla. 33. INVESTICIJE Osnovni investicioni kriterijumi: 1) cena kapitala 2) standardna stopa prinosa. Cena tuih dugoronih izvora je ugovorena kamatna stopa porez Cena akcijskog kapitala se utvruje na poseban nain, a cena sopstvenog kapitala na bazi alternativnih trokova kapitala Metode odreivanja potrebnog kapitala: 1) metoda prosene stope povraaja, 2) metoda perioda povraaja, 3) metoda interne stope povraaja 4) metoda neto sadanje vrednosti Prve dve su aproksimativne metode, a druge dve su metode diskontovanih tokova novca. 34. PROSENA STOPA POVRAAJA I PERIOD POVRAAJA Prosena stopa povraaja predstavlja odnos prosenog god. profita posle oporezivanja i investicija u projekat. Primer : profit je 2100. a ulaganje u projekat je 18000 onda je prosena stopa povraaja 2100/18000*100(%)=11,76% Period povraaja je odnos poetnog ulaganja i godinjih nov. prihoda u periodu povraaja. Primer: ulaganje je 18000, a god. nov. prihodi su 5700, tada je period povraaja 18000/5700=3,16 godina. 35. ODLUKA ZA PRIHVATANJE PROJEKTA Kod prosene stope vrimo uporeivanje sa traenom stopom. Ako je pros. vea od traene projekat se prihvata, u suprotnom ne. Kod perioda povraaja - ako je period povraaja krai od nekog prihvatljivog max. perioda povraaja projekat se prihvata. Nedostaci ove dve metode Ne uzimaju u obzir veliinu tokova novca i vrem. razgranienja vremenskih tokova novca u svakom periodu trajanja projekta. 36. INTERNA STOPA POVRAAJA ( r ) diskontna stopa koja izjednaava sadanju vrednost oekivanih izdataka sa sadanjom vrednou oekivanih primanja suma i[0..n] Ai / (1+r)^i Ai povraaj novca u periodu t, bilo da se radi o trokovima ili prihodima n period u kome se oekuje priliv novca Kriterijum prihvatanja ako je interna stopa povr. vea od traene stope projekat se prihvata i obrnuto Prihvatanje projekta ija je ISP vea od traene SP trebalo bi da rezultira poveanjem trinih cena deonica, jer preduzee prihvata projekat sa povraajem veim od zahtevanog. 37. NETO SADANJA VREDNOST ovom medodom svi povraaji novca se diskontuju na sadanju vrednost, koristei traenu stopu povraaja NSV = suma t[0..n] At / (1+k)^t gde je k traena stopa povraaja. Ako je zbir ovih diskontovanih tokova novca 0 ili vie predlog se prihvata, a ako je manji odbacuje. 38. INDEKS PROFITABILNOSTI zove se i odnos korisnosti i trokova projekta. Predstavlja odnos sadanje vrednosti buduih priliva novca i poetnog troka. dok je PI 1,00 ili vei n investicioni predlog je t prihvatljiv je ona koja predstavlja optimalni balans izmeu rizika i prinosa i usled toga maksimizira cenu akcije. 44. POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERID Poslovni rizik je rizik poslova preduzea ne uzimajui u obzir dug. On predstavlja neizvesnost ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno uloena sredstva, odnosno kapital. Poslovni rizik zavisi od : 1) promenljivosti tranje 2) promenljivosti prodajne cene 3) promenljivost nabavnih cena 4) prilagodljivost 5) poslovni leverid - obim do koga su trokovi fiksni Poslovni rezultat (profit pre kamata i poreza) PPKP (EBIT) = PP VT FT PP prihod od prodaje VT, FT var. i fiksni trokovi Faktor poslovnog leverida pokazuje procentualnu promenu poslovnog rezultata izazvanu jednoprocentnom promenom prihoda od prodaje FPL = (PP VT) / PPKP ; FPL = % promena poslovnog rezultata / % promena prihoda od prodaje FPL pokazuje koliko se bre puta menja poslovni rezultat nego to se menja prihod od prodaje Ako je vii PL preduzea vii je njegov poslovni rizik 45. FINANSIJSKI RIZIK I FINANSIJSKI LEVERID fin rizik je rizik ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobitka) kao bruto prinosa na sopstveni kapital. Rashodi finansiranja (trokovi kamata) uslovljeni su: 1) strukturom kapitala 2) visinom kamatnih stopa 3) racionalnou upravljanja sredstvima Faktor finansijskog leverida : PPKP K = bruto fin rezultat (bruto dobitak) K trokovi kamata

PI =

A t t =1 (1 + k )

A0

39. NSV U ODNOSU NA INTERNU STOPU POVR. oni vode do iste odluke prihvatanja ili odbacivanja projekta

kada je diskontna stopa = 0 nsv jednaka je uk. prihodima umanjenim za uk izdatke projekta. Projekat ima najviu nsv kada je disk. stopa = 0 Kako raste d. stopa nsv opada. Presek sa hor osom odreuje internu stopu povraaja projekta 40. FINANSIRANJE I PRAVILA FINANSIRANJA pod finansiranjem poslovanja preduzea podrazumeva se pronalaenje i obezbeenje dobijanja fin sredstava predvienih konceptom fin politike i fin plana za ostvarivanje odreenih poslovnih programa i razvoja. Finansiranje moe biti: 1) sopstveno a) eksterno sopstveno (pribavljanje osnovnog kapitala glavnice, uloga i spoljnih rezervi preduzetika) b) interno sopstveno (samofinansiranje formiranjem rezervi iz dobiti, u otvorenom ili prikrivenom obliku) 2) tue a) eksterno tue (pribavljanje svih vrsta kredita, zajmova i ostalih tuih sredstava) b) interno tue (korienje rezervi za penzije radnika, obustava