ta mladi ljudi vole, ele i trae 2011. u Beogradu?

SADRAJ
UVOD 3 PREDMET I CILJEVI ISTRAIVANJA 5 METOD Instrument 5 Tok ispitivanja 6 Struktura uzorka 7 REZULTATI Preferencije beogradskih srednjokolaca 9 Uestalost pohaanja programa van redovne nastave 14 Procena dosadanjeg iskustva 19 Konceptualni i organizacioni aspekti programa 21 Slobodno vreme: Kad bih mogao/mogla da biram... 24 ZAKLJUNA RAZMATRANJA I PREPORUKE 25 Literatura 28 Upitnik 29

UVOD
Mladi u Republici Srbiji u XXI veku su aktivni i ravnopravni uesnici u svim oblastima drutvenog ivota i imaju jednaka prava i mogunosti za puni razvoj svojih potencijala istaknuto je u viziji Nacionalne strategije za mlade koju je Vlada Republike Srbije usvojila 9. maja 2008. godine. Pored opsene analize problema sa kojima se mladi u Srbiji suoavaju, detektovano je 11 optih ciljeva meu kojima posebno mesto zauzimaju razvijanje i stimulisanje izuzetnih ispoljavanja mladih, njihovo aktivno uee u drutvenom ivotu i obezbeivanje uslova za kvalitetno provoenje slobodnog vremena. Za psihiki i socijalni razvoj mladih veoma je vano kako provode i strukturiu slobodno vreme i kako biraju aktivnosti van redovnih kolskih obaveza koje omoguuju njihovo uee u javnom ivotu, kulturi, sportu, zabavi, dodatnim obrazovnim programima, medijskom prostoru, spontanim okupljanjima i strukturisanim oblicima druenja. Nain na koji koriste slobodno vreme i struktura aktivnosti su posebno vani u uzrastu od 13-18 godina zbog specifinih razvojnih potreba koje se tada javljaju. Period adolescencije karakteristian je po razvoju formalnog miljenja hipotetikodeduktivnog karaktera koje dozvoljava odvajanje od konkretne realnosti i mogunost kombinatorike (Piaget & Inhelder, 1969). Miljenje adolescenta odlikuje se refleksijom i sklonostima da usvaja principe, gradi sisteme i teorije koje mu omoguavaju moralno i intelektualno uklapanje u svet odraslih. Sa polaskom u srednju kolu, kree stadijum verifikacije interesovanja, kada se mladi ljudi odriu nespecifinog interesovanja za sve (Tyler, 1955, prema Panti, 1981), i poinju da se isprobavaju u odreenim uim oblastima, to podrazumeva prihvatanje jednih, ponekad sa veliki oduevljenjem, ili pak odbacivanje drugih. Slobodno vreme se koristi upravo za testiranje specifinih interesovanja u odnosu na line sposobnosti i zahteve realnosti. Istovremeno, razvijaju se oseanja koja se odnose na ideale, a posledino i ogromna energija usmerena na reformisanje drutva. Ponekad su ideje iracionalne ali je zato reformatorski duh adolescenata, uvek i svuda, bio jedan od najvanijih faktora u procesu drutvene evolucije. Pitanje je samo kom aspektu drutva e biti poklonjena ta dragocena mladalaka panja, i hoe li uopte biti iskoriena. To je ono to svakako znamo i moemo tumaiti oslanjajui se na razvojne potrebe adolescenata u svim vremenima i kulturama. Ono to ne znamo ostaje uslovljeno dobom i kontekstom, jer svaka nova generacija obiluje specifinostima koje izranjaju iz kulturnih koliko i konkretnih istorijskih datosti. Takav je sluaj i sa novom Z generacijom (osobe rodjene od 1994-2009) koja zbunjuje istraivae irom sveta u njihovim pokuajima da protumae kako aktuelne drutvene turbulencije i prodor novih tehnologija utiu na potrebe i interesovanja te prve digitalne generacije. U kojoj meri i na koji nain se menjaju njihove sklonosti i stremljenja? Postoje li karakteristini obrasci ponaanja? Da li prodor novih tehnologija u potpunosti odreuje njihov generacijski profil, ili su preferencije mahom uslovljene lokalnim ili ak mikro kontekstom? Konano, ta mladi ljudi vole, ele i trae 2011. u Beogradu? Kako provode slobodno vreme i kako se provode? Malo je izvedenih istraivanja u Srbiji koja su temeljno i sistematino ispitivala na koji nain mladi provode slobodno vreme i do koje mere su motivisani za bilo koji vid kreativne akcije. U jednom od retkih koje je sprovedeno 2007. godine od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, pokazano je da skoro polovina srednjokolaca u Vojvodini, ak 47%, provodi slobodno vreme sa vrnjacima u spontanim vidovima druenja. Pored toga, slobodno vreme najee provode uz medijske i digitalne igrake kao to su mobilni telefoni, kompjuteri i televizori, a tek svaki peti se bavi sportom, neznatan broj ita i prati kulturna deavanja dok su kreativne aktivnosti potpuno zanemarene (Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, 2007). Rezultati se nadovezuju na zakljuke istraivaa iz beogradskog Instituta za psihologiju koji su, otprilike u isto vreme, pratili svakodnevicu mladih u Srbiji, ispitujui strukturu kulturne potronje (Institut za psihologiju, 2007). Prema dostupnim podacima, 50% srednjokolaca u Republici Srbiji skoro nikada ne poseuje muzeje ili pozorita, oko 15% poseuje ih par puta godinje a samo 3-4% mladih ini redovnu publiku kulturnih zbivanja. Najuestaliji vid 3

kulturne potronje vezan je za gledanje televizije, ak 95 % mladih prati program 2-3 sata dnevno, potom slede sluanje muzike, posete bioskopima i koncerti. ita se veoma malo: tokom raspusta veina srednjokolaca ne proita nijednu knjigu. Kada je re o kreativnom izraavanju i razvoju razliitih umetnikih vetina, rezultati zaprepauju: samo 2,5 % mladih je aktivno u ovom polju. Kako je pokazano, vrsta i uestalost kulturne potronje uslovljena je socioekonomskim statusom roditelja, uzrastom, polom, uspehom u koli, mestom porekla i prebivalita. U skladu sa oekivanjima, kulturna ponuda veih gradova uslovljava intenzivniju kulturnu potronje. Kako su uzorci bili reprezentativni i relativno veliki, rezultate svakako moemo primeniti u razumevanju i analizi potreba beogradskih srednjokolaca, iako je razumno pretpostaviti da je, usled poveane ponude, kulturna potronja u Beogradu znaajno vea nego na republikom nivou. Ipak, ostaje pitanje zbog ega je tako mali broj mladih ljudi ukljueno u programe koji omoguuju kreativno ispoljavanje. Da li su mladi prosto nezainteresovani za umetnost i razliite stvaralake programe, ili pak nisu dobro informisani? Ima li takvih programa dovoljno u naem okruenju? Napraviemo kratak osvrt na saradnju dravnih organa i udruenja graana koji su primarno fokusirani na programe iz oblasti omladinske politike. Svake godine, Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije oglaava redovne konkurse za finansiranje projekata u oblasti omladinske politike. Prvi takav konkurs aktuelnog Ministarstva objavljen je u septembru 2007. godine, a do sada ih je ukupno bilo 39. Na osnovu rezultata konkursa, Ministarstvo je finansiralo skoro 500 programa u saradnji sa vie od 250 udruenja graana i omladinskih organizacija. Konkursi su bili usmereni ka izradi i sprovoenju optih i specifinih ciljeva Nacionalne strategije za mlade, ka podsticanju meunarodne saradnje u omladinskoj politici, afirmaciji zdravih stilova ivota, popularisanju volonterizma i drugim aktivnostima predvienim na osnovu usvojenog Akcionog plana iz januara 2009. Istovremeno, na gradskom nivou, sprovode se posebni konkursi u nadlenosti Sekretarijata za sport i omladinu Skutine Grada, na osnovu kojih se realizuju godinji programi za mlade, mahom posveeni stvaralakim i sportskim aktivnostima beogradskih uenika. Samo tokom 2010. u Beogradu, podrano je 27 programa tokom kolske godine i 67 tokom letnjeg i zimskog raspusta, vrlo raznorodnih po tematskim i konceptualnim okvirima. Ponuda je bila neobino arolika. Podrani omladinski programi pokrivali su razliite umetnike discipline i pristupe: od kole tradicionalnog veza i kaligrafije do oglednih klubova umetnikog aktivizma. Kada se pored toga uzme u obzir opravdana sumnja da veliki broj udruenja realizuje programe za mlade bez podrke Ministarstva i Sekretarijata (precizni podaci nisu dostupni), lako je zakljuiti da broj izvedenih programa nije zanemarljiv. ak i pod pretpostavkom da njihov kvalitet varira i da programi nisu proporcionalno rasporeeni na itavoj teritoriji Beograda i Srbije, brojne su i raznovrsne inicijative koje organizacije civilnog drutva pokreu i ve godinama sprovode za mlade uzrasta od 13-18 godina. Zasnivaju se na savremenim metodama, vode ih kvalitetni i posveeni strunjaci, ali i pored toga deava se da je odziv mladih kojima su programi namenjeni veoma slab. Veini mladih nedostaju informacije o programima koje mogu pohaati (ONO/Tim, 2006), koliko i motivacije da se ukljue u dostupne aktivnosti, kao to kreatorima programa manjkaju informacije o preferencijama mladih i njihovom dosadanjem iskustvu u javnom ivotu Grada. Tako dolazimo do svojevrsne pat pozicije. Sa jedne strane su mladi, veinom nezadovoljni mogunostima koji im se u drutvu nude, kako u pogledu programskih aktivnosti tako i prostora za kreativno ispoljavanje i javno delovanje (Markovi i Kijevanin, 2004). Sa druge strane su strunjaci u domenu rada sa mladima, inicijatori brojnih, esto veoma zanimljivih i inovativnih programa koji ne uspevaju da privuku panju ciljane populacije tako da programi ostaju nedovoljno poseeni, a resursi neiskorieni. Ostaje veliki rascep nepoznavanja i neprepoznavanja, kao i ogromna koliina slobodnog vremena koje zjapi prazno uprkos kreativnom potencijalu koji eka sa obe strane. Zato je nuno ispitati kakva je struktura interesovanja kod mladih u pogledu razliitih programa koji omoguuju razvoj kreativnosti, koji faktori uslovljavaju preferencije, kako programi treba da budu koncipirani da bi istovremeno odgovorili na razvojne potrebe ali i specifine sklonosti beogradskih srednjokolaca, kojih programa u okruenju u ovom trenutku nema dovoljno i kako strunjaci mogu najadekvatnije da izau u susret zahtevima nove Z generacije koju esto nazivaju tihom, jer uronjenost u digitalne medija njihov glas ini sve daljim, a prisustvo sve manje vidljivim. 4

