Glava 6

Glava 6
Elementi mehanike uida

Slobodno se moe rei da smo mi, kao i druga iva bi na Zemlji, u neprekidz c z a nom kontaktu sa raznim vrtama uida. Mi se kreemo kroz uid i udiemo c s ga (vazduh), plivamo u njima i pijemo ih (voda, ...), , naa tela su puna s raznih vrsta uida, .... Medjutim, ako bi trebalo da ukratko deniemo s ovaj pojam potrebno je da se udubimo u strukturu supstance makar do molekularnog nivoa i u analizu ukljuv citi medjumolekularne sile. Naravno, prirodno e se pojaviti i niz pitanja, kao to su da li uide moemo da c s z opiemo zakonima koje smo ve uveli u okviru mehanike ili moramo da s c uvedemo nove? Materija, u principu moe da bude u tri agregatna stanja: vrstom, z c tenom i gasovitom. Iz svakodnevnog iskustva je poznato da tela koja su u c vrstom agregatnom stanju imaju i stalan oblik i stalnu zapreminu. Takodje c je poznato da tenosti imaju odredjenu zapreminu ali ne i oblik (one popric maju oblik suda u kome se nalaze, pri emu se uvek formira i takozvana c slobodna povrina tenosti). Kad je re o gasovima, oni nemaju ni stas c c lan oblik ni stalnu zapreminu (popunjavaju celu zapreminu koja im je na raspolaganju i pri tome poprimaju njen oblik), slika 6.1. Ovaka denicija
Slika 6.1: Jedna ista supstancija u tri agregatna stanja tri agregatna stanja nam pomae da steknemo slikovitu predstavu razliitih z c 145
146
GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA
stanja materije, ali je u odredjenom smislu vetaka i ne sasvim tana. Na s c c primer, obino se smatra da je asfalt u vrstom agregatnom stanju, ali nakon c c dovoljno dugo vremena, njegovi slojevi poinju da klize jedni preko drugih, c to jest, on poinje da se ponaa kao tenost. Takodje, mnoge supstance mogu c s c da budu, u zavisnosti od uslova pod kojim se nalaze, u vrstom, tenom ili c c gasovitom agregatnom stanju.1 Fluid moemo da deniemo na osnovu toga kako se ponaa kada na z s s njega deluje neka sila. Sile koje deluju na tela mogu da se, prema nainu c delovanja, podele na sile istezanja, uvrtanja, komprimovanja (one izazivaju pritisak koji na telo deluje sa svih strana). Tela koja su u vrstom agregatc nom stanju se veoma malo deformiu kada se nalaze pod dejstvom sila, a i s kad se deformiu, ukoliko sila nije preterano velika, nakon prestanka njenog s dejstva, vraaju se u prethodno stanje. Veina uida se, medjutim lako dec c formie i ne vraa u prethodno stanje, jer udi mogu da teku. Tanije reeno, s c c c uid je stanje u kome materija moe da tee i menja oblik zapremine pod z c dejstvom veoma malih sila. Ve je pomenuto da materija moe da egzistira u tri stanja koja se esto c z c zovu faze. Razliite faze materija i njihove osobine mogu da se razumeju c ako se podje od analize sila izmedju atoma koji ine posmatranu materiju. c Tako su atomi u supstanci koja je u vrstom agregatnom stanju, u relac tivno bliskom kontaktu, a sile koje deluju izmedju njih dozvoljavaju atomima samo da osciluju oko ravnotenih poloaja ali ne i da se kreu kroz z z c 2 Te sile mogu da se predsupstancu na takav nain da menjaju okruenje. c z stave kao elastine opruge (slika 6.2) koje mogu da se isteu i sabijaju ali c z ne i da se kidaju. Iz tog razloga materiju koja je u vrstom agregatnom c stanju ne moemo da mnogo deformiemo, a u momentu kada prestane dez s jstvo spoljanjih sila ona pone da se vraa u stanje koje je postojalo pre s c c deformacije. Drugim reima, vrsta tela zadravaju svoj oblik i za to im nije c c z potrebno da se nalaze u nekom sudu. Atomi tene faze, slino onima u vrstoj, su u bliskom kontaktu jedni sa c c c drugima, ali mogu da se pomeraju kroz prostor i na taj nain da promene c okruenje. Tena faza se opire sabijanju, slino vrstoj, ali tenosti mogu z c c c c lako da teku i da se deformiu. Sile koje deluju izmedju atoma u tenom s c agregatnom stanju su privlane i ne dozvoljavaju atomima da lako odu iz c tenosti. Tenosti ostaju u sudu koji je otvoren odozgo. c c Atomi u gasovima su medjusobno udaljeni na rastojanja koja su velika u
Svakodnevni primer za ovo je voda, koja u zavisnosti od temperature i pritiska pod kojima se nalazi, moe da bude u obliku leda, tene vode ili pak vodene pare. z c 2 Drugim reima posmatrani atom supstance u vrstom agregatnom stanju e sve vreme c c c biti okruen jednim istim susedima. z
1
6.1. STATIKA FLUIDA
147
Slika 6.2: Model vrstog i tenog agregatnog stanja c c poredjenju sa veliinom atoma. Sile koje deluju izmedju njih su veoma slabe c osi u sluaju medjusobnih sudara atoma. Iz tog razloga oni mogu ne samo c da teku, ve i da menjaju zapreminu-da se ire i komprimuju (sabijaju), jer c s ima dosta prostora izmedju njih, a sile su, kao to je reeno veoma slabe. s c Gas e izai iz suda koji je otvoren. Kako i gasovi i tenosti mogu da teku, i c c c jedni i drugi spadaju u uide. Glavna razlika izmedju njih je u tome to, kao s to je naglaeno, zapremina gasova moe da se lako poveava i smanjuje, dok s s z c kod tenosti to nije tako. Iz tih razloga ponaanje tenosti i gasova moe da c s c z se prouava zajedno uz izdvajanje situacija kada se pojave razlike. c U toku prouavanja uida videemo da nije potrebno uvodjenje novih c c zikih principa da bi objasnili efekte koji se javljaju u njima. Prvo emo c c prouiti mehaniku uida u stanju mirovanja - statiku uida, a zatim mehaniku c uida koji su u stanju kretanja - dinamiku uida.
6.1
6.1.1
Statika uida
Gustina i pritisak uida
Obzirom na prethodnu analizu slinosti i razlika izmedju raznih faza materije c (vrste, tene i gasovite) moe se rei da su gustine vrstih i tenih tela c c z c c c poredive (jer je prostor izmedju atoma relativno mali) a da je gustina gasova mnogo manja (obzirom na veliki prostor izmedju njegovih estica). Kada c je re o pritisku uida, podsetimo se da su dva najee pominjana pritiska c c sc u uidima krvni i atmosferski pritisak. Pritisak, kao zika veliina, je u c c vezi sa silom koja ga izaziva, ali naravno nije identian njoj. Ponekad, jedna c ista sila (po pravcu, smeru i intenzitetu) moe da izazove veoma razliite z c efekte (slika 6.4). Naime, lupkanje prstom po ramenu nee izazvati nikakve c posledice, ali ako istu silu primenimo iglom doi e do probadanja koe. c c z
148
Slika 6.3: Pritisak unutar gume deluje silama pod pravim uglom na sve povri sa kojima je u kontaktu. s
Slika 6.4: Ista sila primenjena na razliite povrine. c s
6.1. STATIKA FLUIDA
149
Razlika je u tome to je povrina na koju delujemo prstom znatno vea s s c od one ne koju delujemo iglom. Odgovarajua zika veliina koja opisuje c c c razliku u efektima naziva se pritisak, oznaava se sa P i denie izrazom c s P = F , S (6.1)
gde je F sila primenjena pod pravim uglom na oblast povrine S. SI jedinica s za pritisak je 1 N/m2 , naziva se paskal (1 Pa = 1 N/m2 ). Postoji puno drugih jedinica za pritisak koje se nalaze u svakodnevnoj upotrebi, milimetar ivinog stuba (mmHg), bar, ... . Pritisak se na ovaj nain denie za sva z c s agregatna stanja ali je naroito znaajan kada je re o uidima. c c c Sila kojom gas, zatvoren unutar neke posude, deluje na njene unutranje s zidove, je usmerena pod pravim uglom u odnosu na njih. To je posledica injenice da ta sila potie od uida koji je u stanju mirovanja. Mi smo c c ve naglasili da uidi nemaju mogunost da se odupru silama koje izazivaju c c deformacije smicanja. Pritisak u uidima, i sile koje ga izazivaju, stoga imaju uvek sasvim odredjen pravac delovanja-uvek pod pravim uglom u odnosu na bilo koju povr. Ukoliko bi se pojavila dodatna komponenta koja s ne bi bila pod pravim uglom (slika 6.3), ona bi izazvala pomeranje delova uida sve dok ta sila ne bi bila uravnoteena. Na kraju, valja naglasiti da z pritisak deluje na sve povrine, pa tako i na plivaa deluje sa svih strana s c (slika 6.5). Primetimo da su sile koje deluju iznad plivaa manje od onih c
Slika 6.5: Pritisak deluje sa svih strana na plivaa. Strelice reprezentuju c odgovarajue sile. Obratiti panju na njihove razliite intenzitete. c z c ispod, to je i uzrok pojave koja se naziva potisak. O ovoj pojavi e kasnije s c biti vie rei. s c
6.1.2
Promena pritiska sa dubinom uida
Ronioci znaju da pritisak vode raste sa dubinom (otprilike na svakih 10 metara dubine porast je jednak atmosferskom pritisku na nivou mora).
150
Slino tome, atmosferski pritisak opada sa visinom, iz tog razloga avioni c koji lete na velikim visinama moraju da reguliu pritisak u kabinama. Moe s z se rei da je, u oba sluaja, pritisak to vei to smo dublje u uidu, pri emu c c c s c je ovaj efekat izraeniji u vodi nego u vazduhu. Namee se zakljuak da je z c c razlog verovatno u tome to je gustina vode znatno vea od gustine vazduha. s c Na pritisak, u tom smislu, utie zapravo teina uida, jer to je uid c z s gui, ima i veu teinu. Posmatrajmo posudu prikazanu na slici 6.6. Njeno sc c z dno nosi teinu uida koji se nalazi u posudi. Prema formuli (6.1), pritisak z je jednak odnosu teine uida mg i povrine dna posude S z s P = mg . S
Masu uida moemo nai iz poznavanja njegove gustine i zapremine z c m = V, dok je zapremina V = Sh, odnosno jednaka proizvodu povrine poprenog s c preseka suda S i visine uida h. Na osnovu ovih izraza je masa m = Sh, pa e pritisak na dno suda biti c P = (Sh)g . S
Kada se skrate povrine S, za pritisak kojim uid deluje na dno suda usled s sopstvene teine, se dobija z P = gh. (6.2) Iako je izvedena pod odredjenim pretpostavkama ova jednaina ima opti c s karakter. Naime, ak iako ne postoji posuda, ve se posmatrana koliina c c c uida nalazi okruena istim takvim uidom, opet e postojati ova vrsta z c pritiska. Jednaina (6.2), u tom sluaju predstavlja pritisak koji, usled c c sopstvene teine, postoji u svakom uidu gustine na bilo kojoj dubini h z ispod njegove povrine. Ovaj pritisak se esto naziva hidrostatiki pritisak. s c c Atmosferski pritisak je takodje pritisak koji postoji u uidu usled njegove teine. Standardni atmosferski pritisak Patm je prosena vrednost z c atmosferskog pritiska izmerenog na nivou mora. Merenja pokazuju da on iznosi 1 atmosfera = Patm = 1, 01 105 N/m2 = 101 kPa. (6.3) Drugim reima, na dan bez vetra i na nivou mora, stub vazduha iznad c povrine tla od 1,00 m2 Zemljine povrine, ima teinu od 1, 01 105 N. s s z
6.1. STATIKA FLUIDA
151
Slika 6.6: Dno posude nosi teinu cele koliine uida koji se nalazi u njoj. z c Pretpostavimo da smo zaronili do dubine od 10 metara u jezero. Koliki je ukupan pritisak koji bi u tom sluaju delovao na nas? Odgvor je da je c on jednak zbiru atmosferskog pritiska i pritiska od teine vode pa je ukupan z pritisak oko 2 atmosfere.
6.1.3
Paskalov princip
Poto je pritisak jednak sili po jedinici povrine postavlja se pitanje da li s s je mogue kreirati pritisak u uidu direktnim delovanjem sila na njega? c Odgovor je da moe, ali da je to mnogo lake ako je uid zatvoren. Srce z s na primer, stvara krvni pritisak tako to upumpava krv direktno u zatvoren s sistem. Ukoliko pokuamo da upumpamo uid u otvoren sistem, na primer s reku, on e otei od nas. Poto uid u zatvorenom sistemu ne moe da ode, c c s z u njemu je lako stvoriti pritisak primenom odgovarajue sile. c Sta se u stvari deava kada podvrgnemo zatvoren uid pritisku? Poto s s se atomi uida slobodno kreu, oni mogu da prenesu pritisak u sve delove c uida, a time i na zidove suda u kome se nalaze. Izuzetno je vano da se z pritisak pri ovome prenosi bez umanjenja, odnosno podjednako na sve strane.3 Ovo tvrdjenje je poznato pod nazivom Paskalov princip, jer je do tog zakljuka prvi doao francuski lozof i naunik Blez Paskal, i ono c s c bitno razlikuje uide od vrstih tela kod kojih se pritisak prenosi samo du c z
3
Jednak pritisak se prenosi i na zidove suda u kome se nalazi uid.
152
pravca delovanja sile. Paskalov princip je eksperimentalno verikovan, a injenica da se prema c njemu, u zatvorenom uidu, pritisak prenosi neizmenjen u svim pravcima, upuuje na to da je od svih zikih veliina bitnih za uid, najjednostavnije c c c dobiti informaciju o pritisku. Ukoliko u uidi postoji vie nezavisnih izvora s pritiska, prema Paskalovom principu ukupni pritisak u uidu e biti jednak c zbiru pritisaka stvorenih iz nezavisnih izvora. Jedna od najvanijih primena Paskalovog principa su hidraulini sisz c temi, koji predstavljaju sisteme zatvorenih uida koji slue za prenoenje z s delovanja sila. Najei takav sistem su hidrauline konice kod automobila. c sc c c Prost hidraulini sistem koji se sastoji od dva spojena cilindra napunjena c
Slika 6.7: Hidraulini sistem sa dva cilindra i dva klipa. c uidiom i zatvorena klipovima je prikazan na slici 6.7. Primetimo da su oba klipa na istoj visini, tako da na proraune nee uticati dodatni hidrostatiki c c c pritisak. Neka na prvi klip, povrine S1 , deluje pod pravim uglom sila F1 . s Pritisak koji ona stvara je P = F1 /S1 . U skladu sa Paskalovim principom, taj pritisak se prenosi bez gubitaka kroz ceo uid i na sve zidove suda u kome se on nalazi. Usled toga je pritisak P2 kojim uid deluje na drugi klip jednak pritisku P1 . Kako i pritisak P2 moemo da prikaemo kao odnos sile z z koja deluje na drugi klip i njegove povrine, dobija se s F1 F2 = . S1 S2 (6.4)
