Razvojni studio za poslovno izvetavanje

Miloevi Borivoje, Obradovi Slobodan, Stojanovi Nenad

izmene podataka ove osobine su od presudnog znaaja. Nasuprot tome, sistemi poslovne inteligencije skladite ogromne koliine podataka koji se vrlo retko menjaju. U ovim sistemima je potrebno efikasno generisati izvetaje na osnovu podataka sa ciljem donoenja ispravnih poslovnih odluka, informacione sisteme za podrku poslovnom odluivanju. Informacionih sistema za podrku poslovnom odluivanju ima vie vrsta, od kojih su najznaajniji upravljaki informacioni sistemi (Management Information Systems-MIS), informacioni sistemi za podrku odluivanju (Decision Support Systems-DSS) i njihova nadgradnja - sistemi poslovne inteligencije (Business Intelligence Systems-BIS). Moderni (Data Base Management Systems-DBMS) nude odgovarajue alate, a u okviru SQL Servera razvijen je
(Business Intelligence Development Studio-BIDS). BIDS Sadraj CASE (Computer Aided Software Engineering) predstavlja set alata za automatizaciju izrade softvera, odnosno generisanje programskog koda. Na taj nain se dobija softver bez greaka, visokog kvaliteta, lak za odravanje i nadgradnju i prilagodljiv razliitim tehnologijama za implementaciju. U ovom radu prikazan je alat za izradu BIDS (Business Intelligence Development Studio) poslovnih izvetaja koji kompanijama nudi precizan uvid u njihovo poslovanje, praenje trenda i pravovremenu ( just_in_time ) pomo u donoenju vanih stratekih odluka za dalji razvoj poslovanja. Kljune rei sistemi poslovne inteligencije, CASE, OLAP, skladita podataka

I. UVOD Savremena ekonomija je ekonomija informacionog drutva i zasniva se na znanju kao dominantnom faktoru, a jedan od osnovnih proizvoda ekonomije zasnovane na znanju je novo znanje, koje na tritu egzistira i kao roba. Osnovni zadatak nove ekonomije je stvaranje uslova i mehanizama pomou kojih e novo znanje imati odluujuu ulogu na resurse procesa proizvodnje. Valjano upravljanje resursima i poslovanjem podrazumeva efikasno donoenje ispravnih odluka, to uslovljava potrebu za tanim i pravovremenim informacijama i znanjem. Savremeno poslovanje karakterie injenica da se broj znaajnih odluka uveava, a raspoloivo vreme za njihovo donoenje smanjuje, to je u poslovnoj praksi nametnulo potrebu za relevantnim podacima ponekad ve u trenutku njihovog nastanka. Stoga treba oekivati da e sistemi poslovne inteligencije sve vie biti koriteni za taktiko i operativno odluivanje kako bi se obezbedilo kvalitetno upravljanje tekuim poslovanjem i efikasno pokretanje poslovnih aktivnosti. Ostvarivanje ovakvog pristupa podrazumeva integrisanje izvrnih aplikacija u sisteme poslovne inteligencije i razvoj odgovarajuih sistema odluivanja. II. BIDS RAZVOJNO OKRUENJE Relacione baze po pravilu podravaju radne aktivnosti, i ine transakcione informacione sisteme. Kada se dosledno primene principi relacione algebre i normalizacije, baze podataka obezbeuju integritet podataka, otpornost na greke i skalabilnost. U aplikacijama koje zahtevaju este
Miloevi Borivoje, Visoka tehnika kola strukovnih studija Ni, Aleksandra Medvedeva 20 Ni, Srbija (telefon: 381-64-1291293, e-mail: borivoje.milosevic@vtsnis.edu.rs ) Obradovi Slobodan, Fakultet za kompjuterske nauke, Bulevar Umetnosti 29, 11070 N. Beograd, e-mail: slobo.obradovic@gmail.com). Stojanovi Nenad, Visoka tehnika kola strukovnih studija Ni (nenadskydriver@hotmail.com) ...

