FAKULTET ZA EKONOMIJU I INENJERSKI MENADZMENT

MEDJUNARODNI BIZNIS I TRGOVINA

LIZING

Mentor: Prof. Dr Zorka Grandov Asistent: Radica Jovanovi

Studenti: Popovi Milo

323/10

Medjunarodni biznis i trgovina

Novi Sad 2011

SADRAJ

1. UVOD........................................................................................................ 2 2. ISTORIJAT I RAZVOJ LIZINGA............................................................ 3 3. POJAM LIZINGA...................................................................................... 5 3.1 Vrste lizing poslova prema duini trajanja..................................... 5 3.2 Vrste lizing poslova prema predmetu zakupa................................. 5 4. ULOGA LIZINGA KAO MODALITETA FINANSIRANJA..................7 4.1 Prednosti i nedostaci lizinga.......................................................... 8 4.2 Prednosti lizing posla..................................................................... 8 4.3 Nedostaci lizing posla..................................................................... 10 5. ZNAAJ LIZING POSLA........................................................................ 12 6. MEDJUNARODNI IZVORI PRAVA....................................................... 15 6.1 Domai propisi................................................................................ 16 6.2 Kratak osvrt na Zakon o finansijskom lizingu................................ 16 7. ZAKLJUAK............................................................................................ 18 4. LITERATURA I IZVORI.......................................................................... 19

Medjunarodni biznis i trgovina

1. UVOD
Savremena praksa svakodnevno donosi nove vrste finansijskih usluga, koje znaajno doprinose razvoju privrede. Jedan od bitnijih savremenih finansijskih poslova svakako predstavlja i lizing. Lizing je veoma vaan izvor srednjoronog i dugoronog finansiranja, jer predstavlja ekonomski efikasno reenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduzea. Danas se esto ugovor o lizingu pojavljuje, ne samo kao oblik finansiranja u spoljno-trgovinskoj razmeni, nego i kao sredstvo poslovne integracije izmedju proizvodjaa, trgovine, finansijskih instituta i potroaa stvari. Lizing prua mogunost preduzeima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasniji i konkurentniji. Lizing je naroito pogodan za mala i srednja preduzea, kao i nova, tek osnovana preduzea, koja esto ne mogu da raunaju na druge mogunosti finansiranja. Upravo zato vlade mnogih zemalja podravaju lizing kao vaan metod podsticanja investicija. Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena. U mnogim zemljama se putem lizinga finasira vie od etvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo u zemljama u razvoju se godinje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara. Osnovni princip lizing poslovanja je da davalac lizinga zadrava pravno vlasnitvo nad predmetom lizinga, dok primalac lizinga stie ekonomsko vlasnitvo.

2.

ISTORIJAT I RAZVOJ LIZINGA

3

Medjunarodni biznis i trgovina

O vremenu nastanka lizinga postoje razliita miljenja. Iako moe izgledati da je lizing jedan od novijih metoda finansiranja, prvi sluajevi praktine primene odigrali su se u davnoj prolosti. Prema nekim pravnim izvorima lizing je nastao u Egiptu tri hiljade godina p.n.e. Pronaeni su dokazi da su 2.000.g. p.n.e., Vavilonci primenili jednu vrstu lizinga za amce i stoku. Jedan od prvih teoretskih opisa lizinga pronaen je u rimskim pravnim spisima. Ipak, smatra se da je lizing, u svom savremenom obliku nastao u SAD 1877.god. kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje telefone iste davala na korienje u vidu lizinga. S druge strane, pojava lizinga je vezana za 30-te godine 20. veka u vidu finansiranja nekretnina u SAD, te se one u svakom sluaju smatraju zemljom porekla ovog pravnog posla. Prvu kompaniju za finansijski lizing osnovao je Henri ofeld 1952. godine u SAD. Kompanija je osnovana sa ciljem da realizuje jednu konkretnu transakciju u domenu eleznikog transporta. Navedenom transakcijom demonstrirana je ekonomska efikasnost finansijskog lizinga pa je ofeld odluio da nastavi poslovanje i osnuje ameriku lizing kompaniju United States Leasing Corp. (koja se danas zove United States Leasing International Inc.) u San Francisku. To je najvea lizing kompanija u SAD koja se bavi lizingom raznovrsne opreme, od sitnog inventara do turbomlaznih aviona. Milijarde dolara prolaze kroz lizing-transakcije preko 300 lizing drutava. Procenjuje se da je oko 16% ukupne nabavke kapitalne opreme u SAD finansirano putem lizinga. Razvoj finansijskog lizinga u Evropi poeo je krajem 50-tih i poetkom 60-tih godina prolog veka, a dve decenije kasnije se pojavio i u zemljama azijskog, junoamerikog i afrikog kontinenta. Medjutim postoji i shvatanje da se u Evropi lizing razvio posle drugog svetskog rata, kada su amerike kompanije esto uslovljavale finansijsku pomo za obnovu posleratne Evrope upravo zakljuivanjem ugovora o lizingu. U Velikoj Britaniji je 1960. osnovana britanska afilijacija United States Leasing Corporation, Mercantile Credit CO. Inae, 1960. godina se oznaava kao poetak otvaranja Evrope prema lizingu, tako da lizing drutva iz SAD otvaraju svoje afilijacije ili uzimaju svoje deonice u ve postojeim drutvima. Danas gotovo da ne postoji privredno dobro koje ne moe biti predmet lizinga. Tako npr. pod vrlo povoljnim uslovima daju se brodovi u lizing (off-shore). Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Tehnoloki napredak stvorio je kod preduzea potrebu da obnove sopstvena stalna sredstva, a finansijski lizing je pruio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih sredstava pod povoljnijim uslovima nego to je to sluaj pri kupovini opreme. U isto vreme, 50-tih godina prolog veka dolo je do razvoja trita finansijskih usluga i znaajnije ponude zajmova uz niske kamatne stope, to je posluilo kao nain obuzdavanja inflacije i cena roba. Navedeni faktori, u kombinaciji s povoljnim poreskim stopama za poslove lizinga, doprineli su atraktivnosti finansijskog lizinga za

