PRIRUNIK ZA TRENING TUILACA I SUDIJA U OBLASTI VISOKOTEHNOLOKOG KRIMINALA

Izdava: Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije Lektura i korektura: Vesna Komar Tehniko ureenje: Sinia Leki tampa: ATC, Beograd Tira: 2300

PRIRUNIK ZA TRENING TUILACA I SUDIJA U OBLASTI VISOKOTEHNOLOKOG KRIMINALA

Curriculum za obuku sudija, tuilaca i pripadnika policije iz oblasti visokotehnolokog kriminala

Opti cilj: Obezbediti da sudije, javni tuioci i pripadnici policije steknu neophodna znanja i vetine za efikasnu primenu mera borbe protiv visokotehnolokog kriminala (VTK). Posebni ciljevi: pruiti uesnicima obuke osnovne informacije o pojmu visokotehnolokog kriminala i pojmovno ga razgraniiti; obuiti pripadnike pravosudnih organa i policije da razlikuju krivina dela iz oblasti visokotehnolokog kriminala, meusobno i sa delima iz drugih vrsta kriminala; upoznati uesnike obuke sa kategorijama i pojavnim oblicima visokotehnolokog kriminala; upoznati uesnike sa domaim pravnim i institucionalnim okvirom za borbu protiv visokotehnolokog kriminala; upoznati uesnike sa pojavnim oblicima, statistikama i trendovima visokotehnolokog kriminala u Srbiji i u drugim zemljama i napraviti poreenje; pribliiti uesnicima znaaj meunarodnih instrumenata i odnosa ljudskih prava sa visokotehnolokim kriminalom i u sklopu gonjenja za krivina dela iz oblasti visokotehnolokog kriminala.

Metode: Prezentacija prilikom upoznavanja uesnika obuke sa novim informacijama; rad po grupama radioniarski rad i studije sluaja kada je potrebno produbljivanje postojeih znanja i analiza odreenog problema sa vie aspekata. Sredstva: ppt prezentacija, projektor, flipchart. Trajanje: dva dana.

PRVI DAN
1. Pojam visokotehnolokog kriminala, osnovni pravni i tehniki pojmovi vezani za visokotehnoloki kriminal
Svrha: Pruiti uesnicima obuke osnovne informacije o pojmu visokotehnolokog kriminala, kao i o osnovnim pravnim i tehnikim pojmovima vezanim za visokotehnoloki kriminal. Sadraj: pojam i definicija visokotehnolokog kriminala, pojmovno razgranienje od drugih vrsta kriminala, osnovni pravni i tehniki pojmovi vezani za visokotehnoloki kriminal, odnos sa drugim vrstama kriminala. Metod: Radionica na kojoj e uesnici na osnovu svog dosadanjeg iskustva, kao i u odnosu na to kojoj ciljnoj grupi koja je treningom obuhvaena pripadaju, doi do definicije pojma visokotehnolokog kriminala. Uesnici podeljeni u tri grupe odgovaraju na pitanja odreivanja pojma i definicije visokotehnolokog kriminala, pojmovnog razgranienja od drugih vrsta kriminala, osnovnih pravnih i tehnikih pojmova vezanih za visokotehnoloki kriminal, kao i odnosa sa drugim vrstama kriminala. Stavove grupe uesnici prezentuju u plenumu. Radionica je posebno korisna fasilitatorima da procene nivo predznanja uesnika treninga. Nakon rada u grupi sledi diskusija u plenumu, kao i prezentacija predavaa.

Sredstva: flipchart (za grupni rad i rad u plenumu), ppt i projektor (za predavaa). Trajanje: 60 minuta. Obrazloenje: Pre prelaska na druge teme obuhvaene obukom, neophodno je jasno pojmovno odrediti i razgraniiti pojam visokotehnolokog kriminala, kao i osnovne pojmove koji su za njega vezani.

2. Kategorije krivinih dela koja se mogu smatrati delima visokotehnolokog kriminala u uem i irem smislu; uporednopravna praksa u ovoj oblasti
Svrha: Upoznati uesnike obuke sa kategorijama krivinih dela koja se mogu smatrati delima visokotehnolokog kriminala. Sadraj: visokotehnoloki kriminal u uem smislu, koji je prvenstveno usmeren na kompjuterske mree i ureaje i njegovi pojavni oblici, visokotehnoloki kriminal u irem smislu, koji samo koristi kompjuterske mree i ureaje za injenje krivinih dela i njegovi pojavni oblici. Metod: Prezentacija o razliitim kategorijama oblicima visokotehnolokog kriminala i uporednopravnoj praksi iz ove oblasti. Nakon prezentacije, uesnici podeljeni u gru-

pe uestvuju u radionici. Grupe dobijaju opise sluajeva i imaju zadatak da ih klasifikuju prema podeli koja je data tokom prezentacije. Nakon zavretka rada, grupe ukratko predstavljaju svoje zadatke i nalaze, posle ega sledi diskusija. Sredstva: ppt prezentacija i projektor (za predavaa), flipchart (za rad po grupama). Trajanje: 60 minuta. Obrazloenje: Neophodno je napraviti razliku izmeu ove dve kategorije visokotehnolokog kriminala.

3. Granini sluajevi visokotehnolokog kriminala; uoavanje obeleja koja odreenim delima daju svojstvo visokotehnolokog kriminala; uporednopravna praksa u ovoj oblasti
Svrha: Predstaviti granine sluajeve visokotehnolokog kriminala i time pribliiti uesnicima obuke konkretna obeleja koja odreenim krivinim delima daju svojstvo visokotehnolokog kriminala. Sadraj: kljuna obeleja (karakteristike) visokotehnolokog kriminala, predstavljanje uporednopravne prakse u ovoj oblasti, predstavljanje graninih sluajeva iz oblasti visokotehnolokog kriminala.

Metod: U prvom delu sledi prezentacija o kljunim obelejima ove vrste kriminala, uporednoj praksi iz ove oblasti i graninim sluajevima iz ove oblasti. Nakon toga sledi radionica, na kojoj se uesnicima u kratkim crtama predstave sluajevi. Uesnici, uz diskusiju, imaju zadatak da odgovore i obrazloe da li konkretan sluaj spada u domen visokotehnolokog kriminala. Sredstva: ppt i projektor (za prezentaciju), flipchart (za radionicu). Trajanje: 60 minuta. Obrazloenje: Za uspenu borbu protiv visokotehnolokog kriminala neophodno da uesnici mogu da ovladaju sposobnou razlikovanja da li jedno konkretno krivino delo spada u domen visokotehnolokog kriminala ili ne.

4. Domai propisi koji reguliu borbu protiv visokotehnolokog kriminala

Svrha: Upoznati uesnike obuke sa domaim sistemom za borbu protiv visokotehnolokog kriminala (sa posebnim osvrtom na aktere, institucije i procedure). Sadraj: zakonodavstvo (propisi iz ove oblasti),

10

 institucionalni akteri u borbi protiv visokotehnolokog kriminala (sudstvo, javno tuilatvo, policija), odnos institucionalnih aktera u borbi protiv visokotehnolokog kriminala. Metod: U prvom delu sledi prezentacija o propisima, institucionalnim akterima i odnosima izmeu institucionalnih aktera u borbi protiv visokotehnolokog kriminala. U daljem toku se odrava radionica. Uesnici su podeljeni, prema organizacijama kojima pripadaju, u grupe (sudstvo, tuilatvo, policija) i u radionici imaju cilj da definiu najvanije uloge druge dve grupe u borbi protiv visokotehnolokog kriminala. Na ovakav nain uesnici se bolje upoznaju sa ulogama drugih aktera u ovom sistemu. Nakon rada u grupi, uesnici u plenumu predstavljaju svoje zakljuke. Sredstva: ppt prezentacija i projektor (za predavaa), flipchart (za rad po grupama). Trajanje: 90 minuta. Obrazloenje: Neophodno je da uesnici obuke dobro upoznaju ne samo svoju ulogu u borbi protiv visokotehnolokog kriminala ve i ulogu i znaaj drugih aktera.

11

DRUGI DAN
1. Meunarodni instrumenti na polju borbe protiv visokotehnolokog kriminala, sa posebnim osvrtom na aktivnosti EU
Svrha: Upoznati uesnike sa meunarodnim instrumentima i postavljenim standardima u oblasti borbe protiv visokotehnolokog kriminala, sa posebnim osvrtom na dokumente i aktivnosti EU. Sadraj: meunarodni instrumenti Saveta Evrope Konvencija o sajber kriminalu, aktivnosti UN na polju borbe protiv sajber kriminala, Evropska konvencija o sajber kriminalu i delatnost EU na ovom polju, predlozi meunarodnih dokumenata iz ove oblasti, izraeni od strane meunarodnih eksperata. Metod: Kratka prezentacija meunarodnih dokumenata iz ove oblasti. U drugom delu, uesnici su podeljeni po grupama (u odnosu na organizacije kojima pripadaju) i imaju dva zadatka: 1) da iz predstavljenih meunarodnih dokumenata izdvoje deo koji se odnosi na njihovu organizaciju i 2) da u predstavljenim meunarodnim dokumentima, na osnovu prethodnog segmenta o domaim propisima i institucijama, izdvoje one delove koji su u skladu sa meunarodnom praksom, kao i one koje treba menjati. Nakon grupnog dela i prezentacije zakljuaka grupa, sledi kraa diskusija.

12

Sredstva: ppt i projektor (za predavaa), flipchart (za radionicu). Trajanje: 60 minuta. Obrazloenje: S obzirom na prirodu visokotehnolokog kriminala, neophodno je da uesnici obuke upoznaju i meunarodne instrumente na polju borbe protiv visokotehnolokog kriminala, kao i instrumente i aktivnosti EU, koja predstavlja dugorono strateko opredeljenje nae zemlje.

2. Procesnopravni i drugi problemi pri gonjenju za poinjena dela visokotehnolokog kriminala, sa osvrtom na odnos ljudskih prava i ove vrste kriminala
Svrha: Upoznati uesnike obuke sa procesnopravnim i drugim problemima za poinjena dela visokotehnolokog kriminala, sa posebnim osvrtom na pitanje ljudskih prava. Sadraj: definisanje procesnopravnih i drugih problema pri gonjenju za poinjena dela visokotehnolokog kriminala, odnos ljudskih prava i visokotehnolokog kriminala, analiza domaih propisa i iskustava, uporedna iskustva i mogua normativna reenja.

13

Metod: Radionica. Uesnici, podeljeni u grupe prema organizacijama kojima pripadaju, imaju zadatak da, na osnovu ve steenih znanja o domaem pravnom okviru za borbu protiv visokotehnolokog kriminala i meunarodnim standardima i iskustvima iz ove oblasti, definiu po pet najveih procesnopravnih i drugih problema u domaem sistemu gonjenja poinilaca krivinih dela ove vrste kriminala. Grupe predstavljaju u plenumu svoje zakljuke i bira se pet najznaajnijih problema. Fasilitatori oblikuju i po potrebi adaptiraju ove probleme. U drugom delu, svaka grupa ima zadatak da predloi po jedno odreeno normativno reenje za svaki problem. Nakon ovog dela, ponovo se radi u plenumu. Predstavnici grupa predstavljaju svoja reenja, a predava, nain na koji su data pitanja reena u drugim pravnim sistemima. Trajanje: 90 minuta. Sredstva: flipchart (za rad po grupama), ppt i projektor (za predavaa). Obrazloenje: Kroz metod radionice, uesnici, na osnovu prethodnog i do ove faze obuke steenog znanja, identifikuju postojee probleme i daju mogua reenja.

3. Dosadanja iskustva Srbije na suzbijanju VTK najznaajniji sluajevi, statistiki podaci, pravci daljih aktivnosti u ovoj oblasti
Svrha: Upoznati uesnike obuke sa pojavnim oblicima, statistikama i trendovima i najvanijim sluajevima iz oblasti visokotehnolokog kriminala u Srbiji.

14

Sadraj: pojavni oblici visokotehnolokog kriminala u Srbiji, rasprostranjenost odreenih krivinih dela iz ove oblasti, statistike i trendovi, najznaajniji sluajevi. Metod: prezentacija. Sredstva: ppt, projektor. Trajanje: 60 minuta. Obrazloenje: Neophodno je upoznati uesnike sa konkretnom situacijom u pogledu visokotehnolokog kriminala u Srbiji.

4. Studija sluaja
Svrha: Produbiti i proiriti naueno primenom steenih znanja na konkretne relevantne studije sluaja. Sadraj: studija sluaja.

15

Metod: Uesnici e, podeljeni u grupe prema organizaciji kojoj pripadaju, uestvovati u studiji relevantnog sluaja iz odreenog pravnog sistema. Oni e imati zadatak da sluaj reavaju u skladu sa domaim propisima. Nakon toga, uesnicima e biti prezentovan tok i ishod sluaja u datom stranom pravnom sistemu. Sredstva: flipchart (za grupe), ppt i projektor (za predavaa). Trajanje: 60 minuta. Obrazloenje: Uesnici e imati priliku da primene postojea znanja u reavanju konkretnog sluaja, kao i da steknu informacije o sluajevima koji su postavili standarde tumaenja i postupka u ovoj oblasti.

16

Ciljevi treninga
Opti cilj treninga je da se obezbedi da sudije, javni tuioci i pripadnici policije steknu neophodna znanja i vetine za efikasnu primenu mera borbe protiv visokotehnolokog kriminala (VTK). Posebni ciljevi treninga su: pruiti uesnicima obuke osnovne informacije o pojmu visokotehnolokog kriminala i pojmovno ga razgraniiti; obuiti pripadnike pravosudnih organa i policije da razlikuju krivina dela iz oblasti visokotehnolokog kriminala, meusobno i sa delima iz drugih vrsta kriminala; upoznati uesnike obuke sa kategorijama i pojavnim oblicima visokotehnolokog kriminala; upoznati uesnike sa domaim pravnim i institucionalnim okvirom za borbu protiv visokotehnolokog kriminala; upoznati uesnike sa pojavnim oblicima, statistikama i trendovima visokotehnolokog kriminala u Srbiji i u drugim zemljama, i napraviti poreenje; pribliiti uesnicima znaaj meunarodnih instrumenata i odnosa ljudskih prava sa visokotehnolokim kriminalom i u sklopu gonjenja za krivina dela iz oblasti visokotehnolokog kriminala. Metode treninga: Prezentacija kao metod se koristi kada je uesnike obuke potrebno upoznati sa novim informacijama. Rad po grupama koristi se kada je potrebno produbljivanje postojeih znanja i analiza odreenog problema sa aspekata mesta u sistemu borbe protiv visokotehnolokog kriminala iz koga uesnici dolaze i njihovog prethodnog iskustva; trener-

17

fasilitator daje zadatak grupama i stoji im na raspolaganju ukoliko ima dodatnih pitanja; takoe, ukoliko neka grupa u svom radu zapadne u tekoe, trener treba aktivno da intervenie. Studija sluaja u poslednjem segmentu treninga treba da pomogne uesnicima da aktivno primene svoja znanja. Sredstva: 1. kompjuter, 2. projektor, 3. flipchart, 4. markeri u boji, 5. sat. Trajanje: dva dana.

18

Raspored treninga:
Dan 1 9:00 9:30 9:30 10:30 10:30 11:00 11:00 12:00 12:00 12:15 12:15 13:15 13:15 14:15 14:15 15:45 Dan 2 9:00 10:00 10:00 10:30 10:30 12:00 12:00 12:15 12:15 13:15 13:15 14:15 14:15 15:45 15:45 16:15 Meunarodni instrumenti na polju borbe protiv visokotehnolokog kriminala Pauza za kafu Procesnopravni i drugi problemi pri gonjenju za dela visokotehnolokog kriminala Pauza Dosadanja iskustva Srbije na suzbijanju visokotehnolokog kriminala Pauza za ruak Studija sluaja Evaluacija Uvodni deo Pojam visokotehnolokog kriminala Pauza za kafu Kategorije krivinih dela visokotehnolokog kriminala Pauza Granini sluajevi visokotehnolokog kriminala; svojstva koja krivinim delima daju obeleje visokotehnolokog kriminala Pauza za ruak Domai propisi za borbu protiv visokotehnolokog kriminala

19

Pravila treninga: 1. budite tani, 2. aktivno uestvujte u radu, 3. ukoliko imate pitanja, moete ih postavljati u svakom trenutku, 4. budite slobodni da osporite tue miljenje, 5. primenite sva svoja dosadanja znanja i iskustva.

20

Pojam VTK
1. Visokotehnoloki kriminal se moe definisati kao radnja koja se preduzima uz upotrebu raunara i drugih sredstava informacionih tehnologija, a koja je usmerena na: neovlaen pristup zatienom raunaru, neovlaeno presretanje elektronskih podataka koji su upueni sa raunara ili ka drugom raunaru, unitavanje, izmenu i brisanje elektronskih podataka, ometanje ili onemoguavanje funkcionisanja raunarskog sistema putem oteenja, brisanja, menjanja ili umetanja elektronskih podataka, distribuciju nedozvoljenih sadraja, stvaranje i irenje virusa i malicioznog softvera.
(Ranko Jerkovi, Borba protiv visokotehnolokog kriminaliteta u Srbiji, http://www.telekomunikacije.rs/aktuelni_broj/ranko_jerkovic:_borba_protiv _visokotehnoloskog_kriminaliteta_u_srbiji_.161.html)

2. Visokotehnoloki kriminal je vrenje krivinih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.
(Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala.)

3. Visokotehnoloki kriminal se moe definisati kao kriminalna aktivnost koja koristi infrastrukturu vezanu za informacione tehnologije i ukljuuje neovlaen pristup, neov-

21

laeno presretanje podataka (tehnikim sredstvima, iz ili unutar kompjuterskog sistema), intervenciju na podacima (neovlaeno oteenje, brisanje, menjanje), sistemsko meanje (neovlaene intervencije u pogledu funkcionisanja kompjuterskog sistema, ubacivanjem, prenoenjem, oteenjem ili menjanjem kompjuterskih podataka), zloupotrebu ureaja, krivotvorenje (ID theft) i elektronsku prevaru.
(Paul Taylor, Hackers: Crime in the Digital Sublime (November 3, 1999 ed.). Routledge; 1 edition. pp. 200. ISBN 0415180724.)

4. Visokotehnoloki kriminal predstavlja svako neautorizovano ponaanje koje ukljuuje automatsku obradu podataka ili njihov prenos. Ono predstavlja poseban vid inkriminisanih ponaanja kod kojih se raunarski sistem (shvaen kao jedinstvo hardvera i softvera) pojavljuje ili kao sredstvo ili kao objekt krivinog dela, ukoliko se delo na drugi nain ili prema drugom objektu uopte ne bi moglo izvriti ili bi ono imalo bitno drugaije karakteristike.
(Prof. ore Ignjatovi u Visokotehnoloki kriminal, Denis Beirovi, Bilten Okrunog suda u Beogradu, br. 7/2005.)

5. Kompjuterski kriminal je kriminalna aktivnost koja se obavlja korienjem kompjutera i interneta. Ovo pokriva dug niz aktivnosti, od nelegalnog skidanja muzikih fajlova sa internata, do krae miliona dolara sa onlajn bankovnih rauna. Ova vrsta kriminala takoe ukljuuje i nenovane prekraje, kao to su stvaranje i prenoenje virusa na druge kompjutere ili postavljanje poverljivih poslovnih informacija na internet.
(http://www.techterms.com/definition/cybercrime)

22

Kategorije krivinih dela iz oblasti VTK

U odnosu na injenicu da li se raunar, sistem ili mrea koriste kao sredstvo za izvrenje dela ili su objekat na kome se delo izvrava, ponekad se koriste razliiti izrazi da bi se definisala kriminalna delatnost koja se vri upotrebom raunara: 1. klasian kompjuterski kriminal kod koga je raunar ili raunarski sistem sredstvo izvrenja ili objekat napada; 2. internet kriminal kod koga je zloupotreba mree odreujui faktor (posedovanje i distribucija deje pornografije, raspirivanje nacionalne i rasne mrnje, neovlaena distribucija autorskih dela i predmeta intelektualne svojine); 3. e-kriminal koji se vezuje za zloupotrebu komunikacionih ureaja i ureaja za skladitenje elektronskih podataka (npr. prevare vezane za platne kartice ili podizanje gotovog novca).
(Ranko Jerkovi, Borba protiv visokotehnolokog kriminaliteta u Srbiji, http://www.telekomunikacije.rs/aktuelni_broj/ranko_jerkovic:_borba_protiv _visokotehnoloskog_kriminaliteta_u_srbiji_.161.html)

23

24

Spamming, Cookies, Adware/Spyware

Slanje neeljene elektronske pote (spam) najee funkcionie tako to spammer-i nabavljaju na ilegalnom tritu liste sa velikim brojem imejl adresa ili ih sami pribavljaju korienjem programskih alata, koji se popularno zovu spambots.1 Nije redak sluaj da se te liste imejl naloga nabavljaju od hakera, koji ih preuzimaju provalom u veb servere ili baze podataka sa lokalnih mrea. Deava se i da sam korisnik, svojom nepanjom, omogui da se njegova imejl adresa nae na nekoj od pomenutih lista, tako to se prilikom registracije na neke internet veb portal sajtove saglasi sa tom opcijom, ne proitavi paljivo tekst procedure registracije. Kao to se moe videti, spam poruke imaju najee marketinki aspekt. U principu, slanje ove vrste pote najjeftiniji je nain reklame, i ak se i procentualno mali odaziv na te poruke meri desetinama hiljada odgovora. Moe se desiti da se uz spam poruku poalje, u vidu priloga imejlu, i neki virus (malware). U tom sluaju se susreemo sa situacijom koja nije vie u sivoj zoni graninih sluajeva, ve bie krivinog dela iz lana 300 Krivinog zakonika Srbije, Pravljenje i unoenje raunarskih virusa. Cookies (kolaii) svoj naziv duguju kolaiima sudbine (fortune cookies),2 gde se unutar kolaia nalazi skrivena poruka. Moda je ovo i najbolje objanjenje ta su to kolaii. Naime, internet prezentacije, a pogotovo one sa aktivnim sadrajem, koje imaju registracione forme i baze svojih korisnika, smetaju na raunar posetioca malu tekstualnu datoteku sa jedinstvenim identifikacionim brojem (na veb serveru internet prezentacije se nalazi aplikacija koja prepoznaje ove brojeve) i
1 2

Cookies (kolaii) svoj naziv duguju kolaiima sudbine (fortune cookies), gde se unutar kolaia nalazi skrivena poruka.

Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Spambot, 01.05.2009. Izvor: http://www.wisegeek.com/what-are-computer-cookies.htm, 01.05.2009.

25

Termin adware se odnosi na programe koji: automatski putaju, prikazuju ili preuzimaju reklame, nakon instalacije tog programa ili kada je aplikacija u upotrebi. Spyware aplikacije se instaliraju na raunaru bez znanja korisnika, zatim, koristei internet vezu, dakle resurse korisnika, alju informacije o kretanju korisnika na internetu, menjaju konfiguraciju internet pretraivaa, usporavaju rad raunara...

imenom internet prezentacije. Retke su prilike da kolaii sadre i neke privatne informacije o korisniku, koje je on pruio prilikom registrovanja ili posete nekoj internet prezentaciji. Namera je da se prilikom sledee posete korisniku omogui nesmetan nastavak rada iako su internet pretraiva (web browser) ili raunar u meuvremenu bili iskljueni. Kolaii mogu da budu privremeni (smetaju se u radnu memoriju raunara, koja se prazni prilikom njegovog gaenja) ili trajni, kada se nalaze na hard disku raunara.3 Treba napomenuti da se mogu javiti sluajevi kada neke kolaie moe da koristi vie kompanija, koje prate, recimo, ta ste kupovali preko interneta i na taj nain pijuniraju i prate vae kretanje kroz internet, to ulazi u sfere nedozvoljenog ponaanja. U to ime, svi internet pretraivai imaju mogunost da kolaie restriktivno prihvataju, ili ak i iskljue, uz napomenu da vam neke internet prezentacije u ovom sluaju nee raditi. Adware/Spyware. Termin adware se odnosi na programe koji: automatski putaju, prikazuju ili preuzimaju reklame, nakon instalacije tog programa ili kada je aplikacija u upotrebi.4 Spyware aplikacije se instaliraju na raunaru bez znanja korisnika, zatim, koristei internet vezu, dakle resurse korisnika, alju informacije o kretanju korisnika na internetu, menjaju konfiguraciju internet pretraivaa, usporavaju rad raunara... Mogue su i situacije da ti programi alju i informacije o korisniku raunara, koje moemo tumaiti kao privatne (ime i prezime, brojeve telefona, lozinke, korisnika imena...), ime se ve moe prepoznati ozbiljan problem privatnosti na internetu. to se tie adware programa, este su situacije da programeri da bi omoguili masovnu upotrebu njihovih proizvoda i na taj nain dospeli do vie korisnika, omoguavaju besplatno preuzimanje sa interneta njihovog programa, uz saglasnost koris3 4

26

Izvor: http://www.wisegeek.com/what-are-computer-cookies.htm, 01.05.2009. Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Adware, 01.05.2009.

nika da e prilikom korienja aplikacije biti izloen reklamnim porukama, dok eventualno ne plati za taj software. Na ovaj nain se programeru vraa uloeno, kroz zaradu od ustupanja reklamnog prostora u kodu aplikacije. Mnoge kompanije koje koriste adware u svrhe reklamiranja ne prihvataju da se njihovi programi zovu spyware, pa je iz McAfee-a (proizvoai bezbednosnih aplikacija) proizaao termin PUP (Potentially Unwanted Program),5 to u prevodu znai potencijalno neeljeni program. Pored osnovnog znaenja spyware programa, koji se vezuju uz adware i reklamni software, postoji i definicija koja ih tumai kao tehnologiju koja pomae u sakupljanju informacija o osobi bez njenog znanja,6 gde se, pri tom, spyware ubacuje u raunar na netransparentan nain, ili kao deo nekog virus programa i moe, a esto i slui, da obezbedi hakerima korisne informacije da bi upadali u raunarske sisteme (koji je operativni sistem u upotrebi?, provala datoteke SAM (Security Account Manager kod Windows operativnih sistema), baze sa korisnikim iframa itd.). Takvi programi su, na primer, key logger (programi koji pamte ta se kuca na tastaturi), zatim dialer (programi koji uspostavljaju vezu sa drugim mreama, koristei korisnikov modem i telefonsku liniju, a pre svega korisnikovu nepanju). U vezi sa temom adware programa treba pomenuti i pop-up prozore, koji se pojavljuju kada je neki adware program aktivan, a mnogo ee prilikom krstarenja internetom, i to kao iskaui prozori-reklame. Treba biti obazriv prilikom reagovanja na ove prozore (ak i kada je namera da se ugase) zato to se pogrenim klikom omoguava instalacija spyware ili nekih drugih malicioznih (malware) programa. Na kraju, pored obazrivosti, protiv spyware programa mogu da se koriste i neki besplatni programi sa interneta, na primer Spybot Search & Destroy.7
5 6 7

Izvor: http://searchsecurity.techtarget.com/loginMembersOnly/1,289498,sid14_gci1066761,00.html, 01.05.2009. Izvor: http://searchsecurity.techtarget.com/sDefinition/0,,sid14_gci214518,00.html, 01.05.2009. Izvor: http://www.safer-networking.org/index2.html, 01.05.2009.

27

Zakonski okvir
Zakonodavna reenja vezana za oblast visokotehnolokog kriminala u zakonodavstvu Republike Srbije mogu se razvrstati u tri grupe. Prvu grupu ini Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala,8 propis statusnog karaktera kojim se vri uspostavljanje organizacije i nadlenosti dravnih organa u borbi protiv visokotehnolokog kriminala. Drugu grupu ine propisi materijalnopravne prirode, kojima je predvieno koje radnje predstavljaju drutveno neprihvatljivo ponaanje, ime se naruavaju ili povreuju odreeni zatitni objekti, i kao takve se po miljenju zakonodavca smatraju krivinim delima ili osnovom za prekrajnu odgovornost ili odgovornost za privredne prestupe. Treu grupu ini Zakonik o krivinom postupku,9 koji uspostavlja procesnopravne okvire kojima su predvieni mehanizmi i ovlaenja dravnih organa u postupcima otkrivanja, prikupljanja dokaza, krivinog gonjenja i suenja uiniocima krivinih dela visokotehnolokog kriminala. U vezi sa Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala vano je istai da je donoenjem ovog zakona i osnivanjem posebnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala nainjen veliki korak, to predstavlja izraz razumevanja rizika koji sa sobom nosi izvrenje krivinih dela iz ove oblasti i doprinos uspostavljanju visokotehnoloke bezbednosti. injenica da su informacione i komunikacione tehnologije postale nezamenljive u funkcionisanju modernih drutava nametnula je potrebu da se u svetskim okvirima uspostave mere i mehanizmi za zatitu drutava i pojedinaca od visokotehnolokog

28

8 9

Slubeni glasnik RS, br. 61/05. Slubeni glasnik RS br. 58/04,... 49/07.

kriminala usvajanjem odgovarajuih zakonodavnih reenja i unapreenjem meunarodne saradnje. Rezultat takvih napora je, izmeu ostalog, i donoenje Konvencije o sajber kriminalu Saveta Evrope,10 koja uspostavlja minimum standarda koje je neophodno, po miljenju meunarodne zajednice, da ispune nacionalna zakonodavstva u cilju efikasne borbe protiv visokotehnolokog kriminala. S druge strane, pitanje organizacije pravosudnog sistema svake drave u pravcu stvaranja pretpostavki za uspenu borbu i suzbijanje novih pojavnih oblika kriminala, u ovom sluaju visokotehnolokog, pitanje je koje uvek namee niz nedoumica na koje nije lako dati odgovor. Da li se opredeliti za sveobuhvatnu sistemsku promenu, koja se ogleda u promeni i usklaivanju niza propisa kako bi se stvorio adekvatan zakonski okvir koji bi omoguio dravnim organima efikasno delovanje, ili se odluiti za deliminu izmenu pojedinih zakonskih odredaba u pravcu izmene postojeih ovlaenja ili nadlenosti, ili uspostavljanja novih, do tada nepostojeih, organa koji bi bili umetnuti u ve postojei i uvreeni sistem delovanja, pitanje je iji odgovor mora da pomiri niz razliitih zahteva i mogunosti. S jedne strane, odabir prve varijante prua mogunost da se odgovori svim potrebnim zahtevima, ali, sa druge strane, zahteva angaovanje velikih materijalnih i ljudskih resursa, postavljanje sistema na potpuno novim osnovama za ta je potrebna snana politika volja ali i drutvena svest o neophodnosti takvih promena. Izbor druge varijante prua mogunost brih promena bez zadiranja u osnove sistema i uz angaovanje mnogo manje sredstava, ali, s druge strane, moe da nametne niz drugih problema kao to su preplitanje nadlenosti starih i novih organa, odnosno nereeno pitanje nadlenosti za pojedina krivina dela, kolizija novih zakonskih reenja sa postojeim u pogledu novih ovlaenja, pitanje neprihvatanja, odnosno saradnje sa novim organima koji remete ve ustaljene i uobiajene naine saradnje.

10

Convention on Cybercrime, Budapest, 23. XI 2001. (ETS No. 185).

29

U Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu formirano je Posebno tuilatvo za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, dok je u okviru Okrunog suda u Beogradu formirano Vee za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, a u okviru Ministarstva unutranjih poslova osnovana je posebna sluba radi obavljanja poslova organa unutranjih poslova u vezi sa ovim krivinim delima. Teritorijalna nadlenost navedenih organa uspostavljena je na celoj teritoriji Republike Srbije. Iako ovakvo zakonsko reenje prua dobar osnov za uspenu borbu protiv visokotehnolokog kriminala, problem nastaje s obzirom na nain kako je formulisana stvarna nadlenost pomenutih organa. Naime, lan 3 Zakona propisuje da se ovaj zakon primenjuje radi otkrivanja, gonjenja i suenja za krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka i krivina dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj autorskih dela prelazi 500 ili nastala materijalna teta prelazi iznos od 850.000 dinara. Ovako odreena stvarna nadlenost posebnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala ne obuhvata krivina dela koja se odnose na deju pornografiju i zloupotrebu platnih kartica. Naime, krivina dela prikazivanje pornografskog materijala i iskoriavanje dece za pornografiju iz lana 185 Krivinog zakonika Republike Srbije i falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz lana 225 istog zakona ne spadaju u korpus krivinih dela u ijem postupanju su nadleni posebni organi. Drugu grupu propisa u zakonodavstvu Republike Srbije koji se tiu visokotehnolokog kriminala ine propisi materijalnog karaktera. To je pre svega Krivini zakon Republike Srbije 11 kojim su propisana krivina dela iz oblasti visokotehnolokog kriminala, kao i sva druga krivina dela koja se odnose na opti i organizovani kriminal. Danom stupanja na snagu ovog zakonika, 1. januara 2006. godine, prestali

30

11

Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05, 107/05.

su da vae Krivini zakon Republike Srbije i Osnovni krivini zakon (bivi Krivini zakon Savezne Republike Jugoslavije). Pomenutim zakonom predviena su krivina dela vezana za oblast visokotehnolokog kriminala, koja su bila predviena i ranijim zakonima Krivinim zakonom Republike Srbije, s tim to su propisana i neka nova krivina dela koja ranije nisu postojala kao krivino delo, a to je neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree iz lana 304 Krivinog zakonika, dok su krivina dela iz glave XX Krivinog zakonika protiv intelektualne svojine, preneta iz Zakona o autorskim i srodnim pravima, u kome su ostale predviene kaznene odredbe, u lanu 187 za privredni prestup i u lanu 188 za prekraj. Prema vaeem Krivinom zakoniku, odredbe koje se odnose na oblast visokotehnolokog kriminala sadrane su pre svega u optem delu Zakonika u lanu 112, u delu koji se odnosi na znaenje izraza u smislu krivinog zakonodavstva. Na ovaj nain je propisano ta se smatra raunarskim podatkom, raunarskom mreom, raunarskim programom, raunarskim virusom. Raunarskim podatkom se smatra predstavljena informacija, znanje, injenica, koncept ili naredba, koji se unosi, obrauje ili pamti ili je unet, obraen ili zapamen u raunaru ili raunarskoj mrei. Raunarskom mreom smatra se skup meusobno povezanih raunara koji komuniciraju razmenjujui podatke. Raunarskim programom smatra se ureeni skup naredbi, koji slui za upravljanje radom raunara, kao i za reavanje odreenog zadatka pomou raunara. Raunarski virus je raunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raunar ili raunarsku mreu, koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie raunarskih programa ili podataka. Navedeno predstavlja deo definicija pojedinih pojmova koji se koriste u Krivinom zakoniku i njihovo znaenje u smislu odredaba ovog zakonika, a koji su vezani za oblast visokotehnolokog kriminala, na ta upuuje i odredba lana 2, stav 2 Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, kojim je propisano da izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju znaenje u smislu odredaba

Raunarski virus je raunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raunar ili raunarsku mreu, koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie raunarskih programa ili podataka.

31

32

Krivinog zakona. Konkretna krivina dela, propisana krivinim zakonodavstvom, pre svega su ona koja se odnose na bezbednost raunarskih podataka. Navedena krivina dela sadrana su u Konvenciji o sajber kriminalu, u domaem zakonodavstvu propisana su u glavi XXVII Krivinog zakonika i obuhvaena lanom 3, stav 1 Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u borbi protiv visokotehnolokog kriminala, kao krivina dela koja spadaju u iskljuivu nadlenost ovih organa. To su oteenje raunarskih podataka i programa iz lana 298 Krivinog zakonika, raunarska sabotaa iz lana 299, pravljenje i unoenje raunarskih virusa iz lana 300, raunarska prevara iz lana 301, neovlaen pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka iz lana 302, spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei iz lana 303 i neovlaeno korienje raunara i raunarske mree iz lana 304. Sledea grupa krivinih dela propisana Konvencijom o sajber kriminalu sadrana je u Krivinom zakoniku, i to su krivina dela protiv intelektualne svojine glava XX, krivina dela protiv imovine glava XXI i krivina dela protiv pravnog saobraaja glava XXXII, a lanom 3, stav 2 Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala odreeno je da ova krivina dela spadaju u nadlenost organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala pod odreenim kumulativno i alternativno odreenim uslovima, odnosno ukoliko se kao objekat ili sredstvo izvrenja javljaju raunari, raunarske mree, raunarski

podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, i ako broj primeraka autorskih dela prelazi 500 ili nastala materijalna teta iznos od 850.000 dinara. U grupu krivinih dela protiv intelektualne svojine, koja su kao posebno propisana i obuhvaena Konvencijom i stoga i ovde posebno navedena, spadaju povreda moralnih autora i interpretatora iz lana 198 Krivinog zakonika, neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz lana 199, neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima iz lana 200, povreda pronalazakog prava iz lana 201, neovlaeno korienje tueg dizajna iz lana 202. Pored navedenih krivinih dela, treba pomenuti i krivina dela prikazivanje pornografskog materijala i iskoriavanje dece za pornografiju iz lana 185 i falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz lana 225, koja su prema odredbama Konvencije svrstana u grupu krivinih dela protiv visokotehnolokog kriminala i koja po svojoj prirodi to i jesu, ali u domaem pravu i dalje se nalaze u okviru organa opte nadlenosti. Pored Krivinog zakonika i Zakonom o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine12 regulisana je jedna od oblasti koja spada u visokotehnoloki kriminal zatita intelektualne svojine. Navedenim propisom predviena je odgovornost za privredne prestupe i prekrajna odgovornost pravnih lica za povredu prava intelektualne svojine i data su ovlaenja pojedinim ministarstvima kroz slube inspekcije (ministarstvo nadleno za poslove trgovine, turizma i usluga, preko trine inspekcije i turistike inspekcije, ministarstvo nadleno za poslove finansija, preko poreskih inspektora i poreske policije i sl.) da sprovode mere iz svoje nadlenosti u pravcu kontrole proizvodnje, prometa, upotrebe i dranja robe i pruanja usluga kojima se povreuje pravo intelektualne svojine.

12

Slubeni glasnik RS, broj 46/06.

33

34

Zakonik o krivinom postupku kao trea vrsta propisa u zakonodavstvu Republike Srbije sadri odredbe procesnopravnog karaktera kojima su predvieni procesni mehanizmi i ovlaenja svih uesnika u krivinom postupku u pogledu otkrivanja uinilaca krivinih dela, prikupljanja dokaza, procesuiranja i suenja. Navedeni zakonik, osim posebne glave koja se odnosi na krivina dela organizovanog kriminala, sadri i odredbe opteg karaktera koje se odnose na sve vrste krivinih dela, pa i krivina dela visokotehnolokog kriminala. U okviru procesnih odredaba, posmatrano u odnosu na krivina dela visokotehnolokog kriminala, poseban znaaj imaju odredbe kojima se regulie prikupljanje i obezbeivanje dokaza. U vezi sa izvrenjem krivinih dela visokotehnolokog kriminala pojavljuje se jedna posebna vrsta dokaza koji se po svojoj prirodi razlikuju od tzv. klasinih dokaza, koji se pojavljuju u vezi sa izvrenjem krivinih dela opteg kriminala, a to su elektronski dokazi. Jedan od nedostataka vaeeg Zakonika o krivinom postupku jeste to ne daje definiciju dokaza, a samim tim ni definiciju elektronskog dokaza. Elektronski dokaz jeste informacija ili podatak od znaaja za istragu, smeten ili prenet putem raunara. Pomenuti dokazi imaju istu vrednost kao i svi drugi materijalni dokazi i za njih vae potpuno ista procesna pravila kao i za sve ostale dokaze. Meutim, ono to se nikako ne sme gubiti iz vida u pogledu elektronskih dokaza jeste specifinost elektronskih dokaza, koja proizlazi iz njihove prirode, a to je da su veoma osetljivi, odnosno vrlo lako se mogu izmeniti, obrisati ili na bilo koji drugi nain unititi. Takoe, elektronski dokazi mogu da budu smeteni na pojedinanom raunaru, raunarskoj mrei ili udaljenom serveru van teritorijalne nadlenosti organa koji ih prikupljaju, mogu da budu vidljivi ili nevidljivi, to pored pomenute mogunosti njihove lake izmene ili unitenja, kako namerno, tako i usled nestrunog rukovanja, namee i niz specifinosti u njihovom pribavljanju. Upravo ove specifinosti elektronskih dokaza koje proizlaze iz njihove prirode mogu da budu od velikog uticaja na potpuno utvrivanje injeninog stanja koje je, kako u fazi pretkrivinog postupka, kroz rad policije i tuilatva, tako i u fazi istrage kojom rukovodi istrani sudija, od vitalnog znaaja

za ishod svakog krivinog postupka. Ovo stoga to injenino stanje predstavlja osnov za donoenje odluke o postojanju ili nepostojanju krivinog dela, kao i o krivinoj odgovornosti uinioca. injenice od znaaja za krivini postupak utvruju se kroz radnje dokazivanja strogo propisane u Zakoniku o krivinom postupku,13 koji predstavlja procesni okvir kojim je regulisano postupanje svih nadlenih organa i njihova ovlaenja. Za razliku od Konvencije o sajber kriminalu koja prepoznaje znaaj i specifinost elektronskih dokaza i upravo iz tih razloga i predvia posebne procesne mehanizme kojima se omoguava ili olakava prikupljanje ove vrste dokaza, Zakonik o krivinom postupku ne predvia posebne mehanizme i ovlaenja dravnih organa, ve se primenjuju opta procesna pravila kao i u pogledu svih ostalih dokaza. Polazei od osnovne premise da samo injenice prikupljene na zakonom propisan nain mogu da imaju karakter dokaza u postupku i doprinesu potpunom utvrivanju injeninog stanja, jasno je da specifina priroda elektronskih dokaza igra veliku ulogu u propisivanju procesnih ovlaenja i adekvatnih mehanizama koji bi trebalo da omogue njihovo prikupljanje u krivinom postupku. Prema Zakoniku o krivinom postupku, radnje dokazivanja su: pretresanje stana i lica l. od 77 do 81, privremeno oduzimanje predmeta l. od 82 do 86, postupanje sa sumnjivim stvarima l. 87 i 88, sasluanje okrivljenog l. od 89 do 95, sasluanje svedoka l. od 96 do 109, uviaj l. od 110 do 112 i vetaenje l. od 113 do 132. Navedene radnje dokazivanja primenjuju dravni organi nadleni za otkrivanje krivinih dela svih vrsta kriminaliteta i u okviru njih nije predvieno nijedno posebno ovlaenje niti mehanizam koji bi se odnosio na krivina dela visokotehnolokog kriminala, imajui u vidu specifinu prirodu elektronskih dokaza koji se pojavljuju u vezi sa njihovim izvrenjem. Pored navedenih radnji dokazivanja, Zakonikom o krivinom postupku predviene su i specijalne istrane tehnike14 koje su
13 14

Slubeni glasnik RS br. 58/04,... 49/07. Kontrolisane isporuke, prikriveni islednik i sl.

