ZIMSKI RIBIOLOV Ribolov zimi moe da bude veoma plodan.

Ako bude imao znanja i sree da pronae produktivna mesta i ako bude bio uporan moe da doivi veoma lepe momente na obalama voda. Opte je poznato da se najvee ribe love u kasnu jesen, zimu i neposredno pred mrest. Neugodna stvar su hladnoa i vetar, da bi prebrodio i ovu prepreku treba da ima toplu i kvalitetnu odeu. Ribolov zimi zahteva mnogo vie panje ve to veina ribolovaca to i predpostavlja, pod uslovom da stvarno eli uloviti ribu. Ako se radi o druenju na vodi uz mnogo alkohola onda ponesi samo ator, hranu i pie, pecaljke ostavi kod kue. Mesto za ribolov je u zimskom periodu najvanija stvar, to je klju do uspeha. Upotrebi najvei deo tvoje energije za potragu mesta. ak i ako neto na jednom odreenom mestu i ulovi, to ne mora da znai da negde drugde ne moe bolje (doivotna dilema). Zvui udno, ali istinito. arani se mogu i u zimskim mesecima uloviti na svim dubinama! (Pre nekoliko godina sam u jednom Belgijskom aranskom asopisu itao lanak od jednog poznatog aranaa, Phil Cottenier-a. On je kao i mnogi drugi ribolovci lovio na jednom prilino dubokom jezeru. Ne treba da govorim da su sva mesta gde je bilo duboko bila zauzeta kada je on doao na vodu. To ja na tako produktivnim zimskim jezerima sasvim normalna pojava, na tim vodma vlada jako velika konkurencija. Bilo je jo samo slobodnih mesta na desnoj strani jezera u trsci, dakle u pliaku. On je seo i lovio je na tom mestu. Ulovio je prilino mnogo riba, izmeu ostalog i nekoliko kapitalnih riba, na veliko iznenaenje njega samog i njegove konkurencije! ta je bilo na stvari: taj deo jezera je najdue bio pod uticajem sunca, sva riba je otila tamo na sunanje, jo jedan dokaz da u zimskom ribolovu moe sve i svugde!). Ovo je u direktnoj zavisnosti kakvog tipa je voda, da li ima dubokih i plitkih mesta, da li ima zaliva koji nisu direktno na udaru hladnog vetra i tako dalje. Ako lovi na bari gde je najvea dubina recimo 2 metra ribu e da lovi tamo gde je lovi i u leto. Uticaj sunca je od velikog znaaja u zimskim mesecima. Tamo gde sunevi zraci najdue padaju na vodu su veoma dobra mesta. Iako je tamo voda najhladnija, iako je tamo voda najplia. aranima to uopte ne smeta. Ako ti poe za rukom da pronae mesta sa tvrdim dnom ima anse da ulovi jo vie ribe. Sasvim druga pria je ako lovi na jezerima gde ima velikih oscilacija u dubinama i gde ima mnogo taluda. Riba tada vrlo esto ode na dubinu od 6-8 metara. Nemoj da me pita zato je to tako! Pravac vetra je na ovakvim vodama od veoma velikog znaaja. Ako recimo lovi na mestima gde dolazi do nagle promene u dubini tada treba da obrati panju da ribi mamac uvek ponudi iza tog prelaza (na mestu koje dakle nije direktno na udaru vetra). Primer: vetar duva sa jugo-zapada, prelaz u dubini je na severo-istonoj strani, na toj strani (iza taluda)ti treba stojati ponueni mamac. Obrnuto naravno takoe, ako vetar duva sa severo-istone strene tvoj mamac stoji na jugo-zapadnoj strani (iza taluda). Ovako neto moe otkriti samo ako za vreme ribolova sve zavodi u tvoj dnevnik. Nemoj biti len, radi to redovno, samo na taj naim moe brzo uiti pravila na toj dotinoj vodi.