Medjunarodni biznis i trgovina

lizing kompanije. Poveanje broja lizing kompanija stimulisao je dalji razvoj sektora finansijskog lizinga u celini. Za nau zemlju moe se konstatovati da se oekivanja teoretiara s poetka sedamdesetih godina dvadesetog veka o velikim ansama za lizing poslove nisu ostvarila. Tako je krajem 1972. godine bilo potpuno sigurno da je propao pokuaj osnivanja naeg prvog lizing preduzea. Kasnije su poslovi lizinga poeli da se realizuju preko spoljnotrgovinskih preduzea. Takvi poslovi odvijali su se u dvostranom odnosu kao direktni medjunarodni lizing. Predmet ugovora bile su razne vrste opreme, kao na primer, maine za elektronsku obradu podataka, elezniki vagoni, kontejneri, avioni i drugo. U novije vreme realizovani su sledei poslovi uvoza opreme na bazi lizinga, a u nekim sluajevima ( kod uvoza kompjutera ) koristio se operativni lizing.1

Razvoj lizinga
Ugovor o lizingu razvio se iz klasinog ugovora o zakupu pa se esto naziva novim oblikom zakupa. Danas se razvio u novi, samostalni, pravni posao. Lizing posao kao sloenu, pravnu, ekonomsku i finansijsku operaciju kreirala je poslovna praksa. Razlozi nastanka i daljeg razvoja lizinga su brojni. Razvoj tehnike i tehnologije odvija se brzim tempom u industrijski razvijenim zemljama, njihov interes je da sloene i skupe proizvode prodaju i zato iznalaze razliite oblike plasmana, jedan je od tih oblika je lizing posao. Sa druge strane, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju imaju potrebu za razvojem, ali lizing im omoguava da dou do savremene i skupe opreme. Poetni oblik lizing posla je zakljuivanje ugovora neposredno izmeu proizvoaa i korisnika proizvoda. Ulaskom tree strane tj. finansijera u ovaj odnos omoguava razvoj lizing posla u pravom smislu te rei. Sve tri strane pronalaze interes u lizing poslu: proizvoa uspeva da plasira svoju robu, finansijer da oplodi svoj kapital, a korisnik lizinga da doe do opreme koja mu je neophodna za obavljanje svoje delatnosti.

3. POJAM LIZINGA
1

Staki B., Bara S. Medjunarodne finansije, Univerzitet FFMO, Beograd, 2007., str. 304

Medjunarodni biznis i trgovina

Re lizing (leasing) susreemo medju brojnim anglo-amerikim izrazima kao na primer marketing, factoring, forfaiting, franchising, time-sharing, engineering, joint venture, know-how i dr. od kojih, svaka za sebe, znai odredjeni ekonomsko pravni odnos. Zbog specifinosti instituta koje oznaavaju te rei teko ih je prevesti na evropske jezike tako da najee ostaju u svom izvornom znaenju. Izraz lizing potie od engleskog glagola "to lease" to znai dati u zakup, odnosno u najam. Leasing je imenica s glagolskim znaenjem, a prevodi se na na jezik izrazima iznajmljivanje, odnosno davanje u zakup. Lizing je institucija amerikog prava, nastala 50-ih godina, a koja je u Evropu preneta 60-ih godina XX veka. Lizing predstavlja specifinu formu pribavljanja osnovnih sredstava putem zakupa. Lizing je danas sloen i samostalan ekonomski, pravni i raunovodstveni posao i zasniva se na pismenom ugovoru izmeu dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovom poslu davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljaa i daje je na korienje primaocu lizinga na odredjeni vremenski period, a korisnik lizinga se obavezuje da e za primljenu opremu davaocu lizinga vriti periodina plaanja po uslovima definisanim u ugovoru. Razlika izmedju lizinga i zakupa je u tome to se pri kupovini investicione opreme ( ili trajnih potronih dobara ) od proizvodjaa ili trgovca javljaju specijalizovana lizing drutva koja istu ustupaju primaocu na upotrebu i korienje uz naknadu. Upravo to interpoliranje finansijera u klasini zakupni odnos daje poseban peat odnosima izmedju proizvodjaa i njihovih poslovnih partnera koji mogu nabaviti njihovu opremu i onda kada nemaju sopstvenog kapitala ili ne mogu da dobiju bankarski kredit. Takav trostrani pravni odnos naziva se finansijski lizing. Moderna lizing praksa raspolae s jednoobraznim formularima ugovora koji se unapred objavljuju u obliku optih uslova poslovanja. Tako danas sline ugovorne formulare nude kako anglo-amerika tako i evropska lizing drutva. Poslovna praksa je, dakle, sama stvorila regulativu za taj novi ugovorni fenomen i time mu dala specifinu fizionomiju. Procenjuje se da je oko 16% ukupne nabavke opreme u SAD finansirano putem lizinga. U praksi lizing sadri elemente vie do sada poznatih i pravno uoblienih imenovanih ugovora. Lizing posao moe da sadri, pored elemenata ugovora o zakupu ili najmu, i elemente ugovora o delu, ugovora o pruanju specijalizovanih usluga (servisa), ugovora o obuavanju kadrova i slino. Istina svi ti elementi lizing ugovora su povezani i uslovljeni. Kao to se vidi, ugovor o lizingu je meoviti ugovor, jer su u njemu sadrani prvenstveno elementi ugovora o zakupu, ugovora o prodaji, ugovora o kreditu, posebno kada je u pitanju ugovor o finansijskom lizingu. Inae ugovor o lizingu spada u red tipskih ugovora.

3. VRSTE LIZING POSLOVA

Medjunarodni biznis i trgovina

U poslovnoj praksi postoji vei broj modaliteta ugovora o lizingu. Oni se razvrstavaju prema razliitim kriterijumima, zavisno od toga ta se uzima kao odluujui momenat za klasifikaciju ovih ugovora. Oni se mogu podeliti a) prema duini trajanja, b) prema predmetu zakupa, c) prema nainu zakupa, d) prema poloaju davaoca lizinga, e) prema sudbini lizing predmeta nakon isteka lizing ugovora

3.1 Vrste lizing poslova prema duini trajanja

Prema duini trajanja lizinga postoje: Kratkoroni lizing ije je trajanje razliito, a kree se do maksimalnog roka od tri godine Srednjoroni lizing iji se rok trajanja kree od tri do sedam godina, i Dugoroni lizing ije je trajanje preko sedam godina, najee deset, a moe i due od toga, zavisno od vrednosti dobra koje se uzima u lizing. Kod lizinga nepokretnosti, na primer, taj rok moe biti i znatno dui imajui u vidu veliku vrednost nepokretnosti i dug vek amortizacije ovih dobara.

