Rad primljen: 2.06.2008. UDK: 336.

146

ELEMENTI INFORMACIONE ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA SA POSEBNIM OSVRTOM NA MATERIJALNOST

INFORMATIONAL ANALYSIS OF FINANCIAL REPORTS WITH SPECIAL REFERENCE TO MATERIALITY
Doc. dr Ljubia Stanojevi
Rezime: Predmet ovog priloga je istraivanje funkcionalno-strukturalne relacije izmeu finansijskih izvetaja i njihovog informacionog sadraja. To znai da je poseban akcenat dat na implicitnu konstataciju da je informacioni sadraj, u odnosu na entropiju sadraja finansijskih izvetaja, efikasnija mera pokazatelja poslovanja privrednih drutava, posebno kada se za potrebe revizije pozicionira mera materijalnosti. Autor kao alatke u postupku odreivanja pomenutih sadraja koristi informacione pokazatelje, kao to su uslovna entropija, zajednika entropija i relacioni odnosi entropija segmenata finasijskih izvetaja i daje njihovo ekonomsko tumaenje kroz poreenja efikasnih mera analize finasijskih izvetaja, kao to su horizontalni i vertikalni pokazatelji, racio analiza i sl. Kljune rei: finansijski izvetaji, informacioni sadraj, entropija, uslovna entropija, koeficijent efikanosti prerade informacija, informacioni aspekt revizijske materijalnost.

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

Abstract: The subject of this paper is a research of functional and structural relation between financial reports and their informational content. That means that informational content versus entropy of content of financial reports is a more efficient indicator of companies business performance, especially when materiality is calculated for auditing purposes. As tools in calculation of the above mentioned contents the author uses informational indicators, such as conditional entropy, joint entropy and relations between entropies of financial report segments. The author gives their economical explanation, and compares them with horizontal and vertical indicators, ratio analysis and similar classical analyses. Key words: financial reports, informational content, entropy, conditional entropy, coefficient of data processing efficacy, information aspect of auditing materiality

1. Uvod
Klasian pristup analizi finansijskih izvetaja koristi uobiajeno metode poput apsolutne komparacije podataka (horizontalne i vertikalne), racio analiza, analiza trenda, analizu relacije izmeu finansijskih i nefinansijskih informacija i sl. Predmet

naeg razmatranja jeste primena informacione analiza finansijskih izvetaja, kao i analiza materijalnosti na nivou finansijskih izvetaja i nivoa segmenata finasijskih izvetaja. Bazini pojam koji emo primeniti u ovom razmatranju, jeste pojam entropije, iskazan sledeom formulom:

RAUNOVDSTVO I REVIZIJA

H >X @ 

p log p
i i 1

H( p1 , p 2 ,..., p n )

(1)

gde je H(X) - mera entropija-neoreenosti n - broj moguih situacija xi=1,2,3,...n pi - apriorna verovatnoa izlaza - rezultata, a koja se moe interpretirati kao koliina informacija koju daje realizacija ishoda Xi, tako da se E[X] entropija interpretira kao oekivana koliina informacija dobijena realizacijom pomenutih situacija. U naem sluaju mogue situacije se odnose na bilansne pozicije relevantnih finansijskih izvetaja (bilans stanja, uspeha, itd.).

= 0,99, tada, ukoliko kaemo da e se desiti dogaaj A referirajui se na verovatnou, nismo iznenaeni. Meutim, pretpostavimo da dogaaj B ima verovatnou deavanja 0,01, tada je poruka, na koju se moemo osloniti, a to je da e se desititi dogaa B, za nas iznenaenje. Poruka da e se dogaaj B desiti, ima znaajnu vezu sa sadrajem informacije, dok u sluaju A nje nema u tolikoj meri, tj. minimalna je. Informacioni sadraj je definisan kao funkcija verovatnoe da e se dogaaj desiti pre nego to je poruka primljena. Formalno gledano informacija je opadajua funkcija verovatnoe. to je manje verovatniji dogaaj, vei je informacioni sadraj, bez obzira na realizaciju dogaaja. Ukoliko je p verovatnoa dogaaj pre prijema poruke tada je informacioni sadraj poruke sledei:

2. Bazine postavke teorija informacija

U postupku objanjenja problema primene u analizi finansijskih izvetaja (AFI), neophodan uslov je postavka modela. U naem sluaju radi se o modelu, koji se zasniva na meri informacionog sadraja FI. O mogunosti primene ovih mera pisao je ve 1954. godine Norbert Viner osniva kibernetike, iji se koncept smatra najboljim. Naime po Vineru: Informacija je oznaka sadraja koji se razmenjuje sa spoljanjim svetom na koji se mi adaptiramo uspeno ili neuspeno. Proces prihvatanja informacija i njene primene je proces naeg efektivnog adaptiranja na raznolikost spoljanjeg okruenja. Formalna definicija koncepta informacije pozicionira se na stavu da je informacija iznenaenje sadrano u primljenoj poruci. Theil (1966) je dao sledei primer: ukoliko je verovatnoa dogaaja A

1 I = log p

(2)

Ova relacija se moe proiriti na (n) deavanja, primenom mere entropije (H) date u fomuli (1). Shackle (1952) je integrisao iznenaenje u svoju teoriju ekonomskih oekivanja. Ukoliko je oekivanje formulisano na bazi verovatnoe p, tada je izvesnost dogaaja jednaka potencijalnom iznenaenju. Iznenaenje je potencijalno iz razloga to nemamo nikakvo saznanje, tj. iskustvo, kada pretpostavljamo mogua dogaanja. Mi iskustveno doivljavamo iznenaenja samo u sluaju njihovog deavanja. Ukoliko postoje razliite verovatnoe (potencijalna iznenaenje), tada e se formirati potencijalna funkcija iznenaenja. U narednom delu priloga primeniemo ovaj koncept na AFI.
77

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

3. Primena informacione analize

Ulazne podtke za ovu analizu ini dvodimenzionalna matrica niza moguih bilans-

nih pozicija sa ascoranim verovatnoama i to: pi, gde je i=1,2,3,...n to je osnova za primenu Shannonove mere informativnosti [1]. U naem sluaju ta matrica je ilustrativni primer krajnje redukovanog bilansa satnja za 5 godina, kako sledi:

Tabela 1. Redukovani bilans stanja - aktiva (u 000,00 din.)

Opis Stalna imovina Obrtna imovina Aktivna vremenska razgranienja Ukupna aktiva Godina 2003 265.507 457.297 659 723.463 2004 300.650 450.247 570 751.467 2005 280.091 469.367 523 749.981 2006 230.405 574.387 1.588 806.380 2007 223.247 559.617 2.192 785.056

Poto se radi o dvodimenzionalnoj matrici, tada je: pij, i=1,n, j=1,m za tako ureenu matricu nalaze se sledee vrednosti entropije1 i to: H(tj) - po kolonama, H(ai) - po redovima i po zajednikim entropijama ai, tj, kako sledi: H(ai, tj). Napomenimo, u naem sluaju su ai bilansne pozicije (stalna imovine, obrtna imovina, AVR), dok je tj godine poslovanja (od 2003 do 2007). Naredna veliina koja je potrebna za analizu jeste entropija versusu informativnost bilansnih pozicija:

Sa aspekta teorije informacija, formule entropije se mogu interpretirati, kako sledi: log ai moemo interpreirati kao koliinu informacija koju daje realizacija ishoda bilansne pozicije ai, tako da je H(A), odnosno entropija, koliina informacija dobijena realizacijom finansijskih izvetaja po bilansnim pozicijama. Analogno objanjenje se odnosi i na interpretaciju H(T) gde se radi o koliini informacija dobijenu realizacijom finansijskih izvetaja po godinama. Sledstveno napred reenom informativnost dvodimenzionalne matrice je, kako sledi:
H( T , A ) 

H( A )

i 1

p( a i )log 2 p( a i )

p( a t
i j

i j

)log 2 p( a i t j )

- dok je analogno entropija vs informativnost po godinama poslovanja:

H( T )

p( t
i 1

)log 2 p( t j )

1 Entropja je mera neureenosti (u naem sluaju neinformativnosti). Suprotno meri entropije je mera ureenosti tj. informativnosti. to je stavka bilansne pozicije sa manje netropije, ona je informativnija i obrnuto.

