05. February, 2012 koreni@telia.com ::.

Skenirano

Dokumenti iz devedesetih Butros Gali: Drastino pogoranje situacije u Hrvatskoj

23.08.1996. U selu Kovinu, 30 km severno od Zadra, dignuta je u vazduh srpska pravoslavna crkva. Pre rata od 1991 godine Srbi su bili veinsko stanovnitvo ovoga sela. 24.08.1996. Srpska pravoslavna crkva u mestu Karin u Hrvatskoj do temelja je razruena podmetnutim eksplozivom. Hrvatska policija je saoptila da je "preduzela mere da otkrije krivce".

::. Navigacija

28.08.1996. Specijalni izveta za ljudska prava na prostoru bive Jugoslavije Elizabet Ren, sainila je najnoviji izvetaj koji je prosledila UN-u. U delu izvetaja koji se odnosi na Hrvatsku Ren podsea da je posle hrvatske ofanzive "Oluja" dolo do flagrantnog krenja ljudskih prava prema Srbima. U mnogim sluajevima akteri toga bile su hrvatske vlasti. Naalost, ni posle godinu dana nije obezbeena sigurnost Srbima, kae Ren To je jedan od razloga da se mali broj srpskih izbeglica vratio svojim kuama, a drugi je taj "to su se u srpske kue ve uselili Hrvati". 29.08.1996. Generalni sekretar UN Butros Gali izjavio je da "hrvatske vlasti i dalje kre prava Srba u Hrvatskoj, uprkos zahtevima UN da preduzmu mere koje bi Srbima osigurale bezbednost". Gali je istakao da sve ukazuje na "drastino pogoranje situacije u Hrvatskoj". U najnovijem izvetaju Saveta bezbednosti o potovanju ljudskih prava u Hrvatskoj sekretar UN Butros Gali prvi put iznosi niz konkretnih sluajeva krenja tih prava prema pripadnicima srpskog naroda. U izvetaju se napominje da hrvatska vlada ne ini nita po tom pitanju i da se zadnjih mesec dana situacija drastino pogorala. Poto Srbi ne mogu raunati na neku bezbednost sporo se odvija i njihov povratak. U meuvremenu, na desetine hiljada Hrvata se useljava u naputene srpske oblasti pa se zakljuuje da vlada u Zagrebu ozbiljno naruava etniki balans u tim oblastima. 20.09.1996. Srpska pravoslavna crkva u mestu Karin u Hrvatskoj do temelja je razruena podmetnutim eksplozivom. Hrvatska policija je saoptila da je "preduzela mere da otkrije krivce". U selu Bukovica ubijeni su Marija Zimonja (67), srpske nacionalnosti i Mile Milovac (68), hrvatske nacionalnosti, koji su iveli zajedno. Dvoje ubijenih proveli su vreme proteklog rata u svom selu, a Mile je imao dosta problema i pretrpeo maltretiranja od Hrvata zbog toga to ivi sa Srpkinjom. Prema nalazima istrage (o emu je izvestio hrvatski komitet Helsinki Voa) ubijeni su vatrenim orujem. Kua im je spaljena a oni su ostavljeni u hodniku, na mestu gde su i ubijeni, da izgore. Hrvatski helsinki odbor izraava uenje zbog utanja hrvatske policije i zbog ponaanja "drugih segmenta vlasti". Naime, kako tvrdi HHO, mesni veterinar je organizovao odvoenje stoke, vlasnitvo ubijenih, s obrazloenjem da e se njenom prodajom "podmiriti trokovi sahrane". Agenda dogaaja i izjava o kojima se utalo, ili veoma malo govorilo u svetskim medijima
Avgust 1996.

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

::. Web TV Koreni

Nikada kasno...