poreza, socijalno osig.) Samofinansiranje : 1) u irem smislu vri prostu reprodukciju 2) u uem smislu samostalno finansira proirenje i poveanje obima poslovanja. Izvori samofinansiranja: 1) dobit 2) amortizacija Pravila finansiranja : kriterijumi za izbor sredstava finansiranja. Svrha pravila je da poslue preduzeima kao smernica za donoenje njihovih odluka o finansiranju, kao i spoljnim poslovnim partnerima kao osnova za ocenjivanje fin situac. pdz 41. PRAVILA VERTIK. METODA FINANSIRANJA ona tretiraju odnos sopstvenog prema tuem kapitalu, nastoje da postave normuza strukturu kapitala. a) Pravila za osnos sopstvenog i tueg kap - zovu se i pravila za pokrie (izravnanje rizika). U ukupnim izvorima sredstava dominantnu ulogu treba da ima sopstveni kapital. No, danas je opte prihvaeno da bilo kakvo fiksiranje relacija izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne moe da obezbedi sigurnu zatitu likvidnosti, ak ni kada je pdz finansirano samo sopstvenim kapitalaom b) Pravila za odnos osnovnog kapitala i rezervi ako su vee rezerve u odnosu na sopstveni kapital preduzee je sigurnije. Puno obezbeenje kapitala od gubitaka moe se smatrati postignutim samo onda ako rezerve iznose oko 50% sopstvenog ili 25% ukupno angaovanog kapitala c) Pravila zaodnos dugoronog prema kratk. kapitalu kratkoroni i dugor. dugovi moraju biti u jednakom normalnom meusobnom odnosu prema aktivnoj mogunosti pokria koja odgovara samom pdz 42. PRAVILA HORIZONTALNOG METODA FIN a) Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja vai kao nepisan zakon kreditne privrede i trai da se primljeni tui kapital ne sme koristiti vremenski nepovoljnije nego to je dobijen. Ipak, ovo pravilo ima malu praktinu vrednost, jer je za preduzee mnogo vanija usklaenost primanja i izdavanja nego usklaenost rokova b) Zlatno bilansno pravilo insistira na tome da dugorono vezana imovina (tj. osnovna sredstva) treba da bude finansirana iz dugoronih izvora, a kratkorona kratkoronim kapitalom c) Pravilo finansiranja 1:1 (acid test) zahteva jednakost izmeu gotovine, menica i dunika sa jedne i kratkoronog kapitala sa druge strane. Upotrebljava se kao osnova za merenje likvidnosti prvog stepena. Na njega se u praksi naslanja pravilo 2:1 (current ratio ili bankers ratio) koje slui za utvrivanje likvinosti drugog stepena. Ono zahteva da odnos obrtne imovine prema kratkoronim obavezama bude najmanje 2:1 43. OPTIMALNA STRUKTURA KAPITALA PDZ Politika strukture kapitala polazi od toga da sa dugom raste rizik, ali i da visoki dug vodi do vie stope prinosa kapitala. Optimalna struktura kapitala

FFL =

FFL pokazuje koliko se puta bre menja bruto fin rezultat pri svakoj procentualnoj promeni poslovnog rezultata. FFL = % promena u zaradi po akciji / % promena poslovnog rezultata 46. EFEKAT POREZA Prednost duga u svetu korporacijskih poreza je ta to se na kamatu na dug ne plaa porez. Tako da je unupni iznos isplate za zajmodavce i za akcionare vei ako je dug upotrebljen. vrednost poreskog tita = TID / I = TD gde je T korporativna poreska stopa I kamata na dug TD tr. vrednost duga 47. KRATKORONO FINANSIRANJE obuhvata finansiranje obrtnih sredstava. heding pristup - preduzee u potpunosti usklauje ronost sredstava i njihovih izvora, to znai da se kratkorone i sezonske varijacije tekue aktive (obr. sredstava) finansiraju kratkoronim izvorima odnosno obavezama, a stalna obr. sredstva i osnovna sredstva dugoronim izvorima Konzervativna fin politika ne samo trajna obr sredstva, ve i deo prostalih obr sredstava se finansira dugoronim izvorma u cilju + sigurnosti posl Agresivna fin politka 0 prihvata da se i deo trajnig obr sredstava finansira kratkoronim izvorima, izlaui se poveanoj nesigurnosti 48. KRATKORONO ZADUIVANJE Kratkoroni izvori finansiranja su znaajni iz razloga: 1) dostupni su najveem broju preduzea 2) trokovi su najmanji 3) pruaju preduzeima visok stepen fin fleksibilnosti ... Neke vrste kratkoronih izvora fin mogu se dobiti bez ikakve naknade. Kamate na kratkorone vrste zaduivanja su po pravilu nie nego kod dugoronog zaduivanja 49. TRGOVINSKI KREDITI njima preduzee dobija mogunost da nabavi sirovine i druge resurse kada nema dovoljno fin sred podela1) Pravni ugovor Otvoreni raun je najea vrsta trgovinskih kredita. On se karatkterie nepostojanjem formalnog pravnog ugovora 2) Uslovi prodaje mogu biti a) liberalni kada kupci imaju dobru reputaciju, ali su finansijski slabi b) striktni za poslovanje sa nepoznatim kupcima Konsignacija je najliberalniji vid prodaje, koristi se kada su kupci finansijski dosta slabi. Prodavac isporui robu kupcu ali ona i dalje ostaje u njegovom vlasnitvu. Plaanje se obavlja tek kada se proda ... Odloeno plaanje moe sadrati i odreene pogodnosti popuste na ugovorenu cenu, ukolko se obaveze izmire pre roka dospea Plaanje pri isporuci ili pre isporuke predstavljaju najstroije uslove prodaje i koriste se za