- koju moemo interpretirati kao srednju koliinu informacija koju dobijamo realizacijom finansijskih izvetaja referirajui na njihove bilansne pozicije i godine. Ukoliko je poznata pojedinana entropija H(T) i H(A), kao i zajednika entropija vs informativnost (koja nas interesuje) H(A,T), tada je mogue izraunati koliinu informacija koju moe dati finansijski izvetaji, kako sledi:

78

RAUNOVDSTVO I REVIZIJA

G(T,A) = H(T) + H(A) - H(T,A) Ukoliko, pretpostavimo da su A i T, stohastiko-nezavisne varijable, onda sledi: H(T) + H(A) = H(T,A) => G(T,A) = 0 Drugi, krajnji sluaj ako su dve pojave potpuno funkcionalno vezane, je:

p(aj,tj)/p(ai) =1 ==>H(A)=H(T,A) a sledstveno tome je: G(T, A)=H(T). Da bi se vizuelno predstavile uzajamne veze razmatranih entropija, tj. njihovih informativnosti dvaju faktora ai i tj, pomoi e nam naredni crte.

Slika 1: Prikaz zavisnosti i uslovnosti entropija godina i biansnih pozicija Shodno teoriji informacija, veliina G predstavlja stepen veza javljanja bilansnih pozicija i godina2. Mogue je na odreeni nain normirati rezultate koristei koeficijente efikasnosti prerade informacija k(T,A) = G(T,A)/H(Y). Dobijeni koeficijenti slue kao pokazatelj jaine veza i po smislu su bliski korelacijskim odnosima. Dalja analiza je usmerena na iznalaenje veza faktora t vremenske dimenzija bilansa, sa ai bilansnim pozicijama, preciznije sa njenim pojedinanim stanjima. Data veza je sledea:
p* ( a i / t j ) p( a i , t j ) p( a i )

H* ( T / a i ) 

p ( t / a )log p ( t / a )
* * j i 2 j i i

(4)

Ovo je, shodno teoriji informacija, formula za informacioni sadraj tj. raposloive informacija o faktoru T (poslovanje po godinama) sadrane u ai bilansnim pozicijama, kako sledi: I(T/a i)=H(T)-H *(T/a i)
(5)

(3)

Suma izraunatih vrednosti I(T/ai) pomnoena sa verovatnoom p(ai) je sledea:

G( T , A )
Uslovna entropija vs informativnost T (godine poslovanja), u odnosu na ai izraunava se po sledeoj formuli:
2 Moe se referirati kao uticaj date godine na poslovanje.

p( a
i

)I( T / a i ) (*)

(6)

To predstavlja sumarnu informaciju o godinama poslovanja sadranim u bilansnim pozicijama. Drugim reima, posedovanje informacija o jednoj kom79

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

ponenti moe samo umanjiti neizvesnost u pogledu ishoda druge komponente, ali je nikako ne moe uveati. Koliina informacija reprodukovana stanjem relevantnog faktora - bilansnih pozicija je funkcija razlika apriornih distribucija pojave T godine poslovanja i njene uslovne verovatnoe bazirane na tim stanjima. Na osnovu ovoga je mogue pozicionirati vezu usmerenu od ai prema tj, za sluaj da je p(tj/ai) > p(tj). Jaina veze - dominantni informacioni sadraj, izmeu bilansnih pozicija i godine poslovanja, u tom sluaju meri se sledeim pokazateljem:

Interpretacija tabele . Dobijeni rezultati pokazuju da je informacioni sadraj aspekt po godinama vei nego informaconi sadraj po bilansim pozicijama, to bi preciznije znailo da se relevantni podaci mogu dobijati kada je vei broj godina (H(T)=2,3209 > H(A) =0,9403). Zajednika informativnost za relevatni broj godina i bilansne pozicije je H(A,T) = 3,2534, a informativno poklapanje izmeu godina dato je po osnovu bilansnih pozicija G(A,T) = 0,2648. Osenena polja predstavljaju one opcije za referentne bilansne pozicije koje su najefikasnije sa aspekta informacionog sadraja finansijskih izvetaja za relevatne godine. Preciznije oni predstavljaju jainu veza, koji se meri pokazateljem:

p( t j / a i ) p( t j )