Dobijena jednaina daje odnos sila i povrina klipova bilo kog hidraulinog c s c sistema, u sluaju kada su klipovi na istoj visini i kada je trenje u sisc temu zanemarljivo. Iz ove jednaine se vidi da hidraulini sistem moe c c z da proizvede manju ili veu silu od one kojom se deluje na njega. Da bi c
6.1. STATIKA FLUIDA
153
proizveli veu silu, potrebno je pritisak primeniti na klip vee povrine. Na c c s primer, ako silom od 100 N pritisnemo levi cilindar na slici 6.7, a desni ima 5 puta veu povrinu, sila koja e delovati na njega e biti 500 N.4 Primer c s c c jednog estog hidraulinog sistema koji se koristi za koenje kod automobila c c c je predstavljne na slici 6.8. Prosti hidraulini sistemi, bez obzira na to to mogu da uveaju silu c s c kojom se deluje na jedan njihov cilindar, ne mogu da poveaju iznos rada. c Rad je jednak proizvodu sile i rastojanja, na koje je u ovom sluaju pomeren c cilindar, a vei cilindar se pomera na manje rastojanje. I to se doda vie c s s cilindara vee povrine, na kojima se dobijaju vee sile, to se oni manje c s c pomeraju.
Slika 6.8: Hidraulini koioni sistem kod automobila. c c
6.1.4
Kalibracija, apsolutni pritisak i merenje pritiska
Ukoliko nam na kolima ispusti guma i pokuamo da je pumpamo kod vulkas nizera, primetiemo da e kazaljka uredjaja kojim se to radi u poetku c c c pokazivati da je pritisak u gumi jednak nuli. U stvari, obzirom da na to da na gumi postoji rupa, vazduh je iz nje izlazio sve dok se pritisak u njoj nije izjednaio sa atmosferskim to znai da nije jednak nuli. Zato onda c s c s mera pritiska koji koriste vulkanizeri u ovom sluaju pokazuje nulu? U c c ovome ipak nema nikakve misterije jer su merai pritiska dizajnirani tako c da pokazuju razliku pritiska u sistemu i atmosferskog pritiska. U tom smislu oni pokazuju nulu kada je pritisak u sistemu atmosferski a neku pozitivnu vrednost kada je pritisak vei od atmosferskog. c Slina je situacija sa ljudskim telom, jer u svakom njegovom delu, osim c krvnog pritiska, postoji i atmosferski. U prethodnom poglavlju je naglaeno s da se ukupni pritisak u uidu dobija kada se saberu svi pritisci koji potiu od c razliitih izvora, u sluaju tela-od srca i od atmosfere. Atmosferski pritisak, c c
4 Hidraulini sistemi su u ovom smislu slini polugama, ali imaju prednost u tome to c c s pritisak moe da se prenosi sa jednog mesta na drugo, kroz proizvoljno savijene sudove u z kojima se nalazi uid.
154
medjutim, nema uticaj na strujanje krvi jer se dodaje kako pritisku kojim se krv ispumpava iz srce, tako i pritisku kojim se uvlai u njega. Dakle, i ovde c je bitno znati za koliko je krvni pritisak vei od atmosferskog. U tom smislu c se, krvni pritisak, kao i pritisak u gumama, meri u odnosu na atmosferski. Podeavanje uredjaja za merenja pritiska da pokazuju razliku pritiska u s odnosu na atmosferski, odnosno da pokazuju nulu kada su oni jednaki, se naziva kalibracija.5 Ukoliko nas zanima ukupan ili apsolutni pritisak uida na nekoj dubini ispod njegove slobodne povrine, on e biti jednak zbiru atmosferskog s c pritiska Patm i kalibrisanog pritiska Pk Pabs = Pk + Patm , (6.5)
gde je sa Pabs oznaen traeni apsolutni pritisak. Na primer, ako instruc z ment za merenje pritiska, pokazuje da je pritisak u gumi automobila 2 atm, to znai da je apsolutni pritisak 3 atm. Postoji puno uredjaja za merenje c
Slika 6.9: Aneroid koristi mehove za povezivanje sa mehanikim pokazivaem c c pritiska. pritiska, od onih koji mere pritisak u gumama do onih sa manetnom za z merenje pritiska krvi u ljudskom telu. Za njihovo funkcionisanje je bitna injenica da se pritisak u uidima prenosi bez gubitaka to omoguuje prec s c cizno merenje pritiska instrumentima koji mogu da budu udaljeni od sistema u kojem se on odredjuje.
5 Kalibracija je pojam koji je sasvim generalan i koji se koristi i u drugim oblastima gde god se vri podeavanje mernih aparata u skladu sa nekim zahtevima. s s
6.1. STATIKA FLUIDA
155
Na slici 6.9 je prikazana skica jednog od najeih mehanikih uredjaja c sc c za merenje pritiska koji se naziva aneroid. U svim mehanikim sistemima c za merenje pritiska, koristi se injenica da pritisak stvara silu ije se deloc c vanje u samom uredjaju na neki nain prevodi u pokazivanje kazaljke na c odgovarajuoj skali. c
Slika 6.10: Visina stuba uida mora da bude jednaka sa obe strane obzirom da je U cev otvorena. Druga klasa kalibrisanih instrumenata za merenje pritiska se zasniva na tome da je pritisak koji svaki uid ima usled sopstvene teine P = gh. Oni z se sastoje od U cevi koja se naziva manometar. Na slici 6.10 je prikazana takva cev koja ima oba kraja otvorena ka atmosferi. Atmosferski pritisak koji deluje sa obe strane cevi na uid, prenosi se kroz njega bez gubitaka pa se u ukupnom iznosu ponitava. Ukoliko bi sa jedne strane cevi stub s tenosti bio na veoj visini, usled razlike u pritiscima (sa te strane e biti c c c vei pritisak) uid e tei sve dok se pritisci ne izjednae. c c c c Da vidimo sada kako funkcionie manometar kada merimo pritisak u s nekom sistemu. Pretpostavimo da je jedna strana U cevi povezana sa nekim izvorom pritiska Pabs (to moe da bude prosto jedan deiji balon, slika 6.11). z c Pritisak se prenosi bez gubitaka na manometar, i nivoi uida u njemu sada nisu vie jednaki. Pritisak Pabs je vei od atmosferskog, za iznos gh, gde je s c gustina tenosti u manometru. Na slici 6.12 je prikazana situacija kada je c mereni pritisak manji od atmosferskog. Manometri sa jednom otvorenom stranom ka atmosferi su idealni instrumenti za merenje kalibrisanog pritiska. Taj kalibrisani pritisak Pg = gh se,
156
Slika 6.11: Pritisak u deijem balonu je vei od atmosferskog. c c
Slika 6.12: Pritisak u pakovanju vakuumiranog kikirikija je manji od atmosferskog.
6.1. STATIKA FLUIDA
157
kao to je pokazano, odredjuje merenjem visine stuba uida h. s Najei uid koji se koristi u ovakvim manometrima je iva. Upravo se c sc z ovakvi manometri koriste za merenje krvnog pritiska. Manetna u koju z se upumpava vazduh se stavlja na gornji deo ruke (slika 6.13) u nivou srca. Naizmeninim stiskanjem i oputanjem gumenog balona pumpice se c s u manetnu upumpava vazduh i u njoj stvara pritisak koji se prenosi i do z glavne arterije i do manometra. U trenutku kada ovaj pritisak postane vei c od krvnog pritiska, krv ispod manetne prestane da struji. Nakon toga se z
Slika 6.13: Merenje krvnog pritiska pomou manometra sa ivom. c c pone sa isputanjem vazduha iz manetne i oslukuju se umovi koji e c s z s s c oznaiti da je krv poela da struji ponovo. Kao to je poznato, pritisak u c c s krvi nije konstantan ve pulsira u ritmu rada srca, i u svakom njegovom c otkucaju dostie maksimum koji se naziva sistolni pritisak (kada srce upz umpava krv u krvotok), i minimum koji je poznat pod nazivom dijastolni pritisak (kada srce uvlai krv). Kada, usled isputanja vazduha iz manetne c s z pritisak u njoj opadne ispod pritiska u arteriji, krv poinje u mlazu da struji c kroz nju i u tom momentu se oitava sistolni (gornji) pritisak, odnosno odgoc varajua visina ive u manometru. Pri daljem snienju pritiska u manetni, c z z z u stetoskopu se uju ritmini pulsevi (u ritmu rada srca). Ako se nastavi sa c c sniavanjem pritiska u manetni, u jednom momentu e se pritisak u njoj z z c izjednaiti sa dijastolnim, to znai da se arterija potpuno otvorila. To znai c s c c da u tom momentu treba pogledati na kom je nivou ivin stub u manometru z i to oitati kao donji pritisak. Tipine vrednosti krvnog pritiska za odrasle c c
158
osobe su, gornji 120 mm Hg a donji 80 mm Hg, to se esto izgovara kao s c 120 sa 80 i obino pie 120/80. Gornji pritisak ukazuje na ekasnost srca c s pri pumpanju krvi u arterije, dok drugi daje podatke o elastinosti arterc ija koje na taj nain odravaju pritisak izmedju otkucaja na, za organizam c z poeljnoj, vrednosti. z
Slika 6.14: Barometar sa ivom za merenje atmosferskog pritiska. z Barometar je instrument za merenje atmosferskog pritiska. Zivin barometar je prikazan na slici 6.14. On nije konstruisan da meri kalibrisani, ve atmosc ferski pritisak, a to je postignuto time to je u zatvorenom delu cevi, iznad s ivinog stuba, praktino vakuum. Pritisak ivinog stuba u tom sluaju z c z c uravnoteava atmosferski pritisak pa je Patm = gh, gde je sa oznaena z c gustina ive. Ako dodje do promena u atmosferskom pritisku, tada i visina z ivinog stuba varira, ime se dobija jedan od veoma znaajnih podataka za z c c vremensku prognozu. Barmometar moe da se koristi i kao altimetar,6 poto z s atmosferski pritisak, varira sa visinom.
6.1.5
Arhimedov princip, sila potiska
Kada nakon dueg vremena provedenog u vodu izadjemo iz nje, ruke i noge z nam neko vreme izgledaju tee nego to jesu. Razlog je to nakon izlaska iz z s s vode nema vie sile potiska koja je delovala na nas dok smo bili u njoj. Sta s izaziva tu silu? Zato neki predmeti plivaju na vodi a neki ne? Da li potisak s deluje na nas i kada smo van vode - odnosno u atmosferi ili on deluje samo na balone punjene helijumom?
6
Instrument za merenje nadmorske visine.
6.1. STATIKA FLUIDA
159
Odgovor na ova pitanja se moe nai ako se podje od injenice da pritisak z c c u uidu raste sa dubinom. To, izmedju ostalog znai da e sila koja deluje c c na donji deo predmeta koji se nalazi u uidu, biti vea od sile koja deluje na c njegov gornji deo. Iz tog razloga, kada se bilo koje telo potopi u neki uid, javlja se rezultujua sila usmerena na gore. Ova sila se naziva sila potiska. c Ukoliko je ona vea od teine tela, izdii e ga na povrinu i ono e ploviti. c z c c s c Ukoliko je pak, sila potiska manja od teine tela, telo e potonuti.7 z c
Slika 6.15: Sila potiska je jednaka razlici sila koje deluju na donju i gornju povrinu potopljenog tela. s Koliki je intenzitet ove sile? Da bi odgovorili na to pitanje, izvrimo anals izu onoga to se deava u uidu kada potopljeno telo izvadimo iz njega (slika s s 6.16). Prostor koji je telo zauzimalo, sada ispunjava uid teine Qf . Njegova z teina je kompenzovana okolnim uidom, i, poto je uid u stanju mirovanja, z s sila potiska mora da bude jednaka Qf . Do tog zakljuka je prvi doao vec s liki grki matematiar i pronalaza Arhimed, koji je denisao odgovarajui c c c c princip, mnogo pre nego to je koncept sile uveden u ziku. Arhimedov s princip glasi: Sila potiska kojom uid deluje na telo koje se nalazi u njemu, je jednaka teini uida koji je bio na tom mestu koje z sada telo zauzima. Jednaina koja reprezentuje ovaj princip glasi c Fp = Qf , (6.6) gde je Fp sila potiska a Qf teina telom istisnutog uida (na ije je mesto z c dolo telo). Arhimedov princip vai za bilo koje telo potopljeno u ma koji s z uid, bez obzira na to da li je telo delimino ili potpuno potopljeno u njega. c
7 Pri ovome ne treba zaboraviti da sila potiska, bez obzira na to da li telo pliva ili je potonulo, uvek postoji.
160
Slika 6.16: (a) Na telo potopljeno u uid deluje sila potiska. (b) Kada se telo izvadi njegovo mesto zauzima uid. Sila potiska je u tom sluaju jednaka c teini uida koji je popunio mesto na kome se nalazilo telo. z Plivanje i tonjenje Bacimo li grumen gline u vodu on e potonuti. Medjutim, ako od tog istog c komada gline oblikovanjem napravimo telo oblika amca, ono e plivati. c c Zato? Obzirom na oblik, amac napravljen od gline e istisnuti vie vode s c c s nego telo jednake mase ali oblika lopte, to znai da e sila potiska koja s c c delje u tom sluaju biti vea. Analogan zakljuak vai i za brodove koji su c c c z u najveoj meri napravljeni od elika. c c Gustina i Arhimedov princip Gustina je veoma vana zika veliina kod primene Arhimedovog principa. z c c Tako srednja gustina nekog tela u potpunosti odredjuje da li e ono plivati c ili tonuti. Ukoliko je srednja gustina manja od gustine uida u kome se telo nalazi, ono e plivati. Razlog je, to uid u tom sluaju, budui da je gui c s c c sc sadri vie mase, a time i teine, u istoj zapremini. Sila potiska, koja je, kao z s z to smo videli, jednaka teini telom istisnutog uida, je tada vea od teine s z c z samog tela. Koliko duboko e pak dato telo koje pliva da utone, zavisi od odnosa c gustine uida i gustine tela. Na primer, brod koji nije optereen teretom e c c imati manju gustinu i manje e utonuti od istog broda kada je natovaren. c Kod tela koja plivaju, interesantno je poznavati odnos zapremine koja je potopljena (Vpot ) i celokupne zapremine tela Vt . Kako je zapremina utonulog dela tela Vpot jednaka zapremini uida koji je time istisnut Vf , ovaj odnos je Vf Vpot = = . Vt Vt
6.1. STATIKA FLUIDA
161
Veza odgovarajuih gustina se moe dobiti ako zamenimo izraz V = m/ u c z prethodni mf /f Vf = Vt mt /t gde je t srednja gustina tela a f gustina uida. Poto posmatrano telo s pliva, njegova masa i masa istisnutog uida su jednake, pa se krate u gornjem izrazu. Nakon toga on prelazi u = t . f (6.7)
Znaaj dobijene relacije je u tome to moe da se iskoristi za merenje gustina c s z tenosti na osnovu poznavanja odnosa zapremine potopljenog dela tela i c njegove ukupne zapremine.
6.1.6
Kohezija i adhezija u tenostima. Povrinski napon c s