razvojno okruenje za predstavljeno je na (sl. 1).

izradu

poslovnih

izvetaja

Sl.1. BIDS Razvojno okruenje Modeliranje ovakvog reenja se izvodi u nekoliko faza: definisanje kljunih parametara za analizu i predvianje; lociranje podataka iz poslovnog informacionog sistema koji predstavljaju konkretizovane kljune parametre; kreiranje odgovarajue strukture skladita izvuenih podataka za potrebe analize; kreiranje automatizovanog sistema za izvlaenje podataka iz transakcione baze podataka, njihova obrada i punjenje skladita podataka (Data Warehouse-DW) koje predstavlja izvor za dalju analizu; kreiranje (On-line Analytical Processing-OLAP) baze podataka koja predstavlja viedimenzioni model za efikasnu analizu i planiranje daljeg razvoja poslovanja; kreiranje dinamikih interaktivnih izvetaja koji se preko web servera objavljuju na internetu; testiranje reenja na strani klijenta (Web pretraiva ili Excel).

III. SKLADITE PODATAKA Prvi korak u izradi BIDS projekta je definisanje kljunih parametara za analizu poslovanja i planiranje buduih poslovnih aktivnosti. Poto je transakciona baza podataka (Online transaction processing-OLTP) stalno u upotrebi, izrada BIDS reenja nad njom bi oduzimala resurse sistema i usporavala rad redovnih korisnika. Takoe, ova baza ima strukturu koja je prilagoena potrebama redovnog poslovanja. Zbog toga se za potrebe analize projektuje posebna baza podataka koja se naziva skladite podataka - DW sa strukturom prilagoenom potrebama analize poslovnih procesa. Takoe je poeljno da ova baza bude na posebnom serveru gde se nalazi OLAP baza. Drugi korak u izradi skladita podataka je lociranje odgovarajuih podataka u OLTP bazi koji e biti izvor podataka za skladite podataka. Pod tim se podrazumeva i tip izvornih podataka kako bi se izvrilo ispravno mapiranje sa poljima tabela skladita podataka. Trei korak je samo projektovanje DW baze, koja u ovom sluaju ima strukturu kao na sl.2.

viedimenzionalnu strukturu. Referenciranje podataka relacione baze predstavlja zapis, ili skup zapisa, i skalarna je veliina. Zapis predstavlja niz podataka (kolona, polja) i to je jedina dimenzija. Referenciranje podataka OLAP kocke se moe vriti po vie dimenzija. Rezultat upita se naziva n-torka (tuple). Ose upita idu redom: kolona, red, strana, sekcija poglavlje i t.d., a mogu se radi jednostavnosti indeksirati sa 0,1,2... do 127! Na narednim slikama su prikazani karakteristini delovi OLAP projekta. Radi lakeg pregleda, tabelama koje su izvor podataka za dimenzije dajemo prefiks Dim, a tabelama koje su izvor podataka za vrednosti, prefiks Fact. Polja u dimenzionim tabelama predstavljaju atribute koje kasnije organizujemo u hijerarhije. Na primer, vremenska dimenzija ima atribute: godina, semestar, kvartal, mesec, nedelja, dan i t.d. Na sl.3. prikazana je hijerarhija godinamesec. Na slian nain moemo kreirati hijerarhiju grupapodgrupa-proizvod za dimenziju proizvod.

Sl.3. Atributi i hijerarhije dimenzija Multinacionalne kompanije se prostiru preko itave planete. Da bismo olakali pregled podataka korisnicima iz raznih zemalja, imamo mogunost da svaki atribut prevedemo na bilo koji jezik. Tako svaki korisnik moe odabrati jezik za pregled i analizu podataka. Na sl.4. prikazana je struktura jedne OLAP kocke. Projekat moe da sadri vie razliitih izvora podataka, i iz njih formiranih razliitih pogleda (Data Source View). Svaki pogled moe sadrati originalne relacije izmeu tabela i njihove kljueve, a moe imati sasvim druge predefinisane logike kljueve i relacije za potrebe projektovanja OLAP kocke.