35

ostale van domaaja organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, imajui u vidu da su prema zakonskim odredbama primenjiva samo za krivina dela organizovanog kriminala. Takoe, mera tajnog audio i video-nadzora iz lana 232 Zakonika o krivinom postupku nije primenjiva u pogledu krivinih dela visokotehnolokog kriminala s obzirom na to da se po odredbama Zakonika moe primenjivati samo u pogledu krivinih dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti, krivinih dela protiv ovenosti i meunarodnog prava, kao i krivinih dela sa elementima organizovanog kriminala. Jedina mera koja ostaje u okviru primene u vezi sa izvrenjem krivinih dela visokotehnolokog kriminala jeste izdavanje naredbe istranog sudije bankarskoj, finansijskoj ili drugoj organizaciji o dostavi podataka o stanju poslovnih ili linih rauna osumnjienog iz lana 234 Zakonika o krivinom postupku. Meutim, navedena mera je primenjiva samo u pogledu krivinih dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora od najmanje etiri godine, to u sluaju krivinih dela visokotehnolokog kriminala ograniava primenu na krivino delo neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz lana 199, stav 3 Krivinog zakonika, raunarske prevare iz lana 301, st. 2 i 3 Krivinog zakonika u pogledu pojedinih teih oblika i krivinog dela raunarske sabotae iz lana 299 Krivinog zakonika u celosti.

36

Ujedinjene nacije
Rezolucija br. 55/63 o borbi protiv zloupotrebe informatikih tehnologija Osnovno naelo koje istie Rezolucija jeste da bi sve drave, kroz svoja nacionalna zakonodavstva, trebalo da onemogue postojanje sigurnih podruja za izvrioce krivinih dela visokotehnolokog kriminala, ime se zapravo u prvi plan istie potreba za sinhronizovanom zakonodavnom akcijom na globalnom nivou i ukazuje na opasnost da bi one drave koje propuste da pravno reguliu ovu oblast privukle na svoju teritoriju veliki broj potencijalnih izvrilaca krivinih dela. Dalje, navodi se da mora da postoji koordinacija, odnosno saradnja izmeu nadlenih organa drava lanica, koji se bave istragom i krivinim progonom u vezi sa zloupotrebom informatikih tehnologija. Ovde se zapravo ukazuje na meunarodni, odnosno transnacionali karakter visokotehnolokog kriminala, zbog ega se i efikasna meunarodna saradnja postavlja u fokus. Svaka drava potpisnica treba da posveti naroitu panju edukaciji, odnosno savremenim metodama obuke lica angaovanih na otkrivanju i krivinom progonu izvrilaca krivinih dela visokotehnolokog kriminala. Na ovaj nain percipira se problem koji bi mogao da nastane u sprovoenju odgovarajuih zakona usled nedovoljne obuenosti nadlenih istraitelja, tuilaca i sudija. Takoe, potrebno je da se pravnim mehanizmina zatite poverljivost, integritet i dostupnost raunarskih podataka i sistema od neovlaenog unitenja, izmene ili brisanja. Ovim se ukazuje na potrebu da se odgovarajua ponaanja sankcioniu, to je veina zakonodavstava i uinila predviajui postojanje krivinih dela protiv bezbednosti raunarskih podataka. U vezi sa navedenim je i obaveza da se pravno regulie postupak uvanja i brzog pristupa elektronskim podacima koji su u vezi sa

Svaka drava potpisnica treba da posveti naroitu panju edukaciji, odnosno savremenim metodama obuke lica angaovanih na otkrivanju i krivinom progonu izvrilaca krivinih dela visokotehnolokog kriminala.

37

aktuelnim krivinin istragama (ova obaveza uglavnom se odnosi na internet provajdere, a u Srbiji je, na primer, ovo pitanje regulisano podzakonskim aktom, to emo videti docnije). Ukazuje se i na potrebu da se javnost upozna sa opasnostima koje prete iz sajber prostora, kao i na injenicu da odgovarajue mere prevencije mogu spreiti izvrenje mnogih krivinih dela ili barem uticati na njihovo blagovremeno prijavljivanje, i to u cilju efikasnog krivinog progona. Rezultati brojnih istraivanja pokazuju da je tamna brojka visokotehnolokog kriminaliteta izuzetno visoka, mogli bismo rei i bez premca ako se uporedi sa drugim vrstama i pojavnim oblicima kriminaliteta. Razlozi tome su mnogobrojni, ali najpre treba poi od injenice da nije jednostavno statistiki brojati bilo koju vrstu kriminala. Postoje tri osnovna koraka neophodna za kvantifikovanje odreenog kriminalnog ponaanja. Kao prvo, neophodno je da odreena delatnost bude uopte uoena, zatim da ona bude kvalifikovana kao kriminalna delatnost i, konano, da kao takva bude prijavljena nadlenim organima. Ukoliko bilo koja od ovih faza izostane, preduzeta kriminalna delatnost nee biti zabeleena u statistikama nadlenih organa, odnosno inie deo tamne brojke kriminaliteta. Konano, Rezolucija upozorava da se u borbi protiv zloupotrebe raunarskih tehnologija mora ouvati balans izmeu individualnih prava i sloboda koje su garantovane svakom pojedincu, sa jedne, i prava drave da krivino goni poinioce krivinih dela, sa druge strane. Re je zapravo o tome da represivne mere i ogranienja odreenih prava graana u vezi sa krivinim progonom moraju da budu restriktivni i samo u onoj meri koja je neophodna za zakonito prikupljanje dokaza i voenje krivinog postupka pred nadlenim sudovima.

38

Rezolucija 56/121 Generalne skuptine UN Rezolucija je usvojena 23. januara 2002. godine i takoe kao predmet ima borbu protiv zloupotrebe informatikih tehnologija.15 Kao dopuna Rezolucije 55/63, jo jednom je ukazano na potrebu da se prilikom usvajanja odgovarajuih zakona, kao i prilikom utvrivanja politike krivinog progona, uzmu u obzir rezultati rada Komisije za prevenciju kriminala i krivino pravosue te drugih relevantnih meunarodnih i regionalnih organizacija. Rezolucija Ekonomsko-socijalnog saveta (ECOSOC) 2007/20 Rezolucija poziva drave lanice da ozbiljno razmotre potrebu za modernizacijom postojeeg nacionalnog zakonodavstva naroito imajui u vidu dramatian porast transnacionalnog privrednog kriminaliteta i u vezi sa tim upotrebu modernih raunarskih tehnologija kao sredstva za izvrenje ovih krivinih dela. Ukazuje se i na potrebu da nacionalna krivina zakonodavstva, ukoliko to nisu uinila, predvide neovlaenu upotrebi ili izradu identifikacionih dokumenata, kao i podataka o identitetu. S tim u vezi, podstie se i ira i efikasna upotreba modernih tehnologija u prevenciji i suzbijanju kako privrednog, tako i kriminaliteta povezanog sa zloupotrebom identiteta. Konano, ukazuje se i na potrebu da drave lanice razmotre pristupanje Konvenciji Saveta Evrope o visokotehnolokom kriminalu, kao i svim drugim meunarodnim pravnim aktima koji su primenljivi kada je u pitanju privredni kriminalitet i zloupotreba identiteta i identifikacionih podataka. Takoe, postignuta je i saglasnost da se pitanja privrednog kriminaliteta i zloupotrebe identiteta, kao posebna tema, nau na dnevnom redu Komisije UN za prevenciju kriminaliteta i krivino pravosue.
Resolution A/res/56/121, General Assembly of the United Nations, 23. januar 2002.

15

39

Savet Evrope
Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope sa Dodatnim protokolom Ciljevi Konvencije su, pre svega, harmonizacija izmeu nacionalnih zakonodavstava kada je re o materijalnopravnim odredbama u oblasti visokotehnolokog kriminala; uvoenje adekvatnih instrumenata u nacionalna zakonodavstva kada je re o procesnim odredbama, kako bi se stvorila osnova za istraivanje i procesuiranje ovih krivinih dela; ustanovljavanje brzih i efikasnih institucija i procedura meunarodne saradnje.16 Ve u preambuli Konvencije naglaava se da postoji potreba za kanjavanjem poinilaca dela vezanih za korienje raunara i raunarskih mrea, koja su specifina po mnogim iniocima, a najvie po tome to po pravilu imaju meunarodni karakter. Zbog toga je unapreenje saradnje policijskih i drugih relevantnih organa meu dravama sveta jedan od osnovnih zadataka razvoja mehanizama suzbijanja visokotehnolokog kriminala. U preambuli se poziva na niz konvencija i drugih meunarodnih dokumenata koji su nastali u okviru Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i drugih meunarodnih organizacija, a koji ustanovljavaju odreene standarde potovanja ljudskih prava, posebno prava dece, kao i prava na privatnost i bezbednost podataka o linosti. Na ovaj nain, tvorci Konvencije veoma jasno stavljaju do znanja da namera tog teksta nije da urui postojee standarde uivanja ljudskih prava putem meanja drave, odnosno policijskih i istranih organa, u privatnost pojedinca ili poslovanje kompanija, ve naprotiv da ustanovi efikasne elemente zatite tih istih prava od neautorizovanih spoljnih invazija, od strane treih lica.
16

Ciljevi Konvencije su, pre svega, harmonizacija izmeu nacionalnih zakonodavstava kada je re o materijalnopravnim odredbama u oblasti visokotehnolokog kriminala; uvoenje adekvatnih instrumenata u nacionalna zakonodavstva kada je re o procesnim odredbama, kako bi se stvorila osnova za istraivanje i procesuiranje ovih krivinih dela; ustanovljavanje brzih i efikasnih institucija i procedura meunarodne saradnje.

40

Convention on Cybercrime Explanatory Report, str. 4-5. Tekst dostupan na internet adresi: http://conventions.coe.int/Treaty/en/Reports/Html/185.htm, 01.05.2009.

Konvencija se sastoji iz etiri poglavlja: Upotreba termina; Mere koje treba da se preduzmu na nacionalnom nivou materijalno i procesno pravo; Meunarodna saradnja; i Zavrne odredbe. Prvo poglavlje Konvencije ima samo jedan lan i daje kratak pregled i definicije osnovnih termina koji su upotrebljeni u daljem tekstu. Tako se pod raunarskim sistemom podrazumeva grupa povezanih ureaja, od kojih najmanje jedan moe da izvodi automatsku obradu podataka; raunarski podatak je svaka injenica, odnosno informacija koja se nalazi u formi pogodnoj za obradu u raunarskom sistemu, ukljuujui i programe koji se mogu upotrebljavati za vrenje odreenih funkcija raunara; izraz provajder (davalac usluge) ima dvostruko znaenje: pod njime moe da se podrazumeva svako fiziko ili pravno lice koje prua usluge omoguavanja komunikacije putem raunarske mree, ali i svako lice koje uva, odnosno procesuira raunarske podatke nastale za vreme takve komunikacije, odnosno upotrebe ureaja; konano, izraz podatak u saobraaju podrazumeva svaki raunarski podatak koji je vezan za komunikaciju unutar raunarskog sistema ili je nastao kao deo takve komunikacije, i nosi informaciju o poreklu i odreditu komunikacije, njenom putu, datumu, vremenu, veliini i trajanju, ili vrsti usluge.17 Drugo poglavlje Konvencije podeljeno je na vie delova i pokriva razliite materijalnopravne i procesnopravne mere koje se drave potpisnice obavezuju da e uvesti u nacionalno zakonodavstvo. Svrha materijalnopravnih odredaba je da unapredi sredstva prevencije i kanjavanja krivinih dela koja su izvrena upotrebom savremenih tehnologija, odnosno povezana sa upotrebom raunara i raunarskih mrea. Pri tom, Konvencija treba da uspostavi minimum zajednikih standarda kada je re o inkriminisanju tih dela. Na taj nain se stvara osnova za saradnju izmeu nadlenih organa drava, kao i za razmenu iskustava. Takoe, ovakav pristup e eliminisa-

17

lan 1 Konvencije.

41

ti mogunost da se u sluaju eventualne ekstradicije poinioca stavi prigovor nedostatka dvostruke inkriminacije.18 Prva grupa inkriminisanih dela visokotehnolokog kriminala moe da se oznai kao dela protiv raunara i raunarskih sistema u uem smislu. Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope ovu grupu naziva Krivina dela protiv poverljivosti, celovitosti i dostupnosti raunarskih podataka i sistema, i u nju svrstava sledea dela19: Nezakonit pristup informacijama sadranim na raunaru ili raunarskom sistemu, u nameri da se te informacije prisvoje, izmene ili unite. Za ovo delo se, dakle, trai namera, tako da je dravama potpisnicama ostavljena mogunost da inkriminiu samo posebne radnje koje dovode do ilegalnog pristupa nekom raunaru ili mrei. Tipian primer ovakvog dela je postavljanje trojanaca u neiji raunar. Trojanci (engl. trojans) ispoljavaju se pre svega kao forma nenasilnog preuzimanja kontrole nad tuim raunarom, ega njegov vlasnik najee nije svestan. Trojanac ne moe sam da se aktivira, ve to ini korisnik raunara koji je napadnut u ubeenju da instalira autorizovan program, ili neku drugu aplikaciju za rad na raunaru (otuda analogija sa trojanskim konjem). Slino trojancima deluju i logike bombe, tetni programi poput virusa, ali bez mogunosti samostalnog izvravanja,

42

18 19

Convention on Cybercrime Explanatory Report, loc. cit., str. 8. lanovi 2-6 Konvencije.

sve dok ne dobiju komandu od korisnika napadnutog raunara, koja se najee sastoji u pokretanju odreenog programa. Nezakonito presretanje privatnih podataka koji se prenose na bilo koji nain izmeu dva raunara (ili mree). Ovde Konvencija ostavlja mogunost dravama da ovako definisano delo ogranie postojanjem namere. Kao i u prethodnom sluaju, ova injenica je bitna pre svega zbog mogunosti da neko bez svog znanja, ili bar bez ikakve namere, doe u posed tuih podataka na raunarskoj mrei. Izmena podataka (ometanje podataka i ometanje sistema) na raunaru, u smislu namernog potpunog ili deliminog oteenja, brisanja, promene sadrine, kompresije i bilo kog drugog naina izmene originalnih podataka. Ovo delo moda na prvi pogled izgleda slino nezakonitom pristupu, ali se mora shvatiti pre svega kao njemu komplementarno: nelegalni pristup (u nameri da se izmene podaci) omoguava izvrenje samog dela izmene podataka. I ovde Konvencija ostavlja mogunost suavanja dometa inkriminacije drave mogu izmenu podataka smatrati krivinim delom samo ako je priinjena vea teta. Postupci opisani u delu nelegalnog pristupa, kao to su trojanci i logike bombe, zapravo kao krajnji cilj imaju izmenu podataka na raunaru, ili njihovo slanje autoru tetnog programa (radi dalje zloupotrebe, najee preuzimanja identiteta napadnutog raunara). Na delo izmene podataka nadovezuje se upad u raunarsku mreu, koji je na potpuno isti nain definisan, ali se odnosi na sistem raunara iji se rad onemoguava ili menja nelegalnim pristupom i izmenom podataka na mrei. Ovo delo se sree u mnogim nacionalnim zakonodavstvima kao uskraivanje usluga (misli se na usluge odgovarajue raunarske mree zbog nelegalnog upada u njene podatke). Zloupotreba ureaja je specifino delo koje veoma dobro oslikava sa kakvim se problemima nacionalni zakonodavci ili meunarodna zajednica mogu susresti u pokuajima da definiu sva dela visokotehnolokog kriminala. Zloupotreba ureaja je sloeno krivino delo, koje pokuava da pomiri naelo nulla crimen, nulla poena, sine lege i faktiko bujanje najrazliitijih krivinih dela koja su vezana za savre-

Izmena podataka (ometanje podataka i ometanje sistema) na raunaru, u smislu namernog potpunog ili deliminog oteenja, brisanja, promene sadrine, kompresije i bilo kog drugog naina izmene originalnih podataka.

Zloupotreba ureaja je specifino delo koje veoma dobro oslikava sa kakvim se problemima nacionalni zakonodavci ili meunarodna zajednica mogu susresti u pokuajima da definiu sva dela visokotehnolokog kriminala.

43

mene tehnologije. Zato generalnom odredbom drave potpisnice preuzimaju na sebe obavezu da kazne svaku namernu ilegalnu proizvodnju, posedovanje, upotrebu ili nabavku, prodaju, kao i svaki drugi oblik distribucije i injenja dostupnim nekome ko na to inae nema prava, bilo kog ureaja pod kojim se podrazumevaju i raunarski programi, kao i bilo koji oblik podataka pomou kojih se mogu izvriti krivina dela navedena u prethodnim lanovima Konvencije. Imajui u vidu revolucionarnost, a verovatno i neodreenost ove odredbe, pisci Konvencije, ipak, doputaju dravama da stave rezervu na ovaj lan, osim kada je re o prodaji ili drugom obliku distribucije lozinki ili drugih raunarskih podataka pomou kojih se mogu poiniti navedena dela. Na ovaj nain se ureaji moda i nepravedno stavljaju u drugi plan, ali se i dravama ostavlja da same odrede domaaj pomenutog principa da nema kanjavanja bez (jasno) inkriminisanog krivinog dela. Ovakav pokuaj Saveta Evrope je u svakom sluaju u skladu sa rastuom opasnou od visokotehnolokog kriminala, a istovremeno zadovoljava i kriterijume koje smo naveli na generiki nain saeti veliku grupu protivpravnih radnji u nekoliko sloenih krivinih dela, ije su inkriminacije dovoljno precizne da mogu posluiti nacionalnim zakonopiscima, a istovremeno ostavljaju dovoljno slobode buduoj praksi da odredi granice njihovog domaaja bez stvaranja pravne nesigurnosti. Ovo moda ne moe da se primeni i na pojam ureaja, ali je vie nego jasno da je u ovom sluaju re o matovitom pristupu u cilju da se pravo priblii realnosti i da se na neki nain premosti oigledna razlika izmeu dinamike razvoja pravnih akata i tehnikotehnolokih mogunosti za njihovo krenje, koja sada postoji. Druga grupa inkriminisanih dela mogla bi da se oznai kao visokotehnoloka varijanta klasinih krivinih dela. Ova sekcija Konvencije obuhvata dva dela: falsifikovanje i prevaru.20

44

20

lanovi 7 i 8 Konvencije.

Falsifikovanje se odnosi samo na umiljajno, neovlaeno ubacivanje, brisanje, izmenu ili sakrivanje raunarskih podataka, koje rezultira izmenjenim sadrajem tih podataka, bez obzira na to da li oni na ovaj nain dobijaju drugu svrhu i smisao, ili postaju neupotrebljivi. Dravama je ostavljena mogunost da predvide i posebnu vrstu namere da se uini prevara da bi postojalo ovo krivino delo. Prevara je definisana kao umiljajno, neovlaeno ubacivanje, brisanje, izmena ili sakrivanje raunarskih podataka, kao i svako drugo meanje u rad raunarskog sistema, u cilju da se pribavi protivpravna imovinska korist za sebe ili tree lice.

Falsifikovanje se odnosi samo na umiljajno, neovlaeno ubacivanje, brisanje, izmenu ili sakrivanje raunarskih podataka, koje rezultira izmenjenim sadrajem tih podataka, bez obzira na to da li oni na ovaj nain dobijaju drugu svrhu i smisao, ili postaju neupotrebljivi.

Prevara je definisana kao umiljajno, neovlaeno ubacivanje, brisanje, izmena ili sakrivanje raunarskih podataka, kao i svako drugo meanje u rad raunarskog sistema, u cilju da se pribavi protivpravna imovinska korist za sebe ili tree lice.

45

Drave potpisnice se obavezuju da kao krivino delo inkriminiu u domaim za-konodavstvima sledee aktivnosti: proizvodnju deje pornografije u cilju njenog distribuiranja kroz raunarski sistem; nuenje ili injenje dostupnim deje pornografije kroz raunarski sistem; distribuciju ili slanje deje pornografije kroz raunarski sis-tem; nabavljanje deje pornografije za sebe ili drugoga putem raunarskog sistema; posedovanje deje pornografije na raunarskom sistemu ili na medijumu za prenos raunarskih podataka.

