Emocionalno leenj homeopatijom PRAKTINI VODI Piter apel prevela Branislava Babi I PROMETEJ Novi Sad Naslov originala:

Emotional healing with homoeopathv Autor: Peter Chappell > Peter Chappell Izdava: Udruenje za klasinu homeopatiju Jugoslavije Hahneman" i Prometej", Novi Sad, Zmaj Jovina 22 Za izdavaa: Zoran Kolundija ; Prevela: Branislava Babi Lektor: Radovan Babi Fond za otvoreno drutvo CIP BH6jiHOTeKa Ma-rime cpnCKe, Hobh Cafl 615/015.32(035) p Emocionalno leenje homeopatijom : praktini vodi / Piter apel; prevela Branislava Babi. - Novi Sad : Udruenje za klasinu homeopatiju Jugoslavije "Hahneman" : Prometej, 1999 (Novi Sad : Duplex). - 283 str.; 21 cm Prevod dela: Emotional healing with homeopathv / Peter Chappell. - Predgovor / Brajan Kaplan: 3-5. - Registar. ISBN 86-7639-452-0 a) XoMeonaTHJa - npupviHHUH Sadraj Re zahvalnosti 2 Predgovor dr Brajana Kaplana 3 PRVI DEO: Trauma i patnja 1. Trauma, patnja i homeopatija 9 2. Trauma 15 3. Istraivanje emocionalnog isceljivanja 40 4. Filozofski i psiholoki aspekti 82 DRUGI DEO: Homeopatija i isceljivanje 5. Osnove homeopatije 99 6. Homeopatija za skeptike 107 7. Smernice za leenje 115 8. Indeksi lekova 126 9. Obrasci trauma 179 10. Oporavljanje od emocionalne patnje smernice za samopomo 253 11. Zavrni komentar , 267 Dodatak: Dalje informacije 269 Indeks 278 Spisak lekova s preporuenim izgovorom naziva 284 Re zahvalnosti elim da se zahvalim svima koji su me podrali na putu kroz ivot, posebno onima koji su me najvie nauili: svojim roditeljima koji su mi podarili moj nesvesni deo, kao i svima onima koji su doprineli buenju moje svesti. Meu njima su moja deca Sara, Elejn i Oliver, moja unuka Zoi, kao i mnogobrojni tera-puti, prijatelji, prijateljice i ljubavnice, posebno Vendi, Dener, Teri, Aleksis i Rozalind koje su direktno doprinele ovoj knjizi, kao i sve moje homeopatske kolege i prijatelji. Takoe se zahvaljujem svojim uiteljima homeopatije, Tomasu Lakenbiju Momi, Vasilisu Gegasu, Dordu Vitulkasu, Rajanu ankaranu i drugima koji su na mene duboko uticali. Najvie se, ipak, zahvaljujem svojim naboljim uiteljima, svojim pacijentima i uenicima, koji su strpljivo trpeli moje uenje! Mnogo hvala i urednicima i osoblju iz Izdavake kue Element Books koji su moju knjigu preradili i uobliili. %! Predgovor dr Brajan Kaplan Niko razuman ne moe da sumnja u fantastian napredak koji je medicinska nauka postigla u ovom veku. Potencijalno smrtonosne bolesti kao to su upala plua, meningitis i tuberkuloza danas se lece skoro rutinski. Otkrie insulina donelo je olakanje dijabetiarima. Transplantacije organa donele su novi ivot i pokretljivost hiljadama ljudi. Demoni poput sifilisa ili Hodki-nove bolesti naprosto su saseene u korenu.

Ipak, veliki broj hroninih bolesti kao to su ekcemi, migrene, kolitis i artritis, da nabrojimo samo neke od njih, i dalje se teko lece. Uprkos tome, ortodoksna medicina, znatno potpomognuta tehnolokom revolucijom, ostaje i dalje prvi izbor za veinu ljudi na Zapadu. Iako joj niko ne porie velike pobede u ratu protiv bolesti, medu bolesnicima koji su joj se obratili sve ee se uje nezadovoljno mrmljanje. Razlog tome moda lei u injenici da konvencionalna medicina putujui sve dublje kroz elektronski mikroskop naunih otkria gubi iz vida drevno umee isceljivanja. Kako u nauci prevladava deterministiki nain miljenja, umee terapijskog sluanja potisnuto je u drugi plan. udesne stvari mogu se otkriti poveavanjem bolesnog tkiva, ali ispitujui elije tog tkiva dolazimo u opasnost da zanemarimo pacijenta kome one pripadaju. Bez sumnje, treba da posmatra-mo elije kroz mikroskop, ali pri tom ne treba da zaboravimo da se izmaknemo korak i sagledamo svet kojem te elije pripadaju. Pacijent u celini, njegova lina istorija, odnosi s ljudima, porodica, posao i poloaj u drutvu, sve to moe snano da utie na nastajanje i trajanje bolesti. Ironija je da je veina lekara i te kako svesna tih uticaja. Niko medicinski obrazovan ne porie da stres i strepnja mogu da izaEmocionalno leenje homeopatijom zovu ir na elucu. Ali ipak se taj ir leci lekovima koji zaustavljaju luenje kiseline u elucu. Kod oveka koji je doiveo veliki ok zubari esto zapaaju pogoranje stanja desni, ali su obueni da se bave samo desnima i zubima, zbog ega se esto ose-aju nemonima da se pozabave emocionalnim okruenjem koje je oslabilo imunoloki sistem i time dopustilo promene na tkivu. Za Pitera apela najvanije su psihofizioloke promene koje doputaju da se bolest razvije i spreavaju telo da se putem prirodnih isceliteljskih procesa izlei. U ovoj knjizi on otvoreno i iskreno govori ne samo o svom velikom iskustvu lekarahome-opate, nego i o sopstvenom ivotu i linom istraivanju psihote-| rapije. On smatra da je osetljivost na bolest obino izazvana velikim emocionalnim okom. Takav ok moe da se dogodi u detinjf, stvu, kao to smatraju mnogi sledbenici Frojda i Klajna, ili ak f u materici, jer emocionalna trauma majke moe snano da deluje na njenu fiziologiju, i da se prenese na plod. Naravno, kao lekari, ponekad ne moemo da otkrijemo takve traume, jer su esto savreno skrivene i zatiene, zakopane u nesvesno, isu-vie bolne da da bi ih se pacijent setio. Meutim, izgledi da ot-! krijemo ove dogaaje rastu ako, utei i sluajui saoseajno i s razumevanjem, dopustimo pacijentu da govori. Piter apel pre-! uzeo je zadatak da u svojoj praksi nae vremena za stvaranje takve atmosfere. Sluajevi koje navodi u ovoj knjizi tivo su koje ' se teko isputa iz ruku. Struan klasini homeopata slian je i detektivu koji u pacijentovoj ivotnoj prii traga za putokazima j koji e ga dovesti do pravog leka.Te vinjete lekarska struka e opisati kao anegdote" i bie u pravu. Autorova teorija da duboka emocionalna trauma moe izazvati osetljivost na bolest nije nauna, jer se ne moe ni potvrditi ni opovrgnuti. Ali prie nose peat autentinih dogaaja, a veina homeopata e se sloPredgovor iti da njihovi lekovi prepisani za osobu u celini, mogu da pro-izvedu duboke fizioloke i psiholoke promene. Homeopatski pristup pacijentu kree se izmeu dva pola. S jedne strane je prepisivanje leka za postojeu bolest, a s druge paljivo sluanje i ekanje dapacijent otkrije pravo sredite svog problema. Kod Pitera apela pretee drugi pristup, a ova knjiga koristan je doprinos klasinoj homeopatiji usme-renoj na celovitu osobu. dr Brajan Kaplan lekar-homeopata U februaru 1994. PRVI DEO Trauma i patnja PRVO POGLAVLJE Trauma, patnja i homeopatija Ova knjiga pokuava da itaocu prui obavetenja o emocionalnim traumama, o tome kako one mogu da nam se odraze na ivot i izazovu bolest, kako nam ograniavaju slobodu izraavanja time to potiskuju i poriu naa oseanja straha, besa, tuge i gubitka. One ine osnovu onoga to nazivamo bolest, a razreava-njem tih oseanja moemo bolest izleiti. Zamisao da emocionalna trauma moe da utie na bolest za mnoge itaoce moe biti potpuno nova, a kod nekih moe izazvati krajnu sumnjiavost. Ali u isceliteljskim strukama danas su to uobiajeni pojmovi. Moe se dogoditi da dogaaja koji nas je traumatizovao u prolosti nismo ni svesni. Mogue je, na primer, da ne budemo svesni da neprijatan dogaaj, koji se dogodio dok smo bili vrlo mladi, i danas dramatino utie na nae ponaanje. Ova knjiga to vrlo direktno i jasno objanjava. Cilj joj je da probudi vau svesnost i pomogne vam da se osposobite kako biste mogli sami sebi da pomognete. Sadri dovoljno informacija koje vam mogu pomoi da homeopatskim lekovima iscelite novije emocionalne traume i ilustruje sluajeve u kojima se to dogodilo. Takoe objanjava gde i kako zatraiti profesionalnu pomo. Potanko objanjava kako postii zaista udesna izleenja koristei homeopatiju na jednostavan, delotvoran i temeljit nain. Namenjena je itaocu bez ikakvog predznanja o homeopatiji. Moete je upotrebiti da biste sami sebi pomogli, ili kao vodi

u pronalaenju strune isceliteljske pomoi. Poto sadri mnoge nove zamisli, moe biti zanimljiva i profesionalnim homeopata-ma i studentima homeopatije. H)____________Emocionalno leenje homeopatijom______________ Neke homeopate e me moda kritikovati jer ohrabrujem ljude da sami sebi pomognu, poto je pomo profesionalca, naravno, mnogo delotvornija. Ja, meutim, poznajem veliki broj ljudi koji su sasvim sposobni da pomognu sebi i svojim blinjima, samo ako im se prue potrebne informacije. Osim toga, u mnogim zemljama u kojima radim, takva struna pomo naprosto nije dostupna. Pomalo sa strepnjom koraam obema stazama (i onom samopomoi i onom strune pomoi), nadajui se da e italac upotrebiti svoj zdrav razum i odluiti ta je za njega bolje. HOMEOPATIJA - KRATAK UVOD Homeopatija postoji oko dve stotine godina, a zasnovana je na odreenom broju principa i postupaka koji su isprobavani, proveravani i potvrivani u praksi vie od jednog veka. Samjuel Haneman, utemeljitelj ovog sistema leenja, otkrio ga je pomnim eksperimentisanjem i posmatranjem, a ostatak ivota je proveo usavravajui ga. Otkrio je da se leenje moe temeljiti na loginim i lekovitim naelima. Kljuni princip koji je otkrio glasi slino se leci slinim." Svi, na primer, znamo da nam dok seemo luk oi suze i peku nas. To su tipini simptomi alergije na polen, pa e se onima koji od nje pate prepisati lek napravljen od luka. Homeopate su otkrile lekovita svojstva vie stotina supstanci. Isprobavali su ih na dobrovoljcima, esto sebi samima, i stvorili obuhvatan skup lekova za veinu funkcionalnih poremeaja i bolesti kod ljudi. Haneman je uoio da znakovi i simptomi bolesti nisu i sama bolest, nego pouzdani pokazatelji za pronalaenje leka. Otkrio je da je bolest unutranji proces koji se odvija logino i po pravilima, i da osim telesnih komponenti ukljuuje misli i oseanja. Pokazao je da homeopatija leci poremeaje u razmiljanju, oseanju (psiholoke / emocionalne) i telu. Najvaniji izuzeci su neke mehanike povrede (ne samo spontano pomereni ________________Trauma, patnja i homeopatija______________11. prljen", jer on moe biti posledica unutranje napetosti), povrede koje zahtevaju hirurku intervenciju, neka po ivot opasna stanja i neke bolesti u poslednjem stadijumu. Haneman je, takode, otkrio jedinstven a jednostavan nain pripremanja homeopatskih lekova od nepreradenih prirodnih supstanci. Taj postupak, nazvan potenciranje, poveava njihova lekovita svojstva, a uklanja sve propratne pojave. U homeopatiji nema propratnih pojava - ona je potpuno bezopasna. Konvencionalna lekarska praksa obino je usmerena na leenje fizikih posledica traume, a ne obraa se panja na uzroke tih posledica, ili se oni ne prepoznaju, jer se u sutini veruje da je svaka bolest fizike prirode. Tako to dijagnozu postavlja na osnovu fizikih znakova, a zatim se ti isti znakovi negiraju lekovima, omoguava rast unutranjoj traumi koja moe da dobije dimenzije prave katastrofe. To je osnovni medicinski pristup bolestima kao to su astma, ekcemi, migrene, menstrualni problemi, artritis i upala grla. Homeopatski lekovi oponaaju" unutranje traume. Oni podseaju" telo da se od njih odlepi" i da ih razgradi", kako bi mogle da prirodno nestanu. Oslobaanjem unutranje traume njene spoljanje posledice (takozvana bolest), iezavaju. Prirodno su izlecene unutranjom isceliteljskom inteligencijom (imunolokim sistemom). To podstie prirodni unutranji proces da u budunosti oslobaa organizam od slinih trauma. Ako, na primer, neki lek omogui otru razmenu miljenja i raisti atmosferu, bolesnik moe uvideti da je to bolji nain reavanja problema, pa tako postupati i ubudue. PRIRODNI LEKOVI Tokom dvesta godina dugog perioda, homeopatski lekovi odabirani su procesom klinike eliminacije iz hiljada razliitih prirodnih supstanci. Oni danas predstavljaju praktino potpun skup is-celiteljskih energija koje odgovaraju psihofizikim traumatskim stanjima i kompenzacijama na koje nas prisiljava na ego. YZ____________Emocionalno leenje homeopatijom_____________._ Potpunim homeopatskim postupkom te su energije defin-isane, izdvojene i spremljene u boicama kao ista energija. One odraavaju obrasce trauma nastalih u ljudskoj rasi od njenih poetaka. PERSPEKTIVA KOJA OBUHVATA SVET Prema izvetajima Svetske zdravstvene organzacije, homeopatija je kao metod leenja na drugom mestu u svetu. Na prvom je kineska medicina, na treem leenje biljem, dok je konvencionalna medicina na etvrtom mestu. Imajui u vidu injenicu da ostala tri sistema leenja postoje ve hiljadama godina, to je vredno napomenuti. ak je i konvencionalna medicina u osnovi nastavak postupaka koji su primenjivani hiljadama godina. A jedan ovek radei iz poetka sam, utemeljio je novi sistem leenja koji je poput oluje osvojio svet i, zahvaljujui svojoj efikasnosti, uprkos ogromnom otporu, uspeo da se probije na drugo mesto. Da je homeopatija naila umesto fanatine zasle-pljenosti na razuman prijem, najverovatnije bi sada bila najzas-tupljeniji metod leenja u svetu. MOJ STAV Radei kao homeopata tokom poslednjih osamnaest godina, video sam veliku koliinu emocionalne traume, a i sam sam proao kroz brojna traumatina iskustva. Ova knjiga je rezultat mojih unutranjih iskustava, kao i zapaanja u mojoj homeopatskoj praksi. Spoznao sam da su povrni naini leenja koji su danas uobiajeni u naoj kulturi (npr., leenje hemijskim lekovima i

hirurgija), esto nepotrebni i nedelotvorni, ak i tetni, i da je razumevanje uzroka bolesti, uzroka emocionalne reakcije koja je dovela do bolesti kao i do njenog isceljenja, izuzetno radikalan pomak u dananjem pogledu na zdravlje. To moje ________________Trauma, patnja i homeopatija______________13 uverenje potkrepljeno je mojim iskustvom predavaa. Imao sam prilike da radim sa stotinama lekara koji su stalno iznova potvrivali sve to sam ovde napisao. Ako ste doiveli saobraajnu nesreu, jasno je da vam je esto potrebna hirurka intervencija, a vetina hirurga moe biti izuzetna. Hirurka intervencija moe biti prikladna i kad se patologija razvila, jer je dugo bila zanemarena. Bolje je imati vetaki kuk nego biti u invalidskim kolicima. Slino tome, ako obolite od smrtonosne bolesti, antibiotici su verovatno najbolji nain da se spasite. Moderna medicina je, najee, izvrsna u akutnoj ivotnoj krizi na kraju nekog hroninog stanja, ali kod rutinskih bolesti njeni nedostaci su oiti. Kako je homeopatija holistiki pristup leenju, u svom poslu pomno sluam pacijenta da bih shvatio njegovu bolest u kontekstu njegovog naina ivota. Kao homeopata pokuavam da sjedinim pacijentov nain ivota, njegove potekoe i bolesti u celovitu homeopatsku sintezu na osnovu koje prepisujem homeopatski program leenja. Tako saznam vie linih ispovesti nego veina ljudi. Sluam na hiljade ivotnih pria od kojih je svaka jedinstvena. Prie o bolesti propraene su oseanjima gubitka, tuge, straha, uasa, povredenosti, odbaenosti, nedostatka ljubavi, i jo mnogo ega. Ponekad su to prie o katastrofama, ratu, nasilju i zlostavljanju. Ponekad sluam o tajnoj policiji, o plemenskom ivotu, ili o istinskoj materijalnoj bedi. Cesto pacijentu u snovima dolaze slike koje su izraz trauma iz njegove bliske i daleke prolosti. Sve to pomeano izatkalo je obrazac koji je odraz svakog pojedinca, na nain dubok, a ipak jednostavan. Kada ga jednom uoimo i shvatimo, moemo ga prepoznati kod ljudi irom sveta. KAKO KORISTITI OVU KNJIGU U drugom poglavlju upoznaete neke osnovne ideje i primere emocionalnih trauma i bolesti koje su njihove posledice. To e 14 _________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ vam, nadam se, pomoi da shvatite i svoje i tue mehanizme i traume. U treem poglavlju izneseni su primeri, odnosno sluajevi, a u etvrtom se potanko razmatraju iznesene ideje u praksi. Ostatak knjige govori o tome kako homeopatijom sami i uz strunu pomo moete izleiti opisane traume. DRUGO POGLAVLJE Trauma PATNJA ivot je patnja", govore mnoga uenja iz Indije. ivot je teak", prva je reenica Pekovog bestselera Put kojim se rede ide. Isus je pretrpeo muke na krstu zbog nas", kau hriani. Iako nisam uveren da moramo da patimo, sasvim sam siguran da veina ljudi pati. Patnja nas prati u traumama odrastanja, u dogaajima, kao to su ratovi i ekonomske krize, u linim katastrofama kao i onim svetskih razmera. Smrt bliske osobe, bolest, gubitak posla ili doma, primeri su traumatskih kriza. Leei ljude sa svih krajeva sveta, ljude svih rasa i klasa, sluao sam puno o patnji. Ona je, rekao bih, jedno univerzalno iskustvo koje pogaa sve nas. TRAUME U ovoj knjizi puno govorim o obrascima koji lee u pozadini patnje. Te obrasce nazivam traumama. Time mislim na emotivne traume koje nastaju zbog oseaja povreenosti. Kada nam neka situacija postane preteka i ne moemo da se nosimo s njom, potiskujemo je i u nama ostaje trauma. Smatram da svi nai poremeaji izviru iz trauma koje nismo uspeli da proradimo ni u trenutku kada su se dogodile, a ni kasnije. Ako nam, na primer, neko blizak neoekivano umre, potrebno nam je da tugujemo. Ali ako ne moemo da se isplaemo, jer smo zaboravili kako se to radi, poeemo da oseamo bol. Ako kasnije razvijemo simptome kao to su postvirusni sindrom, hronina iscrpljenost, alergija na polen ili glavobolja, .16__________Emocionalno teenje homeopatijom____________ moda ih neemo povezati sa zaostalom tugom, ali ova vrsta uzroka i posledice pravilo" je za razumevanje zdravlja, i odvija se s preciznou satnog mehanizma. Kad god se neko razboli, a bolest nije oigledno zarazna poput boginja, vrlo je korisno ispitati ta se dogaalo pre toga - pre godinu dana, pre nedelju dana, ili pre jednog minuta. Postoje dva osnovna tipa traume: gruba i suptilna. Gruba trauma To su iznenadne traume koje nas potpuno savladaju. Ozbiljna bolest u porodici, prekinuta ljubavna veza, silovanje ili fiziki napad, iznenadni razvod braka, odvajanje ili smrt - uobiajene su teke traume u kojima ovek moda i moe sam sebi da pomogne. Ako ste u ranom detinjstvu doiveli incest, ili vas je neko seksualno zloupotrebio, napustio, usvojio, ili ako ste pretrpeli zastraujue iskustvo prilikom poroaja, verovatno ete u detinjstvu i odraslom dobu patiti od grube traume. U takvim sluajevima najee je potrebna struna pomo. Suptilna trauma Takve traume dogaaju se suptilno i neprimetno tokom odrastanja, sve od zaea. Mogu se dogoditi zbog ivota s roditeljem koji prolazi kroz traumu, pa se ona odraava na dete, moda u obliku okrutnog, tunog, povuenog, sarkastinog

ili neprisnog ponaanja, ili nekog drugog vida zlostavljanja. Batine, ostavljeno da samo plae, kanjeno, niko ga ne mazi ako se ponavlja, za sasvim malo dete to moe postati velika trauma. Na kraju one kod deteta izazivaju nesvesno zauzimanje odbrambenog stava koji mu pomae da podnese oseaj da je nevoljeno i preputeno samo sebi. ...... . Trauma 17 Nada, pouzdanje, hrabrost, lepota, ljubav, bes, suze itd Kritiki glas u poetku roditelj ili draga nam odrasla osoba, sada unutranji glas Slika 1: Suptilna trauma dovodi do zauzimanja odbrambenog stava Traume takve vrste dogaaju se deci u svim zemljama koje sam posetio. To je donekle neizbeno, s obzirom na to da smo mi kao roditelji i sami esto teko istraumatizovani. Takvi stavovi i postupci esto se odrasalima ine nevanim - oni su samo ono to su i njihovi roditelji njima radili - ali malo, ranjivo dete moe ih doiveti kao krajnje uznemiravajuu emociju. Te suptilne traume glavni su uzrok nae kasnije nesposobnosti da se nosimo sa veim traumama. Ako kao dete nauimo da ne plaemo, onda kao odrasli ne moemo da tugujemo kako treba. Postoji problem koji je ak i suptilniji. Neka deca se raaju osetljiva" i potrebna im je posebna ljubav i nega da bi napredovala. esto viam bolesnu decu iji roditelji nisu sposobni da vole bez dodatne pomoi i obuke. Jednom mi je jedna medicinska sestra ispriala kako se kao dete puno smejala. Njen glasan smeh je toliko razdraivao njenu majku da je esto bila kanja18 Emocionalno leenje homeopatijom vana. Ve sam primetio da je ukoena oko usta i brade, kao da neprestano pokuava da dri usta pod kontrolom. Onda je rekla da se i njen sin puno smeje, pa sam je pitao ta ona pri tom osea. "Razbesnim se i udarim ga, jednostavno ne mogu da se obuzdam", rekla je. Dakle, bila je jo u vlasti stare traume. Pitao sam je ta misli zato je majci smetao njen smeh. Odgovorila je da je i nju majka tukla zato to se smejala. Ne treba puno mate da bi se otilo nekoliko narataja unazad, pa da se vidi da je to klasina trauma koja se prenosi s generacije na generaciju, i oceni koliko je ona snana. Shvatio sam da su problemi ove medicinske sestre u bliskoj vezi s ovom traumom i na osnovu toga odredio koji lek treba primeniti da se ta patnja okona. Njena glavna tegoba, zatvor, bio je posledica njenog krutog stava. Uzrok trauma mogu takode biti potisnuta oseanja tuge, besa ili povreenosti, kao i misli koje nas proganjaju, kao to su: mrnja, izdaja ili oseaj odbaenosti. Mogu nastati u bilo kakvoj krizi: na poslu, kod kue ili u koli. Ima puno situacija koje mogu istraumatizovati na ivot, kao to su saobraajne nesree, ostajanje bez posla, selidba ili upropaen godinji odmor. Sve to dogaa se sada, a dogaalo se tokom itave novije istorije. Savremena medicina zna za posttraumatski sindrom stresa koji nastupa nakon ratova i linih katastrofa, shvata ga ozbiljno i pomae savetom i podrkom. Ova knjiga govori o takvim linim reakcijama na traumu, ma ta bio njen uzrok. Ova dva tipa trauma, suptilna i gruba, zapravo su jedno te isto. Prividno suptilnu traumu dete u svojoj ranjivosti moe doiveti kao grubu. Suptilne traume kod deteta umanjuju oseaj line vrednosti i sposobnost snalaenja, tako da kasnije grube traume deluju ak i snanije i ne mogu se proraditi. Moglo bi se pretpostaviti da e dete odgajeno s bezuslovnom ljubavlju, iji su mehanizmi za ispoljavanje oseanja (pla, ljutnja, itd.) ostali neoteeni, biti skoro imuno na grube traume. Trauma 19 Verovatno bi se u trenutku stranog dogaaja osealo pogoeno, ali kad sve proe, ono bi se oporavilo samo od sebe ili, traei pomo, od porodice i prijatelja. Takvi ljudi moda postoje, ali su retki. Na Zapadu, drutveno tkivo skoro da se raspalo, pretvorivi se u isprazno, povrno, nepovezano drutvo, hipnotisano televizijom. Umesto vrstih velikih porodica i doivotnih prijateljstava, vidimo ratrkane porodice povezane jedino telefonom, dugim putovanjima auto-putevima i avionima, prijatelje izgubljene u neprestanim prom-enama u naem na novac usmerenom drutvu. Ljudi esto nemaju nikoga kome bi se mogli obratiti. Traume svetskih razmera Tokom perioda od stotinu godina, velika kuga usmrtila je dve treine stanovnitva u mnogim evropskim zemljama. Bolesti belih osvajaa kao i njihove puke unitile su ogroman broj amerikih Indijanaca, tako da danas ive samo ostaci tih naroda. Ovi dogaaji su morali ostaviti neizbrisiv trag u seanju onih koji su preiveli, trag koji se prenosio sa narataja na narataj. Jedan uasan rat je zahvatio ceo svet u mom ivotnom veku, ostavljajui za sobom ogromnu pusto od koje se jo oporavljamo. U ovom trenutku suoeni smo s novim potencijalnim katastrofama: globalno zagrevanje, cepanje ozonskog omotaa, zagaivanje okeana, unitavanje ivotinjskih vrsta, krize koje bi mogle unititu skoro sav ivi svet na planeti, ekoloke katastrofe nezamislivih razmera, a traumatine za ivotinje, biljke i zemlju na dosad neuven nain. Sida preti

itavim kontinentima, a moda e se isto dogoditi s boleu ludih krava". Neki kau da ela planeta, na svim nivoima, duboko tuguje. Prema tome, nema mogunosti da se svetom proirene traume uklone; one su kao epidemija i svi su izgledi da e tako i ostati. f 20___________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ UNUTRANJI OSEAJ TRAUME ' Traume obino nose sobom skup emocija koje su meusobno povezane, kao to su: strah, bes, tuga/gubitak i nedostatak ljubavi. Smatram da su to osnovne traume. Trauma ima svoje faze ispoljavanja i oporavljanja. Dinamika traume bie kod svakog razliita, a zavisie od njegovog samo-potovanja, ranijih trauma itd. Obrasci nekih trauma dobro su poznati i dobro shvaeni. Medu njima su, na primer, knjige o umiranju Elizabet Kibler Ros i dela Alis Miler sa saradnicima o nasilju i zlostavljanju. Nedostatak ljubavi je verovatno temelj veine traumatinih oseanja, pogotovo oseanja usamljenosti, odbaenosti, nedovoljne vere u sebe i samopotovanja. Faktor koji doprinosi traumatinoj situaciji svakako je strah. Svi mi ivimo u odbram-benom stavu koji spreava dotok ljubavi kojom smo okrueni. Kao to kae jedan moj prijatelj, nedostatak ljubavi je na krst. Izlaz je u tome da mi volimo, a ne da oekujemo ljubav. U tom kontekstu ljubav je shvaena kao ljubaznost, poverenje, to to smo za nekoga tu, itd., bez ikakvih seksualnih konotacija. ZADRAVANJE NEGATIVNIH OSEANJA Iz iskustva znam da strah deluje na nas kao zatvor - previe smo uplaeni da bismo pustili u sebe dobro koje nas okruuje. Ponaamo se kao da su briga i podrka koje su nam dostupne neto strano. Strah od posledica esto je razlog zbog koga potiskujemo bes. Bes pojaan strahom moe se okrenuti prema unutra, pa postati tuga i oaj. Time se stvara osnova za sloenija stanja traume, kao to su depresija, oseaj krivice, ljubomora, usamljenost, izdaja, nepoverenje, nasilje, zlostavljanje, zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, puenje, zavisnost o radu ili nekoj vezi itd.), od kojih svaka moe da se pretvori u bilo koju bolest. Trauma 21 , Kada smo zarobljeni u jednom stanju, kao to je usamljenost, mrnja ili depresija, ulazimo u zaarani krug, neprestano potvrujui svoj negativan oseaj svojim reagovanjem na normalan ivot. Oseamo, na primer, mrnju svaki put kad potisnemo bes, a ne izrazimo ga. Kad svoja oseanja ne bismo pothranjivali u svakoj moguoj prilici, verujem da bi se uskoro ugasila. Homeopatski lekovi vam pruaju priliku da tu vatru oseanja ugasite ili pustite da se ugasi sama. Ako tada iskoristite priliku da se oporavite, izmenite ivot i ponovo ponete da uivate u njemu, svaka se bolest moe izleiti. DINAMIKE FAZE TRAUME Poricanje, strah, uas, tugovanje, ok, ljutnja, izolacija, pla, odvojenost, bes, gubitak, radost, prihvatanje - sve su to faze kroz koje moemo proi, esto i po nekoliko puta dok se oporavljamo od traume. Svaki ovek e zastajati na razliitom mestu i odabrati drukiji put, u zavisnosti od novije i ranije istorije line traume. Tako e, na primer, osoba koja se oporavlja od silovanja prolaziti kroz strah, uas i bes, dok e osoba koja se oporavlja od smrti u porodici biti okirana, ljuta i tuna. Isto se dogaa i onima koji su traumu izazvali. Ljudi koji su poinili teak prestup, kao to je silovanje, obino e ga u poetku poricati. Leenje ovih osoba je prvenstveno usmereno na to da se suoe s istinom. Nakon toga dolazi spoznaja zato su to uradili (moda su sami bili rtva silovanja u detinjstvu), a to e zahtevati leenje drugih trauma. ovek koji se oporavlja od gubitka bliske osobe moe u poetku poricati smrt, zatim se ljutiti, oseati se krivim, biti potiten, da bi je na kraju prihvatio, i konano se vratio normalnom ivotu. Ali to su samo mogunosti. Svaki pojedinac e prolaziti kroz razliita oseanja u skladu s mnogobrojnim licima svoje prolosti i prilikama koje mu se pruaju za oporavak. Za neko22___________Emocionalno teenje homeopatijom_____________ ga taj proces moe sadravati fiziku bolest ili emocionalni bol; za nekoga samo malu nelagodnost. Stanje poricanja j Kada se dogodi neto to nas u tom trenutku smodi, i ne moemo da se odbranimo, uobiajeni proces je da to zakopamo u tkiva i elije svog tela - skoro namerno zaboravimo. To je ponekad jedini izlaz i u tom trenutku jedini mogui. Tako je sa svim traumama. Ono to ne moemo da proradimo u asu kad se dogodilo, zaboravlja se i pohranjuje negde unutra. Kasnije moe ponovo izroniti u seanjima i snovima, u ponavljanju jedne te iste situacije ili moda u bolesti. U jednom trenutku moe postati potrebna lekarska intervencija. Najpre dolaze poricanje i potiskivanje. Nakon saobraajne nesree ovek obino hoda naokolo, ponavljajui Dobro sam", a svima je oigledno da nije tako. Stanje poricanja moe trajati minutima, satima, danima, mesecima, godinama ili ak deceni-jama. Dete koje je doivelo incest esto to priznaje tek kao odrasla osoba. U saobraajnoj nesrei za priznanje je nekad potrebno svega nekoliko minuta, ali ponekad i dvadeset godina. Homeopatski lek Arnica leci posledice starih telesnih povreda, ponekad skoro sluajno. Kad na novu povredu delujemo Arnicom, nestaje ponekad i posledica neke stare povrede, moda artritis. Telo je bilo uhvaeno u obrascu stare povrede, koji je Arnica razgradila. Ta prvobitna povreda dovela je miie u stanje gra i napetosti. Da bi se to stanje odralo, potrebno je