3.2 Vrste lizing poslova prema predmetu zakupa

Prema predmetu zakupa, lizing moe biti: 1) lizing potronih dobara 2)lizing pokretnih stvari, 3) lizing nepokretnih dobara 4) investicioni lizing 5) lizing upotrebljenih stvari ili second hand leasing 6)meunarodni lizing.

4. ULOGA LIZINGA KAO MODALITETA FINANSIRANJA

Medjunarodni biznis i trgovina

Oprema koja se koristi danas u lizing aranmanima, odnosi se i na trajna potrona dobra, kao i na kompletna fabrika postrojenja. Korisnici lizinga, najee nisu u stanju da kupe neophodna investiciona dobra, ili smatraju da finansijska sredstva mogu znatno pametnije usmeriti u obrtnoj sferi. Dakle, moe se uoiti da se lizingom uvaju sopstvena sredstva, ili bolje reeno sopstveni kapital, ali istovremeno doprinose sopstvenoj likvidnosti na dui vremenski period, budui da se lizing plaa zakupninom, koja se crpi iz tekueg prihoda dotinog preduzea. Bitno je napomenuti, da je lizing kao modalitet finansiranja jako poeljan budui da njime proizvoa pospeuje sopstvenu proizvodnju investicione opreme. Lizing predstavlja alternativu eksternom finansiranju nabavke odreenog sredstva. Na primer, postoji nekoliko mogunosti za finansiranje kapitalnih ulaganja u preduzee sopstvena sredstva preduzea, trite hartija od vrednosti, bankarski zajam. Lizing je etvrta mogunost. U sluaju kada preduzee (ili pojedinac) ne raspolae sa dovoljno gotovine za nabavku neophodnog sredstva, ili ne moe da se kvalifikuje za zajam usled nedovoljne garancije, tada potrebno sredstvo moe da pribavi kroz mehanizam lizinga. Davalac lizinga (lizing drutvo, finansijer) je posrednik izmeu proizvoaa i korisnika investicione opreme, koji kupuje sredstvo, koje je izabrao primalac lizinga, od dobavljaa, kojeg takoe moe da izabere primalac lizinga, i prenosi ga na korisnika lizinga za korienje u toku konkretnog perioda, u zamenu za ugovorenu naknadu. U ovom sluaju, cilj primaoca lizinga je da otkupi sredstvo ili da isto koristi u veem delu njegovog ekonomskog veka. Primalac opreme za vreme trajanja ovog posla, po neotkazivom ugovoru, ima pravo upotrebe opreme, dok lizing drutvo pravo na naknadu u ratama, i to tako da rate obuhvataju poetni iznos plaen proizvoau opreme, sve trokove lizinga i dobit. Primalac lizinga namerava da pokrije sve ili najvei deo ukupne cene sredstva u toku trajanja lizinga i stoga je verovatno da e po isteku perioda lizinga preuzeti pravo svojine nad predmetom lizinga. Primalac lizinga moe da ostvari pravo svojine nad predmetom lizinga i ranije, ali ne pre nego to otplati ukupnu cenu predmeta lizinga. Zauzvrat, naplauje maru (kamatu) za uslugu pruanja finansijskih sredstava primaocu lizinga. Razlika od bankarskog zajma je u tome to davalac lizinga zadrava pravo svojine nad predmetom lizinga sve do momenta otplate svih lizing naknada sam predmet lizinga postaje zalog. Dakle, u pogledu obezbeenja davalac lizinga se nalazi u boljoj situaciji od kreditora i obino zalog nije neophodan ili ako jeste onda je to znatno manja vrednost nego u sluaju zajma. Moe se uoiti da se lizing, kao modalitet finansiranja zasniva na proirenoj korisnosti. Korisnik je potencijalni kupac, koji je odgodio vreme kupovine opreme, ali je istu istovremeno uspeo uvesti u sopstveno korienje. Sam proizvoa, odnosno isporuilac opreme, opremu nije prodao, meutim doao je do finansijskih sredstava koja mu obezbeuju kontinuelnost proizvodnje i dalji razvoj.

Medjunarodni biznis i trgovina 4.1 Prednosti i nedostaci lizinga

Mnogobrojni specijalisti pojedinih ekonomskih disciplina akcenat u pojmovnom odredjivanju i objanjenju lizinga naglaeno podredjuju prirodi svoje struke i to prevashodno zbog viestrukog znaaja lizing poslova. Medjutim, ono to je neosporno je to da se prilikom svakog ukazivanja na dobre strane lizinga naglaava efikasno reavanje problema nabavke sredstava neophodnih za poslovanje preduzea. Nesumnjivo, izuzetno brzo irenje lizing poslova govori o tome da oni imaju svojevrsne prednosti u odnosu na poslove klasine kupovine (uvoza), pribavljanja finansijskih sredstava sa trita kapitala ili zaduivanja kod banaka putem kredita. Prilikom donoenja odluke o izboru modela finansiranja nabavke opreme neophodna je prethodna komparacija svih pomenutih mogunosti. Da li je povoljniji lizing ili samofinansiranje (kupovina na kredit) potrebno je proceniti kod svakog sluaja posebno. Lizing poslovi predstavljaju alternativni vid finansiranja investicija preduzea, koji je naroito pogodan za mala i srednja preduzea, kao i novoosnovana preduzea koja esto ne mogu da raunaju na druge mogunosti finansiranja. Jedino se sa sigurnou moe tvrditi da je lizing aranman povoljan jedino onim subjektima privredjivanja koji postiu kako efektivnost tako i efikasnost u poslovanju, tj. samo dobrim privrednicima.

