GLAVNI KANALIZACIONI KOLEKTOR I PREIAVANJE OTPADNIH VODA GRADA NIA

INSTITUT ZA VODOPRIVREDU "JAROSLAV ERNI" BEOGRAD Zavod za vodosnabdevanje, kanalizaciju i zatitu voda

Glavni kanalizacioni kolektor i preiavanje otpadnih voda grada Nia

GLAVNI KANALIZACIONI KOLEKTOR I PREIAVANJE OTPADNIH VODA GRADA NIA

UVOD Preiavanje otpadnih voda sa podruja Nia je obraeno u Generalnom projektu postrojenja za preiavanje gradskih i industrijskih otpadnih voda grada Nia. Navedeni Generalni projekat je uraen u periodu 1998 2000 godine. Terenskim istranim radovima su obuhvaena merenja proticaja na postojeim izlivima kanalizacije, ispitivanja kvaliteta gradskih i industrijskih otpadnih voda i anketa industrijskih zagaivaa u Niu.. Projektnom dokumentacijom je razmatran postojei kanalizacioni sistem i osnovni koncept budueg razvoja i obraeno preiavanje voda, to obuhvata predtretmane industrijskih otpadnih voda i centralno gradsko postrojenje za preiavanje. Na taj nain je problematika preiavanja otpadnih voda obraena sveobuhvatno. Od posebnog znaaja su bili terenski istrani radovi za merenje proticaja i ispitivanje kvaliteta voda. Rezultati ovih istraivanja su ukazali na specifinost Nia koja se ogleda u relativno velikom hidraulikom optereenju otpadnim vodama niske koncentracije organskog zagaenja. PODLOGE, DOKUMENTACIJA I ULAZNI PODACI ZA PROJEKTOVANJE U saradnji sa JKP "Naissus" iz Nia je pribavljen veliki broj podloga za izradu projekta. To obuhvata projektnu dokumentaciju, tehnike izvetaje, delova projekata i detalje pojedinih postojeih i projektovanih objekata. Pored toga od strane strunih slubi JKP "Naissus" obavljena su i geodetska snimanja delova kanalizacionog sistema centralnog podruja grada, kako bi se dobila kompetentna podloga za analizu i proraune. Veoma znaajna podloga je bio i GUP NI 1995 2010. od maja 1995 g. koji je obraen od strane Zavoda za urbanizam iz Nia. Ukupna povrina podruja koje je obuhvaeno GUPom iznosi oko 15000 ha. Ovim planom je predviena lokacija Centralnog gradskog postrojenja za preiavanje otpadnih voda neposredno uz granicu van podruja GUPa na prostoru uz reku Niavu, u levoj obali, zapadno od autoputa Beograd Skoplje. Za potrebe projekta su obraene i hidroloke podloge, ukljuujui obradu padavina i hidrologiju reke Niave. TERENSKI ISTRANI RADOVI Institut "Jaroslav erni" je 1998 g. sproveo dva ciklusa merenja proticaja na 3 glavna izliva nike kanalizacije.. U toku oba ciklusa vreno je kontinualno merenja proticaja u trajanju od 7 dana. U toku oba ciklusa merenja bilo je preteno suvo, bez padavina, pa su dobijeni dobri podaci o postojeim koliinama otpadnih voda u suvom periodu. U toku II ciklusa merenja, 28. septembra 1998. palo je ukupno 11,2 mm kie, to je na sva tri merna mesta uslovilo znaajno poveanje protoka. Time je omogueno poreenje izmerenih i raunskih hidrograma oticaja kroz kanalizacionu mreu koji su dobijeni pomou simulacionog modela, odnosno tariranje modela.