nepoznate i rizine kup Besplatni trgovinski krediti pri njihovoj realizaciji se ne plaa nikakva kamata T. krediti sa trokovima sa sobom nose odreenu kamatu koja se mora uzeti u obzir pri odluci o prihv. Analiza trgovinskog popusta kada postoje popusti ukoliko se uplata izvri pre odreenog roka, kupac odluuje da li e da iskoristi taj popust ili da saeka sa plaanjem do poslednjeg roka, ime praktino dobija jo jedan kredit. Analiza nekoliko trgovinskih popusta kamatna stopa na uzeti kredit je veoma visoka u sluaju da se njegova isplata izvri odmah po isticanju termina u kome je preduzee imalo pravo na popust. Ukoliko se rok otplate dovoljno produi, kamatna stopa e pasti ispod stope za alternativne izvore finansiranja. neto kreditni bilans = sdredstva data na zajam sredstva uzeta na zajam

PPKP PPKP K

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu
50. BANKARSKI ZAJMOVI kratkoroni zajmovi dobijeni od komercijalnih banaka veoma vaan izvor kratkoronog finansiranja. BZ esto predstavljaju i jedini izvor finansiranja koji stoji na raspolaganju malim preduzeima Preliminarni zajmovi Veina preduzea koristi svoj gotovniski budet da bi predvidela maksimalne potrebe za eksternim kratkoronim finansiranjem i za pregovaranje sa svojom bankom o mogunostima za pozajmljivanje potrebnog izvora sredstava. Banka pokriva svaki negativan saldo na raunu preduzea koji nije vei od unapred ugovorenog iznosa i na ovaj nain ona u stvari kreditira preduzee sa kojim je potpisala ovakav ugovor. period poravnanja - poto banke ne ele da njihovi klijenti postmatraju kratkorono zaduivanje kao privremeno finansiranje, one najee zahtevaju da se negativan kreditni bilans svede na nulu u odreenoim delu godine (najee tokom jednog ili dva meseca) . Kod kreditne linije banka se ne obavezuje prema klijentu da e mu potreban novac uvek biti na raspolaganju i ona nije obavezna da prihvati bilo koji klijentov zahtev koji se odnosi na dodatno finansiranje. Obrtna kreditna linija je pravni ugovor, on sadri obavezu da e banka ispuniti svaki zahtev klijenta koji ne prelazi granicu postavljenu prilikom potpisivanja ugo. Krediti na osnovu trenutnih ponuda su drugi nain pribavljanja kratk. sredstava koji se veoma esto koristi za odreene potrebe (kreditiranje kupovine autobmobila) 51. ODREIVANJE CENE KREDITA Banke odreuju kamatu na veinu svojih kredita na osnovu vladajue kamatne stope na trinu novca. Banke koriste nekoliko baznih stopa koje se zajedniki zovu preporuene stope. Analiza kredibiliteta omoguava kvantifikovanje rizika koji nastaje davanjem kredita, tako da ukoliko banka odlui da nastavi sa procedurom davanja kredita ona ima izvedene proraune za koliko je procentnih poena potrebno poveati baznu kamatnu stopu da bi se pokrili trokovi rizika koji je povezan sa kreditom. Pored kamate na date kredite, banke najee naplauju i naknade. Ove naknade su jednokratnog karaktera i njima se naplauju trokovi koje je banka imala prilikom realizacije kredita. Banke veoma esto pri odobravanju kredita trae od svojih klijenata da poloe na raun banke odreeni depozit koji e sluiti kao garancija da e preuzete obaveze na osnovu kredita biti i izmirene. Dinamika isplate glavnice i kamate Diskontni kredit je takav kredit kod koga se kamata plaa u momentu podizanja kredita, a ne u momentu njegove otplate. Ukoliko je kamata obraunata na pun iznos kredita ovakav kredit rezultira u realnom poveanju kamate koja e biti plaana za ovakav kredit. 52. HIPOTEKARNI KREDITI banke ele da dati krediti budu isplaeni iz tokova gotovine koje su stvarani poslovanjem njihovih klijenata. U sluajevima kada primalac kredita nema visok kredibilitet banke esto trae hipoteku nad delom ili kompletnim imovinom klijenta da bi sebi obezbedile sredstva za povraaj svoga novca u sluaju da klijent ne bude u mogunosti da vrati pozajmljena sredstva. Dodeljivanje potraivanja dodeljivanje je uobiajen nain kojim se potraivanja polau kao zalog pri davanju hipotekarnih kredita. Banke najee prihvataju samo potraivanja koje njihovi klijenti imaju prema kupcima koji imaju visok kreditni rejting. Otkup potraivanja klijent prodaje banci svoje potraivanje. Banka nema vie nikakvih potraivanja od kupca i ona sama snosi rizik neuspeha pri naplati otkupljenog potraivanja. Banka pri otkupu potraivanja igra ulogu agenta. Pri izraunavanju vrednosti preuzetog potraivanja, od njegove nominalne vrednosti oduzimaju tri vrednosti : 1) kamata 2) naknada za administrativne trokove 3) rezerva kojom se pokrivaju svi evelnualni trokovi koji mogu nastati pri naplati potraivanja Zalaganje inventara Vrednost inventara pri zalaganju zavisi od njegove trine cene, mogunosti prodaje, kvarljivosti i od trokova prenosa sa jednog mesta na drugo. 