Sadraj:

1. 2. 2.1 2.2 2.2.1 6 2.2.2 2.2.3 2.2.4 2.3 2.4 2.5 3. 4. Uvod Uticaj eleznikog, drumskog, vodenog, i vazdunog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Procena uticaja izgradnje saobrajne trase sa pripadajuom infrastrukturom na ivotnu sredinu Uticaj eleznikog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Transport opasnih materija Pranje kola i cisterni Zagaivanje zemljita prunog pojasa uljem i derivatima nafte Uticaj buke i vibracija u eleznikom saobraaju na zivotnu sredinu Uticaj drumskog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Uticaj renog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Uticaj vazdunog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Zakljuak Literatura 6 6 7 8 12 15 16 17 2 3 3 5

UTICAJ SAOBRAAJA NA IVOTNU OKOLINU 1.Uvod Veliki porast svetskog stanovnitva tokom 20-tog veka uz neprestano smanjivanje raspoloivih rezervi prirodnih resursa i ivotnog prostora uz istovremeno ugroavanje ekolokih faktora ivotne sredine (poveanje koncetracije zagaujuih supstanci u vazduhu vodi i zemljitu) ukazali su na ptrebu korenite promene odnosa oveanstva prema faktorima ivotne sredine. U prevazilaenju sve veeg nesklada izmeu opredeljenja za zdraviju ivotnu sredinu i potrbe budueg ekonomskog rasta uvoenje i otelotvorenje koncepta odrivog razvoja predstavlja zaokret modernog drutva i jedino ispravno reenje. Odrivi razvoj je kvalitativan rast tj. socioekonomski i kulturni razvoj koji je usklaen sa uslovima ogranienjem i kapacitetom ivotne sredine (racionalnost) i koji treba da se odvija na nain da se buduim generacijama ne pogoravaju uslovi opstanka. Ovaj koncept je usvojila Evropska unija 1990. godine, a dve godine kasnije to su uinile i Ujedinjene Nacije. Ovaj zaokret u pogledu odnosa prema zivotnoj sredini je dobrim delom zasluga ekologije. Ekologija je bioloka disciplina koja prouava odnose, strukturu i funkcionisanje prirode u celini, ukljuujui i oveka, odnosno oveanstvo kao specifinu komponentu biolokih sistema na zemlji. Bavi se odnosima ivih bia i njihove ivotne sredine, kao i uzajamnim odnosima svih organizama u prirodi. Savremena definicija ekologije naglaava da je to nauka koja prouava reenja koja su iva bia relizovala, na razliite naine, u vezi sa problemima koje im je spoljanja sredina postavila i koja su ona morala reiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama opstala (Jankovi 1995). Jednostavno reeno, ekologija se moe odrediti i kao nauka koja izuava mehanizme opstanka ivih bia. Ekosfera je najiri termin koji oznaava sferu u kojoj postoje ekoloki odnosi ili uslovi za postajanje ekolokih odnosa tj. ekosfera je ivotna sredina. ivotna sredina je ona u kojoj ivo bie ivi kao u svojoj normalnoj spoljanjoj sredini, bez koje ne moe opstati, kojoj je prilagoeno i individualno i preko prilagoenosti vrsti kao celine kojoj pripada. Za svaki pojedinani organizam, okolna, ivotna sredina je i neiva priroda, odreena uslovima (temperatura, vlanost, pH zemljita) i raspoloivim resursima (energija, voda, mineralni elementi), kao i iva priroda koju ine druga iva bia sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. U ivotnoj sredini organizmi nalaze sve ono to im je neophodno za odvijanje normalnog ivota, metabolikih procesa, razvoj, razmnoavanje i opstanak. ivotna sredina se odlikuje velikom varijabilnou i heterogenou u vremenu i prostoru, to je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekolokih uslova. Sastoji se od bio sfere i tehnosfere. Biosfera je prirodna sredina koja deluje kao jedinstven sistem koji funkcionie na osnovu kontinuiranog proticanja suneve energije i kruenja materije. Biosferu ine atmosfera, hidrosfera, litosfera i pedosfera.

Tehnosfera je deo sredine koju je ovek stvorio i stalno je stvara i menja svojim uticajima, snagom, voljom, umom. Tehnosferu ine razliite materijalne vrednosti kao to su ljudska naselja, kue, ulice, spomenici, mostovi, fabrike, saobraajnice. Ekosistem je sloeni sistem u kome se dejstvom razliitih elemenata ostvaruju sloeni procesi na osnovu transformisane suneve energije i zahvaljujui sopstvenim unutranjim mehanizmima kojima ekosistem raspolae. Ekosistem je sistem prenosa energije i informacija koji je otvoren u pogledu korienja suneve energije. S obzirom na materiju koju sadri, ekosistem je zatvoren sistem za koji je najvanije da materija cirkulie i da se iz jednog ciklusa transformie u drugi (hranljive materije iz zemljita u biljke, potom u biljojede, mesodere i na kraju ponovo u mineralne materije u zemljite). Svaki ekosistem se u odreenom periodu karakterie odreenom ravnoteomhomeostazom, koja moe biti naruena na razliit nain. uticaj oveka je jedan odnajeih naina naruavanja ravnotee koja postoji u ekosistemu. ovek svojim delovanjem esto dovodi do zagaivanja ivotne sredine. Prema zakonu o zatiti ivotne sredine, zagaivanje ivotne sredine je unoenje zagaujuih materija u ivotnu sredinu izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi. Jedan od znaajnijh izvora zagaivanja ivotne sredine je saobraaj.

2. Uticaj eleznikog, drumskog, vodenog i vazdunog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine

Antropogeno zagaivanje ivotne sredine je i zagaivanje kao posledica saobraaja. Saobraaj je izvor znaajnih pritisaka na ivotnu sredinu kroz zagaenja vazduha i ostalih medija ivotne sredine (emisije iz procesa sagorevanja fosilnih goriva i stvaranje otpada), stvaranje buke i pritisaka na biodiverzitet, zemljite i obalsko podruije usled iygradnje saobraajne infrastrukture. Saobraaj uestvuje u ukupnom zagaivanju atmosfere sa oko 50% i jedan je od najveih zagaivaa u dananje vreme. Stoga se na antropogeno zagaivanje ivotne sredine koje je posledica saobraaja mora obratiti poseba panja.

2.1 Procena uticaja iygradnje saobraajne trase sa pripadajuom infrastrukturom na ivotnu sredinu
Danas je imperativ i zakonska obaveza da se pre nego to se uopte pristupi izgradnji saobraajne trase sa prateim infrastrukturama uradi procena uticaja izgradnje saobraajne trase sa pripadajuom infrastrukturom na ivotnu sredinu u toku koje se sagledava postojee stanje (geoloke i geomorfoloke karakteristike, podzemne vode , povrinske vode, zemljite, zagaenje vazduha, optereenje bukom, vibracije, flora, fauna, vegetacija i habitalni tipovi, prirodna i kulturna batina, pejzane karakteristike i vizuelni kvalitet, socijalno ekonomske karakteristike i kvalitet ivota, uticaj na ivotnu sredinu u sluaju udesa) a zatim opisuju mere predviene u cilju spreavanja, smanjenja i otklanjanja tetnog uticaja. Tek nakon detaljne analize i ocene strunog tima da je projekat izgradnje saobraajnih infrastruktura sa stanovnita atite ivotne sredine prihvatljiv pristupa se realizaciji projekta.

Zatita ivotne sredine obuhvata atitu u toku: 1. Izgradnje saobraajnih infrastruktura a) uklonjeni materijali npr. asfalt, betonski i drugi graevinski elementi se uklanjaju u skladu sa odredbama Pravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenja deponija otpadnih materijala i Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija i Zakona o postupanju sa otpadnim materijalima b) izgradnja pod nadzorom geologa, c) u toku izgradnje poveava se emisija estica praine sa kojima su vezane i opasne materije kao to su teki metali, organska jedinjenja-treba ograditi gradilite od stambenih podruija na najmanju moguu irinu, a transportne puteve sprovesti van stambenih podruija, d) snimanje i raspored postojeeg optereenja zemljita opasnim materijama zbog graevinskih i zamljanih radova kao i ocena vremenskih i prostranih trendova u trenutku eksplotacije, e) opterenje bukom kao posledica pripremnih radova ograde protiv buke, f) zatita od prekomernih vibracija podrazumeva upotrebu radnih naprava, maina i transportnih sredstava koje su izgraene u skladu sa normama o emisiji vibracija, g) zatita od razlivanja opasnih materija u sluaju udesa, h) zatita flore, faune, vegetacije-prevoz graevinske mehanizacije treba da se izvodi prko postojee infrastrukture, u toku gradnje ptice e se iseliti iz pogoenog podruija-izvriti rekonstrukciju vegetacije nakon izgradnje, u sluaju postavke transparentnih ograda protiv buke potrebno ih je odgovarajue obeleiti da bi se spreili naleti ptica, i) u toku gradnje postoji mogunost da budu otkrivena nova geolokopaleontoloka i arheoloka nalazita te o tome treba obavestiti nadlenu instituciju. 2. Eksplotacije saobraajnih infrastruktura a) odvoenje padavinske otpadne vode preko odgovarajue projektovanog drenanog sistema koji mora da se odrava i da bude efikasan i u sluaju poveanih koliina mokrih padavina, b) pratiti rezultate ispitivanja kvaliteta podzemnih voda, c) procena ukupne godinje emisije tetnih materija u vazduh usled saobraaja ugljen monoksida, azotnih dioksida, sumpordioksida, benzena, olova, predvideti kontinuirani monitoring praenja zagaena vazduha, d) merenje buke i zatita od nje, monitoring buke mora da se vri u skladu sa direktivom Evropske komisije, e) merenje vibracija i zatita, f) u sluaju prolivanja opasnih tenosti prilikom udesa mere zatite su kod projektovanja, izgradnje, deponovanja koje smanjuju verovatnou udesa i mogue posledice,

g) zatita flore, faune, vegetacije mogue su promene mikroklime u neposrednoj okolini veih objekata zbog apsorpcije i akumulacije toplote po zavretku gradnje potrebno je pogoene povrine renaturizovati i zasaditi autohtonim vrstama, potrbno je odravanje renaturalizovanih povrina, h) objekat u pejza unosi novu strukturu, menja prostorne razmere i uspostavlja indetitet prostora-slabljenje vizuelnih i pejzanih kvaliteta je mogue ublaiti saenjemprostora uz saobraajnicu, gde bude dolo do degradirane a neizgraene povrine na kraju gradnje ozeleneti.