Privlane sile izmedju molekula istog tipa, nazivaju se sile kohezije. Tenosti c c ostaju u sudu otvorenom odozgo jer sile kohezije dre molekule tenosti zaz c jedno. Hodanje nekih insekata po vodi takodje moe da se objasni postojanz jem sila kohezije. Privlane sile izmedju molekula razliite vrste, nazivaju c c se sile adhezije. Takve sile dre kapi kondenzovane vode zalepljenim za z prozorska stakla ili lie biljaka (slika 6.17). sc
Slika 6.17: Kapi vode na listu i insekt koji hoda po povrini vode-efekti sila s adhezije i kohezije.
Povrinski napon s Sile kohezije izmedju molekula imaju za posledicu da se slobodna povrina s teosti ponaa slino zategnutoj gumi. Ona se, usled toga, kontrahuje do n s c najmanje mogue povrine-odnosno, ako je to mogue, formira sfernu kap. c s c Taj efekat se zove povrinski napon. Slika 6.18, pokazuje kako sile kos hezije redukuju slobodnu povrinu tenosti. Razlog postojanja ove tenje s c z
162
kod tenosti je to je za molekule koji se nalaze u njenoj unutranjosti, c s s ukupna sila jednaka nuli, budui da su sa svih strana okrueni priblino c z z jednakim brojem suseda. Kod molekula koji se pak nalaze u povrinskom s sloju tenosti, obzirom da sa gornje strane nisu u jednakom broju okrueni c z molekulima iste vrste, se javlja nenulta rezultujua privlana sila usmerc c ena ka unutranjosti tenosti. Povrinski napon je prema tome posledica s c s
Slika 6.18: Povrinski napona je odgovaran za tenju kapi uida da smanji s z slobodnu povrinu. s sila kohezije. Na slici 6.18 su prikazane sile koje deluju na molekulima koji se nalaze na karakteristinim mestima, kao i odgovarajue rezultujue sile. c c c Kada je kap nesfernog oblika pojavljuju se rezultantne sile koje su tako usmerene da imaju tenju da molekule rasporede tako da je slobodna povrina z s minimalna.
Slika 6.19: Ispupenje na povrini tenosti se, usled tenje za smanjenjem c s c z slobodne povrine tenosti, izravnava. s c U sluaju hodanja insekta po vodi, povrinski napon se suprotstavlja c s teini insekta i on ostaje na povrini vode ne prodirui u nju. Deo noge z s c insekta koji dodiruje vodu izaziva zakrviljavanje njene povrine. Usled toga s se javlja sila povrinskog napona koja, kao to smo rekli ima tenju da s s z
6.1. STATIKA FLUIDA
163
smanji slobodnu povrinu tenost. Ta sila je tangencijalna na povrinu a s c s 8 njena rezultanta je usmerena vertikalno na vie. s
Slika 6.20: Kapi vode na listu i insekt koji hoda po povrini vode-efekti sila s kohezije. Slino se deava i kada se na povrinu vode paljivo postavi igla u leei c s s z z c poloaj. Ona takodje nee potonuti, medjutim, kao i u sluaju insekta, z c c ne moe se rei da pliva na vodi usled sile potiska, jer je njena gustina z c znatno vea od gustine vode pa bi u skladu sa time trebalo da potone. c Cinjenica da igla ostaje na povrini vode se moe objasniti pojavom sila s z povrinskog napona koje kompenzuje teinu igle. Naime, igla deformie s z s slobodnu povrinu tenosti usled ega se javlja sila povrinskog napona ija je s c c s c rezultantna usmerena suprotno od teine igle. Da se ovo ne deava usled sile z s potiska moemo da se uverimo ako iglu na povrinu vode spustila vertikalno. z s U ovom sluaju njena teina deluje na manju povrinu, probija povrinski c z s s sloj vode i, usled vee gustine u odnosu na gustinu vode, tone na dno. c
Sile povrinskog napona koje deluju na razne molekule u zakrivljenom delu povrine s s mogu da se razloe na dve komponene, jednu vertikalnu i drgugu pod pravim uglom u z odnosu na nju. Te normalne koponente se ponitavaju jer ih ima podjednak broj sa svih s strana posmatranog molekula, dok se vertikalne sabiraju i daju pomenutu rezultujuu silu c koja je usmerena na vie. s
8
164
U obe opisane situacije povrina vode se ponaa kao rastegnuta guma u s s kojoj se, kada se na nekom mestu pritisne i deformie, javljaju elastine sile s c koje tee da je vrate u prvobitno stanje u kome je imala najmanju povrinu. z s Povrinski napon nije isti za sve supstance ve zavisi od vrste tenosti, s c c odnosno od intenziteta sila kohezije koje deluju izmedju molekula. Na slici 6.21 je prikazan jedan od naina da se izmeri povrinski napon. Opna c s tenosti deluje silom povrinskog napona na pokretni deo rama, teei da c s z c smanji veliinu slobodne povrine. Ta sila zavisi od vrste tenosti i moe c s c z biti izmerena.9 Svakoj tenosti se pripisuje veliina koja se zove koecijent c c povrinskog napona. Ova veliina se obino oznaava sa i pokazuje s c c c koliko je velika sila povrinskog napona koja se stvara u njoj. Koecijent s
Slika 6.21: Opna od sapunice na ramu sa jednom pokretnom stranom. povrinskog napona se precizno denie kao odnos sile povrinskog napona s s s F po jedinici duine rastegnute opne tenosti L, odnosno z c = F . L (6.8)
Jedinica za koecijent povrinskog napona, prema ovoj jednaini, je N/m. s c Pri primeni ove jednaine treba biti paljiv jer, na primer u situaciji koja je c z predstavljena na slici 6.21 duina rastegnute opne L je jednaka dvostrukoj z duini pokretnog rama l. Razlog je to postoje dve strane opne koje su z s prilepljene za ram (ovo se lepo vidi na drugom delu slike koji predstavlja pogled sa strane na presek rama sa opnom). Povrinski napon takodje stvara pritisak unutar mehurova (od sapunice s na primer). Usled tenje da slobodna povrina bude to je mogue manja, z s s c opna mehura sabija gas koji je zarobljen unutar njega i time mu poveava c pritisak. Podsetimo se ta se deava kada naduvani deji balon pustimo iz s s c
Najjednostavniji nain je da se za pokretni ram zakai dinamometar i direktno izmeri c c ova sila, tako to emo na pokretni ram delovati silom suprotno od sile povrinskog napona, s c s tako da se ram nadje u stanju mirovanja, a to e biti u sitaciji kada su ove dve sile jednake. c
9
6.1. STATIKA FLUIDA Tenost c Voda (na 0o C) Voda (na 20o C) Voda (na 100o C) Sapunica Etil alkohol Glicerin Ziva Maslinovo ulje Krv (na 37o C) Krvna plazma (na 37o C) Zlato (na 1070o C) Kiseonik (na 193o C) Helijum (na 269o C) Koef. povr. napona (N/m) 0,0756 0,0728 0,0589 0,0370 0,0223 0,0631 0,465 0,032 0,058 0,073 1,000 0,0157 0,00012
165
Tabela 6.1: Koecijent povrinskog napona nekih tenosti (na 20o C ukoliko s c nije drugaije naznaeno). c c
ruke. Guma se kontrahuje i izbacuje vazduh van iz balona, terajui ga da se c kree slino raketi. Pri ovome balon doivljava najvee ubrzanje u trenucima c c z c pre nego to potpuno izbaci viak vazduha, odnosno kada se sakupi na nas s jmanju veliinu. Na osnovu ovoga moemo da zakljuimo da e pritisak c z c c unutar mehura biti utoliko vei to je on manji. Kalibrisani pritisak unutar c s sfernog mehura je 4 , (6.9) P = r gde je r njegov poluprenik. Dakle, to je manji poluprenik mehura, vei je c s c c
Slika 6.22: Spajanje manjeg mehura sa veim. c pritisak unutar njega.10 Posledica ovakve zavisnosti pritiska od poluprenika c mehura je injenica da kada se sudare dva mehura, uvek iz manjeg udje c vazduh u vei, pri emu se formira jo vei mehur. c c s c
10
Sabijanjem iste koliine vazduha na manju zapreminu raste njegov pritisak. c
166
Veoma je interesantna uloga povrinskog napona u procesu disanju ljudi. s Naa plua se naime sastoje od stotine miliona sluzavih kesica koje se nazis c vaju alveole. One su veoma sline po obliku do sada prouavanim mehurovima c c (slika 6.23). Mi moemo da udahnemo (i izdahnemo) vazduh u plua bez z c rada bilo kojih miia, zahvaljujui kontrahovanju ovih kesica usled povrinskog sc c s napona. Povrinski napon alveola mora da bude u odredjenom opsegu vreds nosti. Ako je preveliki, kao kada voda udje u plua, ne moemo da udahc z nemo. To je najvei problem kod oivljavanja utopljenika. Drugi problem c z se javlja kod beba koja se rode bez supstance pod nazivom surfaktant koja slui za smanjenje povrinskog napona. Pluima je bez te supstance jako z s c teko da poveaju zapreminu i to je poznato pod nazivom bolest hijalinih s c membrana. To je obino glavni uzrok smrti a najee se deava kod prec c sc s rano rodjene dece. Emzem je naredni mogui problem kod funkcionisanja c alveola. Zid alveola moe da se oteti, u tom sluaju se one kombinuju i z s c formiraju veu kesicu sluzi koja budui da ima vei poluprenik proizvodi c c c c manji pritisak pa je sposobnost disanja umanjena.
Slika 6.23: Bronhijalne cevi se zavravaju alveolama koje lie na male s c mehurove.
Adhezija. Kapilarne pojave Zato voda klizi lake niz oprana i voskirana kola nego niz ona koja su s s samo oprana? Odgovor je da su adhezione sile izmedju vode i voska mnogo manje nego izmedju vode i boje na kolima. Takozvani ugao kvaenja s (granini ugao ili ugao dodira) je direktno povezan sa odnosom kohezivnih c i adhezivnih sila. Ukoliko je intenzitet sila kohezije vei od sila adhezije, c vei je ugao , i tenosti tee da formiraju kapi. Sto je manji ovaj ugao, c c z to su adhezivne sile vee od kohezionih i postoji veoma izraena tenja ka c z z razlivanju kapi (slika 6.24).
6.1. STATIKA FLUIDA
167
Slika 6.24: Vei ugao kvaenja odgovara veoj vrednosti odnosa kohezionih c s c i adhezionih sila. Povrina tenosti se uvek postavlja normalno na rezultantnu silu. U tom s c smislu je potrebno izvriti analizu veliine ove sile za molekule koji su blizu s c molekula vrstog tela u (ili na) kome se nalazi tenost. c c Ukoliko su adhezione sile vee od kohezionih (na primer u sluaju komc c binacije voda i staklo), slobodna povrina tenost e imati konkavan oblik s c c (slika 6.25) i kae se da tenost kvasi vrsto telo. U ovom sluaju je ugao z c c c . kvaenja < 90 s
Slika 6.25: Konveksan i konkavan oblik dela slobodne povrine tenosti u s c blizini vrstog tela. c
168
Kada su kohezione sile vee od adhezionih (iva i staklo), tenost ne c z c kvasi vrsto telo i deo njene slobodne povrine koji se nalazi blizu stakla c s ima konveksni oblik, a ugao kvaenja je > 90 . Ukoliko je = 0 , nastaje s potpuno kvaenje, a ako je = 180 , potpuno nekvaenje. s s Veoma vaan fenomen, koji se javlja, kod uzanih cevi, otvorenih na oba z kraja, iji je prenik mali, zbog razlike u intenzitetu sila adhezije i kohezije, c c su kapilarne pojave.11 Ovakve cevi, prenika manjeg od 1 mm, se iz tog c razloga nazivaju kapilare. Ukoliko se kapilara postavi vertikalno u neki sud, usled kapilarnih efekata nivo tenosti unutar cevi e, usled interakcije tenosti i zida suda, da se, ili c c c c podigne ili spusti u odnosu na nivo tenosti u sudu. Sta e tano desiti, c c u datom sluaju, zavisi od odnosa intenziteta kohezionih i adhezionih sila, c odnosno od veliine ugla kvaenja. c s Supstance Ziva/staklo Voda/staklo Voda/paran Voda/srebro Organske tenosti/staklo c Etil alkohol/staklo Kerozin/staklo Ugao kvaenja s 140 0 107 90 0 0 26
Tabela 6.2: Ugao kvaenja za neke supstance (na 20 C). s
Ukoliko su u pitanju takve supstance da je ugao kvaenja manji od s 90 , nivo uida u kapilari e se podii, a ako su takve da je vee od 90 , c c c nivo e se spustiti. Ziva, na primer, ima veoma veliki koecijent povrinskog c s napona i veoma veliki ugao kvaenja sa staklom. Njena slobodna povrina s s se u kapilari krivi na dole slino kapi. Ovakve zakrivljene povrine u cevi se c s nazivaju meniskusi. Na slici 6.26 je prikazan ovaj efekat, gde se vidi da je posledica sile povrinskog napona, rezultujua sila koja deluje na dole i sputa nivo ive s c s z tako da je on nii od nivoa slobodne povrine ive u sudu. Osim toga, sila z s z povrinskog napona izaziva izravnavanje nivoa ive u kapilari. Isprekidana s z linija na ovoj slici pokazuje oblik koji bi povrina ive u cevi imala da nema s z efekta izravnavanja usled sile povrinskog napona. s
11 Tako e se na primer, kap krvi ako se dodirne jednim krajem kapilare, izobliiti i ui c c c u nju.
6.1. STATIKA FLUIDA
169
Slika 6.26: Kapilara od stakla u ivi. z
Slika 6.27: Kapilara od stakla u vodi.
170
Nivo vode u staklenoj kapilari se, sa druge strane, podie iznad nivoa z slobodne povrine u sudu (slika 6.27) jer je ugao kvaenja praktino 0 . s s c Povrinski napon usled toga deluje na povrinu vode u kapilari na gore i s s izravnava je smanjujui joj veliinu. c c Visina na koju e se podii nivo tenosti u kapilari se moe izraunati c c c z c na sledei nain. Kako se tenost nalazi u gravitacionom polju, njen nivo c c c u kapilari se zapravo podie sve dok se ne uravnotee teina stuba Q i sila z z z povrinskog napona koja ga vue na gore (slika 6.27). s c Ukupna sila povrinskog napona koja deluje na slobodnu povrinu tenosti s s c u kapilari poluprenika r je12 c Fpn = L = 2r Kako je teina stuba Q = mg = V = r2 hg, za visinu h se dobija z h= 2 . gr (6.10)
Prema ovoj relaciji, visina stuba je proporcionalna koecijentu povrinskog s napona , koji je zapravo i uzrok podizanja tenosti. Osim toga, vidi se da c je visina stuba obrnuto proporcionalna polupreniku cevi-to je cev ua na c s z veu visinu se podie nivo jer se ista masa i zapremina rasporedjuje na veu c z c visinu. Visina h je takodje obrnuto proporcionalna gustini uida, jer vea c gustina znai da se ista masa nalazi u manjoj zapremini. c Jedno od objanjenja kako voda iz zemlje, koju apsorbuje korenje, stie s z do vrha drvea se bazira upravo na kapilarnim pojavama. Iako to nije jec dini efekat koji treba imati u vidu prilikom objanjenja transporta vode od s korena prema liu, injenica je da se oni izdiu na vie kao lanac drei se sc c z s z c medjusobno spojeni kohezivnih silama.
6.1.7
Pritisci u ljudskom telu i njihovo merenje