4 osnovna metoda pomou kojih davalac zajma obezbeuje svoj interes pri davanju kredita : 1) pravo zadravanja predstavlja potraivanje prema celokupnom inventaru koji je u vlasnitvu zajmoprimaoca 2) hipoteka nad pokretnom imov. predstavlja potraivanje prema odreenim delovima inventara, koji su najee identifikovani prema njigovim serijskim brojevima 3) primanje pod nadzor podrazumeva da se roba koja je poloena kao zalog za kredit nalzi kod zajmoprimaoca, ali je on ne moe prodati bez odobrenja kreditora 4) prijem na skladitenje najrestriktivniji nain zalaganja inventara Po ovom sistemu, roba koja slui kao zalog mora biti odvojena od odstatka inventara zajmotraioca i mora biti pohranjena u skladite koje e biti pod nadzorom tree strane. 53. KOMERCIJALNI ZAPISI koriste se za direktno pozajmljivanje novca izmeu velikih preduzea bez posredstva banaka. To su kratkorone hartije od vrednosti i one sa sobom ne nose nikakvu posebnu garanciju. Najee se pri izdavanju prodaju po ceni koja je nia od nominalne cene koja je na njima navedena i one na sebi nemaju kamatne kupone. 54. EURO OBVEZNICE su kratkorone , neosigurane vlastite menice koje izdate od strane vlada i korporacija na Eurodolarskom tritu van USA. Eurodolar dolarski depoziti koji su poloeni u bankama van USA. 55. DUGORONO FINANSIRANJE logian put uspenih preduzea, motivisan potrebom za obezbeenje dodatnog kapitala za razvoj je: inokosno preduzee -> ortako preduzee -> akcion. drutvo Sopstveni izvori finansiranja preduzea dele se na: 1) eksterne akcijski kapital 2) interne a) akumulirani reinvestirani profit b) amortizacija 56. AKCIJSKI KAPITAL kapital koji preduzee pribavlja pribavlja emisijom, upisom i uplatom (prodajom) obinih akcija na tritu kapitala, kao osnovnog izvora akcijskog kapitala. To je trajni izvor kapitala vlasnikog karaktera. U zemljama sa razvijenim trinim privredama i finansijskim tritima mogu je izbor izmeu razliitih tipova i oblika emisije i plasmana korporativnih vrednosnih papira: 1) javna emisija javna ponuda korporativnih vrednosnih papira uz korienje usluga investicionih dilera iji je osnovni zadatak da smanje rizik emisije, da otkupe emisiju koju onda za svoj raun prodaju javnosti i sama prodaju tih papira 2) privilegovana emisija kada se nova emisija korporativnih hartija od vrednosti prvo se nudi postojeim akcionarima 3) direktna prodaja preduzee ugovara emisiju direktno sa jednim ili grupom institucionalnih investitora ime se eliminie potreba osiguranja emisije 57. AKUMULIRANI DOBITAK interni sopstveni i trajni kapital preduzea nastao ulaganjem reinvestiranjem dela neto dobiti (profita) u poslovanje preduzea nakon isplate dividendi Prisak od strane akcionara za isplatu veih dividendi se u praksi reava na 3 naina: 1) dividendnim akcijama kapitalizacijom odnosno transformacijom akumuliranog profita u akcijski kapital po trinoj ceni vrednosti akcija kojima se ne smanjuje sopstveni kapital korporacije, to znai da taj deo kapitala nije raspoloiv za isplatu dividendi, nego za investiranje 2) deljenjem akcija to znai poveanje broja emitovanih akcija ali bez uticja na vrednost akcijskog kapitala i akumuliranog dobitka. Ali time se smanjuje knjigovodstvena i tr. vrednost akcija 3) rezervisanjem dela akumuliranog dobitka u vidu razliitih oblika rezervi, to ne znai stvaranje gotovine, ni materijalne aktive, nego samo raunovodstvenu preraspodelu dela sopstvenog kapitala (akumulisanog dobitka u rezerve) 57.1 AMORTIZACIJA KAO IZVOR KAPITALA nadoknauje se iz ostvarenih prihoda, sredstva amortizacije ne odlaze iz preduzea. Stoga se tretiraju kao sopstveni izvor finansiranja preduzea iz redovnog tekueg poslovanja. Vea amortizacija automatski znai i vei priliv gotovine iz poslovanja i da je to dobro za pdz 57.2. OSIGURANJE KAMATNE STOPE moe da se dobije kod komercijalnih banaka u formi 1) kape gornji ugovoreni limit do koga kamatna stopa na neki zajam moe da raste 2) poda donjeg limita do koga kamatna stopa na zajam moe da se spusti. to je minimalna stopa 3) kragne kombinacija kapei poda 58. ZAMENA, TRAMPA, SWAPS trampa je razmena obligacija po zajmovima. Dva preduzea o kojima se govori kao o kontrastranama pozajme novac, a potom razmenjuju ili glavnice svojih zajmova ili obaveze otplate, ili i jedno i drugo Trampa se javlja u tri osnovne forme : 1) bazna trampa strane pozajmljuju po dve razliite referentne stope 2) trampa fiksnog za promenljivo jedan zajam je po fiksnoj kamatnoj stopi, a drugi po promenljivoj kam stopi 3) monetna trampa dva zajma su izraen u razliitim valutama. 59. TERMINSKI (RONI) ZAJMOVI zajmovi sa rokom dospea duim od jedne godine. Naroito su pogodni za finansiranje u tri sluaja: 1) za kupovinu imovine srednjeronog veka trajanja 2) kao pomona linija kredita u sluaju nekog preduzea iji je tehnoloki ciklus dui od 1 godine 3) kao zajam za premoivanje Zajam za premoivanje je zajam koji treba da obezbedi privremeno finansiranje dok se ne postigne budue, postojanije i trajnije finansiranje Terminski zajmovi se koriste i kao most kad su dugorone potrebe neizvesne, a preduzee nije voljno da se dugorono obavee nekom iznosu ili dospeu duga Struktura ronog zajma odnosi se na nain na koji e taj zajam biti amortizovan ili otplaen, 3 vrste: 1) jednaka plaanja glavnica i kamata se otplauju zajedno u podjednakim ratam tokom ivotnog veka zajma 2) jednaka amortizacija glavnica se otplauje u jednakim ratama. Kamata se rauna zasebno i dodaje se otplati glavnice, i tako se dolazi do ukupnog plaanja u svakom periodu. 