2.2 Uticaj eleznikog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine

Dosadanja istraivanja tetnih dejstava saobraaja posmatrana iz svih aspekata (aerozagaenje, buka, zagaenje povrine zemlje, voda, zauzimanje prostora i sl.) su pokazala da elezniki saobraaj svojim funkcionisanjem izaziva najmanje tetnih posledica, ali smanjenju negativnog dejstva eleznikog saobraaja na ivotnu sredinu treba i dalje teiti. elezniki saobraaj izaziva buku, aerozagaenje (posebno korienjem dizel vue), vibracije, zauzima prostor, a u sluaju saobraajnih nezgoda izaziva zastoje u sopstvenom saobraaju i saobraaju drugih oblika, pre svega drumskom i druga tetna dejstva. U sadanjem sistemu funkcionisanja eleznice postoje slabosti koje se odnose na zadovoljenje ekolokih zahteva, a to su: a) neracionalno raspolaganje prostorom pri projektovanju i izgradnji eleznike infrastrukture (posledice su poremeena stanita mnogih ivotinja, posebno ptica, a u uem gravitacionom podruiju poremeaj razvoja, rasta i unitenje mnogih biljnih vrsta), b) infrastruktura graena u naseljenim mestima ili njihovoj blizini (posledice su stvaranje buke, vibracija, kod dizel vue i aerozagaenje, kod elektrine vue tetna dejstva elektromagnetnih talasa, ometanje stanovanja i dr.), c) nema zatite od buke u obliku tunela, zidova i sl. Poboljanja u vezi sa ouvanjem eko-sistema uz eleznicu treba zapoeti od ideje planiranja, projektovanja, gradnje sve do organizacije i izvoenja tehnolokog procesa prevoza. Pri upravljanju investicijama (gradnji i izboru najpovoljnije varijante regulisanja saobraaja) ekoloki kriterijum mora biti znaajan, a to znai: izbor elektrine vue u odnosu na dizel, racionalno korienje prostora, racionalno zauzimanje obradivih povrina, izvoenje eleznike trase dalje od naseljenih mesta i dr. Za mreu postojeih pruga postoje dve alternative za poboljanje ouvanja ovekove okoline: - inovacije sredstava za rad (infrastrukture, vunih i vuenih eleznikih vozila), organizacije, tehnologije upravljanja, 5

poboljanja u operativnom smislu bez investicionih zahvata (prevoz ostvari sa maksimalnim ueem elektrine vue, transportni zahtevi ostvare sa to manje pokrenutih vozova, maksimalno racionalizuje manevarski rad).

2.2.1 Transport opasnih materija

Posebne mere se moraju preduzeti pri transportu opasnih materija. meunarodna zajednica je pravnim propisima odredila da se opasne materije mogu prevoziti samo kada njihova ambalaa, rukovanje i prevozna sredstva daju dovoljnu garanciju za najveu moguu bezbednost. Lanac odgovornih lica za pakovanje, utovar, prevoz, skladitenje, pretovar i upotrebu mora doprineti da saobraaj bude siguran i bezbedan. Nacionalni propisi o transportu opasnih materija svake zemlje se moraju ujednaiti radi lake i pojednostavljene meunarodne razmene. Meunarodni propisi o transportu opasnih materija odnose se na suvozemni (elezniki i drumski), vodeni i vazduni saobraaj i obuhvataju: a) klasifikaciju opasnih materija, b) nain obeleavanja, c) uslove transporta. Svaku poiljku opasnih mora da prati upustvo o merama bezbednosti i zatite pri prevozu opasnih materija i ono mora obavezno da sadri: a) podatke o sadrini poiljke (vrsta, hemijski i tehniki naziv opasne materije, masu, broj komada, identifikacioni broj materije i dr.), b) posebne mere koje mere koje treba preduzeti pri prevozu i mere za spreavanje i ublaavanje tetnih posledica usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (popar, lom, prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.), c) postupak sa licem koje doe u dodir sa opasnim materijama, d) naziv i adresu organizacije ili organa koji moraju da se obaveste o nezgodi ili udesu nastalom prilikom prevoza opasnih materija.

2.2.2 Pranje kola i cisterni

Izvor zagaenja su i pranje kola i cisterni. Ispod platoa za pranje kola rasporeeni su slivnici i ahtovi sa reetkama tako da se pri proputanju vode kroz reetke uklanjaju grubi otpaci, a u slivnicima i ahtovima se taloi i jedan deo internog materijala iz vode. Procesi pranja se vre na betonskoj platformi i putem reetke i slivnika odvode putem kanala u kome se izdvajaju ulja, masti do velikog talonika. Nafta se takoe posebnim postupkom odvaja od vode.

2.2.3 Zagaivanje zemljita prunog pojasa uljem i derivatima nafte

Usled saobraajnih udesa ovo je prvi po veliini uzrok zagaivanja. Na eleznikoj mrei TP Beograd od 1982. do 1992.godine desilo se osam veih saobraajnih udesa sa vie od 1256 tona prosutih derivata nafte, pri emu je samo manji deo prikupljen sa povrine zemlje, tako da su posledice i danas vidljive.

Uzroci zagaivanja zemljita prunog pojasa su : - curenje iz kola cisterni i kola za prevoz derivata u stanicama, - curenje iz kola cisterni i kola za prevoz derivata du prevoznog puta, - curenje za vreme vonje i u depou iz lokomotiva motornih ulja, - tehnolokim odravanjem skretnikih postrojenja (na zemljitu prunog pojasa kod nas se godinje izlije 15-20 tona ulja). Derivati nafte i motornih ulja prosutih na zemljitu prunog pojasa posle izvesnog vremena se razgrauju, ali se sam proces prirodne razgradnje dosta usporen i ogranien. Istraivanjem u ovoj oblasti i analizom posledica na zemljitu bavi se institut za vodoprivredu "Jaroslav Cerni" iz Beograda a u cilju utvrivanja: da li postoji realna opasnost za prodor zagaene vode u oblast izvorita da li postoji mogunost ubrzane (vetaki izazvane biorazgradnje) rasutog ulja i derivate koji faktori mogu da ograniavaju biorazgradnju da li se dodavanjem minerala i birazgradnja moe ubrzati da li ubrzana biorazgradnja utie na umanjenje procenta ulja derivata. Razgradnju ugljovodonika u zemlji karakteriu hemijski procesi i uslovi u kojima se ona obavlja. Mikrobioloka razgradnja ugljovodonika u velikom stepenu zavise od spoljnih inilaca. Za mikrobioloku razgradnju naftnih derivata od posebnog znaaja je rasprostranjenost oksidanata u prirodi.

2.2.4 Uticaj buke i vibracija u eleznikom saobraaju na ivotnu sredinu

Buka je zvuk svake vrste koji je oveku neprijatan, dosauje, smeta, uznemirava, razdrauje, zamara. Ona preko uha dolzi do CNS-a i moe da izazove poremeaje vegetativnog nervnog sistema, srca, krvnih sudova, organa za varenje. Buka velikog inteziteta pojaava rad endokrinih lezda, izaziva porast krvnog pritisak i poremeaje disanja, gubitak apetita, smetnje u ravnotei, pojaanu kontrakciju miia. eleznika vozila imaju karakteristiku da su kod njih izraena rezonantna ponaanja na niim frekvencijama pobude, kao i dobra provodnost zvuka. To je posledica specijalne kutijaste konstrukcije. U propisu za dozvoljeni nivo unutranje buke daje se vrednost od 55 do 75 db, dok propis Meunarodne eleznike unije daje vrednost 85db to je znatno blae. Izvori unutranje buke : - interakcija toak ina - proces koenja - aerodinamika buka - buka usled rada klima ureaja - buka usled rada sistema za grejanje i ventilaciju putnikog prostora.

Kontinualnim protokom vozova stvara se spoljanja buka koja utie na okolne ekosisteme. Potrebno je da se jo u fazi projektovanja vozila utvrde izvori buke i pronau mogunosti za njeno smanjenje. Uticaj oscilovanja Oscilacije imaju uticaj na vestibularni aparat, sluh, nervni sistem, krvotok, mozak itd. oveka. Izazivaju oseaj smuenosti, remete regulaciju poloaja tela.

2.3 Uticaj drumskog saobraaja na zagaenje ivotne sredine

ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. Vazduh je smea gasova koja ini atmosferu, a sastoji se priblino od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih koliina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih neistoa. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Problem zagaenja vazduha specifinim materijama: ugljen monoksidom, azotdioksidom, ugljovodonicima i esticama poreklom iz izduvnih gasova motora automobila postaje jedan od najbitnijih problema urbanih sredina irom sveta. Evropska komisija osnovana 2001.godine se posebnim osvrtom na drumski saobraaj analizirala je udeo saobraaja na globalno zagrevanje i u Izvestaju nazvanom "Beli papir" upozorava na vrednost emisije CO2 od ak 28% na svetskom nivou. Drumski saobraaj sam emituje 84% CO2 u odnosu na ostale vidove saobraaja te je stoga Evropska komisija razmatrala uvoenje intermodalnog transporta, a posebno kombinovanog transporta kao osnovnu ekoloku logistiku smanjenju emitovanja CO2 u saobraajnoj delatnosti. U finalnom izvetaju Programa evropskih klimatskih promena objavljenom u Briselu 2002.godine, razmatrana je mogunost vee primene eleznikog i vodenog saobraaja umesto drumskog. Problem zagaenja je posledica upotrebe starih vozila koja se loe odravaju i vozila bez katalizatora, loeg kvaliteta goriva, nedostatka parking mesta, ulica kanjonskog tipa, neadekvatnog protoka saobraaja i zaguenja. U toku 2002.godine u Beogradu je registrovano vie od 350000 motornih vozila. Imajui u vidu starost vozila, kako privatnih, tako i onih koja se koriste u javnom gradskom prevozu, kao i lo kvalitet goriva, jasno je da zagaivanje izduvnim gasovima postaje jedan od goruih problema i u naem gradu. Prosene godinje vrednosti za sve spomenute gasove bile su vee od dozvoljenih, maksimalne pojedinane vrednosti su bile i do pet puta vee od propisanih. Novi aditivi koji se danas ubacuju u benzin, a koji zamenjuju alkil-olovo, su aromatini ugljovodonici kao benzen ili njegovi derivati (toulen ili etil-benzen) ili kiseonini derivati ugljovodonika kao, na primer, alkoholi (metanol i etalon) i neki etri (metil tercijalni butil etar ili etil tercijalni butil etar). Uloga ovih aditiva je i dalje ostala ista, da se popravi oktanska mo benzina i da se umanji eksplozivnost vazduh-benzinske smee. Za razliku od olova tokom sagorevanja novih benzina sagorevaju i svi aditivi. Ovi novi benzini, 8

poznati pod nazivom bezolovni ili reformulisani i dalje sadre niz toksinih i kancerogenih supstanci. Ovi benzini mogu da daju usled loeg sagorevanja i neke nove kancerogene supstance. Zato savremena automobilska industrija na izduvnoj strani motora ugrauje katalizator koji dovrava proces sagorevanja benzina i omoguava da se u prirodu emituju uglavnom bezopasni derivati sagorevanja. Bezolovni benzin je proizvod koji je, kada se prvilno koristi, skoro bezopasan po zdravlje oveka, ali ipak indirektno doprinosi optoj degradaciji ivotne sredine, jer se tokom sagorevanja benzina razvija CO2 koji, kako se zna, doprinosi poveavanju efekta staklene bate, tj. utie na globalne klimatske promene na zemlji. Na pitanje da li je bezolovni benzin toksian odgovor je pozitivan. Bezolovni benzin je vrlo toksian, on ne bi smeo da se nanosi na kou i opasno je udisati njegovu paru. Kao glavni intoksikanti u bezolovnom benzinu su benzen i njegovi derivati koji mogu da se nalaze u benzinu u koncetracijama od 25 do 50%. To su izrazito kancerogene supstance i zato se mora uvek voditi rauna da je katalizator u motornom vozilu ispravan, zatim se mora izbegavati trovanje katalizatora sa olovnim benzinom jer se nakon kontaminacije olovom katalizator ne moe regenerisati. Preterana upotreba olovnog benzina moe ak i fiziki da zagui katalizator i time smanji njegovu propusnu mo. Kriterijum za ograniavanje uvoza motornih vozila vie nije godite, ve zatita ivotne sredine: mogu da se uvezu samo vozila koja ispunjavaju Euro 3 standard i koja je veina proizvoaa automobila zastupljenih na naim putevima poela da isporuuje tritu 2000.godine. Poetkom osamdesetih, pre svega zbog narastajue zagaenosti vazduha u industrijski razvijenijim zamljama Evrope, ispituju se koliina i sadraj izduvnih gasova koje emituju motorna vozila. Tako 1983.godine u Evropi uvedena prva norma, Euro 00, vie kao smernica proizvoaima nego ogranienje, sa ciljnim vrednostima ekoloki nepoeljnih supstanci. Sedam godina kasnije uveden je standard Euro 0, a poetkom 1993.godine Euro 1, ime je ogranien sadraj sumpornih oksida, ugljovodonika, azotnih oksida i estica u izduvnim gasovima motornih vozila. Tri godine kasnije uveden je neto stri Euro2 standard, a 2000.stupio je na snagu jo uvek vaei Euro 3, koji se od predhodnog vrlo malo razlikuje. od 1.januara sa proizvodnih linija svih evropskih fabrika automobila silazie iskljuivo automobili koji ispunjavaju Euro 4 standard kojim je, osim koliine nepoeljnih gasova, definisana i prozirnost izduvnih gasova i on e vaiti od 2008.godine. Tada e obavezujui standard biti Euro 5, koji je trenutno tek u fazi izrade. Zadovoljavanje normi za svaki model utvruje se posebnim testovima, a proizvoa uz vozilo izdaje kupcu sertifikat kojim garantuje da vozilo ispunjava zahteve na vratima fabrike, i da e takav biti u garantnom roku od 5 godina. Uvoenjem ovih standarda, koliko god da su na muke stavili proizvoae, zagaenje vazduha je znatno smanjeno: zahvaljujui raznim katalizatorima, turboarerima, kompijuterskim kontrolama ubrizgavanja goriva, Euro 3 motori troe dva puta manje gorva po kilovatu snage nego oni od pre 25 godina, a emisija gasova je skoro stotinu puta manja. Pod uslovom, naravno, da se hrane odgovarajuim gorvom. Da bi gasovi na izlazu iz auspuha bili u propisnim granicama, potrebno je i odgovarajue gorivo, re je o bezolovnom benzinu i evrodizelu. To gorivotakoe mora da ispunjava neke standarde.

U okviru ispitivanja kvaliteta ivotne sredine glavnog grada praen je i nivo komunalne buke. drumski saobraaj je znaajan izvor buke. Nivoi buke u komunalnim sredinama nisu tako visoki da bi doveli do oteenja sluha, ali izazivaju itav niz efekata, tj. utiu na neurovegetativni i vaskularni sistem. Buka negativno deluje na kvalitet i duinu sna to dalje dovodi do promene raspoloenja, oseaja umora i pojaane nervoze. dokazano je da je buka meu znaajnim faktorima koji dovode do neuroze, jednog od najrasprostranjenijih oboljenja nae savremenice. Istraivanje OECD-a sprovedeno pre desetak godina je pokazalo da je preko jedne etvrtine stanovnitva u evropskim gradovima bilo izloeno nivou buke koji ozbiljno ugroava san i dovodi do psihosomatskih simptoma akustinog stresa. Osim toga, buka utie na pojaanu aktivnost autonomnog nervnog sistema to poveava rad nadbubrene lezde, poviava krvni pritisak, nivo holesterola i triglicerida u krvi i time poveava rizik od pojave vaskularnih oboljenja. Remeti se i imuni odgovor organizma, jer opada aktivnost imunih elija. Merenj na teritoriji Beograda su pokazala da buka potie najveim delom od saobraaja, zagaeni vazduh utie na razliite naine na zdravlje ljudi i itav ekosistem. Atmosfera slui i kao sredstvo transporta zagaujuih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagaenja i kopna i vode. Zagaenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagaivaa. Jedan od glavnih izvora zagaenja vazduha je saobraaj. Najee zagaujue materije su uglenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikroestice ai. Specifine zagaujue materije vazduha su i olovo, kadijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teki metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razliitih aktivnosti. Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje, mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksian u visokim koncetracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiu uglavnom od saobraaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa. Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 Mtona godinje. Vlasti u evropskim dravama krenule su u kapanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima zbog velike emisije tetnih materija. Emitovane kisele supstance kao to su SO2 i NO2 u atmosferi se mogu zadrati i do nekoliko dana i za to vreme prei razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njhovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrinu zemlje i povrinskih voda (kisele kie) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikcije odraavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na poveanje pH i poveanje toksinih metala u vodi, biljke su osetljive na poveanje koncetracije hidrogenovih jona u zemljitu, ljudi takoe trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrinske ili podzemne vode koje esto imaju neprimeren pH i poveanu koncetraciju metala. Kisele kie izazivaju koroziju metalnih povrina, propadanje fasada i kulturnih spomenika.