PREDMET I CILJEVI ISTRAIVANJA

Predmet ovog istraivanja su preferencije beogradskih srednjokolaca u odnosu na programe koji su usmereni na razvoj kreativnosti, kao i u odnosu na druge programske sadraje koji omoguuju izuzetna postignua mladih. Glavni istraivaki ciljevi su: utvrditi stepen interesovanja mladih za razliite umetnike discipline i druge aktivnosti koje nisu zastupljeni u okviru redovne nastave, u zavisnosti od tipa kole, pola, uzrasta, lokacije i prethodnog iskustva; ispitati uestalost pohaanja programa, profil programa koji su najvie zastupljeni (u itavom uzorku, i u odnosu na lokaciju kole), profil programa koji srednjokolcima nedostaju, aktuelne izvore informisanja, kao i razloge zbog kojih programi nisu pohaani; ispitati kako mladi procenjuju svoja dosadanja iskustva sa programima i koliko su zadovoljni; ispitati preferencije konceptualnog okvira u zavisnosti od discipline odn. vrste sadraja, kao i stavove mladih prema finansijskoj participaciji za uee u razliitim programima; ispitati koji su poeljni naini provoenja slobodnog vremena i koliko su beogradski srednjokolci usmereni ka stvaralakom ivotnom stilu.

Iako su glavni istraivaki ciljevi fokusirani na sklonosti mladih prema programima u oblasti umetnosti, u dodatnim analizama praene su i njihove sklonosti prema sportskim aktivnostima i drugim sadrajima koji mogu uticati na razvoj njihovih kreativnih potencijala.

METOD
Istraivanje je sprovedeno na teritoriji Beograda tokom drugog polugodita kolske 2010/11. Sakupljanje podataka organizovano je u saradnji sa strunim saradnicima iz 11 beogradskih kola, u periodu od mesec i po dana, od 1. aprila do 15. maja 2011.

Instrument
Za potrebe istraivanja konstruisan je upitnik u kome su bili zastupljeni razliiti tipovi pitanja. Najvie je bilo pitanja koja sadre skale procene ili ponuene odgovore, ali bilo je i otvorenih, i kombinovanih pitanja. Prva celina u upitniku sastojala se od pitanja posveenih sociodemografskim podacima (pol, uzrast, mesto stanovanja, tip kole, obrazovanje roditelja) i proceni imovnog stanja. 5

Drugu celinu inila su pitanja fokusirana na dosadanje iskustvo srednjokolaca sa programima van redovne kolske nastave. Pored liste za obeleavanje svih pohaanih programa u proteklih 2 godine, ukljueno je 4 pitanja zatvorenog tipa koja su se odnosila na uestalost pohaanja, stepen zadovoljstva, najee koriene izvore informacija i eventualne razloge zbog kojih programi nisu pohaani. Uz to, u ovu celinu ukljuena su jo tri pitanja otvorenog tipa u kojima su uenici mogli da navedu koji programi nedostaju u njihovom okruenju ili im nisu dostupni, zatim da opiu ta im se najvie svidelo u programima koje su pohaali, ali i da iskau svoje primedbe odnosno da navedu ta je, po njihovom miljenju, u programima trebalo da bude drugaije. Pitanja otvorenog tipa ubaena su kao evaluativna alatka koja moe pruiti korisne informacije za inicijatore prilikom koncipiranja buduih programa. Treu celinu inile su skale procene za merenje stepena interesovanja prema razliitim programskim sadrajima. Za svaku umetniku disciplinu odnosno za svaku oblast, istaknuta je petostepena skala (1-5), a ispitanici su, zaokruivanjem po jednog podeoka na svakoj skali, procenjivali koliko su zainteresovani za ponueni program. Ocena 5 oznaavala je najvii stepen interesovanja dok je ocena 1 oznaavala odsustvo interesovanja za odreenu oblast. Od ukupno 15 skala, 6 skala se odnosilo na razliite umetnike discipline (likovne, izvoake, primenjene), dok se jo 9 odnosilo na druge aktivnosti kao to su sportovi (grupni, individualni, ekstremni, borilaki), zatim nauni, ekoloki, kompjuterski, debatni i psiholoki programe. Ovom delu upitnika prikljueno je jo dva pitanja sa ponuenim odgovorima vezana za koncepciju i nain organizovanja programa, odnosno eventualnu finansijsku participaciju za uee u programima koji im se dopadaju. Tako su uenici imali prilike da iskau svoje stavove o plaanju programa kao i o metodskom okviru koji smatraju najdekvatnijim (kola, radionica, takmienje). Kao dodatak ukljueno je pitanje koje se odnosi na naine provoenja slobodnog vremena. Pitanje je sadralo listu od 18 moguih naina za provoenje slobodnog vremena. Na pitanje Kada bi mogao/mogla da bira, kako bi eleo da provodi slobodno vreme?, uenici su imali zadatak da obelee tri od 18 ponuenih odgovora, ili da kratko opiu svoj odgovor koji nije prethodno naveden. U listu ponuenih naina uvrteni su odgovori poput Da spavam, Da se viam sa vrnjacima, Da idem u kupovinu, Da se doterujem, ali i razliiti oblici kulturne potronje, kao na primer Da itam knjige ili Da idem u pozorite. U listu su ukljueni i oblici kreativnog ispoljavanja kao to su Da piem, slikam, sviram ili pravim neto novo ili, na primer Da pohaam programe za mlade. U instrukciji je insistirano na izboru tri najpoeljnije opcije kako bi slika o orijentaciji srednjokolaca bila to jasnija. Pitanje je ukljueno kako bismo posredno ispitali vrednosnu orijentaciju mladih i njihovu usmerenost ka stvaralakom ivotnom stilu. U pripremi upitnika, ukljueno je 10 srednjokolaca koji su uestvovali u razradi istraivanja i istraivaima sugerisali formulacije odreenih pitanja, kao i ponuenih odgovora (Prilog 1).

Tok ispitivanja
Prikupljanje podataka izvreno je uz pomo upitnika koji su uenici popunjavali tokom jednog kolskog asa. Obueni anketari imali su zadatak da uenike animiraju i obezbede njihovo aktivno uee. Stoga je uvodno uputstvo sadralo kratak opis svrhe istraivanja i poziv uenicima da iskau svoje stavove i potrebe kako bi budui programi za mlade bili u skladu sa njihovim zahtevima, uz isticanje da su posebno odabrani za ovaj zadatak na nivou kole i da je anketa anonimna tako da mogu biti potpuno iskreni i otvoreni. Nakon uvodnog uputstva uenici su pozvani da pristupe popunjavanju. Kada bi uenik imao pitanje ili izvesnu nedoumicu o znaenju odreenog zadatka, anketar bi mu prilazio i davao kratko dodatno objanjenje. Iako je anketiranje bilo ogranieno na trajanje jednog kolskog asa, svi ispitanici u istraivanju (uz dva izuzetka) su popunili upitnik za manje od 30 minuta. 6

Struktura uzorka
Istraivanje je izvedeno na stratifikovanom uzorku od 555 uenika i uenica prvog i drugog razreda beogradskih srednjih kola: 244 iz 5 gimnazija i 311 iz 6 strunih kola (turistikog, tehnikog, medicinskog, ekonomskog, vazduhoplovnog i poljoprivrednog usmerenja). Bilo je ukupno 268 mladia i 287 devojaka . Od toga, 272 pohaaju prvi razred, a 283 drugi. Voeno je rauna da izabrane kole budu vezane za razliite teritorijalne celine: 2 kole su bile izabrane sa teritorije Novog Beograda i Zemuna (1 gimnazija i 1 struna), 2 kole su bile iz strogog centra grada (1 gimnazija i 1 struna), 4 kole izabrane su sa razliitih optina iz ireg centra grada (2 gimnazije i 2 strune / Vodovac, Zvezdara, Savski venac) dok su tri kole izabrane iz predgraa (2 strune / eleznik i Padinska skela, i 1 gimnazija / Mladenovac). Iz svake kole je odabrano jedno odeljenje prvog razreda (godite 1995) i jedno odeljenje drugog razreda (godite 1994).

Veina je izjavila da su im roditelji vieg i visokog obrazovanja, zatim da su zavrili srednju kolu, dok je relativno mali broj roditelja delimino ili u potpunosti zavrilo samo osnovnu kolu. Vii stepen obrazovanja je karakteristian za roditelje beogradskih srednjokolaca koji pohaaju etvorogodinju nastavu to je evidentirano i u prethodnim istraivanjima, tako da ovaj podatak treba imati u vidu prilikom eventualnih generalizacija i analize rezultata u irem kontekstu. 7

Priblino polovina ispitanika procenjuje svoje imovno stanje kao dobro, oko treine procenjuje svoje stanje kao srednje, dok iznenauje relativno visok procenat srednjokolaca koji stanje procenjuje kao odlino, a veoma nizak procenat onih koji smatraju da je njihova situacija loa ili ak oajna. Koliko god da iznenauju procene imovnog stanja u odnosu na aktuelnu ekonomsku krizu, treba voditi rauna o psiholokoj realnosti srednjokolaca, posebno prilikom tumaenja njihovih stavova o eventualnoj finansijskoj participaciji za uee u pojedinim programima.

REZULTATI
U statistikoj obradi primenjena je multivarijantna analiza varijanse, kao i analiza uestalosti odreenog tipa odgovora kod kvalitativnih podataka. Rezultati e biti prikazani po redu izabranih istraivakih ciljeva.
grafik 5

1. Preferencije beogradskih srednjokolaca a. Umetnost

Kada posmatramo uzorak u celini, meu srednjokolcima su najpopularnije izvoake i video umetnosti dok je stepen interesovanja za knjievnost i primenjene umetnosti relativno nizak. Dakle, od svih umetnosti srednjokolce najvie privlae pozorite, ples, muzika i video odnosno filmska umetnost. Iznenauje relativno visok stepen interesovanja za umetniku oblast koju najmanje poznaju ili ne poznaju uopte, kao to je viemedijska umetnost (u upitniku opisana kao program u kome se kombinuje vie razliitih umetnosti). Ovaj podatak govori ne samo o generacijskoj radoznalosti ve i o specifinoj otvorenosti za nova iskustva, a moda i o pretpostavci ispitanika da je viemedijska umetnost na neki nain povezana sa novim tehnologijama koje su im izuzetno bliske. Utvrene su znaajne razlike po polu, razredu, lokaciji i tipu kole, kao i po prethodnom iskustvu. Devojke otkrivaju vii stepen interesovanja prema svim umetnikim displinama [F(6,548) = 36,66; p<.001] to je posebno upeatljivo kod izvoakih i primenjenih umetnosti, ali i kod viemedijske. Mladii su daleko manje zainteresovani za umetnost u ovom uzrastu, a najvii stepen interesovanja pokazuju prema filmu, videu i fotografiji.

Sasvim neoekivano, dve od est umetnikih disciplina su osetljive na uzrast. Naime, uenici drugog razreda pokazuju vii stepen interesovanja za viemedijsku umetnost [F(1,551) = 9,89; p<.01], kao i za izvoake umetnosti [F(1,551) = 5,98; p<.05]. Pretpostavljamo da se razlika pojavila usled veeg stepena slobode i smelosti koji stiu stariji uenici, ve prilagoeni na model srednjokolskog obrazovanja, kao i potrebe za kreativnim ispoljavanjem u manje poznatim ili dostupnim, shodno tome i privlanijim umetnikim disciplinama. Interakcija faktora POL i RAZRED nije statistiki znaajna. U skladu sa oekivanjima, TIP kole se pokazao kao znaajan faktor koji uslovljava umetnike preferencije. Gimnazijalci i gimnazijalke otkrivaju vii stepen interesovanja za sve umetnike discipline u odnosu na svoje vrnjake iz strunih kola [F(6,484) = 4,97; p<.001], a univarijantnim testovima je precizirano da se razlike odnose na knjievnost, likovne i izvoake umetnosti. Kod interesovanja za ostale vidove umetnosti, nisu potvrene znaajne razlike izmeu gimnazijalaca i uenika iz strunih kola. U analizi umetnikih preferencija uenika u odnosu na lokaciju kole, utvrena je razlika kod izvoakih i primenjenih umetnosti, knjievnosti i viemedijske umetnosti. Uenici kola iz ireg centra, Novog Beograda i Zemuna pokazuju neto vii stepen interesovanja za izvoake umetnosti [F(3,551) = 5,79; p<.001] u odnosu na kole u drugim krajevima grada. Takoe, u kolama sa Novog Beograda i Zemuna vii je stepen interesovanja za primenjene umetnosti [F(3,551) = 2,59; p.05], za viemedijsku umetnost [F(3,551) = 4,52; p<.01], kao i za knjievnost, za koju postoji vii U proveravanju glavnog efekta faktora TIP kole, uzorak je modifikovan tako
to su iz uzorka uklonjeni odgovori uenika iz jedne strune kole kako bi grupe koje poredimo po broju bile ujednaene (Ng = 244, Ns = 247).

grafik 5

grafik 5

10

stepen interesovanja i u kolama iz strogog centra grada [F(3,551) = 6,00; p<.001]. Evidentno je da se kole na Novom Beogradu i u Zemunu izdvajaju po viem stepenu interesovanja za pojedine umetnike discipline. Jedan od razloga moe biti skuena ponuda umetnikih programa za radoznale srednjokolce s druge strane reke, ili njihova nedovoljna obavetenost. Pored toga, opravdano je oekivati da mladi iz predgraa imaju slabije razvijen interes za umetnike aktivnosti kao posledicu drugaijeg socijalnog uticaja. Kod vizuelnih umetnosti nisu utvrene znaajne razlike u odnosu na lokaciju kole. Postoji visok stepen interesovanja za video, film i fotografiju u svim krajevima grada, kao to je to sluaj i sa izvoakim umetnostima. Kada uzmemo u obzir prethodno iskustvo srednjokolaca, takoe se pojavljuju znaajne razlike. U zavisnosti od broja programa koje su do sada pohaali raste interesovanje za sve vidove umetnosti [F(18,1544) = 5,11; p<.001]. Kako se moe videti na grafiku 12, mladi koji su tokom protekle dve godine pohaali vie od est razliitih programa, pokazuju najvii stepen interesovanja za umetnike programe. Rezultat je oekivan. Aktivna i svestrana deca pokazuju vii stepen interesovanja za sve programske sadraje pa tako i za umetnike discipline. Meutim, razlog moe biti i zadovoljstvo pohaanim programima to e biti provereno u narednom odeljku. Dragocen podatak koji smo dobili jeste da mladi koji do sada nisu pohaali nijedan program, otkrivaju povien stepen interesovanja za video umetnosti, pa ak i izvoake, to ukazuje na jedan od naina kako da se pokrenu mladi koji su do sada bili potpuno neaktivni, a pretpostavljamo i nedovoljno motivisani, moda usled slabe informisanosti, ili odsustva sadraja koji ih istinski interesuju, to e takoe biti provereno u narednom odeljku.

grafik 5

grafik 5

11

grafik 5

b. Sport
U ovom uzrastu, za sportske programe vee interesovanje pokazuju mladii od devojaka [F(4, 550) = 8,84; p<.001], ali su univarijantni testovi pokazali da je razlika znaajna samo kod grupnih sportova kao to su odbojka, fudbal i koarka koji spadaju u najpopularnije aktivnosti mladih, a mladiima su posebno privlani [F(1,553) = 31,50; p<.001]. Za ostale sportove postoji podjednako interesovanje. Kada posmatramo razlike po TIPU kole, jedino su znaajne one koje se javljaju kod individualnih sportova kao to su tenis, plivanje, atletika, streljatvo i sl. Naime, gimnazijalci pokazuju vii stepen interesovanja za individualne sportove nego njihovi vrnjaci iz strunih kola [F(1,489) = 4,08; p<.05]. Za ostale sportove postoji podjednako interesovanje. Mali broj ispitanika je iskoristio opciju da navede sportove koji ih posebno interesuju, a u upitniku nisu istaknuti (9,2% ispitanika). Od dodatih sportova samo su stoni tenis, ah, veslanje, parkur i skijanje pomenuti vie od dva puta.

grafik 5

12

grafik 5

c. Ostali programi
Od ostalih, najpopularniji su programi vezani za kompjutere, zatim slede programi u prirodi i ekoloki sadraji, a potom psiholoki programi odnosno razliite vrste radionica i savetovalita. Debatni i nauni programi su manje popularni, procene interesovanja se kreu u donjoj polovini skale. Za kompjutere su posebno zagrejani mladii [F(1,553) = 69,17; p<.001], dok devojke pokazuju znaajno vii stepen interesovanja za ekoloke programe [F (1,553) = 13,99; p<.001]. Takoe, devojkama su privlanije psiholoke radionice [F(1,553) = 64,64; p<.001], kao i debate [F(1,553) = 6,59; p<.05]. Kada je re o razlikama po tipu kole, jedino je interesovanje za naune programe znaajno vie kod gimnazijalaca [F(1,489) = 20,08; p<.001]. Veoma mali broj ispitanika je ovde iskoristio opciju da navede programe koji nisu pomenuti a posebno ih privlae (2.2%). Od navedenih, samo je novinarstvo dobilo dva glasa. Ovim smo snimili interesovanja srednjokolaca za razliite vrste programskih sadraja. Ipak, kljuno pitanje je da li su njihova interesovanja u skladu sa dosadanjim iskustvom i realnom ponudom. Kolika je uestalost pohaanja umetnikih i drugih programa kod beogradskih srednjokolaca?

grafik 5

13

2. Uestalost pohaanje programa van redovne nastave

Oko treine uenika istie da redovno pohaa vannastavne programe, neto vei broj istie da je to inio ponekad. Skoro polovina uenika istie da su pohaali jedan ili dva programa tokom poslednje dve godine, mada je iznenaujue visok procenat, ak 43% uenika koji su pohaali vie od tri programa! O kakvim programima je re?

14

U Beogradu su najzastupljeniji sportski programi, fitnes i strani jezici (tabela 1). Od ukupnog broja svih pohaanih programa ak 38 % je sportskog karaktera. Od umetnikih programa, najzastupljeniji su muziki (9 %) i plesni (7 %) programi, dok su ostali relativno zanemareni. Bez dubljih uvida, mogli bismo zakljuiti da za njih ne postoji dovoljno interesovanje, pa samim tim nisu ni dovoljno poseeni. Meutim, podaci o interesovanjima mladih koje smo dobili ovim istraivanjem pruaju malo drugaiju sliku. Za umetnike programe postoji relativno visok stepen interesovanja, posebno za izvoake i video umetnosti, ali izgleda da programska ponuda nije u skladu sa sklonostima mladih. To bi moglo znaiti da programi ili nisu prisutni u dovoljnoj meri, ili da su srednjokolcima nedostupni iz razliitih razloga. Na pitanje Ako nisi bio/la u mogunosti, ili nisi eleo/la da pohaa odreene programe, koji su razlozi? dobili smo sledee rezultate:

Kako se vidi na grafiku br. 19, 58% ispitanika je navelo organizacione potekoe u pohaanju programa, dok je samo 8% navelo novac kao glavnu prepreku. Uz to, etvrtina ispitanika navodi manjak interesovanja za programe koji su im dostupni. Dakle, pohaanje programa nije toliko vezano za finansijske okolnosti koliko za prostorne i vremenske odrednice, tako da su srednjokolci mahom osueni na ono to im je tehniki dostupno, a to nije uvek u skladu sa njihovim interesovanjima. U daljem toku istraivanja analizirali smo uestalost pohaanja razliitih programa u odnosu na lokaciju kole, ime smo indirektno eleli da proverimo koliko su zastupljeni programi u razliitim krajevima grada, vodei se pretpostavkom da uenici pohaaju programe koji su im teritorijalno lako dostupni, odnosno koji se odigravaju u komiluku njihovih kola i/ili kunih adresa to se ne tako retko podudara.

15

16

Ono to odmah upada u oi jeste da su u svim krajevima grada najzastupljeniji sportski programi, zatim strani jezici, a potom muzika. U centru i irem centru grada, zastupljeni su i ples, slikarstvo i gluma, ali u znatno manjoj meri. U predgrau i na Novom Beogradu odnosno Zemunu, gluma nije zastupljena, njeno mesto zauzimaju drugi sadraji. Filmski i video programi nisu zastupljeni ni u jednom delu grada, kao ni viemedijska umetnost od koje nema ni traga. Knjievnost i nauni programi su takoe zanemareni. Na pitanje koji programi nedostaju u njihovom okruenju, jedna gimnazijalka je velikim slovima napisala: NEDOSTAJE MI UMETNOST! ak 46 % odgovora je u skladu sa ovom primedbom.

Iznenauje podatak da se tako veliki broj odgovora odnosi na nedostatak umetnosti i kreativnih radionica, esto bez specifikacije. Takav odgovor je ubedljivo najuestaliji ak i naspram primedbi vezanih za sport za koji srednjokolci pokazuju vrlo visok stepen interesovanja. Kako je ovo pitanje bilo otvorenog tipa, komentari pojedinih ispitanika sugerisali su da sporta ima dovoljno, a oni najstroiji su isticali da ga ima ak i suvie u odnosu na ostale sadraje. S druge strane, oni koji su u svojim odgovorima istakli nedostatak sporta, najee se pozivaju na manje popularne sportove, kao i ekstremne koji posebno privlae adolescente u skladu sa njihovim sklonostima da testiraju granice svih vrsta. Manji broj ispitanika istakao je naune i savetodavne programe kao i aktivnosti u prirodi, a ak 5% ispitanika je istaklo da im nedostaje druenje, dakle socijalni aspekt su pretpostavili sadrinskom, to predstavlja dragocen podatak i podsea nas na vanost vrnjake grupe kod srednjokolaca koju kreatori i koordinatori programa ponekad zanemaruju. Vano pitanje je i zbog ega srednjokolcima nedostaju odreene vrste sadraja. Jedan od moguih odgovora jeste da zaista nema dovoljno programa u okruenju koji mogu odgovarati njihovih preferencijama, odnosno da programi nisu adekvatno, niti proporcionalno zastupljeni kako po vrstama tako i po teritorijalnim celinama. Upravo ovakvo tumaenje nam sugeriu ispitanici svojim odgovorima. Meutim, postoje i druga mogua objanjenja. Na primer, Kancelarija za mlade na Novom Beogradu je pre nekoliko godina pokrenula vrlo intenzivan pozorini program za mlade u namenskom prostoru u kome se organizuju aktivnosti, dok odgovori ispitanika govore o tome kako ih izvoake umetnosti neobino privlae ali 17

da ne spadaju u programe koji se uestalo pohaaju na Novom Beogradu. Dakle, srednjokolci moda nisu dobro obaveteni o programskoj ponudi koja im je ispred nosa, ili su, pak, dobro obaveteni ali nisu spremni da uestvuju, zbog nekog vida podozrivosti da se isprobaju van uskog kruga izabrane vrnjake grupe. Poreenje realne programske ponude i preferencija ispitanika u razliitim krajevima Grada prevazilazi okvire ovoga rada, ali navedeni primer jasno pokazuje da je situacija veoma sloena i ne moemo je tumaiti jednostrano. Pored nedovoljne dostupnosti programa i manjka odreene vrste sadraja, problem moe biti u stepenu informisanosti i motivisanosti srednjokolaca da iskoriste ono to im se nudi. Zato je, u daljem toku istraivanja, provereno da li se i na koji nain danas srednjokolci informiu o programima koji ih zanimaju. Koje izvore informacija najee koriste i na koji nain?

Rezultati su oekivani. O programima se najee informiu u okviru vrnjake grupe i putem interneta. Mali je procenat uenika koji vane informacije prima od odraslih ili u samoj koli. Kada ove rezultate uporedimo sa istraivanjem koje je raeno 2006, lako se uoava nagli porast upotrebe interneta i njegov primat u odnosu na sve druge medije (ONO/Tim, 2006). Danas srednjokolci maltene uopte ne pominju televiziju, radio i novine kao izvore informacija. Meutim, iako se esto navodi kao osnovni izvor podataka, izgleda da se internet retko koristi u istraivake svrhe, a daleko ee za druenje i zabavu. Kada treba da navedu adrese na kojima se najee informiu o sadrajima koji ih zanimaju, veina srednjokolaca navodi facebook i opte pretraivae, a samo 10,6 % ispitanika se sea konkretnih stranica ili portala predvienih za informisanje. Od toga manje od 1% srednjokolaca navodi stranice koje kontinuirano oglaavaju programe za mlade. Uprkos prednostima internet oglaavanja, efikasnost je jo uvek daleko od oekivane. Mnogo vei je uticaj drugova to govori o potrebi razvoja programa vrnjake edukacije. Istovremeno, uloga odraslih u informisanju i motivisanju je sasvim zanemarena, a moda su je i sami zanemarili. Nastavnike i roditelje treba to pre vratiti u igru iz koje su se, izgleda, prerano povukli. Provereno je i kakva su dosadanja iskustva srednjokolaca sa pohaanim programima. 18

3. Procena dosadanjeg iskustva

Koliko su mladi zadovoljni iskustvom steenim tokom programa? Skoro polovina ispitanika je izuzetno zadovoljna steenim iskustvom. Uenici veoma pozitivno procenjuju programe koje su pohaali, a njihovi odgovori sugeriu visok stepen kvaliteta i strunost u pedagokom pristupu, to je i potvreno sledeim rezultatima. Na pitanje ta ti se najvie svidelo u programima koje si pohaao/la? , srednjokolci odgovaraju na sledei nain:

Jasno je da je socijalni aspekt kljuan za stepen zadovoljstva odreenim programom jer se ak 28 % odgovora odnosi na drutvo i upoznavanje novih prijatelja. 15 % odgovora se odnosi na same aktivnosti i stepen kvaliteta, a neto malo manje sadri komentare vezane za neki oblik uenja, odnosno sticanje novih znanja, vetina i iskustva. Odmah zatim slede pohvale na raun moderatora, trenera i profesora koji su program vodili, kao i izraavanje zadovoljstva zbog ispoljavanja linih sposobnosti, postignutih uspeha i razvoja. Upeatljivo je da je povoljna cena vrlo retko navoena kao prednost programa. 19

Daleko je manji broj odgovora na pitanje ta je trebalo da bude drugaije? Srednjokolci izraavaju ak etiri puta manje zamerki od pohvala. Najee zamerke odnose se na nain kako je program voen, skoro 39% od ukupnog broja odgovora, zatim na tehniki i organizacioni aspekt programa. Odreeni broj uenika je izrazio nezadovoljstvo zbog kratkog trajanja i nedovoljne uestalosti programa, kao i nemogunosti da dou do izraaja to moe biti posledica pedagokih greki ali i organienih resursa. Visoke cene nisu zanemarljive, relativno esto se pojavljuju u zamerkama to emo prodiskutovati neto kasnije u kontekstu njihove spremnosti da finansijski participiraju u programima. Generalno gledano, izraen je visok stepen zadovoljstva steenim iskustvom, a kada ove podatke ukrstimo sa brojem programa koje su srednjokolci pohaali, jasno je da kvalitet samog programa, pored izvornih interesovanja, moe biti jedan od razloga za uestalost pohaanje. to je uenik zadovoljniji, vie programa pohaa. Utvren je relativno visok i statistiki znaajan koeficijent kontingencije izmeu broja pohaanih programa i stepena zadovoljstva (C=. 599; approx. sig. p<.001). Konano, dolazimo do jednog od kljunih pitanja: kako srednjokolci u Beogradu procenjuju da programi treba da budu koncipirani i koliko su spremni da finansijski participiraju?

20

4. Konceptualni i organizacioni aspekti programa

Beogradski srednjokolci pokazuju najveu sklonost ka radionicama, zatim prema takmienjima a potom prema razliitim vrstama kola i kurseva. 36 % smatra da bi programi trebalo da se organizuju u formi radionica, dok daleko manji broj favorizuje kompetitivne ili didaktike okvire.

Nije mali procenat ni onih koji se ne bi prijavili ma kako da se program organizuje. Meutim, postavlja se pitanje da li su preferencije konceptualnog okvira uslovljene preferencijama programskog sadraja, odnosno da li mladi koji pokazuju visok stepen interesovanja za umetnost drugaije vide programe nego njihovi vrnjaci koji su vie sportski nastrojeni. Sumnja je proverena naknadnim testovima i pokazala se opravdanom.

21

Srednjokolci koji pokazuju najvii stepen interesovanja za umetnike discipline, biraju radionicu kao najbolji programski model [(F(4,550)=28,49; p<.001], dok mladi koji pokazuju sklonost ka sportu favorizuju takmienja [(F(4,550)=4,06; p<.010], to je naknadnim testovima potvrena samo kod grupnih i ekstremnih sportova. Izgleda da su srednjokolci vrlo samosvesni i odluni po pitanju koncepta koji im odgovara za razliite vrste programa. Rezultati su u skladu sa dosadanjim uvidima da osobe posveene umetnosti nisu sklone kompeticiji koja, uvek kada su zadaci heuristiki , ugroava rezultat jer direktno utie na ispoljavanje kreativnog potencijala linosti (Amabile, 1996). Sa druge strane, u sportskim aktivnostima, kompetitivna situacija stimulie jer prua mogunost da se vetina, snaga i grupna kohezija testiraju u duelu i verifikuju pobedom. To je ujedno i jasan, nedvosmislen cilj zbog ega sportska takmienja spadaju u algoritamske zadatke i potvruju pogonsku teoriju socijalne facilitacije (Zajonc, 1965). Moda sve ovo srednjokolci ne znaju ali vrlo dobro znaju ta im odgovara i jasno sugeriu svoje zahteve. Manji je broj onih koji se odriu stava, u neznanju sleu ramenima i drugima preputaju odluku o koncepciji. O plaanju programu, miljenja su podeljena. Na pitanje Ukoliko se program plaa delimino ili u potpunosti, da li bi mogao/mogla da ga pohaa? srednjokolci kau sledee:

Heuristiki je svaki zadatak sa otvorenim krajem koji ne mora imati jasan cilj ili precizno odreen put reenja. Razlikuje se od algoritamskog zadatka, koji uvek ima jasno
postavljen cilj, a karakterie ga jedinstven, precizan i prav put reenja (Amabile, 1996).

22

itavih 44% istie da novac nije presudan i da bi program pohaali u svakom sluaju, dok 40 % istie da bi program mogli da pohaaju samo ako je cena umerena ili niska. Logino je pretpostaviti da odgovor na ovo pitanje zavisi od socioekonomskog statusa porodice, ali ovi nalazi pomalo zbunjuju kao to iznenauju subjektivne procene srednjokolaca o imovnog stanja. Podsetimo se da je vie od 60% ispitanika procenilo svoje imovno stanje kao dobro ili ak odlino. Izgleda da jedan veliki deo srednjokolaca nema precizne informacije o finansijskoj situaciji u svojoj porodici. U prilog tome govori podatak prikazan neto ranije da je samo 9 % uenika istaklo manjak novca kao razlog zbog koga nisu mogli da pohaaju odreene programe. A opet, treba imati u vidu da su visoke cene na petom mestu po uestalosti meu zamerkama srednjokolaca na programe koje su do sada pohaali. Dakle, oni koji krizu oseaju pokazuju izvesnu zadrku i vrlo racionalno procenjuju mogunost plaanja. Meutim, ak i kada su uenici svesni potencijalnih tekoa u plaanju, postoji vrlo velika spremnost da se finansijski participira u programima. Sasvim je mali broj uenika, samo 2 %, koji ne vide nikakvu mogunost plaanje i, bez veih nedoumica, moemo zakljuiti da je takav odgovor uslovljen istinskom nematinom. Ovo su vani podaci jer se koordinatori programa esto nalaze pred dilemom da li uvesti kotizaciju ili neku vrstu lanarine kao nunu vaspitnu meru koja e podii nivo odgovornosti polaznika prema grupi sa kojom rade, zatim podii svest o vrednosti programa, o kulturnom i psiholokom kapitalu koji uenici stiu, kao i svest o vanosti investiranja resursa u sadraj koji ih lino obogauje. Naime, uoeno je da polaznici besplatnih programa pokazuju izrazitu skolonost ka obezvreivanju sadraja i otkrivaju manjak odgovornosti, ak i kada se pred njih postave vrlo strogi zahtevi vezani za kanjenje ili redovno dolaenje. Sa druge strane, plaeni programi tretiraju se ozbiljnije, oni postaju neka vrsta obavezujue strukture koja omoguuje kontinuirani razvoj. Osoba postaje svesna investiranja u svoju dobrobit zbog ega vetine i znanja postaju utoliko dragocenija, kao i samo postignue koje se tokom programa ostvari. Meutim, opasno je i teko diktirati cene, ak i kada su simboline, u zemljama u tranziciji u kojima se roditelji svakoga dana otputaju, a kvalitet ivota sve osetnije naruava. Otud se i javlja ta velika dilema o finansijskoj participaciji za programe usmerene na kreativni razvoj srednjokolaca u Beograde. Ipak, na osnovu dobijenih rezultata, moemo zakljuiti da je veina beogradskih srednjokolaca spremna na plaanje kotizacije, a sa izvesnom dozom opreza moemo zakljuiti da imaju realne mogunost za to, posebno ako je kotizacija niska odnosno njena vrednost simbolina i striktno usmerena na vaspitnu funkciju koja ne sme biti zanemarena. Opcija stipendiranja uenika koji nemaju mogunost plaanja uvek treba da ostane otvorena!

23

5. Slobodno vreme: Kad bih mogao/mogla da biram...

Na samom kraju ispitali smo preferencije u odnosu na razliite naine provoenja slobodnog vremena. Pitanje je formulisano tako da se odnosi na njihove elje, tanije na optimalnu a ne realnu situaciju ili mogunosti koje u ovom trenutku imaju, jer je namera bila indirektno snimiti vrednosnu orijentaciju mladih. Kako je oekivano, i u skladu sa uzrasnim prioritetima, petina ukupnih odgovora odnosi se na vrnjako druenje, a neto malo manje na sportske aktivnosti i izlaske koji takoe imaju naglaenu socijalnu komponentu. Neoekivano je da se kreativnost kotira relativno visoko, ak 15% srednjokolaca bi volelo da slobodno vreme ispunjava aktivnostima umetnikog tipa. To je prijatno iznenaenje, jer su dosadanja istraivanja vrednosne orijentacije mladih ukazivala na dominaciju ne samo socijalnog ve i utilitarnog ivotnog stila (Joksimovi, Maksi, 2006). Dakle, neto se ipak menja. Nova generacija beogradskih srednjokolaca sve vie voli umetnost i trai naine za kreativno ispoljavanje (mada je izgleda ne povezuju sa programima za mlade koji su, kako lista pokazuje, pri samom dnu liste). Malo zabrinjava podatak da im je drae da spavaju nego da prave neto novo, ali utoliko je izazov tei prilikom pravljenja novih programa za mlade. Treba ih samo probuditi i pokrenuti.

24

ZAKLJUNA RAZMATRANJA I PREPORUKE

Rezultati pokazuju da su u Beogradu najzastupljeniji sportski programi u skladu sa popularnou grupnih sportova koja ne jenjava, mada se ve u srednjoj koli prepoznaju objektivne tekoe mladih za aktivno bavljenje sportom. Ipak, na osnovu njihove subjektivne procene moe se, sa izvesnim olakanjem, zakljuiti da aktuelna ponuda sportskih aktivnosti na teritoriji Grada odgovara interesovanjima srednjokolaca i zadovoljava jedan deo njihovih potreba. Druge su, pak, donekle zanemarene, tako da se prepoznaje izvesni nesklad izmeu interesovanja i mogunosti. Naime, rezultati pokazuju da beogradski srednjokolci pokazuju visok stepen interesovanja prema umetnikim disciplinama za koje moemo pretpostaviti da nisu dovoljno ili nisu uopte zastupljene u okviru vannastavnih programa. Skoro polovina ispitanih srednjokolaca istie da im nedostaju umetniki programi i kreativne radionice, a najvii stepen interesovanja pokazuju upravo prema izvoakim i vizuelnim umetnostima koje im nisu uvek dostupne: po utvrenim nalazima, gimnazijalke su posebno usmerene na teatar, plesne i muzike programe, dok mladii pokazuju povieno interesovanje za film, fotografiju i video, bez obzira na tip kole. Za sve umetnike discipline veu sklonost pokazuju devojke: zato postoje izvesne indicije da one mogu biti vrnjaki link za promovisanje kreativnog ivotnog stila meu srednjokolcima. Uz to, mladi koji su do sada bili potpuno neaktivni i nisu pohaali nikakve programe otkrivaju povien nivo interesovanja za izvoake, a posebno za vizuelne umetnosti to daje vaan putokaz kako da se pokrenu i socijalizuju mladi koji nisu uvek laki niti spremni za saradnju. Nuno je stimulisati razvoj programa u domenu vizuelnih i izvoakih umetnosti koje nisu adekvatno zastupljene na teritoriji Beograda, uprkos vrlo visokom stepenu interesovanja koji srednjokolci otkrivaju! To je nain da se adekvatno odgovori na interesovanja mladih i jedan od naina kako da se manje motivisani srednjokolci pokrenu i okrenu kreativnom ispoljavanju. Povieno je interesovanje za programe koji kombinuju vie razliitih umetnosti. Uprkos tome to nemaju iskustva sa takvim sadrajima srednjokolci mogu biti lako motivisani da se u njih ukljue, posebno zbog upotrebe novih medija koji, u umetnikim okvirima, doprinose razvoju njihove kreativnosti. Evidentna je potreba za novinom i eksperimentisanjem koje viemedijska umetnost nudi. U domenu sporta, slian trend se javlja kod manje popularnih i, rekli bismo egzotinih sportova kao to su parkur, orijentiring, jahanje, maevanje i dr. Potrebno je uvesti programe viemedijske umetnosti koji se baziraju na ukrtanju razliitih umetnikih disciplina i medija, jer mogu odgovoriti na aktuelna interesovanja srednjokolaca za eksperimentisanjem u domenu savremene kulture. Na taj nain, usmerenost na digitalne medije, umesto da se odrazi kao problem (nipoto bezopasan kad se uzme u obzir rairenost internet zavisnosti) - moe postati vano orue za razvoj njihovih kreativnih potencijala. Po svedoenju srednjokolaca, programi koje su pohaali vrlo su visokog kvaliteta, a metod je prilagoen njihovim potrebama i oekivanjima. Oni koji su ih redovno pohaali izuzetno su zadovoljni to moe uticati na umetnike preferencije i proirenje interesovanja. Kao najvee prednosti istiu se vrnjako druenje, kvalitet programa i sticanje novih iskustava, a kao jedna od vanih zamerki istiu se kratko trajanje i nedovoljna uestalost programa. Srednjokolcima nedostaje kontinuitet programskih sadraja, kako zbog socijalne razmene i uvrivanja novih poznanstava koja su im izuzetno vana, tako i zbog sistematskog razvoja sposobnosti. 25

Prilikom organizacije programa treba voditi rauna o njihovom trajanju, kao i o kontinuiranom delovanju u okviru okupljenih grupa. Pokrenuti programi trebalo bi da budu koncipirani tako da obuhvataju iri vremenski okvir, i da se, umesto sporadino, organizuju ciklino na godinjem nivou. Moe se uoiti da se pedagoki pristup prepoznaje u pozitivnom ali i u negativnom kontekstu. Jedan broj srednjokolaca je veoma zadovoljan radom svojih pedagoga (trenera, moderatora, profesora), dok drugi istiu zamerke na raun pedagokog pristupa. Iako je veina srednjokolaca izuzetno zadovoljna, ovi podaci su snaan indikator neusaglaanosti kvaliteta kada je re o pedagokom pristupu. Dok pojedine programe vode vrhunski strunjaci, evidentno je da postoje sluajevi u kojima srednjokolci nisu zadovoljni ili su ak oteeni usled nestrunog voenja i vaspitnih omaki. To moe biti opasno jer smanjuje motivaciju mladih da se ukljue u nove programe, loe utie na stavove vrnjake grupe o odreenoj vrsti programa i moe delovati na osujeenje njihovih razvojnih potreba. Vano je uvesti standarde i procedure monitoringa, kao i procedure za evaluaciju programa od strane nezavisnih eksperata, to prua mogunost kontrole aktivnosti, kao i precizne selekcije strunjaka koji rade sa mladima. Pojedine zamerke su tehniko-organizacione prirode, to se nadovezuju na podatak da su glavni razlozi zbog kojih programi nisu pohaani vezani upravo za potekoe sa terminima ili teritorijalnu nedostupnost programa. I zaista, postoje indicije da pojedini programi uopte nisu zastupljeni tamo gde za njih postoji interesovanje, kao i da interesovanja nisu podjednako izraena u svim delovima grada. Upadljiv primer su uenici novobeogradskih i zemunskih kola koji pokazuju vii stepen interesovanja skoro za sve umetnike displine (knjievnost, primenjene, izvoake, viemedijska). U pripremi i realizaciji programa za razvoj kreativnosti, treba obratiti posebnu panju na uenike iz novobeogradskih i zemunskih kola kod kojih je evidentiran povien stepen interesovanja za razliite umetnike discipline. Nedovoljna zastupljenost razliitih umetnikih programa u pojedinim delovima grada je samo jedna strana problema. Pored toga, uoen je problem informisanosti, kao i manjak motivisanosti mladih da se ukljue u programe koji su im dostupni. Po reima srednjokolaca, glavni izvori informisanja su vrnjaci i internet, s tim to je korienje interneta retko usmereno na ispitivanje konkretnih programskih mogunosti. Nastavnici i roditelji nisu dovoljno moni, a pretpostavljamo ni dovoljno aktivni u motivisanju mladih za kreativne akcije. Programe treba oglaavati putem interneta, posebno putem drutvenih mrea i najposeenijih sajtova, ali posebnu panju treba obratiti vrnjakoj edukaciji. Uz to, u nastojanjima da se afirmie kreativni ivotni stil, ne treba se odrei potencijalnog uticaja odraslih. Roditelje i nastavnike nuno je ukljuiti u promovisanje programskih sadraja i osmisliti dodatne postupke u funkciji njihove obuke i motivacije. Kada je re o koncepciji programa, nema mnogo dileme. Srednjokolci pokazuju najveu sklonost prema radionicama s tim to se jasno uoava razlika u preferencijama koncepta za umetnike i sportske programe.

26

Radioniarski pristup vie odgovara umetnikim sklonostima, dok je takmiarski okvir podsticajan za mlade koji vole grupne sportove. Uz to, svaka nova forma utemeljena u dobrom poznavanju i razumevanju razvojnih potreba moe biti izazovna i na srednjokolce delovati stimulativno. Prilikom koncipiranja programa treba voditi rauna o socijalnoj dimenziji koja znaajno utie na motivaciju a, po miljenju srednjokolaca, predstavlja najvaniji psiholoki kapital koji tokom programa stiu. Pitanje finansijske participacije je vrlo delikatno jer postoji bojazan da, u uslovima u kojima ivimo, svaki dodatni troak moe predstavljati veliko optereenje i postati razlog za odustajanje od programa za razvoj kreativnosti. Meutim, nalazi su pokazali da postoji vrlo velika spremnost za finansijsku participaciju, ak i kod srednjokolaca koji su svesni ekonomskih tekoa i ogranienja. Uzimajui u obzir vanu psiholoku funkciju koju obavlja finansijska participacija, ostaje preporuka da se ona uvede za sve uesnike programa, s tim to treba osmisliti dodatne mere kako bi mladi bez mogunosti plaanja imali prilike za uee. Prilikom procene visine finansijske participacije treba imati u vidu njenu simboliku vrednost, tako da najvei broj zainteresovanih ima realne mogunosti da odgovori na postavljene zahteve bez veeg optereenja (4 x manja od komercijalne cene). Pored finansijske participacije koja se ostvaruje putem lanarine ili kotizacije, nuno je uvoditi stipendije za srednjokolce koji nisu u prilici da odgovore na postavljene finansijske zahteve. Treba imati u vidu da je ovim istraivanjem snimljena samo jedna polovina sprege odnosno prepoznate potrebe srednjokolaca. Postoje i one koje tek nastaju . Mladi u srednjokolskom uzrastu samo delimino mogu da prepoznaju i razumeju odreene potrebe dok se najsloenije postepeno razvijaju. U tome se krije izvesno ogranienje empirijske analize ovog tipa. Kada se snima samo ono to su srednjokolci ve razvili onda nedostaje dinamiki deo slike - ono to upravo nastaje. Vrlo je sloeno snimiti segment potrebe u nastajanju pre svega zato to se interesovanja razvijaju kroz sloenu interakciju sa socijalnim okruenjem zbog ega direktno od njega zavise (Vigotski, 1978). Zbog toga je nuno konkretizovati i obezbediti okvir u kome se potrebe za umetnikim i kreativnim aktivnostima izraavaju. Programe za razvoj kreativnosti u svim umetnikim disciplinama treba smestiti to blie ivotnom okruenju mladih, oni moraju postati deo njihove svakodnevice, a ne sluajna ekskurzija koja se sporadino odigrava na nekom udaljenom mestu. Umetnike aktivnosti i druge programske sadraje koji srednjokolcima nedostaju treba uvesti kao deo kurikuluma ime bi kola postala mesto povezano sa linim potrebama i integralni deo njihovog ivota koji direktno utie na razvoj sposobnosti i stepen zadovoljstva. Na kraju, ohrabruje podatak da dobar deo beogradskih srednjokolaca vidi svoje slobodno vreme ispunjeno umetnikim aktivnostima, ali je problem to te aktivnosti ne povezuju sa programima za mlade - kao da je umetnost neka izolovana aktivnost koja treba da ostane usamljena, dok su vrnjake zabave neto sasvim drugo. Umetnost povezati sa doivljajem vrnjake pripadnosti to bi mogao biti klju buduih programa, kao i stalno praenje njihovih istinskih potreba. Dovoljno je paljivo oslukivati ta sve srednjokolci vole, ele i trae, pa da odmah postanemo malo mudriji i zbog sebe i zbog njih.

27

Literatura
Amabile, T. M.(1996).Creativity in context. Boulder, CO: Westview Institut za psihologiju. (2007). Svakodnevnica mladih u Srbiji: snimak budeta vremena. Beograd, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu Joksimovi, S. i Maksi S. (2006). Vrednosne orijentacije adolescenata: usmerenost prema sopstvenoj dobrobiti i dobrobiti drugih. Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja. Markovi, J. i Kijevanin, J. (2004). Proaktivni kapaciteti mladih. u Milan Nikoli, Sreko Mihailovi (ed.) Mladi zagubljeni u tranziciji. Beograd, Centar za prouavanje alternative Nacionalna strategija za mlade. (2008).Slubeni glasnik Republike Srbije, 05 Broj: 56-1777/2008-001, Beograd ONO - Omladinska Nevladina Organizacija i Agencija TIM (2006). Omladinski info centar - istraivanje potreba mladih za informacijama. Beograd, ONO/ TIM Panti, D. (1981). Vrednosne orijentacije mladih u Srbiji. Beograd: Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije. Piaget J. & Inhelder, B. (1969). Psychology of the child. New York: Basic Books Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu (2007). Korienje slobodnog vremena mladih u AP Vojvodini. Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat Vygotsky, L.S. (1978) Mind and society: The development of higher mental processes. Cambridge, MA: Harvard University Press Zajonc, R. B. (1965). Social facilitation. Science, 149, 269-274.