Ovo je vrlo esta pojava i u lukama. Riba rado zimuje u lukama. Pogotovo ispod parkiranih jahti i brodova. Tamo voda nije direktno na udaru hladnih vetrova. Vlasnici jahti poneki put obiu svoje jahte, rade na odraavanju, tamo i jedu pa poneki put padne neto interesantno u vodu za nae drugare arane. Mostovi su takoe mesta gde arani rado prebivaju. Ispod mostova se voda tee zaledi. Prevodnice su takoe vrlo interesantne. Oscilacije vode nekoliko puta na dan meaju vodu, formiranje leda je ovde prava retkost. Mesta gde ima granja i panjeva u vodi su kao i u leto top mesta za lov arana. Mesta sa tvrdim tlom koja se nalaze na veoj udaljenosti od obale su takoe dobra. Na ovim mestima se arani hrane uvek u isto vreme. Ovo je vrlo interesanta injenica, zimi ne mora ostajati due vreme na vodi, ako ti poe za rukom da lokalizuje ta mesta i vreme u koje se riba hrani. Veoma interesante lokacije su mesta gde se u vodu ubacuje topla voda, recimo kod centrala ili fabrika koje koriste vodu za hlaenje maina. Voda moe ovde usred zime da bude i 15 stepeni celzijusa. Sa drugim reima: u vodi vlada letnja situacija, napolju zimska! Ova mesta su veoma popularna i kod drugih ribolovaca tako da ovde vlada velika konkurencija. Druga, veoma vana injenica je broj arana koji plivaju u vodi gde eli da lovi u zimu. Ako izabere vodu u kojoj ima malo arana anse za ulov su ti izuzetno male, i obrnuto, naravno. Ako lovi na vodi gde ima mnogo arana anse za ulov ti se poveavaju. U zimskim mesecima se jedan deo populacije i dalje hrani, jedan drugi deo to ne radi. Ako peca na vodi u kojoj ima malo ribe i ako samo jedan deo od njih aktivno trai hranu tada i sam moe da razume da treba da provede jako mnogo vremena kako bi ulovio ribu? Da li ti je to cilj? Ako nije onda pre nego to krene u zimski ribolov dobro razmisli u vezi upravo navedenog. Taktika prihranjivanja arani koji ive u uravnoteenom i prirodnom biotopu zimi uopte ne treba da jedu. Da bi preiveli zimu mogu da koriste rezerve koje su skupili u jesen. Zato i jedu tako intenzivno u jesen, sva ta hrana im nije potrebna za svakodnevnu upotrebu ve za zimske rezerve. Uostalom, encimi koji su odgovorni za korisno pretvaranje hrane ne funkcioniu ispod 10 stepeni celzijusa. Na vodama gde je populacija arana prevelika i gde ti arani i u jesen ostanu gladni je u zimskim mesecima veoma lako uloviti ribu u takvim vodama. Na vodama gde ima mnogo manje arana i mnogo prirodne hrane u vodi ih je u zimskim mesecima vrlo teko uloviti. Najbolja i najsigurnija opcija je da sa prihranom startuje najkasnije poetkom ili sredinom oktobra. Koliinu prihrane prilagoavaj temperaturi vode. Nemoj da menja sastav boile. Ako se opredeli za jednu boilu hrani sa njom ako ti to situacija dozvoljava celu zimu. Pogotovo ako dobro lovi. Tada moe i u rano prolee da lovi sa velikim korisnim uinkom. Mnogi ribolovci prave jednu veliku greku. Prvo startuju sa jednom boilom i negde pred zimski ribolov hoe da ribi ponude potpuno novu boilu. Ovo se u praksi pokazalo kao vrlo neuspeno. Na samom ribolovu treba povremeno prihranjivati. Ovo je u zavisnisti od sutuacije na vodi. Da li riba intenzivno uzima hranu ili ne? Da li lovi sa boilama ili sa sitnim mamcima i tako dalje.