3) balon i metak a) balon je naziv za struktuirani zajam sa neproporcionalno velikim konanim plaanjem. Podeavanje konanog plaanja tako da bude balon redukuje veliinu potrebnih plaanja b) metak-zajam zajam koji ne zahteva otplatu glavnice sve do datuma dospea. Metak je u stvari ta velika otplata glavnice. Primenjuje se kada je finansiranje ustvari zajam za premoavanje, koji e biti produen u finansiranje na neki dui rok. Kamatna stopa na metak-zajmove je obino via, zbog veeg rizika Ugovor o ronom zajmu ima tri svrhe 1) specifikuje karakteristike zajma (iznos, dospee, kamatnu stopu, raspored otplata, penale za raniju otplatu) 2) identifikuje imovinu kojom se eskontuje zajam, a koja se normalno zahteva od svih osim od najveih zajmoprimaca 3) ugovor sadri zatitne sporazume, klauzule koje nameu restrikcije finansijskom ponaanju zajmoprimca, s namerom da umanje verovatnou da zajam ne bude otplaen 60. LIZING = zakup, je sporazum o izdavanju u kome vlasnik nekog aktivnog sredstva (imovine) daje drugoj strani (zakupcu) pravo da koristi tu imovinu uzvraajui nizom plaanja. Klasifikacija lizinga prema: 1) broju zakupodavaca 2) prethodnom posedovanju / vlasnitvu sredstava, imovine 3) meri do koje zakupac kupuje / pribavlja usluge 4) prema prirodi uslova samog zakupa 5) pravilima finansijskog raunovodstva 61. POJAM I OBLICI DIVIDENDI Postoje razne vrste dividendi i razliiti kriterijumi da se one razvrstaju u pojedine kategorije. Ovi kriterijumi su nepromenljivost regularnost visine dividendi i rokovi njihovih isplata, poreklo i karakter sredstava za isplatu dividendi, vidovi u kojima se dividende isplauju. Na osnovu pomenutih kriterijuma, pravi se razlika izmeu: 1) dividendi koje su stalne, odnosno regularne i dividendi koje su ekstraordinarne, odnosno posebne 2) dividendi koje se isplauju iz dobiti i dividendi koje se isplauju iz osnovne glavnice 3) dividendi koje se isplauju u gotovom novcu, tj. novanim sredstvima, dividendi koje se isplauju u akcijama, dividendi koje se isplauju u obveznicama, dividendi koje se isplauju u dobrima, dividendi koje se javljaju u vidu obeanja da e isplata biti izvrena u budunosti, to esto ima formu solo menica preduzea Preduzea isplauju dividende posle redovne poslovne aktivnosti. Ali, u pojedinim zemljama mogua je i isplata dividendi, pod odreenim uslovima, iz optih trokova, u fazi osnivanja drutva i to su takozvane interkalarne dividende. 62. STALNE I POSEBNE DIVIDENDE Stalne ili regularne dividende se isplauju po nepromenjenoj stopi i u rokovima unapred poznatim i utvrenim u statutu ili u odluci skuptine akcionara. Pored pomenutih dividendi postoje i dividende koje se isplauju izuzetno i to zahvaljujui nastajanju i delovanju posebnih okolnosti i nazivaju se ekstraordinarne ili posebne ili specijalne dividende. Po pravilu, u odluci o podeli dividendi uvek se naznauje da li se dele ragularne ili posebne dividende. 63. PRELAZNE I KONANE DIVIDENDE Utoku godine, a u zavisnosti od poslovnih rezultata i stanja likvidnosti, preduzea dele jednu ili vie prelaznih tj. intermedijarnih dividendi po stopama koje mogu da budu razliite i zatim po okonanju poslovne godine, dele akcionarima konanu odnodnu finalnu dividendu. 64. DIVIDENDE KOJE SE ISPLAUJU IZ DOBITI I OSNOVNE GLAVNICE Akcionar ima pravo, na osnovu i u granicama zakona i statuta, na dividendu, odnosno na uee u neto godinjoj dobiti koju skuptina odredi za deobu akcionarima, kao i na udeo koji se iz rezerve upotrebi radi isplate dividendi. Rezerve koje se koriste za ovu svrhu formiraju se iz dobiti. 65. INTERKALARNE DIVIDENDE Dividende mogu da se isplauju samo iz dobiti. Ali od ovog pravila postoji izuzetak. Zakonski propisi velikog broja drava dozvoljavaju isplate dividendi u toku osnivanja drutva, ili za vreme pripreme za zapoinjanje proizvodnje, odnosno pre nego to akcionarsko drutvo zapone poslovne aktivnosti na normalan nain, te nema ostvarene dobiti. Ovo su takozvane interkalarne dividende. 66. FAKTORI POLITIKE DIVIDENDI odluke o dividendama imaju dva aspekta: 1) teorijski - okrenut faktorima koji utiu na politiku dividendi 2) menaderski vezan za razmatranja i procene onih koji su najodgovorniji za poslovanje i uspenost preduzea Najvaniji faktori koji opredeljuju politiku dividendi : 1) porezi i poreska politika 2) trokovi emisije 3) transakcijski trokovi 4) institucionalna ogranienja 5) sklonost dividendama profir nakon poreza je ono to se deli na dividende i zadrane zarade.

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu
67. TROKOVI EMISIJE za svaki dolar isplaen u vidu dividendi, preduzee dobija neto manje od dolara nakon uzimanja u obzir trokova emisije za svaki dolar spoljnog finansiranja. to je manja emisija, vei su trokovi emisije u postotku ukupno prikupljenih sredstava. Finansiranje emisijom deonica je nedeljivo u smisku da je ak i uz visok trokove emisije prodaja malih emisija vrlo oteana. 68. RAVNOTENA I OTKUPNA CENA AKCIJE Cr = (BDxCt) / (BN N) Ct tekua tr cena po akciji pre podele BD broj emitovanih akcija pre podele N broj akcija koje e se kupiti 69. UKUPNA NOV. SREDSTVA PODELJENA KROZ OTKUP AKCIJA V = N x Cr 70. NOVANA DIVIDENDA PO AKCIJI NDIV = V / BD 71. CENA AKCIJE NAKON PODELE NOV. DIVID. Ca = Ct - NDIV 72 PROCENA VREDNOSTI PREDUZEA Razlozi procene vrednosti preduzea: 1) porez na poklone, imovinu i nasleivanje 2) planiranje deoniarskog vlasnitva i beneficija zaposlenih 3) porezi ad valorem 4) rasprodaja, spajanje, nabavka ili liavanje bogatstva 5) prelazak na javno poslovanje 6) kupoprodajni ugovori 7) razvodi brakova, rasputanje partnerstva i korporacija 8) sluajevi obeteenja 9) reorganizacija u sluaju bankrotstva Predmet prodaje je kapital preduzea koje je solventno, odnosno preduzea nad kojim nije pokrenut postupak prinudnog poravnanja, steaja ili likvidacije. Polazei od strukture bilansa stanja, odnosno jednaine koja odraava bilansnu ravoteu: AKTIVA=(KAPITAL+OBAVEZE) moe se zakljuiti da je, ako su obaveze realno iskazane, razlika izmeu stvarne i knjigvodstvene vrednosti kapitala tj. preduzea, jednaka razlici izmeu stvarne i knjigovodstvene vrednosti aktive. Meutim, ako su obaveze nerealno iskazane, one mogu biti vaan korekcioni faktor u proceni vrednosti kapitala. 73. METODE PROCENE VREDNOSTI Finansijska teorija je razvila, a praksa testirala i aplicirala razliite koncepte i metodologije vrednosti preduzea i njihove imovine od kojih su najvanije i najee korienje: 1) knjigovodstvena (bilansna) vrednost 2) revidirana knjigovodstvena vrednost 3) reprodukciona vrednost 4) prinosna vrednost 5) kompromisna vrednost 6) prodajna i likvidaciona vrednost 74. KNJIGOVODSTVENA / BILANSNA VREDNOST PREDUZEA nije izraz prave vrednosti preduzea i gotovo nikada se ne prihvata kao transakciona vrednost. Knjigovodstvena, odnosno bilansna vrednost preduzea je sadrana u redovnim finansijskim izvetajima (bilansu stanja i bilansu uspeha) i prateim inventarnim listama, te je stoga zvanini pokazatelj vrednosti imovine preduzea. 75. REVIDIRANA KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PREDUZEA Otklanjanjem propusta i greaka u zvaninoj knjigovodstvenoj evidenciji i bilansiranju utvruje se prava, odnosno korigovana ili revidirana knjigovodstvena vrednost pojedinih bilansnih pozicija (imovine i obaveza) i na osnovu toga ista takva knjigovodstvena vrednost preduzea. 76. REPRODUKCIONA VREDNOST PREDUZEA Reprodukciona ili zamenska vrednost preduze a, odnosno njegove imovine, ili vrednost ponovne nabavke (izgradnje) predstavlja cenu (ponovnog) ulaska u posao na odreeni dan. Ona se utvruje na osnovu tzv. bilansa reprodukcione vrednosti, kao vrednost neto imovine na nalogan nain kao i u sluaju knjigovodstvene i revidirane knjigovodstvene vrednosti (vrednost bruto imovine minus obaveze). Bilans reprodukcione vrednosti preduzea je imovinski bilans utvren na bazi stvarnih inventarnih koliina i aktuelnih trinih cena na dan bilansiranja... Dinaminost uslova privreivanja uslovljava sve vei raskorak izmeu tekuih trinih cena i knjigovodstvenih vrednosti, usled ega su iskazane knjigovodstvene vrednosti imovine preduzea nerealne. Radi se, pre svega, o sledeim promenama koje ne mogu uopte, ili pak u dovoljnoj meri biti ukljuene u bilans revidirane knjigovodstvene vrednosti: 1) promena na strani ponude i tranje