Sl.2. Struktura baze podataka Posle kreiranja DW baze prelazi se na izradu projekta automatskog i vremenski rasporeenog punjenja DW baze iz OLTP baze. Ovaj zadatak je uvek rasporeen van radnog vremena, kada su resursi servera na kome je OLTP baza slobodni. Za potrebe analize esto nije dovoljan jedan izvor podataka. Potrebni podaci se mogu nalaziti u nekoj bazi podataka, tekst fajlu, XML ili nekom drugom obliku. Extract, Load, Transform (ELT) je proces izvlaenja potrebnih podataka iz razliitih izvora, njihova obrada (sumiranje, filtriranje, konverzija iz jednog tipa u drugi ili neka sloenija obrada) radi smetaja u DW bazu za dalju obradu i analizu. Integracioni servisi pruaju takvu vrstu usluge. BIDS omoguava razvoj ovakve vrste projekta koja manipulie sa podacima iz potpuno razliitih izvora. IV. SERVIS ANALIZE PROJEKTA DW baza predstavlja izvor podataka za razvoj OLAP baze. Za razliku od relacione baze podataka koja belei transakcije u redove tabele, OLAP baza ima

Sl.4. Struktura OLAP kocke

Mere, odnosno vrednosti na bazi fakt tabela (Measures), mogu imati dodatna izraunata polja. Na primer, fakt tabela koja sadri prodajne vrednosti u dinarima, moe biti preko datuma povezana sa kursnom listom. Deljenjem vrednosti prodaje sa kursom evra na odgovarajui dan moemo imati izraunatu vrednost prodaje u evrima za svaku prodaju. Sumiranjem ovih vrednosti po dimenzijama, moemo pratiti vrednost prodaje u dinarima ili nekoj drugoj valuti. Postavljanje i definisanje relacija, dodavanje izraunatih vrednosti i ostala podeavanja mogu se izvesti jednostavnim ekiranjem izabranih parametara i postavljanem odgovarajuih odnosa, sl 5 i 6.

Zatim, jednostavnim prevlaenjem potrebnih kontrola u prostor izvetaja, i konfigurisanjem potrebnih parametara, dobijamo eljeni izvetaj. Procesiranjem izvetaja, njegova definicija se prenosi na server, koji na zahtev Web klijenta generie izvetaj, sl 8.

Sl.7. Kreiranje izvora podataka za izvetaj

Sl.5. Definisanje relacija

Sl.8. Dizajniranje izvetaja Parametri nam omoguavaju da podatke filtriramo pre dovlaenja sa izvora podataka, i na taj nain poboljavamo performanse sistema (umesto da se svi podaci dovuku a onda filtriraju). Za razliku od izvetaja iz drugih aplikacija, koji su statiki i daju nam mogunost samo da ih ottampamo, ovi izvetaji su dinamiki i daju nam mogunost da ih direktno iz Web pretraivaa eksportujemo u neki pogodniji format za pregled i dalju obradu, kao to je na primer Excel. VI. KLIJENTSKA APLIKACIJA

Sl.6. Dodavanje izraunatih vrednosti Nakon definisanja svih potrebnih parametara, projekat se procesira i kreira se OLAP baza koju moemo pretraivati iz BIDS alata ili preko Excel klijentske aplikacije. V. SERVIS GENERISANJA IZVETAJA Preko BIDS alata moemo razvijati projekte za generisanje dinamikih i interaktivnih izvetaja koji se objavljuju preko Web servera. Prvo je potrebno da definiemo izvor podataka kao na sl.7.