4.2 Prednosti lizing posla

U najveem broju sluajeva, kod donoenja odluke o ulasku u lizing poslove odluujue su sledee prednosti lizinga: a) Preduzea, naroito mala i srednja, nisu uvek u mogunosti da kupe opremu neophodnu za pokretanje, proirenje ili modernizaciju svog poslovanja kao to i ne raspolau uvek sredstvima koja mogu podneti kao kolateralno obezbedjenje (zaloga, hipoteka) za bankarske kredite. Takodje nabavkom na lizing, korisnik lizinga ne mora da odjednom angauje sopstvena (pozajmljena) sredstva, ( ne daje se gotov novac, kao kod samofinansiranja i nema zaduivanja unapred i davanja avansa, kao kod kupovine na kredit) za snabdevanje opremom ili mainama, njegov kapital ostaje slobodan, pa moe biti iskorien u druge poslovne svrhe. b) Naknada za korienje predmeta lizinga se otplauje od priliva gotovine (cash flow) koji se ostvaruje upotrebom predmeta lizinga, pa se u kolokvijalnom govoru esto kae da sredstvo otplauje samo sebe. Dobrom organizacijom i planiranjem amortizacije lizing naknade moe se uklopiti da se svaka rata naknade pokriva prilivom novanih sredstava po osnovu realizacije robe proizvedene zakupljenom opremom. Takodje, ovakav nain otplate kao i dobro finansijsko planiranje pozitivno utiu na likvidnost korisnika lizinga. c) Prednosti lizinga predstavljaju i odgovarajue fiskalne olakice, koje veliki broj zemalja predvidja svojim fiskalnim zakonodavstvom. To se odnosi i na nain knjienja. Naime izdaci na ime lizing naknade se tretiraju kao rashodi u bilansu uspeha

Medjunarodni biznis i trgovina

preduzea, pa se na iste ne plaa porez. Lizing naknada je svojevrsni poreski priznat troak i predstavlja odbitnu stavku od poreza. d) Ako se kupovina opreme finansira putem bankarskih kredita teko da e bilo koja bankarska organizacija odobriti kredit u visini njene nabavne vrednosti, a takodje e zahtevati i sopstveno uee gotovine. Lizing finansira znatno vei procenat opreme nego to to ini kredit. Takodje, ugovori o dugoronom zaduivanju kod komercijalnih banaka nameu duniku niz ogranienja u pogledu odravanja odredjenog nivoa likvidnih sredstava, zatim se ograniava dalje dugorono zaduivanje i sl. Lizingom korisniku ostaje mogunost korienja kredita u druge svrhe, jer banka e teko odobriti kredit komitentima koji ve koriste neki drugi kredit. Ugovorom o lizingu se ne mogu nametnuti takva i slina ogranienja jer lizing nije kredit. e) Kao predmet lizinga se esto javlja oprema koja pod dejstvom tehnikotehnolokog razvoja brzo zastareva. Korisniku lizinga se vie isplati da takvu opremu uzme u zakup nego da je kupi. Time on izbegava rizik njenog tehnolokog zastarevanja. Takodje, ukoliko je predmet lizinga potreban preduzeu samo odredjen vremenski period, npr. sezonski, lizing je bolje reenje od kupovine koja bi u tom sluaju bila nerentabilna. (Banke koje se bave dugoronim finansiranjem sve vie nastoje da koriste instituciju lizinga i kao sredstvo za ublaavanje od rizika koji nastaje kao posledica delovanja procesa tehnikog napretka)2. f) Kod brojnih lizing poslova, posle isteka perioda korienja opreme, ista se vraa davaocu a ugovor produava uzimanjem u zakup novih i savremenijih modela (revolving lizing). Tako je korisnik lizinga u poziciji da kontinuirano koristi opremu najnovije tehnologije. Ova prednost je od bitnog znaaja za zemlje u razvoju kod kojih ovakav lizing aranman predstavlja svojevrstan kanal transfera najnovije tehnologije, koja zbog svoje cene nije dostupna privrednicima u zemlji, a ne moe se nabaviti ni putem kredita. g) Ukoliko su lizing rate fiksne, a najee se ugovaraju kao takve, one slue osnovicom za jasnu i preciznu kalkulaciju trokova korisnika lizinga. Lizing moe biti ugovoren daleko jednostavnije i bre nego klasian bankarski kredit, dok se plan otplate moe ugovoriti tako da odgovara specifinim potrebama korisnika lizinga. h) Zemlje koje ele da stimuliu razvoj ove medjunarodne transakcije esto predvidjaju odredjene carinske, poreske i spoljnotrgovinske olakice za lizing poslove. i) Fleksibilnost lizing daje mogunost da se zapone ili razvije biznis sa minimalnim poetnim ulaganjem (ueem). Plan otplate lizing rata moe biti podeen tako da odgovara specifinim potrebama korisnika lizinga. j) U sluaju da je neka stvar korisniku potrebna samo odreeno ogranieno vreme, npr. sezonski, lizing je mnogo bolje reenje od kupovine te stvari, jer bi dugorona kupovina bila nerentabilna.

4.3 Nedostaci lizing posla

2

Ivani M., Jeremi Lj. Osnovi finansija , FTHM, Beograd 2006. str.213.

