Koaksijalni kabl

U jednom trenutku ovo su bili najrasprostranjeniji mreni kablovi, i to iz vie razloga: relativno su jeftini, laki, fleksibilni i jednostavni za rad. U svom najjednostavnijem obliku, koaksijalni kabl se sastoji od bakarne ice u sredini oko koje se nalazi najpre izolacija, a zatim sloj od upletenog metala irm i, na kraju, spoljanji zatitni omota. Kada se kae irm, misli se na upletenu ili vlaknastu metalnu mreu, mada moe da poslui i neki drugi materijal. Svrha ovog oklopa je da apsorbuje elektromagnetne smetnje ili um (eng. nois), i time sprei njihovo meanje sa podacima koji se prenose. Kablovi koji imaju jedan sloj izolacije i jedan sloj od upletenog metala zovu se i kablovi sa dvostrukom zatitom. Postoje, takoe, i kablovi sa etvorostrukom zatitom (dva sloja izolacije i dva sloja irma), koji se primenjuju u sredinama sa jakim elektromagnetnim smetnjama.

Bakarni provodnik (ica) u sredini kabla prenosi elektronske signale koji ine podatke. Ovaj provodnik moe biti od punog metala, ili u obliku vie upletenih ica. Ukoliko je od punog metala, onda je to obino bakar. irm ima ulogu uzemljenja i titi provodnik od elektrinog uma i presluavanja. Presluavanje (engl. crosstalk) nastaje indukovanjem, tj. prelaenjem signala sa susednih provodnika.

Bakarni provodnik i irm ne smeju biti u kontaktu. Kada eventualno doe do kontakta u kablu, nastaje kratak spoj, a um ili zalutali signali sa mree prelaze u provodnik. Na ovaj nain dolazi do pojave skretanja podataka u neeljenom smeru. Koaksijalni kabl je mnogo otporniji na pojave meanja i slabljenja signala od kabla sa upletenim paricama. Slabljenje signala (engl. attenuation) je gubitak jaine signala koji se pojavljuje kao posledica dugog putovanja kroz bakarne kablove.

Zatitni omota od upletenog metala - irm - apsorbuje lutajue elektronske signale i, na taj nain, titi podatke u bakarnom provodniku. Zbog toga je koaksijalni kabl dobar i jednostavan nain prenoenja podataka na vee daljine. Postoje dva tipa koaksijalnih kablova: tanki (engl. thinnet) kabl debeli (engl. thicknet) kabl Od potreba konkretne mree zavisi koja e vrsta biti upotrebljena.

Tanki koaksijalni kablovi

Tanki koaksijalni kablovi su fleksibilni koaksijalni kablovi debljine oko 0,64 cm. Ova vrsta kabla, zbog svoje fleksibilnosti i lakog korienja, odgovara skoro svakom tipu mree.

Kod tankih koaksijalnih kablova znaajnije slabljenje signala se pojavljuje na razdaljinama veim od 185 metara. Proizvoai kablova su usvojili standarde za razliite vrste kablova. Tanki koaksijalni kabl se nalazi u grupi kablova koja je oznaena sa RG-58. Osnovna karakteristika cele grupe RG-58 je da je provodnik uvek od bakra. Provodnik moe biti od punog bakra ili od vie upletenih bakarnih ica.

Debeli koaksijalni kablovi

Ovo su relativno vrsti koaksijalni kablovi prenika oko 1,27 cm. Debeli koaksijalni kablovi se ponekad nazivaju i Standard Ethernet zbog toga to su to bili prvi kablovi koji su se koristili u popularnoj mrenoj arhitekturi Ethernet. Njihov bakarni provodnik je deblji od provodnika tankih koaksijalnih kablova. to je debljina provodnika vea, vee su i daljine prenosa signala. Tako ova vrsta provodnika moe da prenese signal na razdaljine od 500 metara bez znaajnijeg slabljenja signala. Zbog toga debeli koaksijalni kablovi esto predstavljaju kimu neke mree povezujui niz manjih mrea koje mogu biti povezane tankim koaksijalnim kablovima. Za ovaj nain povezivanja mrea koristi se ureaj koji se naziva primopredajnik (engl. transceiver). Primopredajnik slui za povezivanje tankih koaksijalnih kablova sa debelim.