predmeta koji ine imovinu preduzea 2) promena u produktivnosti rada u proizvodnji takvih predmeta 3) promena u efikasnosti uoptrebe takvih novih predmeta 4) promena izazvana inflacijom . Polazna postavka metoda reprodukcione vrednosti pdz je hipotetiko pitanje koliko bi kotao, odnosno vredeo ulazak u isti posao sa svim istim karakteristikama kao postojei biznis, na odreeni dan? 77. PRINOSNE METODE Opta metodoloka pitanja: 1) osnovni model novanih tokova, tj. primena modela projekta ili model firme u koncipiranju i projektovanju novanih tokova 2) poetna vrednost kapitala, odnosno kapitala u tzv. nultom trenutku 3) rezidualna vrednost kapitala 4) metode kapitalisanja Osnovne karakteristike modela projekta su povlaenje dobitka i dezinvestiranje u toku ivota projekta po osnovu povlaenja veeg dela amortizacije i smanjenja drugih delova aktive, pa je stoga sadanja vrednost veaod one koja bi egzistirala ukoliko se dezinvestiranje ne bi vrilo. Nasuprot tome, model firme karakterie da dezinvestiranje ne znai i definisanje, ve se osloboena gotovina zadrava u poslovanju preduzea. Deo akumulirane dobiti ne naputa preduzee, nego je izvor internog finansiranja preduzea, to je uobiajeno poslovanje preduzea koje kontinuirano traje. 78. DISKONTNA STOPA Diskontna stopa, kao opti pokazatelj rentabilnosti ulaganja kapitala s ciljem ostvarivanja prinosa, odnosno profita, je uz novane tokove odluujui faktor procene vrednosti preduzea prinosnim metodama. Njen izbor treba da obezbedi kontinuitet poslovanja preduzea. Osnovni faktor koji determinie visinu diskontne stope je, pre svega, premija za rizik. Premija za rizik, kao veoma znaajno pitanje finansijske teorije i prakse, determinisano imanentnou rizika gotovo svakoj poslovnoj i finansijskoj odluci ili transakciji, bitan je faktor i za pravilan izbor diskontne stope u postupku primene prinosnih metoda procene vrednosti preduzea. Odmeravanje adekvatne visine diskontne stope u ovom sluaju podrazumeva inkorporiranje premije za: 1) sistematski poslovni rizik, kao rizik imanentan svim preduzeima u datom okruenju, a koji se ne moe umanjiti niti eliminisati 2) nesistematski/specifini poslovni rizik za dato preduzee 3) finansijski rizik, zavisno od predmeta procene: ukupni, dugoroni ili sopstveni kapital 79. PROJEKTOVANJE NOVANIH TOKOVA Novani tokovi za potrebe utvrivanja prinosne vrednosti preduzea ukljuuju: 1) poetnu vrednost kapitala preduzea na strani novanih odliva 2) novane prilive i odlive koji potiu iz bilansa uspeha po godinama projekcije 3) novane prilive i odlive po osnovu promena poslovne imovine, odnosno investiranja i dezinvestiranja u pojedine oblike poslovne aktive 4) novane prilive i odlive iz zaduenja i razduenja preduzea u toku posmatranog perioda 5) rezidualnu vrednost kapitala preduzea na kraju projektovanog perioda na strani novanih priliva 80. MERE POSLOVNOG USPEHA Uspenost se meri profitom, meutim u vreme visokih inflacija jedina mera uspenosti je novac. Pokazatelji krajnje uspenosti pdz su: 1) stopa poslovnog dobitka 2) stopa neto dobitka 80.1 STOPA POSLOVNOG DOBITKA SPD=PPKP/US(UK); PPKP-profit pre kamata i poreza UK-ukupni kapital US-ukupna sredstva primer: SPD=112/800=0,14 (to znai da je stopa prinosa na UK merna preko profita pre kamate i poreza 14% tj. svaki din.angaov. kapitala doneo je 0,14 din profita pre kamata i poreza) 80.2 KOMPONENTE SPD PPKP/prodaja * prodaja/US = PPKP/US margina * koeficijent obrta = SPD Na stopu poslovnog dobitka(SPD) utiu margina od prodaje i koef. obrta. margina od prodaje = PPKP/ prodaja -govori nam koliko zaraujemo po jedinici proizvoda. SPD e biti vea ako se bre obre kapital i ako ima veu marginu od prodaje. 