BROJ

10

I NTERVJU: DEJAN MILADINOVI, PREDSEDNIK UO A SOCIJACIJE

LOKALNIH TAMPANIH MEDIJA L OKAL PRES... 2

R E LANOVA KOALICIJE ...3-4

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Februar, 2012 PULS SRBIJE : DA LI STE

ZADOVOLJNI RADOM VAE LOKALNE SAMOUPRAVE ?........5

UVODNA RE

Kvazi argumenti protivnika decentralizacije

Nada Budimovi Ko je rekao korupcija?

J EZIK BROJKI: KO POSEDUJE RAUNARE U SRBIJI? ........5

Mnogo mate i energije potroeno je u zemlji Srbiji proteklih godina kako bi se osmislila argumentacija za stav da je decentralizacija neizvodljiv, a naroito opasan proces. Tako smo imali prilike da uj emo da b i de cent ral iza c ij a podjarmila separatistike tenje pojedinih regiona, da je proces decentralizacije suvie sloen i sveobuhvatan da bi u njega tek tako (ali se ne predlae kako i kada) krenuli, da decentralizacija otvara polje za stvaranje lokalnih monika, zaduivanje i prekomerno troenje novca na lokalnom nivou, nekontrolisano podizanje lokalnih fiskalnih davanja za gradjane, a naroito poveanje stepena korupcije! Posebno je zanimljivo da itava ta argumentaciona buka stie iz pravca onih koji u tami diskrecionih prava i centralizovanih politikopartijskih moi, udaljeni od graana (istih onih ije glasove i izborne odluke svako malo trae, a koje potom proglaavaju nekompetentnim i bez dovoljnog kapaciteta za odluivanje), doputaju da se u javnim nabakama zaturi milijardu evra, a desetine hiljada evra doivljavaju kao podrazumevajui deparac. Srbija danas neodoljivo podsea na onaj uveni sistem raspodele koji je do savrenstva doveo Broj Jedan (itaj Drava) u Alan Fordu, dok svi mi igramo ostale junake TNT grupe, beskonano se zahvaljujui sa svaku paricu koju nam pokoja krupna zverka dobaci pred novo pribiranje lokalnih, nekompetentnih glasova. Nijedno drutvo nema iluziju da je korupciju mogue potpuno iskoreniti, ali, s obzirom na to koliko se novca i moi sada sliva u samo nekoliko privatnih depova, vrlo je mogue da bi decentralizacija poveala broj depova, ali smanjila gomile iz

kojih se pune, prvenstveno zato to bi popalila svetla na senovitim mestima korupcije, odnosno podigla nivo kontrole i uvida javnosti u troenje budetskog novca. A kada je re o kompetencijama i kapacitetima ljudi u lokalnim samoupravama, ovlana analiza naih kompetentnih lidera koji su svi odreda pravi renesansni likovi, pa su kroz politike karijere uspevali da vode i po pet-est potpuno raznorodnih resora, pokazae da su im koreni u dobroj meri ba iz tih takozvanih nerazvijenih i zaostalih podruja iz kojih su svojevremeno odjezdili jer su procenili da ivot cveta samo u politikim centralama. Tu nedavno, politikolog Pavel Domonji u svom tekstu za Decentralizator ree da je korupcija tetno, nemoralno i nezakonito ponaanje, ali i da pokazuje da graani ne mogu na legalan nain ostvariti svoje interese, da ne postoji profesionalna i nepodmitljiva javna uprava, da je pravni sistem neefikasan i da se zajednica u svom funkcionisanju ne oslanja na objektivna, pisana, ve nepisana pravila, pa prema tome i nelegitimna ponaanja, te da napredak ne zavisi od strunosti i sposobnosti. Zato nije naodmet podsetiti jo jednom na to ta decentralizacija donosi onom jednostavnom graaninu ove zemlje koji ivi i struno radi posao za koji se itav ivot obuava i, osim u izbornim periodima, ostaje uveravan da je voenje javnog sektora van njegovog intelektualnog domaaja. Efikasnija i sposobnija lokalna uprava i administracija, direktnije kontrolisana od strane graana, kvalitetnije usluge i bolji izbor prioriteta za odreenu lokalnu zajednicu, u skladu sa potrebama onih koji u njoj ive, njihovo vee uee u donoenju odluka, samo su