Jedna grupa arana ostaje uvek pohlepna i u potrazi za hranom, i u zimskom periodu, na nau veliku sreu. U prvom redu treba nai mesto gde jednostavno mogu da nau hranu. Redovna prihrana kako bi ribe navikao da u isto vreme dolaze na hranilite. Ovo je za zimski ribolov veoma vana injenica. Jo vaniji taktiki aspekt je: mora da se radi o vrsti hrane (boili) koju ribe vrlo dobro poznaju. Od takve vrste mamaca proizilazi mnogo bolji stimulans za ishranu. Mamci Najuspeniji mamci za zimski ribolov su mamci koje riba ve poznaje, kao na primer: slatki i mekani kukuruz iz konzerve, crvi, gliste, slatke kokice, boile sa kojima ve due vreme hrani, najradije boile malog prenika. Ovde vai sledee: to manji prenik to bolji rezultati. Riba zimi uzima mamac vrlo oprezno i sporo. Mali mamac prua mali otpor. Riba mora da u duplji napravi manji podpritisak ve pri konzumiranju velikog mamca. Upotrebom sitnog mamca si u prednosti. Pogotovo ako konkurencija i dalje lovi sa krupnim mamcima. Ovo su detalji koji e napraviti razliku izmeu uspeha i fijaska! Boila treba biti jalova, sa malo ribljeg brana i sa mnogo vlakana. Boila treba biti lako varljiva bogata sa vitaminima i mineralima. Treba izbegavati belanevine koje se teko vare. aran je u stanju da prepozna izvore za energiju koje su bogate sa belanevinama. Misli se na hranu koju moe da nae u njegovoj prirodnoj okolini. Kada se kae PREPOZNA tada se direktno asocira na hranu koja je bogata sa belanevinama, u toj hrani su zastupljene sve esecijalne amino-kiseline. Sa drugim reima, aran je u stanju da instiktivno selektira prirodnu hranu u kojoj su prisutne sve amino-kiseline koje njegovo telo ne moe samo da napravi. Ovo razjanjava uspeh sojinog brana u jednom boili miksu. Soja je jedna od retkih biljaka koja poseduje sve esecijalne amino-kisleine. Te iste belanevine (amino-kiseline) su gotovo identine sa belanevinom aranskog tkiva. U zimskoj hrani za koi arane ima 37% belanevina, poneki put i 40%. Ovde se esto spominje re lako varljivi sastojci (belanevine). Sasvim druga pria su takozvane belanevine od toplokrvnih ivotinja. Njihova vrednost je za ribu ravna nuli, misli na brano od mesa i krvi. Zato zimi nije dobro loviti sa boilom koja je bogata sa energijom. Ovde se misli na boilu u kojoj ima mnogo belanevina. Belanevine se varenjem pretvore u aminokiseline koje se dalje transportuju u krv. Svi znamo da su amino-kiseline otrovne. Telo ribe mora kontinualno da radi kako bi nivo amino kiselina bio na to niem nivou. Pri padu temperature riba nije u stanju da isti proces optimalno obnavlja. Rezultat je trovanje tela. U zimskim mesecima akcenat za belanevine treba da lei na: veoma lako varljive i kvalitetne belanevine, belaevine koje u vodi prave trag. Ako nisi u stanju da u tvojoj okolini nae takve belanevine spas lei u hrani za koi arane, ovde se misli na koi hranu za zimu, jedna takva hrana je na primer Penac pasta. U vezi varenja raznih izvora energije moe se konstantovati sledee:

Varenje belanevina kota mnogo energije tako da nam na kraju poziitivni saldo dobijene energije bude relativno nizak ili ak negativan! Povienje metabolizma pri varenju hrane je: 4% kod masti, 6% kod ugljenih hidrata i do 30% kod belanevina! Uzimajui u obzir da belanevine daju relativno malo energije te da varenje istih iziskuje mnogo energije moda u zimskim mesecima nebi bilo loe praviti boile bogate sa ugljenim hidratima. Ugljeni hidrati su za jedan zimski miks najbolji izvori energije. Na Holandskom aranskom forumu www.karperwereld.nl sam nedavno naleteo na jedan topik u kojem se diskutovalo o zimskoj boili i ribljem branu u njoj, evo sada jednog dela tog topika: Citat: Na vodama gde se zimi veoma intenzivno lovi na boile sa ribljim branom se u Engleskoj pravila istraga kod mrtvih riba da bi se otkrio razlog njihove smrti: U Engleskoj se zimi mnogo due i intenzivnije love arani ve kod nas u Holandiji. U godini 1995 je u asopisu Carp World izaao vrlo zastraujui tekst od Harry Haskell-a uz ubedljive dokaze o upotrebi masnih boila sa ribljim branima u zimskim mesecima. arani koji su jeli te boile su imali deformisani jetru u obliku ujanih kapljica. Unutranji deo stomaka je bio mastan od ulja, ak i u krvi se mogla nai velika koliina ulja. Zbog prekomerne upotreba ribljeg ulja i ulja od riblje jetre je u telu riba bilo jako mnogo vitamina D. Sve je bilo vie nego jasno: u zimskim mesecima izbegavaj upotrebu masnih boila i ulja Nastavak ove prie se potvrdio u godini 1997 kada su Dave Payne u asopisu Carp World i Lee Jackson u Gardner katalogu naglasili loe rezultate u zimskim mesecima. Pogotovo od decembra do kraja februara. Sa drugim reima u situacjama kada je temperatura vode ispod 10 stepeni celzijusa. Obojica su kao razlog naveli boile bogate sa belanevinama, dodatak ulja celu stvar jo vie pogorava. Dave Payn je pravio eksperimente u velikim bezenima i velikim ribnjacima sa normalnim aranima. Kada arani pri temperaturi vode od 6-7 stepeni celzijusa pojedu tri boile bogate sa belanevinama postanu veoma spori i poneki put odu leati na stranu. Oni posle toga danima nisu nita jeli. Izgledalo je kao da ih boli stomak. Samo jedna masna boila je prouzrokovala iste simptome kod riba. Jednostavne boile bez masti i sa 10 do 20% proteina su jeli i varili bez ikakvih problema. Lee Jackson je pre 10 gidina konstatovao da se arani veoma dobro mogu loviti i u zimu. Skoro svaki dan se ulovila bar po jedna riba. Tada su na scenu stupile boile sa ribljim branima. One su se koristile i u zimskim mesecima poto su i u to vreme donosile dobre rezulatate. Od tog vremena su zimski ulovi bili sve loiji, na nekim vodama se cele zime ne ulovi vie niti jedna riba. Ovi podatci se podudaraju i sa zapaanjima kdo koi arana. Oni ih leti hrane sa hranom koja je bogata sa ptoteinima, u zimi sa hranom u kojoj ima jako malo proteina. Ako im se u zimu da letnja hrana oni tada postanu veoma spori, letargini, oni vie nemaju apatit bilo ta jesti. Poneki put ne jedu i po dve nedelje, letnja hrana