Pored merenja temperature prilikom lekarskih pregleda se veoma esto meri c i krvni pritisak. Kontrolisanje visokog krvnog pritiska je poslednjih decenija dovelo do znaajnog smanjenja sranih udara. Osim krvnog postoje i drugi c c pritisci u ljudskom telu koji se takodje mogu meriti i koji mogu da daju veoma vane podatke o zdravstvenom stanju organizma. z
12 Pri ovome je potrebno uzeti u obzir da je popreni presek kapilare krug, usled ega je c c veliina L jednaka njegovom obimu, odnosno, L = 2r. c
6.1. STATIKA FLUIDA
171
Slika 6.28: Cevi raznih poprenih preseka. c Deo tela Krvni pritisak u velikim arterijama (mirovanje) - Maksimalni (sistolni) - Minimalni (dijastolni) Krvni pritisak u velikim venama Oko Mozak i kimena modina (leei poloaj) c z z c z Mokrana beika c s - kada nije puna - kada je puna Grudna upljina (izmedju plua i rebara) s c Izmedju plunih krila c Digestivni trakt - esophagus - u stomaku - u crevima Srednje uvo Kalibrisani pritisak u mm Hg 100-140 60-90 4-15 12-24 5-12 0-25 100-150 -8 do -4 -2 do +3 -2 0-20 10-20 <1
Tabela 6.3: Tipine vrednosti pritiska u ljudskom telu. c
Krvni pritisak Najee merenje arterijskog krvnog pritiska je ve opisano i kao to smo c sc c s videli sastoji se u odredjivanju sistolnog i dijastolnog pritiska. Ukkoliko se
172
ustanovi da je sistolni pritisak hronino visok, to upuuje na povean rizik c c c od sranog udara. Ukoliko je ovaj pritisak previe nizak, moe da dovede c s z do nesvestica i oseaja slabosti. Sistolni pritisak dramatino raste u toku c c zikih aktivnosti ali se docnije vraa na normalu. Ovakve oscilacije sisc c tolnog pritiska ne predstavljaju opasnost po organizam ak se moe rei da c z c blagotvorno deluje na cirkulaciju krvi. Dijastolni pritisak je sa druge strane inidikator balansa uida u organizmu. Njegova niska vrednost ukazuje na verovatno postojanje unutranjih krvarenja i neophodnost transfuzije. Nas suprot ovome, visok dijastolni pritisak ukazuje na proirenje krvnih sudova s koje moe biti izazvano unoenjem prevelike koliine tenosti u krvni sistem z s c c prilikom transfuzije. Posledica toga su otean rad srca prilikom pumpanja z krvi u krvotok. Krvni pritisak moe takodje da se meri i u glavnim venama, sranim koz c morama, arterijama koje vode ka mozgu i pluima. Ti pritisci se prate c uglavnom tokom operacija kao i kod pacijenata u intenzivnoj nezi. Da bi se izmerile vrednosti ovih pritisaka, posebno obueni medicinski radnici c ubadaju tanke cevice-katetere, na odgovarajua mesta i povezuju ih sa c c spoljanjim mernim uredjajima do kojih se, preko katetera, prenosi pritisak. s Oni pritisak c Oi imaju uobiajen sferni oblik usled postojanja pritiska u njima, koji se c c naziva intraokularnim pritiskom i koji je u normalnim uslovima izmedju 12,0 i 24,0 mm Hg. Ukoliko je cirkulacija tenosti u oku blokirana, to moe da c z dovede do porasta pritiska u njemu, to se naziva glaukom. Pritisak u tom s sluaju raste do 85,0 mm Hg. Sila koju izaziva ovoliko veliki pritisak moe c z pri tome da trajno oteti optiki nerv. Da bi stekli oseaj o kolikoj je sili s c c re, podjimo od toga da pozadina prosenog oka ima povrinu od oko 6 cm2 , c c s i da na nju, u ovim uslovima, deluje pritisak od 85,0 mm Hg. Sila F koja odgovara ovom pritisku je, kao to znamo, jednaka proizvodu pritiska P i s povrine S na koju deluje. Da bi silu dobili u njutnima, izraziemo povrinu s c s u m2 a pritisak u N/m2 . Odatle je F = hgS = (85 103 m)(13, 6 103 kg/m3 )(6 104 m2 ) = 6, 8 N. Sila od 6,8 N odgovara masi od m = F/g = 6, 8 N/9, 80 m/s2 0, 69 kg. To znai da je efekat ovolikog pritiska c u oku ekvivalentan situaciji u kojoj bi oko stalno pritiskao teg od oko 700 grama, odakle postaje jasno kako dolazi do oteenja optikog nerva. s c c Ljudi starosti preko 40 godina imaju veu verovatnou da dobiju glaukom c c i trebalo bi da se ee podvrgavaju kontroli onog pritiska. Veina merenja c sc c c ovog pritiska se svodi na delovanje nekom silom na deo povrine oka i na regs istrovanje ponaanja oka u takvoj situaciji. Ukoliko je intraokularni pritisak s
6.1. STATIKA FLUIDA visok oko e se, pri ovome, manje deformisati. c Pritisak u pluima c
173
Pritisak u pluima raste i opada sa svakim udahom. On pada ispod atc mosferskog (negativan kalibrisani pritisak) kada udiemo, odnosno uvlaimo s c vazduh u njih. On je vei od atmosferskog (pozitivan kalibrisani pritisak) c kada izdiemo, odnosno izbacujemo vazduh iz plua. s c Pritisak u pluima nastaje kao rezultat vie uticaja. Rad miia dic s sc jafragme i rebarnog prostora je neophodan za udisanje. Miii povlae sc c pluna krila prema spolja i smanjuju pritisak u njima. Zahvaljujui povrinskom c c s naponu u alveolama se stvara pozitivan pritisak koji nam omoguuje da c moemo da izbacimo vazduh iz plua bez dodatnih miinih aktivnosti. z c sc Ljudi koji su prikljueni na aparate za respiraciju izbacuju vazduh iz plua c c upravno na taj nain. Miii mogu da dodaju svoj uticaj na taj pozitivni c sc pritisak i da pomognu izbacivanje vazduha (na primer kaljanjem). s
Slika 6.29: Pritisci u pluima i grudnoj upljini tokom udisanja i izdisanja c s vazduha. Cinjenica je da bi plua mogla da, usled povrinskog napona u alveolama, c s kolabiraju kada ne bi bila prilepljena za unutranji zid grudi adhezionim s silama u tenosti. Pritisak u ovoj tenosti koja spaja plua sa zidom grudne c c c upljine, je usled toga negativan, i kree se od -4 do -8 mm Hg, u toku s c izdisanja i udisanja vazduha, respektivno. Ukoliko bi vazduh uao u grudnu s upljinu, to bi prekinulo vezu plua za njene zidove, i jedno ili oba pluna s c c krila bi se sakupila. U sluaju da se to desi primenjuje se sukcija, proces c kojim se isisava vazduh iz grudne upljine i ponovo uspostavlja negativan s pritisak koji omoguuje irenje plua. c s c Drugi pritisci u telu Pritisak u kimenoj modini i lobanji. U normalnim uslovima, u c z
174
tenosti u kojoj se nalazi mozak i koja ispunjava kiemnu modinu, vlada c c z pritisak od 5 do 12 mm Hg. Jedna od .... ... cerebrospinalne tenosti je da c mozak pliva u njoj. Sila potiska, kojom ona deluje na mozak, je priblino jedz naka teini mozga jer su njihove gustine priblino jednake. Ukoliko u lobanji z z nema dovoljno tenosti, mozak pone da dodiruje unutranjost lobanje to c c s s izaziva glavobolje. Pritisak ove tenosti se meri tako to se pomou igala c s c koje se zabijaju izmedju prljenova i prenose pritisak do nekog pogodnog s mernog uredjaja. Pritisak u mokranoj beici. Pritisak u mokranoj beici se kree od c s c s c 0 do oko 25 mm Hg kada se beika napuni do njene uobiajene zapremine s c od oko 500 cm3 . Kada se u beici dostigne taj pritisak, javlja se ... reeks s koji stimulie oseaj da je potrebno uriniranje. Tom prilikom se takodje s c stimuliu miii koji se nalaze oko beike da se kontrahuju, to izaziva porast s sc s s pritiska na preko 100 mm Hg i pojaanje potrebe za mokrenjem. Kaljanje, c s naprezanje tela, hladnoa, noenje tesne odee i nervoza, kao i pritisak koji c s c stvara fetus kod trudnica, mogu da poveaju pritisak u beici i da utiu na c s c pojavu ovog reeksa. Pritisak u beici se meri ili postavljanjem katetera u s nju ili ubadanjem igle kroz njen zid, koja prenosi pritisak do odgovarajueg c uredjaja za merenje pritiska. Opasnost od visokog pritiska u beici, koji s moe biti izazvana i neprohodnou mokranih kanala, moe da dovede do z sc c z vraanja urina nazad u bubrege i do njihovih oteenja. c s c Pritisak u kotanom sistemu. Ovaj pritisak je najvei u ljudskom s c telu jer su i sile koje se javljau u kosturu relativno velike a deluju na zglobove koji imaju relativno male povrine. Kada na primer, ovek ne ustane na s c pravi nain, izmedju prljenova u kimi nastaje sila od oko 5000 N koja c s c deluje na oblast povrine oko 10 cm2 . Pritisak koji ona stvara je P = s F/S = (5000 N)/(103 m2 ) = 5, 0 106 N/m2 , odnosno oko 50 atmosfera! Taj pritisak moe da oteti prljen. U normalnim uslovima su uslovi u kimi z s s c takvi da se stvara pritisak od nekoliko atmosfera. Posledice preterano velikih pritisaka u ljudskom telu se mogu izbei laganim i ne naglim ustajanjem uz c pravilno dranje tela i izbegavanjem ekstremnih zikih aktivnosti. z c Postoji jo interesantnih i medicinski znaajnih pritisaka u ljudskom telu. s c Na primer, pritisak koji nastaje usled miinih aktivnosti usled kojih hrana sc dolazi u eludac, transportuje dalje i usled kojih se kroz digestivni sistem z izbacuju tetne materije. Pritisak u srednjem uvu izaziva delovanje sile na s bubnu opnu ukoliko je drastino razliit od atmosferskog. To se moe regc c z istrovati prilikom leta avionom a javlja se i kod brzog zaranjanja, kada je spoljanji pritisak velik. Eustahijeva truba koja povezuje srednje uvo i grlo s omoguuje nam da izjednaimo pritisak u srednjem uvu i tako izbegnemo c c razliku u pritiscima.
6.2. DINAMIKA FLUIDA
175
6.2
Dinamika uida
Do sada smo prouavali uide u stanju mirovanja i doli do veoma bitnih c s zakonitosti koje vae za njih. Fluidi medjutim, prema samoj njihovoj deniz ciji, kao osnovnu osobinu imaju to da mogu da teku, odnosno da se kreu. c Svakodnevni primeri su: dim koji stvara vatra, strujanje vode u rekama i cevima vodovoda, krv koja cirkulie kroz krvne sudove, ... Odmah se namee s c niz pitanja: zato se dim uvija i stvara vrtloge prilikom podizanja? Zato s s se poveava brzina strujanja vode kroz crevo kada mu promenimo presek? c Kako telo regulie protok krvi kroz krvne sudove? Ovo su pitanja na koja s se moe dobiti odgovor u okviru zike uida u kretanju, odnosno dinamike z uida.
6.2.1
Veza protoka i brzine strujanja
Protok uida Q, se denie kao zapremina koja u jedinici vremena prodje s kroz neku taku (preciznije bi bilo rei kroz neku povrinu), odnosno13 c c s Q= V . t (6.11)
SI jedinica za protok je m3 /s, ali se u svakodnevnoj upotrebi nalaze i neke druge jedinice. Najea je litar u minuti, pa tako na primer srce odrasle c sc osobe koja miruje, ima protok krvi od 5,00 litara u minuti. P r i m e r X. Koliko kubnih metara krvi prodje kroz srce za prosean c ivotni vek od 75,0 godina? z R e e nj e. Traena zapremina je s z V = Qt = 5, 00 l 1 m3 (74 god) 3 (5, 26 105 min/god) = 1, 97 105 m3 . 1 min 10 l
Obzirom na gustinu krvi, ovo je oko 200 000 tona krvi to predstavlja impres sivnu vrednost. Protok i brzina strujanja su povezane, iako razliite, zike c c veliine. Tako na primer, to je vea brzina renog toka, to e vea koliina c s c c c c c vode da protekne njome, odnosno bie vei zapreminski protok reke. Medc c jutim, protok zavisi i od veliine reke, odnosno njenog poprenog preseka. c c Jasno je da e, mnogo vie vode u jedinici vremena protei relativno sporim c s c Dunavom, nego nekim brzim planinskom potokom.
Ove je denicija zapreminskog protoka. Na analogan nain se denie i maseni protok c s kao masa uida koja u jedinici vremena protekne kroz popreni presek cevi kroz koju c struji uid.
13
176
Slika 6.30: Protok uida koji struji kroz cev konstantnog preseka srednjom brzinom vsr . Fluid koji se nalazi u osenenom cilindru na slici 6.30 ima zapreminu c V = Sd i on za vreme t prodje kraj take P na slici, odnosno kroz popreni c c presek cevi povrine S. U jedinici vremena e protei s c c V Sd = t t uida. Kako je V /t zapreminski protok Q, a srednja brzina proticanja uida vsr = d/t, dobija se jednaina c Q = Svsr , koja povezuje protok i srednju brzinu strujanja uida. (6.12)
6.2.2
Jednaina kontinuiteta c
Sta se deava ukoliko cev kroz koju protie uid nije stalno istog poprenog s c c preseka? Poznato je da ukoliko na neki nain smanjimo popreni presek c c batenskog creva kroz koje struji voda, primetiemo da ona istie veom brzis c c c nom. Slino se deava i na mestima gde se reno korito suava, tamo nastaju c s c z brzaci. Suprotno, ukoliko reka naidje na proirenje, voda e tei sporije, ali s c c e se tok ponovo ubrzati na mestu gde se njeno korito suava. Drugim reima c z c brzina strujanja raste kada povrina poprenog preseka opada i obrnuto. Na s c slici 6.31 je prikazano proticanje uida kroz cev nejednakog poluprenika. c Ukoliko je uid ije je proticanje prikazano na slici nije stiljiv (pod c s dejstvom pritiska mu se ne menja zapremina), ista zapremina uida e za c isto vreme t da protekne kraj taaka 1 i 2, odnosno c V = S1 d1 , V = S2 d2 .
177
Slika 6.31: Sto je cev ua, ista zapremina uida zauzima vei deo cevi. z c Kako su putevi d1 i d2 koje su iste koliine uida prele, date relacijama c s d1 = v1sr t i d2 = v2sr t, iz jednakosti zapremina (i protoka) se dobija S1 v1sr = S2 v2sr . (6.13)
Ova jednaina je u dinamici uida poznata pod nazivom jednaina konc c tinutiteta i vai za sve nestiljive uide. Prema njoj, brzina uida je vea z s c tamo gde je presek uida manji i obrnuto. Drugim reima, uid se ubrzava u c smeru suenja cevi a to znai da u tom smeru deluje sila.14 Ova sila nastaje z c usled razlike pritisaka, pa se namee zakljuak da je pritisak vei u irem c c c s delu cevi (gde je brzina strujanja manja) a nii u uem delu cevi (gde je z z brzina strujanja vea). c
6.2.3
Bernulijeva jednaina c