odgovarajue oseanje ili misao koji, ma kako nesvesni bili, morali su se pojaviti, moda samo u deliu sekunde u trenutku kad se nesrea dogodila. Takve izbrisane" stare emocionalne traume dovode nas u situacije u kojima ponovo prolazimo kroz iste dogaaje. Nasilno ponaanje i strah od nasilja, seksualno zlostavljanje i seksualna zakoenost, bezrazlona potitenost i izofrenija, kao i svako Trauma 23 privienje, obmana ili mentalno stanje skoro uvek se temelji na stvarnim dogaajima koji su zaboravljeni", jer se u asu kad su se dogodili nisu mogli proraditi. Poricanje je uobiajena reakcija nekoga kome je saopteno da bolujeod[teke bolesti kao to je rak. Pacijent se moe ponaati kao da je sve u redu, ak i kada mu lekar jasno kae da je nade malo. Poricanje u tom trenutku moe iskljuiti svaku mogunost oporavka, jer bi se jedino izraavanjem straha i besa mogao otvoriti put unutranjoj radosti i drugim pozitivnim oseanjaima. Uporno poricanje zaustavlja proces isceljenja. Pacijent esto porie bolest, ak i kad zbog nje doe lekaru. Obino ni lekar ni pacijent ne misle daje pacijent odgovoran za svoju bolest, pa se ponaaju kao da je ta bolest ili avolje delo ili naprosto nesrean sluaj. Kad, kao to je esto sluaj, leenje ne uspeva, jer je usmereno na simptome (uz rast propratnih pojava i smanjenje pozitivnog uinka), poricanje se nastavlja. Lekarsko poricanje Znakovi i simptomi neke bolesti nisu i sama bolest. Oni samo ukazuju na to da neto nije u redu. Oni ukazuju na pozitivnu aktivnost imunolokog sistema koji pokuava da resi problem. Potiskivanje znakovaje^zapravoporicanje^injenice da neto ni]e u redu i ono odgaa primenu strategije leenja. Moe i otetiti imunoloki sistem, govoreci~mu kako nije u pravu. Bolest tada esto ulazi u ozbiljniju fazu. Puko premazivanje pukotina lekovima uobiajen je put da se trauma pretvori u bolest. Knedla u grlu bez suza, esto uzdisanje, glavobolje i kijanje, primeri su blokiranih trauma koje se izraavaju u manjim tegobama i simptomima. Ozbiljnije posle -dice mogu uslediti kasnije u ivotu. U naem Zapadnom zdravstvenom sistemu, poricanje traume se esto smatra leenjem. To se vidi ak i iz imena lekova: termini antibiotici, antihistamini, antidepresivi odraavaju etos poricanja koji je osnova i sutina 24___________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ leenja hemijskim lekovima. Naravno, lekovi su potrebni kada je ugroen ivot, bolest uznapredovala, ili kad dobra alternativa, kao to je homeopatija, nije dostupna. Ovo su sluajevi kad lekove treba primeniti, ali danas se to uglavnom ini kad ne treba. Uas i strah Ako je neko doiveo traumu obeleenu uasom, verovatno je da e se on pojaviti na neki nain u njegovom ivotu. Napao me je veoma snaan ovek maui velikim noem. Otrica noa bila je duga kao ela moja ruka. Moja instinktivna reakcija bila je da mu se suprotstavim, ali nakon zadobijene prve posekotine, shvatio sam kako je to glupo i pobegao. Nekoliko nedelja kasnije primetio sam da se na ulici bojim. Uas i strah mogu biti posledica napada, rata, bombardova-nja, pada, nezgode, ak iako ovek nije pretrpeo telesne povrede. Takvi primeri bie navedeni u narednom poglavlju. Ljutnja i bes Nakon neke krize, napada, kazne ili neprijatnosti, moe izroniti ljutnja usmerena na osobu koju smatramo odgovornom za traumatini dogaaj. Taj bes moe se potisnuti i izraziti u obliku krivice ili samookrivljavanja: "Samo da sam (da nisam) to uradio". Bes moe biti potpuno prikladna emocija, ali ga esto potiskujemo jer se smatra drutveno neprikladnim. Bes se javlja i prilikom gubitka bliske osobe ili nekog drugog gubitka, i prilikom nasilnog zlostavljanja, a ako se ne ispolji, moe se pretvoriti u depresiju. Trauma 25 TAiga Nakon gubitka esto dolazi tuga. Plakanje je pozitivan nain izraavanja tuge i vaan deo procesa isceljenja. ; Oporavak Nakon to su negativne emocije ispoljene, moe doi do niza spoznaja, prihvatanja i obnavljanja razloga za ivot i ljubav. U ovoj fazi ljudi spajaju prekinute veze, naputaju one koje im kode, biraju nove ivotne staze, prihvataju situacije, donose vane odluke ili se naprosto opuste i uivaju u onom to imaju. Evo primera koji sadri ceo taj proces, do koga je dolo nakon uzimanja homeopatskog leka. Svi sluajevi nisu tako dramatini. Bez razloga sam poela da jecam, i setila sam se da se radi o staroj povredi. Toliko sam se razbesnela na osobu koja me je zlostavljala da sam poela na nju da viem, ali onda sam se uplaila pomislivi da sam poludela. laa sam se razbesnela na majku jer me nije zatitila. Ona je morala znati, ili je trebalo da zna. Oseala sam se krivom to je optuujem, ali ona me je izneverila, nikad nije bila uz mene kad mi je bila potrebna, posebno u vremenima krize. Kasnije sam osetila da u ivotu idem pogrenim smerom i da moram da se zaustavim, razmislim o svemu i donesem neke odluke. Dakle, osoba se prvo rastuila, zatim se razbesnela, osetila strah, bes i krivicu, da bi dola do spoznaje, preusmerila svoj ivot i oporavila se. Pre nego to doe do potpunog oporavka, ovaj proces se moe ponoviti i nekoliko puta.

PRIRODNO RAZGRAIVANJE TRAUME Ako imate nekoga ko sa vama saosea i spreman je da vas saslua, neko s kim se oseate sigurni, na koga moete da se 26 Biftocionalno teenje homeopatijom Slika 2: Mesta zaglavljenosti u traumi naljutite, ili neki sport ili aktivnost u kojoj moete da iz sebe izbacite oseanja (fudbal, tenis, golf, plivanje, ples, muzika, pozoriste, poezija, ili ma ta to volite), verovatnoca da ete razgraditi traumu je vea. Oporavljanje od traume, u vreme njenog dogaanja ili kasnije, moe tei prirodno. Suze, kikotanje, razgovor, psovanje, smeh, ale, pla, jecanje, zevanje, uzdisanje i drhtanje, naini su oporavljanj a od traume, bila ona nova ili stara. Nasuprot tome, ako uvek ponavljamo neto od nabrojanog, to moe biti znak da smo zaglavljeni u traumi; neprestani osmeh, na primer, ili esto kikotanje ili uzdisanje. Kikotanjem se esto moemo osloboditi straha. Komiari, koji su u naoj kulturi jedna vrsta iscelitelja, esto izazivaju kikotanje jeftinim ili neprilinim alama. Oseanje da nam je Trauma 27 neprijatno oblik je straha, straha od smejanja, straha od privlaenja panje na sebe. Kad smo se dobro nasmejali, esto se ose-amo bolje: oslobodili smo se neega. Neki ovek koji je oboleo od raka, gledao je niz smenih video kaseta, pa je od smeha ozdravio. Jasno je da je znao ta je za njega dobro! Suze nas mogu osloboditi razliitih oseanja gubitka. Sve to je potrebno je neko skrovito mesto, a nekome i zagrljaj, i prihvatanje plakanja kao neeg dobrog. Muzika raspoloenja i filmske limunade esto su katalizatori za oslobaanje stresa i napetosti putem plakanja. Uzdisanje nas oslobaa napetosti koja se zadrava u dijafragmi, i est je mehanizama za oslobaanje kod odraslih. Psovanje, proklinjanje, "isputanje pare", bacanje i razbijanje predmeta, mogu nam pomoi da se oslobodimo besa. Udaranje teniske, fudbalske ili golf loptice, ili gledanje sporta na televiziji, takoe su mogui mehanizmi oslobaanja. Drhtanjem se esto oslobaamo od nagomilane ljutnje, kao to se vidi iz izraza: Drhtao je od besa." Zatvaranje prirodnih puteva oslobaanja od traume Mehanizmi putem kojih se novoroenad i deca oslobaaju od emotivnih trauma esto su blokirani. To se esto dogaa kada roditelj, nastavnik ili stariji brat ili sestra ponu da sprovode program potiskivanja emotivnog izraavanja, program koji su i sami nauili u detinjstvu. Oni zaustavljaju ili spreavaju spontano davanje oduka - kikotanje, vikanje, pla, i si. esto zato to ih ovo uznemirava, jer ih podsea na sopstvene nerazgra-ene traume. Izraz Ajde, ajde, ne plai!" , to dobro izraava. Obino je poruka ne plai" propraena neizreenom pretnjom, ponekad pljuskom, a najee neim to detetu odvlai panju na neto drugo (Ajde, ajde, uzmi ...). Ponavljanjem takve situacije dete e nauiti da ne plae (ili da ne besni, ne plee, bude radoznalo, itd.), ali e time porei vrednost svoje prirodne reakcije, a time i svoju sopstvenu istinu. 28__________Emocionalno leenje homeopatijom____________ Ako se dosledno sprovodi ovaj inae veoma rasprostranjen pristup odgoju dece, pla i ostale reakcije koje slue kao mehanizmi, oslobaanja e se blokirati, a to e se kod nekih ljudi i vidljivo manifestovati u ukoenosti i napetosti gornje usne. Pla se obino zaustavlja vrlo rano, pre treeg meseca ili u prvoj godini ivota. To se ee sree kod deaka nego kod _ devojica, jer su za devojice prihvatljivije suze, a za deake je prihvatljiviji bes. Tada esto dolazi do izopaenog izraavanja emocija - ako je jedan izlaz zatvoren, drugi slui kao loa i zbu-njujua zamena. Devojke i ene, na primer, plau kad su, u stvari, ljute, i zbog toga esto ne mogu da izau iz traume potisnutog besa. To je zato to im se govori da se ne ljute - to nije drutveno prihvatljivo. Slino tome, deaci i odrasli mukarci mogu biti zarobljeni u traumi tuge, jer suze ne mogu da teku. Oni e ak biti ljuti kad su zapravo tuni. To su, naravno, vrlo pojednostavljeni, gotovo stereotipni primeri. Veliki broj ljudi oba pola ne moe da plae ili da se razljuti, ali su navedeni primeri uobiajeni. Zakoenost izazvana strahom Programiranje straha mogu zapoeti majke koje strepe i preter-ano su oprezne ako su im deca u blizini vatre, visine, vode i drugih opasnosti". Takoe se ponaaju preterano zatitniki kad su deca bolesna, i to kad postoji zaista primerena zatita, a opasnost je neznatna. Briga za sigurnost moe postati opsesija. Poruke kao: ne prilazi", ne diraj" i nemoj ...", ue decu da ne istrauju, nego da se ponaaju kao da iza svakog ugla vreba opasnost. Suoena sa neim novim, ona naue da zauzimaju stav krajnje opreznosti, ograniavajui svoj ivot samo na ono to im je poznato. Ovaj oblik negativnog traumatizovanja je posebno tetan jer toliko toga ne uspevamo da izrazimo kad smo zakoeni strahom, mi . . ;-..; '.., , . .. Trauma 29 i UTELOVUENJE TRAUME Jedno dete su roditelji uvek kad je bilo uzbueno ili uznemireno, nastojali da zaokupe neim drugim. Pla je prekidan ljubaznim ali ometajuim primedbama, a uzbuenje je svoeno na smeak. Roditelji su slegali ramenima i skupljali ih. Ako probate ovo, uveriete se da je pri tom prilino teko neto i oseati.

Dete je oponaalo roditelje i nauilo isto tako da slee i skuplja ramena, i tako je potisnulo oseanja. Nakon nekoliko meseci ili godina, dete se naviklo na takav poloaj i odraslo vrlo mravo. Utelovilo je svoju traumu, uinilo je delom naina postojanja. Na taj se nain dranje tela prenosi sa roditelja na dete, odraavajui potisnutu emocionalnu reakciju i zarobljenu traumu. Jednu bebu su uvek smirivali donosei joj hranu ili lutku. Dobijala je flaicu kad god se uznemiri, bez obzira na njene potrebe (bebin pla moe da znai: nahrani me, pomazi me, promeni mi pelenu, dosadno mi je, igraj se sa mnom, okreni me, vrue mi je, hladno mi je, itd.). Sada to dete jede kad god je uznemireno i postaje debelo, kao i njegovi roditelji koji su na isti nain odgajani jednu generaciju ranije. (Ovo je pojednostavljena slika - novoroene se obino u poetku opire takvim smicalicama, pa je, da bi popustilo, potreban nean pritisak). Jednom mi je doao etrnaestogodinjak koji pati od ekcema. Celog ivota je bio zdrav, osim to je kao estogodinjak preboleo upalu plua. Zapazio sam njegov tuan pogled. Najpre sam ga pitao za oca, a on je smesta odgovorio: Napustio nas je kad mi je bilo pet godina." Bilo mi je jasno da mu otac zaista nedostaje, i da je tuga za ocem verovatno izazvala upalu plua, s obzirom na to da tuga snano deluje na plua, a posledica su esto problemi u grudnom kou. Njegove oi su mi govorile da jo uvek pati, da je traumatizovan i hronino tuan. 30__________Emocionalno teenje homeopatijom____________ elei da uspostavim bolji kontakt, pitao sam ga za njegove hobije: igrao je fudbal. Pitao sam ga na kom mestu. Levo krilo", odgovorio mi je. Na moje pitanje zato ba levo, objasnio mi je kako mu se ini da naginje" na tu stranu. Iz toga sam video da se u svojoj levoj strani osea sigurnijim, a to je strana koja predstavlja enski princip, u ovom sluaju njegovu majku. Smatra se da leva_strana tela predstavlja enske kvalitete: oseanja, intuiciju, sposobnost daTse daje i prima, dok desna predstavlja osobine koje se smatraju mukim: fiziku snagu, ^akciju, logiku. To je tako kod svih ljudi, bez obzira na njihov pol. Tom deaku je u osnovi bilo potrebno da redovno vida oca, ili da stvori prisnu vezu sa nekim drugim mukarcem (u SAD u tu svrhu postoje organizacije Drugara"). Jedno od pitanja koje sam mu uputio, bilo je: Zato je ekcem izbio ba sada ?" Deakova majka je sama pokuala da odgovori, rekavi kako intuitivno osea da je stres izazvan pubertetom, odnosno prelaenjem iz detinjstva u muevnost. Tu je odsustvo oca bolno izbijalo u prvi plan. Trauma je, dakle, duboko delovala na deaka. Obojila je u potpunosti deakovo poimanje stvarnosti, i bila uzrok tuge u njegovim oima. Odredila je njegovu poziciju u fudbalskom timu, njegove bolesti (akutnu upalu plua i hronini ekcem koji se neprestano ponovo vraao, i bitno mu oblikovala ivot). To je sluaj sa svakom nerazgraenom traumom. NASLEENE SKLONOSTI Istraivanje pozadine trauma i bolesti koje su njihova posledica esto nas vodi do naih roditelja, do roditelja njihovih roditelja itd. Pria medicinske sestre o smehu na stranici 11. pokazuje kako se to moe dogoditi. Traume mogu biti stare stotinama godina. Moda bi vam bilo zanimljivo da razmislite o obrascima trauma u svojoj porodici. Najbolje je zapoeti razgovor sa najstarijim lanovima porodice. U njihovim priama moete otkriti vrlo recite obrasce. Moda ete otkriti njihov odraz i u sebi. Trauma 31 Neki filozofi kau da nema pravih poetaka. Sa tog stanovita traume su, dakle, oduvek postojale, i u vaoj porodici su vero-vatno ve generacijama. Pogledajte ovaj primer. Novoroeni deak je neeljeno peto dete, zaeto dugo vremena poto su roditelji zavrili svoju planiranu porodicu. Odrasta oseajui se duboko neeljenim, a to dalje deluje i na njegovu decu, jer je po naravi hladan, a na kraju ih i naputa. Tako se ista nerazreena trauma ponovo odigrava u njegovom ivotu. To se moe nastavljati generacijama. Ljubomora u treoj generaciji", po mom je iskustvu vrlo rasprostranjen problem. Porodina trauma Kada posmatram porodicu na okupu, esto sam zapanjen slinou njihovog dranja, izraza lica, konstitucije tela, pokre-la, naina govora, izraza kojima se slue, kao i predmetima njihovog interesovanja. Slinost izmeu roditelja i dece nastupa sa izuzetnom preciznou, a tako je i sa traumama. One se uvaju u sebi kao seanja, misli i oseanja, kao napetost u miiima, u dranju tela (npr., sputena ramena ili uvuena prsa), u svim elijama u svim sistemima naeg tela. Manifestuju se kao iscrpljenost, nedostatak vitalnosti i potisnuta oseanja koja unutra linjaju. DELOVANJE TRAUME NA IVOT Preterane i nedovoljne reakcije \ Jobiajeno je da se povrede, zbog opisanog programiranja, potiskuju i donekle ograniavaju. Takvim gomilanjem malih trauma u nama nastaje jedna velika, a svaka joj mala trauma doprinosi sve dok se konano ne ispolji kao bolest. Svaki put kad 32__________Emocionalno leenje homeopatijom____________ doivimo novu traumu, reagujemo odgovarajuim oseanjem, ali i svim ranijim oseanjima koja su s njom povezana. Posledica je ili preterana ili nedovoljna reakcija. Evo primera pretovarenih" trauma na delu. Ako vam neko stane na nogu, odgovarajua bi reakcija bila da mu odmah i direktno kaemo: Stali ste mi na nogu i to me boli. Molim vas, pomerite se."

Preterana, traumom izazvana reakcija glasila bi: Pomeri se, kretenu, da ti ne razbijem glavu!" U toj pretnji nije ak ni reeno zato se od osobe zahteva da se pomeri, pa sve ukazuje na potisnutu ljutnju, duboku traumu, gnev na ivici nasilja, kao i agresivan stav. Oprostite, molim vas, da li bi vam bilo teko da se malo pomerite", izreeno tihim, bojaljivim glasiem, uz blagi smeak, ukazuje na potisnuti bes i poloaj rtve. Razlog zahteva da se osoba pomakne ni ovde nije naveden. Izvan sadanjosti Svaka stara trauma uslovljava, ograniava i optereuje nae reakcije u sadanjem trenutku, drei nas zatvorenima u stare obrasce ponaanja. Umesto da reagujemo u skladu s trenutkom, donosimo prtljag iz prolosti. Kad, na primer, ujemo za smrt suseda, obuzme nas duboka tuga zbog smrti bliskih ljudi koje smo voleli. Ako smo odgojem u strahu, biemo, verovatno, oprezni u svemu to radimo, bojati se svega novog i mrzeti promenu. Ako smo kao deca bili rtva nasilja, biemo moda nasilni prema svojoj deci, kanjavati ih i tui za beznaajne greke u ponaanju. Trauma moe da nas tera da drugima vladamo, da ih kritiku-jemo ili ih zlostavljamo, umesto da ih podravamo i ohrabrujemo. U nama pohranjene traume tako oblikuju nae svakodnevne reakcije. ,.,,.,.. __________________ Tmurna___________;:' ............!& Ponavljanje 5 Kada se neke traume nismo oslobodili, ona se esto stalno iznova ponavlja. Ako neko, na primer, ne moe da se oslobodi tuge, tada e verovatno u njegovom ivotu biti vie situacija u kojima se tuguje. Devojica u pubertetu koja je doivela da ju je otac odbacio, otiavi dok je bila jo sasvim mala, ostala je verna ide-alizovanoj slici oca. Tako je nesvesno privlaila mladie koji su bili slini njenom ocu, i odbacivali je. Ona nije bila svesna da sama ponavlja ovaj proces, ali zapravo je to inila. Slino tome, devojica koja je u utrobi majke pretrpela pretnju abortusom, birae nasilne partnere koji e joj pretiti. Za mnoge je ljude uobiajeno da se, ako neto poe naopako, osete traumatizovani na nain koji ih podsea na slino iskustvo iz prolosti, tako da osim sadanjeg, izraavaju i proli bol. Izgleda da u praksi, kad su se traume jednom uselile u nas, privlaimo dogaaje koji u nama izazivaju ono to smo oseali prilikom tih prolih trauma. To nazivam "ponavljanjem akcije". U tom ponavljanju ima neke logike. Traumatizovani smo iznutra, i naa najdublja, unutranja isceliteljska inteligencija trai naine da resi problem. Ponavljanje akcije" koje nas podsea na staru traumu, moe biti aktivan korak ka isceljenju. Ako tim putem dobijemo odgovarajuu pomo, tada mogu biti izleene sve sline prethodne traume. Kad se to jednom dogodi, nema vie potrebe za ponavljanjem, pod uslovom da je trauma u nama razgraena i da je dolo do promene u naem spoIjanjem ponaanju. Tako svaka ivotna kriza nosi u sebi klicu naeg potpunog ozdravljenja. Zato je tako vano da na svaku krizu obratimo panju i shvatimo ta ona zapravo predstavlja - celovit izraz onoga to nije u redu. U homeopatiji kaemo da su znakovi i simptomi pokuaji tela da nam pokae ta nije u redu. Oni nisu ni bolest ni trauma, nego samo njeni pokazatelji. Oni su, ako elite, ogledalo svega to je u vezi s prvobitnom traumom. Tako su dogaaji u naem ivotu, posebno oni koje smatramo traumatinim i stresnim, 34___________Emocionalno teenje homeopatijom______________ znakovi i simptomi ponavljanja akcije" naih najdubljih trauma. Posmatrajui "ponavljanje akcije", moemo da deifrujemo prvobitnu traumu. To je veoma mono i praktino orue za razumevanje onoga to se dogodilo u prolosti. Znai da iz sadanjosti moemo rekonstruisati prolost (i obrnuto). Ovo je jo jedan vid univerzalnog principa - da su akcija i reakcija jednake ali suprotnog smera. Pretvaranje traume koja se ponavlja u profesiju I zanimanje moe biti odraz ponavljanja akcije". Za to postoje mnogobrojni klasini primeri, od kojih neke navodimo: Veterinar koji je u detinjstvu nalazio emotivnu sigurnost jedi-' no u druenju s kunim ljubimcem Detektiv koji je kao dete bio prevaren Policajac koga su u detinjstvu esto tukli Hirurg koji je kao dete imao brojne operacije Osteopata koga su strogo kontrolisali Prostitutka koja je bila seksualno zloupotrebljena Usamljeno dete koje je puno italo i postalo bibliotekar Duhovni uitelj koji je izgubio vezu" prilikom roenja Devojka koja je pomagala majci da bi stekla odobravanje, pa sad radi kao kuna pomonica Primarno stanje traume utie na ovekov ivot , bilo u uzboru zanimanja, bilo u izboru ivotnog stila. Stepen uticaja razlikuje se od oveka do oveka. To vai za pop-zvezde i politiare, za milionere kao i za kancelarijske slubenike. Upoznao sam veliki broj ljudi koji su radili na tome da se oslobode prolosti", i to im je bila skoro opsesija, a ipak se nisu mogli osloboditi modela stare traume. Nai ivoti su jedan veliki model traume, u Trauma 35 koji su utkani relativno zdravi delovi. Kao to je rekao jedan moj uitelj: Ljudi su labavo povezan skup loe odabranih

osobina". Isceljivanje ovih trauma nije, dakle, lak proces. Ponavljanje akcije" kao zavisnost ivotni stil koji je obeleen zavisnou (od kocke, alkohola i si.) odraz je stanja traume, kao i pokuaja da se od njega sakrijemo, da ga poreknemo, a istovremeno do kraja iivimo. Tu spadaju ovisnici o vezama, tj. ljudi koji se samo u nekoj vezi oseaju sigurnima, alkoholiari, korisnici droga, puai, prisilni pomagai, osobe koje ne mogu bez televizije, radoholiari - svako ijim ivotom dominira jedna jedina aktivnost. Ta su ponavljanja akcije" velika kao sam ivot - jedna je crta toliko dominantna da boji elo ponaanje. I bolest se moe smatrati oblikom zavisnosti, zavisnost u kojoj se ponaanje pretvorilo u bolest. Ponavljanje akcije" u smrznutom okviru" ; Neke situacije mogu biti trajno stresne bez vidljivog naina da se promene. To moemo nazvati ponovljenim uzrocima stresa koji se ne daju ukloniti. Mogue je, naravno, tvrditi da ivot ukljuuje stres, da je on od sutinskog znaaja za pojedinani i zajedniki napredak, i to je verovatno tano. Ali ovde razmatramo situaciju kad smo zarobljeni u veoma stresnoj situaciji. Uzmimo primer oveka koji ima dobro plaen posao u podruju gde vlada velika nezaposlenost. Saradnici mu govore: Srenie, ima ovde posao!" On je svestan da je posao teko nai i jedini je hranilac petolane porodice. Ipak, mrzi taj svoj posao. Nakon estog lakeg poboljevanja, prehlada mu prelazi u grudni ko i razvija se u upalu plua. To je za njega jedini nain da se malo odmori, da se malo ukloni od stresne situacije. 36___________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ Neki poslovi naprosto ne odgovaraju nekim ljudima, pa bolest moe biti nesvestan nain da ih prekinu. Kad je neko prisiljen da radi u takvoj situaciji, trauma se uvek iznova ponavlja, a time i uzrok bolesti. Tuan sluaj velikog stresa je dete delikvent" koje postaje zavisno od droge, i od svoje majke koja ga ludo voli, trai sve vie i vie novca. Majka mu ga daje. Kasnije dete zapada u stanje da po ceo dan sedi pred televizorom, iz dana u dan, godinu za godinom. Ni doktori ni psihijatri ne mogu mu pomoi. Majka o tome ne moe da govori ak ni sa svojim muem; to joj je isuvie bolno. Otac utehu i pribeite nalazi u kafani, pijui sa prijateljima. Majka, zaglibljena u situaciju koja joj izgleda bezizlazno, duboko pati, i na kraju oboljeva i umire od raka. Takvi su sluajevi moda retki, ali oni manje ekstremni su vrlo esti. Jasno je da se ova situacija moe popraviti. Ali ovek koji se u njoj nalazi moe da je uopte ne bude svestan, moe biti previe uplaen da je izemeni, ili spreen ekonomskim prilikama. Nije svako spreman ili voljan da uini taj napor, ali je na kraju prisiljen da se donekle izmeni kako bi se izleio. Ako je situacija dovoljno loa, moe da bira: ili da se menja svesno, ili j3a bude izmenjen nesvesno, bolejujilijaekim drugim traumatinim dogaajem." Delovanje nasledenih bolesti Nasledene bolesti su esto glavni problem kod male dece. Ove bolesti esto ostave posledice u ranom detinjstvu i za njih je potrebna struna pomo. Tuberkuloza kao traumatska bolest u sutini je bes, pohranjen u pluima kao tuga. To je temelj za beskrajne probleme u grudima i disajnim organima, za stalne prehlade itd. (To vai i za svaku drugu ozbiljnu bolest). Najbolje je pokuati da se ovo resi pre zaea. Razlika izmeu dece zaete pre i posle leenja traume bolesti moe biti ogromna. O traumi - bolesti potanko se raspravlja u treem poglavlju. , ,, Trauma 37 <U >,-. KOMPLIKACIJE KOD TRAUMA i ti Dvostruke veze koje ograniavaju leenje Dvostrukom vezom nazivamo situaciju u kojoj je upravo osoba koja bi nam u krizi mogla pomoi i sama ukljuena u tu krizu, ili je ak moda i njen uzrok. Ako vam umre mu, a vi imate najbolju prijateljicu s kojom moete o tome da razgovarate, moete se oporaviti. Ali ako vam tada prijateljica umre, onda je to druga pria. Nakon pogreba ostajete sami i nema nikoga ko bi vam bio dovoljno blizak da biste mogli da mu se obratite. Ta dvostruka veza znatno oteava oporavak. U sluaju razvoda, kada je va brani partner najblia osoba kojoj ste se poveravali, ne postoji niko s kim se oseate dovoljno bezbedno da mu se poverite. U sluaju incesta, onaj koji zlostavlja je obino roditelj a drugi roditelj je u preutnoj saglas-nosti, tako da nema bezbednog mesta gde bi se stres mogao po-neti. Isti je sluaj s izdajom i mnogim drugim situacijama. Dvostruku vezu, dakle, imamo kad je uzronik traume ista osoba kojoj bismo se u normalnim okolnostima obratili za pomo. Ironini faktor " Trauma se zadrava i uvek iznova manifestuje zbog oiglednog ljudskog instinkta. Ljudi pokuavaju da rese problem inei upravo suprotno od onoga to je potrebno. Ako, na primer, ne moete da podnesete oca ili majku, govorite: Kad odrastem neu biti kao oni", okreete im lea i drite se podalje od njih, vcrovatnoa da ete biti kao oni jo je vea. Da biste resili prob-j jlcme linosti koji potiu od roditelja, bolje je ostati blizu njih, i! suoiti se sa ouenou koju nosite u seb'i, jer e u protivnom^ i narasti i uvrstiti se. Izbegavanjem se problem nee resiti, slavie, postae jo vei. Potpuno prihvatanje problema je put kroz iglene ui. . .- ,. 38__________Emocionalno teenje homeopatijom____________

Taj ironini faktor kao da perverzno vlada uroenom ljudskom reakcijom na problem. Pobei od njega, a ne raistiti ga, zanemariti ga a ne suoiti se s njime, izvui se umesto pomoi, gurnuti glavu u pesak - sve to pomae da se trauma u nama uvrsti. ISCELJENJE Bolest kao kriza Bolesti se mogu shvatiti i pozitivno. To je kriza izazvana naim unutranjim potrebama da razreimo stare traume i promenimo na ivot iznutra i spolja. To je kriza, ali ne i katastrofa. Korisno je poznavati traumu Poznavanje prirode traume vrlo je korisno za pronalaenje naina razgraivanja i same traume i bolesti kao njene posledice. Moe nam takoe pomoi da odredimo koliko e leenje trajati, kao i znakove izleenja. Znati neto o traumama - kako ive ti bez njih, kako se od njih oporaviti, ili kako ih smanjiti - moe biti od velike pomoi roditeljima u odgoju dece, kao i u ivotu uopte. Homeopatskim lekom mogue je, meutim, delovati i bez poznavanja traume. Neuspesi u leenju Zbog dugovenosti, dubine i sloenosti traumatinog procesa, povrno leenje esto ne daje zadovoljavajue rezultate. Godine leenja, bilo konvencionalnom bilo alternativnom medicinom, mogu biti uzaludne jer ne uspeva da se dosegne koren traume. Veliki broj pristupa samo zagrebe po povrini. Hemijski lekovi koji deluju samo na simptome ne uspevaju ak ni to. Oni samo pfefarbavaju" pukotine ili nas uvruju u naem stavu negiranja. To se nikako ne moe nazvati pokuajem leenja. Iz iskus-Tva znam da veliki broj terapija, koje nam mogu poveati enerTrauma 39 giju i vitalnost (npr., homeopatija, osteopatija, akupunktura, psihoterapija), ne uspevaju da dosegnu koren traume ili bolesti, zato to ni terapeuti ni pacijenti ne shvataju teinu problema. Razgraivanje dubinske traume zahteva preciznost u odreivanju glavnog problema, a zatim viemesenu, a ponekad i viegodinju istrajnost u njegovom reavanju. Zahteva i razvijanje novog naina funkcionisanja, ako elimo da se nove traume prorade, a ne da se opet akumuliraju. Trae i podrku u iznalaenju naina za ispoljavanje besa, straha i tuge u trenutku kad su se dogodili - da ta oseanja izrazimo umesto da ih zarobimo u sebi. Zbog svega toga isceljivanje nije lako i ne postie se esto. Proces isceljenja Iscelite traume, pa e prirodni procesi u oveku preovladati, i bolest nestati. Isceljivanje je usmereno na traumu, a telo onda prirodno ini ono u emu ga je trauma spreavala. Moji prijatelji koji se bave drugim metodima isceljivanja, u sutini tako postupaju. Iscelitelji, maseri, osteopate, pa i psihoterapeuti, na jedan ili drugi nain. To je univerzalni proces kroz koji svi moramo da prodemo da bi se oslobodili traume i iveli ivot u njegovoj punoi. ZAKLJUAK U ovom poglavlju istakao sam ideje i koncepte do kojih sam doao posmatrajui ivote ljudi. Te ideje se pojavljuju u razliitim oblicima u svim sistemima koji ele da shvate sutinu ljudskog postojanja. To je, naravno, samo povran pregled. Nadam se da e ipak biti dovoljno da vam pomogne da shvatite sutinu o bolestima zaglavljene energije" koje su posledica traume. Na narednim stranicama otkriete vie o traumama, i onda nai osnovne informacije potrebne za odreivanje postupka leenja homeopatijom, ili za pronalaenje pomoi nekim drugim holistikim metodom isceljivanja. TREE POGLAVLJE Istraivanje emocionalnog isceljivanja Sluajevi koje u sada navesti istinitim ivotnim priama ilus-truju veliki broj uobiajenih trauma. U nekim sluajevima pacijent je uspeo da sam sebi pomogne, dok je u nekima bila potrebna struna pomo. Zeleo bih da vas te prie uine svesnijim o tome kako trauma nastaje i prue vam bolji uvid u traumatini proces. Obino u svakom primeru istiem samo jedan aspekt, ali je jasno da se pojedini sluajevi preklapaju i da svaki od njih sadri nekoliko aspekata. Iako sam nabrojao veliki broj razliitih problema, time ni izdaleka nisam obuhvatio sve poznate traume. Pre bi se moglo rei da sam ih odabrao na temelju sopstvenog iskustva. Niz pria poinje s temom tuge i gubitka, poto se s njima najee susreemo, a nastavlja se sa traumama zaea, boravka u materici, roenja, odrastanja i odraslog doba. Pokuao sam da ih grupiem koliko je to bilo mogue, ali ivot se ne da smestiti u uredne kategorije. Svestan sam da sam neka pitanja pojednostavio, pa neka iskustva mogu izgledati plitka i beivotna. To sam uradio delimino zato to nisam hteo da izneverim poverenje ljudi koji su mi svoje prie ispriali, a delimino zato da bih stvari pojednostavio, jer se prema mom iskustvu mnoge line pripovesti u sutini mogu svesti na jednu jedinu snanu traumu. Istraivanje emocionalnog isceljivanja ________41 TRAUME TUGE Smrt branog druga Posetila me je starija ena. Mu joj je nedavno umro, i tada su joj se vratili simptomi koje je imala tokom menopauze navala vruine u telu i druge tegobe. Ponudili su joj hormonalnu terapiju, ali je intuitivno oseala da to nije reenje.