im je potpuno poremetila zdravlje u njihovom stomaku. Gotovo je sigurno da su svi navedeni problemi u direktnoj vezi sa encimima Jedan drugi nezgodni faktor su masti. Veina ribolovaca kojima je stalo do zdravlja riba izbaci masti iz zimskog miksa. Masti se pri niskim temperaturama zgruavaju. Zasiene masti se zgruavaju i pri visokim temperaturama. Ovo nije sluaj sa nezasienim i viestruko nezasienim mastima. Riblje brano poseduje ba ove dve vrste masti. Isto vai i za ulja. Ako zimi radi sa biljnim uljima (soja, kukuruzne klice, maslina, suncokret) nema se ega bojati. Ova ulja se mnogo tee zgruavaju u hladnoj vodi. Ulja i masti se u zimskoj boili ipak moraju svesti na to manji procenat, sigurno je sigurno. Ako nisi siguran u sve upravo napisano tada je najbolje da u zimskoj boili ne koristi ulja i mnogo masti. Poneki aranai izbegvaju riblja brana u boili za zimski ribolov. Riblja brana su belanevine ivotinjskog prekla. Riblje brano ima najvise slinosti sa sopstevenim belanevinama u jednom aranskom telu. Tvrdi se da riblja brana vrlo brzo zasite ribu. Da li nam je to bio cilj u zimskoj situaciji? Sada o neem drugom. U vodama gde i u zimskim mesecima ima dovoljno prirodne hrane se arani lake love ve u vodama gde u vodi nema prirodne hrane. Te iste ribe ne mora da jedu, verovatno ih ponuda hrane na to podstie. ta misli? Da li arani biraju rakie u kojima ima manje belanevina? Ne. Zato onda lovi zimi sa boilama u kojoj si stavio nove sastojke? Postoji vie naina kako da se realizuje lovna zimska boila. Prva mogunost: boila sa mnogo ugljenih hidrata, malo belanevina, dovoljno vlakana i vitamina. Ovde se u prvom redu misli na vitamine iz B grupe, oni diretkno utiu na varenje hrane. Druga mogunost: boila sa mnogo kvalitetnog i lako varljivog ribljeg brana (belanevina), malo masti i ugljenih hidrata, dovoljno vlakana i vitamina. Pribor Laki tapovi, 2-2.5 libre, male udice broj 6-8-10, tanji najlon, 0.22-0.30mm. Jednostavne ali pouzdane veze, u zavisnosti od situacije na vodi olova manje teine, od 50-80 grama. Kao to sam ve rekao riba zimi uzima mamac veoma sporo i oprtezno (itaj suptilno). ak ni one najvee ribe u veini sluajeva neprave runove! Veoma esto pomeraju svinger gore-dole, udica ih je samo malo ubola i odmah pokuavaju da je ispljunu napolje. Tada treba da kontrira, najradije suptilno, uz to manje nepotrebne sile. Ovo treba nekoliko puta sam da doivi, tek tada e znati o emu ja ovde piem. Mnogi drugi i ja mogu da napiu romane o tome kada i kako treba da kontrira i na ega treba da obrati panju. Najbolje i najbre se ui na vodi, na debelom mrazu, tada se trudi da i najmanju ansu pretvori u uspeh. Tada treba u stotom delu sekunde doneti odluku i izai iz tople vree i suptilno kontrirati ribi. Nema vremena za onu vrstu razmiljanja: sranje, oped me zeza deverika!!!

Vreme lova Zimi se najbolji rezultati u veini sluajeva postiu oko podne, kada je najtoplije. Ovde mogu da se jave oscilacije. Na nekim vodama je to kasno posle podne, na nekim u rano posle podne. Izlasci na vodu zimi u principu mogu da budu kratki, 2-3 sata na dan je dovoljno. Ako bude otkrio kada riba najbolje radi onda si u prednosti u odnosu na konkurenciju. Tretman ribe Ribe koje ulovi treba to pre da vrati nazad u vodu. Ako se radi o kapitalnoj ribi i ako je eli staviti u uvaricu tada treba izabrati mesto gde je velika dubina. Pre nego to ribu stavi na podmeta obavezno ga pokvasi, pogotovo ako je tog momenta temperatura vazduha ispod nule. Podmeta je u veini sluajeva zamrznut. Riba koja izae iz vode od recimo +7 stepeni na podmeta gde vlada recimo -6 ispod nule treba da prebrodi razliku od 13 stepeni celzijusa, u vrlo kratkom vremenskom periodu, to je pravi ok za ribu! Pazi ta radi, nemoj da misli samo na sebe i tvoj sopstveni aranski ego! Recepti za zimsku boilu U jednoj zimskoj boili po mom skromnom mijenju treba da ima sledeih sastojaka: relativno mnogo lako varljivih ugljenih hidrata (visoki glihemiski indeks), relativno malo teko varljivih ugljenih hidrata (niski glihemiski indeks), lako varljivih proteina (LT krill, LT riblja brana, predhodno prevarena encimna riblja brana, hidrolizirano brano od jetre), relativno mnogo vlakana i vitamina. Recept Deda Mraz 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09. Kukuruzno slatko brano Brano od heljde Belo penino brano Penine klice Hrana za ptice, jajana, uta Encimno riblje brano Pivski kvasac u prahu Kelp Jaja, 6 komada 250 150 150 100 200 100 020 030 360 grama; grama; grama; grama; grama; grama; grama; grama; grama;

Protein: Masti: Ugljeni hidrati: NIP: Amino kiseline: Vlakna:

26% 22% 52% 73% 12% 4.2 gr/240kcal

Zadovoljeni su svi vitamini, A, B1, B2, B6.