10

Uticaj saobraaja na globalno zagaenje Uticaj ugljen dioksida (CO2) na promene u atmobiosferi:osnovni nauni dokazi pokazuju da CO igra znaajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene bate. Inae, ovo je prirodni fenomen rezultat apsorpcije kratkotalosnog sunevog zraenja koje zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da da se probiju u kosmos, ve ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalsno infacrveno zraenje). Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja atmosfere do take koja je mnogo via nego to bi to bio sluaj, jer je znatno poveana prisutna koncetracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Poto su za znaajne koliine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je privukao panju javnosti, ali i rezultate i uoene promene izazvane njegovim dejstvom. Protokol iz Kjota U japanskom gradu Kjotu 1997.godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, iji je cilj spreavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatrju glavnim uzronicima porasta temperature na Zemlji, odnosno stvaranje efekta staklene bate. Prema Protokolu iz Kjota, industrijske zemlje do 2012. godine moraju da smanje emisiju tetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990.godine. Problem je u tome to taj dokument postaje pravno obavezujui tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol. SAD i Australija su, meutim, istupile iz Protokola, Kambera uz obrazloenje da e njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju,a u Australiji nastati manjak radnih mesta, to e, prema miljenju premijera Dona Hauarda, znatno ugroziti industriju zemlje.Interesantno je, meutim, da, prema Protokolu, Australija ima pravo da za osam procenta povea nivo emisije CO2 U odnosu na 1990. godinu. SAD,najvei svetski zagaiva, svoje odbijanje su obrazloile injenicom da bi ratifikovanjem Kjoto protokola nanelo tetu nacionalnoj ekonomiji, a Vaington je zauzvrat formulisao domai plan zatite ivotne sredine. Do sada su Kjoto protokol od 15 zemalja Evropske unije, ratifikovale Austrija, Belgija, Danska,Finska,Nemaka,Grka,Irska,Italija,Luksemburg,panija,vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su ratifikovale i Norveka i Malta, a u istonoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovaka. Jedan od svakako znaajnih koraka u poslednje vreme je to se zemljama koje su ratifikovale Protokol 4. juna prikljuio i Japan, jedan od velikih svetskih zagaivaa.

11

Trend globalnog zagrevanja Prema izvetaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj prolosti nee izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i ivot na planeti kao to bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja.Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavretka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama, odranog 2001.godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH),koja prognozira da bi temperatura na povrini zemlje do 2100.godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih.Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokovati otapanje lednika i artikog polarnog prekrivaa, poveanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak ivotinjskih stanita i migracije ivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unitenje uma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike sue. Ukoliko se uzme u obzir da e zahvaljujui ljudskoj aktivnosti udvostruiti koliina CO koja e se u ovom veku emitovati u atmosferu, mogli bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou, i to moda u razdoblju od nekoliko godina! Za smanjenje zagaenosti koja nastaje kao posledica saobraaja predvien je niz mera koje ukljuuju: a) poveanje bezbednosti i sigurnosti saobraaja kroz efikasniju primenu propisa i kontrolu b) obezbeivanje podsticaja kombinovanom transportu, c) obuku i postepeno uvoenje EU normi za zatitu ivotne sredine u saobraaju, d) poboljanu kontrolu tehnike ispravnosti vozila, e) primenu standarda i dobre meunarodne prakse u projektovanju saobraajnih projekata i dr. 2.4 Uticaj renog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Potencijal za korienje unutranjih plovnih puteva u Republici Srbiji je izuzetno velik. Sa 588km plovnog puta Dunava kroz Srbiju, 207km donjeg toka reke Save, 164km reke Tise i 599km mree kanala Dunav-Tisa-Dunav, gravitacijono podruije koje nai plovni putevi pokrivaju, ne ograniavaju se samo na njenu teritoriju, ve obuhvataju i teritoriju Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Makedonije. Najvei graevinski poduhvati u cilju izgradnje plovnih puteva imali su za cilj izgraivanje originalnih renih deonica (spajanjem nekoliko renih kanala u jedan) ili proirivanje starih i izgradnja novih renih korita. Pre nego to su izvrene te izmene, reke u aluvijalnim basenima bile su bogato struktuirane, inei sisteme glavnih tokova, bonih tokova i rukavaca, u kojima se protoni kapacitet stalno menjao. Krupne intervencije dovele su do fundametalnih promena prirodnog ravnotenog stanja, a i danas tehnike prepreke napravljene u ranijim periodima omoguavaju povezanost sistema rukavaca sa glavnim tokovima samo za vreme visokih vodostaja. To dovodi do nakupljanja finih sidmenata i postepenog nagomilavanja mulja, ime se smanjuje povrina prvobitnih stanita i onemoguava stvaranje novih vodenih povrina. Ovo

12

predstavlja prepreku prirodnim migracijama riba izmeu voda u plavnim ravnicama i glavnih vodenih tokova. Uvrivanjem korita reke i poveanjem koliine vode koja tee kroz takvo korito, poveava se brzina vode u renom koritu, pojaava se njena snaga i optereenost korita kao i koliina velikih estica koje voda nosi na dno korita. Reni pejza regiona srednjeg toka Dunava takoe je izmenjen ininjerskim zahvatima koji poboljavaju plovidbu. Razvoj Dunava doveo je do manjka sendimenata u celom toku Dunava, uzvodno do akumulacije erdap i nizvodno. Posledica toga je neprestano produbljivanje korita na dugakim potezima, na primer du Maarskog dela toka Dunava od oko 1-3cm godinje. Odsecanje meandera, to je uraeno da bi se poboljali plovidbeni putevi, izmenilo je nivoe podzemnih voda i pokrenulo progresivno zatrpavanje muljem mnogih izolovanih bonih kanala i rukavaca. to se tie vodnog transporta, zagaenje i zapljuskivanje talasa imaju negativan uticaj na okolne eko sisteme. tetu nanose talasi od brodova koji unitavaju nezatiene obale. Odravanje renih plovidbenih puteva sprovodi se iskopavanjem. Nejednake dubine i irine plovnog kanala, koje se redovno javljaju u gazovima, zahtevaju redovno ienje iskopavanjem. Vetaki kanali menjaju prirodno oticanje vode u delti i dovode, uz druge negativne efekte, do poveanog taloenja. Nafta ima toksini efekat ve u relativno malim koncetracijama. Isto tako, ve pri malim koliinama nafte fotosinteza je usporena. Osim toga, policiklini aromatini ugljovodonici su kancerogeni. Boje za zatitu brodova od korozije, posebno one sa metal-organic jedinjenjima, mogu da utiu na akvatine biocenoze. Ti teki metali taloe se u renim sedimentima ali mogu biti ponovo suspendovani usled vodenog saobraaja. Jo jedan neeljeni efekat je to to, tokom vremena, akvatini organizmi nastane svaku vrstu povrinu u tekuim vodama. Proces zapoinju bakterije i jednoelijski organizmi, a nastavljaju vii organizmi (ljuskari,alge i dr). Ako se ne preduzmu odgovarajue mere, taj rast utie i na trupove brodova. Takvo obrastanje poveava otpor brodova i potronju energije. Vodootporne boje bez biocida koje ne spreavaju rast organizama, ali stvaraju povrine koje se lako iste mogu dobrim delom biti oznaene kao neproblematine sa ekoloke take gledita. Druge boje se ipak moraju smatrati vrlo problematinim. One sadre biocide, koji se vremenom oslobaaju iz boja i otputaju u okolnu vodu. Ti biocidi, predvieni da spree rast organizama na trupu broda, mogu da se nakupljaju u sedimentima i akumuliraju u lancima ishrane. Jo uvek se malo zna o ponaanju tih materija u vodenoj sredini. Postojee institucijalno i organizaciono ureenje za rukovanje brodskim otpadom na Dunavu vrlo je heterogeno, usled velikih razlika meu pojedinim zemljama (u pogledu ekonomske moi, nacionalne politike, propisa i njihovog primenjivanja, u strukturama sektora renog transporta itd.). Sanitarne slube su neravnomerno rasporeene du

13

Dunava i postoje u obliku privatnih/delimino privatnih stalnih usluga u luci (tj. plutajui tegljai ili pontonski amci ija je funkcija uglavnom skupljanje naftnih ostataka u vodi od ienja tankova i skupljanja brodskog muljevitog ulja). Plovidbeni sektor sa brojnim postojeim preduzeima koja su pre bila u vlasnitvu vlada, pruaju opte usluge uglavnom sopstvenim flotama. Usluge kao to su skupljanja brodskog muljevitog ulja mogu se pruati i drugim plovilima, ali zbog visine cene, plovila iz drugih brodskih preduzea ih vrlo retko koriste. U svim zemljama, osim Nemake, rena plovila u tranzitu ne mogu odloiti svoj otpad (muljevitu/masnu vodu) bez novane naknade. Ostale prepreke lee u operativnoj organizaciji Dunava koja je prilino nepokretna i nefeksibilna (postoji ogranien broj plutajuih objekata i usluga). Plovila koja ele da odloe otpad moraju pristati uz to ureen objekat, to moe dovesti do velikih kanjenja u prevozu. Problem rizika od nesrea sa brodovima naglaen je u navedenim diskusijama u Italiji. Predvieno je da prolaz bude dozvoljen samo onim brodovima za transport nafte koji imaju duplo dno. Iako velike nesree nisu este, mogu da nanesu velike tete. Ovo poveanje sigurnosnih mera nije oprevdano samo za pomorski saobraaj, nego i za reni transport, posebno na velikim rekama poput Dunava ili Rajne. Za razliku od drumskog ili eleznikog saobraaja, u nezgodama na rekama uvek postoji rizik od irenja zagaenja daleko nizvodno, u osetljiva rena stanita, zone uzimanja pijae vode ili u Crno more. Da bi se spreile brodske nesree, postoji jasna potreba za transportnom politikom koja bi razvila i dovela do primenjivanja ogranienja za transport opasnih materija brodovima na odreenim delovima reka, u odreenim periodima i/ili za odreene supstance. Preporuke Dunavske komisije definiu kontrolni i opti tehniki okvir za upravljanje otpadom sa brodova koji plove Dunavom. U mnogim podunavskim zemljama nacionalna politika o upravljanju brodskim otpadom jo nije potpuno uslaena sa preporukama Dunavske komisije. I pored izuzetno razvijene mree plovnih puteva, i prednosti koje ovaj vid transporta ima u pogledu ekonominosti, pouzdanosti, sigurnosti i zatite ovekove okoline, transport unutranjim plovnim putevima kod nas uestvuje sa niskim procentom. Evropski planovi razvoja saobraaja panevropskim koridorimakoji se ukrtaju na naoj teritoriji (koridor X i koridor VII Dunav) i planirana preraspodela tokova roba u Evropi sa drumskog na reni saobraaj za 20% do 2005.godine, ukazuju da bi razvoj vodenog i intermodalnog saobraaja u nasoj zemlji bio jedan od vanih stratekih ciljeva. Neophodna je rehabilitacija postojee saobraajne infrastrukture na unutrnjim plovnim putevima kojih ima ukupno 1599km (sa kanalima DTD-a), luke i pristanine infrastrukture ija je sadanja iskorienost svega 41%, rene flote ija je prosena starost 30 godina. Vodoprivreda Srbije se ne moe bazirati samo na sopstvene vode ve su u najveem broju sluajeva eksploatisane tranzitne vode. Imajui i ovo u vidu nacionalna politika Srbije mora obezbediti odrivi razvoj i biti u skladu sa meunarodnom politikom integralnog upravljanja vodnim resursima. Uraena je strategija razvoja renog saobraaja i radna verzija zakona o unutranjoj plovidbi, koju treba uskladiti sa propisima

14

EU, a uskladiti i sa eventualnim pristupanjem sporazumima AGN (evropski sporazum o glavnim unutranjim plovnim putevima) i AND (prevoz opasnih materija).

