Kljucni pojmovi: Porodica je grupa osoba koje su direktno srodnicki povezane.

Srodnicke veze su takve veze koje se uspostavljaju putem braka ili kroz potomke koji povezouju krvne srodnike (majka, otac, sestra, brat..). Brak se moze definisati kao drustveno priznata i dozvoljena veza izmedju dvoje odraslih osoba suprotnog pola (ko je za pedere neka izostavi ovo za pol). Nuklearna porodica je porodica sa parom odraslih sa svojom (ili usvojenom) decom. Prosirena porodica je porodica u kojoj pored odraslog para sa decom zive u istom domacinstvu i blizi rodjaci (babe, dede, bracu i njihove zene, sestre i njihove muzeve, tetke necake..). U zapadnim drustvima brak i porodica se vezuju za monogamiju, tj zena sme biti u braku sa jednim muskarcem, ali negde je i dozvoljena poligamija tj muskarac ili zena mogu imati vise od jednog bracnog druga.

Funkcionalizam
Sa stanovi ta funkcionalizma, porodica obavlja va ne zadatke koji doprinose osnovnim potrebama dru tva i poma u u odr avanju dru tvenog poretka. Nuklearnu porodicu smatra mestom u kome se ostvaruju odre ene specijalizovane uloge u modernom dru tvu. Po mi ljenju ameri kog sociologa Talkota Parsonsa, dve osnovne funkcije porodice su primarna socijalizacija i stabilizacija li nosti. Primarna socijalizacija je proces u kojem deca u e kultirnew norme dru tva u kojem su se rodila. Stabilizacija li nosti se odnosi na ulogu koju porodica ima u emocionalnom pomaganju odraslih lanova porodice. Pasons je smatrao da je nuklearna porodica najbolje okru enje koje mo e da odgovori zahtevima industrijskog dru tva. U konvencionalnoj porodici jedan odrasli lan mo e da radi van kuce, u velikoj ve ini slu ajeva to je otac kao hranilac porodice, dok se drugi brine o ku i i deci, majka koja je imala emocionalnu ulogu. Funkcionalisti ke teorije o porodici pretrpele su estoke kritike jer su opravdavale podelu rada izme u mu karca i ene u doma instvu kao ne to sasvim prorodno. Me utim kroz istoriju je pokazano da je upravo takva porodica najbolje re enje. I pored tog dokaza upu uje im se zamerka. Funkcionalisti zanemaruju ulogu drugih institucija, npr. dr ave, televizije, okoline, koja moze imati uticaj pri socijalizaciji dece. Takodje zanemaruju raznolikost porodi nih oblika koji se ne poklapaju sa modelom nuklearne porodice.

Feminizam
Feminizam se bori za izjedna avanje ena i mu karaca u slislu obrazovanja, podele rada, obaveza koje imaju... Tkojde, feministkinje se zalazu za za titu ena u samoj porodice, jer po njihovom mi ljenju, ene ostaju usamljene i bivaju rtve nasilja u porodici. Nastoje da prika u prusustvo nejednakosti unutar porodice. Feministi su se bavili irokim spektrom tema, ali tri se mogu izdvojiti kao najva nije: ku na podela rada- na in na koji su du nosti raspore ene izme u lanova nekog doma instva. Taj proces ima za posledicu jasnu podelu na mu ku i ensku sferu. Istra ivanjimi, feminsti su do li do podataka, da iako je broj zaposlenih ena porastao, i dlaje je veliki broj obaveza koje ene izvr avaju u doma instu u odnosu na mu karca. Druga tema jeste nejednak odnos mo i koji postoji unutar mnogih porodica. Jedna tema koja je izazvala izuzetnu pa nju bio je fenomen nasilja u porodici. Sociolozi feministi ke orjentacije poku ali su da

objasne na koji na in porodica slu i kao potpori te rodnog ugnjetavanja pa i fizi kog zlostavljanja. Tre a tema je vezana za prou avanje aktivnosti u vezi sa staranjem o drugima. Ova tema obuhvata razli ite aktivnosti, od negovanja bolesnog lana do brige o starijem roo aku tokom du eg vremenskog perioda. Ponekad staranje zna i samo imati sluha za ne ije psiholo ko blagostanje. Aktivnosti vezane za staranje i brigu prevashodno su zasnovane na ljubavi i na dubokim emocijama, ali su, istovremeno i oblik rada koji zahteva sposobnost slu anja, opa anja, pregovaranja i kreativnog delovanja.

Nova stanovi ta u sociologiji porodice

Najva nije teme koje se sad obra uju u vezi su sa irim primenama u okviru porodiceformiranja i raspadanja porodica i doma instava i promene o ekivanja u okviru pojedina nih li nih odnosa. Jedan od najva nijih doprinosa literaturi ove vrste dolazi od bra nig para Ulrika Beka i Elizabete Bek- Gernshajm. U knjizi Normalni haos ljubavi oni istra uju burnu prirodu li nih odnosa, braka i porodi nih obrazaca u kontejkstu rapidno promenljivog sveta. Tradicije, upustva i pravila koji su nekada upravljala li nim odnosima vi e se ne primenjuju, i pojedinci se sada suo avanu sa beskrajnim nizom izbora u vezi sa zasnivanjem, prilago avanjem i raskidanjem saveza koje osnivaju sa drugima. injenica je da se brak sada zasniva na osnovu li ne volje. Oni zaklju uju da brak zahteva mnogo rada i truda. Moderno doba puno je sukobljenih interesa izme u porodice, posla, ljubavi i slobode da se postignu neki li ni ciljevi. Taj nesklad naro ito je o igledan unutar lui nih odnosa. Bek i Bek- Gershajm zaklju uju da su odnosi u na em modernom dobu u vezi sa ne im to je mnogo vi e od samih odnosa. Nisu samo ljubav, deca, brak i du nosti u doma instvu predmet pregovaranja, ve i politika, ekonomija, zanimanja i nejednakosti Oni tvrde da je borba izmedju polova centralna drama na eg vremena to dokazuje porast broja bra nih savetovali ta, sudova za re avanje porodi nih sporova i sve ve e stope razvoda. A sa druge strane ljudi pokazuju i dalje veliki zna aj porodi nog ivota. Odgovro na to je ljubav.
Domacinstva sa jednim roditeljem: Domacinstva sa jednim roditeljem postaju sve cesca pojava u poslednjih 30 god. U 90% slucajeva na celu porodice je zena. Takve porodice spadaju medju najsiromasnije u savremenom drustvu. Iako su u drustvenom i materijalnom pogledu nalaze u nepovoljnom polozaju, ipak pokazuju malo kolektivnog identiteta. Ponovno stupanje u brak: U novom braku moze doci do razlicitih situacija. Neki parovi koji stupaju u brak u ranim 20im godinama vrv ulaze u njega bez dece, dok oni koji su u kasnim 20im, 30im ili 40im godinama ulaze u brak vrv imaju vec decu. Moze se desiti da deca dodju u novom braku ili da vec imaju stariju decu koja nikada ni nece ziveti u novom domu. Postoji dosta kombinacija pa je tesko donositi neke uopstene zakljucke o novom braku, ali se mogu zapaziti neke opste karakteristike. Najbolji izgledi da se stupi u brak za oba pola jeste

da su pre toga bili u braku! Veca je verovatnoca da ce razvedeni muskarci pre stupiti u brak nego razvedene zene . Novi brakovi su manje uspesni od prvih brakova, ali to ne znaci da je novi brak osudjen na propast. Moguce je da novi brak ako potraje bude mnogo uspesniji od prvog. Rekonstruisane porodice: Rekonstruisana porodica je takva porodica u kojoj bar jedan odrasli clan ima decu iz prethodnog braka ili odnosa. Ovakve vrste porodica i sirenje rodbinskih veza donose radost ali se i pojavljuju teskoce. I dalje je prisutan uticaj bioloskog oca ili majke koji zive u nekom drugom mestu, npr. ako oni insistiraju na tome da ih deca posecuju u isto vreme kao i ranije. U novoosnovanim porodicama dolazi do mesanja dece iz razlicitih drustvenih miljea. Ta deca mogu imati razlicita misljenja o prikladnom ponasanju u porodici. Odsutan otac: Izmedju kasnih 30ih do 70ih godina 20. veka postoji period koji se naziva periodom odsutnog oca . Za vreme 2.sv. rata mnogi ocevi su retko vidjali svoju decu jer su bili u vojsci. Nakon rata uglavnom su ocevi radili po ceo dan i decu bi vidjali samo uvece i za vreme vikenda. Tema odsutnog oca dobija novo znacenje zbog sve cesce stope razvoda i domacinstava sa jednim rodtieljem, uglavnom majkom, a veza izmedju oca i deteta se stanji ili potpuno prekine. Mnogi sociolozi smatraju da takva deca nikada nece postati uspesni clanovi jedne drustvene grupe ako nisu stalno izlozeni pregovaranju, saradnji i kompromisu izmedju odraslih u svom neposrednom okruzenju. Fransis Fukujama u svojoj knjizi Kraj poretka traga za korenima velikog poremecaja u porodici koji nastaje zbog vece zaposlenosti zena. On pri tom ne misli da zene zanemaruju obaveze oko podizanja dece, vec da muskarci dozivljavaju zene kao nezavisnije i sposobnije da se brinu o detetu. Dejvid BLenkenhorn u svojoj knjizi Amerika bez oca smatra da se drustva sa visokom stopom razvoda suocavaju sa razaranjem ideje ocinstva, sto ima pogubne posledice jer mnoga dece danas odrastaju bez autoritativne licnosti. Neki teoreticari misle da nije kljucno pitanje da li je otac prisutan ili ne, vec koliko je ukljucen u porodicni zivot i roditeljstvo. Alternative braku Kohabitacija je tip odnosa u kojem par zivi zajedno ne stupajuci u brak (vanbracna zajednica). Iako je kohabitacija sve popularnija, brak je I dalje mnogo stabilniji odnos. Zajednice homoseksualaca Vecina zemalja jos uvek nije zakonom uredila brak izmedju homoseksualaca, pa su njihovi medjusobni odnosi zasnovani na uzajamnom poverenju. Od 80-tih godina dolazi do povecanog interesovanja akademske zajednice za gej I lezbejske grupe. Sociolozi smatraju da homoseksualne veze pokazuju obelezja intimnosti I jednakosti koja su potpuno drugacija od onih uobicajenih u vezi izmedju muskarca I zene. Viks, Hifi I Donovan ukazuju na 3 znacajna obrazca u okviru gej I lezbejskih veza. 1. Postoji mnogo vise mogucnosti za jednakost medju partnerima jer nisu pod uticajem drustvenih pretpostavki koje su u osnovi heteroseksualnih veza. 2. Homoseksualni partneri se dogovaraju o faktorima I unutrasnjem funkcionisanju njihovih veza.