(7)

koji pokazuje kakva su stanja pojava T za svako stanje bilansnih pozicija. Dodimenzionalna entropija se moe izraziti na sledei nain: H(A,T) = H(A) + H(T/A) = H(T) + H(Y/T) (8) Ovu relaciju moemo interpretirati kao neizvesnost, u pogledu ishoda opisanog dvodimenzionalnom distribucijom jednakoj neizvesnosti - netropiji vs informativnosti, zatim u pogledu ishoda bilansnih pozicija uveanoj za srednju neizvesnost - netropiji vs informativnosti, potom u pogledu ishoda komponente T uz poznatu vrednost komponente A, odnosno neizvesnost u pogledu ishoda komponente T uveanoj za srednju neizvesnost u pogledu ishoda komponente A uz poznatu vrednost komponente T. Neka su uzeti u razmatranje podaci iz Tabele 1, tada primenom formalnog modela dobijamo rezultate kao u tabeli 2.
80

p( t j / a i ) p( t j )

(9)

koji pokazuje kakva su stanja (jaina veza) izmeu faktora T godine poslovanja sa respektivnim bilansim pozicijama ai. Informacioni sadraj koji pruaju bilansne pozicije u odnosu na godine poslovanja se daje putem fomule kako sledi G(T,A) = H(T) + H(A) H(T,A) = 2,3209+0,9403 -3,2534 = 0,078, to predstavlja informativnost po godinama poslovanja, sadranim u informativnosti bilansnih pozicija.

RAUNOVDSTVO I REVIZIJA

Tabela 2: Informacioni sadraj po godinama

2003
STALNA IMOVINA A1

2004 0,0788 0,2888 0,2313 0,4885 1,1746 1,0964 0,1230 0,3718 0,1869 0,4523 0,9512 0,0001 0,0018 0,0945 0,3217 0,5233 0,1969 0,4616 0,4811 0,1965 0,4613 0,1505 0,4112 0,2288 0,4868 1,0826 0,0004 0,0047 0,2871 0,5169 1,3586 0,2113 0,4739 0,8389 0,1180 0,3638 0,1793 0,4446 0,9107 0,0001 0,0019 0,1030 0,3378 0,4771 0,4424 0,2155 0,1772 0,1717 0,4365 0,8349 0,1466 0,4061 0,2229 0,4827 1,0834 0,0006 0,0062 0,3962 0,5292 1,9262 0,2057 0,4693 0,2766 0,2445 0,2396 0,0734 0,0604 0,0585

2005

2006

2007

p(ai) 0,3406

-p(ai)logp(ai) 0,5292

I(T/zi)

p(ai)I(T/ai)

0,0696 0,2675 0,2043 0,4681 1,0775 0,1198 0,3668

1,3170

0,0082

OBRTNA IMOVINA

0,6579

0,3974

1,9197

0,0070

A
2

0,1821 0,4475 0,9607

AKTIVNA VREMENSKA

0,0002 0,0022 0,1191 0,3656 0,6284

0,0014

0,0137

RAZGRANIENJA A
3

0,0167

0,2496

P(TJ) P(TJ)LOGP(TJ)

0,1896 0,4548

1,0000 H(T)=2,3209

H(A)=0,9403

G/T;A)=0,2648

H(A,T)=

3,2534

81

82
RAUNOVODSTVO I REVIZIJA 0 H 2004 2005 280.091 0,527019376 231.412 214.688 0,508304099 230.405 223.247 2006 2007 H 2005 H 2006 H 2007 dinara H 2003 2004 300.650 0,000989317 244.377 0,076470482 0,510679985 0,248943112 0,034750889 0,099570239 0,501292553 0,510645873 56.273 450.247 189.631 0,280006598 48.679 469.367 203.553 0,256089352 15.717 574.387 274.525 0,110728506 0,529223493 210.161 8.667 178.094 17.583 17.583 0,071772203 0,485505568 0,122748412 0,122748412 0,098458033 0,353822678 0,129030221 0,33415309 0,23580769 251.760 251.760 0,502463504 0,07474219 0,216954161 0,119046125 0,009200443 8.856 570 751.467 0,075505114 0,007861667 251.760 0,528555279 257.735 257.735 257.735 0,529561101 285.849 285.849 285.849 0,530381662 13.086 559.617 235.669 50.617 81.432 43.198 60.422 263.769 263.769 261.100 2.669 8.079 523 749.981 0,070413323 0,007312302 14.013 1.588 806.380 0,101600629 0,017700229 60.179 2.192 785.056 0,528213556 0,02787921 0,284044819 0,023689792 0,255007771 0,339098889 0,230212912 0,284744318 751.467 2,946624 751.467 1,9202 749.981 749.981 1,3740 806.380 806.380 1,7979 785.056 785.056 2,8741