Trei segment drugog poglavlja bavi se delima koja su vezana za sadraj komunikacije na raunarskoj mrei, ali on takoe ima samo jedan lan posveen velikom problemu internet komunikacije dejoj pornografiji.21 Drave potpisnice se obavezuju da kao krivino delo inkriminiu u domaim zakonodavstvima sledee aktivnosti: proizvodnju deje pornografije u cilju njenog distribuiranja kroz raunarski sistem; nuenje ili injenje dostupnim deje pornografije kroz raunarski sistem; distribuciju ili slanje deje pornografije kroz raunarski sistem; nabavljanje deje pornografije za sebe ili drugoga putem raunarskog sistema; posedovanje deje pornografije na raunarskom sistemu ili na medijumu za prenos raunarskih podataka. Dakle, praktino je inkriminisano svako ponaanje vezano za deju pornografiju, ukljuujui i pribavljanje i posedovanje, to ini znaajnu razliku u odnosu na bia slinih krivinih dela vezanih za krenje autorskih prava putem raunarske mree. Evropska konvencija o visokotehnolokom kriminalu, uvidevi ozbiljnost i rasprostranjenost ovog problema, pokuava da autoritativno navede drave da harmonizuju svoja zakonodavstva i na taj nain doprinesu njegovom suzbijanju. Ne samo to su sve drave u obavezi da inkriminiu razliite oblike proizvodnje, posedovanja i distribucije deje pornografije ve Konvencija sadri i neke odredbe koje su daleko obuhvatnije od svih uporednih reenja u nacionalnim zakonodavstvima. Tako je najpre starosna granica osoba koje se smatraju decom postavljena na 18 godina, uz mogunost da drave individualno odlue da je smanje na 16 godina. Potom su inkriminisani sadraji u kojima se pojavljuju osobe za koje se moe osnovano pretpostaviti da su mlae od 18 godina, ili se predstavljaju kao takve, kao i drugi grafiki sadraji (crtei, crtani filmovi i sl.) u kojima se predstavljaju osobe mlae od propisane granice u pornografskom kontekstu. Ipak, verovatno uvidevi da veina nacionalnih zakonodavstava ne predvia ovakve inkriminacije, Konvencija ostavlja
21

46

lan 9 Konvencije.

mogunost stavljanja rezervi na takva reenja, ime se svakako ne doprinosi unifikaciji zakonodavstava u ovoj oblasti, a ni efikasnijem suzbijanju deje pornografije i eksploatacije dece na internetu. etvrti segment ovog poglavlja posveen je delima krenja autorskih i srodnih prava i takoe je sadran u jednom lanu Konvencije.22 U tri stava, krenje autorskih prava se ne inkriminie samostalno, nego putem definicija sadranih u ve postojeim meunarodnim ugovorima. Konano, poslednji lanovi drugog poglavlja koji govore o materijalnom pravu grupisani su u peti podnaslov i bave se inkriminacijom pokuaja izvrenja, pomaganja i podstrekavanja za navedena dela, odgovornosti pravnih lica i propisivanju sankcija za poinjena dela iz Konvencije.23
22 23

lan 10 Konvencije. lanovi 11-13 Konvencije. lanom 12 predviena je krivina, graanska i administrativna odgovornost pravnog lica, kao i posebna krivina odgovornost samih poinilaca dela. Da bi se pravno lice moglo smatrati odgovornim za krivino delo iz Konvencije, ono mora biti poinjeno u njegovu korist, a izvrilac (saizvrilac, pomaga, podstreka) tog dela mora biti jedan od funkcionera pravnog lica. Sam pojam lice koje ima rukovodeu ulogu u pravnom licu (prema originalnom tekstu Konvencije person who has a leading position) odreuje se prema tri karakteristike, odnosno tri vrste ovlaenja koja mora posedovati: ovlaenja da predstavlja pravno lice, ovlaenja da donosi obavezujue odluke u ime pravnog lica i ovlaenja da vri nadzor (odnosno obavlja poslove kontrole) unutar pravnog lica. Ovo je od izuzetnog znaaja u praksi za eventualno ustanovljavanje odgovornosti pravnog lica kod ove vrste krivinih dela, ije se radnje izvrenja mogu veoma specifino manifestovati naime, pravno lice nee biti oglaeno krivim kada krivino delo poini neko ko koristi njegove raunarske kapacitete, bez obzira na koji nain je doao do njih legalnim putem (npr. iznajmljivanjem) ili ilegalnim putem (neovlaenim preuzimanjem kontrole nad raunarom ili ubacivanjem u raunarsku mreu). Opirnije: Convention on Cybercrime Explanatory Report, loc. cit., str. 23-24.

47

Prema Konvenciji, nadleni dravni organi imaju ovlaenja da pregledaju i zaplene svaki raunar ili nosa podataka na kome se nalaze, ili sumnjaju da se mogu nalaziti inkriminiui materijali, kao i da od provajdera elektronskih komunikacija prikupljaju podatke koji se odnose pre svega na upotrebu interneta i kreditnih kartica, preko kojih se moe doi do imena ili IP adrese potencijalnog poinioca krivinog dela.

Drugi deo drugog poglavlja pod nazivom Procesno pravo bavi se procesnim ovlaenjima dravnih organa prilikom istraivanja krivinih dela vezanih za nove tehnologije.24 Konvencija uvodi stare instrumente procesuiranja krivinih dela u novoj sredini, potujui specifinu prirodu sajber prostora. Osim optih odredaba koje nalau dravama da u svoje krivino pravo uvedu pomenuta krivina dela, kao i druga dela koja se ne nalaze u tekstu Konvencije a koja mogu da se podvedu pod ovu grupu, velika panja se posveuje nainu prikupljanja podataka koji se nalaze na raunarima ili prenosnim ureajima, kao i zatiti osnovnih prava pojedinca garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i paktovima o ljudskim pravima UN.25 Prema Konvenciji, nadleni dravni organi imaju ovlaenja da pregledaju i zaplene svaki raunar ili nosa podataka na kome se nalaze, ili sumnjaju da se mogu nalaziti inkriminiui materijali, kao i da od provajdera elektronskih komunikacija prikupljaju podatke koji se odnose pre svega na upotrebu interneta i kreditnih kartica, preko kojih se moe doi do imena ili IP adrese potencijalnog poinioca krivinog dela.26 Jedna od verovatno najdalekosenijih odredaba tie se tzv. presretanja podataka, odnosno neke vrste prislukivanja elektronskih komunikacija, pre svega onih vezanih za internet (lan 21 Konvencije). Do ove mere e doi kada je za dokazivanje o postojanju krivinog dela potrebno imati dokaze sakupljene u, kako se kae u Konvenciji, realnom vremenu, odnosno u trenutku kada se komunikacija odigrava.27 Ova oblast intervencije dravnih organa je i najosetljivija, jer se praktino povreuje pravo na privatnost i pravo na prepisku, a sama Konvencija ne sadri odgo24 25 26 27

48

lanovi 14-22 Konvencije. lan 15 Konvencije. lanovi 19 i 20 Konvencije. Nasuprot tome je mera zaplene postojeih dokaza koji su ranije snimljeni na raunaru ili drugom medijumu za uvanje i prenos podataka, koju Konvencija takoe predvia.

varajua ogranienja i garantije da takva prava nee biti zloupotrebljena (osim generalnog ogranienja da se pri izvrenju svih mera moraju potovati meunarodni standardi ljudskih prava postignuti kroz pomenute meunarodne dokumente). lan 21, koji regulie presretanje podataka, navodi da e se ova mera preduzeti za ozbiljna dela, ali se iz same Konvencije ne moe uvideti na koja se dela tano mislilo i koje bi karakteristike mogle neko delo odrediti kao ozbiljno. Ovako formulisan, lan 21 zapravo ostavlja dravama potpisnicama da same odrede kada e se primenjivati ovakve mere, to i pored garantija u meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima i slobodama, moe da dovede do zloupotrebe ovlaenja dravnih organa. tavie, stav 3 pomenutog lana odreuje da drave moraju propisati uslove pod kojima e provajderi, koji nuno moraju da uestvuju u sakupljanju ovakvih informacija, injenicu da se odreeni korisnik pijunira, kao i sadrinu podataka prikupljenih na taj nain, morati da uvaju kao tajnu. Kada se posmatraju istrage koje mogu da dovedu do jednog ili vie izvrilaca krivinih dela kao to su prevara, terorizam, zlostavljanje dece, ovakva procedura je opravdana i jedina mogua. Problem je to Konvencija ne poseduje mehanizme zatite, kako se ona ne bi sprovodila za elektronske komunikacije preko raunara i raunarskih mrea osoba koje nisu poinioci, niti su pod istragom za vrenje dela visokotehnolokog kriminala, ve se mogu nai na udaru vlasti jedne zemlje iz sasvim drugih pobuda, koje veoma esto nisu ni pravno utemeljene. Ipak, ne treba previe kritikovati ovo reenje, s obzirom na to da je re o meunarodnom instrumentu, koji treba da zaivi kroz legislativu i praksu svake pojedinane zemlje.28 U tom smislu je zanimljivo i tumaenje nastanka ove odredbe, kao i njenog domaaja. Naime, prema tvorcima teksta Konvencije, ova odredba, kao i sve ostale odredbe Konvencije koje se tiu procesnog prava, iskljuivo su usmerene na
28

to se u komentaru ovog reenja izriito i navodi. Convention on Cybercrime Explanatory Report, loc. cit., str. 44.

49

Drava e imati nadlenost za procesuiranje ukoliko je krivino delo poinjeno na njenoj teritoriji, na brodu ili avionu koji nosi njenu zastavu, kao i ako je krivino delo poinio dravljanin te drave, pod uslovom da je ono u drugoj dravi koja poznaje istu takvu inkriminaciju, ili van dravnih teritorija (npr. na slobodnom moru).

prikupljanje podataka (u smislu dokaza) u krivinim istragama ili krivinom postupku. Meutim, Konvencija ne predvia automatsko prikupljanje i snimanje podataka od strane provajdera, koje bi oni mogli po potrebi da ustupe policiji ili drugim nadlenim organima, ve samo ciljano sakupljanje nakon to za to dobiju nalog od organa koji sprovodi istrani ili krivini postupak. Zato se odustalo od prvobitnog reenja? Prema reima tvoraca Konvencije, nije postojao konsenzus da bi se ovo pitanje uredilo na takav nain29 moe na to da se doda, iz oiglednih razloga da bi se zahtevanjem od provajdera da sakupljaju sve podatke koji su u vezi sa aktivnostima njihovih klijenata i uvaju ih odreeni period, ozbiljno ugrozilo pravo na privatnost svakog korisnika, koje on mora da poseduje bez obzira na to kakvo sredstvo komunikacije upotrebljavao pismo, telefon ili elektronsku potu. lan 22 Konvencije bavi se nadlenou drave potpisnice kada doe do injenja nekog od krivinih dela iz Konvencije. Drava e imati nadlenost za procesuiranje ukoliko je krivino delo poinjeno na njenoj teritoriji, na brodu ili avionu koji nosi njenu zastavu, kao i ako je krivino delo poinio dravljanin te drave, pod uslovom da je ono u drugoj dravi koja poznaje istu takvu inkriminaciju, ili van dravnih teritorija (npr. na slobodnom moru). 30 Moe se rei da kombinacija teritorijalnopersonalne jurisdikcije nije najsrenije reenje, iako je re o klasinom instrumentu kada su u pitanju meunarodni ugovori. Ipak, visokotehnoloki kriminal izmie klasinim obrascima krivinih dela, pa i krivine nadlenosti, tako da ovakva formulacija ostavlja niz otvorenih pitanja, o emu e vie rei biti kasnije. Situaciju dalje komplikuje stav 2 istog lana, koji omoguava dravama da ne primenjuju pravila o nadlenosti u odreenim sluajevima ili pod odreenim okolnostima. Kao da su i tvorci Konvencije bili svesni slabanog dometa ovog reenja, stavovi 3 i 4 pokuavaju da stvari postave na malo vrim osnovama ako drava ne izvri ekstradici29 30

50

Convention on Cybercrime Explanatory Report, loc. cit., str. 25. lan 22, stav 1 Konvencije.

ju svog dravljanina, mora da mu sudi za poinjena dela na teritoriji druge drave potpisnice;31 takoe, odredbe o nadlenosti drave sadrane u Konvenciji nee derogirati odredbe domaeg prava, prema kojem drava moe i na neki drugi nain uspostaviti svoju krivinu nadlenost. Trei deo Konvencije bavi se meunarodnom saradnjom drava na suzbijanju visokotehnolokog kriminala, i to pre svega na nain koji bi trebao da prevazie praktine prepreke pri sprovoenju nacionalnog zakonodavstva za krivina dela koja po pravilu prelaze dravne granice, a esto i podrazumevaju uee pojedinaca iz nekoliko zemalja irom sveta.32 Otuda su glavne odredbe ovog dela posveene saradnji drava na organizovanoj ili spontanoj razmeni podataka33 koji se tiu eventualnog izvrenja nekog od krivinih dela vezanih za upotrebu elektronskih komunikacija, kao i mogunosti ekstradicije poinilaca takvih dela iz jedne drave potpisnice u drugu. Svaka drava potpisnica mora odreenom telu da poveri posao saradnje sa drugim dravama u oblasti visokotehnolokog kriminala, a u sluaju hitnosti, saradnja moe da bude uspostavljena i direktno izmeu pravosudnih organa dve drave, kao i preko Interpola i drugih relevantnih kanala saradnje, dakle bez dugih procedura koje bi ile preko centralnih vlasti drava a koje su predviene kao pravilo pri saradnji u ovoj oblasti.34 Prema lanu 31 Konvencije, svaka drava potpisnica moe da trai od druge da sprovede odreene istrane radnje na svojoj teritoriji, ako je to neophodno za vrenje istrage u vezi sa nekim od dela predvienih Konvencijom. Ukupno gledano, Konvencija predvia razliite vidove saradnje drava, prilagoene tehnologiji vrenja istraga i procesuiranja ove vrste krivinih dela. Takoe, dravama je ostavljeno
31 32 33 34

Na ovaj sluaj se primenjuje i odredba sadrana u lanu 24, stav 6. lanovi 23-35 Konvencije. Videti lan 26 Konvencije. lan 27, stav 9 Konvencije.

51

dosta prostora da u praksi, ili dodatnim bilateralnim sporazumima, dalje preciziraju one vrste saradnje za koje imaju poseban interes. Kada je o ekstradiciji re, treba posvetiti panju izuzecima kada drava nee biti u obavezi da izrui neko lice. To je pre svega sluaj kada je u pitanju nedostatak dvostruke inkriminacije, ali Konvencija predvia i dopunski uslov delo mora da bude oznaeno kao ozbiljno u samom zakonu, odnosno za njegovo izvrenje mora da bude zapreena minimalna kazna od jedne godine zatvora, ako nije drugaije predvieno nekim drugim meunarodnim ugovorom izmeu drava u pitanju, koji se moe primeniti na datu situaciju.35 Takoe, izmeu drava koje nemaju meusobne bilateralne ili multilateralne ugovore o ekstradiciji, Konvencija e sluiti kao osnov za ekstradiciju. Zanimljiva je i odredba koja se tie osnivanja mree 24/7 u svakoj od drava, koja bi sluila kao podrka policijskim i drugim organima, kao kontakt za sva obavetenja i poetna taka za sve zahteve koji se tiu procesuiranja i istraivanja krivinih dela visokotehnolokog kriminala.36 Ovo reenje se nastavlja na neki nain, odnosno ima isti cilj kao odredba iz lana 27, stav 2. Konvencije, koja predvia angaovanje posebnog dravnog organa za saradnju sa drugim dravama potpisnicama. Opet, nema rei o specijalizaciji takvog tela saradnja na polju visokotehnolokog kriminala moe da bude samo jedan od aspekata njegovog rada. Ove mere su pokuaj da se ublai jedan od nedostataka ove Konvencije dravama potpisnicama nije data obaveza da uvedu posebne organe koji bi se bavili iskljuivo ovom vrstom krivinih dela. S obzirom na nunost specijalizacije policijskih, istranih, tuilakih, sudskih i drugih organa pri istraivanju i procesuiranju, ini se da e drave morati i bez konkretnih odredaba Konvencije da uine mnogo vie od osnivanja mree 24/7 da bi se efikasno suprotstavile sajber kriminalcima.

52

35 36

lan 24, stav 1 Konvencije. lan 35 Konvencije.

Ova Konvencija je specifina i po jednom nimalo pozitivnom aspektu, a to je da je razvijene drave veoma nerado ratifikuju. Od zemalja koje moemo nazvati visokorazvijenim kada je re o savremenim tehnologijama, ratifikovale su je samo SAD 2006. godine, Francuska, Danska i Norveka. Otkuda ovaj otpor? Pre svega zbog pomenutih procesnih ovlaenja dravnih organa, koje Konvencija predvia i gotovo ne ograniava. EFF37 je zato naziva najgorim internet pravom na svetu, koje predvia da ak i akti koji nisu predvieni kao krivina dela u SAD mogu da budu gonjeni u ovoj zemlji po zahtevu neke druge drave u kojoj se smatraju kanjivim.38 Ovaj problem postaje jo dublji kada je re o interpretaciji ta se, npr. moe smatrati nedozvoljenim sadrajem na internetu koji ne pokriva sloboda izraavanja standardi u demokratskim i nedemokratskim zemljama u tom sluaju se znatno razlikuju.39 injenica je da se ovakva kategorizacija Konvencije ne moe u potpunosti opravdati, ali veoma dobro ilustruje strah od sudara potpuno razliitih kultura, civilizacija i vrednosti na internetu. Stoga moda i nedostatak relevantnog meunarodnog do37

38

39

EFF (Electronic Frontier Foundation) jedna je od najpoznatijih organizacija koja se bavi zatitom privatnih podataka u odnosu na nove tehnologije. Vie informacija o EFF-u na internet adresi: http://www.eff.org, 01.05.2009. Re je o aktima za koje Konvencija predvia mogunost uvoenja u nacionalno zakonodavstvo. Teorijski je mogue da drava ne izjavi rezervu na prihvatanje saradnje kada je re o svim delima predvienim Konvencijom, a istovremeno neka od njih ne uvede u svoje zakonodavstvo, ime stvara ovakvu donekle apsurdnu situaciju, jer je obavezana da goni poinioca koji je delo uinio na njenoj teritoriji a koga ne eli da izrui drugoj dravi (lan 22, stav 1, take a-c; lan 22, stav 3 Konvencije) ili ak kada je re o domaem dravljaninu koji ne ispunjava uslove za ekstradiciju iz lana 24, stav 1, taka a, koji se upravo tiu dvostruke inkriminacije. Naravno, u svakom sluaju se drava moe pozvati samo na lan 24, stav 1, taka a, ime e ovaj teorijski problem u praksi biti prevazien, a u svakom sluaju se moe primeniti i lan 24, stav 6, koji predvia procesuiranje prema inkriminaciji krivinog dela sline prirode. Izvor: Nate Anderson, Worlds Worst Internet Law, http://arstechnica.com/news.ars/post/ 20060804-7421.html, 01.05.2009.