PISMO ZA DECENTRALIZACIJU ......5

Restitucija ili denacionalizacija

jeste postupak vraanja oduzete imovine nekadanjim vlasnicima ili njihovim dananjim naslednicima. Re je o imovini koja je oduzimana u raznim postupcima nacionalizacije. Najee je nacionalizacija obavljana bez naknade u bivim komunistikim reimima, kao to su Rusija i zemlje Istone Evrope. Ima vie metoda restitucije, kao to su: povraaj imovine u fizikom obliku (naturalna restitucija), kompenzacija drugom imovinom, finansijsko obeteenje, itd. Bilo je i raznih postupaka delimine nacionalizacije u trinim privredama, koja se odvijala sa naknadom. Kasnije su neke zemlje obavile postupke denacionalizacije, to je bio deo optih protrinih reformi.

neki od efekata decentralizovane i dobro ureene zajednice zadovoljnijih ljudi. Na alost svih koji su navikli da svetlosne godine budu udaljeni od onih iji su suverenitet prisvojili.

INTERVJU: Dejan Miladinovi, predsednik UO Asocijacije lokalnih tampanih medija Lokal Pres
nim samoupravama omogui vei budet za pomo medijima. Da li je ba tako? Deava se da u pojedinim sredinama nije problem u koliini novca koje lokalne samouprave izdvajaju za medije, ve i u nainu na koji se on rasporeuje. Netransparentno, bez konkursa i bez brige o kvalitetu izvetavanja, kao i samih medija, bez voenja rauna o javnom interesu i stvarnim potrebama graana za informisanjem. I to je pitanje decentralizacije, ovoga puta decentralizacije moi i odluivanja. *Nedavno je zavrena medijska strategija u Srbiji. Da li je i u kojoj meri i sama njena izrada trpela zbog centralistikog sistema odluivanja u zemlji? U izradi medijske strategije od samog poetka uestvovala je struka, odnosno novinarska udruenja UNS, NUNS i NDNV kao i asocijacija lokalnih medija Lokal Pres, asocijacija elektronskih medija Anem i asocijacija najveih tampanih medija, predstavnici medijske industrije. Kada je postalo jasno da bez medijske strategije ne moemo nastaviti proces pridruivanja EU, konanu verziju medijske strategije ipak je uradila radna grupa koju je sainio premijer Republike Srbije, a medijskoj koaliciji (novinarska udruenja i asocijacije) doputeno je da imaju samo se u Strategiji, osnivaju se javni regionalni radiotelevizijski servisi. To je upravo bilo ono oko ega se verzija strategije medijske koalicije razlikuje od konane verzije strategije koju je usvojila radna grupa premijera Cvetkovia. Dakle formiranjem 6 regionalnih javnih televizijskih centara, mnoge stvari bi ostale nerazjanjene. Koji e gradovi imati javne servise, kako e se oni finansirati i koliko e to naruiti konkurenciju na tritu. *Koliko mediji uopte prepoznaju pitanje decentralizacije kao vano i koliko se njime bave? Decentralizacija je proces koji u Srbiji prilino ispolitizovan i za graane nedovoljno razjanjen, i samim tim proces koji je pogodan za razliite oblike manipulacije od strane politikih i drugih elita. Mediji u tom procesu u nedovoljnoj meri obavljaju svoju ulogu drutvenog korektiva, a uzroci tome su centralizacija medijske scene, politiki uticaj na medije, ali i nedovoljna senzibilisanost urednika i novinara za ovaj proces i njegove vrednosti. Mediji u Srbiji u izvetavanju o procesu decentralizacije, malo panje posveuju temama koje utiu na svakodnevni ivot graana. Oni uglavnom prenose izjave politiara i prate zvanine sastanke.

Lokalni mediji pred gaenjem?

*Koliko centralizacija u Srbiji utie na status i slobodu medija? Od ukupno 179 zemalja, Srbija se u izvetaju organizacije Reporteri bez granica - Indeks medijskih sloboda u svetu 2011-2012, nala na 80. mestu, u grupi zemalja sa uoljivim problemima. Ekonomska kriza je nagomilala probleme sa kojima se suoavaju mediji u Srbiji i njihovo korienje za razne interese, uvela nelojalnu konkurenciju na veoma malim tritima i autocenzuru sve veeg broja loe plaenih novinara. Uticaj na status i slobodu medija dolazi iz politikih i drugih centara moi i u tesnoj je vezi sa nainom finansiranja medija. Kako Srbija poslednjih dvadeset godina ima centralistiki nain upravljanja, neosporno je da bi decentralizacija zemlje (sputanje ingerencija na nii novo i drugaija raspodela budetskog novca) dovela izmeu ostalog i do boljeg statusa medija kao i medijskih sloboda. *ta bi trebalo da obuhvati proces decentralizacija u medijskoj sferi? Sa neto vie od 7 miliona stanovnika, slabom ekonomijom i relativno malim budetom za advertising, injenica je da Srbija ima preveliki broj medija. Jasno je da svi mediji ne mogu da opstanu. Najugroeniji su lokalni mediji posebno tampani. Lokalni mediji ne mogu da pariraju nacionalnim medijima po prihodima od reklama. Ako u ovim tekim vremenima lokalne samouprave ne pomognu medijima koji se emituju i tampaju u njihovom gradu ili optini, opstae samo oni sa sigurnim izvorom prihoda, a to su mediji koji jo uvek nisu privatizovani i koji se izdravaju od novca poreskih obveznika. Decentralicija bi povraajem novca iz republike u gradske kase trebalo da lokal-

jednog predstavnika u radnoj grupi premijera. *Koliko je medijska strategija na kursu procesa decentralizacije? Imajui u vidu pravo graana da na lokalnom i regionalnom nivou dobijaju blagovremene i tane informacije koje su specifine za to podruje, kao i obavezu drave da obezbedi punu informisanost graana i kontinuirano doprinosi unapreenju kvaliteta medijskih sadraja, navodi

Graani se ale da mediji "stalno vrte iste prie i iste ljude", a da ne objanjavaju ono to se deava i kako to utie na ivot ljudi. injenica je da graani ne razumeju kako se pitanje decentralizacije odnosi na njihov ivot.

Re lanova koalicije
Dobro vee Beograde! Radiodifuzna agencija Srbije (RRA) pokrenula je postupak za oduzimanje nacionalne frekvencije Televiziji Avala zbog kanjenja u plaanju obavezne naknade za emitovanje programa, saoptili su iz ove agencije. Postupak je u toku Ovo je tekst koji ove nedelje moete proitati u gotovo svim elektronskim i pisanim medijima. Poetak rada NKD upravo je vezan za ovu priu. Naime, 2006 godine, prilikom dodeljivanja nacionalnih frekvenci, isti RRA je odluio da svih pet frekvenci dodeli televizijskim kuama iz glavnog grada. 16.000 graana iz Nia,Vranja, Prokuplja, Zajeara je u samo 7 dana potpisalo peticiju da nika TV5 bude nosilac jedne jer je u tom trenutku ispunjavala sve uslove. Peticija je predata nadlenim republikim organima. Jo uvek se nita nije desilo. Nenad Stojanovi, Proaktiv Hoe li cela Srbija i dalje gledati vesti iz Beograda?

Misija Balkanskog fonda za lokalne inicijative jeste podrka aktivizmu graana i graanki u lokalnim zajednicama - prepoznavanju lokalnih potreba i odgovaranju na njih kroz saradnju sa svim relevantnim akterima i korienjem lokalnih resursa. Uspesi u unapreenju svake lokalne zajednice mogu se postii jedino u decentralizovanom sistemu, a pravedno, otvoreno i najbolje organizovano drutvo stvara se upravo onda kada se graani pitaju i uestvuju u donoenju sistemskih odluka koje se tiu njihovog ivota. Do pronalaenja najboljeg modela decentralizacije u Srbiji moe se doi jedino uz aktivno uee graana. S tim u vezi, treba istai i dugogodinji rad i aktivnost Nacionalne koalicije za decentralizaciju koja kao koalicija organizacija civilnog drutva i graana doprinosi ovom procesu.

Tanja Bjelanovi, BCIF

Doekom Nove godine, lanovi organizacije Kikindski forum iz Kikinde, ispratili su jo jednu godinu u kojoj se oekivanja nisu ispunila. Uprkos velikom angaovanju nevladinog sektora, ostvarenje vanih drutvenih procesa, za nas najvanijeg - decentralizacije, izostalo je, ne grekom graana i nas kao njihovih predstavnika, ve upravo onih koji imaju mo da konkretne probleme i ree. Potez odgovornih izostao je bez opravdanja i izgovora. Naalost, izborna godina koja je pred nama ne ostavlja prostora za veliku dozu optimizma. Promenu statusa optine Kikinde u grad, odnosno vraanje stabilnosti u privredni, ekonomski, socijalni razvitak Kikinde tokom 2012.godine zamenie predizborna kampanja, sabiranje rezultata, koalicioni dogovori, raspodele fotelja. Ipak, svesni toga da se ni sama decentralizacija ne moe dogoditi tokom noi, ostaje nam da se nadamo da e, nakon dogaaja koji slede u izbornom procesu one fotelje koje su za prihvatanje naih inicijativa neophodne, zauzeti na prvom mestu ljudi koji razumeju da je danas, naalost, decentralizacija za Kikindu pitanje opstanka. Ljiljana Majki, Kikindski forum

Decentralizacija u rukama graana! Kao i svaki drugi, i proces decentralizacije zahteva trud i vreme kako bi doneo oekivane rezultate. Sloicemo se da je mnogo prilika proputeno da se ovaj sistem uspostavi i donese nam dugo oekivani boljitak. Ne elim da sada govorim u perfektu i da navodim primere ta je sve trebalo da se desi a nije, jer bi u tom sluaju pria krenula u drugom smeru i opet bi bili izloeni depresiji i oaju. Smatram da je vanije istai da se zapoet posao mora zavriti. Mnogo e izazova jo biti pred nama i puno prepreka koje e pokuati da nas vrate na poetak. Meutim, ako svako od nas uloi malo svoje energije u ovaj proces koji je jedinstven po tome to svaki graanin dobija, decentralizacija moe postati realnost. To je stvar koja se tie svih nas, svakog pojedinca/graanina i niko ne sme da polae apolutno pravo na nju. Naroito ne politike partije koje su mnogo dobrih ideja obesmislile uskim stranakim interesima, predizbornim trkama, standardizujui injenicu da sve to postoji u ovoj zemlji, mora imati i partijsku knjiicu. Uloga Nacionalne koalicije za decentralizaciju u zatiti prava graana na decentralizaciju jeste, a tek e biti od nemerljive vanosti Mladen Veloji, Media Centar Ni S toga, negujmo ideju decentralizacije i borimo se za nju svakog dana.

Decentralizacija u 2012. godini Nama, koji ivimo i radimo u maloj optini kao to je Negotin, ini nam se tee pada centralizacija celog sistema. esto smo prinueni da se javimo institucijama (okrune, regionalne, republike) koje nisu u naem gradu, a onda se optinska administracija ponaa centalizovano prema svojim mesnim zajednicama i/ili selima. Decentralizacija nam je potrebna po vertikali (od vrha drave prema lokalnoj samoupravi) i horizontali (unutar svake institucije a naroito u lokalnoj samoupravi), u politikom (obrazovanje, zdravstvo, finansije, informisanje, javna bezbednost) i partijskom (postoji samo Centrala) sistemu. Duan Prvulovi, Odbor za ljudska prava Negotin