Zatita voda regulisana je : - Zakonom o zatiti ivotne sredine - Zakonom o vodama - Uredbom o kategorizaciji vodotokova - Uredbom o klasifikaciji voda - Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie itd. 2.5 Uticaj vazdunog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Vzduni saobraaj znaajno utie na zagaenje vazduha. NATO alijansa izvrila je 27.000 preleta aviona, koji su izgoreli 367.000 litara kerozina, ime je u vazduh izbaenoblizu 1.250.000t CO2 i time doprinela globalnom otopljavanju. Barozo (predsednik evropske komisije) je izjavijo da je cilj EU da se do 2050. godine njen udeo u emisiji tetnih gasova sa sadanjih 14% smanji na 8%. Prema njegovim reima, Evropska komisija e poetkom godine napraviti predlog o ogranienju emisije tetnih gasova u oblasti vazdunog saobraaja. Pored zagaenja vazduha zbog kiselih kia dolazi do modifikacija vodenih povrina i tokova. Pri izgradnji aerodroma radi se neophodna drenaa terena to utie na promene u ivotnoj sredini. Zauzima se veliki prostor za infrastrukturu i menja okruenje. Postoje i naputeni objekti kao i prevozna sredstva koji se vie ne koriste (povuena iz saobraaja) koji takoe zauzimaju prostor i utiu na promenu ivotne sredine. Posebno je izraena buka na aerodromima i u okolini aerodroma. Uzletanje mlaznjaka (na 70m) stvara buku jaine 120db/A, uzletanje mlaznjaka (na 700m) 110dB, paluba nosaa mlaznih aviona 140dB. Danas se sve vie radi na tehnikom usavravanju letilica u cilju smanjenja buke. Poveava se udaljenost naselja od izvora buke, aerodromi se grade dalje od naseljenih mesta. Naa zemlja je nedavno ponovo lanica International Civil Aviation Organization-ICAO. Ova organizacija je propisala meunarodni Standard koji je dopunjavan i menjan u skladu sa poveanjem vazdunog saobraaja i tehnikog progresa u projektovanju i gradnji letilica. Ovim Standardom definisani su deskriptori avionske buke, nivo i merna jedinica. Propisani su maksimalno dozvoljeni nivoi buke u fazi poletanja i sletanja za sve kategorije transportnih letilica u funkciji njihove mase i broja ugraenih motora. Definisana je metodologija merenja (uslovi, postupak, obrada). ICAO je preko ovog standarda i prporuka postavio i plan dinamike povlaenja iz upotrbe bunih i uvoenje tihih aviona u saobraaj. Kao posledica buke javljaju se subjektivni efekti: uznemirenje govora, sna, rada, a takoe i objektivni efekti trenutni ili kumulitivni. Dugotrjnije delovanje buke moe dovesti do oteenja sluha. Efekat na ivotinje je slian efektima koji se javljaju kod oveka.

15

3. ZAKLJUAK U okviru prethodnog izlaganja navoene su mere, reenja, za date probleme. Ako bismo ih grupisali mogli bismo rei da mere za zatitu ivotne sredine od zagaivanja saobraajem mogu biti : preventivne, sanacione i kontrolne. PREVENTIVNE (urbanistike) mere su : izmetanje eleznikih i autobuskih stanica, izmetanje magistralnih saobraajnica van stambenog dela grada, obezbeivanje odgovarajue irine saobraajnica, izgradnja peakih zona, garaa i parkiralita, planiranje prostora za zelene povrine itd.. SANACIONE mere su : davanje prioriteta kretanju vozila javnog saobraaja (ute trake), ugradnja ekolokih semafora, preorjentacija na upotrebu gasa ili struje kao pogonskog goriva, jedan deo grada rekonstruisati u oazu bez motornih vozila idr.. KONTROLNE mere su : obavezna kontrola emisije tetnih gasova pri tehnikom pregledu motornih vozila, stalna kontrola rada servisa za tehniki pregled, zabrana parkiranja teretnih vozila u gradu, proiriti mreu mernih mesta, redovno pranje gradskih saobraajnica i dr... Saobraaj se usmerava na reke, eleznicu, a smanjuje se drumski i vazduni. Svi oblici saobraaja bre ili sporije se oslobaaju zagaenja u svom procesu: u motornom saobraaju strogo se kontroliu izduvni gasovi i prevoz tereta, uvodi se obavezno bezolovno gorivo a gradski saobraaj na struju (trolejbuski i akumulatorski). Snana podrka svim merama su zakoni koji reguliu ovu problematiku koji e se u narednom periodu morati sprovoditi ukoliko elimo da sauvamo ivotnu sredinu za budue generacije. Nadam se da e u poetku vsoke kazne za nepotovanje ovih zakona navesti oveka na razmiljanje i u buduem vremenu zaista promeniti njegovu svest i pomoi mu da shvati znaaj ouvanja ivotne sredine.

16

LITERATURA 1. Vodeni transport evropskom linijom ivota, Dunavom, pripremljeno od strane WWF,Bec, Januar 2002. 2. Izjava predsednika Evropske komisije EU, agencija BETA 3. Olovo u benzinu, dr Ivan Grzeti, Univerzitet u Beogradu 4. Trite polovnih automobila, Zoran Majdin, BGD 5. Zagaenje u urbanim sredinama, Biljana ljuki, BGD 6. Ekologija, ivotna sredina i zatita, Maja Stankovi, BGD 7. Procena uticaja na ivotnu sredinu za I fazu prve deonice UMP, Gradski zavod za urbanizam, BGD 8. Ekologija u saobraaju, N.Subara, Zelind, Beograd, 2006. 9. Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2003.

17