10

Medjunarodni biznis i trgovina

Pored navedenih prednosti, lizing transakcije imaju i nedostatke koje nisu niti mali i beznaajni, niti zanemarljivi. Literatura koja se bavi prouavanjem ove problematike kao najvee i najznaajnije mane lizinga navodi sledee: a) Posmatrajui vrednost ukupnog iznosa lizing naknada, dolazi se do zakljuka da je lizing prilino skup nain finansiranja nabavke opreme i dobara. Zbir svih rata u toku korienja predmeta lizinga znatno nadmauje njegovu nabavnu vrednost. (Ovo predstavlja kljuni nedostatak lizinga. Prema jednoj proceni opti iznos lizing naknade se kree u rasponu od 130% do 160% u odnosu na cenu po kojoj je oprema kupljena, odnosno koja je bila kada je ona data u lizing.)3. Prilikom razmatranja strukture bazinih trokova lizing kompanija zakljuak je da u te trokove spadaju trokovi amortizacije opreme, trokovi finansiranja i odravanja, premije za razne vidove rizika i ostali materijalni i nematerijalni trokovi. Te trokove lizing preduzee prevaljuje na korisnika putem lizing naknade. Medjutim, lista trokova koje korisnik treba da plati se tu ne zavrava. Na korisniku je da plati i akontaciju (uee), razne administrativne takse, trokove pribavljanja neophodne dokumentacije radi ocene boniteta, trokove odobrenja ugovora i sl. Ovo samo potvrdjuje injenicu da lizing, jednostavno reeno puno kota. Usled svih ovih tereta koji treba da podnese korisnik, mnogi preduzetnici, mala i srednja preduzea kao i pojedine nacionalne privrede nisu u mogunosti da koriste lizing kao vid nabavke neophodne opreme. Ali ako korisnik lizinga nema gotovinu ili nije kreditno sposoban, lizing ostaje sasvim dobro reenje za nabavku sredstava potrebnih za poslovanje preduzea, jer prua mogunost preduzeima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. b) U lizing poslovima davalac lizinga ima veu ekonomsku snagu i time se nalazi u povoljnijoj poziciji u odnosu na korisnika. Lizing kompanije, bitno utiu (diktiraju) na uslove pod kojima se zakljuuje ugovor o lizingu te pritom, moe se slobodno rei, dolazi do neravnopravnosti ugovornih strana i ugroavanja principa ekvivalentnosti uzajamnih obaveza. Na primer, u naem zakonu stoji da ako korisnik lizinga zakasni sa isplatom jedne rate, to ini dospelim i sve naredne, davalac lizinga stie pravo na raskid ugovora o lizingu i pravo na povraaj stvari.4 Korisniku tako ostaje dug iako je lien predmeta lizinga. c) Znaajan nedostatak lizinga sa stanovita korisnika je i to to se lizing naknada, po pravilu plaa odjednom, na poetku perioda korienja (obino poslovne godine) tj. na dan isporuke ili ak unapred, to moe da predstavlja znatno finansijsko optereenje za korisnika, s obzirom da se radi o veoma velikim iznosima. d) Lizing aranmani kratkoronog tipa mogu doprineti poveanju prevremeno zastarele opreme na tritu, ukoliko korisnici ne ele da je otkupe po isteku ugovorenog roka. Zbog toga lizing kompanije nastoje da u ugovor unesu klauzulu o
3

Staki B. Finansijski I devizni menadment u turizmu, str.244. FTHM, Beograd 2007. Zakon o finansijskom lizingu - Sl. glasnik RS, br 55/2003, lan 28.

11

Medjunarodni biznis i trgovina

obaveznom otkupu opreme po zavretku lizing posla. To reenje moe biti neodgovarajue za korisnika iz dva razloga. Prvo, takva oprema po pravilu veoma brzo moralno zastareva pa njenim korienjem korisnik ne bi mogao da postigne optimalne proizvodne rezultate kao to bi to bio sluaj sa novom opremom. Drugo, prihvatanjem takvih uslova korisnik bi sebi unapred "vezao ruke" jer on na taj nain ne iznajmljuje, ve unapred kupuje opremu samo to je odloen prenos prava svojine. e) U vezi sa prethodnim nedostatkom, tako poveanu koliinu zastarele opreme koja je nakon davanja u lizing vraena proizvodjaima, razvijene zemlje izvoze u nerazvijene zemlje, kojima je bilo kakva tehnologija dobrodola. Prema grubim procenama ekonomskih strunjaka, razvijene zemlje u 60% sluajeva izvoze moralno amortizovanu i upotrebljavanu opremu nerazvijenim privredama. f) Bez obzira na tvrdnju da se otplata lizing naknade moe ugovoriti kao fiksna, rastua ili opadajua ili se moe prilagoditi potrebama korisnika, ipak veu fleksibilnost u ovom smislu imaju bankarski krediti. U zemljama u kojima je lizing u poetnoj fazi razvoja, uslovi davanja opreme u lizing su jo uvek manje povoljni od kreditnih, pre svega zbog visokog stepena rizika. U tim uslovima je ipak lake ugovoriti nain servisiranja kreditnih obaveza od otplate lizing naknade. g) Jedan od nedostataka lizinga je i eventualna prevremena zastarelost opreme. Svaki lizing posao se zasniva na odredjenim proraunima i kalkulacijama. Trajanje posla kao i naknada utvrdjeni su u skladu sa proraunom vremena trajanja, odnosno amortizacije opreme. Ako je to vreme pogreno proraunato, odnosno ako dodje do neoekivanih situacija, kao to je npr. prevremena zastarelost opreme, poremetie se ravnotea i strane u ugovoru mogu biti oteene (ovo moe pogoditi kako davaoca, tako i korisnika lizinga). Imajui u vidu veliki znaaj ovog nedostatka, rizik zastarelosti se esto preraspodeljuje, odnosno prebacuje u principu na ekonomski slabiju stranu. Trokovi zastarevanja sredstava se teko mogu izbei kada je ugovoren finansijski lizing jer je kod njega mogunost opoziva iskljuena. Ugovorenu naknadu korisnik mora da isplauje sve do isteka lizing perioda, iako sredstva postanu zastarela ak i kada se nalaze van upotrebe.