Razgovarajui s njom, otkrio sam da se zapravo nije dovoljno isplakala. Njena tuga je bila u njoj zarobljena, pa je ena preda mnom esto uzdisala. Bila je potrebna Ignatia, da joj povrati zdravlje. Njena trauma bila je tuga pogorana time to nije imala o njoj s kime da razgovara, jer joj je jedini bliski prijatelj, njen suprug, preminuo. Osim toga, ena je smatrala da je njen stav olien u ukoenoj gornjoj usni" ispravan. inilo joj se da svoju tugu ne moe ni sa kim da podeli. Ni lekar nije prepoznao njen pravi problem. Navedeni sluaj slian je mnogim drugima. Homeopatski lek, Ignatia, olakao joj je da otvoreno plae, umesto da u svakoj prilici sakriva suze i njeni simptomi menopauze su nestali. Ponovljeno razoarenje i tuga aron se bliila etrdesetoj, i posle nezadovoljavajueg prvog braka uspela je da ostvari stabilnu vezu. Sa svojim drugim suprugom dobro se slagala. Godinama je patila od blaeg oblika astme, ali joj se u zadnje vreme stanje pogoralo. Saron je sa novim muem pokuavala da zane dete, ali nije uspevala. Testovi su pokazali da su joj jajovodi zaepljeni. Pokuavala je i s vetakim oploivanjem, ali bez uspeha. Zadnji pokuaj, pre nego to su i od toga odustali, je meutim uspeo. 42 Emocionalno teenje homeopatijom Ali poto su raniji pokuaji uvek izazivali veliko oduevljenje propraeno jednako velikim razoarenjem i alou, ovaj poslednji uspeh nije uspeo da ih razveseli. Osim toga, pre godinu dana aron je umro i otac koga je mnogo volela. Bila je to, dakle, sloena slika razoarenja i tuge. Za pogorano stanje astme bila joj je potrebna najpre Ignatia, da bi se oslobodila stresova detetovog zaea uveanih oevom smru. Smrt na poroaju Majka je umrla na poroaju, a ensko novoroene je ostalo ivo. Majina smrt dogodila se nepanjom lekara. U bolnici su to prvo pokuavali da prikriju, ali je istina ipak isplivala na svetio dana. Otac, ophrvan bolom, bio je besan i razoaran. Bio je, naalost, vrlo zatvoren i nije mogao, nije eleo da govori o svojim oseanjima. Godinama je svoju tugu skrivao u sebi. Za novoroene je to znailo ne samo patnju zbog gubitka majke ve i odrastanje uz duboko traumatizovanog oca. On je zapravo bio odsutan" - nije joj bio dostupan, jer se bavio sopstven-om tugom. Sta e se dogoditi kad ona bude imala decu? Ukoliko ne razrei traumu dvostrukog naputanja i traumu tugovanja, moglo bi se dogoditi da uopte ne eli decu. Ako zanese, moe se desiti da oseti duboku nelagodnost u pogledu smrti, a ako tu nelagodnost osvesti, moe se pokazati kao strah da e poput ' majke umreti pri poroaju, pogoran tugom zbog oca/supruga. Ili e je moda biti toliko strah da rodi da e joj biti potreban carski rez. A ta e biti sa detetom u njenoj materici? Kakve poruke straha i tuge e njemu stii tamo? Nain pomaganja odrasloj eni u takvoj situaciji zavisi od toga kako je dolo do traume, kao i od mogunosti da postoji viestruka trauma. Takve viestruke traume obino se lece jedna za drugom, time da se poinje s poslednjom traumom, a zatim redom u vremenskom nizu ide se unazad (obrnuto od redosler _____________Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________43 da kojim su se dogaale). Ovde e se, verovatno, prvo leiti tuga, a zatim odbacivanje/naputanje. Pravilo kod viestrukih trauma je da se prvo uzme ono to je na vrhu", a na to e, verovatno, ukazivati i ponavljanje akcije". Zatim se slede tragovi i simptomi prema dubljim i starijim traumama. ak iako su se dve razliite traume dogodile neposredno jedna za drugom, njihove posledice mogu biti meusobno udaljene meseci-ma, pa i godinama. Navedeni sluaj bi se odvijao znatno drugaije da je otac u asu enine smrti imao Ignatiu, i da je i dete leeno. Nikada nije , suvie rano leiti decu. Ona izvrsno reaguju na homeopatske lekove. Deak koji je skoro umro Devetogodinji deak teko je oboleo od bubrega. Leili su ga najbolji lekari, jer su roditelji to mogli da priute. Kad se inilo da je vrlo blizu smrti, u bolnici ga je posetio homeopata. Izalo je na videlo da decakovi roditelji vode dugotrajnu i gorku brakorazvodnu parnicu, i da meusobno razgovaraju samo zato to im je dete ozbiljno bolesno. Videlo se da je dete zbog tog razvoda duboko uznemireno. Deaku je data Ignatia, homeopatski lek za razoarenje/tugu/gubitak, i etiri dana kasnije deak je na opte zaprepaenje uetao u ordinaciju, slabaan, ali oigledno na putu ka ozdravljenju. Lekari su prevideli silovitu traumu razvoda roditelja, jer su izvebani da paze samo na telesne znakove i simptome bolesti, pogotovo ako je stanje teko, a smrt blizu. TRAUME U MATERICI Postoji veliki broj situacija u kojima dolazi do traume u materici. Dva najea trenutka su prilikom zaea i u asu kad se 44 Emocionalno leenje homeopatijom sazna za trudnou. 0 tome u navesti nekoliko primera. Ono to moe biti presudno je stanje roditelja prilikom zaea deteta. Smatram da je to najvanije vreme koje detetu daje ton". Trauma u materici Dvoje ljudi se susrelo nakon to se svakome od njih prethodna veza raspala. ena je zatrudnela. Tada su shvatili da su

pogreili, ali su zbog deteta ostali zajedno. Uskoro su jedno drugo zamrzeli, pa su podsvesno okrivljavali dete. Dete je time bilo vrlo oteeno. Kad je odraslo, uvek je bilo vrlo razdraljivo a da nije znalo zato. Lice mu je bilo puno runih crvenih bubuljica (akni). Takve vrlo rane traume mogu ostati potpuno skrivene, pa je teko s njima se hvatati u kotac. Roditelji esto o tome ute bilo zbog oseaja krivice, bilo zbog nepoznavanja posledica. Ali mogu se otkriti kad se odreeni dogaaj, ili situacija ili stanje stalno iznova ponavljaju. Ponekad se onda moe sastaviti ela pria. Korisna obavetenja mogu se dobiti i od tetaka, strieva i ujaka. Neeljeno dete Seam se sluaja u kojem je ena elela dete - svoje drugo dete - ali mu ga nije eleo. Zatrudnela je s njim bez njegovog znanja, i nije mu rekla dok nije bilo kasno. On se razbesneo i zahte-vao je od nje da pobaci, mada je za pobaaj bilo prekasno. Zamislite sebe u materici dok se oko vas sve to dogaa. Oseajui se verovatno izrazito neeljenim, dete se rodilo autistino, nesposobno za komunikaciju. U prve dve godine ivota odbijalo je da ga otac dri u naruju. Naprosto bi se jako razbesnelo, odraavajui time i oeva potisnuta oseanja i sop-stveni bes. Sumnjam da je otac uspeo to da uoi. A i da jeste, ta je mogao da uradi? Kako je mogao da razgradi takvu traumu u sebi i u detetu? w. Istraivanje emocionalnog isceljivanja 45 Ideja o savrenom detetu V Cesto se kae da je novoroeno dete u stanju savrenosti. Ali stanje roditelja prilikom zaea, njihova reakcija na trudnou kao i bolni dogaaji tokom trudnoe pruaju brojne prilike za izazivanje traume pre roenja. Zato nije mogue imati dete bez trauma, pa ak ni novoroene bez trauma. Na njega u majinoj utrobi moe delovati ak samo i rasprava o pobaaju. Novija nauna istraivanja potvruju da dogaaji u materici mogu delovati na dete. Medicinski strunjaci prouavali su zdravstvene kartoteke pacijenata koji su danas u sedamdesetim godinama, i uporedivali njihovo sadanje stanje i stanje dok su jo bili u materici. Otkrivene su vrlo znaajne korelacije izmeu onoga to se dogodilo dok su bili u materici i bolesti od kojih su bolovali kasnije tokom ivota. Eksploatiui malo to istraivanje, zakljuujem da za svaki organ ili telesni sistem postoji kratko odluujue razdoblje formiranja, pa kratka kriza u to vreme moe da poremeti proces njegovog rasta. Kratko uzbuenje u to vreme moe uticati na ceo ovekov ivot, zbog slabosti nekog odreenog podruja. Naunici potkrepljuju ovu tezu isticanjem injenice da se etrdeset od etrdeset sedam nivoa deobe elije u rastu od zaea do zrelosti, odvija u materici. Ne treba, dakle, da nas udi, to su dogaaji u materici najkritinija faza naeg ivota. Roenje je, dakle, daleko od idealnog stanja savrenstva. Novoroene je traumatizovano i svoje traume izraava od prvog daha. Zato treba nastojati da je okolina trudnice prijatna i ispunjena ljubavlju, a da tako bude i tokom prvih nekoliko godina detetovog ivota. U takvom okruenju mnogo se toga moe isceliti. Nasuprot tome, stoji stvarnost u kojoj su svi roditelji razapeti u sopstvenim ranim traumama, koji e neizbeno biti detotovi uzori u ponavljanju tih trauma. Zbog toga ipak ne treba oajavati, niti se oseati krivim. Trenutno sam okruen roditeljima malene dece (medu njima su i moja erka i moja unuka) koji se uspeno trude da budu bolji roditelji od svojih oeva i majki. 46 Emocionalno leenje homeopatijom TRAUME ROENJA Iako se obino ne smatra da ovek prilikom roenja moe do-iveti veliki broj razliitih trauma, u nekim krugovima se smatra da su za nastajanje traume to najvaniji trenuci. Istraivanja postupkom regresije su pokazala da se proces roenja odvija u etiri faze. 1. In utero gde ispoetka vlada stanje relativnog kosmikog blaenstva. Plutamo u toploj, prijatnoj tenosti, zatieni od spoljanjeg sveta, a ipak ga svesni. U prvo vreme samo nasluujemo svoju okolinu, kasnije je oseamo. Dakle, osoba koja je preterano osetljiva, verovatno je doivela ranu traumu in utero. U kasnijim fazama trudnoe postajemo sve svesniji spoljanjih uticaja. Znamo kako se osea naa majka, a na nas deluje i alkohol, duvan i si. Poinjemo da oseamo uticaj spoljanje nesavrene stvarnosti. 2. Kad ponu kontrakcije materice, snano smo pritisnuti, pod neizdrivim pritiskom i napetou, a moemo doiveti i guenje propraeno oseanjem beznadenosti. 3. Stanje izbacivanja iz materice doivljavamo kao kataklizmu, kao da se svet rui, odigrava se krvolona borba na ivot i smrt, smrtna pretnja, esto doivljaj umiranja, katastrofe. 4. Konano doivljavamo osloboenje i oseaj da smo ponovo roeni, a ne roeni. Tu, naravno, ubrajamo i lekarske intervencije. Forceps esto izaziva telesnu traumu i oseaj snanog fizikog napada koji moe trajati doivotno. Ako proces raanja negde zastane, moe doi do guenja, straha i panike na pomisao da emo umreti, a ostaje godinama. U prvim trenucima ivota odvajanje od majke moe da izazove veliku usamljenost. Istraivanja su pokazala da novoroenad koja su odmah posle roenja, ma i nekoliko minuta bila odvojena od majke, slabije sisaju, a ako su odvojena due vremena, mogu se kasnije u ivotu oseati odbaIstraivanje emocionalnog isceljivanja

47 enima. Obeenost glave nadole, udarac da bi dete poelo" da die, injekcija - sve to doivljava se kao grubi napad. Jedan moj kolega, koji upranjava tehniku preporaanja, objasnio mi je da je to bila jogijska veba za oslobaanje trauma iz tela. Kada su ovu tehniku poeli da koriste na Zapadu, otkrilo se da ona izvlai na svetlost dana veliki broj trauma roenja, pa su je nazvali preporaanje". Danas je vebaju stotine ljudi, pa bi to mogao da bude dobar put za otkrivanje vaih sopstvenih trauma roenja, ako roditelji ne ele nita o tome da vam kau. Ako se pitate zato ljudi veruju da su ono to doivljavaju traume raanja, evo nekoliko uobiajenih opisa takvih dogaaja. Oseao sam kao da mi je oko glave stegnuta oma". Oseao sam pritisak u glavi". Sanjao sam da sam u tunelu" (ovde je obino koren klaustrofobije). Bilo je to mokro i dlakavo mesto" (opis iz sna). Sanjao sam da sam na mranom, vlanom mestu koje je bilo vrlo sigurno". Na kraju tunela bilo je svetio." Kad sam stvarno uzrujan, savijem se u klupko (to znai da je materica bila zadnje mesto u kojem se osoba osela sigurno)." Iznenauju grafiki detalji, koji ipak esto prolaze neopaeni. Jedna od mojih uenica jedanput mi je ispriala ceo sluaj a da nije shvatila nijednu poruku u zapletu. Kad sam joj na neke od njih skrenuo panju, nije mogla da veruje da ih nije uoila. Medicinska istraivanja Medicinska istraivanja samoubistva pokazala su da trauma roenja snano deluje na odabrani oblik samoubistva. Kad poroaj zahteva veliki broj lekova, odrasla osoba e izvriti samoubistvo pilulama (ili, dodao bih, verovatno postati ovisnik o drogi). Kad u procesu raanja doe do guenja, samoubistvo 48 Emocionalno leenje homeopatijom e verovatno biti izvreno guenjem, a kad doe do mehanike intervencije, kao to je, na primer, upotreba forcepsa, oblik samoubistva e biti mehaniki, na primer veanje. To se poklapa sa idejom ponavljanja akcije" koju smo ve pre razmotrili. Sve te traume ukazuju na to da je trauma roenja od vitalnog znaaja za oveka. Ponavljanje akcije" prilikom roenja Pouzdani pokazatelji onoga to se moe dogoditi prilikom roenja mogu se pronai u tome kako su majka ili otac doiveli sop-stveno roenje, i to zato to e verovatno doi do ponavljanja akcije". Treba uzeti u obzir i iskustvo majke prilikom prethodnih poroaja. Ako je otac pri poroaju gotovo umro, to moe da se dogodi i prvom sinu. Ako je roditelj visio na pupanoj vrpci, to se moe dogoditi i prvom detetu naredne generacije. Ako je jedan od roditelja kao novoroene odbijao da sisa, to moe da radi i novoroene istog pola u iduoj generaciji. Moje je iskustvo da se ponavljanje akcije" uvek iznova ponavlja, esto s neverovat-nom tanou i posledicama. Mehanizam tog procesa je teko razumeti, ali moje sopstveno iskustvo, kao i gorko iskustvo mojih pacijenata, pokazuje da je to pravilo pouzdano. Dakle, prilikom roenja mogu da izrone stare traume povezane s dogaajima majke i/ili oca. Takoe je mogue da e ponovo oiveti traume pomagaa pri poroaju, pa je i to jedan od dobrih razloga za poroaj kod kue. Mesto roenja Iz sopstvenog iskustva, kao i iz stotine pria koje sam uo, duboko sam uveren da veina poroaja, a pogotovo prvi treba da bude kod kue i uz najmanju moguu lekarsku intervenciju. Istraivanje emocionalnog isceljivanja 49 Zamislite na trenutak da su se babice i prisutni lekari rodili u strahu, a toga nisu svesni. Zamislite, takoe, da su svi uili na kolama i fakultetima, pa i uivo videli sve dramatine sluajeve svega to moe poi naopako. Zamislite da su njihovi umovi time ispunjeni, pa se setite izreke: misao je stvaralaka sila". im se nekome uini da neto nije u redu, izranjaju sva ta strahovanja od ekstremnih situacija. Zamislite takoe njihove skrivene predstave o poslu, potrebi da zatite svoja radna mesta i zadovolje pravne zahteve, pravila dobre bolnike prakse, itd. Sve te traume i strahovi lebde unaokolo onda kad je majci potreban mir, pribranost, ljubav i podrka. Zato preporuujem da se broj pomagaa pri poroaju svede na najmanju moguu meru (ukoliko niste sigurni da su razreili sopstvene traume). Mehanike traume roenja Prerano presecanje pupane vrpce moe da izazove traumu, a moe da bude i sasvim nepotrebno. Moja druga erka rodila se kod kue sa pupanom vrpcom omotanom oko vrata. S obzirom na to da je moja prva erka umrla obeena o pupanu vrpcu, i to pod punim bolnikim nadzorom, mogla me je uhvatiti panika. Ostao sam, meutim, miran i kad je babica ustro posegnula za makazama, predloio sam joj da neno prevue vrpcu preko detetove glave, jer je verovatno jo ima dovoljno. Ona je to i uinila i poroaj se prirodno nastavio. Episiotomija, tj. rezanje medice, umesto da joj se dopusti prirodno rastezanje ili cepanje, takoe je velika mehanika trauma. Cepanje je prirodno i bolje zaceljuje ako rana nije prevelika (mada se mnogi s tim ne slau). Episiotomija, u ma kako dobroj nameri, izaziva oseaj napada na veoma intimno podruje. Taj oseaj moe da se proiri po elom telu. Homeopatski lek koji esto isceljuje traumu je Staphisagria. Nekoliko doza oslobodie bes i oseaj zloupotrebljenosti, pa se

ena nee ose50 Emocionalno teenje homeopatijom ati silovanom, pogotovo kad opet zapone sa polnim odnosima. (Veliki broj ena nikada ne nastavlja polne odnose posle histerektomije, a razlog za to je verovatno i oseaj da su napadnute ili da su neto izgubile. Taj oseaj moe ponovo da izroni prilikom polnog odnosa). Kako je veini ljudi teko da izraze oseanja te vrste, jednom izazvana, teko e nestati bez pomoi spolja. Posle carskog reza majka moe da oseti duboki bes. Ako ga ne izrazi, on e se zadrati u njoj, a moe se ispoljiti kao potitenost i postati poznati postpartum sindrom. Poroaj koji sporo poinje moe da odraava injenicu da majka nije voljna da dete izae. Ovde su verovatno na delu duboko ukorenjene traume odvajanja, pa bi mogla pomoi Pulsatilla. Arnica je delotvorna u sluaju telesne traume sa propratnim oseanjima. Zbog toga je korisna za bolove izazvane trudovima (ublaava ih), a moe pomoi i kasnije. ROENJE I RANO DETINJSTVO Odvajanje prilikom roenja i kasnije Do odvajanja moe doi prilikom roenja. Novoroene nekoliko dana provodi u jaslicama, sestre ga hrane ali ga ostavljaju samog. Nema nikoga da bude uz njega. Ponekad je majci potrebno i nekoliko dana sna i odmora od tekog poroaja. Nije neuobiajeno da novoroene koje nije sasvim zdravo, provede neko vreme u inkubatoru, i da to vreme samo povremeno via majku. Iz iskustva znam da je izolacija u inkubatoru esto psiholoki pogubna, i da ostavlja dete ranjeno za ceo ivot, sa oseanjem potpune, duboke usamljenosti (vidi model Stramoniuma u devetom poglavlju, kao i izolaciju u indeksima osmog poglav______________Istraivanje emocionalnog isceljivanja____________5JL; lja). Smatram da se inkubatori ne bi smeli koristiti, jer postoji bolji nain. U jednoj zemlji je ponestalo inkubatora, pa su pre vremena roenu decu privezali majkama uz telo. Na veliko iznenaenje lekara, tako je preiveo vei broj nevoroenadi nego kad su se koristili inkubatori. Budui da se ne pridaje dovoljan znaaj dubini prirode takvih trauma, ta deca nikad ne dobiju dovoljno panje da bi se oporavila, jer roditelji ne shvataju obim poinjene tete. Postoji, dakle, dvostruka veza u tom doivljaju izolacije, pa nema naina da se dete od njega oporavi. Kriza prerasta u katastrofu. Oba-vetenost o tome moe vam pomoi ako ste otac ili majka nedonoeta. Takvoj deci potreban je beskrajan telesni i emocionalni kontakt, za njih nije kolevka nego vrea privezana uz majku, tako da spavaju s njom, a ne odvojeno od nje. Sve to opisano je u knjizi Pojam kontinuuma (The Continuum Concept) koju roditelji treba obavezno da proitaju. Kasnije, kad osoba odraste, posledice takvog odvajanja mogu se ispoljiti kao duboka potitenost, pa i sklonost samoubistvu, strepnja zbog svega i svaega, anoreksija, strah, bolest, sklonost zloinu ili duboka religioznost. Takve ljude drutvo odvaja od ostalih stavljajui ih u zatvore, ali esto se oni i sami odvajaju od drugih zatvarajui se u crkvu ili u bolest. Malo je, meutim, onih koji e spoznati da je takvo njihovo ponaanje povezano sa odvajanjem prilikom roenja. Odsustvo oca moe takoe biti uzrok traume. Otac esto naputa porodicu sa oseanjem gubitka, tuge, bola i odbaenosti, ili se osea izdanim. Moe da ode u rat, umre od bolesti ili u saobraajnoj nesrei. Obino, meutim, odlazi zato to ne moe vie da izdri u braku, ili zato to se zaljubio u drugu enu. ak i kad je otac fiziki prisutan, esto detetu nije dostupan, jer je prezauzet poslom ili neim slinim, a kad je i prisutan, esto ne zna ta bi s detetom, jer je u naem drutvu uloga oca prilino nejasna. Zbog svih navedenih razloga, a i velikog broja drugih razloga, oevi i majke su odsutni" ili naputaju svoju decu. Deca 52 _______Emocionalno teenje homeopatijom_____________ mogu duboko da pate, a budui da roditelji to ne primeuju, patnja moe da preraste u traumu. Kad bi roditelji zaista shvatali koliko deca pate zbog njihovog razvoda, broj razvoda brakova bi se sigurno smanjio. Ali zajedniki ivot ispunjen oseajem krivice takoe nije reenje, ve samo dodatna prisila. Usvajanje Usvojenost je proces iz kojeg je teko izvui se neoteen. Uzmimo ovaj primer. Devojka se zaljubi u stranca i ostane trudna. Ispoetka je sve u redu i oni nameravaju da se venaju. Ali tada stie pismo od mladoenjine ene. Posledica je ok, bes, oseaj izdanosti, duboko razoarenje i bol. Devojini roditelji ele da se novoroene ponudi na usvajanje. Sa tri nedelje starosti predaju ga usvojiteljima, ali majka ga i dalje poseuje. Godinu dana ne moe da odlui da li da dete da ili da ga zadri. Usvojitelji su neizbeno suzdrani, ne usuujui se da se u tako neizvesnoj situaciji u potpunosti predaju detetu. Konano majka pristaje na usvajanje. Trideset godina kasnije odrastao mukarac ima za sobom itav niz prekinutih veza i razoaran je u ljubavi. Sada je razapet izmeu svoje devojke i nove ljubavnice i ne zna za koju bi se odluio. Ta situacija odraava oseanja prilikom usvajanja -neodlunost i borbu. Ponovljena razoarenja odraz su majine traume dok je on jo bio u njenoj utrobi. Deak je odbaen prilikom roenja i ostavljen u sirotitu, gde je elu godinu proveo u krevetiu. Hranili su ga i prali, ali nita vie. Tada ga je usvojila starija profesionalno uspena ena. Reeno joj je da je s njim sve u redu. Ispostavilo se, meutim, da dete pati od tekog tinnitusa - umova u uima koji su ga izbezumljivali. Sa osam godina nije mogao nita da uje. Nikad nije progovorio ni reci, neprestano je podnosio bol, pravei grimase i zaepljujui ui, dan i no. Cepao bi

svoju odeu ili se '1 _________ Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________53 | oajniki veao o svoju usvojiteljicu, elei da je zadri. Bio je u | stalnom strahu, bojao se mraka i esto se nou budio vritei. EEG je bio normalan, i nijedan specijalista nije znao ta da radi. 'I Bilo je oigledno da je potreban Stramonium. Taj su lek dali i|, onako kako je navedeno u ovoj knjizi, i za dva dana dete se '' smirilo, spavalo elu no, ulo svoju prvu re i prvi put u ivotu ' izgovorilo mama". j i'J - : i Odraz roditeljskih nevolja ', Iako devet meseci u materici moe biti traumatino iskustvo, ako je ena za vreme trudnoe okruena ljubavlju, a poroaj proe bez komplikacija, dete moe doi na svet oseajui se u osnovi dobro. Ako, meutim, roditelji tada ponu da reaguju na osnuvu sopstvenih trauma, ili ako meu njima nastane napetost, ti problemi se mogu odraziti na dete. Na sve to doivi kao povredu, ono moe da reaguje besom, strahom ili tugom, koje e izraziti plakanjem, cmizdrenjem ili estim buenjem. Ako su te traume snane, mogu da prerastu u simptome i bolesti koje nee biti odraz detetovih problema, nego odraz roditeljskih oseanja. U takvoj situaciji ostaje na roditelju da primeni svoju intuiciju i da pokua da razume na ta se detence na svom ogranienom jeziku ali. Kad dete malo naraste, i u igru ue razgovor, razum i logika, dolazi do pomaka prema sopstvenoj odgovornosti, ali u poetku i sve zavisi od roditelja i on je duan da resi svoje probleme da se oni ne bi odrazili na dete. Proliv Proliv je uobiajena tekoa kod novoroenadi i male dece, a do nje esto dolazi zbog potisutog besa. Dete, verovatno, osea 54__________Emocionalno leenje homeopatijom____________ neizraeni bes roditelja. Moda je majci potrebna Staphisagria nakon episiotomije ili neke druge poroajne traume, ili Sepia za potisnuta oseanja; s druge strane, detetu je moda potreban Colocynthus, glavni homeopatski lek za teki proliv, koji je kao i Staphisagria dobar za traumu potisnutog besa i njene posledice. ^ Gubitak sna Gubitak sna u duem vremenskom periodu, a zbog novoroeneta koje se esto budi, moe kod oca ili majke da izazove privremenu traumu. Ako se san ne nadoknadi, to moe da postane trajni problem. Godina izgubljenog sna moe delovati razorno. Reenje moe da bude u Cocculusu, mada su ovde oito potrebne i praktine mere. Slabost Slabost zbog gubitka krvi i drugih telesnih tenosti, ili zbog pro-liva esto moe da se izlei homeopatskim lekom China.To je glavni homeopatski lek za fiziku iscrpljenost zbog gubitka telesne tenosti. ena je nakon poroaja bila veoma slaba a na nozi joj se proirio ir veliine oko 5 cm. Homeopatski lekovi nisu delovali. Tada je u snu srela homeopatu koji joj je savetovao da uzme Chinu. To je i uradila i ir je zacelio za otprilike jedan dan. Ako su vam, dakle, razvijene unutranje veze sa viim aspektima vas samih, ili sa prirodom, i moete da primite informacije iz tih izvora, one vam mogu razotkriti sutinsku dramu vaeg ivota, vau glavnu traumu ili lek koji vam je potreban. Od svojih pacijenata dobijam takve simboline podatke i njima se rukovodim prilikom biranja leka. ,.;>, ____________Istraivanje emociof%Mlnog isceljivamjO-_______ .55* Ljubomora Prvo dete esto je neeljeno, ili je pogrenog pola, ili je bilo razlog za venanje svojih roditelja, pa se moe okriviti za probleme. Ako se tada rodi drugo dete koje je eljenog pola, planirano i eljeno, ili ako se jedan od roditelja vrsto vee uz to drugo dete, tada e prvo dete esto biti vrlo ljubomorno. Bie mu potreban homeopatski lek Lachesis. Odrastao ovek koji ima ljubomornu decu moe pokazivati klasine simptome Laehesisa: pomalo je neuredan, veoma priljiv i ima snaan iracionalan strah od zmija. To bi mogla da bude trauma ljubomore iz njegovog detinjstva koja se sada ispoljava u njemu i njegovoj deci. TRAUMA U ODRASLOJ OSOBI Napadi straha etrdesetogodinji prodava racunara patio je od problema sa koom, pucanja kapilara na licu i zaepljenih sinusa. Nakon leenja koje se inilo uzaludnim, ispripovedao mi je ovu priu koju je uo od svoje tetke. Kad mu je bilo est meseci, majka ga je na trenutak ostavila samog u kadi da bi odgovorila na telefonski poziv. On se preokrenuo i skoro se udavio. Kazao mi je da se u snovima davi, ali da to nije povezivao s tim doivljajem. Takoe je govorio kako se na poslu davi u papirima, pa