Pribor za koaksijalne veze

Upotrebom BNC konektora, koaksijalni kablovi se povezuju sa raunarima. BNC konektor se, ili lemi za kraj kabla, ili se specijalnim kletima privrsti za kabl ("krimpuje" se).

BNC T konektor povezuje mreni adapter (NIC) u raunaru sa mrenim kablom.

BNC produni (nastavni) konektor se koristi za povezivanje, odnosno nastavljanje dva tanka koaksijalna kabla u jedan.

BNC terminator se postavlja na krajeve magistralnog kabla da bi apsorbovao lutajue signale. U suprotnom, jednom emitovani signal bi se viestruko odbijao du kabla, a mrea bi bila onesposobljena za rad.

Kabl sa upredenim paricama

U svom najjednostavnijem obliku kabl sa upredenim paricama se sastoji od dve izolovane bakarne ice koje su obmotane jedna oko druge.

Grupe parica se obino nalaze grupisane u zatitnom omotau i zajedno sa njim ine kabl. Ukupan broj parica varira, a njihovim upredanjem se ponitava elektrini um od susednih parica, ili ostalih izvora, kao to su motori, releji i transformatori. Postoje dva tipa ovog kabla: kabl sa neoklopljenim (Unshielded Tmsted-Pair, UTP) i oklopljenim (Shielded Tmsted-Pair, STP) paricama.

Neoklopljeni kabl sa upredenim paricama (UTP kabl)

Najpopularnija vrsta UTP kabla je kabl po 10BaseT specifikaciji i oni postaju najrasprostranjeniji kablovi za lokalne raunarske mree. Maksimalna duina jednog segmenta kabla je 100 metara. Tradicionalni UTP kabl se sastoji od dve izolovane bakarne ice. Odgovarajue specifikacije odreuju koliko e uvoja biti po jednom metru kabla, a to zavisi od njegove svrhe.

Postoje razne vrsta UTP kablova. Na osnovu definisanih standarda svi UTP kablovi su razvrstani u 5 kategorija:

Kategorija 1 - U ovu kategoriju spada tradicionalni telefonski UTP kabl (obina telefonska parica") kojim se ne prenose podaci, ve samo glas. Veina kablova koji su postavljeni pre 1983. godine spada u ovu kategoriju. Kategorija 2 - U ovu kategoriju spada UTP kabl za prenos do 4 MB podataka u sekundi. Oni se sastoje od etiri meusobno upredene UTP parice (ukupno 8 provodnika). Kategorija 3 - Ovde spadaju UTP kablovi za prenos do 16 MB podataka u sekundi. Sastoje se od etiri upletene bakarne parice, od kojih svaka ima tri uvoja po stopi. Kategorija 4 - U ovoj kategoriji se nalaze kablovi koji omoguavaju prenos do 20 MB u sekundi. I oni se sastoje od etiri upletene parice od bakarne ice. Kategorija 5 - U ovu kategoriju spadaju UTP kablovi koji omoguavaju prenos do 100 MB u sekundi. I ova vrsta kabla se sastoji od etiri upletene parice bakarne ice

Potencijalni problem svih vrsta kablova je presluavanje (engl. crosstalk), meanje signala jedne linije sa signalima druge linije.

UTP kablovi su posebno osetljivi na ovu pojavu, a jedinu zatitu predstavlja vei broj uvoja po metru kabla.

Oklopljeni kabl sa upredenim paricama (STP kabl)

Ova vrsta kablova ima spoljanji omota u obliku bakarne mree (irm) koji je, u stvari, oklop daleko efikasniji od standardnog spoljanjeg omotaa UTP kablova.