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd

Glavni kanalizacioni kolektor i preiavanje otpadnih voda grada Nia

Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda vreno je simultano sa merenjem proticaja, zahvatanjem kompozitnih dvoasovnih uzoraka, ureajima koji omoguavaju dobijanje uzoraka proporcionalnog proticaju. Ovim ispitivanjima su obuhvaena i najznaajnija industrijska preduzea koja doprinose ukupnom zagaenju na ovom podruju. S obzirom na svu sloenost ovakvih ispitivanja (veliki broj analiza), dobijeni rezultati se ocenjuju kao vrlo pouzdani i mogu se upotrebiti za obraun optereenja otpadnih voda. Izuzev suspendovanih materija, koeficijenti, varijacije dnevnih masenih protoka svih parametara manji su u proseku od 10%. U okviru projektne dokumentacije izvrena je analiza potrebe predtretmana otpadnih voda pre uputanja u gradsku kanalizaciju. Izgradnja novih postrojenja za predtretman predviena je samo za koarsku i tekstilnu industriju. U veini preduzea, postojee ureaje za preiavanje treba dovesti u funkciju i uspostaviti stalnu kontrolu procesa. ANALIZA KANALIZACIONOG SISTEMA Sve otpadne vode Nia se danas preko vie nezavisnih ispusta evakuiu u Niavu. Postojei kanalizacioni sistem je najveim delom izgraen po optem sistemu. Ovo se pre svega odnosi na centralno podruje grada, gde postoji veliki broj kapitalnih glavnih kolektora velikih dimenzija. Za vreme padavina koliina atmosferskih voda viestruko prevazilazi koliinu otpadnih voda u suvom periodu, to u velikoj meri utie na koncipiranje i dimenzionisanje gradskog postrojenja za preiavanje. Osnovne smernice budueg razvoja kanalizacionog sistema su obraene GUPom. Predvieno je da se u novim gradskim naseljima izgrade separacioni sistemi kanalisanja. Kanalizacija otpadnih voda bi se povezala sa postojeim sistemom, kako bi se sve otpadne vode evakuisale na postrojenje za preiavanje. Atmosferska kanalizacija u novim naseljima bi se evakuisala zasebnim, nepovezanim sistemima ka najbliim recipijentima. U okviru Analize kanalizacionog sistema obuhvaeno je celokupno podruje u granicama GUP-a. Najznaajniji radovi na povezivanju kanalizacionog sistema u jedinstvenu funkcionalnu celinu treba da se realizuju izgradnjom glavnog kolektora na potezu Bulevar 12. Februar Beogradmalski kolektor Prolaz ispod Niave Niavski kolektor, ukupne duine oko 10 km. Ovim glavnim Interceptorom bi se sve otpadne vode dovele do postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Posebno je razmatran problem koji se javlja usled viestrukog poveanja hidraulikog optereenja sistema za vreme padavina. Usvojen je koncept da se sve vode do razblaenja 1 + 1 evakuiu na postrojenje. U sluaju jaih padavina viak voda se preko rasteretnih preliva evakuie u Niavu. Procenjeno je da ukupna koliina voda koje bi se na ovaj nain rastereivala iznosi u toku godine nekoliko procenata od ukupne koliine otpadnih voda u suvom periodu. U nekoj kasnijoj fazi na mestima najveih rasteretnih preliva (Niavski i Beogradmalski) se mogu izgraditi retenzije, koje bi prikupljale prelivne vode, a po prestanku padavina bi se praznile u glavni kolektor ka postrojenju za preiavanje. Na taj nain bi se dodatno obezbedio vii stepen zatite ivotne sredine. Svi objekti postrojenja za preiavanje su hidrauliki dimenzionisani na maksimalni protok razblaenih otpadnih voda u kinom periodu u odnosu 1 + 1. Iz ovoga su proizili stroi kriterijumi za dimenzionisanje objekata linije vode, posebno bazena za bioaeraciju i sekundarnih talonika. Isti su dimenzionisani tako da i pri ovim ekstremnim uslovima obezbede projektovane kriterijume za kvalitet efluenta.

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd

Glavni kanalizacioni kolektor i preiavanje otpadnih voda grada Nia

Analiza kanalizacionog sistema je obraena primenom kompleksnog simulacionog modela HYSTEM EXTRAN. Ovaj model obuhvata simulaciju povrinskog oticaja i oticaja u kanalizacionoj mrei, sa slobodnim ogledalom ili pod pritiskom, kao i svih specifinih objekata sistema: ahtova, deonica kolektora, izliva, preliva, retenzija. Modeliranjem je obuhvaeno ukupno 70 km glavnih kolektora kanalizacionog sistema. MERODAVNE VREDNOSTI ZA DIMENZIONISANJE GRADSKOG POSTROJENJA ZA PREIAVANJE Za dimenzionisanje postrojenja usvajaju se sledee vrednosti: SADANJE STANJE (I FAZA) maksimalni dnevni proticaj = 120.000 m3dan-1 maksimalni asovni proticaj = 2.0 m3s-1 proseno organsko optereenje (BPK5) = 20.000 kg dan-1 prosena koncentracija BPK5 za obraun - suvo vreme = 160 gm-3 prosena koncentracija SM za obraun - suvo vreme = 200 gm-3

U vreme padavina na postrojenje bi dolazilo maksimalno 4.0m3s-1 raunajui razblaenje na prelivu (1+1). Doprinos organskog zagaenja je 30% BPK5 prosena koncentracija u kinom periodu za obraun (BPK5) = 100 gm-3 prosena vrednost optereenja od padavina za obraun = 40 gm-3 ZA BUDUE STANJE - II FAZA 2010. GODINA maksimalni dnevni proticaj = 250.000 m3dan-1 maksimalni asovni proticaj = 4.0 m3s-1 proseno organsko optereenje (BPK5) = 30.000 kg dan-1 prosena koncentracija BPK5 - za obraun - suvo vreme = 150 gm-3 prosena koncentracija SM za obraun - suvo vreme = 200 gm-3

U vreme padavina na postrojenje bi dolazilo maksimalno 8.0 m3s-1 raunajui razblaenje na prelivu (1+1). ZAKONSKA REGULATIVA U okviru nacrta Vodoprivredne Osnove Republike Srbije, prilikom definisanja prioriteta i smernica izgradnje postrojenja za preiavanje otpadnih voda, grad Ni kao koncentrisan izvor zagaenja razvrstan je u I stepen prioriteta izgradnje postrojenja. Predvieno je bioloko preiavanje do BPK5 efluenta od 20 gO2 m-3. Reka Niava na podruju Nia do ua, je razvrstana prema kriterijumima kvaliteta dovoljan: BPK5 < 7 g m-3 to odgovara klasi III. Ovo su kriterijumi koje treba ispotovati prilikom koncipiranja tehnologije preiavanja otpadnih voda Nia (naselja i industrije). Direktiva EU 91/271/ECC i njena dopuna 98/15 EEC reguliu problematiku tretmana otpadnih voda naselja. Sve zemlje lanice se obavezuju da obezbede propise za sve otpadne vode naselja i industrije i da izgrade kanalizacije i postrojenja za tretman otpadnih voda svih naselja iznad 2000 ES do 2005 godine. Generalno pravilo je da nivo preiavanja treba da obuhvata sekundarni (bioloki) tretman.

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd

Glavni kanalizacioni kolektor i preiavanje otpadnih voda grada Nia

U tabeli 2 prikazujemo norme kvaliteta efluenta za tretman otpadnih voda naselja. Tabela 2. Norme kvaliteta efluenta Parametri BPK5 na 200C bez nitrifikacije HPK, dihromatni metod Ukupne suspendovane materije Koncentracija 25 gO2 m-3 125 gO2 m-3 35 g m-3 Stepen preiavanja, % 70 - 90 75 90

Kao to se vidi kriterijumi koje smo predvideli za Ni su znatno otriji u odnosu na Direktivu EU 91/271/EEC i predvienu tehnologiju preiavanja koja moe da ispotuje pedvieni kriterijum (Nacrt Vodoprivredne Osnove Srbije). TEHNOLOKI PROCES PREIAVANJA Osnovni koncept na kome se bazira preiavanje komunalnih otpadnih voda je bioloki tretman koji ima dve osnovne linije: preradu otpadne vode i obradu mulja koji je nastao procesom preiavanja otpadnih voda. U okviru izrade projektne dokumentacije vodilo se rauna o sledeim uslovima: tehnoloki postupak preiavanja mora biti proveren u savremenoj praksi; zadovoljiti visok stepen preiavanja, preko 90%; orijentisati se u najveoj meri na postupke za koje se oprema moe odravati i servisirati kod nas; obezbediti posle preiavanja izlazne koncentracije BPK5 = 20 mg/l i SM = 30 mg/l.

Nakon analize, koristei iskustva iz nae prakse, opredelili smo se za sledei proces preiavanja linije voda: Prethodno preiavanje, koje se sastoji iz izdizanja vode, zadravanja na reetkama, odstranjivanja peska, masti, ulja i pene i merenje proticaja. Bioloki tretman se sastoji iz primarnog preiavanja mulja i sekundarnim taloenjem bioaeracije sa recirkulacijom preiene vode je predviena UV-dezinfekcija. Linija obrade mulja. - Nakon taloenja mulja u talonicama, vri se zgunjavanje mulja, anaerobna digestija uz korienje gasa i na kraju hemijsko kondicioniranje i oceivanja na filter presama. ZAKLJUNA RAZMATRANJA Za tehnoloki proces preiavanja vode usvojeno je jednostepeno bioloko preiavanje sa bioaeracijom pomou komprimovanog vazduha. Tretman mulja je predvien anaerobnom digestijom, to se najvie primenjuje za postrojenja ove veliine. Ovakav postupak omoguuje iskorienje biogasa, za podmirenje energetskih potreba postrojenja. Na osnovu prorauna energetskog bilansa proizilazi da se najvei deo energetskih potreba na postrojenju moe podmiriti sopstvenom produkcijom. Analizirajui realnu situaciju, opredelili smo se za preiavanje svih zagaenih voda iz opteg sistema kanalisanja na postrojenju izuzev onih koje se evakuiu preko preliva u kanalizaciju za vreme velikih padavina. U daljoj perspektivi se i ove vode mogu preiavati, ukoliko se obezbedi njihovo prikupljanje u retenzionim bazenima, odakle bi se evakuisale na postrojenje.

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd