Filozofija Dona Loka

Don Lok je poznati engleski filozof, koji je iveo krajem 17. veka i poetkom 18.veka, pripadao je empirizmu1, i znaajan je u istoriji filozofije po osnivanju teorije saznanja-gnoseologije, kao filozofske discipline. Njegovo najpoznatije delo je:Ogled o ljudskom razumu u kome iznosi shvatanja vezana za proces saznavanja sveta, upravljajui ih protiv Dekartove teorije o postojanju uroenih ideja2. Da bi objasnio proces spoznaje, Lok upotrbljava termin tabula rasa3, kao metaforu za ljudsku svest. Kada ovek doe na svet, on ne poseduje nikakva uroena saznanja, ve je njegova svest potpuno prazna, kao neispisan list hartije, bez ikakvih saznanja, koji bivapopunjen, tokom iskustvene spoznaje. Tokom ivljenja i iskustvenog primanja sadraja iz spoljanjeg sveta, naa svest biva ispunjena saznanjima. Otuda pozata Lokova maksima: Nieg nema u razumu, a da pre toga nije bilo u iskustvu.

Postoje dva izvora odakle naa svest dobija saznanja(ideje): Iz spoljanjeg sveta-ideje senzacije Iz unutranjosti-ideje refleksije

Ideje mogu biti proste i sloene. -proste ideje dobijamo na onovu grae naeg iskustva i saznanja, bez aktivnog uea naeg razuma(tvrdo, oblik, zvuk, ukus...), - a sloene ideje na osnovu poreenja ili kombinovanja vie prostih ideja (udaljenost, zapremina, zlato, voda). Na osnovu ovakve filozofije, saznanje oveka jeste proces opaanja neslaganja ili slaganja ideja koje svest dobija.

1 2

Filozofski pravac koji podrazumeva spoznaju sveta,primarno na osnovu iskustva(empirija). Ideja-svako saznanje, svaki opaaj koji primamo ulima 3 Neispisana ploa, prazna tabla