53

kumenta koji bi bio prihvaen kako na globalnom nivou, tako i od strane najrazvijenijih drava sveta. Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu, koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema, donet je 2003. godine a stupio na snagu 1. marta 2006. godine.40 Od zemalja u okruenju, ratifikovale su ga Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija. Rumunija i Crna Gora su potpisale Protokol, ali ga jo nisu ratifikovale.41 Kao to sam naziv ovog dokumenta kae, osnovna svrha njegovog donoenja jeste da se inkriminiu ponaanja koja nisu obuhvaena Konvencijom, a koja se tiu irenja mrnje, netolerancije i netrpeljivosti prema rasnim, nacionalnim, verskim i drugim grupama i zajednicama, korienjem raunara kao sredstva komunikacije i irenja propagande. I zaista, razvoj raunarskih mrea, a naroito porast dostupnosti i popularnosti interneta i imejl servisa, uinili su raunar monim sredstvom irenja razliitih ideja, koje mogu da budu korisne i edukativne, ali isto tako, npr. i poziv na velianje nacistikih tekovina, uperene na bojkotovanje, ili otvoreni poziv na lin pojedinaca ili grupa koje se razlikuju po svojim linim karakteristikama od drugih grupa u svojoj sredini. Ovi akti su vrlo opasni jer se njihovo irenje ne moe adekvatno kontrolisati svako ima pravo miljenja i izraavanja miljenja, a kada se to pravo zloupotrebi na internetu ili nekoj drugoj mrei, korienjem raunara, esto ne moe pravovremeno i adekvatno da se reaguje kako bi se zloupotreba spreila. Otuda je Protokol pre svega usmeren na retribuciju, odnosno inkriminaciju i kanjavanje ovakvih ispada, bez obzira na to da li se njima iri mrnja, ili se istorijske i40 41

54

Tekst Protokola (na engleskom jeziku) na internet adresi: http://conventions.coe.int/ Treaty/en/Treaties/Html/189.htm, 01.05.2009. Srbija i Crna Gora su potpisale Protokol 7.04.2005. godine. Lista ratifikacija moe se nai na internet adresi: http://conventions.coe.int/treaty/Commun/ChercheSig.asp?NT=189&CM=&DF=&CL=ENG, 01.05.2009.

njenice predstavljaju na neistinit nain, ili se nekim drugim sredstvima diskriminie ili nipodatava odreena etnika, rasna, verska grupa ili organizacija koja ih predstavlja. I sami autori Protokola se jo u preambuli pozivaju na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, Protokol 12 uz Evropsku konvenciju, kojim se zabranjuje svaki vid diskriminacije pojedinaca ili grupa na osnovu njihovih zatienih linih svojstava, i Konvenciju o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, donetu 1965. u okviru Ujedinjenih nacija. U relativno kratkom tekstu, Protokol uvodi obavezu za drave potpisnice da u nacionalnom zakonodavstvu inkriminiu sledea ponaanja:42 irenje rasistikog i ksenofobinog materijala preko raunarskih sistema podrazumeva svaku radnju kojom se ovakav materijal ini dostupnim javnosti, korienjem raunara, odnosno raunarskog sistema. Materijal se moe uiniti dostupnim na razliite naine, kao to je njegovo slanje na veliki broj imejl adresa ili postavljanje na internet prezentaciju. Dravama je ostavljena sloboda da li e ovakav postupak povui krivinu odgovornost ili ne, kao i da stave rezervu na one oblike ponaanja koji su prema njihovom unutranjem pravu dozvoljeni kao vid izraavanja slobode govora. Pretnja motivisana rasizmom ili ksenofobijom predstavlja stavljanje u izgled pojedincu ili grupi da e prema njima biti izvreno neko teko krivino delo, kako je definisano u domaem zakonodavstvu drava, korienjem raunara ili raunarskih sistema. Pojedinac ili grupa treba da se izdvajaju prema svojoj rasi, boji koe, poreklu, nacionalnoj, etnikoj ili verskoj pripadnosti, da bi ovo delo imalo specifian oblik predvien Protokolom. Uvreda motivisana rasizmom ili ksenofobijom ima iste elemente kao prethodno delo, samo nije re o pretnji, nego o vreanju pojedinca ili grupe, zasnovanom na
42

irenje rasistikog i ksenofobinog materijala preko raunarskih sistema podrazumeva svaku radnju kojom se ovakav materijal ini dostupnim javnosti, korienjem raunara, odnosno raunarskog sistema.

Pretnja motivisana rasizmom ili ksenofobijom predstavlja stavljanje u izgled pojedincu ili grupi da e prema njima biti izvreno neko teko krivino delo, kako je definisano u domaem zakonodavstvu drava, korienjem raunara ili raunarskih sistema.

lanovi 3-6 Protokola.

55

rasi, boji koe, poreklu, nacionalnoj, etnikoj ili verskoj pripadnosti. Drava moe da stavi rezervu na ovaj lan i ne primenjuje ga, ili moe da ogranii inkriminaciju samo na one uvrede kojima se iri mrnja, ili se pojedinac ili grupa poniavaju ili izvrgavaju podsmehu. Ostaje nejasno zato je dravama data sloboda da ovo delo ne oznae kao kanjivo ponaanje. Poricanje, znaajno umanjenje, odobravanje ili opravdanje genocida ili zloina protiv ovenosti uvodi zanimljiv koncept kanjavanja za navedene radnje uinjene putem raunara ili raunarskih sistema, ako je re o sluajevima koji su bili predmet odluivanja od strane meunarodnih sudova, poev od Meunarodnog vojnog tribunala 1945. godine i nadalje. Kao i kod prvog navedenog dela u Protokolu, ovakav sadraj mora na neki nain da se uini dostupnim javnosti, dakle veem broju ljudi koji koriste raunar i internet ili drugu raunarsku mreu. Reenja o implementaciji, procesnim radnjama i meunarodnoj saradnji, koja sadri Konvencija, shodno se primenjuju i na dela utvrena Protokolom. Konvencija o zatiti prava pojedinca u vezi sa automatskom obradom linih podataka43 Konvencija je otvorena za potpisivanje dravama lanicama 28. januara 1981. godine a na pravnu snagu je stupila 1. oktobra 1985. godine. Osnovni cilj usvajanja ove konvencije jeste jaanje pravne regulative na polju zatite podataka o linosti usled dramatinog porasta upotrebe raunarske tehnologije u administrativne svrhe. Osnovano se polo od pretpostavke da je u modernim drutvima donoenje mnogobrojnih odluka koje se tiu ostvarivanja prava pojedinaca bazirano na informacijama i podacima pohranjenim u raunarima i raunarskim sistemima (socijalna i medicinska zatita, podaci o zdravstvenom stanju pojedinaca, podaci neophodni

56

43

Convention for the Protection of Individuals with regard to Automatic Processing of Personal Data (ETS No.108, the 28 January 1981, Entry into force: 1.10.1985).

za obraun i isplatu zarada itd.). Zbog navedenog, ukazuje se kao neophodno da se licima koja imaju pristup ovim informacijama uskrati i onemogui zloupotreba ili bilo kakva nezakonita upotreba ovih podataka. Konano, uoeno je da nacionalna zakonodavstva drava lanica ne pruaju dovoljan nivo zatite graanima u ovoj oblasti, naroito kada su u pitanju mehanizmi koji bi omoguili efikasnu kontrolu graana linim podacima koje o njima prikupljaju i koriste dravni organi i druga pravna lica. Dalje, dolo se i do saznanja da postoji problem u tzv. prekograninom protoku informacija pa se postavilo i pitanje zatite prava pojedinca i u ovim sluajevima. Sa jedne strane, razvoj raunarskih tehnologija i telekomunikacionih ureaja omoguava laki i bri protok elektronskih podataka i relativizuje inioce kao to su razdaljina, vreme, jezik i cena, koji su ranije predstavljali prepreku u efikasnom protoku podataka. U pojedinim oblastima poslovanja i ivota, kao to su pruanje bankarskih usluga, turizam ili upotreba kreditnih i platnih kartica, efikasan prekogranini protok elektronskih podataka pokazuje se kao neophodan. Sa druge strane, kvalitet zatite podataka o linosti slabijeg je kvaliteta kako se posmatrani prostor iri u geografskom smislu. Zbog svega navedenog, a u cilju efikasne zatite podataka o linosti koji se automatski obrauju, usvojena je Konvencija koja se sastoji od tri osnovna poglavlja. Najpre, definisan je opseg vaenja Konvencije, u smislu da se ona odnosi na line podatke prikupljene kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Centralni i sutinski deo Konvencije jeste drugo poglavlje u kome su sadrane materijalne odredbe u formi osnovnih principa koji se tiu: 1) kvaliteta podataka koji se prikupljaju (zakonitost u prikupljanju podataka, prikupljanje u svrhe koje su zakonom dozvoljene, tanost i aurnost podataka, kao i uvanje u formi i obliku koji omoguava identifikaciju, lan 5 Konvencije), 2) posebnih kategorija podataka (podaci o rasnoj i politikoj pripadnosti, religijskim uverenjima, kao i podaci koji se tiu zdravstvenog stanja, seksualnog opredeljenja i ranije osuivanosti ne mogu se au-

57

58

tomatski prikupljati i initi dostupnim osim ukoliko zakon ne predvia posebne mere zatite u pogledu navedenih podataka, lan 6 Konvencije), 3) bezbednosti prikupljenih podataka (obaveza da se primene odgovarajue mere bezbednosti koje bi onemoguile sluajno ili neovlaeno unitenje prikupljenih podataka kao i gubitak, neovlaeni pristup, izmenu ili distribuciju automatski prikupljenih podataka, lan 7 Konvencije), 4) dodatnih mera sigurnosti za lica o kojima se podaci automatski prikupljaju (tiu se prava na pristup, odnosno uvid u automatski prikupljene podatke, prava da se zahteva brisanje nezakonito prikupljenih podataka i prava na pravni lek ukoliko ovim zahtevima ne bude udovoljeno, lan 8 Konvencije), 5) izuzetaka i ogranienja (prava propisana l. 5, 6 i 8 ove Konvencije mogu biti ograniena samo zakonom drave lanice, i to u sluajevima kada je to neophodno radi zatite bezbednosti drave, javnog poretka, monetarnog sistema drave, suzbijanja krivinih dela, kao i kada je to neophodno radi zatite lica o kome se podaci prikupljaju ili zatite prava i sloboda drugih lica, lan 9 Konvencije). Takoe, svaka drava se obavezuje da e u svom nacionalnom zakonodavstvu predvideti odgovarajue sankcije kako bi se efikasno otklonila bilo kakva povreda ili zloupotreba prava koja je predviena odredbama Konvencije. U treem poglavlju nalaze se odredbe koje se tiu prekograninog prometa automatski prikupljenih podataka o linosti. Sutina ovih odredaba jeste da se obezbedi da protok informacija izmeu drava lanica bude slobodan, odnosno da bude lien bilo kakvih specijalnih kontrolnih mehanizama ili da bude podvrgnut kakvom reimu dozvola ili odobrenja. Ovo reenje je logino imajui u vidu da Konvencija propisuje osnovne principe u automatskom prikupljanju informacija koje ine tzv. zajedniko jezgro meu dravama lanicama, tako da nema potrebe za dodatnom regulacijom ili pojedinanim restrikcijama u prometu podataka o linosti (osim onih ogranienja koja su ustanovljena Konvencijom u lanu 12, stav 3). Konano, u etvrtom i petom poglavlju Konvencije predvieni su mehanizmi saradnje drava ugovornica kako u pojedinim sluajevima koji se odnose na saradnju

nadlenih tela i pomo licima koja imaju prebivalite u dravi ugovornici koja nije njihova matina drava, tako i u pogledu pitanja koja se odnose na primenu Konvencije kao takve (kroz konsultativni savet za primenu odredaba Konvencije). Konvencija o zatiti dece od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja44 Konvencija je usvojena 25. oktobra 2007. godine i potpisale su je zemlje lanice Saveta Evrope. U pitanju je vrlo vaan meunarodni dokument koji e, nakon to ga zemlje potpisnice ratifikuju, dovesti do toga da krivini postupci u kojima se deca pojavljuju kao rtve seksualne eksploatacije i zlostavljanja budu efikasniji. Takoe, sa aspekta borbe protiv visokotehnolokog kriminaliteta, ovaj pravni akt predstavlja legislativni iskorak ka harmonizaciji nacionalnih zakonodavstava u pogledu materijalnog krivinog zakonodavsta u svim onim sluajevima, naalost brojnim, u kojima se raunarske tehnologije i mree koriste u cilju distribucije, razmene i skladitenja nedozvoljenih sadraja. Motivacija za pravno regulisanje ovog pitanja na meunarodnom nivou proistie iz saznanja da su seksualna eksploatacija i zloupotreba dece narasle do zabrinjavajuih proporcija kako na nacionalnom, tako i na meunarodnom nivou, naroito usled rapidnog porasta upotrebe informacionih tehnologija kako od strane dece, tako i od poinilaca krivinih dela. Navedeno ukazuje na potrebu za efikasnijom saradnjom na meunarodnom nivou, a kao rezultat te potrebe usvojena je Konvencija. Konvencija detetom smatra svaku osobu mlau od 18 godina, to je naroito vano imajui u vidu dosadanja iskustva koja su ukazivala na velike probleme u meunarodnoj saradnji, koji su poticali od injenice da su razna zakonodavstava na
44

Konvencija detetom smatra svaku osobu mlau od 18 godina.

Council of Europe Convention on the Protection of Children against Sexual Exploitation and Sexual Abuse, Lanzarote, 25.10.2007. godine.

59

Nuenje ili injenje dostupnim deje pornografije podrazumeva, izmeu ostalog, postavljanje nedozvoljenih onlajn sadraja kako bi se omoguio pristup drugim licima ili pravljenje pornografskih internet sajtova.

razliit nain definisala pojam deteta (u smislu uzrasta), to je ponekad dovodilo i do nepremostivih prepreka prilikom progona izvrilaca krivinih dela. Naprosto, dela izvrena prema licima istog uzrasta u razliitim dravama jednostavno nisu mogla biti kvalifikovana kao dela seksualne eksploatacije i zloupotrebe dece, to je dovodilo do nemogunosti da se prema poiniocima izreknu odgovarajue mere i sankcije. Tematski, Konvencija je podeljena na vie poglavlja kao to su: preventivne mere, specijalizovana tela za koordinaciju, mere zatite i podrke rtvama, materijalno krivino pravo, istraga, krivini progon i procesne odredbe, objedinjena evidencija o osuenim licima kao i meunarodna saradnja. Na ovom mestu zadraemo se na lanu 20 Konvencije, koji se odnosi na krivina dela deje pornografije, imajui u vidu da se pojedine odredbe neposredno tiu (zlo)upotrebe raunarskih tehnologija. Navedenom odredbom drave potpisnice se obavezuju da preduzmu neophodne izmene u nacionalnim zakonodavstvima kako bi se kriminalizovale sledee protivpravne radnje: proizvodnja deje pornografije, nuenje ili injenje dostupnim deje pornografije, distribucija ili objavljivanje deje pornografije, pribavljanje deje pornografije za sebe ili za drugo lice, posedovanje deje pornografije i umiljajno ostvarivanje pristupa sadrajima deje pornografije putem informatikih tehnologija. U smislu odredaba Konvencije, nuenje ili injenje dostupnim deje pornografije podrazumeva, izmeu ostalog, postavljanje nedozvoljenih onlajn sadraja kako bi se omoguio pristup drugim licima ili pravljenje pornografskih internet sajtova. Ova odredba pokriva i sluajeve kada se ine dostupnim grupe hiperlinkova sa sadrajima deje pornografije kako bi se omoguio pristup nedozvoljenim sadrajima. Distribucija podrazumeva aktivno i redovno dostavljanje nedozvoljenih pornografskih sadraja drugim osobama uz upotrebu raunarskih mrea.

Distribucija podrazumeva aktivno i redovno dostavljanje nedozvoljenih pornografskih sadraja drugim osobama uz upotrebu raunarskih mrea.

60

61

Posedovanje deje pornografije podrazumeva posedovanje nedozvoljenih sadraja u bilo kakvoj formi a, izmeu ostalog, i skladitenje ovakvih podataka u elektronskom obliku na raunaru ili prenosnim medijima.

62

Izraz pribavljanje za sebe ili za drugo lice odnosi se na pribavljanje nedozvoljenog pornografskog materijala putem skidanja video-klipova sa interneta ili kupovine deje pornografije u formi filmova ili fotografija. Posedovanje deje pornografije podrazumeva posedovanje nedozvoljenih sadraja u bilo kakvoj formi (magazini, video-kasete, optiki mediji) a, izmeu ostalog, i skladitenje ovakvih podataka u elektronskom obliku na raunaru ili prenosnim medijima. Odluka da se zabrani i posedovanje deje pornografije proizlazi iz potrebe da se inkriminie svako ponaanje uesnika u lancu, dakle od produkcije i proizvodnje do distribucije i posedovanja nedozvoljenih materijala. Odredba koja se odnosi na umiljajno ostvarivanje pristupa sadrajima deje pornografije putem raunarskih tehnologija ima kao cilj da inkriminie onlajn pristup nedozvoljenim sadrajima, ali bez skidanja sa interneta i skladitenja na optikim medijima. Da bi se utvrdila odgovornost uinioca, potreban je i jedan subjektivni element, odnosno neophodno je da je poinilac imao saznanje da se na odreenom sajtu nalazi deja pornografija i da je eleo da tom sajtu pristupi kako bi mogao da vidi navedene materijale. U vezi sa odredbama procesnopravne prirode, Konvencija obavezuje potpisnice da preduzmu zakonske i druge neophodne mere kako bi sudije, tuioci i ostalo osoblje koje uestvuje u krivinim postupcima primilo odgovarajuu obuku i steklo dodatna znanja neophodna za postupanje sa tzv. posebno osetljivim kategorijama oteenih, odnosno sa maloletnim rtvama koje su bile podvrgnute seksualnoj eksploataciji i zloupotrebi. Dalje, obaveza je i da se nacionalnim procesnim zakonicima predvidi mogunost za postupajueg sudiju da odredi sasluanje bez prisustva javnosti (izuzetak od naela javnosti prilikom suenja), kao i da maloletnim rtvama bude omogueno, uz upotrebu informatikih tehnologija, da daju iskaz bez fizikog prisustva u sudnici. Konano, strane ugovornice se obavezuju da e zakonskim putem ili preduzimanjem drugih odgovarajuih mera obezbediti, putem interneta ili telefonskog ser-

visa, slubu za pomo rtvama, koja bi sluila i kao savetodavni servis i podrka prilikom prijavljivanja krivinih dela i suoavanja sa psiholokim posledicama koje nastupaju za rtvu. Konvencija o spreavanju terorizma45 Pitanje terorizma i njegove veze sa visokotehnolokim kriminalitetom novije je prirode i usko je vezano sa razvojem informatikih tehnologija i njihovom upotrebom u svim sferama ivota i na svim nivoima, od privatnog do javnog, od nacionalnog do meudravnog. Mogunosti koje pruaju informacione tehnologije, kao to je opisano u uvodnom delu ovog poglavlja, dovele su i do visokog stepena zavisnosti komunalnih, javnih, bezbednosnih i drugih slubi od upotrebe ovih tehnologija. Na ovaj nain i fokus terorista i teroristikih organizacija delimino je uperen i ka eksploatisanju ranjivosti raunarskih sistema i upotrebi informatikih orua kao sredstava za izvravanje teroristikih akata. Otuda potie i veza izmeu visokotehnolokog kriminala i terorizma, kao i injenica da se Konvencija o spreavanju terorizma delimino oslanja i poziva na Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu. U skorije vreme, u upotrebu je uao i izraz cyberterrorism kao posebna vrsta teroristikih napada koji su usmereni ka raunarskim sistemima i mreama u nameri ostvarivanja kakvih politikih ciljeva. U prilog navedenom reito govori i Miljenje Komiteta eksperata za pitanje terorizma (CODEXTER) od 10. novembra 2005. godine, koje je dato na zahtev Komiteta ministara u vezi sa sajber terorizmom i upotrebom interneta u svrhu vrenja teroristikih akata. Komitet eksperata istie da bi pitanja u vezi sa sajber terorizmom trebalo da budu postavljena u vezi sa procenom efekata primene Konvencije o visokotehnolokom kriminalu. Naime, uoeno je da je najvei broj pitanja koja se odnose na napade na raunarske sisteme i mree pokriven odredbama Konvencije o viso45

Council of Europe Convention on the Prevention of Terrorism (CETS No. 196).

63

kotehnolokom kriminalu, ali i da je potrebno vriti kontinuiranu evaluaciju efekata Konvencije i eventualno upotpuniti njene odredbe reenjima koja se ukau kao neophodna. Izvrena je i komparativna analiza konvencija o visokotehnolokom kriminalu i spreavanju terorizma i nisu pronaene pravne praznine ili propusti, odnosno zakljueno je da su navedeni pravni akti kompatibilni. Konano, kao najvei problem u borbi protiv raunarskog kriminala i terorizma, Komitet eksperata ukazuje na injenicu da je nedovoljan broj drava potpisao i ratifikovao ove konvencije. U skladu sa navedenim, zakljueno je da bi fokus trebalo da bude na omoguavanju efikasne i dosledne primene odredaba konvencija o spreavanju terorizma i visokotehnolokom kriminalu, kao i podsticanju drava da konvencijama pristupe, ratifikuju ih i sprovedu u delo, odnosno integriu u nacionalna zakonodavstva. U vezi sa borbom protiv terorizma, Savet Evrope je jo 1977. godine usvojio Konvenciju o suzbijanju terorizma koja je 2005. godine dopunjena Konvencijom o spreavanju terorizma koja je stupila na pravnu snagu 1. juna 2007. godine. Konvencija definie akte terorizma kao akte navedene u 10 tematskih konvencija koje su navedene u prilogu.46 Pre nego to analiziramo odredbe Konvencije koje su u vezi sa zloupotrebom raunarskih tehnologija za vrenje teroristikih akata, ukazaemo na koje se naine internet i raunarske tehnologije generalno mogu koristiti u navedene svrhe. Najpre, re je o napadima putem interneta koji mogu da budu usmereni u dva pravca, ka infrastrukturi i objektima, sa jedne strane, i ljudskom ivotu, sa druge strane. Dalje, pored napada na navedene ciljeve, raunarska tehnologija moe da se koristi i radi distribucije raznih sadraja i pribavljanja sredstava koja omoguavaju dalju teroristiku aktivnost. Ovde se pre svega misli na objavljivanje vesti i informacija preko portala teroristikih organizacija, zatim na irenje propagande i upuivanje pretnji, na regrutaciju i obuku za vrenje teroristikih napada, kao i na prikupljanje finansijskih sred-

64

46

Council of Europe Convention on the Prevention of Terrorism (CETS No. 196), Appendix.

stava i finansiranje terorizma. Konano, internet kao globalna mrea slui i kao sredstvo za komunikaciju izmeu lanova grupe i kao instrument za planiranje i podrku. Iz ugla informatikih tehnologija, znaajni su l. 5-7 Konvencije, koji se odnose na odreene pripremne radnje takvog kvaliteta i znaaja da imaju potencijal da izazovu ili pomognu akte terorizma. Konkretno, re je o javnom pozivanju na vrenje teroristikih akata, regrutovanju za vrenje teroristikih akata i treningu, odnosno obuci buduih terorista. Javno pozivanje da se ine akti terorizma predstavlja, u stvari, nezakonitu i namernu javnu provokaciju, odnosno irenje ili dostavljanje na drugi nain javnosti odreene poruke u cilju podsticanja na vrenje teroristikog dela, kada takvo ponaanje, bez obzira na to da li je u njemu prisutno ili nije direktno pozivanje na krivina dela terorizma, izaziva opasnost da bi jedno ili vie takvih dela moglo da bude poinjeno. Jasno je da se ovako definisana javna provokacija moe odaslati zloupotrebom raunarskih tehnologija, a naroito interneta kao globalne mree za komunikaciju i razmenu informacija. Naroito je uoljiva veza sa Dodatnim protokolom uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu, koja se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih uz upotrebu raunarskih sistema, koja u lanu 2 definie rasistiki i ksenofobini materijal kao svaki pisani materijal, svaku sliku i svako predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju, promoviu ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg pojedinca ili grupe pojedinaca, zasnovano na rasi, boji koe, naslednom, nacionalnom ili etnikom poreklu, kao i veri, ako se koriste kao izgovor za bilo koji od tih faktora. Regrutovanje za terorizam oznaava podstrekivanje drugog lica da poini krivino delo terorizma ili da uestvuje u izvrenju takvog dela, ili da stupi u udruenje ili grupu, kako bi doprinelo da to udruenje ili grupa poini jedno ili vie teroristikih dela. Jasno je da se postupak regrutacije, na nain kako je definisan, moe uspeno vriti pomou interneta kao globalne mree. U skladu sa odredbama Konvencije, neophodno je i da je regrutacija izvrena prtivpravno i u odreenoj nameri.