Pitanje tzv. decentralizacije u kulturi, ne razlikuje se mnogo od ostalih vidova raspodele kolaa u Srbiji iz prostog razloga jer ne postoji. Ono to nadleno Ministarstvo podrazumeva, odnosi se na dva nivoa gostovanja skupih beogradskih programa (koji su ve finansirani iz istog budeta i gde se od lokalaca trai jo koji dinar za debanu umetnika) ili omiljenu zamenu teza u vidu bus-ture do Beograda, gde bi gladna publika iz unutranjosti videla uivo programe u spoljanjosti. Nikome ne pada napamet, da graani Srbije moda, za promenu, vole i da idu u svoje pozorite/kulturni centar/bioskop, da bi videli neto i u svom gradu, pogotovo, neku autentinu manifestaciju.A to se postie upravo pravilnom raspodelom resursa, a ne monopoliziranjem, ionako malog budeta za kulturu. Vladimir Paunovi, Millenium Kragujevac

Re lanova koalicije
Decentralizacija u Kruevcu Narodna inicijativa Proces decentralizacije, pored tranzicije javne uprave od aparata vlasti u servis graana, podrazumeva i aktivno ukljuivanje tih istih graana u procese odluivanja i donoenja odluka. Jedan od oblika neposrednog uea graana u odluivanju u lokalnim zajednicama je Narodna/Graanska inicijativa Primer: Prema Statutu grada Kruevca potreban broj potpisa za pokretanje graanske inicijative iznosi biraa sa podruja na koje se inicijativa odnosi.Prevedeno u ivot to znai da je za predlaganje odluke u Skuptini grada Kruevca, putem graanske inicijative, potrebno obezbediti podrku najmanje 28.088 graana sa birakim pravom. Koliko je ovo nemogua misija govori podatak da je za predlaganje zakona u Narodnoj skuptini RS, potrebno najmanje 30.000 potpisa. Ovako zahtevna odredba Statuta, institut neposrednog graanskog uea svodi na formalno pravo.Osam Udruenja graana je u junu 2011. godine podnelo Zahtev Gradskom veu grada Kruevca na razmatranje i prosleivanje Skuptini grada Zahteva za izmenu lana 63, Statuta. Potpisnici Zahteva su smatrali da je za pokretanje graanske inicijative dovoljna podrka od 5% od ukupnog broja upisanih biraa. Navedeni procenat predvia i Zakon o lokalnoj samoupravi. U septembru 2011. Skuptina grada Kruevca usvojila je izmenu Statuta i svela potreban broj potpisa za pokretanje graanske inicijative na najmanje 5% biraa za podruje na koje se inicijativa odnosi. Naravouenije: I odbornici su graani....

Violeta Stevovi, Edukativni centar Kruevac

Posle centralizacije na red je dola decentralizacija, po principu akcije i reakcije. Postepeno sazreva svest da postoje i bolja reenja od toga da neko tamo, bez imena i lica, u tamo nekoj kancelariji, bez broja i adrese, puta kiu po celoj zemlji. Zato bi neka bezlina administracija i esto nedovoljno kompetentni donosioci odluka bolje znali od nas ta je potrebno u naem mestu? Decentralizacija se javlja kao istorijski nuan proces vremena u kome ivimo, jer dalje ovako ne ide. Poto smo navikli da ekaju da sve stigne iz prestonice, lokalne samouprave su dobrim delom izgubile resurse za odgovorno obavljanje nekih poslova kojima se dugo nisu bavile. Davanje veih nadlenosti i omoguavanje veih prihoda na lokalu uvodi trine elemente u ovu oblast, poto e lokalne samouprave delimino postati i medjusobna konkurencija na polju privlaenja investicija i generisanja prihoda budeta. Iz navedenog razloga, ukoliko hoemo da koristimo blagodeti decentralizacije moramo, uporedo sa poveanjem nadlenosti i budeta da radimo i na poveanju kapaciteta i motivisanosti lokalne samouprave i celokupnog javnog sektora, odgovornog za lokalni razvoj, da u tom smislu iskoriste priliku. U suprotnom, decentralizacija ne da nee potspeiti ravnomerni razvoj zemlje, ve moe za neke lokalne sredine pa predstavlja pravolinijski put u glib, odakle e moda teko da se vrate na put napretka. Da zakljuim, treba da traimo vie prava za nae optine i gradove, ali i da budemo svesni da uz to idu i odredjeni rizici i vee odgovornosti.