Kada reka tee kroz kanal koji se postepeno suava, njena brzina raste. c z Porast brzine nas navodi na zakljuak da e porasti i kinetika energija, c c c pa se moemo zapitati odakle se pojavljuje ta dodatna energija? Ve smo z c pomenuli da uid tee usled razlike u pritiscima, a sila koja se usled te razlike c pojavljuje vri rad i poveava energiju uida. s c Postoji niz primera opadanja pritiska u pravcu du koga se poveava z c brzina strujanja uida. Zavese u tu kabinama se, pri ukljuivanju tua, s c s povijaju prema unutra. Razlog je to tok vode i vazduha kreira negatis van kalibrisani pritisak15 unutar tu kabine, pa usled toga atmosferski pris tisak koji vlada sa druge strane zavese, je pomera ka unutranjosti kabine. s
14 15
Ovakva zakljuak direktno sledi iz II Njutnovog zakona. c Podsetimo se za pritisak koji je manji od atmosferskog kae da je negativan. z
178
Takodje moe da se primeti da prilikom preticanja kamiona na auto putu z na automobil deluje sila koja je usmerena ka kamionu. Razlog je isti, vea c brzina vazduha izmedju automobila i kamiona, od one sa njihovih suprotnih strana, kreira negativan kalibrisani pritisak, tako da na automobil (i kamion) deluje sila izazvana razlikom pritisaka prikazana na slici 6.32.16
Slika 6.32: Usled razlike u pritiscima javlja se efekat guranja automobila i kamiona jednog prema drugome.
Bernulijeva jednaina c Veza izmedju pritiska i brzine uida je data Bernulijevom jednainom,17 c prema kojoj je, za nestiljivi uid bez unutranjeg trenja, konstantna sledea s s c suma 1 P + v 2 + gh = constant. (6.14) 2
16 Opisani efekat je registrovan polovinom 19. veka, kada je primeeno da se vozovi koji c se susreu naginju jedan ka drugome. c 17 Daniel Bernoulli (1700-1782), Svajcarski naunik. c
179
U ovom izrazu je P apsolutni pritisak, gustina uida, h je visina uida iznad nekog referentnog nivoa a g je ubrzanje Zemljine tee. Ukoliko posmaz tramo mali deo zapremine uida du njegove putanje pri strujanju, moemo z z da kaemo da e veliine koje se pojavljuju u ovoj jednaini moi da se menz c c c c jaju, ali e njihov zbir pri tome ostati konstantan. Ukoliko indeksima 1 i 2 c oznaimo dve take du posmatrane putanje pri strujanju uida, Bernulijeva c c z jednaina poprima oblik c 1 2 1 2 P1 + v1 + gh1 = P2 + v2 + gh2 . 2 2 (6.15)
Bernulijeva jednaina je direktna posledica zakona ouvanja energije. Drugi c c i trei sabirak na primer, podseaju na kinetiku i potencijalnu energiju, c c c pri emu u izrazima, umesto mase stoji gustina, odnosno masa po jedinici c zapremine. Tako drugi sabirak moe da se zapie kao z s Ek 1 2 mv 2 /2 v = = , 2 V V odakle se vidi da predstavlja kinetiku energiju jedinice zapremine uida. c Na slian nain, trei sabirak je c c c gh = mgh Ep = , V V
to znai da predstavlja gravitacionu potencijalnu energiju jedinice zaprems c ine uida. Primetimo da i pritisak P takodje ima dimenzije energije po jedinici zapremine.18 Na taj nain moemo da zakljuimo da je Bernulijeva jednaina, c z c c u stvari, zakon odranja energije primenjen na jedinicu zapremine nestiljivog z s uida. Da bi bolje razumeli ovu, veoma vanu jednainu, naveemo niz z c sc situacija u kojima se ona uproava i konkretizuje. sc Bernulijeva jednaina za statine uide c c Razmotrimo za poetak situaciju kada je uid u stanju mirovanja, odnosno c kada je v1 = v2 = 0. Bernulijeva jednaina u tom sluaju postaje c c P1 + gh1 = P2 + gh2 . Ukoliko uzmemo da je h2 = 0, to znai da smo taj nivo izabrali kao refers c entni, ova relacija postaje P2 = P1 + gh1 ,
18
Ovaj sabirak zapravo ima veze sa radom koji vre sile pritiska. s
180
gde h1 predstavlja visinsku razliku nivoa 1 i 2. To znai, da u statinom c c uidu, pritisak raste sa dubinom i ukoliko se pomerimo sa take 1 u taku 2 c c u uidu, pritisak P2 je vei od pritiska P1 za gh1 . Na taj nain vidimo da je c c pritisak za koji znamo da postoji u statinom uidu, kao posledica njegove c teine i koji ima vrednost gh, u stvari ve ukljuen u Bernulijevu jednainu. z c c c Dakle, iako je ova jednaina vezana za dinamiku uida, ona sadri u sebi i c z dobro opisuje i uid koji je u stanju mirovanja. Bernulijev princip Druga vana situacija je kada se uid kree stalno na istoj visini/dubini, z c odnosno kada je h1 = h2 . U tom sluaju, Bernulijeva jednaina postaje c c 1 2 1 2 P1 + v1 = P2 + v2 . 2 2 (6.16)
Strujanje uida na istoj visini je toliko vano, da se zakljuak koji sledi z c iz primene Bernulijeve jednaine na njega zove Bernulijev princip. Ve c c je naglaeno da pritisak opada sa porastom brzine strujanja uida. Sada s vidimo da je i to sadrano u Bernulijevoj jednaini. Na primer, ako je v2 z c vee od v1 , prema jednaini (6.16), P2 mora da bude manji pritisak od P1 . c c Primena Bernulijevog principa Postoji niz uredjaja i situacija u kojima uid struji na konstantnoj visini i stoga moe biti analiziran na osnovu Bernulijevog principa.19 z Visok pritisak koji vlada oko uida koji brzo struji primorava drugi uid da bude uvuen u struju prvog uida. Uredjaji koji rade na ovom principu c se koriste jo od antikih vremena; na primer kao pumpe koje su podizale s c vodu na manje visine ili pak sluile za isuivanje movarnog zemljita. z s c s Na slici 6.33 je prikazan niz takvih naprava. Na prvom delu je skica Bunzenovog plamenika u kojem se kroz mlaznicu promenljivog prenika c proputa prirodni gas, koji stvarajui potpritisak uvlai vazduh da bi se s c c napravila odgovarajua smea koja se zatim pali. Na drugom delu iste slike c s je prikazan raspriva u kojem se gumenom pumpicom stvara struja vazduha s c koja prelazi iznad cevice uronjene u parfem i na taj nain izvlai njegove c c c kapljice. Boice sa sprejevima i karburatori na slian nain izazivaju kretanje c c c delia uida. Trei deo slike predstavlja aspirator koji koristi brzu struju c c
19 Napomenimo da je ljudski rod umeo da u praksi primenjuju Bernulijev princip mnogo pre nego to je on teorijski formulisan. s
181
Slika 6.33: Uredjaji koji rade na osnovu Bernulijevog principa. vode da bi stvorio negativan pritisak. Ovakvi aspiratori se koriste kao sukcione pumpe u zubarstvu i hirurgiji za isisavanje vika tenosti (pljuvake, s c c krvi, ...). Efekti koje se deavaju na krilima jedrilica su takodje dobar primer s primene Bernulijevog principa u praksi. Na slici 6.34 je skicirano krilo jedrilice koje ima veoma karakteristian oblik. Gornji deo krila je naime c neto dui od donjeg, te usled toga vazduh mora bre da struji preko njega. s z z Usled toga je pritisak koji deluje sa gornje strane Pg manji od onog koji na krilo odeluje odozdo Pd . Usled razlike ova dva pritiska pojavljuje se rezultujua sila (sila uzgona), koja deluje na krilo i izdie ga.20 Jedra na c z jedrenjacima imaju oblik koji podsea na oblik krila pa se iz istih razloga c pojavljuje dodatna sila usled koje se jedrenjak kree. c Slika 6.35 pokazuje uredjaj za merenje brzine uida baziranog na Bernulijevom principu. Manometar je povezan sa dve cevi koje su dovoljno male da ne unose preveliki poremeaj u nain strujanja uida. Cevice optie c c c c uid pri emu kod donje cevice, na njenom poetku, postoji mrtva taka c c c c u struji uida, u kojoj je brzina strujanja jednaka nuli (v1 = 0). Druga cevica ima otvor sa strane, i uid ima brzinu v2 pri strujanju kroz njega c (to je istovremeno i brzina strujanja uida). Prema Bernulijevom principu iskazanom jednainom (6.16), vai c z
20 Krila mogu da izazovu silu uzgona i tako to bi gurala vazduh na dole. U ovom sluaju s c se sila pojavljuje usled zakona odranja impulsa. z
182
Slika 6.34: Sila dinamikog pritiska, odnosno uzgona. c
1 2 P1 = P2 + v2 . 2
(6.17)
1 2 Prema tome, pritisak P2 je manji od pritiska P1 za iznos 2 v2 , pa e c 21 razlikovati za h, pri emu e ta visina biti se nivoi uida u manometru c c proporcionalna iznosu razlike pritisaka. Rei li se ta proporcija po brzini, s dobija se v2 h,
te na taj nain, nakon kalibracije, ovakav uredjaj moe da se koristi za c z odredjivanje brzine strujanja uida. Torielijeva teorema c Kada voda izbija iz brane kroz otvore koji se nalaze pri njenom dnu, to se deava velikom brzinom. Moemo da se zapitamo kolika je brzina njenog s z isticanja kao i da li zavisi od toga na kom mestu na brani se nalazi otvor? Primenjujui Bernulijevu jednainu doi emo da veoma interesantnog zac c c c kljuka da je, u sluaju kada moemo da zanemarimo otpor proticanju vode, c c z njena brzina jednaka onoj brzini koju bi imala kada bi padala sa visine h na kojoj se nalazi njena gornja povrina i pri tom je nezavisna od veliine s c otvora kroz koji istie. c
21
Taj uid mora da bude takav da se ne mea sa uidom iju brzinu odredjujemo. s c
183
Slika 6.35: Merenje brzine uida zasnovano na Bernulijevom principu.
Slika 6.36: Isticanje uida kroz otvor.
184
Posmatrajmo isticanje vode iz brane, ija se povrina nalazi na nekoj c s visini h1 od podnoja brane, kroz ispusni otvor koji se nalazi na visini h2 z od podnoja. Obzirom da su odgovarajui pritisci P1 i P2 , a brzine v1 i v2 , z c Bernulijeva jednaina glasi c 1 2 1 2 P1 + v1 + gh1 = P2 + v2 + gh2 . 2 2 Kako su pritisci koji vladaju na povrini vode na brani i kod otvora brane, s u stvari jednaki atmosferskom pritisku Patm , mogu da se skrate, pa ova jednaina postaje c 1 2 1 2 v1 + gh1 = v2 + gh2 . 2 2 Nakon skraivanja gustine, reavanje po brzini isticanja kroz otvor dovodi c s do 2 2 v2 = v1 + 2g(h1 h2 ). Ukoliko za razliku visina nivoa vode u brani h1 i ispusnog otvora h2 uvedemo oznaku h, ova jednaina postaje c
2 2 v2 = v1 + 2gh,
gde h u stvari predstavlja visinu sa koje pada voda. Ova je jednaina c identina jednaini koja u kinematici vai za slobodan pad22 tela sa vic c z sine h, poetnom brzinom v1 . U mehanici uida se ovo tvrdjenje naziva c Torielijevom teoremom. c Snaga struje uida Kao to smo videli u mehanici je snaga denisana kao brzina vrenja rada, s s odnosno brzina transferisanja energije. Da bi uoili vezu izmedju snage i c strujanja uida razmotrimo Bernulijevu jednainu u obliku (6.14). Podsec timo se da sva tri sabirka imaju dimenziju energije po jedinici zapremine. Sa stanovita dimenzionalnosti veliina, ako energiju po jedinici zapremine s c pomnoimo zapreminskim protokom uida (zapremina po jedinici vremena), z dobijeni izraz e imati dimenzije snage.23 To znai da e se, ako Bernulijevu c c c jednainu pomnoimo protokom, dobiti snaga, c z 1 P + v 2 + gh Q = snaga. 2
22
(6.18)
Podsetimo se da se termin slobodan pad odnosi na padanje tela u polju Zemljine tee z u sluaju kada je otpor vazduha zanemarljiv. c 23 E Obzirom da je V V = E . t t
185
Svaki sabirak u ovoj jednaini ima jasan ziki smisao. Na primer P Q c c je snaga koja postoji u uidu, usled pritiska koji u njemu stvoren na primer nekom pumpom koja dovodi do toga da se u njemu javlja pritisak P . Slino c tome v 2 /2Q je snaga koju uidu daje njegova kinetika energija, dok je c ghQ snaga koja potie od potencijalne energije uida. c
6.2.4
Viskoznost i laminarno strujanje. Poazejev zakon
Ako elimo da iz ae sipamo sok u au, to emo uspeti da uradimo relaz s c s c tivno lako jer e on prosto da se lagano prelije iz posude u kojoj se nalazi u c drugu. Ukoliko pak elimo da na palainke stavimo preliv, obino moramo z c c da pritiskamo boicu da bi uspeli da ga istisnemo u dovoljnoj koliini. Rac c zlog razliitog ponaanja ovih dveju vrsta tenosti je to kod njih postoji c s c s razlika u sili trenja, kako unutar samih uida tako i izmedju uida i okoline. Unutranje trenje kod uida se drugim reima naziva viskozno trenje s c a sama pojava viskoznost. Po smislu ove veliine je jasno da se sok odc likuje manjom viskoznou od preliva. U okviru dosadanjih razmatranja u sc s mehanici uida, iako to nije naglaavano, imali smo u vidu samo takozvane s idealne uide, odnosno uide u kojima nema pojave viskoznosti, odnosno unutranjeg trenja. s Precizna denicija viskoznosti se bazira na pojmu laminarnog, odnosno, neturbulentnog strujanja (slika 6.37).
Slika 6.37: Laminarno i turbulentno strujanje uida. Laminarno strujanje se predstavlja strujanje uida u slojevima koji se medjusobno ne meaju. Turbulentno strujanje se karakterie pojavom vrts s loga u kojima se meaju slojevi uida. Kod turbulentnog strujanja uida, s postoje komponente brzina delia uida koje su usmerene u svim moguim c c pravcima, a ne samo u smeru kretanja uida. Linije koje obino crtamo da c predstavimo strujanje uida zapravo predstavljaju putanje njegovih delia i c nazivaju se strujne linije ili strujnice. U sluaju laminarnog strujanja te linc
186
ije su glatke i neprekidne, dok kod turbulentnog strujanja nisu prave i imaju prekide. Za pojavu turbulencija u uidu su u principu odgovorna dva razloga. Turbulentno strujanje moe da bude izazvano nekom preprekom koja z se nalazi na putu uida ili pak otrom krivinom cevi kroz koju on struji. U s tim sluajevima se brzini delia uida saoptavaju dodatne komponente koje c c s su pod nekim uglom u odnosu na prvobitni pravac strujanja. Drugi uzrok je prevelika brzina strujanja za date uslove. Naime, povlaenje slojeva uida c drugim slojevima, moe pri dovoljno velikim brzinama, da izazove pojavu z vrtloga. Pozabaviemo se sada samo laminarnim strujanjem, ostavljajui da c c u narednim poglavljima razmotrimo odredjene aspekte turbulentnog strujanja.