5. ZNAAJ LIZING POSLA

12

Medjunarodni biznis i trgovina

Lizing-poslovi nastali su i razvili su se iz potrebe prakse. To je moderni nain i sistem finansiranja nabavke investicione opreme i drugih stvari koje slue u privredne svrhe. Ugovor o lizingu jeste pravni instrument putem koga se omoguuje nabavka savremene skupe opreme i drugih stvari bez upotrebe sopstvenog kapitala ili drugih sredstava obezbeenih zaduivanjem putem kapitala. Lizing je moderni nain finansiranja i nabavke investicione opreme. To je veoma pogodno i korisno i za korisnika i za davaoca lizinga. Korisnik lizinga tim putem stie pravo korienja opreme, uredjaja ili objekta koji su mu potrebni za vrenje njegove privredne delatnosti u odredjenom vremenskom periodu. U tom smislu lizing ima velike prednosti u odosu za kupovinu za gotovo i na kredit. Jer, umesto da tu opremu ili druge stvari kupuje za svoj ili pozajmljeni novac, korisnik lizinga ih stopostotno dobija na upotrebu i korienje bez angaovanja svojih sredstava. Korisnik lizinga e opremu ili druge stvari koje je uzeo u lizing odmah staviti u pogon i upotrebljavae ih radi stvaranja nove vrednosti, pa e za njihovu upotrebu da se otplauje sukcesivno iz vrednosti koja se tim ostvarila. Na taj nain oprema i druge stvari uzete u lizing same sebe otplauju, to je mnogo povoljnije nego da se one nabavljuju kreditom, koji bi se morao vratiti sa kamatama. To naroito dobija na znaaju kad se ima u vidu da predmet lizinga ine sloene stvari, velike vrednosti, skupe i koje brzo zastarevaju. Zato je bolje da se prepusti profesionalnim lizing-organizacijama da se staraju o nabavci i odravanju takvih stvari, nego da se to ini u sopstvenoj organizacuji i sa sopstvenim sredstvima korisnika tih stvari. Davalac lizinga, sa svoje strane, ima takoe znaajne koristi od ovakvog naina poslovanja, jer mu to olakava plasman opreme, pa se to moe smatrati metodom kreditiranja prodaje. Zbog svojih ekonomskih prednosti posao lizinga sve vise dobija na znaaju i sve je vise u upotrebi. Ugovor o lizingu jeste tvorevina autonomno privrednog (trgovakog) prava, pa su njegovi glavni izvor prava opti uslovi poslovanja preduzea i drugih privrednih organizacija koje se bave lizing-poslovima. To omoguuje poslovnoj praksi naih preduzea da na osnovu optih principa ugovornog prava i prema svojim potrebama i mogunostima uredjuju sve medjusobne odnose iz ove oblasti na nain koji im najvie odgovara. Savremeno trino poslovanje se odlikuje mnotvom inovacija, novih formi poslovanja, novim vidovima poslovne prakse i organizacije. Sve vee vrednosti nabavki opreme putem lizinga, sve vei obim investicija finansiranih iz ovog izvora kao i permanentan razvoj lizing poslova dovode do zakljuka da lizing sve vie dobija na znaaju u savremenom poslovanju, kako sa medjunarodnog aspekta tako i na nivou nacionalnih ekonomija.

Znaaj lizinga se ogleda u vie pravaca.

13

Medjunarodni biznis i trgovina

Kao prvo, skupa oprema kao i ostala investiciona dobra velike vrednosti se u znaajnoj meri realizuju kroz lizing. U svetu (razvijenim zemljama) se 20-25% svih nabavki finansira putem lizinga. Reeno jezikom marketinga, lizing predstavlja kanal distribucije kojim kapitalna oprema nalazi put do potroaa zadovoljavajui na taj nain trine segmente na kojima postoji tranja za tom opremom. Drugo, medjunarodnu ekonomiju karakteriu sve vee mogunosti tehnologije s jedne, i sve vea ogranienost trita s druge strane. "U tim uslovima kupci su bez dovoljno novca, a prodavci sve tee pronalaze kupce investicionih dobara, pa su upueni jedni na druge." U lizingu se ogleda ansa za integracijom proizvodjaa, spoljnotrgovinskih preduzea, finansijskih organizacija i potroaa. Tree, stav da se do potrebnih kapaciteta, maina, sredstava ne mora doi kupovinom ili kreditom je potkrepljen pragmatizmom privrednika i kompanija iz razvijeni zemalja Evrope i sveta koji vlasnitvo nad dobrima i rizike vezane za to vlasnitvo povezuju sa velikim luksuzom. etvrto, za razvoj lizing poslova, kao i finansiranje lizing projekata imaju programi razvoja medjunarodnih finansijskih institucija u kome veliki znaaj ima Medjunarodna Finansijska Korporacija (IFC), iji je cilj unapredjenje privrednog razvoja zemalja u razvoju kroz podsticanje rasta privatnog sektora, malih i srednjih preduzea u zemljama lanicama i stvaranje uslova za priliv medjunarodnih investicija. Tako, korporacija uestvuje u finansiranju lizing projekata u zemljama u razvoju kao i u davanju tehnike pomoi. Od sedamdesetih godina pa do danas korporacija je uestvovala u finansiranju 177 lizing projekata u 56 drava i kao investitor i kao davalac tehnike pomoi. Promoviui znaaj lizinga, u korporaciji navode da lizing podstie i ubrzava investicije u kapitalna dobra, pojaava medjunarodnu kompetitivnost proizvodjaa, intezivira konkurenciju u finansijskom sektoru i olakava transfer nove tehnologije. Od svih trinih inovacija, lizing najbolje funkcionie u zemljama u razvoju sa nedovoljno razvijenim finansijskim tritem. Naa zemlja je lan IFC od 2001. godine i ve je deo projekta korporacije za razvoj preduzea u zemljama jugoistone Evrope pod nazivom SEED (Southeast Europe Enterprise Development). Od usvajanja zakona o lizingu 2003. godine do danas, u Srbiji je ukupna vrednost lizing transakcija putem klasinog lizinga dostigla sumu od 43 miliona evra, 30 miliona evra je vrednost cross-border lizing poslova dok je 14 miliona evra investirano na ime lease back transakcija. Struktura lizing poslova je sledea: 82% za vozila, od toga polovina za putnike automobile, a ostatak od 18% jeste lizing razne opreme najee iz oblasti lake industrije. Posmatrano po zemljama situacija je sledea: Najveu vrednost investicija putem lizinga imaju SAD (228 milijardi USD), zatim Japan (91 milijarda USD), Nemaka (33 milijarde USD) i Velika Britanija (23 milijarde USD). Peto, lizing kompanije pomau razvoj trita kapitala u zemlji, popunjavajui jaz koji ostavljaju investicione banke i druge finansijske organizacije. Kako lizing

14

Medjunarodni biznis i trgovina

kompanije rastu i razvijaju se, na lizing tritu se javljaju sve vee potrebe za diversifikacijom finansijskih usluga i specijalizacijom lizing preduzea. Kao globalni trendovi u razvoju poslova lizinga mogu se navesti sledei:
Korisnici lizinga Raznovrsniji Zahtevaju vie alternativa Zahtevaju vei obim usluga Kompetentni za korienje predmeta Raste tranja za novom tehnologijom Idejna reenja Lizing zajedno sa drugim finansijskim uslugama Paketi ukupnih poslovnih reenja i lizing uz konsalting (Solution packages) Lizing kompanije Specijalizacija Diversifikacija usluga Konsolidacija Prihvatanje i upravljanje veim rizikom Izgradnja brendova i sopstvenog imixa

Naime, sve vei broj korisnika eli da unapredi kvalitet svog poslovanja oslanjajui se na lizing opreme visoke tehnologije, ali takodje uz rast tranje za lizingom uz ostale finansijske usluge. Lizing organizacijama se postavljaju novi zahtevi na koje one odgovaraju stalnim rastom obima i vrsta svojih usluga uz sve zapaenije korienje marketing strategija, rasta svih oblika necenovne konkurencije kao i izgradnjom sopstvenog poslovnog profila.

6. MEDJUNARODNI IZVORI PRAVA

15

Medjunarodni biznis i trgovina

S obzirom na to da je finansijski lizing odavno preao nacionalne okvire i postao vrlo znaajna poslovna operacija na medjunarodnom planu nae zakonodavstvo se, logino, naslanja na medjunarodne izvore pri regulisanju ove vrste ugovora. Eksperti UNIDROIT-a u Rimu su izgradili vei broj dokumenata medju kojima su prednacrt i nacrti (poslednji 1987.) Konvencije o medjunarodnom finansijskom lizingu, koja je doneta u maju 1988. godine na Diplomatskoj konferenciji u Otavi, pod nazivom The UNIDROIT Convention on International Financial Leasing. Na Diplomatskoj konferenciji prisustvovali su predstavnici 55 zemalja. Pet zemalja je potpisalo konvenciju 28.05.1988. Da bi konvencija stupila na snagu, potrebne su bile tri ratifikacije. Oblast primene Konvencije je medjunarodni finansijski lizing u trostranom odnosu u kojem davalac (finansijer) kupuje opremu prema specifikacijama i uslovima primaoca od isporuioca koga odredjuje primalac, a zatim mu (primaocu) tu opremu preputa na upotrebu i korienje za poslovne ili profesionalne potrebe uz obavezu plaanja naknade u anuitetima. Konvencija se ne primenjuje na transakcije u kojima je proizvodja opreme istovremeno i davalac lizinga (lizing u dvostranom odnosu) to je ve navedeno. Po pitanju ostalih izvora prava za medjunarodni lizing, treba ukazati na medjunarodne trgovake obiaje koji u hijerarhijskom redosledu primene imaju prednost pred dispozitivnim odredbama multilaterarnih konvencija. Isto tako veliko znaenje ima i praksa medjunarodnih arbitraa.

6.1 Domai propisi

16

Medjunarodni biznis i trgovina

Danas su u naoj zemlji u primeni sledei osnovni propisi koji, na neposredan ili posredan nain, reguliu pitanja finansijskog lizinga i lizinga, od kojih su najznaajniji: 1) Zakon o finansijskom lizingu, 2) Zakon o obligacionim odnosima, 3) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, 4) Carinski zakon, 5) Zakon o deviznom poslovanju. Pored navedenih propisa postoji i niz drugih optih zakonskih propisa ( Zakon o privrednim drutvima, Zakon o bankama, Zakon o osiguranju, Zakon o raunovodstvu i reviziji id r.), ali i niz drugih zakona koje je potrebno poznavati da bi se bolje osvetlilo ovo vrlo sloeno pitanje pitanje finansijskog lizinga. Nesumnjivo, najznaajniji medju navedenim zakonskim aktima je Zakon o finansijskom lizingu.

6.2 Kratak osvrt na Zakon o finansijskom lizingu

Srbija je prva zemlja na podruju bive Jugoslavije koja je uopte uredila finansijski lizing jednim specijalnim zakonom. Do nedavno, naa zemlja je tek delimino, pojedinim zakonskim tekstovima regulisala poslovanje putem lizinga (Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, zatim carinskim, deviznim i poreskim propisima i propisima o kreditnim poslovima sa inostranstvom), a da, i pored injenice da je u pitanju materija koja se uobiajeno ureuje dispozitivnim normama i autonomijom volje ugovornih strana i da, samim tim, nije bilo nikakvih posebnih problema da se lizing, kao pravni posao razvija i u naem privrednom sistemu. Tim pre to je lizing pokazao nesumnjive prednosti za ugovorne strane. Vei prostor za primenu pojavljuje se donoenjem Zakona o finansijskom lizingu-Slubeni glasnik RS br. 55/2003, stupio na snagu 4. VI 2003. godine. Zakon o finansijskom lizingu koncipiran je na osnovnim postulatima pravnog posla "lizing". U njemu uestvuju tri lica: - finansijer posla - lizing kompanija, davalac lizinga: Zakon je postavio minimalan novani iznos za osnivanje privrednog drutva, koje bi se bavilo poslovima finasijskog lizinga na iznos u visini od 100.000 eura. isporuilac robe, roba koja se nabavlja putem lizinga i - korisnik lizinga - primalac robe. Lizing kompanija ugovor o lizingu zakljuuje sa primaocem robe opreme (korisnikom lizinga). Na temelju tog ugovora o lizingu i specifikacije opreme potrebne korisniku, lizing kompanija zakljuuje ugovor o kupoprodaji sa proizvoaem odnosno isporuiocem opreme - robe; pravo svojine tj. vlasnik opreme je, temeljom kupoprodajnog ugovora, lizing kompanija, iako se ona direktno distribuira korisniku lizinga. Korisnik lizinga stie samo pravo dravine i pravo korienja opreme uzete na osnovu ugovora o lizingu. Ugovorom o lizingu, pored prava dravine i prava korienja, ureuje se vreme korienja - rok trajanja ugovora, naknada i nain plaanja, obuka, servis i sl., kao i mogunost da, po isteku ugovorenog roka, ukoliko proceni da mu je interes, korisnik lizinga otkupi predmet ugovora o lizingu po, u trenutku sainjavanja ugovora utvrenoj ceni, vrati predmet lizinga lizing kompaniji ili produi ugovor. Zakonom je odreena: l. sadrina, forma i trajanje ugovora; 2. lizing naknada; 3. subjekti u lizing poslu; 4. prava i obaveze uesnika u lizingu: osnovne obaveze i prava davaoca lizinga, kao i osnovna prava i obaveze korisnika lizinga; takoe, odredbom lana 36 - lana 39.
17