HVALA svim uesnicima u istraivanju, a posebno uenicima i strunim saradnicima iz beogradskih kola:
Vazduhoplovne Akademije Prve beogradske gimnazije Ugostiteljsko turistike kole Druge ekonomske kole Osme beogradske gimnazije Medicinske kole Nadeda Petrovi Desete gimnazije Mihajlo Pupin Poljoprivredne kole PK Beograd este beogradske gimnazije Tehnike kole eleznik Gimnazije Mladenovac 28

Prilog 1. Upitnik koji je korien u istraivanju

kola: Razred: kolska sprema roditelja: a. zavren fakultet b. zavrena via kola c. zavrena srednja kola d. zavrena osnovna kola e. nezavrena osnovna kola Pol: M Godina roenja: OTAC Uspeh na polugoditu: MAJKA Optina:

1. Da li si do sada pohaao/pohaala programe za mlade koji nisu bili u sklopu redovne nastave (kao to su radionice, kursevi, klupske aktivnosti, treninzi, sekcije i sl.)? a. Da, redovno ih pohaam. b. Da, ponekad. c. Vrlo retko. d. Do sada nisam imao/la prilike. e. Ne, nikad me to nije interesovalo. 2. Koje programe si do sada pohaao/pohaala? Zaokrui DA kod svakog programa koji si tokom poslednje dve godine pohaao/pohaala due od mesec dana. Gluma/pozorite Da Ne Fotografija Da Ne Folklor Da Ne Film/video Da Ne Strani jezici Da Ne Umetniki zanati: kaligrafija, vez, ivenje... Da Ne Ples Da Ne Keramika/grnarija Da Ne Muzika (instrument, pevanje, bend...) Da Ne Nauka (hemija, biologija, fizika, psihologija...) Da Ne Knjievnost Da Ne Debatni klubovi Da Ne Manekenstvo Da Ne Psiholoki programi Da Ne Novinarstvo Da Ne Fitnes programi i teretana Da Ne Likovne umetnosti: Sport (upii koji) Da Ne (slikarstvo, vajarstvo, grafika...) Da Ne Neto drugo (upii ta) Da Ne 3. Ako si pohaao/pohaala pojedine programe, da li si bio/bila zadovoljan/na steenim iskustvom? a. Da, izuzetno. b. Delimino. c. Na nekim programima da, ali na nekim ne. d. Ne, uopte. e. Nisam pohaao takve programe. 29

4. ta ti se najvie svidelo u programima koje si pohaao/pohaala? Opii ukratko. 5. ta misli da je trebalo da bude drugaije? Opii ukratko. 6. Ako nisi bio/la u mogunosti, ili nisi eleo/la da pohaa odreene programe, koji su razlozi? a. Nisam imao/la vremena. b. Nisam imao/la novca, a programi su se plaali. c. Nisam bio/la zainteresovan/a za programe koji se nude. d. Niko od mojih prijatelja nije hteo da ide. e. Nije mi odgovaralo vreme i/ili mesto odravanja. f. Drugo (upii ta ) 7. Kako najee dolazi do informacija o programima koji te zanimaju? a. U koli, preko plakata na oglasnoj tabli b. Od nastavnika c. Od roditelja d. Od prijatelja-vrnjaka e. Preko interneta f. Drugo (upii svoj odgovor ) 8. Ako koristi internet, na kojim sajtovima najee nalazi korisne informacije o dogadjajima i programima koji ti se dopadaju? a. b. c. d. 9. Koje aktivnosti nedostaju ili ih ima vrlo malo, po tvom miljenju? 10. Da li se bavi ili bi voleo/la da se bavi nekim vidom umetnosti? a. Da. b. Ne. 11. Zaokruivanjem po jednog podeoka na svakoj skali obelei koliko si zainteresovan za svaku umetniku disciplinu. a. Likovne umetnosti (slikanje, vajanje, grafika, strip, grafiti...) NIMALO 1 2 b. Izvoake umetnosti (gluma/teatar, ples, retorika, muzika...) NIMALO 1 2 c. Knjievnost (poezija, esejistika, proza...) NIMALO 1 2 d. Vizuelne umetnosti (video, film, fotografija...) NIMALO 1 2 e. Primenjene umetnosti (keramika, izrada nakita, kostimografija, dizajn...) NIMALO 1 2 f. Viemedijska umetnost (kombinovanje razliitih umetnikih disciplina, NIMALO 1 2 na primer: pisanje, teatar, ples, novi mediji...) 30

3 3 3 3 3 3

4 4 4 4 4 4

5 5 5 5 5 5

NAJVIE NAJVIE NAJVIE NAJVIE NAJVIE NAJVIE

12. Da li prati sport? Koji? a. Da. b. Ne.

12a. Da li trenira neki sport? Koji? a. Da. b. Ne.

13. Zaokruivanjem po jednog podeoka na svakoj skali obelei koliko si zainteresovan/a da se u slobodno vreme rekreativno bavi sledeim sportskim aktivnostima. a. Grupni sportovi (fudbal, koarka, odbojka, rukomet...) NIMALO 1 2 3 4 5 NAJVIE b. Individualni sportovi (tenis, plivanje...) NIMALO 1 2 3 4 5 NAJVIE c. Borilake vetine (karate, aikido,...) NIMALO 1 2 3 4 5 NAJVIE d. Ekstremni sportovi (paraglajding, rafting, padobranstvo...) NIMALO 1 2 3 4 5 NAJVIE e. Drugo (ukoliko tvoj omiljeni sport nije pomenut, navedi ga: ) NIMALO 1 2 3 4 5 NAJVIE 14. Koliko si zainteresovan/a da se ukljui u druge aktivnosti? Zaokruivanjem po jednog podeoka na svakoj skali obelei stepen svog interesovanja za sledee programe. a. Psiholoko savetovalite ili radionice NIMALO 1 b. Debatni programi (diskusije o razliitim temama, aki parlament...) NIMALO 1 c. Ekologija i programi u prirodi (zatita ivotne sredine, planinarenje, izviai, orijentiring...) NIMALO 1 d. Nauni programi (biologija, fizika, hemija,...) NIMALO 1 e. Kompjuteri i novi mediji (programiranje, web,...) NIMALO 1 f. Drugo (ukoliko neki program nije naveden, upii naziv: ) NIMALO 1 15. Kako bi, po tvom miljenju, programi za mlade trebalo da budu organizovani? a. Kao takmienja. b. Kao radionice. c. Kao kole ili kursevi. d. Nekako drugaije, kako? e. Ne znam. f. Kako god da se organizuju, ne bih se prijavio/prijavila. 16. Ukoliko se program plaa delimino ili u potpunosti, da li bi mogao/mogla da ga pohaa? a. Da, u svakom sluaju. b. Samo ako je cena umerena ili niska. c. Samo ako se plaa manji deo ili je cena vrlo niska. d. Ne bih mogao da plaam. e. Bez obzira na plaanje, ne bih se prijavio. 31

2 2 2 2 2 2

3 3 3 3 3 3

4 4 4 4 4 4

5 5 5 5 5 5

NAJVIE NAJVIE NAJVIE NAJVIE NAJVIE NAJVIE

17. Kad bi mogao/la da bira, kako bi eleo/la da provodi svoje vreme? Obelei TRI odgovora. a. Da spavam. b. Da se vidjam sa vrnjacima. c. Da uim neto novo. d. Da se bavim sportom e. Da idem u kupovinu. f. Da izlazim po kafiima i klubovima. g. Da igram igrice h. Da se doterujem. i. Da se kladim. j. Da gledam TV k. Da gledam filmove. l. Da sluam muziku m. Da itam knjige. n. Da idem u pozorite ili na koncerte o. Na fejsu (facebook) ili jutjubu (youtube) p. Da pretraujem internet q. Da piem/slikam/sviram ili da pravim neto novo. r. Da pohadjam dodatnu nastavu ili programe za mlade. s. Neto drugo, ta? 18. Kako procenjuje svoje trenutno imovno stanje? a. Oajno b. Loe c. Srednje d. Dobro e. Odlino

32

Irena Risti

GENERACIJA Z

ta mladi ljudi vole, ele i trae 2011. u Beogradu? @Hop.La! Beograd 2011. Saradnici u istraivanju dr Bojana korc Anelka Nikoli Aleksandra Tasi Izdava Hop.La! Uzun Mirkova 10 11000 Beograd hopla@hop-la.org www.hop-la.org Likovna oprema Irena Risti ISBN: 978-86-914149-1-7