Javno pozivanje da se ine akti terorizma predstavlja, u stvari, nezakonitu i namernu javnu provokaciju, odnosno irenje ili dostavljanje na drugi nain javnosti odreene poruke u cilju podsticanja na vrenje teroristikog dela, kada takvo ponaanje, bez obzira na to da li je u njemu prisutno ili nije direktno pozivanje na krivina dela terorizma, izaziva opasnost da bi jedno ili vie takvih dela moglo da bude poinjeno.

Regrutovanje za terorizam oznaava podstrekivanje drugog lica da poini krivino delo terorizma ili da uestvuje u izvrenju takvog dela, ili da stupi u udruenje ili grupu, kako bi doprinelo da to udruenje ili grupa poini jedno ili vie teroristikih dela.

65

66

Konano, raunarske tehnologije i internet (kao i elektronska pota, diskusioni forumi, chat ili news grupe itd.) mogu da se upotrebe i radi vrenja obuke za terorizam, koja je definisana kao davanje uputstava za proizvodnju ili korienje eksploziva, vatrenog oruja ili drugog oruja ili tetnih ili opasnih materija, ili za druge specifine metode ili tehnike, u cilju izvrenja ili doprinoenja izvrenju krivinih dela terorizma, uz svest o tome da e vetine kojima se lice poduava biti koriene u tu svrhu.

Raunarske tehnologije i internet mogu da se upotrebe i radi vrenja obuke za terorizam, koja je definisana kao davanje uputstava za proizvodnju ili korienje eksploziva, vatrenog oruja ili drugog oruja ili tetnih ili opasnih materija, ili za druge specifine metode ili tehnike, u cilju izvrenja ili doprinoenja izvrenju krivinih dela terorizma, uz svest o tome da e vetine kojima se lice poduava biti koriene u tu svrhu.

67

Evropska unija
Od pravnih instrumenata koji su nastali u okvirima Evropske unije, za potrebe ove monografije, kao i radi potpunijeg pregleda najvanijih meunarodnih dokumenata u oblasti borbe protiv visokotehnolokog kriminala, izdvajamo Direktivu o pravnoj zatiti kompjuterskih programa i Direktivu o uvanju podataka koji su dobijeni ili obraeni prilikom pruanja javno dostupnih usluga elektronske komunikacije ili javnih komunikacionih mrea. Direktiva Saveta Evropske zajednice o pravnoj zatiti kompjuterskih programa Potrebu za uniformnim reenjima u oblasti pravne zatite kompjuterskih programa nametnule su razlike u nacionalnim zakonodavstvima drava lanica koje su imale nepovoljan uticaj na funkcionisanje zajednikog trita, kao i opasnost da bi se ovi problemi mogli usloiti ukoliko bi se nastavilo sa praksom pojedinanog i neusklaenog regulisanja ove materije. Takoe, uzeto je u obzir i da ekskluzivno pravo autora da sprei neovlaeno umnoavanje svog dela treba da podlee i izvesnim ogranienjima kada su u pitanju kompjuterski programi. Naime, kako bi se omoguilo umnoavanje koje je tehniki neophodno legalnom sticaocu kopije programa, propisano je da se operacije uitavanja i putanja u rad ovakve kopije ne mogu zabraniti ugovorom i da se u odsustvu specifinih odredaba u ugovoru, a naroito u sluaju prodaje jedne kopije programa, i svaka druga operacija neophodna za korienje programa moe izvravati od strane lica koje je legalno steklo kopiju. U skladu sa odredbama Direktive, drave lanice zatiuju autorskim pravom kompjuterske programe kao knjievna dela, i to u smislu odredaba Bernske konvencije za zatitu knjievnih i umetnikih dela, a pojam kompjuterski program obuhvata i pripremni materijal za koncipiranje programa.

68

Autorom kompjuterskog programa smatra se kako fiziko lice ili grupa fizikih lica koja su stvorila program, tako i pravno lice ukoliko zakonodavstvo drave lanice predvia da ova lica mogu da budu titulari autorskog prava. Takoe, kada je kompjuterski program stvarao jedan slubenik u obavljanju svoje slube ili prema nalozima poslodavca, jedino je poslodavac ovlaen da vri imovinska prava koja se odnose na ovako stvoren kompjuterski program, osim ako odredbama ugovora nije predvieno suprotno. Pravna zatita prua se svakom fizikom i pravnom licu koje potpada pod odredbe nacionalnih zakonodavstava u oblasti autorskog prava primenjivog na knjievna dela. Direktiva predvia i obavezu da se kao nedozvoljena, pravno sankcioniu tano navedena ponaanja, i to: stavljanje u promet kopije kompjuterskog programa, znajui da je kopija nedozvoljena ili imajui razloge za osnovanu sumnju u njenu nedozvoljenost; dranje iz komercijalnih razloga kopije kompjuterskog programa, znajui da je kopija nedozvoljena ili imajui razloge za osnovanu sumnju u njenu nedozvoljenost; stavljanje u promet ili dranje u komercijalne svrhe svakog sredstva ija je jedina svrha da olaka nedozvoljeno uklanjanje ili neutralizaciju svakog tehnikog mehanizma eventualno napravljenog u cilju zatite kompjuterskog programa. Propisana je i obaveza da se zapleni svaka nedozvoljena kopija kompjuterskog programa u skladu sa pocedurom koja je propisana procesnim pravilima nacionalnih zakonodavstava. to se tie trajanja, zatita je obezbeena tokom ivota autora i pedeset godina nakon njegove smrti ili smrti poslednjeg ivog autora ukoliko je u pitanju grupa autora. Ukoliko je re o kompjuterskom programu koji je anonimno delo ili delo objavljeno pod pseudonimom ili se nacionalnim zakonima autorom smatra pravno lice,

Autorom kompjuterskog programa smatra se kako fiziko lice ili grupa fizikih lica koja su stvorila program, tako i pravno lice ukoliko zakonodavstvo drave lanice predvia da ova lica mogu da budu titulari autorskog prava.

69

U pitanju je Direktiva o uvanju podataka koji su dobijeni ili obraeni prilikom pruanja javno dostupnih usluga elektronske komunikacije ili javnih komunikacionih mrea.

trajanje zatite je pedeset godina poevi od dana kada je kompjuterski program zakonito uinjen javno dostupnim po prvi put. Direktiva 2006/24/EU Evropskog parlamenta i Saveta U pitanju je Direktiva o uvanju podataka koji su dobijeni ili obraeni prilikom pruanja javno dostupnih usluga elektronske komunikacije ili javnih komunikacionih mrea.47 Sa stanovita efikasnog otkrivanja i krivinog gonjenja svih krivinih dela ije izvrenje ostavlja elektronske tragove koji u propisno sprovedenoj proceduri mogu dobiti snagu neoborivog dokaza pred sudom, Direktiva o uvanju podataka i procedure koje ona propisuje ukazuju se kao neizostavan, moemo rei i sutinski korak ka suzbijanju delatnosti koje ugroavaju bezbednost raunarskih podataka. Pre nego to analiziramo sadraj odredaba ovog pravnog akta, neophodno je uiniti nekoliko vanih napomena imajui u vidu da se ova direktiva oslanja na neke druge meunarodne dokumente i dopunjuje ih. Najpre, Direktiva o uvanju podataka ujedno predstavlja i izmenu i dopunu Direktive 2002/58/EU o obradi linih podataka i zatiti privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija. lanovima 5, 6 i 9 navedene Direktive utvrena su pravila koja primenjuju davaoci mrea i usluga u pogledu obrade podataka o predmetu i lokaciji nastalih usled korienja usluga elektronske komunikacije. Takvi podaci se moraju izbrisati ili moraju postati anonimni kada vie nisu potrebni u svrhu prenosa komunikacije. lanom 15, stav 1 Direktive 2002/58/UE, meutim, predvieni su i uslovi
47

70

Directive 2006/24/EC of the European Parliament and of the Council: on the retention of data generated or processed in connection with provision of publicly available electronic communications services or of public communications networks and amending Directive 2002/58/EC Official Journal of the European Union, 13.04.2006.

pod kojima drave lanice mogu da ogranie navedeni obim prava i obaveza, s tim da svako takvo ogranienje mora da bude nuno, prikladno i srazmerno svrsi ouvanja javnog reda, zatite nacionalne sigurnosti, odbrane, javne bezbednosti ili spreavanja, otkrivanja, istrage i progona krivinih dela i neovlaene upotrebe sistema elektronske komunikacije. U vezi sa navedenom odredbom je i zakljuak Saveta za pravosue i unutranje poslove EU od 19. decembra 2002. godine, kojim se ukazuje da su, zbog znaajnog porasta mogunosti koje pruaju elektronske komunikacije, podaci koji se tiu upotrebe elektronskih komunikacija posebno vani i predstavljaju vredno sredstvo u spreavanju, istrazi, otkrivanju i gonjenju krivinih dela, prvenstveno organizovanog kriminala. Deklaracija o borbi protiv terorizma koju je Evropski savet usvojio 25. marta 2004. godine takoe upuuje na potrebu da se detaljno ispitaju mere za utvrivanje pravila o uvanju podataka o komunikacijskom prometu od strane davalaca usluga. Dalje, lanom 8 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda48 propisano je da svako ima pravo na potovanje svog privatnog ivota i korespondencije i da se dravni organi i druga javna tela mogu umeati u uivanje ovoga prava samo u skladu sa zakonom i samo kada je to neophodno radi ouvanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili zloina ili radi zatite prava i sloboda drugih lica. Kako se pitanje uvanja podataka o elektronskim komunikacijama pokazalo kao neophodno sredstvo za organe otkrivanja i gonjenja (naroito u vezi sa suzbijanjem organizovanog kriminala i terorizma), nuno je obezbediti da uvani podaci budu na raspolaganju organima koji primenjuju zakon tokom odreenog perioda. Na ovaj nain kroz Direktivu o uvanju podataka doprinosi
48

Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, CETS No.: 005, Council of Europe, Rome, 4.11.1950.

71

Tako se pod izrazom podatak smatraju podaci o prometu i lokaciji i uz njih vezani podaci nuni za identifikaciju pretplatnika ili korisnika.

72

se efikasnijoj borbi protiv kriminala uz potovanje Konvencije o osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Koliki je znaaj odravanja ravnotee izmeu zatite osnovnih ljudskih prava, sa jedne, i potrebe za efikasnom borbom protiv kriminala, sa druge strane, govori nam i tumaenje (lan 8 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda) Evropskog suda za ljudska prava prema kome zadiranje javnih tela u pravo na privatnost mora da ispunjava zahteve nunosti i srazmernosti i mora da slui tano odreenim, jasnim i legitimnim svrhama te da bude izvedeno na nain koji je primeren, relevantan i ne preteran u odnosu na svrhu zadiranja. Konano, i Konvencija Saveta Evrope o visokotehnolokom kriminalu iz 2001. godine te Konvencija Saveta Evrope o zatiti prava pojedinaca u vezi sa automatskom obradom linih podataka iz 1981. godine takoe obuhvataju i podatke koji se uvaju u smislu Direktive 2006/24/EU Evropskog parlamenta i Saveta. Osnovni cilj Direktive o uvanju podataka jeste da se usklade odredbe drava lanica koje se tiu obaveze davaoca javno dostupnih usluga elektronske komunikacije i javnih komunikacionih mrea da uvaju odreene podatke koje dobijaju ili obrauju kako bi se osiguralo da ti podaci budu dostupni u svrhu istrage, otkrivanja i progona tekih krivinih dela (lan 1 Direktive). Da bi se ispravno razumelo podruje primene ove Direktive, nuno je objasniti da se ona primenjuje samo na podatke o prometu i lokaciji pravnih i fizikih lica i na uz to vezane podatke nune za identifikaciju pretplatnika ili registrovanog korisnika. Dakle, ona se ne primenjuje na podatke na sadraj elektronske komunikacije, kao ni na informacije do kojih se dolazi korienjem mrea elektronske komunikacije. Za potrebe Direktive primenjuju se odgovarajue definicije najznaajnijih pojmova. Tako se pod izrazom podatak smatraju podaci o prometu i lokaciji i uz njih vezani podaci nuni za identifikaciju pretplatnika ili korisnika. Sam izraz korisnik oznaava sva pravna ili fizika lica koja koriste javno dostupne elektronske komunikacije za poslovne ili privatne potrebe, a koja nisu nuno i pretplaena na tu uslugu. Izraz telefonska usluga odnosi se na pozive (glasovne, glasovnu potu i konferen-

cijske pozive), dopunske usluge (preusmeravanje i prenos poziva) i usluge slanja poruka i multimedijalne poruke (SMS, EMS i MMS). Kada Direktiva koristi izraz korisniko ime, on se odnosi na jedinstvenu identifikaciju koja se dodeljuje osobi koja stupa u pretplatniki odnos ili se registruje za pristup internetu ili uslugu komunikacije putem interneta. Izraz identitet elije odnosi se na identitet elije u mobilnoj telefoniji iz koje poziv otpoinje ili u kojoj se taj poziv zavrava. Konano, kada se koristi izraz neuspean poziv, on se odnosi na komunikaciju u kojoj je telefonski poziv uspeno spojen, ali na njega nije odgovoreno ili je dolo do intervencije uprave operatera telefonije. Ovo, u stvari, znai da Direktiva ne zahteva da se uvaju podaci koji se odnose na nespojene pozive. Pravo na pristup podacima drave lanice daju samo nadlenim nacionalnim telima u postupku predvienom nacionalnim pravom, potujui pri tome propise Evropske unije ili meunarodnog javnog prava, a naroito Evropsku povelju o osnovnim ljudskim pravima i slobodama (lan 4). Centralni deo Direktive zauzima kategorizacija podataka koji se uvaju, a koji su taksativno nabrojani i razvrstani u kategorije i potkategorije. Najpre, tu su podaci potrebni za pronalaenje i identifikaciju izvora komunikacije. U sluaju fiksne i mobilne telefonije to su sledei podaci: telefonski broj prikljuka sa kojeg poziv dolazi; ime i adresa registrovanog korisnika ili pretplatnika. U sluaju pristupa internetu, elektronskoj poti i internet telefoniji uvaju se: podaci o dodeljenom korisnikom imenu/imenima; korisniko ime i telefonski broj dodeljen svakoj komunikaciji s kojom se stupa u javnu telefonsku mreu; ime i adresa pretplatnika ili registrovanog korisnika kojem je u trenutku komunikacije dodeljena adresa internet protokola (IP), korisniko ime i telefonski broj.

Pravo na pristup podacima drave lanice daju samo nadlenim nacionalnim telima u postupku predvienom nacionalnim pravom.

73

74

Druga kategorija podataka koji se uvaju jesu podaci potrebni za otkrivanje odredita komunikacije. U sluaju fiksne i mobilne telefonije to su sledei podaci: birani broj/brojevi i, u sluaju koji ukljuuje korienje dodatnih usluga poput preusmeravanja ili prenosa poziva, broj/brojevi na koje je poziv preusmeren; ime/imena i adresa/adrese pretplatnika ili registrovanog korisnika. U sluaju elektronske pote i internet telefonije uvaju se: korisniko ime ili telefonski broj primaoca kome je namenjen poziv preko internet telefonije; ime i adresa pretplatnika ili registrovanog korisnika i korisniko ime primaoca prema kome je komunikacija usmerena. Trea kategorija podataka odnosi se na one namenjene utvrivanju datuma, vremena i trajanja komunikacije. U sluaju fiksne i mobilne telefonije to su datum i vreme poetka i zavretka komunikacije. U sluaju pristupa internetu, elektronskoj poti i internet telefoniji uvaju se: datum i vreme prijave i odjave pristupa internetu prema odreenoj vremenskoj zoni, zajedno sa IP adresom, bilo da je statika ili dinamika, koju je komunikaciji dodelio davalac usluga pristupa internetu, kao i korisniko ime pretplatnika ili registrovanog korisnika; datum i vreme prijave i odjave od usluge elektronske pote ili usluge internet telefonije prema odreenoj vremenskoj zoni. etvrtu kategoriju ine podaci neophodni za otkrivanje vrste komunikacije. U sluaju fiksne i mobilne telefonije to je koriena telefonska usluga, a u sluaju elektronske pote i internet telefonije u pitanju je koriena internet usluga. Peta kategorija podataka koji se uvaju jesu podaci neophodni za identifikaciju komunikacijske opreme korisnika ili njihove navodne opreme. U sluaju fiksne telefonije to su telefonski brojevi sa kojih se poziva i brojevi koji se pozivaju. Prilikom komunikacije putem mree mobilne telefonije uvaju se: telefonski brojevi sa kojih

se poziva i brojevi koji se pozivaju, meunarodni identitet mobilnog pretplatnika (IMSI) stranke koja poziva i koja prima poziv, meunarodni identitet mobilnog ureaja (IMEI) stranke koja poziva i koja prima poziv, u sluaju unapred plaenih (prepaid) anonimnih usluga, datum i vreme poetka upotrebe usluge i lokacijska oznaka (identitet elije) s koje je usluga aktivirana. U sluaju pristupa internetu, elektronskoj poti i internet telefoniji uvaju se podaci o telefonskom broju s kojeg se poziva u svrhu telefonskog (dial-up) pristupa ili digitalna pretplatnika linija (DSL) ili druga krajnja taka lica koje zapoinje komunikaciju. Konano, esta grupa podataka koji se moraju uvati jesu podaci potrebni za otkrivanje lokacije opreme za mobilne komunikacije. To su lokacijska oznaka (identitet elije) na poetku komunikacije i podaci kojima se identifikuje geografska lokacija elija navoenjem lokacijskih oznaka (identiteta elije) tokom razdoblja za koje su uvani podaci o komunikaciji. Prema odredbama Direktive, drave lanice preuzimaju obavezu da sve navedene kategorije podataka uvaju u razdoblju koje nije krae od est meseci niti due od dve godine od datuma komunikacije (lan 6 Direktive). Meutim, drave lanice mogu da preduzmu potrebne mere koje u posebnim okolnostima opravdavaju produenje najdueg vremena uvanja koje propisuje Direktiva, uz obavezu da o navedenom produenju roka obaveste Komisiju i druge drave lanice o preduzetim merama i razlozima zbog kojih su ove mere primenjene. Posle dobijanja obavetenja o primenjenim merama, Komisija ima rok od est meseci u kome odobrava ili odbija nacionalne mere nakon ispitivanja da li su one preduzete kao sredstvo proizvoljne diskriminacije ili predstavljaju prikriveno ogranienje trgovine meu dravama lanicama i stvaraju prepreku funkcionisanju unutranjeg trita.

75

Po pitanju pravne zatite lica o kojima se podaci prikupljaju i uvaju za odreeni period, popisana je obaveza preduzimanja potrebnih mera kako bi za svaki protivpravan pristup podacima koji se uvaju bile predviene zakonske posledice i odgovornost koja se utvruje bilo u upravnom, bilo u krivinom postupku. Navodi se da sankcije po svojoj prirodi i teini moraju da budu srazmerne i takve da odvraaju od daljeg krenja zakona.