Slika 6.38: Laminarno strujanje uida izmedju dve ploe povrina S. c s Na slici 6.38 je prikazano kako viskoznost utie na kretanje uida. Recc imo da se uid nalazi izmedju dve paralelne ploe, pri emu je donja ksirc c ana, dok se gornja kree brzinom konstantnog intenziteta na desno. Obzirom c na postojanje trenja izmedju ploe i sloja uida koji se nalazi tik uz nju, c ona e taj sloj povui za sobom. Drugim reima, sloj uida koji se nalazi uz c c c plou se nee kretati u odnosu na nju, odnosno kretae se njenom brzinom c c c v, dok e najnii sloj uida, koji se nalazi tik uz donju plou, kao i ona sama c z c biti u stanju mirovanja. Sloj uida koji se nalazi u dodiru sa najviim slojem s e se pri tome nai pod delovanjem dve sile trenja: jednom ga sloj koji se c c nalazi iznad njega povlai za sobom i tera na kretanje a drugom na njega c deluje sloj koji se nalazi ispod njega koji tei da ga zaustavi u tom kretanju. z Na taj nain e se slojevi uida kretati razliitim vrednostima brzina koje c c c
187
e opadati od brzine gornjeg sloja v do brzine najnieg sloja 0.24 c z U eksperimentima se pokazalo da sila, potrebna da bi se gornja ploa c kretala konstantnom brzinom, zavisi od etiri faktora. Prvo, kao to je i c s prirodno oekivati, ova sila je direktno proporcionalna brzini v.25 Drugo, c za pomeranje ploe vee povrine je potrebna vea sila, pa u tom smislu c c s c ona i zavisi od veliine povrine ploe S.26 Tree, ova sila je obrnuto proc s c c porcionalna rastojanju izmedju ploa L.27 I etvrti faktor je svakako sama c c vrsta tenosti koja se nalazi izmedju ploa. Ovo se izraava karakteristikom c c z sredine koja se naziva koecijent viskoznosti i oznaava sa . Sto je ovaj c koecijent vei, za odravanje kretanja uida je potrebna vea sila. Svi c z c pobrojani faktori se mogu iskominovati u jednainu oblika c v F = S . L Prema njoj je koecijent viskoznosti denisan kao = FL , vS (6.19)
iz koje se vidi da je SI jedinica koecijenta (N/m2 ) s. U tabeli su predstavljeni koecijenti viskoznosti za razne uide. Moe da se primeti da ovaj z koecijent varira za nekoliko redova veliine od uida do uida kao i to da c je za gasove mnogo manji nego za tenosti. c izaziva strujanje uida? Ve smo zakljuili da je to pritisak (tanije Sta c c c razlika u pritiscima izmedju dve take). Prirodno je predstaviti da ud struji c u smeru od vieg pritiska ka niem. Takodje je prirodno da je, to je vea s z s c razlika u pritiscima i protok uida vei. Veza ovih veliina se u tom smislu c c moe opisati relacijom z P2 P1 , (6.20) Q= R gde su P1 i P2 pritisci u dve take uida (recimo na krajevima cevi), a c R je otpornost proticanju uida. Otpornost R ukljuuje sve faktore (osim c pritiska) koji mogu da utiu na protok. Na primer, R je vea kod duih cevi c c z
Prisetimo se da je kretanje laminarno, odnosno da se slojevi ne meaju. s Zavisnost sile i brzine je takva sve dok je kretanje laminarno. Ukoliko je brzina pomeranja gornje ploe toliko velika da je kretanje uida prelo u turbulentno, za odravanje c s z brzine je potrebna vea sila, a njena zavisnost od brzine je komplikovanija. c 26 Razlog je u prostoj injenici da je, u sluaju vee ploe, potrebno pokrenuti veu c c c c c koliinu uida za ta je naravno potrebna vea sila. c s c 27 Ovo je takodje prirodno, jer rastojanje od jedne do druge ploe se moe tretirati kao c z rastojanje od napadne take sile do take u kojoj je telo ksirano. Sto je ovo rastojanje c c vee potrebna je manja sila da izazove kretanje. c
25 24
188 Gas Vazduh t C) ( 0 20 40 100 20 20 20 100 0 20 20 20
GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA 103 ((N/m2 ) s) 0,0171 0,0181 0,0190 0,0218 0,0147 0,0450 0,0203 0,0130 0,0090 0,0196 0,0147 0,00974 Tenost c Voda t C) ( 0 20 37 40 100 20 37 20 37 20 20 20 20 20 103 ((N/m2 ) s) 1,792 1,005 0,6947 0,656 0,284 3,015 2,084 1,810 1,257 1,20 0,584 200 138 1 500
Ugljen dioksid Ziva Kiseonik Vodena para Vodonik Helijum Ugljen dioksid Amonijak
Krv Krvna plazma Etil alkohol Metanol Ulje (SAE 10) Maslinovo ulje Glicerin
Tabela 6.4: Koecijent viskoznosti nekih uida.
u odnosu na one krae. Sto je vea viskoznost uida, vea je i otpornost. c c c Pojava turbulencija znatno poveava R, dok je poveanje poprenog preseka c c c cevi smanjuje. Ako je koecijent viskoznost uida jednak nuli (idealan uid), u njemu ne postoji unutranje trenje pa time ni otpornost proticanju uida. Uporeds jivanje strujanja bez trenja i onoga sa trenjem kroz neku cev, pokazuje da e kod viskoznog uida brzina biti najvea u sredini toka jer su slojevi uida c c koji se nalaze uz zid cevi zalepljeni za njega, dok je kod uida bez trenja brzina strujanja ista u svim slojevima (slika 6.39). Bez obizira na to to je koefecijent viskoznost vazduha veoma mali, efekat s viskoznosti moe da se uoi u karakteristinom obliku plamena kod Bunzenz c c ovog plamenika (slika 6.40). Otpornost laminarnom proticanju nestiljivog uida, koecijenta viskoznosti s , kroz horizontalnu cev duine l i konstantnog poprenog preseka poluprenika z c c r, je data izrazom R= 8l . r4 (6.21)
Ova jednaina predstavlja Poazejev zakon otpornosti uida. Na osnovu nje, c
189
Slika 6.39: Strujanje neviskoznog (R = 0) i viskoznog (R = 0) uida.
Slika 6.40: Bunzenov plamenik.
190 izraz za protok postaje
Q=
(P2 P1 )r4 , 8l
(6.22)
to je poznato kao Poazejev zakon za laminarno strujanje uida. s Moe se navesti vie primera u kojima Poazejev zakon moe da se priz s z meni. Poznato je da viskoznost ulja koje se nalazi u motoru automobila opada sa porastom temperature. Da bi motor odrao isti protok ulja, on z mora kada je hladan da obezbedi vei pritisak ulja nego kada postigne radnu c temperaturu.28
6.2.5
Kriterijum za odredjivanje karaktera strujanja uida
Da li je mogue unapred, za date uslove, predvideti karakter strujanja uida, c odnosno da li e ono biti laminarno ili turbulentno? c Iskustvo nam govori da e tenost koja malom brzinom struji kroz cev c c glatkih zidova, ili pak optie telo koje ima veoma glatku povrinu, tei lamic s c narno. Suprotno, ak i ako tenost tee kroz cev glatkih zidova ili pak optie c c c c telo glatke povrine, pri dovoljno velikoj brzini e doi do turbulencija. Ako s c c je brzina strujanja negde izmedju malih (kada je strujanje sigurno laminarno) i velikih (kada je strujanje sigurno turbulentno) karakter strujanja se ne moe predvideti (slika 6.41).29 z Veliina na osnovu ije vrednosti moe da se odredi karakter strujanja c c z se naziva Rejnoldsov broj. Ukoliko se radi o protoku kroz cev konstantnog poprenog preseka, Rejnoldsov broj je denisan izrazom c Re = 2vr , (6.23)
gde je gustina uida, v njegova brzina, koecijent viskoznosti, a r poluprenik preseka cevi. Iz denicije se vidi da je re o bezdimenzionc c alnoj zikoj veliini. Eksperimenti pokazuju da je za vrednosti ovog broja c c
Krvotok je takodje dobar primer za primenu ovog zakona jer se protok krvi regulie s promenom veliine krvnih sudova i krvnim pritiskom. Tokom napornog rada krvni sudovi c odgovarajuih miia i organa se izduuju to izaziva poveanje krvnog pritiska. Time c sc z s c se obezbedjuje ukupni vei protok krvi a time i njen povean dotok u odredjene dec c love tela. Sa druge strane pak smanjenje poluprenika krvnih sudova, moe znaajno da c z c smanji protok krvi. Smanjenje poluprenika krvnog suda od samo 5% (odnosno na 0,95 c veliine uobiajenog poluprenika) smanjuje protok krvi na (0, 95)4 = 0, 81, odnosno na c c c 81% od uobiajene vrednosti. Sniavanje protoka za 19% je izazvano dakle smanjenjem c z poluprenika krvnog suda od samo 5%. c 29 Ovo znai da se u tim uslovima karakter strujanja zapravo veoma esto i nepredvidivo c c menja.
28
191
Slika 6.41: Laminarno, prelazno i turbulentno strujanje. ispod 2000 tok uida laminaran dok je za vrednosti oko 3000 turbulentan. Ukoliko Reynoldsov broj ima vrednost izmedju 2000 i 3000, strujanje je nestabilno,30 to znai da male opstrukcije ili neravnine na povrini mogu s c s da ga uine turbulentnim.31 c Da li je strujanje turbulentno ili ne, je teko, mada ne i nemogue s c predvideti. Tekoe proizilaze iz velike zavisnosti karaktera strujanja od s c uglaanosti povrine cevi ili pak postojanja prepreka struji uida. Male c s varijacije u jednom od faktora moga da imaju velike uticaje na karakter strujanja.32
6.2.6
Kretanje tela kroz viskozan uid
Kretanje tela kroz viskozan uid je ekvivalentno opticanju tog istog, ali stacionarnog tela, uidom jednake ali suprotno usmerene brzine.33 Strujanje stacionarnog uida oko tela koje se kree kroz njega, moe biti laminarno, c z turbulentno ili kombinacija oba tipa strujanja. Da li e telo koje se kree c c kroz uid izazvati u njemu turbulencije ili ne, moe da se odredi na osnovu z sline forme Rejnoldsovog broja Re za kretanje tela kroz uid c Re =
30
vL ,
(6.24)
Pojam haos je jedan od popularnijih u modernoj nauci. U naunom smislu, sistem c se smatra haotinim ukoliko je njegovo ponaanje veoma osetljivo na neke faktore koje c s je izuzetno teko predvideti. Dobar primer haotinog ponaanja je upravo strujanje uida s c s u uslovima za koje je Rejnoldsov broj izmedju 2000 i 3000. 31 Uz dalje oscilacije izmedju ovog tipa strujanja i laminarnog. 32 Ovakvi uticaji se nazivaju nelinearnim. 33 Vonja bicikla brzinom od 10 m/s po vremenu bez vetra je ekvivalentna situaciji u z kojoj vetar duva brzinom istog intenziteta u lice stacionarnom biciklisti.
192
gde je L karakteristina dimenzija tela (za tela sfernog oblika je to poluprenik), c c je gustina uida, koecijent viskoznosti, dok je v brzina tela pri kretanju kroz uid. Ako je Re manje od 1, opticanje tela uidom je laminarno (ukoliko telo ima glatku povrinu). Prelazno opticanje se deava kada je Re s s izmedju 1 i 10 (to opet zavisi od glatkosti povrine). U zavisnosti od obs s lika i glatkosti povrine tela, obino se javlja turbulentni trag iza njega sa s c laminarnim opticanjem oko njegove eone strane. Za Re izmedju 10 i 106 , c strujanje moe da bude ili laminarno ili turbulentno, odnosno postoje osz cilacije izmedju ova dva reima opticanja. Kada je Re vee od 106 , opticanje z c je potpuno turbulentno (slika 6.42).
Slika 6.42: Kretanje tela na desno je ekvivalentno opticanju uida sa desna na levo oko stacionarnog tela. Jedna od konsekvenci viskoznog trenja je sila otpora F koja se javlja prilikom kretanja tela kroz uid. Ona u velikoj meri zavisi od brzine tela (za razliku od sile obinog trenja). Eksperimenti pokazuju da je za laminarno c strujanje uida (Re manje od 1), sila otpora proporcionalna prvom stepenu brzine, dok je za Re izmedju 1 i 106 , proporcionalna njenom kvadratu. Ukoliko je Re vee od 106 , sila otpora dramatino raste i ima sloeniju zavc c z isnost. Za laminarno strujanje uida oko sfernog tela, F je proporcionalna viskoznosti uida , karakteristinoj dimenziji tela r (poluprenik) i njegovoj c c brzini i ima oblik F = 6rv, (6.25) koji se naziva Stoksovom silom. Na slici 6.42 je prikazano nastajanje turbluencija u uidu sa porastom brzine kretanja tela (ili uida). Sa poveanjem brzine uida, javljaju se dec limine turbulencije, usled kojih nastaje karakteristian trag iza tela, poev c c c od mesta gde se strujne linije odvajaju od povrine tela. Pri tome je pritisak s u turbulentnom tragu manji od pritiska na eonoj strani tela gde je brzina c
193
strujanja uida manja. Usled razlike u pritiscima nastaje dodatna sila otpora kretanju tela koja je znaajno vea od one pri laminarnom opticanju. c c
Slika 6.43: Sile koje deluju na telo pri njegovom kretanju kroz uid. Veoma interesantna posledica porasta sile viskoznog trenja (otpora kretanju tela) sa brzinom je, da telo koje pada kroz viskozan uid nee neprekidno c da se ubrzava. Naime, sa porastom brzine tela raste i sila otpora uida njegovom kretanju koja e ga usled toga sve vie i vie usporavati. U momentu c s s kada ubrzanje postane jednako nuli, telo dostie neku graninu brzinu i nasz c tavlja da se na dalje kree njome. Ovo vai za, na primer, estice peska c z c u moru, elije koje padaju u centrifugi, za padobranca koji pada kroz c vazduh, ...34 Slika 6.43 prikazuje neke od faktora koji utiu na graninu brzinu krec c tanja tela kroz dati uid. Sila viskoznog trenja koja deluje na telo zavisi od koecijenta viskoznost tenosti i brzine tela. Osim nje na telo, u smeru c suprotnom od gravitacione sile Fg deluje i sila potiska Fpot koja zavisi od gustine uida. Granina brzina e u tom smislu biti vea za uide manje c c c viskoznosti i za tela malih dimenzija. Poznavanje granine brzine za kretanje kroz dati uid je korisno za c odredjivanje brzine sedimentacije (taloenja) malih estica. Ukoliko se ovaj z c proces odvija pod uticajem gravitacije on moe jako dugo da traje.35 Da bi z se ovaj proces ubrzao koriste se centrifuge jer se u njima stvara ubrzanje koje, kao to smo videli, moe da bude mnogo vee od gravitacionog. Na taj nain s z c c se poveava granina brzina a time i znaajno ubrava proces taloenja. c c c z z
Sva ova tela kreu iz stanja mirovanja, ubrzavaju, dostiu graninu brzinu i nakon c z c toga se dalje kreu njome. c 35 Mutna voda veoma sporo postaje bistra.
34
194
6.2.7
Molekularni transportni procesi. drugi procesi
Difuzija, osmoza i