mi se, kad sam bolje razmislio, uinilo da su zaepljeni sinusi njegov glavni problem. U takvim situacijama esto zamislim sebe u poloaju u kojem se dogodila trauma. Moda biste i vi eleli da to pokuate. Zamislite da s rukama na leima leite u kadi i ne moete da drite glavu iznad vode. Udiete, ali udiete vodu. Guite se. Na taj nain moete da steknete uvid u takav doivljaj. Uz brine roditelje sve se moda i moglo popraviti, ali su njegovi snovi, reci i zaepljeni sinusi pokazivali da se to nije dogodilo. ...: .. ..,.. ................ ... : 56 Emocionalno teenje homeopatijom Strah od mraka etvorogodinja devojica spavala je tokom letnjih veeri u se-niku. Roditelji su bili napolju u vrtu, a majka je otprilike svakih deset minuta proveravala da li je sve u redu. Kad se spustio mrak, upalila je svetio jer se devojica bojala mraka. Jedne veeri majka je bila neim zauzeta i zaboravila je na dete. Ve se spustila tama i devojica je budna vritala. Majka je rekla kako je odmah znala da se njenom detetu neto dogodilo, neto vrlo vano, neto to nije mogla identifikovati. Bilo je jasno da je to neto duboko delovalo na dete. Dugo zatim devojica se nou budila od nonih mora koje su s vremenom polako prestale. Mnogo godina kasnije, kad joj je bilo otprilike 10 godina, dola je u moju ordinaciju zbog nonih mora. U meuvremenu se u detetovom ivotu dogodilo jo neto. Roditelji su se rastali i isti problem kao da je ponovo izronio. Ako su traume dovoljno sline, tada nova trauma moe da aktivira staru. Ovde se u oba sluaja radilo o traumatinoj odvojenosti. Devojica je sada bila dovoljno velika da ispria svoj san. U njemu su se pojavljivali crni predmeti i ona se budila preplavljena stravom, a to je zajedno sa grevitim izbegavanjem da ostane sama kad se smrai, ukazivalo na Stramonium. Dao sam joj ovaj lek i uspeh je bio potpun. Ne samo da je prestala da sanja strane snove, nego je mogla i da ode na logorovanje, doivljaj slian boravku u seniku, a koji je ranije uvek odbijala. Mnogo slinih suptilnih promena pokazivalo je kako je zacelila duboka rana. Stramonium je uobiajeni lek za decu koja pate od nonih strahova. Pretpostavljam da se ovde prvobitna trauma dogodila prilikom roenja. Strah od unutranjeg nasilja Doao mi je pacijent sa tekoama u elucu. Smeio se i alio veselog izraza lica. iveo je sam jer je napustio enu i erku. T '"* _____________Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________57 inilo mi se da je u odbrambenom stavu a intuitivno sam ose-tio da je u sebi nasilan. Kad sam zadobio njegovo poverenje, pitao sam ga o emu mata. Na kraju je priznao da su mu matanja ispunjena nasiljem. Preao sam na drugu temu, oseajui da mu je teko da o tome govori da bih se kasnije drugim putem vratio na njegov bes. Pitao sam ga o razvodu i o tome da li poseuje erku. Priznao je da je ne via esto. Kad sam ga upitao zato, izbegavao je odgovor da bi kasnije dobrovoljno izjavio da s njom ne ivi zato to se boji da e je udariti, i da mu je to sada prvi put postalo jasno. Rekao sam mu daje sigurno i njegov otac bio nasilan prema njemu i da ga je tukao, a on mi je to i potvrdio. Shvatio sam da je njegov veseli, nasmeeni stav bio varka kojom je eleo da se odbrani od nasilja: Pogledaj me, srean sam i smeim se, pa nema razloga za batine" - za dete inteligentan odbrambeni stav. To je, dakle, bio otac koji nije mogao da podnese ogledalo" svog deteta. Napustio ga je da ga ne bi tukao. Devojica se sada verovatno osea odbaeno i odrasta eznui za ocem. Pitam se kakvog e mukarca odabrati kad odraste. Pretpostavljam da e zbog tog oseaja odbaenosti i oevog latentnog nasilja, odabirati nasilne mukarce koji e je tui a zatim odbaciti. Ta situacija tipina je za lek Nux vomica. Ozbiljan napad Napadi u mraku i iznenadni napadi nepoznatih osoba mogu da izazovu strah koji se esto leci homeopatskim lekom Stramonium. Evo jedne takve prie. Napada je napao i silovao mladu studentkinju a zatim, da bi izbegao identifikaciju, odluio je da je zadavi. Ona je izugubila svest, ali on se u zadnji as osvestio i pobegao. Kasnije uopte nije mogla da spava ako u sobi nije bilo svetio i neko od prijatelja. Bila je potpuno obuzeta strahom. Moda je ispod tog straha kipeo bes, ali prvi stupanj je bio strah, strava dok oekuje smrt i gubi svest. 58 Emocionalno teenje homeopatijom Stramonium je odmah delovao, pa je mogla normalno da spava. U narednoj fazi bila je potrebna Staphisagria za bes koji je izronio kad je nestao strah. Na nianu oveka su napali i drali na nianu na usamljenoj farmi. Napada mu je rekao da e ga likvidirati. Napunio je puku sa dva metka i uperio mu puanu cev u glavu. Covek je svezan leao na podu, napada je povukao obara. Nita se nije dogodilo. Napada se samo igrao; stavio je metke, pa ih kriom izvadio. Covek je bio uasnut. Po zanimanju je bio pesnik i mucao je, posebno kod izgovaranja prve reci, a to su klasini pokazatelji za homeopatski lek Stramonium. Zakljuio sam da je taj dogaaj odraavao prethodne traume u njegovom ivotu. Budui

da se Stramonium pokazao izuzetno delotvornim, negde duboko u tom oveku mora da je bilo ranjeno dete, uplaeno neim to tada nije bilo potrebno otkrivati. Teko bih poverovao da je to bilo ponavljanje akcije" stvarnog dogaaja, a ne samo sluajna podudarnost. Ipak, Stramonium je bio njegov lek skoro celog ivota. injenice su bile jasne, a i ta teroristika epizoda jasno je zahtevala Stramonium. Moje iskustvo s ponavljanjem akcije" ne slae se s teorijom sluajne podudarnosti. "Ponavljanje akcije" isuvie je esto i isuvie dobro objanjava dogaaje u isuvie velikom broju ivota. Ratni ok Ovo je pria vojnika Ujedinjenih nacija iz godine 1993. U sklopu mirovnih snaga njegova je jedinica poslana u ratnu zonu. Sedamnaest dana proveo je u rovu bez sna. Bilo je opasno zaspati", izjavio je. Odabrali su ga u posadu za izvianje u oklopnom vozilu, ali su mu u zadnjem asu saoptili da ne ide _____________Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________59 on nego neko drugi. To oklopno vozilo je pogoeno i jedan vojnik, njegov prijatelj, doslovno je raznesen na komade. Drugi je vojnik ranjen, a ostali su uspeli da se izvuku iz vozila. Glavni lik ove prie dobio je zadatak da pokupi mrtve i ranjene. Morao je da skupi delove svog prijatelja i da ih iznese iz zone opasnosti. Nakon toga bio je u tekom oku. Poto je neko vreme proveo na leenju, poslali su ga kui. Njegova ena je izjavila da on ne zna ni gde je ni ko je ona. Bio je duboko dezorijentisan. Svakog je dana patio od glavobolje i bolova u elucu, a etiri meseca posle traginog dogaaja mogao je da zaspi samo na kratko i to ako bi uzeo sredstvo za spavanje. Kao sredstvo za spavanje jo bolje je delovao alkohol. Kad bi neto popio, uspeo bi da spava dva sata. Bio je to zdepast, snaan mukarac, kojem se u oima video veliki strah. ena mi je rekla da je takav otkad se vratio kui. Ona je takoe patila. On se bojao da ostane sam, bojao se da e se neto dogoditi. Bio je to veliki strah propraen lupanjem srca. Na pitanje ega se zapravo boji, odgovorio je da strahuje da e mu srce stati, a to se moe dogoditi svakog asa. Svakog bi asa mogao da umre. Neprestano je mislio: ,,U tom oklopnom vozilu mogao sam biti ja. Kako to da sam bio poteen?" Pre tog dogaaja uvek je bio zdrav. Otkrio sam, meutim, da se rodio kao blizanac, i to dva meseca pre roka. Doktori nisu videli da je u utrobi jo jedno dete, pa se blizanac rodio prekasno i ubrzo umro. Prvo iskustvo u ivotu bilo je smrt osobe koja mu je tada bila najblia. Sudbina je odluila da ne umre on. Prvo ivotno iskustvo bilo mu je, dakle, iznenadna smrt i pomisao to sam mogao da budem ja". Svega toga nije se, naravno, seao. I nakon toga proveo je trideset dana u inkubatoru. Tek tada je mogao da oseti roditeljsku ljubav i brigu. Tako je glasila pria. Kad sam uspeo da pohvatam sve konce, analiza je bila laka. Radilo se o oku. I 60 Emocionalno teenje homeopatijom Sok Lek je bio Aconitum. Uzeo ga je iste veeri i spavao do deset sati ujutru. Tako neto bilo je pre toga nemogue. Bolovi su mu prestali i oseao se sve bolje i bolje. U takvim situacijama mo homeopatskog leka moe nas upravo zapanjiti. Zanimljivo je da je razgovoru sa mnom prisustvovala i suse-dova ena, koja je kasnije izjavila kako je i njen suprug bio u vojsci. Sad je bio u penziji, a doiveo je neto slino, pa od tada tj. u zadnjih dvadeset godina, nije dobro spavao. Izdaja i tajne Izdaja (ako vas npr., razoara blizak prijatelj, roditelj ili partner) moe nas ponekad duboko pogoditi i izbaciti na svetio dana traume koje su se davno dogodile. Evo takvog sluaja. Detektiv je patio od sindroma preosetljivih creva. Kad sam uo njegovu priu, bilo mi jasno da mu je najvaniji dogaaj u ivotu bio kad su mu u uzrastu od dvanaest godina, a na sam dan Boia, saoptili daje usvojen. To je bilo sve to su mu rekli. 0 tome se vie nije razgovaralo. Ba dan da se baci takva bomba", zatim da se nastavi da se ivi kao da je sve u najbolje-m redu. On je bio jako ljut to su ga tako prevarili. Radilo se, dakle, o traumi Izdaje koja je izazvala bol i ponienje". To to su ga o usvojenju obavestili na tako neprikladan nain, bez pripreme ili razgovora, bio je, ini mi se, glavni kamen spoticanja, pogotovo kad sam uzeo u obzir njegovo zanimanje. Bio je detektiv - neko ko otkriva izdaje i prevare. Kad sam spojio izdaju, ponienje, strast prema poslu i jo nekoliko drugih znakova, bilo je jasno da je to sluaj Nux vomica. Takva je bila priroda rane. Nux vomica moe biti okrutan, tvrd i bezoseajan, ba onako kako su ga i ranili. Takva postaje 1 rtva takvog ponaanja. Nuks vomica se dobija iz oraha bogatog strihininom, spojem koji izaziva greve, a moe izazvati _____________Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________61_ i grevito ponaanje slino simptomima naeg detektiva (sindrom preosetljivih creva). Identitet roditelja je tajna Kad govorimo o izdaji, tu su i dublji problemi povezani s pre-varom i zaeem. Danas je uobiajeno da se, kad je mukarac neplodan, pribegava vetakom oploavanju semenom ije je poreklo nepoznato. Preporuuje se da se to detetu ne kae, ve

da ono ostane u uverenju kako je otac" i njegov bioloki otac. Ja i mnogi drugi smatramo kako je pogreno nekoga doivotno opteretiti laju. Smatram da svako ima pravo da zna ko su mu otac i majka. Majka nosi dete u sebi prvih devet meseci njegovog ivota - za ivot vitalno vanog vremenskog perioda. Iz iskustva znam koliko je snaan i oev uticaj na dete, ak i ako on za to dete ne zna. ena koju su kao dete usvojili, svoju je pravu majku videla samo jednom u ivotu. Kasnije je otila na sahranu. Stajala je kraj groba okruena grupom roaka, koje nikada pre nije videla, a koji su se kretali, govorili i izgledali ba kao i ona sama, a u otroj suprotnosti s porodicom njenih usvojitelja. To ju je ispunilo dubokim oseanjem pripadnosti, oseajem povezanosti. Izriito sam protiv tajni. One uvek izazivaju oseajnu hladnou - uvek ste na oprezu. Uvek su potencijalni problem, a kasnije mogu da budu uzrok dubokih rana. Takoe smatram da prevarena osoba negde duboko u sebi sluti da je prevarena. Razgovor joj moe pomoi da ojaa, odraste i stekne poverenje u ljude. Prekid ljubavne veze Kad se neka ljubavna veza prekine, jedan od partnera moe se osetiti prevarenim. Smatraju da je partner prekinuo sva obeanja, izigrao vae poverenje i otiao svojim putem. 62__________Emocionalno leenje homeopatijom____________ U mislima uvek proivljavaju iste situacije i ne mogu da misle ni na ta drugo (klasini Nat mur). Najvei je problem esto u tome to im je ba partner bio osoba kojoj su se mogli poveriti i razgovarati o svojim tekoama. Partnera koji ih je izneverio mogu i da zamrze, a ta mrnja moe da se ispolji u elji da ga povrede, probodu noem ili ak i ubiju, a moe i da izazove potpuni gubitak oseanja. Mogu u sebi da oseaju bes, ali mogu biti nesposobni da ga izraze. U takvim okolnostima esto ih neprestano mue misli, napadaki su raspoloeni, a ponekad i psuju. To se obino dogaa prilikom razvoda braka ili nekog drugog dogaaja u kojem je izigrano poverenje. Lano prikazivanje krize Roditelji znaju da iznevere decu pretvarajui se da se kriza nije dogodila. Deci ne doputaju da vide mrtvog roditelja iliroaka, da prisustvuju sahrani, a o smrti im se nita ne govori. uo sam veliki broj pria o tome kako su se svi ponaali kao da niko nije umro. U periodu alosti dete biva poslano roacima, a mrtva se osoba kasnije ne spominje. Otac je moda izvrio samoubistvo, a detetu to neprestano taje. Ono ivi sa oseanjem da e se dogoditi neto strano, a za to nema nikakvog opipljivog razloga. Kako da tako prevarena deca budu sposobna da kau zbogom, tuguju, nau smisao u svemu to se dogodilo i ponovo krenu u ivot? Nasilje Osmogodinji deak pokazuje krajnju okrutnost. Izgleda da kao da privlai okrutnost. Izae na deije igralite, a ostala deca ga napadnu, iako ga uopte ne poznaju. Kod kue udara po vratima i uasava svoju samohranu majku. Isto tako, terorie uitelje u koli, socijalne radnike u deijim Istraivanje emocionalnog isceljivanja 63 domovima i pedagoge, jer kad on da gas", niko ne zna ta da radi. U takvim prilikama snaga mu znatno poraste i niko ga ne moe zadrati. Kad sam bio s tim detetom, znao je da zuri u mene tvrdim pogledom hladne ravnodunosti, u kojem se video nagovetaj i prave okrutnosti. Majka pati od patolokog nedostatka samopouzdanja. Najpre je dola zbog sinusitisa, koji je bio posledica pretrpljenih batina, odnosno slomljenog nosa. Otac je zbog ubistva s predumiljajem osuen na doivotnu robiju. Iako je uhvaen na delu, tj. u trenutku kada je noem probadao svoju rtvu (nepoznatog oveka), nije to nikada priznao. inilo se da je deak svoju traumu nasledio od oba roditelja. S jedne strane, imamo majku s patolokim oseajem manje vrednosti, baziranim na nasilju koje je doivela kao dete. S druge strane je otac ubica, koji gotovo sigurno pati od patoloke inferiornosti s ubilakim refleksom, utemeljenim na krajnjem nasilju koje je doiveo kao dete. Njih oboje odgovaraju homeopatskoj slici leka Anacardium. Njegovi glavni pokazatelji su ubilaki bes, krajnja okrutnost, zle namere i ozbiljan nedostatak samopuzdanja. Rekao bih da je tom detetu bilo teko da dobije ljubav od majke jer je i ona sama bila teko ranjena. Mora da je zapravo oseao da mu samo nasilje omoguava da se osea ivim, zapaenim, vidljivim, ljudskim. Rekao bih da su mu iskustva prilikom zaea i u utrobi ostavila mali izbor. U svetu je mogao da se osea jedino sam i od njega odvojen, izolovan kao da niko drugi ne postoji, jer to je oseaj na kojem se temelji slika Anacardiuma. Koliko sam mogao da primetim, a majka je to potvrdila, Anacardium se pokazao boljim od specijalista u bolnici, deijih psihologa, uitelja, socijalnih radnika i odeljenja za specijalnu brigu. I 64___________Emocionalno teenje homeopatijom_____________ Seksualna zloupotreba Tim izrazom moe se opisati veliki broj razliitih situacija, ali ja ga koristim u svim situacijama u kojima odrastao ovek

seksualno zloupotrebljava dete. Tu su mogua tri razliita sluaja koji, meutim, nisu strogo odvojeni: Seksualni kontakt s detetom koje je premaleno da bi se toga sealo (od toga se najtee oporaviti), seksualni kontakt koji prvo biva izbrisan, ali je mogue setiti ga se kad to postane bezopasno i seksualni kontakt s tinejderom koji se nikada ne zaboravlja i zahteva sigurno mesto za razreenje traume. Situacija se menja ve prema tome da li je poinitelj stranac, bliski roak ili prijatelj porodice. Seksualna zloupotreba obino se dogaa u roditeljskoj kui, a poinitelji su obino roditelji, bliski roaci, prijatelji porodice i osobe zaduene za uvanje dece. Majke siluju sopstvene sinove a oevi i keri i sinove. I jedno i drugo ee je nego to zamiljamo. esto u celoj stvari uestvuju oba roditelja. Jedan od roditelja to ini a drugi se pretvara da ne vidi ili je takoe zloupotrebljen. Verovatno je da su poinitelji seksualnog nasilja i sami u prolosti bili zloupotrebljeni. Nasilni ljudi i seksualni nasilnici imaju veliki broj zajednikih osobina. Poricanje Ako je otac seksualno zloupotrebi vrlo malo dete, ono zbog toga moe da ga mrzi, ali takoe i dalje da ga voli - dva savreno valjana ali suprotna oseanja. Ako otac govori detetu da je to njihova mala tajna, neto samo izmeu njih dvoje, to dete ponekad ne moe da podnese i zadri u svesnom umu. Cesto je jedini izlaz poricanje da se bilo ta dogodilo. Kasnije u ivotu mogu se toga setiti, a ako se i ne sete, mogu da ponu da se iivljavaju na drugima. Kad se radi o roditeljima, poricanje moe da poprimi jo jedan oblik. Ako dete pokua da govori o tome drugom Istraivanje emocionalnog isceljivanja 65 roditelju, on moe da dri stranu" svom branom drugu, pa ak i da istue dete zbog lai". Poricanje sadanje ili prole zloupotrebe primereno je sve dok zloupotrebljena osoba ne nae mesto gde e se oseati dovoljno sigurnom da se suoi sa injenicama. Moe proi sat, mesec, godina ili ak dvadeset godina dok se to ne dogodi. Oseaji koji potiskuju seanje u zaborav i eli dogaaj poriu, povezani su sa sukobom izmeu mogunosti da povredite samog sebe ili da povredite poinitelja, a time moda razorite elu porodicu. ela porodica moe tako da ivi u lai, na primer otac i erka ne mogu meusobno da razgovaraju zbog stalno prisutne opasnosti da e njihova tajna biti otkrivena. Samooptuivanje rtva moe da misli da je i ona sama nekako kriva, da je ohrabrila zloupotrebu ili je nekako izazvala, posebno ako je ispoetka uivala u njoj ili u specijalnom odnosu sa svojim roditeljem. Iivljavanje zloupotrebljenosti Mrnja prema sebi moe se ispoljiti kao ovisnost o drogi, sklonost samoubistvu, samoosakaivanje, bes ili elja da se ubije neko blizak. Moe se ispoljiti i napadima panike. Ponavljanje akcije" te traume zloupotrebe moe ponovo izroniti u majci kad njena erka dospe u uzrast u kojem je ona bila zloupotrebljena. Majka tada moe oseanjima da gui erku, jer ponovo preivljava neke od oseanja koje je bila potisnula, ne znajui pri tom odakle ona dolaze. Negirana oseanja mogu da izazovu neosetljivost, ili pretera-no seksualno ponaanje koje izvire iz zbrke izmeu seksualnosti i bezbednosti odnosa dete-roditelj. Na slian nain moe da doe do brojnih seksualnih fiksacija. Tajna moe da ostane 66 Emocionalno leenje homeopatijom duboko zakopana, a kao posledica mogu da nastanu sve mogue vrste strahova, stanja u kojima se mata shvata kao stvarnost, i mentalnih obmana. Moe se javiti i duboko ogorenje i odvratnost prema mukarcima ili enama. Oseaj odvratnosti prema porodici ili udaljavanje od nje, bilo da se radi o celoj porodici ili samo nekim njenim lanovima, prilino je uobiajen. Doivljaj zloupotrebe kao mrea obuhvata zloupotrebljenu osobu, kao i elu njenu porodicu, zagaajui mnoge nivoe njihovog postojanja. Bolest kao posledica Nakon zloupotrebe rtva esto nastoji da izbaci taj dogaaj iz glave i iz svog vidokruga. Time to na njega ne obraa panju, poricanje efikasno povlai energiju sa zloupotrebljenog mesta. Time je to podruje oslabljeno, a njegova sposobnost oporavlja-nja od zaraze ograniena. Danas, na primer, znamo da uporno usmeravanje toplih pozitivnih oseanja na obolelo mesto pomae njegovom isceljenju. Nasuprot tome, dakle, trajna nesvesna odbojnost prema odreenom delu tela moe izazvati suprotno. Budui da je zloupotreba bila usmerena na genitalno podruje, posledica poricanja moe biti da su oseaji od njega odvojeni ili da su u njemu pohranjeni, pa je verovatno da e tu nastati mnoge tekoe. Bilo koji tip enskog problema, kao to je bolna menstruacija, polne potekoe, neplodnost, vaginizam, cistitis, upala usne sluznice ili PMT, dugotrajna i uporna endomerioza, moe ukazivati na zloupotrebu. Uzrok polnih problema kod mukarca, kao to su izostajanje erekcije ili slab polni nagon, moe takoe biti zloupotreba. Budui da su neke vrste polne zloupotrebe analnog tipa, bilo koji simptomi u analnom podruju mogu biti posledica zloupotrebe. li

____^______Istraivanje emocionalnog iekivanja______ 67 RODITELJSKI UTICAJ NA TRAUMU Postoji velika grupa trauma koje nisu izazvane iznenadnim dogaajem, nego sporim neprimetnim procesom na koji osoba ne nalazi primeren odgovor. Poniavanje i obeshrabrivanje Do poniavanja i obeshrabrivanja dolazi kad roditelj govori detetu da na neki nain ne valja". U poetku e se dete tome suprotstavljati, ali ako roditelj pojaa poruku pretnjom ili kaznom, ono odustaje. Gubi veru u sebe samog, a donekle i u svet uopte. Specifino odobravanje Druga klasina trauma nastaje kad dete u ranom uzrastu naui da se ljubav dobija samo za postignua. Zbog te traume dete moe uvek da trai odobravanje svog inventivnog, neobinog ili udnovatog ponaanja, ili svog izuzetnog znanja. Jedna vrsta traume izazvana takvom uslovljenou leci se homeopatskim lekom Lvcopodium. Ti ljudi esto naue da se cenjenost i ljubav dobijaju zbog intelektualnih napora. Uspeh u koli donosi im pohvale i odobravanje, pa uenje postaje njihov put do ljubavi. Tu se miljenje ceni vie od oseanja, kao to je to slikovito prikazano filmom Drutvo mrtvih pesnika. Nema grljenja, nema pouzdanja Iza svake traume iz detinjstva sigurno lei nedostatak naklonosti, dodira, kvalitetne panje i pokazane ljubavi, kao to ivo opisuje Din Lidlof u svojoj knjizi Koncept kontinuuma (The Continuum Concept). 68 Emocionalno teenje homeopatijom Veliki broj trauma izazivaju roditelji koji dete hrane i oblae, ali nisu oseajno prisutni. Dete predaju dadiljama, jaslicama ili internatu, pa se kod deteta javljaju bes, bol i oseaj odbaenos-ti. Dete osea da je svet nesigurno i usamljeno mesto, i odrasta duboko nesigurno (na nain koji nije opipljiv). Smatram da je na Zapadu nedostatak ljubavi uobiajeno deije iskustvo. Odraz u ogledalu Kada dete odraava vae sopstvene traume, to moe da vam poslui kao ogledalo iz koga moete da uite. Deca vam mogu pokazati svaku od fiksacija koje ste ikada imali. Mogu skoro da vas prisile da pogledate u tajne, skrivene probleme koje biste normalno ignorisali. Mogu biti glumci u vaim ponavljanjima akcije", i to tokom celog vaeg ivota, ukoliko se za svoje traume ne pobrinete sami. Ona su vanredno bogato iskustvo od kojeg ne moete pobei ukoliko i svoje dete na neki nain ne potisnete, kao to se to obino ini. Na drugom mestu naveo sam tipine primere roditelja koji nisu mogli da podnesu odraz u ogledalu. Uz emocionalnu podrku, kvalitetno sluanje i druenje, meusobno uvaavanje i ljubav, vae e vam dete omoguiti da se vratite i ponovo doivite sopstvenu prolost, da je proradite i od sebe napravite novo svesnije bie. Ponekad su deca bolja, tanija i direktnija od svakog iscelitelja i terapeuta, a uvek su vam dostupna i besplatna. tota moete da otkrijete i prilikom posete baki i dedi. Vai roditelji esto postupaju s unukom onako kao to su postupali s vama, pogotovo ako je unuk istog pola, pa tako iz prve ruke moete da posmatrate kako su se odnosili prema vama. Istraivanje emocktrnalnog isceljivanja Tipian scenario detinjstva Scenario je tipian oblik ponaanja koje dete usvaja da bi preivelo. Takav scenario moe vas usloviti za ceo ivot.Tako je, na primer, prvo dete obino slino majci, a drugo ocu. To je jo izraenije ako roditelji odgovaraju polnim stereotipima, i ako se prvo rodi devojica a zatim deak. Kad su roditelji sliniji i manje polarizovani, pa skladno zajedno funkcioniu, taj efekat se smanjuje, a sva deca uzimaju za model oba roditelja. Ako je otac odsutan, najstarije dete moe da oseti potrebu da igra njegovu ulogu, ak iako mu je tek pet godina. Najstariji sin moe da se osea kao odrastao ovek, glavom porodice i da igra tu ulogu, dok je u stvarnosti najtraumatizovaniji od sve dece. TRAUME ZBOG DISFUNKCIONALNOG RODITELJSTVA Dvogodinjak koji drugom detetu otima igraku ne razmilja o tome kako e u tom detetu izazvati bol zbog oseaja odbaenos-ti ili kako e osujetiti njegove elje. On misli samo o gubitku koji osea kada vidi svoju omiljenu igraku u rukama drugog. Jo ne poseduje pamenje koje mu govori da je verovatnoa, da e mu igraka biti ubrzo vraena, vrlo velika (to se znanje stvara na temelju iskustva i sve vee sposobnosti pamenja). Dvogodinjak je snano zaokupljen iskustvom, i verovatno e snano posredovati. Sve dok ovek ne izgradi sposobnost razumevanja sopstvenih oseanja i kako sa njima delotvorno postupati, on ne moe da 11 se obazire na oseanja drugih. On doslovno ne poseduje tu sposobnost. Malo dete koje otima igraku bez zloe, ali sa jasnim uverenjem u sopstvena oseanja, bie otvoreno za svako novo iskustvo, kao, na primer, kad mu roditelj u zamenu za igraku ponudi neto ak i bolje. Ako roditelji esto tako pos70 Emocionalno teenje homeopatijom

tupaju (tj. ne kritikuju dete), dete e postepeno prihvatiti druge naine reagovanja na taj tip situacije. S druge strane, ak i najmanja kritika (a deca su vrlo osetlji-va na kritiku s obzirom na to da su im doivljaji novi, pa ih uzimaju zdravo za gotovo) stvorie u detetu oseaj nelagodnosti. Prva reakcija na nelagodnost je da se malo zatvorimo u samood-branu, pa se time ponemo baviti sami sobom (bavimo se neposrednom nelagodnou). To u naoj svesti ostavlja manje prostora za obraanje panje na drugu osobu. Dobronamerni pokuaji da se detetu usadi briga o drugima su stoga kontraproduktivni, sve dok dete ne dosegne potreban stepen razvoja. Roditelj koji voli dete i tu ljubav pokazuje, ali istovremeno pokazuje i to da je detetovim ponaanjem razoaran (esto i duboko razoaran), alje detetu poruku da ga on voli uprkos tome to nije dobro. Dete e zato bez ikakvih pitanja prihvatiti misao da nije dovoljno dobro. Na kraju krajeva, to kae njegov najvei autoritet, osoba koja ga voli najvie na svetu. Maleno dete, iji roditelji misle kako se ono ponaa runo", ne moe pravilno da protumai ta odrastao ovek misli. Ono ne moe da shvati sloenu meavinu reakcija izazvanih u odraslom oveku koji vidi da mu se dete ponaa antisocijalno. Ono jo nije dosegnulo taj stepen razumevanja. Slino tome sedmogodinjek na kojeg majka vie zato to je neto zaboravio da ponese u kolu, moda jo nije doseglo stepen zrelosti potreban za to da bi preuzeo odgovornost. On naprosto prima poruku da nije dovoljno dobar, da je neto propustio. Svi se mi na neki nain tako ponaamo, jer svi smo ljudi i ivimo pod pritiskom. Ipak, ako kao odrasli i sa shavtanjem odraslih uspemo da razumemo da rezultati naih akcija nee biti ono emu teimo, biemo u boljem poloaju da situaciju ispravimo. _____________Istraivanje emocionalnog isceljivanja _____ . 7t[ Primeri roditeljske traume Kad sam jednog dana bio kod prijatelja, seli smo za ruak, etiri odrasle osobe i njihova sedmogodinja ki. Ki je bila jedino dete ponosnih roditelja, roena kad su ve zali duboko u tridesete. Tek to smo poeli s jelom, dete, koje je inae bilo spretno i preciznih pokreta, sluajno je prevrnulo au s vodom. Glasovi roditelja odmah su se povisili. Deraldina nespretnjakovi-ko, kako si nepaljiva. Odmah ustani i donesi krpu", rekao je glasno otac i ,,O' Deraldina! Glupao", tuno je dodala majka. Kao odrasla osoba ustuknuo sam pod silinom njihove reakcije, a nisam ak nita ni uradio! Delovanje na osetljivo i svesno dete, koje je napravilo malu greku, teko je predvideti. f~ Detetova neposredna reakcija e biti da ustukne pred udarcem, da se fiziki skupi time to e stegnuti miie kao da se titi. To je prirodan nagonski odgovor na napad, fiziki ili ver-| balni. Posledica tog napinjanja je da nam se stisnu plua. To I nam oteava disanje, pa je smanjeno snabdevanje kiseonikom, [___a time i delotvornost celog telesnog sistema. - Zato su opisani roditelji tako postupili? Uveren sam da su svi, pa i samo dete, to smatrali uobiajenom svakodnevnom nezgodom, koja je roditeljima prouzrokovala neugodnost, tim vie to se dogodila pred posetiocima. Ono ega nisu bili svesni bila je otrina njihove reakcije u odnosu na teinu dogaaja. Zato je to bilo toliko vano? Sve troje verovatno nije bilo svesno detetove fizike reakcije. Kad je re o ovekovom zdravlju, znaenje ovakvih dogaaja lei u nainu na koji se telo suoava s njihovim posledicama. Ako je to pojedinaan dogaaj, dete e tokom dana verovatno zaboraviti kako se osealo, i ela stvar e biti izbrisana iz njegovog uma sve dok se opet ne nae u slinom poloaju, moda kad roditelji idui put na njega viknu. U tome lei znaaj relativno beznaajne traume. Mogle su se dogoditi dve stvari. Deraldinina nelagodnost mogla je polako da iezne i povue se. Kasnije tokom dana u oputenoj atmosferi jedan od roditelja mogao bi se s njom pozabaviti mazei je ili radei s njom Emocionalno leenje homeopatijom neto gde je mogla i telesno i emocionalno da oseti roditeljsko prihvatanje i ljubav. Ostaci miine napetosti bi nestali i telu bi se povratila potpuna sposobnost funkcionisanja. Zamislimo, meutim, da su, kako se dan bliio kraju, i roditelji postajali sve napetiji. Lako je zamisliti kako bi u takvim okolnostima idua mala grekica izazvala sline reakcije. Ovaj put bi njene poledice bile neto vee, jer bi dete bilo napeto i osealo se povredeno i neugodno zbog prekora. Poznavao sam etrnaestogodinju devojicu u porodici koja je pripadala srednjem drutvenom sloju. Jedan je roditelj bio uitelj, a drugi intelektualac. ak i u tom uzrastu teko je uspe-vala da pogodi koje su od njenih prirodnih reakcija prihvatljive odraslima u njenom okruenju (u koli, kod kue ili u kuama drugih ljudi). Od detinjstva je ponekad doivljavala veliku privrenost i iskazivanje ljubavi: nagrade za uspeh, poklone kad joj se majka oseala dobro i elela da joj ugodi. Doivljavala je i odbacivanje kad ponaanje primereno njenom uzrastu nije odgovaralo njenoj majci. U komunikativnoj i toploj porodici takvo odbacivanje bilo je zastraujue isto koliko je iskazivanje ljubavi bilo prijatno. Ni jedno ni drugo nije se moglo predvide-ti ni razume ti, jer nije imalo veze s ponaanjem, nego je bilo odraz trenutnog raspoloenja roditelja. Tako su devojicu ponekad mazili, a ponekad otro kritikovali, a da ona nikad nije znala ta je sledee. Zbog toga je bila u stanju trajnog strahovanja, pa stoga i napetosti. To je uobiajeno stanje dece iji se roditelji prema njima ponaaju onako kako im to diktira sopstveno emocionalno stanje, a ne detetovo ponaanje. To decu zbunjuje, jer vide da ne" ponekad znai ne, dobie batine ako ne poslua", a ponekad ne sada, ali ako bude dovoljno uporan, dobie ta eli, jer nemam snage da se tobom bavim", a ponekad samo ne elim da vidim ta radi, ali sve dok meni ne smeta, ne zanima me ta zapravo radi". ;; v; , ; Istraivanje emocionalnog isceljivanja 73