Izmeu i oko parova ica postoji i omota od tanke metalne folije. Ovi dodatni slojevi kod STP kablova formiraju svojevrstan oklop koji je u stanju da zatiti podatke koji se prenose od bilo kakvog spoljanjeg meanja. Zbog toga STP kablovi omoguavaju veu brzinu prenosa i vee razdaljine od UTP kablova.

Komponente za kablove sa upredenim paricama

Kablovi sa upredenim paricama za povezivanje sa raunarima koriste RJ-45 konektore. Oni podseaju na telefonske RJ-11 konektore, ali za razliku od njih malu su vei i imaju 8 provodnika (RJ-11 imaju 4 provodnika).

Razvodne stalae i police (engl. distribution rack) i police (engl. rack shelf) se koriste da bi se napravilo vie mesta za kablove u manjim prostorijama. One su dobar nain organizacije mrea sa mnogo kablova. Paneli za prespajanje (engl. expandable patch panel) mogu imati i do 96 prikljuaka (ovaj broj moe, prema potrebi, biti neogranieno vei, prim. rec.) i brzinu prenosa do 100 MB podataka u sekundi (u poslednje vreme se pojavljuju paneli za brzine od 1 GBps, prim. rec). Zidne maske mogu da prime dva ili vie konektora.

IZRADA UTP KABLA :Bitan je i raspored ica. Od poetka je bitno drati se standarda. Kada pogledate kabl treba da znate da li je prav (strait) ili ukrten (cross over). Tu dolazimo i do najeeg pitanja i najee greke. Da li se mogu dva raunara povezati kablom bez upotrebe haba? Mogu, ali kabl nije isti. Za direktno povezivanje dva raunara se koristi tzv. Cross-Over kabl, dok se za vezu raunara sa habom koristi strait kabl.

Za medjusobnu komunikaciju raunara (ili raunara sa habom) korienjem UTP kablova, ako je brzina komunikacjie do 100Mbs koriste se 4 ice UTP kabla. Medjutim, za ostvarivanje Gigabitne veze, kabl se malo razlikuje jer se koristi svih osam ica. Oba standarda rasporeda ica prikazana su na narednim slikama.

Kablovi od optikih vlakana

Kablovi od optikih vlakana Kablovi od optikih vlakana ne podleu elektrinim smetnjama i podravaju izuzetno velike brzine prenosa podataka. Danas se signali prenose brzinom od oko 100 MB u sekundi, a isprobani su i na brzinama od 1 GB u sekundi (brzine

od 1 GB u sekundi, u poslednje vreme, predstavljaju standard ove vrste kablova). Osim toga, oni mogu da prenose signale (svetlosne impulse) na kilometarske razdaljine. Optiko vlakno se sastoji od izuzetno tankog staklenog cilindra, koji se naziva jezgro. On je okruen koncentrinim staklenim slojem, koji se naziva presvlaka. Ponekad vlakna mogu biti napravljena i od plastike. Zbog toga to optiko vlakno prenosi signale samo u jednom pravcu, kabl se uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotaima - jedno vlakno alje signale, a drugo ih prima. Svako vlakno je obmotano slojem plastike, a dodata su i vlakna od kevlara to obezbeuje vrstinu.

Prednosti i nedostaci kablova od optikih vlakana

Ove kablove treba da koristite kada vam je potreban medijum koji omoguava prenos podataka velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan nain. Njihovi nedostaci su via cena od drugih vrsta kablova i zahtevanje vee strunosti prilikom njihovog postavljanja i povezivanja.

Prenos signala

Za prenos kodiranog signala kroz kabl mogu da se koriste dve tehnike: prenos u osnovnom opsegu (engl. baseband transmission) i prenos u irokom opsegu (engl. broadband transmission).

Prenos u osnovnom opsegu

Sistemi koji rade u osnovnom opsegu prenose digitalne signale preko jedne frekvencije. Signali teku u obliku pojedinanih elektrinih ili svetlosnih impulsa. Naslici je prikazan prenos u osnovnom opsegu dvosmemog digitalnog talasa.

Kod ove vrste prenosa se itav komunikacijski kapacitet kanala koristi za prenos samo jednog signala. Digitalni signal koristi kompletan propusni opseg kabla, a to je jedan kanal. Termin propusni opseg (engl. bandwidth) se odnosi na
kapacitet prenosa podataka, odnosno brzinu prenosa u sistemu digitalnih komunikacija koja se izraava u bitovima po sekundi (bps).

irokopojasni prenos

irokopojasni sistemi rade na principu analognih signala i opsega frekvencija. Kod analognog prenosa signali su neprekidni i nisu pojedinani. Signali kroz fiziki medijum teku u obliku elektromagnetnih ili optikih talasa. Prenos u irokom opsegu je jednosmeran po jednom kanalu. Na slici je prikazan prenos signala u irokom opsegu.

Ukoliko je irina propusnog opsega dovoljna, jedan kabl moe da poslui za istovremeni prenos vie sistema analognih signala, recimo za prenos kablovske televizije ili mreni prenos. Svakom prenosnom sistemu dodeljen je deo ukupnog prenosnog opsega. Svi ureaji povezani odreenim prenosnim sistemom, kao na primer raunari u LAN-u, moraju biti podeeni tako da koriste samo frekvencije koje su unutar dodeljenog dela ukupnog opsega. U irokopojasnom prenosu signali se kreu jednosmerno, tako da je neophodno da postoje dva razliita puta za podatke da bi signali mogli da stignu do svih ureaja. Postoje dva uobiajena naina da se ovo postigne:

Ukupan propusni opseg moe da se podeli na dva kanala sa razliitim frekvencijama. U takvoj situaciji jedan kanal se koristi za slanje signala, a drugi za prijem. Korienjem dvostrukih kablova u irokopojasnom prenosu. Svaki ureaj je tada povezan sa dvostrukim kablom, tako da se jedan provodnik koristi za prijem, a drugi za slanje podataka.

Poveanje performansi propusnog opsega

Fiziki rast mrea i poveanje saobraaja u njima dovodi do neophodnosti poveanja brzine prenosa informacija. Maksimalnim korienjem odreenog kanala razmenjujemo veu koliinu podataka u kraem vremenu. Najjednostavniji oblik prenosa informacija ili podataka naziva se simpleks. U ovom sluaju, podaci se alju samo u jednom smeru, od predajnika ka prijemniku. Primeri simpleksnog prenosa su radio i televizijski prenosi.

Kod simpleksnog prenosa, problemi do kojih doe za vreme prenosa ne mogu da se otkriju i otklone. Oni koji alju podatke na ovaj nain ak ne mogu da budu sigurni ni u to da li su ti podaci uopte primljeni. U sledeem nivou prenosa podataka, koji se naziva poludupleksni prenos (engl. half-duplex transmission), podaci mogu da se alju u oba smera, ali ne istovremeno. Primeri ovakve komunikacije su kratkotalasne radio stanice i tokivoki.

Kod poludupleksne komunikacije mogue je otkrivanje greaka i zahtev da se vrate podaci koji su oteeni u prenosu. Skoro sve komunikacije modemom su poludupleksne. Krstarenje po World Wide Webu je forma poludupleksne komunikacije. Vi poaljete zahtev za odreenu Web stranicu, a zatim ekate da vam se ona poalje. Najefikasniji metod prenosa podataka je korienje punog dupleksnog prenosa (engl. full-duplex transmission). U ovom sluaju, podaci mogu istovremeno da se prenose u oba smera, a dobar primer ove vrste predstavljaju kablovske veze koje mogu da se koriste za prijem TV kanala, telefonske veze i veze sa Internetom. Telefon je, takoe, primer ureaja koji radi na principu punog dupleksnog prenosa - oba sagovornika mogu da priaju istovremeno.

Modemi su poludupleksni ureaji, to znai da, ili alju podatke, ili ih primaju, neprekidno prelazei iz jednog reima rada u drugi. Mogue je napraviti punu dupleksnu modemsku vezu korienjem dva modema i dve telefonske linije. Jedini zahtev je da oba raunara budu povezana i na odgovarajui nain podeena za ovu vrstu komunikacije.