81. STOPA NETO DOBITKA SND = PPPZ/NV PPPZ-profit posle poreza NV-neto vrednost preduzea primer: SND=60/360=0,166 din (to znai da je stopa prinosa na sopstveni kapit. merena preko profita posle poreza 16,6% tj.na svaki din ulo. sopst. kapitala doneo 0,166 din profita posle poreza prava NV = US pdz - ukupne obaveze 82. POSLOVNI FINANSIJSKI RIZIK Poslovni rizik - neizvesnost ostvarenja prinosa na ulozena sredstva . Finansijski rizik - neizvesnost ostvarenja planiranog poslovnog dobitka. 0. FINANSIJE DELIMO NA 1. TRI KLJUNA ZADATKA FIN. MENADERA 2. FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZEU 2.1 ODNOS FINANSIJSKE I OSTALIH F-JA U PREDUZEU 2.2 ODNOS FINANSIJSKE I NABAVNE FUNKCIJE 2.3 ODNOS FINANSIJSKE I PRODAJNE F-JE 2.4 ODNOS FINANSIJSKE I PROIZVODNE F-JE 2.5 ODNOS FIN. I ISTRIVAKO-RAZVOJNE F-JE 2.6 ODNOS FIN I KADROVSKE FUNKCIJE 2.7 ODNOS FINANSIJSKE I PLANSKE FUNKCIJE 2.8 ODNOS FIN I MARKETING FUNKCIJE 3. RAZLIKA IZMEU RAUNOV. I FINANSIJA 4. PROFITABILNOST ( RENTABILNOST) 5. FINAN. ASPEKT POSLOVNIH TRANSAKCIJA 6. RAZLIKA IZM FINANSIRANJA I INVESTIRANJA 7. KLJUNA PODRUJA FIN. MENADMENTA 8. SRUKTURA SISTEMA UPRAVLJANJA FIN. 8.1 ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE 8.2 FINANSIJSKA POLITIKA 8.3 SLOENOST I KLASIFIKACIJA FIN POLITIKE 8.4 FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE 9. SUTIU FIN UPRAVLJANJA INE 10. FINANSIJSKO PLANIRANJE 10.1 VRSTE FINANSIJSKIH PLANOVA 11. FINANSIJSKA KONTROLA 12. FINANSIJSKA ANALIZA 12.1 BILANS KAO PODLOGA FIN ANALIZE 12.11 BILANS STANJA 12.2 VRSTE FINANSIJSKE ANALIZE 13. FIN INFORMACIONI SISTEM - FIS 14. FINANSIJSKO IZVETAVANJE 15.1 IZVETAJ O MARGINI RENTABILNOSTI 15.2 IZVETAJ O PREDVIANJU NOV. TOKOVA 15.3 IZVETAJ O BRZINI CIRKULACIJE 15.4 IZVETAJ ZA PRORAUN POTREBNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA 15.5 IZV. O PROCENI VREDNOSTI PREDUZEA 16. FINANSIJSKO ODLUIVANJE 17. FINANSIJSKO TRISTE 18. RAZLIKA IZMEU NOVANOG TRITA I TRITA KAPITALA 19. DEVIZNO TRITE 20. HARTIJE OD VREDNOSTI 21. MENICA 22. EK 23. TOVARNI LIST 24. KONOSMAN (TERETNICA) 25. SKLADINICA 26. BLAGAJNIKI ZAPISI 27. CERTIFIKAT 28. KOMERCIJALNI ZAPISI 29. OBVEZNICA (OBLIGACIJA) 30. AKCIJA 31. RAZLIKA IZMEU OBVEZNICE I AKCIJE 32. BERZE 33. INVESTICIJE 34. PROSENA STOPA POVRAAJA I PERIOD POVRAAJA 35. ODLUKA ZA PRIHVATANJE PROJEKTA 36. INTERNA STOPA POVRAAJA 37. NETO SADANJA VREDNOST 38. INDEKS PROFITABILNOSTI 39. NSV u odnosu na INTERNU STOPU POVR. 40. FINANSIRANJE I PRAVILA FINANSIRANJA 41. PRAVILA VERTIK. METODA FINANSIRANJA 42. PRAVILA HORIZONTALNOG METODA FIN 43. OPTIMALNA STRUKTURA KAPITALA PDZ 44. POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERID 45. FINANSIJSKI RIZIK I FINANSIJSKI LEVERID 46. EFEKAT POREZA 47. KRATKORONO FINANSIRANJE 48. KRATKORONO ZADUIVANJE 49. TRGOVINSKI KREDITI 50. BANKARSKI ZAJMOVI 51. ODREIVANJE CENE KREDITA 52. HIPOTEKARNI KREDITI 53. KOMERCIJALNI ZAPISI 54. EURO OBVEZNICE 55. DUGORONO FINANSIRANJE 56. AKCIJSKI KAPITAL 57. AKUMULIRANI DOBITAK 57.1 AMORTIZACIJA KAO IZVOR KAPITALA 57.2. OSIGURANJE KAMATNE STOPE 58. ZAMENA, TRAMPA, SWAPS 59. TERMINSKI (RONI) ZAJMOVI 60. LIZING 61. POJAM I OBLICI DIVIDENDI 62. STALNE I POSEBNE DIVIDENDE 63. PRELAZNE I KONANE DIVIDENDE 64. DIVIDENDE KOJE SE ISPLAUJU IZ DOBITI I OSNOVNE GLAVNICE 65. INTERKALARNE DIVIDENDE 66. FAKTORI POLITIKE DIVIDENDI 67. TROKOVI EMISIJE 68. RAVNOTENA I OTKUPNA CENA AKCIJE 69. UKUPNA NOV. SREDSTVA PODELJENA KROZ OTKUP AKCIJA 70. NOVANA DIVIDENDA PO AKCIJI 71. CENA AKCIJE NAKON PODELE NOV. DIVID. 72 PROCENA VREDNOSTI PREDUZEA 73. METODE PROCENE VREDNOSTI 74. KNJIGOVODSTVENA / BILANSNA VREDNOST PREDUZEA 75. REVIDIRANA KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PREDUZEA 76. REPRODUKCIONA VREDNOST PREDUZEA 77. PRINOSNE METODE 78. DISKONTNA STOPA 79. PROJEKTOVANJE NOVANIH TOKOVA 80. MERE POSLOVNOG USPEHA 80.1 STOPA POSLOVNOG DOBITKA 80.2 KOMPONENTE SPD 81. STOPA NETO DOBITKA 82. POSLOVNI FINANSIJSKI RIZIK

www.puskice.co.yu