Proizvodi takvog odgoja zbunjeni su i teskobni ljudi koji ne znaju hoe li im njihovo ponaanje doneti nagradu ili kaznu. Takva deca bie zbunjena ili ljuta, bunei se protiv roditelja i svakog oblika autoriteta (to je u sri velikog broja problema u dananjoj koli), ili e biti preterano bojaljiva, jer su nesposobna da iz iskustva naue ta ih u drutvu ini prihvaenim. Zato postaju vrlo srameljiva i boje se da pokuaju bilo ta novo. Troipogodinji Henri mi je doao s majkom, osobom koja je bila medicinski obrazovana i imala dvoje dece, dobar brak i udoban dom. Henri je s mojom decom izaao u vrt, a mi smo poli za njima nosei svoje olje s kafom. U vrtu je bilo vetako jezerce duboko manje od pola metra, okrueno ljunkovitom obalom i mostom po sredini. Henri je veselo trao stazom s ostalom decom koja su otila na most. Kad je njegova majka videla kuda idu, ukoila se i viknula glasom punim strepnje: "Pazi Henri", i napravila korak kao da e potrati za njim. Uveravao sam je da je jezerce plitko, a mi svega nekoliko koraka udaljeni od dece. Na to mi je ona nervozno objasnila kako se neprestano brine da e se dete pozlediti. I dalje napeto, promatrajui, rekla mi je da joj je drugo dete nespretno i sklono nezgodama. Video sam kako preko Henrijevog lica prelazi oblak, a ono gubi izraz spontane radosti, dok oprezno koraa preko dve male stepenice na stazi, da bi se popeo na most. Pre samo nekoliko trenutaka, dok nije uo majin napeti glas, skakutao je i preskakao po pet stepenica isto tako slobodno i spretno kao i ostala deca. Majka je svoju preteranu bojaljivost prenosila na dete i time koila njegovu prirodnu sposobnost da koristi telo bez napetosti, i da ui iz sopstvenog iskustva. Time je dete bilo prisiljeno da donekle ivi svoj ivot kroz majku. 74 Emocionalno teenje homeopatijom Namerno sam odabrao ovaj beznaajni svakodnevni dogaaj, koji moda i ne bismo nazvali traumom, da bih ilustrovao kako se velika napetost moe u detetu lako nagomilati. Suvino je rei da se takvi stresovi isto tako gomilaju i kod odraslih, jer su izloeni pritisku odgovornosti i modernog naina ivota. Kad zamislimo da su ti dogaaji svakodnevni, poinjete da uviate trajno nepovoljan poloaj u kojem telo funkcionie. Devojica koja je u uzrastu od dve godine videla kako joj je majka skoro na smrt pretuena, nije znala dobro da govori ni kad je krenula u kolu. Do sedme ili osme godine njenog ivota smatralo se da ima problem s govorom. Dola je kod mene kad joj je bilo devet godina, i reeno mi je da joj zbog njenih psihikih problema nikada nije pruena bilo kakva pomo, jer je bila jedna medu tolikima, a njeno se ponaanje u celini stabili-zovalo: govor joj se popravio i nije je bilo teko odgajati kao neku drugu decu. To dete nosi u sebi uas trenutka kad joj je majka pretuena, a da niko ne priznaje njen bol, kao i to da ono to je tada osetila jo i danas osea, normalna reakcija, a ne njena privatna strana tajna i udna nastranost. A ona je svoju nevolju jasno pokazivala godinama: siuno dete, koje osea neizrecivu bespomonost u trenutku kad je jedini svedok nasilja nad majkom koju voli, a to nasilje ne moe da sprei, pokazuje svoju frustraciju u potpunoj nesposobnosti da godinama govori. Da li je postepeni razvoj njenih govornih sposobnosti bio posledica polaganog uspostavljanja poverenja u nekog ili u neto? Mislim da navedeni primeri pokazuju kako naizgled normalno roditeljstvo, povezano s nasiljem ili zbrkom u vezi sa roditeljskim porukama odobravanja ili neodobravanja, moe imati za posledicu stvaranje straha. A strah je najtetniji oseaj. On je osnova duevne tete koju je nemogue proceniti, i koja dovodi do gubitka samopuzdanja i gubitka interesovanja koji esto traje eli ivot. Istraivanje emocionalnog isceljivatija 75 ;=:,;. :-;.:-; r KOLE :..: ,. ;, .-,,. Don Tejlor Gato, uitelj godine za godinu 1991, u Njujorku, izjavio je prihvatajui nagradu: Mada je uiteljima dosta stalo i mada teko rade, ustanova je psihopatska. Nema savesti, pa ako zvono zazvoni u trenutku kad je mladi ovek usred pisanja pesme, on mora da stane i krene u drugu prostoriju... Moramo da shvatimo da kole dobro koluju"... Deca naue da sluaju naredbe, ali nisu obrazovana. Ta mogunost je iskljuena samom namerom kola... Deca izgube svaku radoznalost. Internat Internat je esto dugotrajna trauma pogubna za oseanja. Dovedeno mi je dete iz poznatog internata. Deak je patio zbog toga to nije mogao da bude s roditeljima, kao i zbog zlostavljanja u koli. U prvom polugoditu kola je izriito zahtevala da roditelji to manje viaju dete, kako bi se ono to pre naviklo na internatski reim. Scenario je, dakle, zahtevao da se prekinu oseajne veze i svaka podrka porodice, da se oseanja zanemare i da se bude mukarac". Bolest je odatle izvirala. Kad sam istakao da je ta kola uzrok detetove patnje, otac je kao pravi uenik prestine privatne kole izjavio: I ja sam bio tamo. Mrzeo sam to, ali je bilo za mene dobro, pa e biti dobro i za njega." Drugim recima, bio je programiran da ne potuje svoja oseanja, a ni bilo ija druga. Jedan moj drugi pacijent, stariji slubenik u lokalnoj vladi, patio je od trajnih telesnih povreda koje je zadobio od nediskriminisanih udaraca tapom. Internat je opisao kao doivljaj nasilja. , .,;:;, :; .. Emocionalno leenje homeopatijom TRAUMA OTISKA BOLESTI

U homeopatiji se zna da bolesti prolih generacija mogu delo-vati na sadanje i budue narataje. To nazivam traumom otiska bolesti, i smatram da je to iskrivljenje ili oteenje duevnog ili telesnog imunolokog sistema. Danas medicina poinje da razmilja o tome da bi svaka hronina bolest mogla da bude posledica sporog virusa. Dijabetes je, na primer, proces koji traje ceo ivot, a postaje vidljiv tek kad je ve uznapredovao ili kad trauma oslabi imunoloki sistem. Homeopatija esto ima reenje za takve probleme. Najobinije bolesti dramatinih posledica danas su tuberkuloza, rak i gonoreja (ukljuujui nespecifini uretritis koji je zapravo gonoreja izmenjena antibioticima). Samjuel Haneman dodao je jo dve: sifilis i ono to nazivamo psorijaza, bolest koja je zapravo potisnuta vitalnost izazvana velikim brojem uzroka medu kojima su i lekovi koji uklanjaju kone probleme. U takvim situacijama opada nivo ovekove energije, pa on trajno slabije funkcionie. Psorijaza je zapravo pojam koji obuhvata najrazliitije mogue razloge zbog kojih ljudi slabije funkcioniu. Tuberkuloza (TB) ostavlja posledice koje podstiu recidivna stanja kao to je, na primer, stanje koje se danas zove ME -opta nelagodnost koja se ne moe jasno definisati (ME je slina neparalitikom obliku poliomelitisa i moda je nastala dolaskom poliovakcine za koju bi se moglo pokazati da joj je jedan od uzronika). Tipovi skloni tuberkulozi imaju jednostavne slike koje su opisane u delu knjige o obrascima trauma. Kad, na primer, postoji otisak tuberkuloze, njegov nosilac moe nekoliko puta obii svet. Sklonost putovanjima snano ukazuje na otisak tuberkuloze. Tu sklonost mogu da imaju sva deca ili samo jedno od njih, a to pokazuje da se otisak bolesti ne mora uvek aktivirati. Kod jednog deteta mogu se javiti snovi o bekstvu u vidu dugih putovanja vozom stranim zemljama, a kod drugog tendencija da pobegne u supermarketu kad god se za to ukae prilika. Sve to Istraivanje emocionalnog isceljivanja 77 u otroj je suprotnosti s decom koja imaju probleme odvajanja i drae se priljubljeni uz roditelja ne isputajui ga iz vida. Deca i odrasli s otiskom tuberkuloze esto se boje pasa, nou krguu zubima, a dojenad pate od napada zlovolje. Cesto su prehlaena ili akutno bolesna i slabo napreduju, ako se ne resi problem otiska bolesti, u ovom sluaju tuberkuloze. Tipovi skloni tuberkulozi osetljiviji su na rak, pa je zato poeljno to ranije umanjiti tuberkulozni profil. ini se da otisak tuberkuloze, koji je neka vrsta disfunkcije imunolokog sistema, omoguava nastajanje raka ili mu prua psiholoke uslove. Tipovi skloni tuberkulozi su, na primer, vrlo tvrdoglavi, a to moe da dovede do dugotrajnog i dubokog ogorenja, koje je jedan od uzroka raka. esto ena, koja neto zamera svom partneru, nalazi na dojci kvricu. Gonoreji su skloni ljudi gonjeni oseanjima, ljudi koji obino u svemu preteruju. Isuvie uivaju u svemu, od droga do seksa i zabava. Najudobnije im je da spavaju potrbuke, obino vole more i ivotinje, a kao dojenad pate od jarko crvenih osipa izazvanih pelenama (vidi Medorrhinum). Suprotno tome, tipovi skloni raku mogu da budu neoseajni i neizraajni, i da ne obolevaju od uobiajenih deijih bolesti. Umesto toga esto pate od nekih drugih, a tekih bolesti kao to je, na primer, upala plua (ponekad i po nekoliko puta). I oni vole more i ivotinje i rado spavaju potrbuke. Tipovi skloni raku pokazuju iroku lepezu simptoma, ali pruaju jedinstvenu sliku koju homeopata lako prepoznaje. Ona je detaljno opisana u delu knjige o slikama traume. esto e u porodici postojati znaajna istorija raka. Rak moe stajati na vrhu ranije gonore-je, koja opet moe biti na vrhu istorije tuberkuloze. A svaka od ovih bolesti polae temelje za iduu. Tipovi skloni sifilisu su samodestruktivni i rade mnogo toga to ih unitava, na primer piju. Otisak bolesti ne znai da e osoba, koja ga nosi, automatski dobiti i samu bolest. Ona e joj, meutim, biti sklonija. Tako e se, na primer, tip gonoreje lake razboleti od gonoreje ako se 78 Emocionalno teenje homeopatijom njome inficira, a lake e se i inficirati zbog svog neumerenog ponaanja. Takode e se tee izleiti od osobe koja ne nosi otisak bolesti. Nimalo ne sumnjam da veina terapijskih metoda nema odgovor kada se radi o naslednim traumama bolesti, pogotovo ako su snane, pa je esto za brisanje traume potreban odgovarajui homeopatski lek za otisak bolesti. U protivnom trauma e se i dalje gnojiti. TRAUME TROVANJA Svaki metal moe da stvori sliku trovanja. Ako patologija nije uznapredovala, ta se slika moe znatno ublaiti, ponekad davanjem tog istog homeopatski potenciranog otrova. Alchajmerova bolest moe se povezati sa aluminijumom koji ulazi u telo iz posuda za kuvanje i aluminijumske folije, i gotovo je neizbena ako esto jedemo izvan kue. iva dolazi putem plombi u zubima, olovo od starih tamparskih presa, srebro od razvijanja crno-belih filmova nezatienim rukama. Sva tri trovanja mogu da se lece. Trovanje srebrom moe se izbei upotrebom tankih plastinih rukavica. Kod osetljivih ljudi plombe u zubima treba zameniti plastinim plombama. Za ljude otrovane ivom tipina su usta puna ireva, koji se ne mogu niim izleiti sve dok se plombe ne uklone. TRAUME IZAZVANE LEKOVIMA Evo jednog istinitog sluaja, onako kako se dogodio. Lekom, koji je prepisao lekar, pacijentu su spaljene bradavice. Nakon dve godine ovek je oboleo od mononukleoze i neko vreme nije mogao da radi. Takoe je u prstima oseao artritine bolove. Kad su prole jo dve godine, na koi su mu se

pojavile velike crvene mrlje, koje su uklonjene steroidima. Istraivanje emocionalnog isceljivanja 79 ovek je tada oboleo od kolitisa izazvanog irevima i od ME. Lek upotrebljen protiv kolitisa izazvao je sistemski lupus erythematosus, ozbiljan poremeaj imunolokog sistema. Za mene je to bio sluaj sistematskog potiskivanja simptoma lekovima, bez traga svesti o tome da se stvari kreu od loeg ka gorem. Kad je ovek doao kod mene, bio je na bolovanju ve est meseci, a dijagnoza je glasila ME. Jedna doza odgovarajueg homeopatskog leka donela je trenutno olakanje. Kad je za to uo pacijentov lekar, nazvao je to sluajnou. teta prouzrokovana lekovima teak je i nedovojjno shvaen problemr~Kadn5Tle~~^iriHvatfla pretpostavka Ba su simptomi samo znakovi bolesti (a ne sama bolest), veina lekova koji se koriste u savremenoj medicini, primenjivala bi se samo u po ivot opasnim, ozbiljnim akutnim situacijama, kad je patologija bolesti toliko uznapredovala, da je smrt vrlo mogua. TETA NANESENA VAKCINOM Dete je vakcinisano protiv boginja. U roku od etrdeset osam sati dobilo je temperaturu i blage greve. Majka se zabrinula i pokuala da o tome razgovara s medicinskom sestrom kad je vakcinaciju trebalo ponoviti. Majka je bila tiha, osetljiva osoba, smirena, brina i puna ljubavi, ali sestra je odbacila njena strahovanja kao neosnovana i nevana. Dete je ponovo vakcinisano, dobilo je teke greve i sada je trajni epileptiar. U porodici nikada nije bilo epilepsije. Lekari su dodatno plaeni ako ispune kvote vakcinacije. Ta injenica ne podstie stvaranje sredine koja bi znala da oslukuje i brine se o posledicama vakcinacije, i mogla da je objektivno i racionalno oceni. Takav pristup u potpunosti zanemaruje pitanje koliko je vakcinacija uopste dobra zamisao. ini se da kod velikog broja dece oteuje imunoloki sistem. Obino se ne primeuje, a moe se pokazati tek znatno kasnije, ako se uopste i pokae. Dete moe sporo da ui ili da ima probleme u ponaanju, ali 80___________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ niko to nee povezati sa vakcinacijom. Smatram da vakcinacija tokom celog ivota moe oteavati oporavljanje od svake druge bolesti. Vie od jedan odsto dece koju leim svake godine, oteeno je vakcinom. Vakcinacija moe da izazove neku vrstu trovanja, a protivtea joj mogu biti homeopatski lekovi, ponekad napravljeni od same vakcine, naravno ukoliko oteenje nije isuvie veliko. GRANICE OPORAVKA - NAE RATRKANO DRUTVO Nijedna^ajjr^_ne_bijjp_stala kad bi na delu j^ic^dovoljan broj procesa oslobaanja, koji bi omoguili njeno razreavanjeT" Cesto je "dovoljna ljubav i podrka rodbine i prijatelja. Tako e zaceliti mnoge teke povrede, dok bez takve pomoi povreda postaje trauma za ceo ivot. Udaljili smo se od stilova ivota koji takvu podrku pruaju. Ranije smo iveli u velikim porodicama, okrueni beskonanim brojem tetaka i strieva, bratia i sestrini prvog i drugog kole-na, baki i dedova, kao i mnogobrojnim prijateljima, u stabilnim zajednicama, gde su se ljudi brinuli jedni za druge i gde je uvek neko bio spreman da preuzme ulogu pojedinca koji je umro. Danas roditelji sele iz drave u dravu ili menjaju mesto boravka i poloaj u drutvu, a deca, kao i odrasli, pri tom gube prijatelje. Ako se to dogaa esto, kao u porodicama gde je otac vojno lice, deca odrastaju bez korena i veza. Pre smo iveli u selima ili uv plemenima ili nekom drugom obliku vrsto povezane grupe. Cesto od svojih pacijenata, koji su Indijanci, sluam prie o tome kako im je gubitak majke bio samo prolazna kriza, jer je svu decu usvojila tetka potpomognuta brojnim roacima. Ponekad je deci bila i bolja od roene majke. Seam se kako su, dok sam studirao u Londonu, tamo poruene ele sirotinjske etvrti, a zajednice iz kueraka preseljene u betonske viespratnice. Mogu da zamislim time prouzrokovano drutveno razaranje. Leio sam veliki broj disIstraivanje emocionalnog isceljivanja 81 funkcionalnih porodica koje su ivele u oskudici, a stanovale u visokim blokovima. Nasuprot tome, u Nepalu, zemlji prepunoj agencija za pomo, isti su problem resili izuzetno uspeno. Jednu od sirotinjskih etvrti u Katmanduu ruili su kuu po kuu, a svaku kuu zamenjivali novom, boljom. Bila je to modernizacija sa srcem. Zajednica je ivela zdravije, jer je imala istu vodu, kanalizaciju, nunike, krovove koji ne prokinjavaju, elektrinu energiju itd., ali je drutveno tkivo, koje se gradilo hiljadama godina, ostalo netaknuto. Zbog naih malenih porodica tipa dva roditelja, dvoje dece, koje ive satima udaljene od ostalih lanova porodice, moda i bez prijatelja jer su se suvie esto selile, nastaje nedostatak brige, podrke i ljubavi. Nema bake koja e pomoi oko dece, kad se majka razboli, ujaka koji e, bude li potrebno, zameniti oca, nema nieg dovoljno dubokog, stvarnog, vrstog i pouzdanog. Kad se drutveno tkivo tako podere, potrebne su generacije da bi se popravilo. Takvo je stanje na Zapadu, stanje koje podrava i podstie traumu. ETVRTO POGLAVLJE Fizioloki i psiholoki aspekti PRIRODA LJUDSKOSTI Kakva je razlika", pitam svoje studente, izmeu ljudskog bia i lesa?" Razlika sasvim sigurno postoji, ali u emu se ona

sastoji? Tvrdim da onaj ko tu razliku ne poznaje ne moe da zna da li postupak, koji primenjuje tokom leenja, ini pacijenta slinijim lesu ili ivom oveku. To je dilema svakog lekara. Napad simptoma obino nas ini slinijim lesu, bolesnijim i ubrzava proces naeg umiranja. To je tako kad se ne zna ta se radi. Kod svojih studenata sam zapazio da im pitanje razlike izmeu lesa i ljudskog bia nikada nije palo na pamet. Ne nalazimo ga ni u programu medicinskih kola - propust koji svakako iznenauje! Homeopatija ui da je ovek duevna energija u fizikom energetskom telu: dua i materija. To je uobiajeno, ako ne i univerzalno miljenje, ako izuzmemo materijalizam koji je uzeo maha u Zapadnom drutvu. Dua ima razliite nivoe i zrai energiju kroz telo, pa upravlja nama putem uma i oseanja. Um je volja, namera, odluka, misli. Oseanja su strasti, ljubav prema ivotu, strah, bes, alost. Ne postoji oseaj bez misli i obrnuto, a svaki misaono-oseajni proces deluje na telo. Sve je uvekpsihiko (u umu) i somatsko (u telu), ili psihosomatsko, da upotrebimo tu esto zloupotrebljavanu re. Jednostavno reeno, na duh pokree nae telo i oivljava ga putem misli i oseanja, i tako stvara akciju. U normalnom ~netraumatizovanom stanju svi smo vrlo inteligentni, prirodno Fizioloki i psiholoki aspekti 83 uivamo u ivotu i napredujemo savladavajui prirodne izazove. Na svaki dogaaj reagujemo spontano i kako treba. Uivamo u tome to volimo, to dajemo i primamo, to saobraamo jedni s drugima. To je priroda ljudskih bia. To, meutim, nije uobiajeno stanje oveanstva. Neto je polo naopako, pa nas spreava u izraavanju tih uroenih kvaliteta. To se moe videti u grekama, koje ponavljamo ne uspevajui da adekvatno reagujemo na situacije, reagujui tako da naa reakcija ne odgovara situaciji, ve nas umesto toga sputava, u looj komunikaciji i saradnji. Razlog tome je to smo povredeni i jo uvek oseamo bol od traume koja se dogodila odavno ili se jo dogaa. ini se da onda kad se oseamo povreeni, naa savitljiva ljudska inteligencija prestaje da prerauje podatke i daje odgovarajue odgovore, a time se stalno iznova podrava loe funkcionisanje. To je osnova bolesti. To je temelj koji omoguava da se bude dobar roditelj. To je baza za razumevanje ovekovog postojanja. Te zamisli razvio je i reljefno objasnio Harvi Dakins u svojoj knjizi Ljudska strana ljudskih bia. Veliki broj otroumnih autoriteta danas shvata bolest kao neku sutinsku zaglavljenost" ili patnju koju treba razreiti -otvoriti branu da bi se stvorilo zdravlje. Kad se jednom "zaglavimo", tada svaki put kad se naemo u slinom poloaju, umesto da reagujemo na odgovarajui nain, upadamo u stari obrazac loeg funkcionisanja, opet doivljavamo neuspeh i time poveavamo zaglavljenost". Zaglavljenost" se sastoji od misaonih, oseajnih i telesnih komponenata koje sinhrono funkcioniu. Takvo neprestano pojaanje jeste ono to odrava obrazac u ivotu. On postaje delom naeg dranja tela, naih stavova, nae elijske hernije, naih reakcija, naih poslova, naih neuspeha, celog naeg naina postojanja na ovome svetu. vajcarski psihoterapeut Konrad tetbeker u svojoj briljantnoj knjizi Kako nai smisao patnje potvruje veliki deo onoga emu sam i sam bio svedok. On pie: 84__________Emocionalno leenje homeopatijom____________ Isuvie teka trauma oteuje detetovo prvobitno slaganje sa samim sobom i time njegovu sposobnost da iskustva poslae po redu (da nade smisao u onome to mu se u ivotu dogaa posle traumatinog doivljaja). Povreda je prouzrokovana stimulansima koji izazivaju strah i bol (npr., kanjavanje, uskraivanje) i na koje dete, ako uopte moe da reaguje, reaguje nepotpuno i ne moe da ih adekvatno uklopi u svoj sistem. Dalekosene povrede imaju izvor u izvrtanju linih i istorijskih istina ili u iskrivljavanju stvarnosti... a posledica im je duboka nesigurnost... Mnogobrojna stvarna iskustva, koja je trebalo da poslue za razvijanje svesti, moraju se prognati u podsvest jer ne odgovaraju primljenim, nerealnim verzijama stvarnosti. Teak dolazak na svet, pogrene vaspitne metode i ostale rane traume, samo su neki od dogaaja koji u naim ivotima imaju dugotrajne pogubne posledice - od strahova, teskobe i oseaja da smo stalno nesreni, do besa, nasilja, nesposobnosti za ljubav, opsesivnog ponaanja i mnogobrojnih telesnih simptoma. Ovi pojmovi e biti jasniji ako zamislimo oveka kao reku. Izvor^ je_dua_koja_ zrai vitalnost_u_. oblikjajiepresunog izvora^JVi-talnost tee kroz telo i izliva se kroz akcije, kroz pore na koi, ^stvarajui time reku naeg ivota. Negde niz reku je nastala brana zbog pogreno proraenih i tamo pohranjenih oseanja, tako da je tok reke osujeen i reka se izliva na obale. Viak vitalnosti se gomila i curi iznad brane, dok ispod nje jedva da kaplje. Do zaguenja moe doi, na pri-mer, u srcu, i ono moe da izazove isticanje gnoja putem akni ili apscesa, a zbog slabe cirkulacije, hladne ruke i noge. Uklanjanje brane ponovo e uspostaviti ispravan tok i sklad. Nervni sistem moe da se uporedi sa grupama ljudi koji ive oko brane. Grupe koje ive iznad brane alju poruke o poplavi, javljajui o ruevinama koje je donela bujica, o vodenim naletima i o visokoj vodi. Grupe koje ive pokraj brane javljaju da je zbog zaepljenosti muljem dolo do zastoja. Grupe ispod brane kau kako nema dovoljno vode za pie i za navodnjavanje polja, pa biljke venu i sue se. , ,/,,.. Fizioloki i psiholoki aspekti rana

olesi kao blokirana energij (lupanje srca, smanjena sposobnost pumpanja krvi) Sua, nema vode za biljke (opta slabost i oslabljenost) Slika 3: Reka ivota 86 Emocionalno leenje homeopatijom Jasno je da je pogreno uzeti u obzir samo jednu od ovih poruka (kako to moe da uradi lekar). Smatrati ih meusobno nepovezanim, takoe je besmisleno. Poruka ljudi koji ive iznad brane zahtevala bi gradnju vrih i viih nasipa. Poruka ljudi ispod brane mogla bi da ukazuje na to da je izvor presuio. Najvaniji klju daje poruka ljudi oko same brane. Uzimanje svih triju obavestenja zajedno omoguuje vam da sklopite itavu priu, ak i ako ljudi oko brane ne alju poruke, jer jednostavnom logikom moete da zakljuite da brana postoji. MAPA COVEKOVOG LOEG FUNKCIONISANJA Homeopatski lekovi su, na sreu, poput mapa svih poznatih oblika loeg funkcionisanja. Uvek moe da se nade lek koji e sruiti branu (proiriti suenje), pa e je bujica odneti. Ispoetka e se tok pojaati nosei sa sobom hrpe otpada koji je nastao od same brane i koji se iza nje nagomilao. To je proces uklanjanja toksina do kojeg obino dolazi kada se uzme homeopatski lek. Zatim e se ponovo uspostaviti ravnotea, ljudi uz reku e se smiriti i ponovo e zavladati sklad. UZROK KOJI ODRAVA STANJE .,.,. U homeopatiji postoji pojam nazvan uzrok koji odrava stanje ili traumu, i koji ini problem trajnijim. Tipian primer za to je puenje. Ako neko boluje od neke bolesti ivaca, kao to je, na primer, multipleks skleroza (progresivna paraliza koja sporo napreduje), onda je glupo da pui i oekuje da e ozdraviti. Puenje moe biti ak i uzrok te bolesti (ako se razboleo kad je poeo da pui), ili najvaniji inilac koji je pogorava. Prepisivanje homeopatskih lekova u takvom sluaju je gubitak vremena, nesporazum izmeu pacijenta koji ivi u obmani da je puenje u redu, i homeopate koji smatra da ini najbolje to moe'". ________________Fizioloki i psiholoki aspekti______________87 Drugi uzrok koji odrava stanje jeste lo brak - a u Engleskoj ih je, prema Rilejtu koji to sigurno najbolje zna, veina takva. To znai da vie od polovine nae dece odrasta uz ozbiljno disfunkcionalne roditelje, koji su im istovremeno i uzor i izvor najveeg stresa. ini mi se da je jasno kao dan da su deci potrebni dva deda i dve bake koje ih vole, kao i dvoje roditelja koji se meusobno vole, potuju i uivaju u svojoj deci. To govori zdrav razum. Sve ostalo ne uspeva da stvori dobru i podravajuu okolinu. Ako sad uviate da niste savren roditelj, dobro doli u na klub! Kao roditelji, u njemu smo svi zajedno. Reavanje problema zahteva oboje - i identifikovanje problema i hvatanje s njim u kotac. Identifikovanje problema obino radije preskaemao - otuda problemi u Zapadnom zdravstvu. To to nismo svesni istinskog uzroka svojih tekoa - traume -iskljuuje njihovo delotvorno uklanjanje. SVE JE STVARNO Veliki broj problema kao da je nemogue objasniti, a kao razlog njihovog postojanja navodi se, na primer, Boja volja, karma, nai proli ivoti, zla sudbina, genetska greka... I lekari su izmislili dijagnostika imena, najee apstrakcije bez ikakve veze sa stvarnou, kojima pokuavaju da objasne problem, u ijem temelju zapravo lei neka sutinska trauma. Lekari su prvenstveno obueni da posmatraju, da zanemaruju pacijentove posebnosti i da se koncentriu samo na zajednike dijagnostike znakove koji depersonalizuju, mistifikuju i oduzimaju mo. Iz iskustva znam da sve o pacijentu treba verovati na nekom nivou. To ne treba nuno uzimati zdravo za gotovo, ali na neki nain to treba uklopiti u pacijentovu sliku. Sizofreniari, na primer, uju glasove koje ne mogu uutkati. Moje iskustvo je da oni potiu od potisnutih seanja na zloupotrebljenost u detinjstvu, koja se sada u podsvesti mani-festuju kao glasovi. izofreniju bismo, dakle, mogli nazvati Emocionalno leenje homeopatijom potisnute prole misli", a to bi nam pomoglo da to stanje i razumemo. Medicinski nazivi neupuenima obino ne pruaju mnogo informacija, pa zato esto bolesniku oduzimaju mo da sam neto preduzme, ostavljajui ga bespomonim. Ako ovek ima problem, onda se taj problem temelji na stvarnim dogaajima. Dogodilo se neto to ga je prouzrokovalo. Moda je to bila trauma u materici; moda je jedan od roditelja oajniki eleo da pobaci, ali se predomislio. Stalno iznova viam kako se mnogobrojni obrasci ponaanja, kako normalnog tako i patolokog, mogu objasniti neim to se zaista dogodilo, i ako pacijenta sluam imajui to na umu, esto i otkrijem ta je to to se dogodilo. Uveren sam da u osnovi svakog ponaanja lee traumatini dogaaji koji su se dogodili u ovom ivotu. Kad ljudi kau kako njihovi problemi potiu iz prolih ivota, odgovaram kako je to mogue, ali se problemi stalno iznova javljaju, zbog trauma ponovo doivljenih u ovom ivotu, ak i ako se prvi dogaaj takve vrste dogodio u nekom od prolih ivota. Kad to znate, moete da s problemom neto uinite sada, umesto da i dalje patite. ULOGA MISLI U TRAUMI U ovoj knjizi sam se usredsredio na emocionalne traume, jer one obino lee u sri veine problema. Ipak, okvir u kome svi mi ivimo ukljuuje misli, oseanja i telesnu realnost, a sve to na nas snano deluje. Pogrene misli esto su seme patnje.