3. Parovi istog pola imaju pred sobom malo ocekivanja o tome ko bi sta trebalo da radi u okviru veze. G. I L. grupe pokazuju narocit oblik posvecenosti kojem nedostaje jedna institucionalna potpora. Ublazavanje ranije netrpeljivosti praceno je sve vecom tendencijom sudova da dodele decu na staranje majkama koje zive u lez. odnosu. Veliki broj pobeda homoseksualnih paraova u pravnim sporovima ukazuje da njihova prava postepeno postaju zakonom zasticena. Nasilje u porodici Nasilje u porodici je fizicko zlostavljanje jednog ili vise clanova porodice od strane nekog njenog clana. Najcesce mete fizickog zlostavljanja su deca (narocito mladja od 6 god), zatim nasilje muzeva nad zenama. Medutim, zene takodje mogu biti pocinioci fizickog nasilja nad malom decom ili nad muzem. Zena je izlozena daleko vecem riziku od napada muza ili bliskog poznanika, nego od nepoznatih osoba. Feministicke studije o nasilju u porodici skrenule su paznju na rasirenost I surovost nasilja nad zenom u porodici. Ovi statisticki podaci sluzili su kao dokaz tvrdnji da je nasilje u porodici najvazniji oblik kontrole muskarca nad zenom. Konzervativci sumnjaju u rezultate istazivanja po kojima je nasilje zena nad muzevima retko. Muskarci su, mnogo manje nego zene, skloni da prijavljuju takve slucajeve nasilja. Muskarci koji fizicki zlostavljaju decu takodje su vise skloni od zena da to cine stalno, nanoseci tako dugotrajne povrede. Zasto je nasilje u porodici postal uobicajena pojava? 1.Porodicne vze su pune emocionalnog naboja. Svadje koje izbijaju u porodici mogu pokrenuti takav antagonizam koji se ne dozivljava na isti nacin u nekom drugom drustvenom okruzenju. 2. Dobar deo nasilja se tolerise ili odobrava. Mnoga istazivanja pokazuju da znatan br parova veruje da u nekim situacijama jedan od supruznika ima potpuno pravo da udari drugog. Seksualno zlostavljanje Seksualno zlostavljanje definisano je kao seksualni kontakt izmedju deteta I odraslog u svrhu seksualnog zadovoljavanja odraslog. Incest se odnosi na seksualne odnose izmedju bliskih srodnika. Nije svaki incest ujedno I seksualna zloupotreba dece. Najcesci oblik incest jeste onaj koji je I seksualno zlostavljanje deteta-incentuzioni odnosi izmedju oceva I maloletnih cerki. Incest ili sire seksualno zlostavljanje deteta fenomeni su koji su otkriveni tek pre 10 do 20 god.

Nacionalno drustvo za zastitu dece definise 4 kategorije zlostavljanja: zanemarivanje, fizicko, emocionalno I seksualno zlostavljanje. Sila ili pretnja nasiljem postoji u mnogim slucajevima incesta. U nekima od njih deca su voljni ucesnici, ali je to redak slucaj. Danas postoji znacajan materijal koji ukazuje da seksualno zlostavljanje dece moze imati trajne posledice po njih.