Kocke leda iz komore friidera esto poprime miris hrane koja se nalazi u z c njemu. Kada naprskamo odgovarajui sprej na oteklinu uganutog lanka c c on posle nekog vremena splasne. I u jednom i u drugom sluaju imamo c posla sa kretanjem uida, dodue na mikroskopskom,36 odnosno atomskom s i molekularnom nivou. Na svakoj temperaturi iznad apsolutne nule, atomi i molekuli date supstance se nalaze u stalnom kretanju. Kada je re o uidima to kretanje c je u potpunosti haotino, to drugim reima znai da ne postoji ni jedan c s c c privilegovan pravac u kojem se ono odvija. Prenos supstance, sa mesta gde je ona u veoj koncentraciji u oblast gde joj je koncentracija manja, koji se c odvija kao posledica postojanja haotinog molekularnog kretanja, se naziva c 37 difuzija.
Slika 6.44: Haotino kretanje molekula uida. c Difuzija je, zbog estih medjusobnih sudara molekula veoma spor proc ces, tanije relativno sporo dolazi do njegove makroskopske manifestacije. c Naime, uobiajene gustine uida su toliko velike da molekuli ne mogu da c prodju velika rastojanja a da se ne sudare sa drugim molekulima. Prilikom tih sudara nije mogue predvideti u kom pravcu e molekuli nakon toga c c
Kretanje uida kao celine, koje je do sada prouavano, se naziva makroskopskim. c Fluidi mogu na ovaj nain ak da prolaze i kroz materiju koja je u vrstom agregatnom c c c stanju (dimljenje mesa, ...).
37 36
195
nastaviti da se kreu. Moe da se pokae da je srednje rastojanje xksk koje c z z molekuli mogu da predju zadato izrazom xksk = 2Dt. (6.26) U ovom izrazu se kao reprezent prosenog pomeraja molekula usled haotinog c c kretanja uzima koren srednjeg kvadrata rastojanja (xksk ) predjenog u ovom procesu. D je konstanta difuzije ije vrednosti zavise od tipa molekula i c vrste sredine kroz koju se oni kreu. c Molekul Vodonik (H2 ) Kiseonik (O2 ) Kiseonik (O2 ) Glukoza (C2 H12 O6 ) Hemoglobin DNK Sredina Vazduh Vazduh Voda Voda Voda Voda D (m2 /s) 6, 4 105 1, 8 105 1, 0 109 6, 7 1010 6, 9 1011 1, 3 1012
Tabela 6.5: Koecijent difuzije na t = 20 C i na pritisku od 1 atmosfere. Analizirajui koecijente difuzije prezentovane u tabeli moemo da primec z timo da on opada sa poveanjem mase molekula. To se deava usled toga c s to je srednja brzina molekula na datoj temperaturi obrnuto proporcionalna s njihovoj masi. Posledica je da masivniji molekuli sporije difunduju. Druga ineteresantna injenica je da D za kiseonik u vazduhu ima mnogo veu vredc c nost nego u sluaju difundovanje kiseonika kroz vodu. Razlog je to se u c s vodi sudari deavaju ese pa je samim tim proces difuzije sporiji. Dodajmo s c c jo da konstanta difuzije raste sa temperaturom usled porasta srednje brzine s kretanja molekula. Obzirom da je re o veoma sporom procesu, efekti difuzije imaju vei c c znaaj na malim rastojanjima. Tako, na primer, ronjaa oka veinu kiseonika c z c c dobija njegovom difuzijom kroz tanak sloj tenosti koji je pokriva. c Brzina i smer difuzije Ako stavimo kap mastila u au iste vode njegove estice e lagano iriti c s c c c s sve dok koncetracija molekula mastila ne bude jednaka u celoj ai. Ovakvo c s difundovanje se naziva slobodnim jer nema niega to bi je spreavalo. c s c Prilikom difuzije estice dakle uvek idu iz oblasti gde im je vea koncenc c tracija u oblasti u kojima je ona manja. Obzirom da je kretanje molekula
196
haotino (nema privilegovanih pravaca) jasno je da je vea verovatnoa da c c c e molekuli izlaziti iz oblasti u kojima su u veoj koncentraciji nego to e c c s c ulaziti u nju iz ostalog dela sredine u kojima su manje koncentrisani. Osim toga brzina difundovanja e, istom logikom, biti vea u poetku procesa, c c c kada su se koncentracije vie razlikovale, nego kasnije kada je ve dolo do s c s deliminog izjednaavanja. Moe se rei da je brzina difundovanja proporc c z c
Slika 6.45: Dufuzija iz oblasti vie u oblast nie koncentracije. Brzina dis z fundovanja je proporcionalna razlici koncentracija. cionalna razlici koncentracija. Mnogo vie molekula e napustiti oblasti vee s c c koncentracije nego to e u njega ui iz oblasti u kojoj je koncentracija manja. s c c A kada se uspostavi ista koncentracija u celoj zapremini, iako e se estice c c i dalje haotino kretati, nee postojati rezultujue pomeranje molekula.38 c c c Brzina difundovanja takodje zavisi i od tipa sredine i molekula koji difunduju, odnosno od koecijenta difuzije D, pri emu se ova zavisnost odredjuje c eksperimentalno. Osmoza i dijaliza - difuzija kroz membrane Veoma je ineresantan proces difundovanja koji se odvija kroz prepreke koje mogu da utiu na brzinu difundovanja. Kada na primer naprskamo sprej na c nogu, difuzija se odvija kroz nau kou. Difuzija kroz elijsku membranu je s z c veoma vaan nain transporta materije. Mnoge supstance difunduju kroz z c nju: kiseonik ulazi unutra, ugljen dioksid izlazi, hranljive materije ulaze,
38 Drugim reima, ako posmatramo neki deo zapremine uida, broj molekula koji udju c u tu zapreminu e biti jednak onome koji izadju iz nje. c
197
tetne izlaze, ... Kako je membrana veoma tanka (obino je njena debljina s c 10 do 100 1010 m), brzina difundovanja kroz nju moe biti velika. 65 10 z Celijska membrana je, generalno govorei, selektivne propustljivosti, odnosno c polupropustljiva (slika 6.46). Selektivna propustljivost se kod jednog tipa membrana postie time to one imaju male pore koje dozvoljavaju samo z s malim molekulima da prodju kroz nju. Kod drugog tipa membrana molekuli se, pre difundovanja, prvo rastvaraju u njoj ili pak reaguju sa molekuluma dok prolaze.
Slika 6.46: Polupropustljiva membrana sa malim porama koja selektuje molekule po veliini i membrana u kojoj se molekuli rastvaraju pri prolasku c kroz nju. Proces transporta vode kroz polupropustljive membrane, iz oblasti vee c u oblast manje koncentracije, se naziva osmoza. Voda je na primer u veoj c koncentraciji u otoku nego u oblogama koji se stavljaju na njih tako da usled razlike u koncentraciji ona difunduje kroz kou. Proces transporta z molekula neke druge vrste kroz polupropustljivu membranu usled razlike u koncentracijama se naziva dijaliza. I osmoza i dijaliza se deavaju u s bubrezima prilikom preiavanja krvi. c sc Ukoliko proces osmoze traje due vreme, on moe da stvori znaajan z z c pritisak (slika 6.47). U procesu osmoze voda prolazi sa leva na desno, gde je u manjoj koncentraciji, podiui na taj nain nivo rastvora sa desne strane. z c c Taj proces e trajati sve dok hidrostatiki pritisak gh, takozvani povratni c c pritisak, koji se pri tome stvara ne bude dovoljno veliki da moe da zausz tavi osmozu. Ako je jedan od rastvora ista voda, povratni pritisak gh c koji zaustavlja osmozu se naziva osmotski pritisak. Ukoliko ni jedan od
198
rastvora nije voda ovaj pritisak se naziva relativni osmotski pritisak. Osmotski pritisak moe da bude veoma veliki, to naravno zavisi od razlike z s koncentracija rastvora odvojenih membranom. Ako su, na primer, ista i c morska voda razdvojene polupropustljivom membranom koja ne dozvoljava prolazak soli, osmotski pritisak iznosi ak 25,9 atmosfera. To znai da e c c c voda prolaziti kroz membranu sve dok se nivo slane vode ne podigne na 261 metar visine iznad povrine iste vode. Dijaliza takodje moe da proizvede s c z veoma visok pritisak.
Slika 6.47: Dva rastvora eera u vodi razliite koncentracije odvojena s c c polupropustljivom membranom koja proputa vodu a ne i eer. Usled oss s c moze dolazi do stvaranja povratnog pritiska jednakog relativnom osmotskom pritisku. Obrnuta osmoza i dijaliza (naziva se jo i ltracija) su procesi koji se s deavaju kada je povratni pritisak dovoljan da okrene uobiajeni smer ova s c dva procesa. Obrnuta osmoza moe da se iskoristi za desalinizaciju morske z vode za ta je potrebno da je primoramo da prolazi kroz membranu koja s ne proputa molekule soli. Slino, obrnuta dijaliza moe da se iskoristi za s c z ltriranje bilo koje supstance koju membrana ne proputa. s Analiza transporta materije kroz membrane moe ponekad da nas dovede z do zakljuka da one prolaze u smeru u kome ne bi trebalo. Koren empresa c c na primer, ekstrahuje istu vodu iz morske u procesu iako bi osmoza trebalo c da se vri u suprotnom smeru. To nije obrnuta osmoza jer ne postoji povratni s pritisak koji bi je pokrenuo. To to se deava se naziva aktivni transport, s s a to je proces u kome elijska membrana troi energiju u prenosu supstance c s kroz nju. Ovo je esta pojava pa tako na primer bubrezi ne koriste za c
6.3. ZADACI
199
transport materije samo ozmosu i dijalizu ve u znaajnoj meri i aktivni c c transport. Cak negde oko 25% energije tela se troi na aktivni transport s materije na elijskom nivou.39 c
6.3
Zadaci
1. Odrediti dubinu vode na kojoj je pritisak koji poti od njene teine e z jednak 1 atm. c c 2. Izraunati silu potiska koja deluje na 10 000 tona elika koji je u potpunosti potopljen u vodi i uporediti je sa teinom elika. Kolika je z c maksimalna sila potiska kojom voda deluje na istu koliinu elika ukoc c liko je ona upotrebljena da se napravi brod koji moe da najvie istisne z s 1,00103 m3 vode? 3. Procenti vrednost sile koja deluje na bubnu opnu kada se nalazimo 5,0 m ispod povrine vode. s 4. Ledeni breg pliva u morskoj vodi gustine 917 kg/m3 . Koliki deo brega se nalazi ispod povrine mora? s 5. Na batensko crevo poluprenika 0,900 cm, je stavljen nastavak iji je s c c poluprenik 0,250 cm. Protok kroz crevo sa nastavkom je 0,500 litara c u sekundi. Odrediti brzinu vode u crevu i u nastavku. 6. Da li e se, prilikom kretanja teniske loptice poluprenika 7,40 cm, c c kroz vazduh pojaviti turbulencije? Brzina loptice je 40 m/s.
6.4
Reenja s
P , g
1. Na osnovu jednaine (6.2), dubina je c h=
pa ako uzmemo da je pritisak jednak 1 atm, a za gustinu uzmemo gustinu vode dobiemo c h= 1, 01 105 N/m2 = 10, 3 m. (1, 00 103 kg/m3 )(9, 80 m/s2 )
39 Analiza aktivnog transporta je predmet prouavanja mikrobiologije, biozike, bioc hemije i predstavlja podruje fascinatne primene zakona prirode na iva bia. c z c
200
2. Da bi nali silu potiska treba zapravo odrediti kolika je teina vode s z koju je elik istisnuo. Zapremina istisnute vode je jednaka zapremini c elika, odnosno c Vt = mt 1, 00 107 kg = = 1, 28 103 m3 . 3 kg/m3 t 7, 8 10
Masa istisnute vode je prema tome mf = f Vt = (1, 000 103 kg/m3 )(1, 28 103 m3 ) = 1, 28 106 kg. Sila potiska, odnosno teina elikom istisnute vode je, prema tome z c Fp = Qf = mf g = (1, 28 106 kg)(9, 80 m/s2 ) = 1, 3 107 N. Teina elika mt g = 9, 80 107 N, je znatno vea od sile potiska pa z c c zato elik tone. c U zadatku je data maksimalna koliina vode koju brod moe da istisne. c z Sila potiska je naravno jednaka njenoj teini. Masa istisnute vode je z prema tome mf = f Vf = (1, 000 103 kg/m3 )(1, 00 105 m3 ) = 1, 00 108 kg. Maksimalna sila potiska je teina te koliine vode, odnosno z c Fp = Qf = mf g = (1, 00 108 kg)(9, 80 m/s2 ) = 9, 80 108 N. Kao to se vidi, maksimalna sila potiska je oko deset puta vea od s c teine broda. To znai da ovaj broj moe da nosi teret koji je oko z c z devet puta tei od njega samog. z 3. Prvo je potrebno nai razliku u pritisku izmedju 5,0 metara ispod c povrine vode i na njenoj povrini to jest na nivou mora a potom na s s osnovu procene o povrini bubne opne dobiti silu. s Pritisak u srednjem uhu je atmosferski Patm , a razlika u pritisku u njemu se javlja usled boravka na dubini h = 5, 0 m ispod nivoa vode, odnosno Pabs = Patm + gh, Pabs Patm = gh = (1, 00103 kg/m3 )(9, 80 m/s2 )(5, 0 m) = 4, 9104 Pa. Povrina bubne opne je priblino S = 1 cm2 = 1104 m2 . Na osnovu s z toga je sila F = ghS 5 N.
6.4. RESENJA
201
4. Teina ledenog brega je Q = l Vl g, gde je = 917 kg/m3 , a Vl je z zapremina celog ledenog brega. Intenzitet sile potiska je jednak teini z tenosti koju je breg istisnuo, odnosno iznosi Fp = f Vpot g, gde je sa c Vpot kao i do sada, oznaen deo tela koji je potonuo, odnosno nalazi se c ispod nivoa uida. Sa f je oznaena gustina morske vode koja iznosi c 1 030 kg/m3 . Obzirom da breg pliva po vodi ove dve sile moraju da budu jednake l Vl g = f Vpot g, na osnovu ega je deo brega koji se nalazi ispod vode c = Vpot l 917 = = = 0, 890 = 89/ Vl f 1030
Slika 6.48: Vei deo ledenog brega se nalazi ispod vode. c Proraun je pokazao da je zapravo mnogo vei deo ledenog brega ispod c c vode. Iz tog razloga ledeni bregovi predstavljaju veliku opasnost za brodove jer se ne moe naslutiti kakvog je oblika i dokle se prostire deo z koji se ne vidi. Ova injenica ini susrete brodova i ledenih bregova c c veoma opasnim i esto fatalnim po brodove (najpoznatiji sluaj je c c brodolom Titanika). s c 5. Protok je povezan sa brzinom strujanja i povrinom poprenog preseka relacijom Q = Svsr , pri emu je S = r2 . Odavde e brzine kroz crevo c c v1sr i kroz nastavak v2sr , biti v1sr = Q (0, 500 l/s)(103 m3 /l) = = 1, 96 m/s. 2 3, 14(9, 00 103 m3 )2 r1
Brzina strujanja kroz ui nastavak creva, se moe dobiti na analogan z z nain, ali se moe odrediti na osnovu jednaine kontinuiteta c z c S1 v1sr = S2 v2sr ,
202 odakle je
v2sr =
S1 r2 v1sr = 1 v1sr = 2 S2 r2
2
r1 r2
v1sr .
Nakon zamene brojanih podataka, dobija se c v2sr = 0, 900 cm 0, 250 cm 1, 96 m/s = 25, 5 m/s.
6. Iz tabela se moe proitati da je za vazduh = 1, 29 kg/m3 , = z c 5 Ns/m2 , pa je 1, 81 10 Re = (1, 29 kg/m3 )(40 m/s)(0, 0740 m) = 2, 11 105 . 1, 81 105 Ns/m2
Dobijena vrednost pokazuje da se, prilikom opticanja loptice vazduhom, nee pojaviti turbulencije. c