r~Pre se smatralo da su bolesti izazvane bakterijama koje nas I napadaju, ali danas holistika medicina shvata da blokade i '< nedostatak energije (iscrpljenost) podstiu stvaranje otrova slino blatu i smeu iz brane - a bakterije su naprosto privuene prljavtinom.. ( ....... Fizioloki i psiholoki aspekti 89 Tokom svog ivota video sam propast mnogih sistema miljenja. Kinezi su razorili mnogo od svog kulturnog naslea, a posledica e biti i naputanje starih ideja. Sovjetski komunizam obrazovao je ljude, ali je zatim sam sebe unitio. Bio je to veliki sistem miljenja, ali nain na koji su ga uvodili sadrao je seme sopstvene propasti. Obrazujui svakog, pa i najpriprostijeg seljaka, pruio je ljudima mogunost da sami misle, ali poto su komunistike ideje, iako u naelu dobre, uvoene na tako grub i nedelotvoran nain, morao je da propadne, jer su ljudi prozreli gluposti sistema. Istorijski gledano, ljudi su iveli u plemenima, selima, lokalnim podrujima borei se za teritoriju, a zatim uznapredovali do nacionalnih drava kojima su vladali kraljevi, i dalje se borei za teritoriju. Ovaj vek bio je vek fantastinog tehnolokog napretka, vek u kojem avioni, raunari, meunarodne komunikacije i globalne organizacije zbliavaju narode. Danas je uobiajen i televizijski program koji prelazi granice drava, a satelitske vesti karakteriu internacionalni ivot. Britanska i amerika muzika i titlovani ameriki filmovi poduavaju engleskom ele narode. Time hou da kaem kako je ritam promene izuzetno brz. Ljudska rasa napreduje elela to ili ne, a taj se proces, ini se, ne shvata. Stari naini miljenja moraju biti izmenjeni mnogo bre nego to bi to eleli njihovi zagovornici. eli sistemi miljenja velikom se brzinom osavremenjuju ili zamenjuju novim. Tu, ini se, nemamo puno izbora. Moemo da biramo samo izmeu toga da postanemo svesni ili ostanemo nesvesni, i mada je dugorono gledano ovaj drugi put bolniji, veina nas kree njime. Lekarska profesija na Zapadu je u opisanoj situaciji. Osnovni lekarski model danas, zasniva se na pretpostavci da je bolest neto to se naprosto deava i ega se treba osloboditi, i da nije prouzrokovana ovekovim nainom ivota. Znai da je medicina, kakva se danas primenjuje na Zapadu, nesvestan proces (zasnovan na miljenju), od kojeg ljudi postaju sve bolesniji. 90 Emocionalno teenje homeopatijom Ona pomae da se line krize pretvore u line katastrofe, i vodi do bre a esto i bolnije smrti. Svedoci smo da je u odnosu na sadanju lekarsku svest home-opatska medicina napravila kvantni skok. Kao takva, a zajedno s velikim brojem ostalih sistema isceljivanja, brzo izbija na elo medicine. Time e se stvoriti pluralistiki obuhvatan sistem zdravstvene zatite, koji e ukljuivati najbolje od starog i novog. Tokom ivota moramo da razvijamo i svoje miljenje. Kad ovek uzme homeopatski lek, to ga esto oslobodi emocionalnih trauma i strahova, pa postavi otvoreniji, lake usvaja nove misli. Relativna "glupost" dosadanjeg naina ivota postaje oigledna, pa dolazi do promena. ivot se vidi jasnije. Veina misli uopte i nisu misli nego oseanja u njih maskirana ili izraena putem medija misli. To mogu biti snane mislioseanja kao, na primer, potreba da se ine dobra dela, idealizam ili negativan oseaj nesposobnosti. U svakom sluaju, one nastaju na temelju dubokih unutranjih procesa koji se zasnivaju na pozitivnim tenjama i idealizmu ili na negativnim unutranjim oseanjima. Ako misli pomnije ispitate, uveriete se da su mnoge od njih u osnovi oseanja. OSETLJIVOST I UZRONIK Homeopatija u sebi sadri pojam osetljivosti kojim se objanjava zato neki dogaaji na nekog deluju snano, a na nekog uopte ne deluju. Takva ranjivost esto je ukorenjena u ivotnoj istoriji porodice, kao i u uslovljenosti roditeljima i vaspitanjem. Cesto se time moe i objasniti. Vie od toga teko se moe shvatiti, ali ja u to, svejedno, pokuati. Postaviu pretpostavku da bolest kao to je tuberkuloza nastaje od nagomilanih nanosa (otpada) koji su posledica traumatizacije ponavljanjem akcije" ele ljudske rase. Jednostavno reeno, svojim smo suludim ponaanjem sami sebe uinili osetljivim na sasvim normalne prirodne organizme, a posledice _________________Fizioloki i psiholoki aspekti_______________9J_ toga proglasili smo boleu. Taj proces odvijao se u dugim vremenskim razdobljima u kojima su se traume konsolidovale i potvrivale. Poput SIDE, bili su to iznenadni dogaaji nakon duge pripreme. Jednom stvoreni mogu da se otkrivaju i mere, ponovo inficiraju svakoga ko je na njih osetljiv i uine ga jo osetljivijim. Zato pretpostavljam da bi sve bolesti mogle da budu posled-ica ljudskih obrazaca traume na koje smo masovno ranjivi. Treba ih smatrati konanim rezultatima naeg globalnog traumatskog procesa i prema tome im dati imena. Tuberkulozu bismo mogli da preimenujemo u strah u bubrezima, koji zaustavlja bes u pluima", a artritis u ,,bes pohranjen u zglobovima" To bi bilo mnogo korisnije i informativnije i davalo bi nam veu mo nad situacijom. Osetljivost i uzronik su kao koko i jaje. Ne dolazi najpre uzronik, a zatim osetljivost, niti obrnuto. Oni naprosto jesu, i ne mogu da postoje jedno bez drugog. Oni su orua iritacije i 7e~oito glavna svrha ivota.

NOVI NAZIVI ZA SIMPTOME Deo problema shvatanja zdravlja i bolesti lei u recima koje upotrebljavamo. to su reci tehniki obojenije, to su udaljenije od problema. Medicinski termini esto su naprosto sinonimi. Odete lekaru jer vas boli uho, a izaete s dijagnozom otitis media. Oba ta izraza gotovo da i nemaju veze s uzrokom, ve oznaavaju samo posledicu. Medicinska imena oduzimaju vam snagu da se uhvatite u kotac s boleu, ne pomau vam da se izleite niti da se ponovo ne razbolite. Za bolje razumevanje procesa o kojem je re, evo nekoliko primera imena za simptome, takvih imena koja neto znae. 92 Emocionalno teenje homeopatijom Ekcem Bes koji izlazi kroz kou Svrab Razdraljivost koja izlazi kroz kou Glavobolje Bes koji u glavi eksplodira kao bol Vrtoglavica Rastrzanost u dva smera izaziva telesnu neravnoteu Upale Lokalizovani toksini izazvani besom i zarobljeni na mestu strahom od izraavanja tog besa Problemi li zglobovima Napetost u miiima izazvana u njima pohranjenim besom izaziva u njima zategnutost i napetost, a to dovodi do preteranog pritiska, upale i iskrivljenja Akne Otrovno ogorenje pokazuje se na licu Rak (kod nepuaa) Dugotrajno ogorenje usmereno na jedno podruje Depresija Neizraeni bes zarobljen strahom, a zasnovan na poznatim i nepoznatim uzrocima (starijim od dve godine) Astma Bes zarobljen u pluima strahom koji je lociran u bubrezima Problemi s oima Nesposobnost da se vidi ono to je pred nama Problemi s uima Ne moe ili ne eli da uje Gluvoa Ne eli da uje, iskopan Ukoenost Preterana kontrola i krutost na svim nivoima Sinusitis, alergija na polen, napadi kijanja, alergine potekoe u nosu Neizraene suze ak i takvi nazivi samo donekle pogaaju sutinu poremeaja, pa bi jo bolje bilo definisati ih za svakog bolesnika posebno. Kad jednom shvatite o emu je re, siguran sam da ete pronalaziti razumna imena za uobiajene zdravstvene probleme svoje porodice i svojih prijatelja. Ta e se imena razlikovati od osobe do osobe, a ponekad nee imati neke vre veze sa samim procesom bolesti. Mama je pre mnogo godina odustala od toga da s ocem izgradi prisno zajednitvo, pa sada bolom u zglobovima plaa posledice svog potisnutog besa", dobar je primer takvog imena. ________________Fizioloki i psiholoki aspekti______________93 UPALE I VIRUSI Muve iste hranu koja trune. To im je posao. Pokvarena hrana privlai muve; muve ne privlae pokvarenu hranu. Moe vam se oprostiti to to ne znate, ako ste muve i pokvarenu hranu uvek viali zajedno. U medicini i dalje vlada slina zabuna. Toksinost - lokalno gomilanje otrova - iste bakterije. Nisu bakterije uzrok upale, one se ponaaju kao smetlari, kao muve, i iste prljavtinu. Toksinost privlai bakterije; bakterije ne privlae toksine. Upala je, dakle, proces ienja, ona je zdrava. SAVREMENA PSIHOLOGIJA Jednostavno a ipak duboko razumevanje traume i bolesti nastalo je na temelju spoznaja savremene dubinske psihologije i homeopatije. Kad nas zgromi teka trauma, ostajemo zamrznuti, potpuno ili delimino, u uzrastu u kojem se ona dogodila. Ponaamo se kao da se posle traumatinog trenutka nismo vie razvijali. Telesno smo, naravno, i dalje rasli, ali ak i visina do koje smo uzrasli moe biti povezana s naim traumama. Ponekad je trauma tako snana, a genetika tako slaba, da nam je osujeen ak i sam rast, pa nam se jajnici i testisi ne razvijaju potpuno. Najee dolazi samo do deliminog zastoja naeg razvoja. Neki ljudi predu iz detinjstva u starost, a da nikad ne postanu odrasli. U sutini se ceo ivot ponaaju kao deca. Neki vaan ili nevaan vid njihovog karaktera kao da je zamrznut u detinjstvu. Kad homeopatskim lekom dotaknemo traumu, iznesemo je na povrinu da bismo je podsvesno ili polusvesno preiveli. Dolazi do ponavljanja akcije" neke stare situacije, uz jednu razliku - strahovi i traumatina oseanja ponovo se proivljavaju bez traumatinog dogaaja. Pre nego to se zabrinete zbog onoga to vas eka, imajte na uma da se vei deo toga odigrava u snovima, a na svesnom nivou se najee ni ne zapaa. 94 Emocionalno leenje homeopatijom Iznoenjem traume na povrinu podsvesti i njenim ponovnim proivljavanjem u trenutku kad s njom moemo da se suoimo, trauma se razgrauje, a osoba odmrzava". Ona po prvi put moe prirodno da raste, ili da se vrati svojem starom ja, ako je to ja bilo oteeno. Nakon leenja homeopatijom ljudi esto izjavljuju da su opet oni stari". Ako je osoba bila zamrznuta u detinjstvu ili jo ranije, za ovo e kasno odrastanje biti potrebno dosta vremena. Ne toliko vremena koliko je izgubljeno, ali e obino biti potrebni meseci, a esto i godine. Video sam odrasle mukarce u dobu od oko trideset godina kako svoj detinjasti nain naivnog oboavanja ena zamenjuju zrelijom spoznajom o nesavrenosti svake ene, kao i o sopstvenim nedostacima i spoznaji o vanosti negovanja prijateljstva sa enama. JOS NETO O SVESTI

Prvi korak ka boljem razumevanju ivota moglo bi biti shvata-nje da je on pun velikih tajni. Problem je kad ne znate da one postoje, jer ako ne znate da postoje, neete ih, verovatno, ni traiti. Te su tajne skrivene tamo gde najmanje oekujete da ete ih nai, kao i tamo gde se ne mogu nai logikom i reduktivnim zakljuivanjem. Pohranjene su u najjednostavnijem, onome to je toliko oigledno, da ga prihvatamo kao samo po sebi razumljivo. Tjjnejjodu oi, pa ih zato ne vidimo, kjk[r~l^^ spremni da ih ujemo. Ono to ujete zavisi od toga koliko ^ otvoreni na jednom dubljem nivou. Kako starite moete izabrati da veliki broj stvari zanemarite, jer vam je vano da se usmerite na neko ogranieno podruje, ali ako niste u stanju da ujete, onda je to zato to ste nesvesni. Velika tajna ivota jeste da je on putovanje od nesvesnosti^a svesnosti. To je"^utovlanje"'nana'k6Iikb''"nivba, linih i planeP larnih, u kojem nesvesnost dovodi do bolesti, a svesnost stvara Fizioloki i psiholoki aspekti 95 zdravlje. U homeopatiji kaemo da bolest dovodi do krize iz koje moe da izroni svesnost. Ako se bolest potisne ili ukloni, prilika je izgubljena. Ako se prepie ispravan homeopatski lek, ili ako doe do odgovarajue interakcije, posledica moe da bude svesnost. Ako se tokom isceliteljskog procesa znakovi isceljenja potiskuju, verovatno e se potisnuti i probuena svesnost, pa na kraju pacijent nee ozdraviti. Taj proces moe dobro da se ilustruje homeopatskim lekom Nat mur. Tipinu Nat mur osobu moete da zamislite kao tinejdera nesposobnog da uspostavi kontakt sa okolinom i vrlo ranjivog. Teko podnosi razoarenje, jer su mu suze blokirane. Oni su zapravo kriza koja samo eka da se dogodi. Svaka veza osuena im je na neuspeh, jer su instinktivno tajanstveni. To dovodi do ogorenja, izaziva povlaenje, pa se veza prekida. Prekid veze teko podnose. Ako imaju nekoga ko e ih sluati, mogu da se oporave, ali samo zato da bi ceo proces ponovili. Ako im se prepie Nat mur, spontano e spoznati (posmatra-njem ili nekim drugim iskustvom) kako poveravanje tajni stvara bliskost, koja je osnova uspene veze. Dakle, Nat mur omoguava uspon na viu stepenicu svesnosti, u ovom sluaju u odnosu na komunikaciju. Zaceljuje i rana (bol) i obrazac nastajanja rane (bola). To ilustruje pojam isceljivanja buenjem svesnosti. ZAKLJUAK Dok sam ovog leta pisao ovu knjigu, putovao sam iz zemlje u zemlju i vodio seminare iz homeopatije. Moj kolega i ja upravo smo zavrili jedan takav osmodnevni seminar u kojem su predavanja trajala od zore do mraka, a pacijenti dolazili s vrlo irokog podruja. Sluali smo o neverovatnim patnjama: sistematskom mlaenju i muenju, ratu, tekim okovima, siroadi za koju se niko nije brinuo tokom ele prve godine ivota, nasilnim roditeljima... 96___________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ Neke od posledica bile su teke smrtonosne bolesti, tumori, teka mentalna stanja razdvojenosti. Ceo opseg ljudske patnje nali smo u tom malom izolovanom selu, zaturenom u suvoj ravnici, meu ljudima koji su doli na sastanak buduih homeopata, koji nije bio nigde oglaen. Uskrsnue, prolazak kroz iglene ui, razvoj svesti, zahteva da proemo kroz te traume koristei svoju unutranju svesnost. Prelaenjem kroz patnju preobraavamo je u novi nivo svesti, da bismo se opet uzdigli; da bismo se oslobodili bola i patnje, da bismo se oslobodili ropstva, da bismo sili s krsta na koji smo razapeti u materiji, da bismo proli kroz ovo zemaljsko ivotno iskustvo i postali svesni trenutka. Hristovu poruku ja, dakle, shvatam kao proces oporavljanja od traume, od patnje, i o tome govori ova knjiga. DRUGI DEO Homeopatija za isceljivanje PETO POGLAVLJE Osnove homeopatije Ovo je za poetnike najkrai mogui uvod. Vie informacija mogu da pronau u mnogobrojnim knjigama o homeopatiji, od kojih su neke navedene u dodatku. OTKRIE HOMEOPATIJE Homeopatska medicina postoji skoro dve stotine godina i tokom ovog vremena obogatila se nizom otkria i izuma. Utemeljitelj homeopatije je Samjuel Haneman, nemaki lekar razoaran medicinom svoga doba. On je otkrio i ponovo primenio neka naela od ivotnog znaaja. Leenje je racionalan proces Najvaniji princip koji je Haneman formulisao na kraju svojih otkria glasi da je leenje racionalan proces, da postoje naela koja su bitna za praksu, pa kad se to jednom shvati, homeopatija postaje racionalan nauni proces. Kaemo da je ona oboje, i umetnost i nauka, jer uzimanje sluaja zahteva i umee i vetinu, dok je isceljivanje nauno zasnovano. Slino se leci slinim Drugo naelo homeopatije nastalo je na temelju ovog iskustva: ako neka supstanca kod zdrave osobe izaziva odreene reakciI

100 Emocionalno leenje homeopatijom je, onda se njome moe izleiti bolesnik koji pokazuje sline simptome. Na primer, ljuenje luka izaziva suze u oima i blokiranje nosa, a ti su simptomi slini nekim simptomima alergije na polen. Dakle, luk leci alergiju na polen kod ljudi koji pokazuju takve simptome. Potenciranje Tree naelo govori o tome kako otrovne ili tetne supstance mogu postati nekodljive, a da pri tom sauvaju svoja lekovita svojstva. Haneman je otkrio da se to moe postii njihovim pretvaranjem u teni oblik, a zatim razreivanjem i snanim protre-sanjem. To razreivanje i snano pretresanje treba ponoviti veliki broj puta. Haneman je to nazvao potenciranjem. Time se proizvodi medicinski aktivna supstanca koja snano i lekovito deluje u skladu s drugim naelom, ali nema propratnih pojava. Osim toga, lako se proizvodi. Pre tog otkria nije se znalo ni za ta slino. Pokazalo se da je to alhemija na delu, transmutirana energija. Jedinstveni lek Homeopatija uvida da je u jednom telu jedna dua, pa iz toga prirodno zakljuuje, da u jednom trenutku moe postojati samo jedan sutinski problem. Stoga je za isceljenje potrebna samo jedna lekovita intervencija, jedan lek. Kad se lek jednom uzme, treba priekati i videti ta se dogaa, pa tek onda odluiti ta dalje initi (u akutnim sluajevima to ekanje moe da traje svega nekoliko minuta, a jedna doza moe se u kratkom vremenu nekoliko puta ponoviti). < >>lV.rt-. Osnove homeopatije ela slika * Jedinstveni lek odabira se tako da pokriva elu sliku bolesnika, jer bolesna je ela osoba, a ne samo jedan njen deo. To naelo tvrdi da moramo da uzmemo u obzir svaki vid bolesnikove line situacije, od najvanijeg do najmanjeg i najneobinijeg detalja, da bismo dobili potpunu sliku. Hijerarhija simptoma Ovo naelo glasi da su simptomi duha" koji predstavljaju volju, namere i oseanja, izraeni na razliitim nivoima, obino vaniji od telesnih simptoma. Simptomi se mogu poredati po vanosti (obino je duh vaniji od materije) i lek se bira iz te perspektive, a ne posmatranjem patologije. Kad je glavni problem ve duboko patoloki, duhovni simptomi vie nisu tako vani. (Ako je, na primer, srce u kritinom stanju, potreban je lek usmeren na srce. Ali i taj lek e se temeljiti na celini duhovnih i telesnih simptoma). Dinamika vitalnost To naelo govori da je ovek duhovna energija koja vibrira stvarajui obrazac koji zovemo fiziko telo. To fiziko telo zapravo je energija koja vibrira, vitalnost, u obrascima koji odraavaju nain na koji ga vidimo i doivljavamo. Naa dua alje poruke naem umu, a to aktivira naa oseanja i akcije govora, kretanja itd. Bolest nastaje kad doe do sukoba izmeu eljene akcije i stvarne akcije (tj. njenog efekta) koja je posledica blokiranosti dinamike energije. Blokiranost se odrava energetskim procesima - mislima, oseanjima i fizikim akcijama, pa se zato mora i leiti energetskim procesima koji se u ovom sluaju zovu 102__________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ homeopatski lekovi. Svakom obrascu blokade odgovara odreena vitalnost, pa da bi se taj obrazac razgradio, treba pronai lek ija vitalnost odgovara vitalnosti blokade. Smernice isceljivanja Pojedinosti o isceljivanju date su u delu knjige o prepisivanju lekova, pa emo ovde navesti samo osnovna naela. Isceljivanje je dinamiki proces s odreenim, dobro defin-isanim karakteristikama. U osnovi se dogaa izmeu due i procesa miljenja/oseanja, kao i telesnih procesa, pa je i smer isceljenja s tim povezan. Reakcija na lek bie misao, oseanje i fiziki oseaj, a sve troje je vano. Teorijski gledano, prvo se javljaju reakcije misli i oseanja, pa obino nalazimo da je prva reakcija unutranji mir, druga vie energije, dok spoznaja da je telo izleeno dolazi na kraju. U stvarnosti, meutim, u odreenom sluaju emo zapaziti samo neke od ovih aspekata. I fiziki znakovi isceljenja obino dolaze sa dubljih nivoa. Poinju najnovijom patologijom, a zatim prelaze na manje vane i starije (patologije), u kontinuumu isceljenja, redom odreenim pacijentovom ivotnom istorijom. Isceljenje se esto kree iznutra prema spolja i odozgo prema dole, dakle od srca prema zglobovima, od trupa prema stopalima, a kod respiratornih tekoa iz plua u nos (gore ali ka spolja), u obrnutom redu napredovanja od pacijentove bolesti. Nije retkost da pacijent u blagom obliku proivi sve bolesti koje je do sada preboleo. Jedan ovek moe, na primer, u nekoliko sekundi da preboli svaku bolest od koje je ikada patio, s tim da razmak izmeu toga moe biti nekoliko sati. Kod drugog moe potrajati i due. Osnove homeopatije__________ 103 IZVORI HOMEOPATSKIH LEKOVA Svaki homeopatski lek vrlo je razredena ali potencirana sup-stanca uzeta iz prirode. Minerali, metali, biljke, kao i produkti ljudskih i ivotinjskih bolesti uobiajeni su izvori. U svom prirodnom stanju neki od njih su inertni. Mnogi su otrovni poput zmijskog otrova. Tu su i otrovni metali kao to su iva i olovo i produkti bolesti kao to je gonoreja. To navodim da bi

uklonio svaki nesporazum oko toga da su homeopatski lekovi blage nene biljke". To nije istina. To su snane delotvorne i lekovite energije esto nastale od opasnih prirodnih otrova, ali ne u dozi koja je otrovna. RAZVOJ HOMEOPATIJE Renici simptoma Sledei korak u razvoju homeopatije bila je sistematizacija homeopatije kategorisanjem, popisivanjem i uporeivanjem klinikog iskustva. Napisani su repertoriji (renici simptoma) koji navode emocionalne i fizike simptome. Kasnije su repertoriji dopunjeni i kompjuterizovani (kompjuterizovani popis danas sadri vie od 133 000 naslova i podnaslova). Slike traume Postepeno je postalo jasno da odreeni lekovi odgovaraju odreenim tano definisanim psiholokim tipovima i specifinim traumama, koje homeopate nazivaju razliitim imenima -sutina leka, materia medica ili slika traume. Iskustvo je postepeno pokazalo da e osobi, koja se uklapa u neku sutinu ili sliku traume, biti bolje kad dobije odgovarajui lek, bez obzira na to ta je njen fiziki problem, mada u stvarnosti duevni i fiziki simptomi zajedno stvaraju opisane obrasce. Drugim 104 Emocionalno leenje homeopatijom recima, svi telesni simptomi odraavaju duevno stanje i obrnuto. Kad ih paljivo pogledamo i tano procenimo, vidimo da stanja duha, misli i oseanja odraavaju najdublju traumu od koje toga asa patimo, ili unutranje stanje koje treba leiti. Unutranja energija naeg imunolokog sistema uvek pokazuje ta prvenstveno nije u redu i zahteva leenje. Pokazano se vrlo esto zasniva na najranijim doivljajima. Osim toga, homeopatija je u sebi integrisala dosta iz podruja savremene psihologije, i humanistike i tradicionalne, tako da danas neke homeopate shvataju vanost zaea, roenja i doivljaja u ranom detinjstvu. Osavremenjivanje homeopatije Prirodno je da neto to je dugo postojalo zastari, barem u tumaenju, dok osnova ostaje ista. To se dogodilo i homeopatiji. Vei deo homeopatske literature stariji je od stotinu godina, pa mada je neto od toga i dalje valjano, mnogo je toga ponavljanje starih dogmi vezanih za naine miljenja devetnaestog veka. Osim toga, homeopatija se razvila pre dubinske psihologije, pa je u mnogim aspektima bila prilino naivna zbog nedostatka psihoterapijskog razumevanja. Sada je dolo do unakrsnog oploivanja te dve discipline, i nadam se da e i ova knjiga tome doprineti. OBRASCI TRAUMA Svaki homeopatski lek poseduje sopstvenu, vrlo jasnu sliku onoga to moe da leci. Uopteno govorei, radi se o pacijentovom emocionalnom stanju i o jedinstvenim znakovima i simptomima bolesti. Tako, na primer, homeopatski lek Ignatia (dobi-jen iz zrna Sv. Ignacija) odgovara idealistinom i romantinom Osnove homeopatije_________________105 oveku koji pati od tuge, razoarenja i oseaja gubitka. Ignatia tip sklon je estom uzdisanju. To je njihova podsetnica", koja esto odraava napetost u dijafragmi (smetenoj ispod plua), a zbog toga to su oseaji ispod nje odrezani". Ignatia ne plae lako, i to obino ini nevoljno i kad je sama. Ne jede voe i esto se boji pernatih i leteih stvari. Sve te osobenosti potanko su opisane u poglavlju o modelima trauma, koji opisuju mentalnu, emocionalnu i telesnu osetljivost i navode listu osobenosti i osobina, kao i realnih injenica pridruenih svakom leku. Te injenice" zapravo su duboki odraz ovekove unutranje inteligencije, a materijalizuju se u modelima disanja, sklonostima i nesklonostima prema hrani, znojenja i suve koe, u dranju tela i nainu spavanja, u reniku, specifinim recima i izrazima koje koristimo, u stavovima, u odabranim poslovima i zanimanjima, kao i mnogobrojnim drugim svojstvima po kojima se jedan ovek razlikuje od drugogVeliki broj tih modela duboko je simbolian. Nat mur, na primer, nerado govori o svojim problemima, a oi i usne su mu suve, tj. ne izraava svoja oseanja. Isto tako su i reci koje ovek upotrebljava i odea koju nosi pokazatelj njegove traume. Nat mur esto koristi re mrnja", a Cannabis re lepo", dok Apis, napravljen od uboda pele, esto nosi utu i crnu odeu, ponekad ak i s prugama tih boja. UZIMANJE LEKA Uzimanje homeopatskog leka je lako. Stavi se u usta, pa se putem ula ukusa i mirisa apsorbuje direktno u nervni sistem. Lekovi u obliku pilula mogu se kupiti u prodavnicama zdrave hrane irom sveta. To je, meutim, pojednostavljen sistem namenjen prvenstveno samopomoi. Naravno da je i to bolje nego nita, ali smatram daje najefikasniji nain uzimanja homeopatskog leka uzimanje u tenoj dozi zvanoj LMl. Ona se razre106 Emocionalno leenje homeopatijom duje u srazmeri 50 000 : 1. Moe se nabaviti u specijalizovanim homeopatskim apotekama, koje obino lekove alju potom. Njihove adrese i telefonski brojevi navedeni su u Dodatku. Uputstva o doziranju data su na stranicama 259-261. ESTO POGLAVLJE Homeopatija za skeptike U ovom poglavlju obraam se onim itaocima koji su prema homeopatiji i dalje skeptini. Navodim podatke i ideje koje e im moda pomoi da prekorae prag koji deli nevericu od razumevanja. To ba i nisu neki dobro sreeni argumenti, ve pre razmatranje uobiajenih prigovora sistema miljenja koji na pogrean nain podupiru nevericu.

ISKUSTVO KOJE PREOBRAAVA Moje zanimanje za homeopatiju bilo je podstaknuto sledeim dogaajem. Moj otac je vie od deset godina patio od gangrene koja mu se polagano dizala uz noge. To je zahtevalo da mu se noge malo po malo amputiraju, sve dok nije umro. Pruena mu je najbolja, tada dostupna, lekarska nega, ili smo barem tako mislili. Majka mi se ponovo udala, a na ouhovoj se nozi kasnije razvio gangrenozni ir, koji je godinama zahtevao negu medicinske sestre tri puta nedeljno. Prvi lek koji sam prepisao Secale 6x, jedna pilula dnevno tokom deset dana, iscelio je ir potpuno i zauvek. Moete da zamislite kakav utisak je na mene ostavila i ta injenica i njena simbolika. PLACEBO EFEKAT Veliki broj ljudi, pogotovo lekari, koji znaju da u homeopatskim pilulama ponekad ak i nema aktivnih sastojaka koji bi se mogli 108 Emocionalno leenje homeopatijom detektovati, tvrde da se homeopatija temelji na placebo efektu. Ali homeopate znaju da to nije istina, jer pogreno propisan lek nee delovati (Svaki poten homeopata priznaje da mu se to dogaa skoro svakog dana). I homeopata i pacijent oekuju da e lek delovati, ali kod pogrenog leka to se ipak ne dogaa. U homeopatiji postoji ak i izreka da pogrean lek ne deluje ak ni kod najboljeg homeopate". Pri proveravanju delovanja prepisanog leka vrlo smo kritini. Postoje vrlo jasna merila izleenja (navedena u desetom poglavlju), koja izriito navode ta se oekuje. Cesto ne postiemo traeni rezultat, ak i ako pacijent pokazuje neko poboljanje stanja. Odreivanje da li je pacijent izleen ili nije, najvaniji je aspekt naeg postupka, jer ako bismo varali sami sebe, ela bi se stvar pretvorila u farsu. Potenje i korektnost u pogledu delovanja nekog leka klju je prilikom odluivanja ta treba uiniti u sledeem koraku. U filmu koji je snimio BBC pokazano je stado krava koje je uverljivo reagovalo na homeopatske lekove. Teko je verovati da se tu radilo o placebo efektu. U eksperimentu je polovina stada leena homeopatskim lekovima, i njoj se mastitis smanjio za 95 posto, u odnosu na drugu polovinu stada. Novoroenad i mala deca takoe izvanredno reaguju na homeopatske lekove, a strogi, besprekorno izvedeni, nauno provereni, dvostruko slepi eksperimenti pokazuju da homopatija zaista deluje mnogo bolje od placebo efekta (Tejlor i Rajli, vidi dodatak). EFEKAT INTERVJUA Drugo uobiajeno gledite jeste da se delovanje homeopatije zasniva na efektu intervjua. Dugaak, temeljit i topao razgovor s homeopatom izaziva poboljanje pacijentovog stanja, jer je pacijent moda prvi put u ivotu naao nekoga ko je spreman da ga saslua. Kad bi, meutim, bilo istina da bi se ljudi mogli izleiti samo kad bi neko sluao o njihovim tekoama, vei deo __________________Homeopatija za skeptike_______________109 onoga to zovemo medicinom prestao bi da postoji. injenica je da ak i savren intervju s vrlo paljivim sluaocem i vetim pitanjima, nee izleiti gotovo nita. U protivnom bi psihoterapeuti bili udotvorci. Ali psihoterapeuti zapaaju da njihovi pacijenti koji se lece i homeopatijom, kroz ivotne drame prolaze bre i lake od pacijenata koji to ne ine. OZDRAVLJENJE SE ZASNIVA NA VERI ' Uobiajeni je nesporazum da se za ozdravljenje u homeopatiju mora verovati. To je pogreno. Ako uzmete ispravan lek (kad je to potrebno), ozdraviete uprkos sebi. Homeopatski lekovi snaniji su od vaih inhibicija, sumnji i skepse. Vrlo skeptian ovek, koji je bolovao od ME, izjavio je mesec dana nakon uzimanja prvog leka: Ako se uspeh meri time to se opet oseam dobro i imam energije, moram da priznam da mi se to dogodilo tri dana nakon to sam poeo da uzimam lek. Tu je podudarnost teko ignorisati". USPESNA PRAKSA injenica da sam bavei se homeopatskim leenjem vie od osamnaest godina zaraivao za ivot (i to bez oglasa, iskljuivo linim preporukama), sama je po sebi dokaz da sistem funkcionie. Ljudi preporuuju samo ako je neto dobro, a ne vraaju se ako nije, pogotovo ako ih to prilino kota, a alternativa je besplatna. LEKARI KAO PACIJENTI Danas su veina mojih pacijenata lekari, i sami podloni velikom broju bolesti, koji ozdravljaju uprkos povremenoj skeptinosti. Jedan od njih, koji je patio od ME, izjavio je: Bio sam 110__________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ siguran da su vam i analiza i prepisani lek pogreni, a tako sam mislio i nakon mesec dana. Ali sada, kad mogu bolje da se kon-centriem i jasnije mislim, i kad mi se energija vraa, poinjem da verujem u homeopatiju". Veliki broj lekara borio se sa istom boleu i po dvadesetak godina, i pri tom isprobao sve konvencionalne pristupe, ali bez rezultata. PILULE LEE TRAUMU? Kako ova knjiga govori o homeopatiji i leenju emocionalnih trauma, elim da odgovorim na jo jedno uobiajeno pitanje: Kako pilule ili lekovi mogu da deluju na emocije?" Drugim recima to da se emocionalne traume na celovit i psihoterapeutski nain mogu leiti zvui prilino neverovatno. U najboljem sluaju pomisliete na Valijum, koji sakriva traumu umesto da je isceli.

Kako, dakle, homeopatski lek deluje da bi iscelio sve te dugotrajne modele i oslobodio zaglavljenu energiju. Kako lek moe delovati na psihu i isceliti traumu koja potie iz vremena zaea, roenja ili odrastanja? Kako lek moe nadoknaditi nedostatak ljubavi? Nema naina da vam dokaem kako emocionalna trauma izaziva fiziku bolest, mada biste, kad razmislite, mogli to da vidite iz sopstvenog iskustva. Lek se temelji na supstanci, koja poseduje osobine otkrivene ranije navedenim ispitivanjem, a te osobine su u rezonanciji s unutranjim duevno-telesnim procesom bolesti. On podsea duh na greku. To je potrebno zato to je duh toliko dugo bio zaglavljen u modelu bolesti, da se ini da je skoro zaboravio prvobitni impuls isceljenja. Kad bolesnik uzme lek u potenciranom obliku, to uvea simptome bolesti. Taj vetaki indukovan podsetnik automatski stvara novi impuls isceljenja koji zamenjuje ili pojaava onaj prvobitni, gotovo zaboravljeni. Impuls isceljenja tada mobilie _________________Homeopatija za skeptike______________111 normalni unutranji proces ozdravljenja, kao da je bolest zapoela upravo sada. ZATO SE HOMEOPATIJI JO UVEK NE VERUJE? Naunici su se godinama bavili pitanjem kako homeopatija funkcionie. Najugledniji mozgovi, suoeni za uverljivim rezultatima nauno sprovedenih eksperimenata vodeih medicinskih istraivaa, izjavili su najznaajnijim medicinskim asopisima The Lancet i Nature: To ne moe da bude istina". Veina lekara zapravo je toliko predana svom uverenju, praksi i nainu rada, da je njihovo interesovanje za homeopatiju obino prolazno. U anketama veina lekara danas izjavljuje kako homeopatiju smatraju valjanim sistemom leenja, stvarajui joj time usmenu reklamu. Malobrojni su, meutim, oni koji idu dalje, iako u naprednijim ordinacijama danas nude homeopatiju i druge alternativne metode. ini se da su naunici, opte uzevi, prilino netolerantni prema svemu to od njih zahteva udaljavanje od prihvaenih sigurnih injenica". Kad sam jednog od vodeih naunika zamolio da o tome razmisli, odgovorio mi je (tipino): Homeopatski lekovi ne mogu da deluju jer se razreuju preko Avogardovog broja, ali moja ena ih daje deci i izgleda da deluju". Lekovi koje navodim u ovoj knjizi sadre, meutim, ak i materijalne estice prvobitne supstance, pa ovaj prigovor ne vai. Godine 1988. vodei nauni asopis Nature objavio je sada ve proslavljeni eksperiment francuskog naunika J. Benveniste. Tokom perioda od tri godine taj je eksperiment ponovljen na nekoliko kontinenata, i pokazao je da homeopatski lekovi, koji u sebi ne sadre nita", pokazuju odreene merljive uinke. Eksperiment je u uvodu tog istog asopisa odmah ismejan, a organizo-vani forum za utvrivanje nadrilekarstva" prezrivo mu se narugao u tampi i na televiziji. Iz toga sam zakljuio da ljude sa fik-snim idejama, a meu njima je i veliki broj naunika, ne zani-TiTijidii 112 Emocionalno leenje homeopatijom Neznanje, guranje glave u pesak" i odbijanje da se vidi, znaajniji su, dakle, razlozi zbog kojih se alternativne metode leenja guraju na sporedni kolosek. Nauka ipak sve ee proverava homeopatske lekove, a to e initi i u budunosti. Eksperiment za eksperimentom pokazuje da energetska medicina deluje i da dobro deluje. Naunici i mistici jedni su drugima sve blie, i neverica nestaje suoena s novim znanjem i novim injenicama. To je sada samo pitranje vremena. HOMEOPATIJA NASUPROT SAVREMENOJ MEDICINI Homeopatija se u poetku razvijala na temelju eksperimenata. Grupe zdravih ljudi sistematski su uzimale male doze lekova, a podaci dobijeni posmatranjem tih ljudi sistematski su skupljani gotovo dva veka. S vremenom su se injenice iskristalisale, ali se u svojoj sutini nisu imenile. Dugovenost i nepromenljive principe i postupke homeopatije zanimljivo je pogledati u svetlu naunog leenja u kojem je ivotni vek veine lekova petnaest do dvadeset godina. U prvih pet godina tog razdoblja lek se smatra savrenim i udesnim, u narednih pet do deset godina dolazi do izraaja sve vie njegovih neeljenih nuspojava, a pet je godina potrebno da bi se povukao iz upotrebe, ili da bi mu nali zamenu; ili to je jo gore, lek ostaje u upotrebi, jer je teko leiti njome izazvanu zavisnost, kao to je sluaj s Valijumom. STA SU ZAPRAVO TI LEKOVI? Homeopatski lekovi nisu lekovi, i veina ih ne sadri znaajne koliine aktivne supstance, ali im se dejstvo uprkos tome moe meriti naunom aparaturom. Ako u samim lekovima nema nieg merljivog (u lekovima prepisanim u ovoj knjizi lekovita je __________________Homeopatija za skeptike_______________113 supstanca razreena u odnosu 1 : 10 000 000 000 000., a to jeste merljivo), a oni ipak deluju, ta je onda to to deluje? Napravimo malu digresiju. Svi znamo kako je kad se oseamo dobro ili loe, kad smo puni energije ili je nemamo. Moemo, dakle, sami da ocenimo nivo svoje energije/vitalnosti, a ipak ne postoji mera kojom bi se ona mogla meriti. Takav merni instrument ne postoji. Ako odete kod lekara zato to se loe oseate, da li vas on meri kako bi to proverio? Naravno da ne. Moda se seate da se bolest velike slabosti, nazvana razliitim imenima kao ME ili postvirusni sindrom, ispoetka zvala simulantska bolest. Veina lekara je takve pacijente smatrala simulantima, jer nisu mogli da mere umor, a bili su naueni da ne veruju ono to su im pacijenti govorili. Energija Sve je energija. Ni mi sami nismo nita drugo nego energija ujedinjena u modelima. Mnoge drevne terapije koriste tu enrgi-

ju nazivajui je razliitim imenima, kao, npr., pranom u jogi, i chi ili ki energijom u akupunkturi. Svaki holistiki nain iscelji-vanja koristi se vaom vitalnou. Homeopatski lekovi takoe su modeli energije, a nain njihovog pripremanja je nain da se taj model prenese u fiziku materiju, a time u oblik koji se moe preneti i uvati - neto ve samo po sebi znaajno i udesno. Svaki lek specifian je model energije napravljen od odreene fizike supstance, i nazvan po toj supstanci. Ali nakon dve stotine godina eksperimentisanja i produbljivanja shvatanja, danas bi se i ti lekovi opravdano mogli nazvati imenima trauma kojima su namenjeni i koje isceljuju. Budui da su traume obrasci arhetipskih ljudskih patnji, vero-vatno stare kao i samo oveanstvo, ti lekovi za traume su arhe-tipski lekovi namenjeni istim obrascima traume kao i sve ostale energetske terapije. Arhetipove nalazimo u grkim mitovima, u Sekspirovim dramama i u savremenoj psihologiji. Terapije kao 114 Emocionalno leenje homeopatijom to su akupunktura, psihoterapija i mnogobrojni istonjaki sistemi isceljivanja obraaju se tim arhetipskim silama. Dakle, u homeopatiji koristimo energije usklaene sa sloenim modelima psihikih i fizikih trauma da bismo stimulisali i razreili te iste modele trauma. SEDMO POGLAVLJE Smernice za leenje U ovoj sam knjizi skicirao jednostavan, a ipak temeljit nain za leenje emocionalnih trauma. Iznesene ideje moete bez bojazni da primenjujete ako sledite smernice iz ovog poglavlja i ako radite u granicama sopstvenog nivoa pouzdanja i osposobljenosti. Ovde pokuavam da definiem sigurna podruja samo-pomoi. Ako, na primer, niste nikada uli za traumu roenja, kad pokuate da je razreite, neete znati ta radite (pogotovo ako se dogodila davno). Ako, meutim, pokuate da pomognete nedavno roenom detetu, situacija e moda biti jasnija. Dok se pridravate ovde navedenih smernica, upotrebite i sopstveni zdrav razum. K.G. Jung, mudrac na podruju psihoterapije, govori o tome kako iscelitelj nikad ne dolazi sam". Time hoe da kae, kako e vam uz vae dobre namere i dela, biti dato i neko duhovno ili nekakvo drugo vodstvo. POMAGATI SEBI To nemojte! Kaemo da je oveku koji sam sebi prepisuje lekove, pj^egisraiJBu^^^ niste vrlo objektivni, neka vam neko drugi pomogne. Ako otkrijete da vam odgovara nekoliko slika traume, potrebna vam je jo vea pomo spolja, moda prijatelji. Ako vam savreno odgovara samo jedna slika, moda ste u pravu u pogledu prepisanog leka, ali ko e vas podrati u procesu ozdravljenja? Naite podrku prijatelja, zasluujete je. Emocionalno teenje homeopatijom OPSTE SMERNICE 1. Pomaite samo u problemima u kojima ste stekli neto samopouzdanja. Ponite s vrlo laganim situacijama, unutar svojih granica, polagano i paljivo razvijajte vetinu. 2. Ponite sa situacijama gde su i problem i reenje vrlo jasni: Ljudi koji imaju samo jedan problem, na primer tugu, stres ili razoarenje, koji je lako razumeti; ^ Mala deca i deca koja su uglavnom zdrava; -,; ri Ljudi koji ne pate od neke bolesti; Ljudi s poremeajima koji nisu ozbiljni (na primer, pate od povremenih glavobolja), i gde ne postoji mogunost smrti; Ljudi iji ivot nije bio kompleksan ni traumatian; Ljudi zadovoljni ivotom, koji ne pate od hroninih bolesti, a sad su doiveli veliku traumu; Ljudi koji su bili kod lekara, a testovi su pokazali da im nije nita; Ljudi u ijoj porodinoj istoriji nije bilo vie od jedne bolesti (na primer, tuberkuloza kod jednog od starijih lanova porodice). 3. Ako situacija nije jasna, ili ste nesigurni, potraite strunu pomo. Ako iz bilo kog razloga niste sigurni i ne znate ta radite, stanite. U protivnom izazivate nevolju". Ako ste oprezni i ako ste uspeno resili nekoliko sluajeva koristei lekove prema uputstvima, moete da pokuate neto malo tee. 4. Ako ste nagle naravi, morate da se zauzdate i prestanete da pokuavate. Ako zahvatite iznad svojih sposobnosti, moete da izazovete probleme, koje moda neete moi da resite. Smernice za leenje_________________17 KAD JE POTREBNA STRUNA POMO? i 1. Ljudi koji imaju dijagnozu bolesti, duevne ili telesne; 2. Ljudi koji uzimaju bilo kakve lekove, prepisane ili ne; 3. Ljudi koji pate od kompulzivnog ponaanja, na primer, alkoholiari, kockari itd. Prisilne radnje su obino posledica teke traume, koja se esto dogodila u detinjstvu, i nije ih lako isceli-ti; 4. Ljudi koji ne ele da im se pomogne, ako su dovoljno stari da to sami kau; 5. Ljudi koji od neega pate godinama, ukoliko to nije neto relativno bezazleno; 6. Ljudi kod kojih su simptomi uspeno zaustavljeni lekovima ili kremama (na primer, jak osip koji je potpuno pod

kontrolom); 7. Astmatiari; 8. Stari ljudi koji nemaju vitalnosti ili ele da umru; 9. Vrlo stari ljudi; 10. Ljudi u ijoj porodinoj istoriji nalazimo veliki broj bolesti. Znam da to iskljuuje veliki broj ljudi, ali to su teki sluajevi koji nisu za poetnike. POMO MORA BITI ZATRAENA Pomagati treba samo onim ljudima koji to ele ili za koje se brinete. Iz iskustva vam savetujem da ne krite to pravilo, jer e pacijenti, koji od vas ne trae pomo, nego su voljni da uzimaju lekove samo zato to vi to elite, pronai naine da vau sabotiraju i time osujete ceo proces. Ako ste neko ko uvek eli da pomae, pristaje vam naziv spasioca. To je zavisnost kojom morate da se pozabavite, pre nego to ponete da pomaete drugima, jer ta zavisnost moe da oteti vau mo prosuivanja. Homeopatija zahteva vau mo prosuivanja, a ne prisilno pomaganje. ., ... ........... > 118__________Emocionalno leenje homeopatijom____________^ LJUDI KOJI POSEDUJU NEKE DRUGE LEKARSKE ILI TERAPEUTSKE VETINE Ovde ne elim da budem restriktivan, jer sve zavisi od situacije i dostupnosti profesionalnog homeopate. Nimalo ne sumnjam da homeopatija moe da nadopuni i pojaa veliki broj ostalih terapija i uini ih efikasnijim. Ali, lekarima je, na primer, vrlo teko da prepisuju tako malo. Oni obino upropaste svoju homeopatiju estim ponavljanjem. Iz iskustva znam da i ostali terapeuti treba da se pridravaju navedenih smernica sve dok ne steknu veliko iskustvo i samopouzdanje. Veliki bropj ljudi ne uspeva da savlada homeopatiju jer poinje s najteim sluajevima. LECITI TRAUMU ILI OSOBU Ponekad se trauma na poetku ini oiglednom, a kasnije se pokazuje da nije tako, pa se zbog toga moete nai u kripcu. Osoba, na primer, moe da izgleda kao Nux vomica, a da pati od tuge kao Ignatia. Reenje je uzeti ono to je u osobi najjasnije i najoitije. Ako se i u tuzi ponaa kao Nux vomica, prepiite joj taj lek. Ako se jasno vidi da se sada ponaa kao Ignatia, dajte joj to. Kad je teko doneti odluku, sigurnije je prvo dati lek za traumu. UZIMANJE SLUAJA Razumevanje pacijenta Sluaj" je re koju upotrebljavamo da bismo njome obuhvatili razumevanje i beleenje svega to s osobom nije u redu. Jasno je da ete u nekim sluajevima znati sve injenice, ali je svejedSmernice za leenje__________________119 no dobro zapisati ih i sloiti po redu. Uzmimo, na primer, da treba da momognete prijatelju ili lanu porodice. ta o njima znate pouzdano? Razgovarajte s njima o njihovom ivotu. Sluajte izmeu redova, ne injenice, nego kako su izraene. Koji su dogaaji bili presudni? Kako se na njih reagovalo? esto u razgovoru moe uestvovati brani partner, roditelj ili prijatelj, i tako pomoi da se popune praznine, ili zajedniki skupe ideje. C ta se ponavlja u ivotu osobe? Kako se suoava sa svetom?/ J ta su bili najvei problemi njenih roditelja? Da li ih je on^ j nasledila? Koji strahovi, stavovi i ostale injenice se pouzdanog / znaju? Zato je odabrala svoj posao i svog branog partnera?) Zato je imala decu? Da biste sve to shvatili, zapiite sve injenice a onda o njima razmislite. Sedite zajedno u tiini i pokuajte da se stavite u poloaj osobe kojoj elite da pomognete. Pokuajte da osetite ta je osetila ta osoba. To je moan nain da shvatite problem. Ne rukovodite se iskljuivo injenicama, jer su one esto reakcija na dogaaj koji treba razumeti, a ne sam dogaaj. Dogaaji ukazuju na mogunosti, a ne na samu stvarnost. Nastojte da budete to jednostavniji drei se minimuma vrstih pouzdanih injenica i snanog intuitivnog oseaj a (ukoliko niste impulsivna osoba, kad va intuitivni oseaj govori vie o vama nego o drugoj osobi; to je vrlo esta greka - treba poznavati samog sebe! Jedna ili dve zaista neoborive i sigurne injenice bolje su od desetak o kojima se moe raspravljati. Kad mislite da imate pouzdan popis injenica, pria itd., pogledajte indekse. itajui svaki indeks, moda ete zapaziti podatke koji su usko povezani s prijateljem kome pokuavate da pomognete. U tom trenutku moe izmeu vas da doe do meusobnog razumevanja, pa se ideje mogu prevoditi u home-opatske kljueve, pojasniti oseaj" u pogledu kojeg se obojica slaete i povezati te kljueve (putem indeksa) uz mogue slike k trauma. ,........ , .,.....<. I i 120__________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ To smatram vanim korakom. Kad razgovaram s pacijetom o tome kako ja vidim njegov ivot, i kad jedan od nas (ili obojica) izmeni svoje gledite, brzo nalazimo istinu i dolazimo do take u kojoj se slaemo. Tada sam siguran da smo na pravom putu. Kad ste napravili kratku listu moguih indeksa, a na temelju nje listu lekova koji se istiu, proverite svaki od tih lekova, pa donesite odluku, tj. izaberite jedan od njih. "~ Jo jedno upozorenje: sebe moete lako nai u svim indeksima i lekovima, pa imajte na umu, da injenice, kad pokuavate

da leite samog sebe, moraju da budu neporecive. Kad pomaete drugom oveku, lake je biti objektivan. Prva bolest homeopata jeste da pomisli da je on lek o kojem je upravo nauio i da ga uzme. Detaljna analiza Napravite popis svega onoga to pouzdano znate o osobi - uzroci tekoa, stavovi, sklonosti prema hrani, strahovi, itd., kao to je to u indeksima. Onda pogledajte indekse i zabeleite one koji odgovaraju. U sluajevima kad ne naete neto to bi tano odgovaralo, pazite da ne upotrebite neto to nije istinito. Posavetujte se s pacijentom i upitajte ga da li mu se indeks ini ispravnim. Ako ne moete da naete odgovarajui indeks, nemojte taj kvalitet da aproksimirate nekim priblino slinim kvalitetom, nego ga radije potpuno zanemarite. Prepiite sve indekse koji odgovaraju osobi i nabrojte lekove na pare papira; oko 5 indeksa dobar je maksimum. Pogledajte ta ste napisali i proverite ima li lekova koji su u veini indeksa. U idealnom sluaju jedan e lek (ili moda dva tri) biti izrazito zastupljen. Obratite posebno panju na glavne lekove zapisane odreenim tipom slova. Tim postupkom dobiete izbor moguih lekova, od kojih bi jedan trebalo da odgovara vaem pacijentu. ' . Smernice za leenje________________121 Tada preite na obrasce trauma i pogledajte da li taj jedan odgovara osobinama vaeg pacijenta. Kombinacije lekova ne dolaze u obzir. Ako nakon ozbiljnog nastojanja ne moete da se zaustavite na jednom leku, za to moe da postoji veliki broj razloga: 1. Ovde su navedeni najuobiajeniji lekovi. Moda bi mogao biti neki drugi od njih, ali verovatnoa nije velika. 2. Moda osoba kojoj elite da pomognete po svojoj sloenosti znatno nadmauje nivo koji se moe razumeti bez strunog obrazovanja 3. Podaci u indeksima ogranieni su i radi prostora, pa je time moda iskljueno ono to vama treba. 4. Neki ljudi spolja deluju sasvim drugaije nego to su unutra. 5. Podaci o patologiji su ovde vrlo turi, a neki ljudi iz traume prelaze direktno u patologiju, bez meupokazatelja. Primer 1 Pretpostavimo da pacijent pati zbog prekinute ljubavne veze. Ljubav, razoarenje: AUR, Bell, Caust, HYOS, IGN, Kali c, Lach, NAT M, Nux v, PH AC, Phos, Sep, STAPH, Sulph, Tarant. Znamo i to da su mu nokti uvek kratki i videli smo ga kako ih grize, dakle: * Grize nokte, upa kosu: ACON, ARS, Bar c, Calc, Care, Caust, Hyos, Lyc, Med, Nat m, Nit ac, Phos, Puls, SU, Staph, Stram, Sulph, Tarant. Iz zajednikog ivota pouzdano znamo da ne voli masnu hranu: Ne voli masnoe i masnu hranu: Ars, Bel, Calc, Care, CHINA, Lyc, Merc, NAT M, Nit ac, Phos, PULS, Sep, Sulph, Tarant. 122__________Emocionalno leenje homeopatijom________r___^ Ne voli visine, jer ga od njih hvata vrtoglavica: Visine, vrtoglavica: ARG N, Aur, CALC, Nat m, Phos, Puls, Staph, SULPH. ^_ esto spava na prednjoj strani tela, i u tom se poloaju osea najudobnije: Spavaju na prednjoj strani: Ars, Bell, Calc, Care, Caust, Coloc, Ign, Lach, Lyc, MED, Nat m, Phos, PULS, Sep, Stram, Sulph, Tub. Iz navedenog vidimo da se od pet moguih puta Nat mur pojavljuje pet puta, Pulsatilla etiri puta, Sulphur pet puta itd. Ako velikom masnom kurzivu damo 4 boda, velikim slovima 3 boda, masnom kurzivu 2 boda, a obinim slovima 1 bod (vidi klju na strani 126), moemo te bodove da naprosto saberemo i vidimo koji lek je najindikovaniji. Tim metodom otkriva se koliko je lek naglaen. U ovom sluaju Nat mur ima 12 bodova, Sulphur 10, a Pulsatilla 9 bodova. Moramo, meutim, uzeti u obzir snagu simptoma. Ako smo, na primer, potpuno uvereni da je uzrok razoarenje, moemo da iskljuimo Pulsatillu. Numeriki podaci ne smeju da budu vaniji od nae intuicije. Kad smo napravili kratak popis mogunosti, Nat mur, Sulphur i Pulsatilla, prelazimo na obrasce trauma. Tu emo otkriti da Sulphur pati od svraba, nestrpljiv je, neuredan i sklon filozofiji, Pulsatilla blaga, priljiva i popustljiva, a Nat mur zatvoren, rezervisan, sarkastian, ranjiv i retko plae. Sad moemo lako da odredimo koja od ovih slika najbolje odgovara naem pacijentu. Primer 2 Radi se o eni jako uznemirenoj zbog snahe. ena je besna, ali to ne moe da izrazi. Osea se ponienom i ogorena je zbog I Smernice za teenje__________________123 nanesene joj nepravde. Dobro poznata injenica u vezi s njom jeste da je rano osedela. Bes, potisnut: Aur, Care, Cham, Ign, LYC, Nat m, Sep, STAPH. Ponienje s ogorenjem: STAPH. Kosa sedi: Ars, LYC, Nat m, Ph ac, SU, Staph, Sulph, Thuja. Ovde je jedini lek Staph. Ako proitate obrazac traume, videe-te da su ti ljudi ponizni, servilni, blage naravi i tipovi rtve, a to se dobro slae s onim to znate.