Kukuruzno slatko brano je izvor za sporo varljive ugljene hidrate, istovremeno i atrakcija (arani vole sve forme kukuruza). Brano od heljde i belo penino brano su lako varljivi ugljeni hidrati. Hrana za ptice je izvor za protein, vlakna, vitamine A i B, doprinosi i gruboj struktiri miksa, kelp je za vlakna i vitamin A, penine klice su izvori za vlakna i lako varljiv protein, pivski kvasac za vitamine i minerale, encimno riblje brano za lako varljiv protein, zdrave masti i amino kiseline, jaja su za vezivanje, masti (umance-emulgacija), vitamin A, amino kiseline. Recept Sneko beli 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09. Kukuruzno slatko brano Brano od krompira Belo penino brano Penine klice Hrana za ptice, jajana, uta Hidrolizovano brano od jetre Pivski kvasac u prahu Mlevena paprika, slatka Jaja, 6 komada 250 150 150 050 150 150 020 080 360 grama; grama; grama; grama; grama; grama; grama; grama; grama;

Protein: Masti: Ugljeni hidrati: NIP: Amino kiseline: Vlakna:

23% 23% 54% 71% 11.6% 4.7 gr/240kcal

Zadovoljeni su svi vitamini, A, B1, B2, B6. Kukuruzno slatko brano je izvor za sporo varljive ugljene hidrate, istovremeno i atrakcija (arani vole sve forme kukuruza). Brano od krompira i belo penino brano su lako varljivi ugljeni hidrati. Hrana za ptice je izvor za protein, vlakna, vitamine A i B, doprinosi i gruboj struktiri miksa, mak je za vlakna, penine klice su izvori za vlakna i lako varljiv protein, mlevena paprika za vitamine i minerale, hidrolizovano brano od jetre za lako varljiv protein, zdrave masti i amino kiseline, jaja su za vezivanje, masti (umance-emulgacija), vitamin A, amino kiseline. Recept Inje 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. Kukuruzno slatko brano Brano od rie Belo penino brano Penine klice Hrana za ptice, jajana, uta LT Krill Pivski kvasac u prahu Cimet 250 200 150 050 150 100 020 080 grama; grama; grama; grama; grama; grama; grama; grama;

09. Jaja, 5 komada Protein: Masti: Ugljeni hidrati: NIP: Amino kiseline: Vlakna:

300 grama; 19% 21% 60% 72% 8.3% 4.5 gr/240kcal

Zadovoljeni su svi vitamini, A, B1, B2, B6. Kukuruzno slatko brano je izvor za sporo varljive ugljene hidrate, istovremeno i atrakcija (arani vole sve forme kukuruza). Brano od rie i belo penino brano su lako varljivi ugljeni hidrati. Hrana za ptice je izvor za protein, vlakna, vitamine A i B, doprinosi i gruboj struktiri miksa, cimet je za vlakna, penine klice su izvori za vlakna i lako varljiv protein, pivski kvasac za vitamine i minerale, LT Krill brano za lako varljiv protein, zdrave masti i amino kiseline, jaja su za vezivanje, masti (umance-emulgacija), vitamin A, amino kiseline. Bilo bi veoma poeljno u jednom zimskom boili miksu imati bar jedan sastojak koji je bogat sa kalijumom. Kalijum doprinosi izmeu ostalog i aktiviranju razno-raznih encima u telu, zajedno sa natrijumom regulie vlagu u telu, bitan je kod izgradnje proteina i razgradnje glikogena Sledei produkti su bogati sa kalijumom: kelp, paprika u prahu, masna soja, penine klice, heljda, melasa, jeam, cimet. U gotovo svakom malo bolje izbalansiranom miksu ima ovih sastojaka, sada zna zato je to tako. Mnogo uspeha i kapitalaca u zimskom ribolovu! Darko upani (CEZAR) 2010

www.vodenalisica.eu