Glava 6

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Glava 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Glava 6

Elementi mehanike uida

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.1. STATIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

Slika 6.4: Ista sila primenjena na razliite povrine. c s

6.1. STATIKA FLUIDA

Promena pritiska sa dubinom uida

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.1. STATIKA FLUIDA

Jednak pritisak se prenosi i na zidove suda u kome se nalazi uid.

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.1. STATIKA FLUIDA

Slika 6.8: Hidraulini koioni sistem kod automobila. c c

Kalibracija, apsolutni pritisak i merenje pritiska

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.1. STATIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

Slika 6.11: Pritisak u deijem balonu je vei od atmosferskog. c c

Slika 6.12: Pritisak u pakovanju vakuumiranog kikirikija je manji od atmosferskog.

6.1. STATIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

Arhimedov princip, sila potiska

Instrument za merenje nadmorske visine.

6.1. STATIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.1. STATIKA FLUIDA

Kohezija i adhezija u tenostima. Povrinski napon c s

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.1. STATIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

Sabijanjem iste koliine vazduha na manju zapreminu raste njegov pritisak. c

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.1. STATIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

Tabela 6.2: Ugao kvaenja za neke supstance (na 20 C). s

6.1. STATIKA FLUIDA

Slika 6.26: Kapilara od stakla u ivi. z

Slika 6.27: Kapilara od stakla u vodi.

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

Pritisci u ljudskom telu i njihovo merenje

6.1. STATIKA FLUIDA

Tabela 6.3: Tipine vrednosti pritiska u ljudskom telu. c

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.2. DINAMIKA FLUIDA

Veza protoka i brzine strujanja

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.2. DINAMIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.2. DINAMIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.2. DINAMIKA FLUIDA

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

Slika 6.34: Sila dinamikog pritiska, odnosno uzgona. c

6.2. DINAMIKA FLUIDA

Slika 6.35: Merenje brzine uida zasnovano na Bernulijevom principu.

Slika 6.36: Isticanje uida kroz otvor.

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.2. DINAMIKA FLUIDA

Viskoznost i laminarno strujanje. Poazejev zakon

GLAVA 6. ELEMENTI MEHANIKE FLUIDA

6.2. DINAMIKA FLUIDA