76

Specifinosti procesuiranja dela visokotehnolokog kriminala

Transnacionalni karakter koji po pravilu prati dela visokotehnolokog kriminala. Ovaj problem moe se svesti na jednostavno pitanje: Kako goniti delo koje je izvreno u nekoliko drava istovremeno? Veliki broj krivinih dela iz ove oblasti vezan je svojom prirodom za vei broj drava, a kombinacije koje pri tome mogu nastati gotovo su beskonane: npr. dravljanin Srbije izvri prevaru preko internet prezentacije koja se nalazi na serveru u Austriji, dok su oteeni iz Kanade i Australije. Verovatno najpoznatiji primer umeanosti vie meunarodnih elemenata u izvrenje jednog krivinog dela posredstvom raunara i raunarskih mrea dogodio se u Austriji, prilikom akcije protiv vlasnika internet prezentacije sa dejom pornografijom. Austrijski dravljanin je postavio prezentaciju na kojoj su lanovi, nakon to plate odreenu sumu novca za pristup, mogli da preuzimaju razliite materijale vezane za deju pornografiju. Server na kome se prezentacija nalazila zakupljen je u Rusiji, a sam provajder je poslao dojavu austrijskoj policiji kada je uvideo da se prezentacija koristi za nelegalne radnje i na taj nain inicirao istragu i potonja hapenja. Korisnici prezentacije, koji su takoe poinili krivino delo jer je posedovanje deje pornografije u njihovim dravama krivino delo, uglavnom su iz Velike Britanije i Danske. I pored komplikovanog zapleta prie, ovde je situacija (gotovo) jasna, budui da su nadleni organi razliitih drava saraivali u celom poduhvatu vlasniku prezentacije e se suditi u Austriji, ostalim okrivljenim u zemljama iji su dravljani. Situacija ne mora, meutim, uvek da bude takva, a ak i ovaj sluaj povlai za sobom jo jedno vano pitanje, odnosno problem: kako goniti poinioce dela koja u dravama iji su dravljani ili na ijoj su teritoriji izvrena nisu kanjiva?

77

78

Relativnost naela ignorantia iuris non excusat. Bez ikakve namere da se opovrgne ovo fundamentalno pravilo, mora se ukazati da poinioci pojedinih dela uopte ne moraju biti svesni toga ta ine, ili imati nameru da bilo kome naude ili steknu odreenu protivpravnu imovinsku (ili drugu) korist. Deavalo se da prijatelji na internetu alju jedan drugome razliite forme raunarskih virusa da bi testirali svoju zatitu, bez znanja da e se taj virus iriti preko sistema elektronske pote na sve druge imejl adrese koje poseduju. Deavalo se takoe da putem elektronske pote ljudi dou u posed nelegalnog materijala koji dalje distribuiraju, npr. njihove omiljene pesme (koja, pri tom, nije legalno kupljena). Problem koji ovakvi incidenti nose, naravno ukoliko se javljaju kao usamljena aktivnost pojedinca, a ne njegova svakodnevna praksa, jeste: kakva je drutvena opasnost u tom aktu?

 Meutim, da bi se u samom postupku pravilno odvagale okolnosti sluaja, sudija mora da ima zavidno predznanje o stvarima o kojima je re. Isto se odnosi i na tuioca, kao i na ostale dravne institucije koje uestvuju u postupku. Kako biti siguran ko je poinilac dela? Iako ovo pitanje moe da deluje trivijalno, neko moe i preuzeti raunar bez znanja vlasnika, ak i u trenutku kada vlasnik radi na tom raunaru. Kako reiti ovaj problem ako okrivljeni tvrdi da nije uinio delo za koje se tereti, posebno kada sve okolnosti, a naroito njegovo znanje rada na raunaru, ne indikuju da je on uinilac? Ovde se dolazi do novog problema, a to je temeljnost istranih radnji, koja opet iziskuje specifino obrazovanje tuioca i policijskih organa koji sprovode istragu. Veina raunarskih prevara je dovedena do takvog oblika savrene manipulacije tuim raunarima, pa se mora veoma paljivo postupati sa eventualnim osumnjienima dok se ne doe do nedvosmislenog saznanja da su oni na bilo koji nain mogli da budu umeani u izvrenje krivinog dela. U vezi sa prethodnim pitanjem otvara se jo jedno, kao posledica razvoja novih mogunosti za omoguavanje internet komunikacije: kako otkriti poinioca koji je delo izvrio koristei javne mree i laptop raunar? Kao to je ve objanjeno, sasvim je mogue da neko koristi otvorenu WiFi mreu drugog korisnika, ali i javne mree koje se danas mogu nai na aerodromima, drugim javnim mestima, internet kafeima, restoranima irom sveta? U takvom sluaju, poinilac je gotovo nevidljiv, odnosno kada delo bude otkriveno i preko koriene IP adrese lokacije sa koje je izvreno, kriminalac e po pravilu odavno biti na nekoj drugoj, sigurnoj lokaciji. Kako dokazivati delo visokotehnolokog kriminala? Ponekad su podaci koje dostavi internet (ili drugi) provajder dovoljni da se neko lice povee sa odreenim krivinim delom. Kada oni nisu dovoljni, koliko je validno prihvatiti sadraj hard diska, fle memorije ili drugih medijuma pred sudom? Posebno u sluaju kada sudija

79

ne zna ta je to hard disk i ne moe valjano proceniti da li se moe prihvatiti kao dokaz, kao i teinu takvog dokaza?49 Takoe u vezi sa dokazivanjem dela, pitanje koje je poslednjih godina veoma aktuelno jeste: kako sluati komunikacije a ne ugroziti pravo na privatnost pojedinca? Za razliku od istrage povodom drugih krivinih dela gde, npr. prislukivanje telefona dolazi kao mera kojoj prethode neke druge istrane radnje koje bi identifikovale da je neko lice umeano u protivpravno delovanje, kod visokotehnolokog kriminala ponekad se ne moe utvrditi jasna granica kada postoji sumnja, odnosno kada je traenje pojedinih privatnih podataka o linosti dozvoljeno, i uopte relevantno za istragu. Ovaj problem ne dolazi od tendencije policijskih i drugih organa da svoja ovlaenja tumae iroko. Naprotiv, sama priroda visokotehnolokog kriminala je takva da je on skriven i da je potrebno veliko znanje i iskustvo da bi se uopte percipirao.50 Kako uspostaviti efikasnu meunarodnu saradnju izmeu razliitih pravnih sistema irom sveta? Globalni instrumenti meunarodnog prava koji bi regulisali saradnju u ovoj oblasti ne postoje. To je ostavljeno na volju dravama koje se mogu razliitim bilateralnim sporazumima i regionalnim konvencijama, poput one Saveta Ev49

50

80

U tom smislu vredi prouiti iskustva SAD, koje su verovatno najdalje stigle kada je re o praksi prikupljanja elektronskih dokaza i njihovog (ne)uvaavanja u sudskom postupku. Videti, npr. One Year Later: The Most Significant Electronic Discovery Cases Under The New Federal Rules Of Civil Procedure, na internet adresi http://technology.findlaw.com/articles/01036/011041.html, 01.03.2009; Electronic Crime Scene Investigation: A Guide for First Responders, http://www.ojp.usdoj.gov/nij, 01.05.2009. Videti, npr. tekst sa zanimljivim linkovima o sakupljanju dokaza i raunarima kao oevicima: K. A. Taipale, Investigating Cybercrime; Digital Evidence, http://www.information-retrieval.info/ cybercrime/index08.html, 01.03.2009; takoe: Jeffrey Carr, Anti-Forensic Methods Used by Jihadist Web Sites, http://www.esecurityplanet.com/trends/article.php/3694711/Anti-ForensicMethods-Used-by-Jihadist-Web-Sites.htm, 01.05.2009.

rope, boriti za stvaranje jednoobraznog sistema. A stanje koje postoji nije obeavajue: pojedine drave uopte ne poznaju dela visokotehnolokog kriminala; one koje ga poznaju veoma esto ta dela inkriminiu na poseban nain; veliki je broj zemalja u kojima zakonodavstvo postoji, ali se ne primenjuje, ili ne postoji konzistentna praksa. Kada je re o ekstradiciji poinilaca ili obezbeivanju dokaza o izvrenom delu, tradicionalne prepreke i izgovori se kombinuju sa novim, meu kojima nedostatak regulative, politike volje ili tehnikih mogunosti prednjae. Kada su i ostvarljivi kontakti i saradnja izmeu relevantnih tela dveju ili vie drava, procedure su spore (a visokotehnoloki kriminal zahteva brzinu reagovanja) a rezultati neizvesni. Kako postupati sa maloletnim uiniocima? Naravno, sva zakonodavstva imaju posebnu regulativu u sluaju da su poinioci delimino ili potpuno neodgovorni sa stanovita krivinog prava, ali su pitanja koja se postavljaju kako moralne, tako i praktine prirode kako objasniti mladim (ponekada i vrlo mladim) poiniocima da je, npr. slanje kompjuterskog virusa u odreenu raunarsku mreu kanjivo i da moe izazvati ogromnu materijalnu tetu? Kako ih kazniti (ili da li ih kazniti?), ali i kako spreiti ponavljanje izvrenja ovakvih krivinih dela? Instituti klasinog krivinog prava koji su na raspolaganju dravnim organima i institucijama koje brinu o maloletnim osobama, najee nisu od pomoi u ovakvim sluajevima. Prethodno pitanje otvara novi problem u odnosu na sve poinioce (i potencijalne poinioce): kako raditi na prevenciji izvrenja krivinih dela iz ove oblasti? Treba naglasiti i drugu stranu ovog problema: kako onemoguiti poinioca da ponovi svoje delo? Kazne koje su se u pojedinim dravama koristile na poetku razvoja zakonodavstava o visokotehnolokom kriminalu kao to je kuni pritvor, jednostavno ne mogu da budu efikasne. Zabrana kontakta osobe sa raunarom takoe je besmislena, posebno kada se ima u vidu i hiperrazvoj ovih tehnologija i mogunost da se mnoga od ovih dela izvre i pomou neke druge savremene naprave.

81

 Procesnopravne probleme ne moemo da razmatramo mimo razmatranja zakona iz kojih proistiu. Dobri procesni zakoni i razraene procedure, preduslov su primene materijalnih zakona, bez kojih bi ovi bili samo mrtvo slovo na papiru. Procesni i materijalni zakoni moraju da se razvijaju uporedo ukoliko elimo da izbegnemo probleme u njihovoj primeni. Materijalni zakoni moraju da odraavaju vreme u kojem traju, meutim, nepostojanje instrumenata koji bi omoguili njihovu primenu ini ih neupotrebljivim ma koliko oni savremeni bili. U priblino takvoj situaciji, upravo se nalazi i krivino zakonodavstvo Republike Srbije. Ono to je u ovom trenutku izvesno jeste injenica da postojei procesni zakonik anahronim reenjima oteava primenu KZ-a, koji se, uvoenjem novih pojmova i itavih poglavlja krivinih dela, ve odavno pridruio tendencijama savremenog krivinog zakonodavstva. Usled ovakve neusklaenosti KZ-a i ZKP-a, u svakodnevnoj sudijskoj i tuilakoj praksi, neretko se pribegava analogiji i ekstenzivnom tumaenju procesnih normi, na nain koji je suprotan intencijama zakonodavca koji ih je doneo. Na terenu procesnih odredaba koje su u direktnoj vezi sa otkrivanjem krivinih dela visokotehnolokog kriminala moemo konstatovati da vaei Zakonik o krivinom postupku ne predvia posebne dokazne radnje niti posebna ovlaenja vezana za otkrivanje ovih krivinih dela.51

51

82

Treba imati u vidu da je ovaj zakonik stupio na pravnu snagu pre reformi materijalnog krivinog zakonodavstva, u vreme kada su pitanja koja se odnose na kompjuterski kriminalitet bila van ie interesovanja pravne nauke.

Upravo iz napred navedenih razloga, u postupku otkrivanja i procesuiranja krivinih dela visokotehnolokog kriminala, od strane nadlenih dravnih organa koriste se iste odredbe Zakonika o krivinom postupku koje se primenjuju i na sva druga krivina dela. Tako, na primer, odredbe koje propisuju uslove pod kojima je mogue narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora, ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima (raunarske mree), nije mogue primeniti s obzirom na to da taksativno navedenim krivinim delima na koja se ova mera odnosi nisu obuhvaene i inkriminacije iz oblasti VT kriminala. I ostale specijalne istrane metode, kao to su pruanje simulovanih pravnih usluga, angaovanje prikrivenih islednika, snimanje telefonskih i drugih razgovora i optika snimanja lica ostala su van domaaja primene od strane organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, imajui u vidu da su prema zakonskim odredbama primenjiva samo za krivina dela organizovanog kriminala, odnosno tajni video i audio- nadzor, i za krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti, kao i za krivina dela protiv ovenosti i meunarodnog prava. U ovakvoj situaciji, susretanje sa procesnopravnim problemima deo je svakodnevne prakse. Dravni organi koji primenjuju ZKP, da bi uopte obavljali posao koji im je u nadlenosti, usled nedostatka odgovarajuih procesnih instrumenata esto pribegavaju analogiji i ekstenzivnom tumaenju njegovih pravnih normi.

83

Tako, prilikom preduzimanja radnji obezbeivanja i zaplene digitalnih52 i drugih materijalnih dokaza, primenjuju se odredbe ZKP-a koje se odnose na pretresanje stana i lica (l. 77-81) i privremeno oduzimanje predmeta (l. 82-85), za pregled raunarske opreme na licu mesta, odredbe ZKP-a koje se odnose na uviaj (l. 110112), a u pogledu vetaenja tako oduzete opreme i njenog digitalnog sadraja, opte odredbe o vetaenju iz l. 113-123. ZKP-a. Paradoks je da su specijalna istrana radnja snimanje telefonskih i drugih razgovora (fiksna i mobilna telefonija, Skype i Voip, npr.) i obina istrana radnja iz lana 232 ZKP-a, koja predvia nadzor i snimanje komunikacija tehnikim sredstvima (prikupljanje i presretanje raunarskih podataka i komunikacije u realnom vremenu), rezervisane iskljuivo za otkrivanje i prikupljanje dokaza u vezi sa izvrenjem nekih drugih krivinih dela, ali ne i krivinih dela iz oblasti VT kriminala kod kojih je modus operandi upravo korienje telekomunikacionih mrea i ureaja! Kada je u pitanju efikasna borba protiv visokotehnolokog kriminala, od neprocenjivog je znaaja postojanje kvalitetne pravne regulative u oblasti pruanja meunarodne pravne pomoi.

Kada je u pitanju efikasna borba protiv visokotehnolokog kriminala, od neprocenjivog je znaaja postojanje kvalitetne pravne regulative u oblasti pruanja meunarodne pravne pomoi.

52

84

Postojei ZKP ne daje ni elementarnu definiciju dokaza, a kamoli elektronskog, koji se pojavljuju u vezi sa izvrenjem krivinih dela visokotehnolokog kriminala. Elektronski dokaz je informacija ili podatak od znaaja za istragu, koji su smeteni ili preneti putem raunara. Imaju istu vrednost kao i svi drugi materijalni dokazi i za njih vae potpuno ista procesna pravila kao i za sve ostale dokaze. Meutim, pri ovome treba imati u vidu specifinost elektronskih dokaza koja proizlazi iz njihove prirode, a to je da su veoma osetljivi, da se vrlo lako mogu izmeniti, obrisati ili na bilo koji drugi nain unititi, to zahteva posebnu panju i pristup u postupku pribavljanja i obezbeivanja ovakvih dokaza.

S obzirom na marrutu kriminalnog akta iz oblasti visokotehnolokog kriminala, koja se u kiber prostoru neretko prua i preko teritorije nekoliko kontinenata, pitanje pravilnog postavljanja mesne nadlenosti moe da bude od prvorazrednog znaaja. Ovakve sluajeve viestruke nadlenosti sudova razliitih drava, iskljuivo specifine za cyber53 crime, svojim odredbama nisu regulisali ni KZ ni ZKP.54 Nadnacionalni i transnacionalni karakter visokotehnolokog kriminala u praksi ne implicira iskljuivo probleme u pogledu pravilnog odreivanja mesne nadlenosti. Prikupljanje dokaza u cilju rasvetljavanja kriminalnog akta koji je svoje tragove ostavio na globalnoj raunarskoj mrei i raunarskim sistemima vie kontinenata ili drava jedino je mogue u postupku pruanja meunarodne pravne pomoi. Zbog neprimereno dugog trajanja ovog postupka, u praksi se esto odustajalo od primene odgovarajuih odredaba ZKP-a iz poglavlja XXXII, ak i u situacijama kada je pruanje takve pomoi bilo od neprocenjive vanosti za ishod samog postupka. ekanje odgovora po upuenim zamolnicama u trajanju od po dve i vie godina obesmiljavalo je ne samo korienje ovog pravnog instituta ve i same krivine postupke u kojima je trebalo da bude primenjen.

53 54

Engleska re izvedena od grke / kybernetes upravlja, pilot, kormilar. U duhu srpskog jezika pravilno je izgovarati kiber. Takva situacija, gde bi vie od jedne drave moglo da zahteva nadlenost, moe biti posebno esta u sluajevima napada na informacione sisteme, kao to su, na primer, napadi virusa i drugih malicioznih programa koji istovremeno mogu da nanesu tetu velikom broj informacionih sistema na globalnom nivou.

85

Zakon o pruanju meunarodne pravne pomoi u krivinim stvarima,55 ijim su donoenjem stavljene van snage odredbe ZKP-a koje se tiu postupka za pruanje meunarodne pravne pomoi i izvrenje meunarodnih ugovora u krivinopravnim stvarima, propustio je da regulie specifine aspekte pruanja meunarodne pravne pomoi u krivinim stvarima iz oblasti visokotehnolokog kriminala u kojoj je, vie nego u bilo kojoj drugoj, brzina56 u postupanju od presudnog znaaja za uspeno voenje krivinog postupka. Osim to je prevideo postojanje mree 24/7,57 zakon je propustio da predvidi i upotrebu modernih naina komuniciranja,58 ukljuujui imejl i faks, za upuivanje zahteva (za kojima bi usledila zvanina pisana molba) u hitnim postupcima pruanja meunarodne pravne pomoi kao to su uzajamna pomo u pogledu prikupljanja podataka o saobraaju u realnom vremenu, zaplena i dostava sauvanih raunarskih podataka za potrebe druge drave itd. U tom smislu praksa je pokazala da je zaobilaenje ovako tromih zakona i sporih procedura jedino mogue uspostavljanjem neformalnih kontakata i saradnje, to, naalost, implicira pitanje pravne validnosti na ovaj nain prikupljenih dokaza.

55 56

57

86

58

Slubeni glasnik RS, br. 20/2009. Kao to je ve reeno, priroda podataka relevantnih u visokotehnolokom kriminalu izuzetno je nestabilna i uva se veoma ogranien period (ponekad samo nekoliko minuta). Stoga je brzo reagovanje od kljunog znaaja u izvrenju uzajamne pomoi. Autori Konvencije o VT kriminalu uvideli su da postojei modaliteti policijske saradnje i uzajamne pomoi iziskuju dodatne kanale radi efikasne borbe u raunarskoj eri. Takvo mesto za kontakt bi trebalo da bude u stanju da obezbedi momentalnu pomo u istragama i sudskim postupcima. Do stepena koji garantuje odgovarajue nivoe bezbednosti i autentinosti (uz korienje enkripcije, elektronskog potpisa i sertifikata).

Jedan od potencijalnih procesnopravnih problema svakako bi mogao da bude i problem nekanjavanja i nepostojanja odgovornosti zbog izvrenih krivinih dela iz oblasti VT kriminala lica mlaih od 14 godina.59 Pri postojanju argumentacije koja se tie sve ubrzanijeg polnog i mentalnog sazrevanja ljudskih jedinki, te pri postojanju injenice da su deca uzrasta 13-14 godina, neretko, vrsni poznavaoci korienja IT-a, miljenja smo da bi starosnu granicu krivine odgovornosti trebalo spustiti na odgovarajui kalendarski uzrast, u prilog emu govori i statistika u pogledu kalendarskog uzrasta uinioca krivinih dela uopte. U sklopu navedenog, moralo bi da se preispita i pitanje stvarne nadlenosti sudova za suenje maloletnim licima60 zbog izvrenih krivinih dela iz oblasti VT kriminala, s obzirom na to da u ovom trenutku pozitivnopravnim propisima ona nije data Posebnom odeljenju Okrunog suda u Beogradu za borbu protiv VT kriminala, pred kojim Posebno tuilatvo za VTK postupa. Najzad, ne sporei argumentaciju pravnog stava Vrhovnog suda Republike Srbije, u pravnom stavu iznetom u presudi Kzz. br.10/06 od 16. marta 2006. godine, da radnja izvrenja krivinog dela Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz lana 199 KZ-a opisana u presudi61 mora da bude blie odreena objektom dela, odnosno nazivom autorskog dela i subjektom autorskog prava moramo konstatovati da je isti i pored pozitivne intencije, ipak, implicirao znatne probleme u praksi, koji se moda ne bi mogli okarakterisati kao procesnopravni, ali ozbiljni, u svakom sluaju, jesu. Naime, dosledno sprovodei ovakav stav suda, svi dravni organi koji se bave otkrivanjem, gonjenjem i suenjem zbog krivinog dela iz lana 199 Krivinog zakonika,
59 60 61

Deca koja nisu krivino odgovorna. Kategorija lica od 14 do 18 godina. Dakle, i u optunim aktima tuilatva.