Nakon uspenog razvoja BI reenja, potrebno je uputiti korisnika kako da na najjednostavniji nain koristi podatke sa servera. Kao klijent aplikacija se koristi Excel ili Web pretraiva. Kod excel-a je potrebno kreirati konekciju sl. 9 na OLAP bazu, a zatim importovati rezultat upita u odgovarajuu stranicu fajla sl.10. Konekcioni parametri se snimaju u fajl na korisnikom raunaru i mogu se koristiti kad god je to potrebno. Pivot tabela omoguava dinamiku interaktivnu analizu podataka po eljenim dimenzijama. Ukoliko korisnik nije vet u korienju Excel alata, moemo mu formirati eljene izvetaje i snimiti ih za korienje po potrebi. Kada doe do promene podataka na

izvoru (dodavanja novih podataka), dovoljno je da korisnik jednostavnim klikom na refresh dugme osvei svoje podatke u tabeli. Jednostavnim prevlaenjem eljenih parametara u odgovarajue pozicije izvetaja, trenutno dobijamo eljeni izvetaj i odgovarajui grafiki prikaz rezultata.

Sl.12. Pregled izvetaja i eksport u Excel VII. ZAKLJUAK Business Intelligence Development Studio je 32 bitno razvojno okruenje Visual Studia (za SQL Server2008 i SQL Server2008R2) koje u okviru projekata informacionih sistema prua alate za njihovu analizu (razvija modele Online Analytical Processing (OLAP) i Data Mining (DM), integraciju (ekstrakcija podataka, transformasija, i punjenje (ETL)) i izvetavanje (jedino autoritativno okruenje za razvijanje modela izvetaja). Osnovna prednost korienja BIDS alata se ogleda u drastinom poveanju brzine rada, smanjenoj mogunosti pojave greaka i prebacivanju teita sa tehnologije programiranja na logiku poslovnih procesa koje treba implementirati u informacioni sistem. Naravno da je krajnji rezultat odreeni programski kod, ali je on u najveoj meri generisan iz fizikog modela baze uz pomo samog alata. Osim u poveanju brzine i tanosti pisanja programskog koda, BIDS omoguava i korienje vie razliitih platformi koje se nalaze ispod fizikog modela sistema. Na primer, nakon izrade modela baze podataka moemo izabrati menadment sistem baze podataka za konkretnu implementaciju reenja. Ovaj rad je realizovan u okviru projekta III 44006 Ministarstva obrazovanja i nauke. LITERATURA
[1] [2] [3] Erik Veerman, Teo Lachev, Dejan Sarka, Javier Loria, SQL SERVER 2005 Business Intelligence Implementation and Maintenance, Redmond, Washington: Microsoft Press, 2008. http://case-tools.org/, internet zajednica posveena CASE alatima http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms173767.aspx

Sl.9. Podeavanje klijenta - Excel

Sl.10. Podeavanje klijenta - Excel Kod Web itaa nisu potrebna nikakva podeavanja. Dovoljan je link na eljeni izvetaj koga korisnik moe pregledati u itau, ili ga eksportovati u neki drugi format koji mu je prikladniji za analizu (npr. Excel). Takoe je mogu unos parametara i interaktivni rad. Na sl.11 prikazano je korienje Web itaa za pregled izvetaja i mogunost njegovog eksportovanja u neki od ponuenih formata.

Sl.11. Navigacija do izvetaja (Internet Explorer) Na slici 12 prikazan je jedan primer za pregled izvetaja i njegovo eksportovanje u programski paket Excel.

ABSTRACT CASE (Computer Aided Software Engineering) is a set of tools to automate software development and generate programme code. In this way, it is possible to get the high quality software which is error-free, easy to maintain and upgrade and adaptable to different technologies for implementation. This paper presents a tool for making BIDS (Business Intelligence Development Studio) business reports that offer a company a precise insight into their business, trend monitoring and timely (just_in_time) help in making important strategic decisions for future business development.
BUSINESS INTELLIGENCE DEVELOPMENT STUDIO Miloevi Borivoje, Obradovi Slobodan, Stojanovi Nenad