Tabela 3. Bilans stanja (stanje na dan 31.12. date godine)

Godina

2003

265.507 52 253.215 8.667 196.412 44.918 3.218

12.240 457.297 212.808 81.061 17.343 73.104 41.300

Neuplaeni upisani kapital Stalna imovina Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva zemljite ume i viegodinji zasadi graevinski objekti oprema ostala osnovna sredstva avansi i osnovna sredstva u pripremi Dugoroni nansijski plasmani Obrtna imovina Zalihe materijal nedovrena proizvodnja gotovi proizvodi roba dati avansi Kratkorona potraivanja i plasmani kratkorona potraivanja kupci - povezana pravna lica kupci ostala kratkorona potraivanja kratkoroni nansijski plasmani Gotovinski ekvivalent i gotovina Aktivna vremenska razgranienja Poslovna imovina

228.944 192.555

184.140 8.415 36.389 15.545 659 723.463

Gubitak Gubitak ranijih godina Gubitak tekue godine Poslovna aktiva Vanposlovna aktiva Ukupna aktiva

723.463

723.463

3.1. Informacioni aspekt materijalnosti Teorija informacija moe prikazati sa aspekta teorije informacija, koliko je informacija sadrano u bilansim pozicijama, to je znaajno i sa aspekta revizijske materijalnosti. Ilustracije radi, kada je u pitanju problem materijalnosti, imamo narednu poziciju, kako sledi u tabeli 3. U tabeli 3., vrednosti H2003, do H2007 su dobijene po formuli: H1= pi logpi gde je, ilustracije radi, p1 nematerijalno ulagnje za 2003 godinu:

RAUNOVDSTVO I REVIZIJA

H1

52 52 log 0,000989317 724.463 724.463

i sl. Sa aspekta entropije versus informativnosti najmanju entropiju i istovremeno najveu informativnost imaju nematrijalna ulaganja, i to: 0,510679985, dok najveu entropiju i najmanju informativnost imaju graevinski objekti 0,51067998. Hrelova mera pokazuje proporcionalna udeo informativne divergencije (odstupanja) pojedinih stavki aktive bilansa uspeha, od informacionog sadraja ukupne aktive.

oigledno da je entropija graevinskih objekta vea od entropije nematerijalnih ulaganja. Autor se zadrava na ovom delu analize, respektujui injenicu da je koncept materijalnosti - koncept koji je vie stvar procene revizora, a manje stvar kvantitativne analize. Tim i stepen neureenosti, tj. entropije po bilansnim pozicijama, implictno govori o nivou testiranja pojedinih stavki, to je za revizora u nekom smislu bitnije od utvrivanja materijalnosti kvantitativnim putem jer na bazi utvrenih nepravilnosti u stepenu entropijske proporcije, recimo kod graevinskih objekata, ako je to 51% ispitivanja, utvrene greke e biti lako generalisane na celu populaciju, ime se ostavlja revizoru da se sam opredeli za materijlanost greaka u kontekstu finansijskih izvetaja. Naravno, ovo je samo jedno vienje, dalja ispitivanja mogu rasvetliti informacioni aspekt odreivanja materijalne i tolerabilne greke.

Literatura
[1] , .., .. , , , 1975, tom XI. [2] Boyton, W.C., R.N. Johnson, Moder Auditing, JohnWilley and Sons, Inc. 2006. [3] Stanojevi, Ljubia, Informaciono-logika analiza meunarodnih sukoba, Meunarodni problemi broj 3, 1983.

4. Zakljuak
Kao to je napred pokazano, interesantno je zapaziti da je vea informativnosti onih stavki u bilansnim pozicijama koje su manje verovatnoe (kako smo i napred konstatovali) to logiki ukazuje na injenicu da revizor treba da utroi manje vremena na analizu tih bilansnih pozicija. Suprotno tome, kod onih stavki kod kojih je informativnost manja, a entropija (neureenost) vea revizor treba da posveti vie vremena, tj. da povea obim testiranja. Iz tabele 3. je

Autor
Dr Ljubia Stanojevi, ovlaeni revizor i docent na Univerzitetu Singidunum, Danijelova 32, Beograd, e-mail: ljstanojevic@singidunum.ac.yu Oblasti istraivanja: raunovodstvo i revizija

83