87

duni su da u svojim pismenim aktima navedu sve naslove autorskih dela, pri emu tuilatvo i sud i podatke koji se odnose na ot. subjekte autorskih prava, u vidu nabrajanja njihovih imena, ili naziva distributera na koje su ova prava preneli. U ozbiljnijim sluajevima uline, ili internet piraterije, koji podrazumevaju koliine zaplenjenih optikih diskova od 1.000 do 15.000 komada, dispozitivi optunih akata i presuda znaju da broje po 50 i vie strana. Miljenja smo da je u takvoj situaciji nuno iznai neko razumno reenje, s obzirom na neprimereno troenje vremena i materijalnih resursa. S obzirom na to da se navedeni stav Vrhovnog suda RS ne moe osporiti, reenje se moe iznai u inkorporiranju u procesni zakon odredaba lana 22 novog ZKP-a62 kojim se definie znaenje izraza spis, pismeno, poiljka i drugi dokumenti,63 na koji nain bi prepisi optunih akata tuilatva i odluka suda, osim eventualno izvornika, mogli da budu u celosti, ili samo delom i u elektronskoj formi. U tom smislu ova odredba morala bi pretrpeti odreene izmene, utoliko to bi se u samom tekstu na kraju reenice, iza rei sadrane u spisima, unele rei kao i na prepise optunih akata i odluka suda, ili njihovih delova, osim izvornika koji moraju da budu i u pismenoj formi. Ovakvo reenje uvelo bi na velika vrata primenu elektronskog potpisa i elektronskog sertifikata, to podrazumeva ozbiljnu pripremu za njihovu primenu. U sklopu drugih problema s kojima se u svakodnevnom radu susreu dravni organi na poslu suzbijanja visokotehnolokog kriminala, svakako treba istai i one materijalne, koji se prvenstveno oituju u nepostojanju odgovarajuih uslova rada i adekvatne tehnike opreme. Kao takvi, oni su rezultat jo nedovoljnog postojanja svesti o opasnostima koje VT kriminal nosi i srazmerama tete koju prouzrokuje).
62 63

88

Sa odloenom primenom do 2010, koja nee ni uslediti. Spis, pismeno, poiljka i drugi dokumenti mogu da budu i u elektronskom obliku i sadrani u odgovarajuim nosiocima podataka, kao to su CD, drugi diskovi, magnetne trake i bilo koji drugi nosioci podataka, to se odnosi i na dokaze i isprave sadrane u spisima.

Dosadanja iskustva Srbije u borbi protiv VTK

1. Specijalna policijska jedinica za visokotehnoloki kriminal
Proces osnivanja posebnih organa po Zakonu o osnivanju i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala trajao je dve i po godine. Poslednja karika u tom lancu koja je osnovana jeste Posebna sluba u okviru MUP RS, koja je poela sa radom u aprilu 2008. godine. Poetak njihovog rada obeleen je prvo reavanjem problema broja ljudi i prostornog smetaja, kao i snabdevanjem kompjuterskom opremom. Bez obzira na sve ove probleme, uspeli su da u kratkom periodu ostvare odreene rezultate. Prema posebnom zakonu, oni su pod direktnom ingerencijom posebnog tuioca za visokotehnoloki kriminal, pa su rezultati rada, kao i vrsta krivinih dela za koja su podnoene krivine prijave, uslovljeni nedostatkom stvarne nadlenosti, o kojoj je ve bilo rei u prethodnim poglavljima. Naime, u toku 2008. godine podnete su krivine prijave protiv trideset pet lica, oduzeta su 53 raunara, kao i 49.000 optikih diskova. Karakteristika rada u ovom periodu ogleda se u injenici da se 90 odsto predmeta odnosi na izvrenje krivinog dela iz lana 199 KZ. Meutim, ve za prvih pet meseci 2009. godine, situacija se menja i u statistici se pojavljuju i krivine prijave iz glave Krivinog zakonika, koje se odnose na bezbednost raunarskih podataka.

89

Tako, podnete su krivine prijave za krivino delo Ugroavanje sigurnosti iz lana 138 KZ, Izazivanje rasne, nacionalne i verske mrnje iz lana 317 KZ. Podnete su po dve krivine prijave zbog krivinih dela Raunarska sabotaa iz lana 299 KZ, Neovlaen pristup zatienom raunaru iz lana 302 KZ, kao i Raunarska prevara iz lana 301 KZ. Ono to ve sad moemo da zakljuimo jeste da je povean broj izvrenja krivinih dela Raunarske prevare i zloupotrebe platnih kartica iz lana 225 Krivinog zakonika.

2. Specijalno tuilatvo za visokotehnoloki kriminal

Posebno tuilatvo za borbu protiv visokotehnolokog kriminala ovlaeno je za krivino gonjenje uinilaca krivinih dela visokotehnolokog kriminala koji, u smislu ovog zakona, predstavlja vrenje krivinih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, dok se pod proizvodima u elektronskom obliku posebno podrazumevaju raunarski programi i autorska dela koja mogu da se upotrebe u elektronskom obliku.

Posebno tuilatvo za borbu protiv visokotehnolokog kriminala ovlaeno je za krivino gonjenje uinilaca krivinih dela visokotehnolokog kriminala koji, u smislu ovog zakona, predstavlja vrenje krivinih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku,64 dok se pod proizvodima u elektronskom obliku posebno podrazumevaju raunarski programi i autorska dela koja mogu da se upotrebe u elektronskom obliku. Posebno tuilatvo za borbu protiv visokotehnolokog kriminala je organizaciono formirano kao posebno odeljenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu. Radom Posebnog tuilatva rukovodi posebni tuilac za visokotehnoloki kriminal, koga postavlja republiki javni tuilac iz reda javnih tuilaca i njihovih zamenika koji ispunjavaju uslove za izbor za zamenika okrunog javnog tuioca uz pismenu saglasnost lica koje se postavlja. Posebni tuilac se postavlja na etiri godine i moe da bude ponovo postavljen, a po prestanku funkcije vraa se na funkciju koju je vrio pre postavljenja. Posebni tuilac podnosi pred64

90

lan 2 Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u borbi protiv visokotehnolokog kriminala.

log o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u okviru Posebnog tuilatva, o emu odluku donosi okruni javni tuilac uz prethodnu saglasnost ministra nadlenog za poslove pravosua. Takoe, na predlog posebnog tuioca republiki javni tuilac donosi odluku o upuivanju javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca na rad u Posebno tuilatvo, uz pismenu saglasnost tog lica, na period ne dui od dve godine; upuivanje uz ispunjenje iste procedure moe da bude produeno. Specifinost rada Posebnog tuilatva za visokotehnoloki kriminal ogleda se u stvarnoj i mesnoj nadlenosti koja je koncipirana drugaije u odnosu na tuilatva opte nadlenosti. Naime, mesna nadlenost Posebnog tuilatva prostire se na celoj teritoriji Republike Srbije, dok je stvarna nadlenost takoe specifina i ustanovljena samo za odreena krivina dela. Stvarna nadlenost je definisana lanom 3 Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u borbi protiv visokotehnolokog kriminala i odnosi se na krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka odreenih krivinim zakonom (glava XXVII Krivinog zakonika), kao i na krivina dela protiv intelektualne svojine (glava XX Krivinog zakonika), imovine (glava XXI Krivinog zakonika) i pravnog saobraaja (glava XXXII Krivinog zakonika), kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 500 ili nastala materijalna teta prelazi iznos od 850.000 dinara. Kada doe do saznanja da je u jednom krivinom predmetu re o nekom od pobrojanih krivinih dela, posebni tuilac se u pismenoj formi obraa republikom javnom tuiocu zahtevajui od njega da mu poveri ili prenese nadlenost za postupanje u tom krivinom predmetu. Za obavljanje poslova kojima se ostvaruje osnovna funkcija u okviru Posebnog tuilatva obrazovane su organizacione jedinice: Krivino odeljenje i Sekretarijat u okviru koga postoje unutranje organizacione jedinice pisarnica, daktilo biro, sektor informatike i analitike i sektor za odnose sa javnou. U Krivinom odeljenju se postupa po svim predmetima iz krivinopravne materije, koji spadaju u stvarnu nad-

91

92

lenost Posebnog tuilatva od poetka pretkrivinog postupka do zavretka glavnog pretresa, kao i u postupcima po pravnim lekovima. Pored posebnog tuioca za visokotehnoloki kriminal, u Krivinom odeljenju sada postupaju tri zamenika posebnog tuioca iako je po sistematizaciji predvieno da postupa sedam zamenika. Razlog tome je u nedostatku slubenih prostorija sa kojima se suoava Posebno tuilatvo. Naime, prostorije Posebnog tuilatva trenutno se nalaze u okviru slubenih prostorija Okrunog javnog tuilatva u Beogradu. Ovakva situacija ne odgovara prostornim potrebama Posebnog tuilatva zbog ega nije mogue u potpunosti popuniti sistematizaciju radnih mesta odobrenu od strane ministra pravde i predvienu kadrovskim planom. Navedena situacija se negativno odraava na popunjenost zamenika tuilaca i tuilakih saradnika, ali i na administrativno osoblje. Usled toga, normativne i analitike poslove preuzima posebni tuilac uz pomo sekretara, a sekretar obavlja i poslove administrativno-tehnikog sekretara imajui u vidu da ovo radno mesto jo nije popunjeno. Takoe, posebni tuilac obavlja i sve poslove koji se odnose na kontakte sa javnou, a u njegovom odsustvu ove poslove obavlja prvi zamenik posebnog tuioca. Navedeni poslovi se inae nalaze u okviru Sektora za odnose sa javnou, koji e biti formiran nakon reavanja pomenutih problema. Konano, Posebno tuilatvo ne raspolae ni odgovarajuim prostorom za prijem i skladitenje predmeta koji su oduzeti od izvrilaca krivinih dela visokotehnolokog kriminala i koji slue kao dokaz u krivinom postupku. Primera radi, policijski slubenici koji rade na otkrivanju uinilaca krivinih dela visokotehnolokog kriminala su u toku 2008. godine od izvrilaca oduzeli ukupno 53 raunara, 48.400 optikih nosaa slike i zvuka na kojima se nalazi ukupno 171.160 autorskih dela, to takoe prua dobru sliku sa kakvim problemom se suoava Posebno tuilatvo zbog nedostatka adekvatnog prostora. Radi reavanja predmetnog problema od strane nadlenih institucija, Posebno tuilatvo je primilo na korienje slubene prostorije za koje oekujemo da e po odobrenju potrebnih finansijskih sredstava i renoviranja u toku 2009. godine biti i useljene.

to se tie broja i strukture krivinih predmeta koji se nalaze u radu u Posebnom tuilatvu, ukupan broj predmeta zaveden u upisnicima za 2008. godinu jeste 184, dok su krivine prijave podnete protiv 166 lica, to predstavlja znatan porast u odnosu na 2007. i broj od 122 lica. Zahtevi za sprovoenje istrage podneti su protiv 147 lica, to je porast u odnosu na 2007. godinu i broj od 62 lica, dok je optunica podignuta protiv 74 lica, to je takoe porast u odnosu na 21 lice protiv kojih je u toku 2007. godine podignuta optunica. Struktura krivinih dela za koja Posebno tuilatvo preduzima krivino gonjenje pokazuje da se protiv 137 lica vodi postupak zbog krivinih dela protiv intelektualne svojine, protiv 10 lica zbog krivinih dela protiv imovine, a protiv 17 lica zbog krivinih dela protiv bezbednosti raunarskih podataka. Vidljivo je da se pretean broj krivinih predmeta u kojima postupa Posebno tuilatvo odnosi na krivina dela iji je objekat zatite autorsko delo. Najvei broj ovih krivinih predmeta odnosi se na neovlaeno umnoavanje i stavljanje u promet zakonom zatienih autorskih dela.65 Razlog tome je u injenici da izvrilac ovih krivinih dela moe da bude svako lice, da nisu potrebna specijalizovana znanja iz oblasti informacionih ili komunikacionih tehnologija, te da su sredstva za izvrenje ovih krivinih dela jeftina i lako dostupna svima. Navedeni statistiki podaci, meutim, ne pruaju pravu sliku o aktivnostima Posebnog tuilatva na rasvetljavanju izvrenih krivinih dela visokotehnolokog kriminala na teritoriji Republike Srbije s obzirom na manjkavost posebnog zakona kojim je odreena stvarna nadlenost posebnog tuilatva. Naime, u stvarnu nadlenost nisu ula krivina dela falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica66 i internet pedofilije, odnosno krivino delo prikazivanje pornografskog materijala i iskoriavanje dece za pornografiju,67 koja po svojoj prirodi i nainu izvrenja svakako spadaju u stvarnu nadlenost Posebnog
65 66 67

lan 199 Krivinog zakonika Republike Srbije. lan 225 Krivinog zakonika Republike Srbije. lan 185 Krivinog zakonika Republike Srbije.

93

tuilatva. Stoga, od strane tuilatva podneta je inicijativa Ministarstvu pravde radi izmene Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala u pravcu proirenja stvarne nadlenosti. Pored toga, u pogledu krivinih dela protiv intelektualne svojine nadlenost Posebnog tuilatva preplie se sa nadlenou tuilatava opte nadlenosti imajui u vidu da ukoliko je re o koliini ispod 500 komada autorskih dela, postupaju tuilatva opte nadlenosti, a ukoliko je u pitanju koliina od preko 500 komada ili priinjena teta u iznosu od preko 850.000 dinara, postupa Posebno tuilatvo. Radi ilustracije obima posla Posebnog tuilatva u pretkrivinom postupku i sagledavanja uestalosti izvrenja krivinih dela visokotehnolokog kriminala, prema podacima Ministarstva unutranjih poslova, u toku 2008. godine izvreno je ukupno 1.313 krivinih dela visokotehnolokog kriminala, a ukupno 639 lica je prijavljeno da su izvrila neko od krivinih dela ove vrste kriminala.

3. Dosadanja sudska praksa

Ono to se moe primetiti u dosadanjoj sudskoj praksi posebnog sudskog Vea za borbu protiv visokotehnolokog kriminala jeste da se najvei broj krivinih predmeta odnosi na krivina dela protiv intelektualne svojine, u kojima je objekat zatite autorsko delo, i to na krivino delo neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz lana 199 Krivinog zakonika Republike Srbije.

Sudska praksa Vea za borbu protiv visokotehnolokog kriminala Okrunog suda u Beogradu pre svega je odreena zakonom postavljenim okvirom, odnosno odredbama kojima je regulisana stvarna nadlenost ovog suda za suenje krivinih dela visokotehnolokog kriminala. Ono to se moe primetiti u dosadanjoj sudskoj praksi posebnog sudskog Vea za borbu protiv visokotehnolokog kriminala jeste da se najvei broj krivinih predmeta odnosi na krivina dela protiv intelektualne svojine, u kojima je objekat zatite autorsko delo, i to na krivino delo neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz lana 199 Krivinog zakonika Republike Srbije.68 U pogledu ostalih krivinih dela iz oblasti visokotehnolokog kriminala koja su predmet
68

94

Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05, 107/05.

sudskog postupka, najzastupljeniji su prevara iz lana 208 KZ, 69 u kojoj se kao sredstvo izvrenja krivinog dela pojavljuje raunar, raunarska prevara iz lana 301 KZ, raunarska sabotaa iz lana 299 KZ i neovlaen pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka iz lana 302 KZ. U pogledu krivinog dela neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava moe se rei da je najzastupljeniji oblik izvrenja ovog krivinog dela koji je bio predmet presuenja suda neovlaeno umnoavanje, dranje radi stavljanja u promet i stavljanje u promet neovlaeno umnoenih primeraka autorskih dela snimljenih na optike nosae slike i zvuka u vidu CD-ova i DVD-ova u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe ili drugoga. Najei oblici stavljanja u promet su u vidu uline prodaje i prodaje oglaavanjem preko interneta. U sluajevima prodaje putem interneta, uinilac ovog krivinog dela oglaava se na internet sajtovima ostavljajui kao kontakt adresu elektronske pote ili broj mobilnog telefona, koji slue za naruivanje autorskih dela, pa po prijemu narudbe vri neovlaeno umnoavanje naslova autorskih dela na prazne optike nosae slike i zvuka, najee na svom personalnom raunaru na adresi prebivalita ili boravita. Nabavljanje autorskih dela koja su predmet stavljanja u promet vri se takoe putem interneta preko bit torrenta ili rapdishare mree, ili kupovinom legalnih kopija u za to ovlaenim prodavnicama. Ovako neovlaeno umnoeni primerci autorskih dela naruiocima se dostavljaju korienjem usluga JP PTT Srbije plaanje pouzeem, odnosno podizanje novca nakon prijema obavetenja o zavrenoj isporuci u poslovnicama JP PTT-a. Predmet presuenja ovih sudskih postupaka su samo lica koja stavljaju u promet primerke autorskih dela ili uestvuju u radnji izvrenja kroz neki od oblika saizvrilatva, dok lica koja su naruioci nisu obuhvaena ovakvim krivinim postupkom, s obzirom na to da samo posedovanje ovako neovlaeno
69

Krivini zakonik.

95

Za krivino delo prevare, u kome se kao sredstvo izvrenja koristi raunar, karakteristino je da uinilac najee putem interneta lano prikazuje odreene injenice koje oteenog dovode u zabludu i na taj nain ga navodi da izvri odreenu radnju na tetu svoje ili tue imovine, a sve u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

umnoenih primeraka autorskih dela nije inkriminisano krivinim zakonodavstvom. to se tie broja autorskih dela koja su predmet izvrenja ovog krivinog dela, u sluaju uline prodaje obino je re o nekoliko stotina komada, dok je u sluaju stavljanja u promet putem interneta broj daleko vei i kree se od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada komada. Najvei do sada pronaeni broj neovlaeno umnoenih primeraka autorskih dela stavljenih u promet, koji je bio predmet sudskog postupka, jeste 28.800 komada. Za krivino delo prevare, u kome se kao sredstvo izvrenja koristi raunar, karakteristino je da uinilac najee putem interneta lano prikazuje odreene injenice koje oteenog dovode u zabludu i na taj nain ga navodi da izvri odreenu radnju na tetu svoje ili tue imovine, a sve u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi. Za krivina dela raunarske prevare i raunarske sabotae karakteristian nain izvrenja, koji je bio predmet sudskih postupaka, jeste da se unoenjem netanog podatka, ili brisanjem ili izmenom podataka, utie na elektronsku obradu podataka, u nameri da se u sluaju raunarske prevare pribavi protivpravna imovinska korist, a u sluaju raunarske sabotae onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade ili prenosa podataka znaajnih za dravne organe, javne slube, preduzea ili druge subjekte.

96

Sadraj
Curriculum za obuku sudija, tuilaca i pripadnika policije iz oblasti visokotehnolokog kriminala ....................5 PRVI DAN................................................................................................................................................................7 1. Pojam visokotehnolokog kriminala, osnovni pravni i tehniki pojmovi vezani za visokotehnoloki kriminal ................................................................................................................7 2. Kategorije krivinih dela koja se mogu smatrati delima visokotehnolokog kriminala u uem i irem smislu; uporednopravna praksa u ovoj oblasti......................................................................8 3. Granini sluajevi visokotehnolokog kriminala; uoavanje obeleja koja odreenim delima daju svojstvo visokotehnolokog kriminala; uporednopravna praksa u ovoj oblasti ...................................9 4. Domai propisi koji reguliu borbu protiv visokotehnolokog kriminala................................................ 10 DRUGI DAN.......................................................................................................................................................... 12 1. Meunarodni instrumenti na polju borbe protiv visokotehnolokog kriminala, sa posebnim osvrtom na aktivnosti EU ........................................................................................................ 12 2. Procesnopravni i drugi problemi pri gonjenju za poinjena dela visokotehnolokog kriminala, sa osvrtom na odnos ljudskih prava i ove vrste kriminala .......................................................................... 13 3. Dosadanja iskustva Srbije na suzbijanju VTK najznaajniji sluajevi, statistiki podaci, pravci daljih aktivnosti u ovoj oblasti ............................................................................................................ 14 4. Studija sluaja............................................................................................................................................ 15 Ciljevi treninga ........................................................................................................................................................ 17 Pojam VTK............................................................................................................................................................... 21 Kategorije krivinih dela iz oblasti VTK ................................................................................................................. 23 Spamming, Cookies, Adware/Spyware ................................................................................................................. 25 Zakonski okvir......................................................................................................................................................... 28 Ujedinjene nacije .................................................................................................................................................... 37

Savet Evrope........................................................................................................................................................... 40 Evropska unija ........................................................................................................................................................ 68 Specifinosti procesuiranja dela visokotehnolokog kriminala .......................................................................... 77 Dosadanja iskustva Srbije u borbi protiv VTK..................................................................................................... 89 1. Specijalna policijska jedinica za visokotehnoloki kriminal.................................................................... 89 2. Specijalno tuilatvo za visokotehnoloki kriminal ................................................................................. 90 3. Dosadanja sudska praksa ....................................................................................................................... 94