Nenad Krsti, Evrokontakt

Decentralizacija u Zapadnoj Srbiji Moe da se opie reima: Graani imaju pravo da uzmu neposredno uee u donoenju odluka kroz referendum, graansku inicijativu, zborove graana ali to pravo graani koriste sve manje. Situacija je dobro poznata: javne rasprave su sa sve manjim brojem graana koji su nezainteresovani za ukljuivanje u donoenje odluka za reavanje vanih problema,a tu je i nezainteresovanost medija, pasivnost NVO. Stvorena je klima da je sve odlueno i da nema promene donetih odluka i stavova. Uz jako uverenje da se odluke donose tamo negde, ne u sistemu, imamo i stanje koje je opisano. Aktivnost Nacionalne koalicije za decentralizaciju je vana jer predstavlja pravi primer davanja doprinosa daljoj demokratizaciji drutva u Srbiji koja u 2012. godini mora da nastavi sa radom i delovanjem. Vlado Dodovi, Klub Ars Nova Valjevo

Decentralizacija u Majdanpeku = Kondicional Optina Majdanpek je 80-tih godina bila na prvom mestu po prosenom broju akademskih graana, dok je danas meu poslednjima. Odsustvo obrazovanog kadra znaajno se odraava na kvalitet izvravanja strunih poslova u okviru nadlenosti lokalne samouprave. Lokalna samouprava je reenje nala u donoenju Odluke o stipendiranju, kojom su odredeeni deficitarni kadrovi na teritoriji optine Majdanpek i ponueno mladima da budu stipendisti optine do zavretka studiranja, a da im se po zavretku studiranja obezbedi zaposlenje na teritoriji optine Majdanpek. Meutim, krajem 2007. godine optini Majdanpek je dostavljeno zvanino miljenje budetskog inspektora u kome se izmeu ostalog kae da Zakonom o lokalnoj samoupravi nije utvrena nadlenost iz koje bi se zakljuilo da je davanje akih i studentskih stipendija u obavezi lokalne samouprave. Prema miljenju inspektora, davanje sredstava za studentske stipendije predstavlja nezakonito korienje sredstava budeta optine, jer je obrazovanje u nadlenosti Republike Srbije. Miljenje budetskog inspektora za posledicu je imalo to da je lokalna skuptina 2009. godine ponitila Odluku o stipendiranju i tako je jedna dobra ideja ostala bez realizacije a sve zbog republike administracije koja odreuje kako emo troiti novac sakupljen na teritoriji nae optine. Toliko o decentralizaciji, za sada

Dejan kori, Resurs centar Majdanpek

Prirodni resursi su osnov bogatstva jedne zemlje.ume, vode i rudna bogatstva osnovni su izvori prihoda drave tj. Javnih preduzea iji je osniva Vlada. Direktore i upravu tih preduzea od njihog osnivanja biraju politiari.Devedesetih godina kada je uspostavljen ovaj visoko centralizovani sistem upravljanja prirodnim resursima skoro sve se nalazilo u rukama jedne stranke. Centralizovani sistemi uprave su idealni za razvoj razliitih vidova korupcije i bogaenja na osnovu monopolskog poloaja, to se u tom periodu obilato koristilo. Od tzv. promena 2000-te slobodno se moe rei da se situacija jo i pogorala. Direktorska mesta u Javnim preduzeima i lanstvo u Upravnim odborima iskljuivo su u funkciji politike trgovine a cilj upravljanja je u velikoj meri i povratno finansiranje stranaka kroz razliite finansijske kanale. Da bi sistem funkcionisao umesto strunih i kreativnih ljudi javnim preduzeima, razvojnim fondovima, agencijama, zavodima ali i institutima i strunim slubama najee upravljaju poltroni i politiki poslunici, to je osnovni razlog sve dublje i dublje krize. Dragan Takov, Drutvo Stara planina