Primer 3 Mlada tinejderka pati od alergije na polen koja se pojavila nakon vakcinacije protiv tuberkuloze. Koren nosa joj je zaepljen. Sve ostalo je normalno. Voli drutvo i ne voli da je sama. Retko je edna, ne voli vruinu i prostorije pune ljudi, jer joj je potreban sve vazduh. Ne podnosi nikakvu masnou -mrzi takva jela. Ranije se bojala pasa, ali je taj strah nadvladala. Ne voli masnou ni masnu hranu: Ars, Bell, Calc, Care, CHINA, Lyc, Merc, NAT M, Nit ac, Phos, PULS, Sep, Sulph, Tarant. *Drutvo, elja za: ARG N, ARS, Calc, HYOS, Ign, KALI C, LYC, Nux v, PHOS, Puls, Sep, STRAM. Strah od pasa: BELL, Calc, Care, Caust, CHINA, Hyos, Lach, Merc, Nat m, Plat, Puls, Sep, Sil, Stram, Sulph, TUB. Na temelju ovoga, kratka lista pokazuje Calcarea 5 puta, Pulsa-tilla 7 puta i Sepia 5 puta, a pogled na obrasce trauma ta tri leka jasno ukazuje na Pulsatillu. Emocionalno teenje homeopatijom UOBIAJENA PITANJA ;S ,, Evo odgovora na neka pitanja koja su mi najee postavljana: 1. Ako osoba poseduje veinu karakteristika jednog uzorka traume, ali ne i njegovu patologiju, mogu li da joj prepiem taj lek? Da, jer ukoliko uzorak odgovara osobi, onda taj lek moe da izlei svaki problem te osobe. 2. Poznajem oveka iji je osnovni ton brbljivost. Da li bi on mogao da bude Lachesis? Nita drugo ne odgovara (ili ja za to ne znam). Da li bi mogao to da mu prepiem? Ne. To bi bilo pogaanje i vrlo nepouzdano. Postoji veliki broj brbljivih lekova. 3. Imam prijatelja koji je pola Sepia a pola Pulsatilla. Mogu li da prepiem oba leka zajedno ili jedan za drugim? Ne. Prijatelj moe u jednom trenutku da bude samo jedan lek. On je jedna dua u jednom telu, s jednim problemom koji zahteva jedno reenje. Priekajte dok ne budete imali vie podataka. Prouite oba leka i smislite pitanja koja bi mogla da vam pomognu da se odluite za jedan ili za drugi. U ovom sluaju pomogla bi vam informacija o ei, vruini ili plesu. 4. Proitao sam sve slike i naao delove sebe u njih nekoliko. Mogu li da pokuam jednu od njih, a ako mogu, koju? To je uobiajeni problem studenata homeopatije. Kao to sam ve rekao, prepisiva vam je u ovom sluaju budala, a pacijent idiot. Ukoliko niste vrlo temeljiti, morate da naete nekoga ko e vam pomoi. ZADNJI ALI VAAN SAVET Prepiite lek samo ako ste sigurni. Ako niste sigurni, uite dalje, skupljajte informacije, nabavite neku od preporuenih knjiga, potraite neiju pomo... Uinite bilo ta, samo nemojte prepisati lek. Ako se budete drali tog zlatnog pravila, postiSmernice za teenje 125 zaete dobre rezultate, a sa sticanjem iskustva postajaete sve bolji. Ponaajte se kao da vozite kroz neko nepoznato podruje. Prvo koristite glavne puteve s velikim putokazima. Kad steknete samopouzdanje, pokuajte sporednim putevima i otkrivajte nove puteve. Ispoetka se, dakle, kreite polako, a ljude koje ne moete da proitate" poaljite nekom drugom. OSMO POGLAVLJE Indeks lekova KAKO KORISTITI INDEKSE Treba ih koristiti kao putokaze pri pronalaenju ispravnog homeopatskog leka za traumu koju pokuavate da iscelite. Dat je itav niz indeksa kako biste u sistem lekova mogli da uete razliitim putevima. Vano je biti fleksibilan: ne proputati oigledne podatke kao to je posao koji ovek obavlja, imajui istovremeno u vidu krizu kroz koju trenutno prolazi, jer ona moe biti odraz svega u njemu. Neki podaci e se meusobno podravati: mentalna krutost, ukoena lea i ukoen prst (na primer) ukazuju na isti problem. Takve su stvari vane. Da bi se pokazali razliiti stupnjevi vanosti nekog leka u odnosu na odreeni znak ili simptom, za lekove je korien razliit tip slova. Podaci se temelje na skoro dve stotine godina klinikog iskustva i zato su pouzdani. Obina slova pokazuju da je lek indikovan za taj znak ili simptom. Masni kurziv za velika i mala slova znai da je lek uobiajenije indikovan za taj znak ili simptom. VELIKA SLOVA znae da je lek kljuni, obino korien za taj znak ili simptom. Indeks lekova 127 VELIKA MASNA SLOVA U KURZIVU znae da je to glavni lek za taj znak ili simptom. Ukratko: GLAVNI, KLJUNI, uobiajen, indikovan. Ponekad, a radi jednostavnosti, nisu navedeni indikovani i uobiajeni lekovi. To je oznaeno zvezdicom * ispred znaka ili simptoma. Upozoravam homeopate da popisi lekova nisu u potpunom skladu sa postojeom homeopatskom literaturom, jer su pojedini lekovi namerno istaknuti. To je uinjeno u sluajevima kad su lekovi u odnosu na simptom kliniki dobro provereni, a postojea literatura to nije zabeleila. Podaci su uzeti iz Kompletnog repertorija Rodera van Zandvorta, koji je elektronski objavljen u Makrepertoriju (MacRepertorv) (za pojedinosti vidi Dodatak 1). Zahvaljujem se Roderu to je zamislio i

sainio taj reper-torij dvadeset i prvog veka i to mi je dozvolio da se njime posluim pri pisanju ove knjige. 128 Emocionalno leenje homeopatijom POPIS LEKOVA Acon Aconitum Anac Anacardium Argn Argentum nitricum Arn Arnica Ars Arsenicum Aur Aurum Bar c Baryta carbonicum Bell Belladonna Calc Calcarea carbonicum Cann i Cannabis indica Care Carcinosin Caust Causticum Cham Chamomilla China China Coloc Colochyntus Hyos Hyoscyamus Ign Ignatia Kalic Kali carbonicum Lach Lachesis Lyc Lycopodium Med Medorrhinum Merc Mercury Nat m Natrium muiiaticum Nit ac Nitricum acidum Nux v Nux vomica Op Opium Phac Phosporicum acidum Phos Phosporus Plat Platina Puls Pulsatilla Sep Sepia Sil Silicea Staph Staphisagria Stram Stramonium Sulph Sulphur Tarant Tarantula hispania Thuja ? Thuja Tub Tuberculinum Indeks lekova $29 I KLJU ZA INDEKSE - Indeks uzroka traume (stresovi) Bes kao uzrok 130 Strah kao uzrok 131 Tuga, gubitak, izdaja kao uzrok 132 Razliiti uzroci 132 - Indeks stava, ponaanja i linosti 134 Bes usmeren prema spolja i prema drugima 135 Bes, usmeren prema unutra, kao tuga i si. 136 Haos 138 urba 138 Kontrola 139 Posedi, novac i poverenje 139 Psihika osetljivost 139 Samopotovanje, slabo 140 Samopotovanje, preterano 141 Srea, povrna 141 Aktivnosti, od njih se osea bolje 142 Religija 142 Ljubomora 143 Seksualnost 143 Misli 143 Brige 144 Ravnodunost 144 Oprez 145 Otvorenost

145 Govor 145 Svojeglavost 145 Nedostatak volje 146 -Indeks strahova i fobija 146 ...... -Indeks sklonosti prema hrani 151 -Indeks averzije prema hrani 155 :; -Indeks telesnog oblika 157 -Indeks poloaja prilikom spavanja 158 -Indeks neobinih telesnih znakova i simptoma 159 Koji deluju na elu osobu 159 Vrtoglavica i nesvestica 161 Glava 162 Glavobolja 163 Oi 164 Vid 164 Ui 165 Nos 165 Lice 166 Usta 167 Zubi 167 Grlo 168 ... Vrat 168 eludac 169 Trbuh (abdomen) 170 Rektum 171 Mokrana beika 171 Muki polni organi 172 enski polni organi 172 Disanje 173 Kaljanje 173 Grudi 174 Lea 175 Ruke i noge 175 Snovi 176 San 176 Koa 176 -Uobiajena zvanja i aktivnosti koje ukazuju na lekove 177 Emocionalno leenje homeopatijom INDEKS UZROKA TRAUME Kad budete koristili ovaj indeks, traite glavni uzrok - onaj koji najbolje opisuje traumu. Verovatno ete zapaziti i neke druge naslove koji se mogu primeniti, pa i pomoi, ali vi se^ drite glavnog. Oprezno odluujte koji opis najbolje odgovara; sve dobro odvagajte. Ponekad je to lako - na primer, za bolesti kojima je uzrok nedavno razoarenje, postoji samo jedan lek, Ignatia. S druge strane, izdaja otvara vei broj mogunosti. Ponekad se uzrok i stav mogu podudarati. Uzrok, na primer, moe biti ljubomora, a takav je i ceo stav. Ponekad je uzrok opet ljubomora, ali osoba u celini uzevi nije ljubomorna. Treba, dakle, odluiti izmeu dve situacije, pa sam da bih vam pri tom razluivanju pomogao, grupisao sline naslove. Vano je imati na umu da je elo ovo poglavlje o uzrocima. INDEKS UZROKA TRAUMA BES KAO UZROK Bes sa ogorenjem: Ars, Aur, COLOC, Lyc, Merc, Nat m, Nux v, Plat, STAPH. Bes, potisnut: Aur, Care, Cham, Ign, LYC, Nat m, Op, Sep, STAPH. Bes i tiha tuga: Acon, Ars, Aur, Bell, Care, Cham, China, Cobc, Hyos, IGN, LYC, Nat m, Nux v, Ph ac, Plat, Puls, STAPH. Grubost drugih: Anac, Calc, Care, Med, Nat m, Nux v, Ph ac, STAPH. Kazna: osoba, obino dete, od nje se razboli: Ign, Nat m, Tarant. Kontraindikacija: dobijen prekor, njime izazvana duboka trauma: Anac, Aur, Cham, Ign, Med, Sil. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indiciran I Indeks lekova 131 Ponienje, sram, nasilno omalovaavanje, neto to je isuvie teko podneti: Acon, Anac, Arg n, Ars, Aur, Bell, Calc, CHAM, COLOC, IGN, Lach, LYC, Merc, NAT M, Nux v, Op, PH AC, Plat, Puls, Sep, Sil, STAPH, Stram, Sulph.

Ponienje povezano s besom: COLOC. Ponienje s ogorenjem: STAPH. Potcenjivanje, izloenost krajnjem i strastvenom preziru: Acon, Aur, Bell, CHAM, Coloc, Hyos, Lyc, Nat m, NUX V, Phos, Plat, Sep, Staph, Sulph, Tarant. Nasilje: Aur, Sil, STRAM, Tarant. Prigovori, strogi ukori, otre reci (vidi Ponienje): Bell, Care, Coloc, Ign, Med, NAT M, Nux v, OP, Ph ac, Plat, Staph, Stram, Tarant. *Uvreenost: Acon, ARS, Aur, Bell, CALC, CARC, CAUST, Coloc, Lach, LYC, Med, Nat m, Nit ac, NUX V, Plat, Puls, Sep, Sil, STAPH, Sulph, Thuja, TUB. Uvreda iz prolosti: Calc, Cham, Ign, Staph. STRAH KAO UZROK *Oekivanje, stres, nervoza zbog ispita, trema, nervoza pre sastanka: Anac, ARG N, ARS, Bar c, CALC, CARC, Caust, China, Hyos, IGN, LYC, MED, Nat m, Ph ac, PHOS, PULS, SIL, Tub. Strah: ACON, Arg n, Bell, Calc, Care, Caust, Ign, Lyc, Phos, Puls, Sil. * Uas: ACON, Arg n, Aur, Bell, Calc, CAUST, Hyos, IGN, Lach, LYC, NAT M, Nux v, OP, PH AC, PHOS, Plat, PULS, Sep, SIL, Stram. Uas pri pogledu na nesreu: ACON, OP. Zbunjenost, neprilika: Coloc, Ign, Op, Ph ac, Plat, Sep, Staph, SULPH. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indiciran 132 Emocionalno leenje homeopatijom TUGA, GUBITAK, IZDAJA, KAO UZROCI enja za domovinom: Ign, PH AC. Izdaja: AUR, Ign, Lach, LYC, Merc, NAT M, Nux v, Ph ac, Puls, Sep. Izdane ambicije: Bell, Merc, Nux v, Plat, Puls. Izdano prijateljstvo: Ign, Nux v, Ph ac, Sil, Sulph. Ljubav, razoarenje: AUR, Bell, Caust, HYOS, IGN, Kali c, Lach, NAT M, Nux v, PH AC, Phos, Sep, STAPH, Sulph, Tarant. Ljubav i tiha patnja: IGN, NAT M, PH AC, Phos. Razoarenje: Acon, Ars, AUR; CAUST, Cham, Cole, Hyos, IGN, Lach, LYC, Merc, NAT M, Nux v, PH AC, Plat, PULS, Sep, STAPH. Razoarenje, novo: IGN. Smrt deteta: Calc, CAUST, IGN, Lach, Nat m, Nux v, Ph ac, Plat, Straph, Suiph. Smrt roditelja i prijatelja: Ars, Calc, CAUST, IGN, Nit ac, Nux v, Plat, Staph. Tuga: Anac, Arn, AUR, Bell, Calc, Care, CAUST, Coloc, Hyos, IGN, LACH, NAT M, Nux v, Op, PH AC, PHOS, Plat, Puls, SEP, Sil, STAPH, Tub. Tuga, a ne moe plakati: Care, Ign, NAT M, Nux v, Op, Puls. Tuga, nedavna: Ign. RAZLIITI UZROCI Alkoholizam: Ars, Calc, Lach, Nux v, Op, Ph ac, Sulph. Celibat, nema seksualnog ventila: Phos. Dominacija drugih, dugotrajna: Care, Lyc, Sep. Gnev, bes: Arn, Aur. Kod: GLAVNI, KLJUCNI, Uobiajen, Indiciran Indeks lekova 133 Iznenaenja, prijatna: China, Merc, Op. Izolacija: Anac, Arg n, Cann i, Plat, Puls, Stram. Loe vesti: Arn, CALC, Cham, Cole, Ign, Med, Merc, Nat m, Nux v, Staph, Sulph. Ljubomora: Hyos, Ign, Lach, NUX V, Phos, PLUS, Staph. Neuspeh u poslu: Calc, Coloc, Nat m, Nux v, Ph ac, Plus, Sep, Sulph. Nesloga izmeu efa i potinjenih: Lach, Merc, Nat m, Nit ac, Nux v, Sulph. Neslaganje roditelja, prijatelja: Ars, Lach, Merc, Nat m, Nit ac, Nux v, Sulph. Neuspeh u knjievnosti ili u nauci: Calc, Ign, Lyc, Nux v, Puls, Sulph. Novac, gubitak: Arn, Ars, Aur, Calc, Ign, Nux v, Puls. Obrt sree: Lach, Staph. Odbaenost, naputenost, ostavljenost (uporedi izolaciju): Anac, Arg n, AUR, Bar c, Calc, Cann i, Care, China, Kali c, Lach, Merc, Plat, PULS, Sep, Stram. Poloaj, gubitak: Ign, Plat, Staph. Ponos, traumatizovana sopstvena vanost: Calc, Lyc, Merc, Sil, Sulph. *Rad, mentalni: Anac, Arg n, Kali c, Lach, NUX V, Ph ac, Sil, STAPH, TUB. Radost, preterana: Acon, Ars, Aur, Caust, China, Merc, Op, Plat, Caust, Puls. * Seksualni ekcesi: CALC, CHINA, Kali c, LYC, Merc, NUX V, PH AC, PHOS, Puls, SEP, Sil, STAPH. Seksualna zloupotreba: vidi tree poglavlje. Sramota: OP, vidi Ponienje, Ogorenje, Seksualna zloupotreba, Uvrede, Kontradikcije, Zbunjenost.

Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indiciran 134__________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ Stres: vidi Oekivanje. Svae: Thuja. ok: vidi Uas. Uzbuenje, emocionalno: Acon, Arg n, Aur, Bell, Calc, Caust, IGN, Nat m, Nux v, PH AC, Phos, OP, PULS, Sep, STAPH, Tarant, TUB> Uzbuenje seksualno: Nat m, Plat, Staph. Uas, tune prie, prie o duhovima: Aur, CALC, Caust, Lach, Lyc, Nit ac, Nux v, Op, PHOS, Puls, Sep, SU, STAPH, Sulph. urba: Acon, Arn, Nit ac, Nux v, Puls, Sulph. INDEKS STAVA, PONAANJA I LINOSTI On je u vezi sa onim to je osoba po prirodi, s onim to se na njoj snano istie i to,se moe uzeti kao vodi za preopisivanje homeopatskog leka. Ponekad nam naslovi izgledaju slini, na primer: estok, Nepromiljen, Neobuzdan i Nagao. Neki od lekova za opisanu osobu e se poklapati, a neki e biti razliiti. Vano je dobro razmisliti koji odgovara. Najvanije je uzimati u obzir samo ovekove nesumnjive atribute: one o kojima se slae nekoliko osoba. Ako neko hranu naprosto guta i prvi zavrava s jelom, onda sasvim sigurno jede brzo. Ponekad se pacijentov stav moe oceniti na temelju reci koje upotrebljava. Re kao to su, na primer, mrnja", ogorenost", izolovan", odbaen" itd. Pacijent moe govoriti odseno, ili se sluiti renikom revolucionara. To je neophodno zabeleiti, pa upotrebiti na odgovarajuem mestu, da bi se odredili njegovi atributi. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indicirati Indeks lekova 135 BES, USMEREN PREMA DRUGIMA Anarhizam: Arg n, Caust, Merc. Anarhizam, revolucionarni: Caust, Kali c, MERC, Sep. *Bes, srdba: Acon, BI, Arn, ARS, bell, HYOS, Lach, LYC, Merc, Nat m, Nit ac, OP, Phos, Puls, STRAM, Sulph. Destruktivnost: Bell, Calc, Care, Hyos, Lach, Nux v, Op, Phos, Plat, Staph, STRAM, Sulph, Tarant, Tub. Gorina, ozlojeenost: Ars, Ign, Nit ac, Puls, Sulph. * Grdi i vrea: Acon, Anac, Arn, Aur, Bell, CHAM, Hyos, Ign, LYC, Nux v, Sep, Stram, Tarant, Tub. Grdi, deca vreaju roditelje: Hyos, Lach, Lyc, Nat m, PLAT. * Grubost: Anac, Cham, Chin, Hyos, LYC, Nux v, Phos, Plat, Stram. Ismevanje, sklonost ka: Acon, Hyos, Lach, Nux v. * Kritinost: Arn, ARS, Bar c, Caust, Lach, Lyc, Nux v, Phos, Plat, Sep, Sulph. Neprijatelji, svi su mu neprijatelji: Merc. Okrivljavanje drugih: ACON, ARS, Aur, Calc, Care, Cham, Caust, CHINA, Hyos, Ign, Lach, Lyc, Med, Merc, Nat m, Nux v, Sep, Staph, Sulph. * Mrnja: ANAC, Aur, Calc, Cham, Lach, NATM, Nit ac, NUX V, Op, Phac. Mrnja, prema mukarcima: Bar c, Ign, Lyc, Phos. Mrnja, prema enama: Puls. * Ogorenost, osvetoljubivost i zloba: Acon, ANAC, ARS, Aur, Bell, Calc, Cham, Hyos, Lach, Lyc, NAT M, Nit ac, NUX V, Ph ac, Staph, STRAM, TUB. Kod: GLAVNI, KLJUCNI, Uobiajen, Indiciran 136 Emocionalno leenje homeopatijom Okrutnost, neljudskost: ANAC, Ars, Bell, Care, China, Hyos, Lach, Med, Nit ac, Nux v, Op, Plat, Staph, Stram, Tarant. Okrutnost, prema ivotinjama: ARS, Bell, Calc, Med. Osorno ponaanje: Calc, Cham, Lyc, Med, Nat m, Nit ac, Nux v, Plat, PULS, Sil, Sulph, Tarant. i Otuivanje od porodice: Anac, Arn, Ars, Nat m, Nit ac, Nux v, Phos, Plat, Sep, Staph. * Prezrivo ponaanje: Arg n, Ars, China, Lyc, Nux v, PLAT. Suprotstavljanje, sklonost tome: ANAC, Ars, Aur, CAUST, LACH, Lyc, Merc. * Psovanje: Ars, Bell, Hyos, Lyc, Nat m, NIT AC, Nux v, Tub. Razbijanje predmeta, elja za tim: Bell, Hyos, JVojc v, Staph, Stram, Sulph, Tarant, Tub. Ruganje: Acon, Ars, China, Hyos, Ign, Lach, Nux v, Plat, Tarant. Saoseanje, nedostatak: Anac, Ars, Cham, China, Nat m, Nit ac, Op, Plat, Puk, Sep. * Svadljivost: Anac, Arn, Ars, AUR, Bell, Caust, Cham, HYOS, IGN, Kali c, Lach, Lyc, Merc, Nat m, Nit ac, NUX V, Ph ac, Phos, Plat, Sep, Sil, Staph, Stram, SULPH, TARANT, Thuja. Tvrdo srce, nedostatak oseanja, hladan, tvrd pogled: ANAC, Ars, Hyos, Lach, Op, Plat, Sulph. Ubijanje, elja za: Anac, Ars, Bell, Calc, China, HYOS, Lach, Lyc, Med, Merc, Nux v, Op, Phos, Plat, Sil, Staph, Stram. BES POTISNUT UNUTRA KAO TUGA ITD. Bacanje sa visine, sklonost samoubistvu: Anac, Arg , Ars, AUR, BELL, Hyos, Ign, Lach, Nux v, Sil, Staph, Stram, Sulph,

Thuja. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indiciran Indeks lekova 137 * Depresija, oajanje: Acon, Anac, Arg n, ARS, AUR, CALC, Cann i, Caust, China, IGN, Lach, LYC, Med, Merc, Nat m, Nit ac, Nux v, Puls, Staph, Stram, SULPH. * Depresija, zbog nje sklonost samoubistvu: Anac, Ars, AUR, Bell, Calc, Care, China, Hyos, Ign, Lach, Med, Merc, Nat m, Nux v, Puls, Sep, Stram. * Grize nokte, upa kosu: ACON, ARS, Bar c, Calc, Care, Caust, Hyos, Lyc, Med, Nat m, Nit ac, Phos, Puls, Sil, Staph, Stram, Sulph, Tarant. Grize predmete: BELL, Hyos, Sil, STRAM. Krivica: ARS, AUR, Bell, Caust, Hyos, Ign, Lach, Med, Merc, Nat m, Nuy v, Ph ac, Puls, Sil, Stram, SULPH, Thuja. Loa srea, oseaj: Care, China, Kali c, Lyc, Sep, Staph, Sulph. Oaj, izazvan bolom: Acon, Ars, AUR, Calc, Cham, China, IGN, Lach, Med, Nat M, Nux v, Stram. * Oaj, bez nade za oporavak: Acon, ARS, CALC, Ign, Med, MERC, Nita ac, Sep. * Oaj, verski: Arg n, ARS, AUR, Calc, LACH, Lyc, Med, PULS, Stram, Sulph, Thuja. Odvratnost, oseaj: Kali c, Merc, PULS, Stram, SULPH. Oseaj krivice: Acon, Anac, Ars, Aur, Hyos, Ign, Lach, Lyc, Med, Merc, Nat m, Op, Puls, Sil, Stram, Sulph, Thuja. Ozbiljnost, promiljenost: ARS, Aur, Chin, Merc, Staph. Samosaaljevanje: CALC, Nit ac, Staph. Smeak, nikad na licu: ARS, AUR. Sumnja: Ars, Aur, Bar c, Chin, Lach, Nux v, Sep, Sil, Staph, Thuja. Veanje, sklonost samoubistvu: ARS, Aur, Bell. Ubijen, elja da bude: Ars, Bell, Stram. * Zamorenost ivotom: ARS, AUR, Bell, CHINA, Merc, NAT M, Nit ac, Nux v, Ph ac, PHOS, Puls, Sil. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indiciran 138 Emocionalno leenje homeopatijom alost, sklonost samoubistvu: AUR, Calc, Caust, China, Ign, Med, Nat m, Sep, STAPH, Sulph. HAOS Neurednost: Care, Sil, SULPH. * Haotino, zbrkano ponaanje: Ars, Bell, CHINA, Merc,~$\JX. V, Ph ac, Phos, Puls, Staph. Prljavost, neopranost: Lach, Med, Merc, Nux v, Phos, Vlat, SEP, Sil, STAPH, SULPH. URBA * Brza ejakulacija: Calc, Chin, LYC, Nat m, Ph ac, Phos, Plot, Sep, Sulph. Brz govor: Bell, HYOS, Ign, LACH, Med, MERC, Ph ac, Sep, Strani, Thuja. * Naglost, iznenadna elja da se neto uradi: ARG N, Ars, Aur, IGN, Med, Puls. * Neobuzdanost, estina: Anac, Cham, Kali c, Med, Nat m, NIT AC, NUX V, SEP, Staph, Sulph. * Misli, navala: Ars, BELL, Calc, China, Ign, Kali c, LACH, Nux v, Op, Ph ac, PHOS, Puls, Sil, Sulph. * Nestrpljivost: CHAM, IGN, Med, NUX V, SEP, SIL, Sulph. * Tranje, sklonost ka tranju umesto hodanju: Bell, Calc, China, HYOS, STRAM, Sulph, Tarant. * urba, uvek u velikoj urbi: Arg n, ARS, Aur, Bar c, BELL, Hyos, IGN, Kali c, Lach, MED, MERC, NAT M, NUX V, Puls, SIL, Stram, SULPH, TARANT, Thuja. * urba pri jelu: Bell, CAUST, Lach, Plat. * urba u hodanju: ARG N, Sulph, TARANT, Thuja. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indiciran Indeks lekova 139 KONTROLA :; -. -K-..;-< \\: -. V----;. Oprez: Ars, Bar c, Calc, Caust, Hyos, Ign, Nux v, Op, Puls, Stram. * Paljivost, sa svime se postupa vrlo paljivo: Ars, Aur, Bar c, CHINA, Ign, Lach, Nux v, Sep, STRAM, SULPH. * Savesnost u sitnicama: ARS, Bar c, IGN, Lach, Lyc, Med, Nux v, SIL, STAPH, Stram, Sulph, THUJA. Urednost: Anac, Arg n, ARS, Aur, CARC, Kali c, Med, Nat m, Nux v, Phos, Plat, Puls, Sep, Sil, Sulph, Thuja. Zahtevnost, sklonost preteranoj: Puls. POSEDI, NOVAC I POVERENJE Gomilanje: ARS, Lyc, Med, Ph ac, PULS, Sep, SIL, Sulph. Jeftino kupovanje, sklonost ka: Puls, Sil, Sulph. Kraa: BELL, Nux v, Sulph. Nepotenje: Ars, Hyos, Lach, NAT M, Op, Tarant. Pohlepa za novcem i posedima: Ars, Calc, China, Lyc, Merc, Puls, Sep, Staph, Sulph.

* Poverenje (nedostatak), sumnja: ACON, ANAC, Arn, ARS, Aur, BAR C, Bell, CANN I, CAUST, Hyos, LACH, LYC, Med, Merc, Nit ac, Nux v, Op, Phos, PULS, Sep, Staph, STRAM, SULPH. Preklinjati, moliti, sklonost ka: Ars, Aur, Bell, Kali c, Plat, Puls, Stram. Rasipanje: Bell, Calc, Caust, MERC, Nux v, Stram, Sulph. PSIHIKA OSETLJIVOST Vidovitost, psihika osetljivost: Acon, Anac, Arn, Calc, Cann i, Care, Hyos, Lach, Med, Op, Phos, Sil, Stram, Tarant. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indiciran 140 Emocionalno leenje hdmeopatijom SAMOPOTOVANJE, SLABO Beskimenjatvo: Bar c, Calc, Sil. Bespomonost, oseaj: Anac, Arg n, IYC, Phos, Puls, Stram. * Blagost, krotkostr^co, ARN, ARS, Calc, CARC, Ign, Lyc, NAT M, Nit ac, Nux v, Phos, PULS, Sep, SIL, Stram, Sulph, Thuja. y * Detinjasto ponaanje: Arg n, BAR C, Ign, Op, Ph ac, Stram. Izolacija, oseaj: Anac, Arg n, Cann i, Plat, Puls, STRAM: * Kukaviluk: Acon, Arg n, Bar c, Cham, China, LYC, Nux v, Op, Puls, SU, STRAM. Laskanje: Arn, LYC, Nux v, Plat, Puls, Sil, Staph. * Neodlunost, velika: Anac, Arg n, Ars, BAR C, Calc, IGN, LACH, Lyc, Merc, Nat m, Nux v, OP, Phos, PULS, Sep, Sil, Sulph. Odbaenost, naputenost, oseaj: Anac, Arg n, AUR, Bar c, Calc, Cann i, Care, China, Kali c, Lach, Merc, Plat, PULS, Sep, Stram. Popustljiva narav: Ars, Ign, Lyc, Nux v, PULS, Sil, Staph, Sulph. Potovanje prema drugima: Hyos, Nat m, Nux v, Plat, Puls, Sil, Sulph. * Samopouzdanje, nedostatak: ANAC, Aur, Bar c, China, Kali c, Lyc, Med, Nat m, Ph ac, Puls, SIL. Servilnost, poslunost, pokornost: Anac, Lyc, PULS, Sil, Sulph. * Srameljivost: Acon, Ars, Aur, BAR C, CALC, Caust, China, Ign, LALI C, LYQ Merc, Nat m, Nit ac, Nux v, PHOS, PULS, SEP, SIL, Staph, Stram, SULPH, Tub. * Srameljivost, slab kontakt oima: Bar c, Calc, China, Ign, Merc, PULS, Staph, Stram, Sulph. Uspeh, nedostatak ili oekivanje neuspeha: Arg n, Aur, Merc, Nux v, Sil. Kod: GLAVNI, KLJUCNI, Uobiajen, Indiciran Indeks lekova 141 SAMOPOSTOVANJE, PRETERANO Dvolinost: Bar c, Caust, Lyc, Merc, Nux v, Phos, Puls, Sep, SU, Sulph. Egocentrinost: Bell, Cann i, LACH, Op, Tarant. Egoizam: Anac, Ara, Aur, Calc, Lach, Lyc, Med, Merc, Nux v, Phos, Plat, SU, Staph, Stram, Sulph. Hvalisavost: Arn, Ars, Bell, Lach, Merc, Nat m, Nux v, Plat, Stram, Sulph. Mo, ljubav prema: Ars, Lach, Lyc, Nux v, Sulph. Oholost: Caust, Hyos, Lach, LYC, PLAT, Puls, SU, Staph, S/ram,SULPH. Ponos: Arn, Ars, Caust, Chin, Hyos, LACH, Lyc, Nux v, PLAT, Staph, Stram, Sulph. Sklonost sefovanju: ARS, Lyc. Uobraenost: Arn, Calc, Lyc, Plat, Staph. Sebinost: Ars, Bell, Calc, China, Ign, Lach, Lyc, Med, Merc, Nat m, Nux v, Phos, Puls, Sep, Sil, Sulph, Tarant, Tub. Velianje politike: Bell, Caust, Lach, Nux v. SREA, POVRNA Idealizam: Caust, Ign, Lyc, Plat, Tub. Pevanje: Bell, Hyos, Lach, Op, Plat, Stram. Pevanje, glasno: Hyos, Stram. Sklonost alama: Ars, Cann i, Hyos, IGN, Lach, Op, Stram, Tarant. * Veselje, srea nepovezana sa stvarnim dogaanjem: CANN I, HYOS, LACH, OP. Smeh, nekontrolisan: Aur, Bell, CANN I, Hyos, IGN, Lyc, Nat m, Nit ac, Op, Phos, Puls, Sep, Tarant. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indicirati 142 Emocionalno leenje homeopatijom Smeh, neumeren: Anac, Bar c, Bell, CANN I, Hyos, Ign, Nat m, Nux v, Plat, Stram, Tarant. Smeh, ozbiljnim stvarima: Anac, Arg n, Cann i, Ign, Lyc, Nat m, Phos, Plat, Sulph. Smeh, za vreme sna: Bell, Caust, Hyos, LYC, Ph ac, Sep, Sil,JSiram, SULPH. Smeak: Ars, Bell, HYOS, Nux v, Op. Stihovi, rime i pesme, pisanje ili govorenje: Cann i, China, Lach, Lyc, Nat m, Staph, Stram.

AKTIVNOSTI KOJE POBOLJAVAJU STANJE * Drutvo, elja za: ARG N, ARS, Calc, HZOS, Ign, KALI C, LYC, Nux v, PHOS, Puls, Sep, STRAM. Muzika: AUR (klasina), Care, Merc, Nat m, TARANT (brza, brejk, pop), Thuja (muzika u crkvi), Tub. Muzika koja smiruje nemir u ekstremitetima: TARANT. Ples: Care, Caust, Ign, Nat m, SEP, Sil. * Zaokupljenost (odvraanje od), nesposobnost gledanja televizije bez neke druge aktivnosti: Ars, Aur, Calc, Care, Chin, Ign, Lach, Lyc, Nux v, Puls, SEP, Sil, Stram. RELIGIJA Fanatizam: Caust, Med, Puls, Sulph, Thuja. Manija: Lach, Plat, Stram, Sulph. Kod: GLAVNI, KLJUNI, Uobiajen, Indiciran Indeks lekova 143 * Religiozna narav: Arg n, Ars, Aur, Bell, Calc, Cham, HYOS, Ign, LACH, Lyc, Med, Fiat, Puls, SEP, STRAM, SULPH. * Sumnje u dobrotu due: ARS, AUR, LACH, PULS, Sulph. LJUBOMORA Ljubomora: Anac, Ars, Calc, Cole, HYOS, Ign, Kali c, LACH, Lyc, Med, Nat m, NUX V, Op, Ph ac, Plat, Puls, Sep, Staph, Strani, Thuja. Zavist, elja za onim to drugi imaju: ARS, Calc, Lac, Nux v, Plat, Puls, Sep, Staph, Sulph. SEKSUALNOST ' " ' ; "' . Nepristojno oblaenje, svlaenje, nudizam: Bell, HYOS, Merc, Phos, Strani, Tarant. * Pouda: Acon, Calc, Cann i, China, HYOS, LACH, PHOS, PLAT, Puls, Sep, SU, STAPH, Strani, Tarant, Tub. * Seksualna pohotljivost: Calc, China, Hyos, Lach, Lyc, Med, Nat m, Plat, SU, * Seksualna zaljubljivost: Bell, CALC, CAUST, CHINA, Cole, Hyos, IGN, Lach, LYC, MED, Merc, NAT M, NUX V, PHOS, PLAT, PULS, Op, Sep, SIL, Staph, STRAM. MISLI Filozofija, sklonost ka i sposobnost za: Anac, Lach, Nit ac, Sulph. * Introspekcija, sklonost meditativnosti: ACON, Aur, China, IGN, PULS, Sep, SULPH. Kod: GLAVNI, KLJUCNI, Uobiajen, Indiciran