Medjunarodni biznis i trgovina

zakon je utvrdio i obaveze i prava isporuioca opreme; 5. obezbeenje lizing kompanije - zakonom je predvien poseban oblik obezbeenja davaoca lizinga. Naime, na predlog uesnika pravnog posla lizinga, sud e odrediti roite na kome se zapisniki utvruje sporazum stranaka, gde, u sluaju neplaanja lizing naknada, na ugovorom - sporazumom utvren nain, lizing kompanija ima pravo na povraaj predmeta lizinga u sporazumno utvrenom roku. Zapisnik ima snagu sudskog poravnanja i predstavlja pravnosnanu sudsku odluku. 6. Prestanak ugovora o lizingu zakon predvia na sledei nain: istekom ugovorenog perioda i vraanjem predmeta lizinga davaocu i propau stvari usled vie sile. S tim, nema smetnji da on prestane i na druge, Zakonom o obligacionim odnosima utvrene naine: sporazumnim raskidom, na primer. 7. Zakon je celu glavu posvetio voenju registra, s tim da sam upis u registar nema konstitutivni ve ima evidencioni karakter. Re je o javnim knjigama. Znaaj registra je veliki, jer se njime poveava pravna sigurnost, s obzirom na obavezu da se registruje sve ono to jeste predmet lizinga zakljuenih ugovora. Na alost, u samom Zakonu o finasijskom lizingu izostalo je utvrivanje mera stimulacije pravnog posla lizinga, posebno carinskih i poreskih. Takodje, sadanji Zakon o finansijskom lizingu regulie samo promet pokretnih stvari, iako je u svakodnevnom ivotu ve veoma prisutna potreba za finansiranjem nekretnina. Finansijski lizing se ne tretira kao ulaganje u osnovno sredstvo na osnovu kojeg bi korisnik imao pravo na poreski kredit, to primaoce lizinga, iako ulau u osnovna sredstva, stavlja u neravnopravan poloaj, u odnosu na, recimo, klijente banaka.

7. ZAKLJUAK

18

Medjunarodni biznis i trgovina

Smisao lizinga odslikava se u Aristotelovoj tvrdnji:"Istinsko bogatstvo nije u vlasnitvu nad imovinom ve u pravu da se ona koristi." Preduzee ili preduzetnik ne moraju posedovati odredjeno sredstvo da bi ostvarivali profit. Dovoljno je raspolagati pravom korienja tog sredstva tokom odredjenog vremenskog perioda. U savremenom svetu lizing omoguava privredno racionalno i efikasno korienje investicione opreme, to je jedna od najznaajnijih funkcija lizinga. U tom kontekstu, posebno je znaajan tzv. investicioni lizing koji za predmet ugovora ima pokretna investiciona dobra. U savremenim uslovima sve bra dinamika tehnikog napretka ima uticaja na privredne subjekte da stalno unapredjuju svoju tehnologiju putem konstantne zamene i obnavljanja opreme. Medjutim, za ee izmene investicione opreme potrebna su ogromna sredstva. U tom smislu, lizing poslovi danas predstavljaju specifian eksterni izvor investicionih sredstava. 5 Lizing sve vie dobija na znaaju. Najbolji pokazatelj toga jeste sve vea prisutnost specijalizovanih kompanija, koje se bave iskljuivo lizing aranmanima, posredujui izmedju proizvodjaa i potencijalnih korisnika opreme. injenica je, da sa druge strane, oprema uzeta kroz lizing ima veu cenu, nego to bi imala da se kupuje za gotovinu ili na kredit. Ipak, uporedjivanjem prednosti i nedostataka, esto se pokazuje da je lizing aranman povoljniji oblik finansiranja investicije nego obezbedjenje sredstava iz sopstvenih izvora ili putem kredita. Lizing, iako vekovima prisutan, tek u poslednjem veku dobija na znaaju, i definitivno se smatra trinom inovacijom, pored franizinga, faktoringa, forfetinga i drugih vrsta savremenih finansijskih proizvoda. Ba zbog ovih pogodnosti, lizing tek treba da dostigne svoj puni kapacitet poslovanja u Srbiji, koja je jo uvek zemlja u tranziciji. Svaki lizing posao je poseban ekonomski sluaj, i ono to je moda dobro za jedno preduzee ne mora biti istovremeno dobro i za drugo preduzee. U svakom sluaju, uslovi u kojima danas svetska privreda posluje, prepoznaje lizing kao bitan vid finansiranja i pridaje mu znaajno mesto u tokovima reprodukcije, tim pre to su finansijski izvori ogranieni, a cena investicione opreme visoka. U tom smislu, ovaj model finansiranja predstavlja znaajnu ansu za dolazak do potrebne opreme i revitalizaciju preduzea u uslovima u kojima posluju domaa preduzea. Lizing aranman, zbog brojnih prednosti, u osnovi je povoljniji od finansiranja pozajmljivanjem dugoronih kredita, a sve u cilju realizacije novih razvojnih projekata koji uslovljavaju rast i razvoj preduzea, ali i privrede u celini.

7. LITERATURA
[1] Ivani M., Jeremi Lj. Osnovi finansija , FTHM, Beograd 2006.
5

Ivani M., Jeremi Lj. Osnovi finansija , FTHM, Beograd 2006. str.213.

19

Medjunarodni biznis i trgovina

[2] Zakon o finansijskom lizingu - Sl. glasnik RS, br 55/2003 [3] Staki B. Finansijski i devizni menadment u turizmu, FTHM, Beograd 2007.
[4] Staki B., Bara S. Medjunarodne finansije, Univerzitet FFMO, Beograd, 2007

IZVORI
www.nbs.rs Narodna banka Srbije www.alcs.org.rs Asocijacija lizing kompanija Srbije www.krediti.rs www.ekapija.com

20