Puls Srbije
Da li smatrate da je drutveni aktivizam vaan? a) Da, trebalo bi da svi budemo aktivniji, 32 glasa b) Da, ja sam dovoljno aktivan/na, 0 glasova c) Ne, to je posao politiara, 1 glas d) Kome je to jo bitno danas? , 0 glasova e) A ta imam ja od toga?, 0 glasova f) Ne znam ta je to, 0 glasova
Ukupan broj glasova: 346

Jezik brojki: Ko poseduje raunare u Srbiji?

Blizu dve treine beogradskih, manje od polovine porodica u Centralnoj Srbiji Posedovanje raunara na nivou cele Srbije: 52,1% domainstava na regionalnom nivou: Beograd Vojvodina Centralna Srbija 61% 53% 47,2%

Internet prikljuak na nivou cele Srbije: 41,2% domainstava na regionalnom nivou: Beograd Vojvodina Centralna Srbija 51,6% 42% 36,6%

Kablovski prikljuak na nivou cele Srbije: 31% domainstava na regionalnom nivou: Beograd Vojvodina Centralna Srbija 43,4% 28,8% 26 %

Pismo za decentralizaciju
Predsedniku Republike Srbije, Predsedniku Vlade R Srbije, Predsednici Parlamenta R Srbije, Predsednicima politikih partija u Srbiji koje su uestvovale u radu parlamenta Srbije od 1990 do 2012. godine, Predstavnicima politikih partija uesnica na predstojeim lokalnim i republikim izborima, Javno deklarisanje politikih partija i nosioca vlasti da podravaju mere decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja nije bilo praeno odgovarajuim delovanjem. Rezultati su tu pred vama: u popisu stanovnitva, u sve eim protestima, trajkovima, odseenim prstima, sve duim listama primaoca socijalne pomoi i korisnika narodnih kuhinja irom Srbije. Izjavama i deklarisanjem nita niste uradili, a donetim zakonima obrazloenim Potovani-e, potrebom decentralizacije pokazali ste da ovaj proces duboko ne razumete i da je teta koju Upravo zavreni popis je samo jo jedan pokamoete naneti prilina, pre svega u pogledu zatelj problema ogromne centralizacije polijavnih finansija i daljeg zaduivanja. Rezultati tikog, ekonomskog, kulturnog i svakog ovog centralizovanog politikog sistema i rada drugog oblika ivota u Srbiji. Zabeleen je pad SVIH parlamentarnih politikih partija u broja stanovnika od skoro 380.000 u odnosu Srbiji od 2002. godine nadalje su merljivi i ne na 2002. godinu. Porast broja stanovnika zamoe se niko vie varati. beleen je samo u 22 optine, od kojih je 11 beogradskih. Sam Beograd je vei za 62.997 ZATO ELIMO DA VAS JAVNO UPOZOljudi. Svaki deseti stanovnik/ca Vojvodine, RIMO! NEMOJTE DALJE ZLOUPOTumadije, Zapadne, June i Istone Srbije REBLJAVATI I KOMPROMITOVATI MERE napustio/la svoj grad tokom ovih 10 godina. U DECENTRALIZACIJE ZBOG POTREBA Optini Crna Trava, prole godine roeno je SVOJE PREDIZBORNE PROMOCIJE! estoro dece. POSLEDICE SU PREVIE OZBILJNE!

Piite im, da bi znali da veliki broj graana Srbije eli da ivi u decentralizovanoj zemlji, a da to nije pitanje politike moi, predizborne igre, uspeha i nadmetanja, ve pitanje boljeg ivota graana kojih je sve manje, a koji ive sve tee.

Ceo tekst pisma moete proitati i potpisati na naem sajtu! www.decentralizacija.org.rs

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Obrenovieva 59/4/44, 18 000 Ni, Srbija E-mail: info@decentralizacija.org.rs, Telefon: +381 18 244894 , www.decentralizacija.org.rs