Dani dijaspore 2009

Neophodno suenje svim ratnim zloincima H a g (AFP) Delegacija RS i Haki tribunal istakli su, u zajednikom saoptenju, da "svi ratni zloinci, bez obzira na etniku ili veu pripadnost, treba da budu izvedeni pred sud u Hagu ili pred sudove u RS". Saoptenje je izdato posle trodnevnih razgovora u Hagu predstavnika Hakog tribunala i delegacije RS koju je predvodio ministar pravosua M. Arsovi, koji je izjavio da je delegacija boravila u Hagu "radi razmene miljenja o saradnji sa tribunalom na koju se RS obavezala dejtonskim sporazumom".

U saoptenju se istie da je suenje svim ratnim zloincima "sutinski vano za povratak pravne drave u Bosnu i uspostavljanje trajnog mira" u regionu. RS i Haki tribunal su se sloili da su "sve strane u sukobu inile zloine", a dravni tuilac tribunala se obavezao da ce "ispitati sve elemente dokaza za pojedinanu odgovornost politikih i vojnih lidera svih strana u sukobu".
::. Pesma nedelje Pamuk ::. Stih nedelje Kap mastila RS - nestali

B a nj a l u k a (Tanjug) Dravna komisija za razmenu ratnih zarobljenika i nestalih lica iz RS raspolae podacima da se jo 1.156 pripadnika vojske RS i 808 civila vodi kao nestalo. Re je uglavnom o ljudima nestalim iz mesta u zapadnim delovima RS, koji su doli pod vlast MH federacije tokom jesenje velike ofanzive prole godine.
MKCK: tragine posledice operacije "oluja"

B e o g r a d (Tanjug) Od poetka o. g. maltretiranje preostalog srpskog stanovnitva u severnoj Dalmaciji, Lici, Baniji i Kordunu sprovodi se redovno, a uestalost incidenata dovela je do stvaranja "klime bezakonja i stalnog straha kod starih Srba", navodi se u izvetaju MKCK, objavljenom povodom godinjice operacije "oluja". Kako se navodi u izvetaju, akti nasilja idu od verbalnog maltretiranja i zastraivanja do prebijanja, paljenja, pljaki, vandalizma, upotrebe eksplozivnih naprava i u ekstremnim sluajevima do ubistava. Ne mali broj lica bili su rtve pljakaa vie puta, a otete su im sve vrednosti, stoka, pa ak i humanitarna pomo. Srbima povratnicima na ova podruja kue su namerno paljene i minirane, to je dovodilo i do tekih ranjavanja i pogibija vlasnika, navodi se u izvetaju . Hrvatska vlada izvestila je da je od januara do maja 1996. u poarima i eksplozijama uniteno 89 kuca, a da je 12 lica ubijeno posle napada. MKCK konstatuje da za masovniji povratak izbeglih Srba vlada Hrvatske mora stvoriti "klimu poverenja i uiniti mnogo vie na poboljanju ukupne bezbednosne situacije u kojoj ce se prava preostalih Srba potovati". Otuda je jedan od osnovnih preduslova za uspean povratak Srba - da Hrvatska vlada proglasi sveobuhvatnu amnestiju za sve bive borce. To bi bio pozitivan signal za veliki broj izbeglica sa podruja Krajine, koje sada ive u istonoj Slavoniji, da se vrate svojim domovima, zakljuuje se u izvetaju. Prema podacima MKCK, posle operacija "oluja" delegati te humanitarne organizacije registrovali su u hrvatskim zatvorima 893 lica. Sada se u zatvoru nalaze jo 92 osobe. U akcijama Hrvatske vojske "Bljesak" i "Oluja", u maju i avgustu prole godine, nestalo je vie od 500 osoba. Prema popisu iz 1991., na podruju severne Dalmacije, Banije, Like i Korduna ivelo je vie od 300.000 stanovnika, od kojih samo 32 % Hrvata. u severnoj Dalmaciji ivelo je 125.000, na Baniji 93.000, u Lici 42.133, na Kordunu 58.813 stanovnika.
31.1.2012.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje