O Gorskom vijencu

Jovan Dereti

Spoj hroni arsko-epskog (istoriziraju e izve tavanje) i lirsko-refleksivnog (do ivlaji i razmi ljanja). Gnomsko-aforisti ki izraz!!! Po svom obliku pripada drami. Podnaslov istori esko sobitije ukazuje na Njego evu nameru da se njegov tekst tretira kao istorijski, a ne izmi ljeni, fabularni. Me utim, une en je itav niz motiva fabularnog karaktera koji oni ostaju nerazvijeni. Uvo enjem motiva vladi inog oklevanja Njego je u neku ruku dobio ono to je izgubio kad je odbacio motiv o njegovom zarobljavanju od strane Turaka: povezanost izme u li ne sudbine junaka i istorijskih zbivanja. /u pesmi o istrazi poturica vladika je li no i neposredno ugro en, preti mu se nabijanjem na kolac/ Kod Njego a ni vladika ni ostali Crnogorci nemaju nikakvog li nog razloga za akciju, ve samo op te politi ke, nacionalne, vite ke.(Sastanak izme u Turaka i Crnogoraca ideolo ka bitka, li nosti se sukobljavaju kao predstavnici naroda i vera, a ne kao pojedinci) Dramatika speva se ne odvija na planu doga aja, ve ideja. (vladika danilo-ostali, Crnogorci-Turci) Doga aji su sporedni i o njima dobijamo samo izve taj(krvav sukob Ozrini a i nik i kih Turaka, poku aj Turaka da ugrabe Crnogorku) Nakon sastanka sa poturicama, vladika uvi a neopravdanost svoje sumnje i sledi niz epizoda (pri anje vojvode Dra ka o Mlecima gde je oti ao po platu popa epana, o svatovima, o sestri Bati evoj, o popu Mi i i nazovi-ve tici)-realisti ki naslikanih. Istorija je ovde pozadina na kojoj se odvijaju individualne ljudske drame ljubavna patnja Vuka Mandu i a, samoubistvo sestre Batri eve, slu aj nazovi-ve tice koja se stavlja u slu bu neprijatelja da bi spasla svoju decu, socijalni polo aj popa Mi a... Mnogi govore o dvostrukosti kompozicije ba zbog ovih epizoda. Nedostatak si ejne povezanosti. Razumevanje monologa vladike Danila i Vuka Mi unovi a sa po etka speva i njihove funkcije, ne smeta injenica to ne znamo ni ta vi e o tome ta se radilo i odlu ivalo na prethodnoj skup tini. Isto tako, politi ka neoportunost pozivanja poturica na dogovor, ne umanjuje do ivlja te scene kao dramskog sredi ta. Pop Mi a ostaje jedan od naj ivotnijih likova uprkos tome to poku ava da pro ita pismo koje nije umeo da napi e. Gorski vijenac se ne pamti po doga ajima nego po izrekama. Pesni ka re ima samostalnu vrednost. Poezija je ovde izraz kolektivnog ose anja i iskustva, glas istorije i naroda, a ne izraz pesnikovih li nih ose anja i misli. Prozni pasa i odgovaraju didaskalijama u drami po svojoj funkciji, ali prevazilaze tu ulogu. U njima ima podataka kojih nema u govoru li nosti, njima se uvode doga aji koji e se u govoru li nosto predstaviti. Dijalog nije dramski, jer se od neposredne akcije okre e poetskom i misaonom razvijanju pojedinih momenata te akcije. Jedini dramski dijalozi kad se vladika Danilo pojavljuje na skup tini (gde se vidi nezadovoljstvo zbog njegovog povla enja u klju nom trenutku) i kad se donosi odluka da se poturice pozovu. Prizori iz narodnog ivota prizori leganja i gledanja u ple a deskriptivno-ilustrativni karakter dijaloga. esto izve taj o dijalogu izmena pitanja i odgovora (o sastanku Ozrini a i Nik i kih Turaka, o bekstvu Ru e Kasanove za Tur ina, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima) Izve taj o istrazi poturica preko pisma anolgan izve tajima glasnika u gr koj tragediji. Dijalog o Mlecima specifi an u njemu se sredstvima ironije, satire i polemike prikazuju razli ite negativne pojave. Pogled o razli itim vidovima ivota, obi aja i shvatanja u Mlecima dat kroz prizmu crnogorskog patrijarhalnog oveka. Filozofski dijalog u kojima je protagonista iguman Stefan. Slepi starac u narodu va i za oli enje mudrosti.On sam ka e da je vi e u carstvu duhova nego me u ivim ljudima, okrenut sferama duha i misli. U SCENI UO I POLAGANJA ZAKLETVE. Glavari o ekuju od njega da odgonetku zna enja nebeskih znamenja, ali on skre e pa nju sa prvidnog i nebitnog na su tinsko. O Badnjem ve eru govori o principu ve nog rata suprotnosti u prirodi, dru tvu i oveku, a o Novoj godini o ve nom kru enju i obnavljanju prirode. Antiteti ki govori serdar Vukota i Vuk Mi unovi iz prizora sa poturicama (pesimisti kom shvatanju crnogorske istorije suprotstavljeno je suprotno, optimisti no tuma enje); vezirovo pismo i vladi in odgovor; monolozi vladike Danila i Vuka

Mandu i a sa po etka speva, vladi in govor iz scene sa poturicama i odgovor Skender-age, vojvoda Batri -Mustaj-kadija, suprotno reagovanje vladike Danila i igumana Stefana na vest o pogibiji u Crmnici; epizoda o svatovima (tri para antiteti kih popevki, suprotstavljeno je tursko i srpsko juna tvo, i shvatanje ljubavi.Mustaj-kadija peva o Fatimi, a svat Crnogorac o sokolu i jarebici) Njego nije koristio dramske mogu nosti sukoba, presko io je zaplet i odmah zapo eo sukob. Vi eglasni govor svaki glas na svoj na in razvija temu.(npr. apoteoza, oplakivanje poginulog junaka Batri a-tu balica njegove sestre, govor i razgovor vladara, svaki na svoj na in veli a njegove vrline i izra ava svoju tugu) Tendencija labavljenja dijalo kih veza. Dijalog slu i samo da se pri a uvede u sitaciju, a onda po inje monolog. Gorski vijenac je monolo ka struktura, ali ne lirsko-subjektivni monolog pesnika. Svaka replika te i da postane beseda. (tri velika monologa vladike Danila, dve besede igumana Stefana, beseda Mustaj-kadije, replika Vuka Mi unovi a na prvi monolog vladi in i pesma prvog kola) Monolog se uvek javlja u najkriti nijim momentima, na prekretnicama. Tendencija da se svaki trenutak ivota i istorije osvetli iz ugla koji e nositi obele je univezalnosti. (evropska, srpska istorija, etika crnogorskog heroizma, duh islamskog orijenta, prirodni zakoni) Pretvaranje govora u pesmu. Trodelna kompozicija monologa: refleksivna celina, uvodni, razgovorni deo i zaklju ak, tj. ponovno uvo enje u situaciju, sumaran, kratak, podse a na naravou enije. Prvi monolog (Vi i vraga su sedam bi injah) vladike Danila svetsko-istorijski uvod u spev. Alegori na vizija turske sile kao apokalipti ne nemani. Turska osvajanja (dolazak u Evropu, propast Vizantije, izdajstvo Vuka Brankovi a, porobljavanje raznih naroda) data u aforisti ki odse nim grupama stihova. Mitsko-istorijska vizija. U drugom delu ista lirika- tema usamljenosti vladike Danila kao poslednjeg zato nika slobode. Izraz unutra nje ustreptalost oveka pred svetom. Evocira tragi nu sudbinu Janka Sibinjanina i Skender-bega. Tre i deo monologa uvodi nas u konkretnu situaciju speva i u njegovu glavnu temu poturica. Polemi an i kletveni ton u vladi inom imaginarnom razgovoru sa turskom nemani. Pesma prvog kola pandan prvom vladi inom monologu. Tragi na vizija pro losti povezana sa temom poturica, samo to je ovde predmet nacionalna istorija sa narodnog stanovi ta. Ona sadr i celu dramu srpske istorije u tri ina: 1. bezakonje i ludost vladara i izdaja velika a, kulminira slikom velika kog razdora na kosovskoj ve eri i izdajom Brankovi a, 2. Milo ev podvig, apoteoza herojstva, himni ka dikcija, 3. crnogosrka sloboda, pogibija koja preti od poturica. Prvi monolog igumana Stefana filozofsko sredi te Gorskog vijenca. Donosi filozofsku eksplikaciju i opravdanje teme speva. U prvom delu je neka vrsta igumanove duhovne autobiografije. Drugi deo sadr i sagledavanje pojava u prirodi, pitanja o smislu svetskog toka i ovekovog postojanja i na kraju zaklju ci za akciju. Drugi monolog vladike Danila ( e je zrno klicu zametnulo) izra ava jedan od najkriti nijih momenata radnje. Vladika tada odlu uje da pozove poturice na dogovor. Vladi ina misao je rastrzana u dramati noj borbi sa samom sobom. Niz tematskih celina gnomi kog ili lirskog karaktera. (o nu nosti neprestane borbe protiv zla, o veli ini rtava koje e zahtevati ta borba i o njenim plodovima za budu a pokoljenja) /Mlado ito, navijaj klasove/ Tre i monolog vladike Danila (Bo e dragi koji sve upravlja ) lirska mesta na po etku i na kraju, a u sredi tu razgovor sa sobom. Njegove re i inspirisane su eljom da se povrati izgubljeni mir i ponovo uspostavi unutra nja harmonija Crne Gore. Molitva Bogu i vizija Crne Gore koja je na la svoj mir u povratku izgubljenog. Vladi in humanizam on nalazi re i opravdanja za najlju eg neprijatelja (kontrast sa ratni kom atmosferom). Postoje tri vrste samostalnih celina u Gorskom vijencu: pesme, gnome i pri e. PESME one se poju. Pesma o evu koja se peva uz gusle (u njoj su opevani doga aji iz crnogorske istorije, i herojska smrt Baje Pivljanina - ideja o besmrtnosti onih koji su pali za slobodu), svatovske popevke o junacima, Mustaj-kadijina pesma o Fatimi, tu balica sestre Batri eve i pesma o Bo i u igumana Stefana. Igumanov pomen du ama vitezova i crnogorska zakletva koju izgovara serdar Vukota se recituju. Ceo Gorski vijenac ispevan je u juna kom desetercu, samo pesma o Fatimi i tu balica sestre Batri eve imaju poseban metar. Tu balica 12terac, u kome poslednji etvorosimboli ki lan ima samostalnost posebnog stiha, pripev. Pesma o Fatimi je u 9tercu, opis turske neveste (osebno mesto, odudara svojom dekorativnom lepotom od silovitih udara). GNOMA predstavlja poetsko-misaonu celinu nezavisnu od li nosti koja ju je kazala i situacije u kojoj je kazana. Izraz Gorskog vijenca iskovan je prema modelu narodne poslovice. Stilska dominanta speva je gnomi ko sa imanje izraza. Princip pesme je amplifikacija jednog motiva, princip gnome je maksimalna koncentracija misli i re i. Govor u aluzijama je neka vrsta diplomatskog stila u Gorskom vijencu. Njime govore Crnogorci i Turci kad se sastanu, njime se dopisuju vezir i vladika. (ma ka i mi , manji potok u ve i, laf-mi , orah)

PRI E po svom obliku male epske pesme. Kazivanje kneza Janka o agonu Vuka Mi unovi a i Hamze-kapetana i o ali sa hod om Brun evi em, pri anje Toma a Martinovi a o otmici Ru e Kasanove, Mandu i eva pri a o snahi An eliji koja se e lja no u pored vatre/###kod Crnjanskog u Seobama ta slika###/, Dra kove pri e o brodogradili tima i tamnicama u Mlecima, o pozori tu, du du, Obradova pri a o ma ioni arima, kazivanje jednog Cuce o babi gatari, babino priznanje o dogovoru sa vezirom, pri anje a eta o odjecima boja, Mandu i eva pri a o Radunu i Ljubici. U pesmi drugog kola o Ivanbegovoj osveti. Osobine: smisao za humor, realizam, psihologiju, lako a pripovedanja. Sve pokazuje izrazitu tendeciju da se oblikuje u nezavisne jezi ko-poetske tvorevine, ali, istovremeno, zavisi od konteksta. Uglavnom izostaje utisak likova na neku vest, jer bi to skretalo temu u nebitno. (kazivanje o krvavom sastanku, smrt Ru e Kasanove, beseda igumana Stefana-slu aoci zaspu, a tek ujutru pohvale njegovu mudrost). Analiza si ejne osnove pokazuje da pojedini doga aji imaju smisla samo ako se posmatraju nezavisno. (npr. Batri eva smrt prelazak iz krajnje alosti u veselje, skoro bezbri no podsmevanje ljudskim slabostima). Kompozicija proizilazi iz tematskog, a ne iz kauzalnog principa. Analogija sa muzikom, sa simfonijom: polifonija, ponavljanje, kontrast, lajtmotiv,... Cikli ni razvoj, a ne linearni. O uvan je vremenski aspekt, hronolo ki se odvijaju doga aji. Na in izlaganja tema: LINEARNO NIZANJE u dosta labavo povezanom nizu Izve taji u dijalogu, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima, scena Badnje ve eri (o badnjacima, o crnogorskom bo i u, o igumanovoj vedrini, o igumanovom ivotnom iskustvu i o principu ve nog rata). POLIFONI RAZVOJ U prizorima sastanaka, oplakivanja Batri a, gledanja znamenja i pri anja snova. Tu se ispoljava prvobitna narodna osnova Gorskog vijenca. Prizor sastanka sa poturicama misao o neizbe nosti ratnog obra una i druge teme: koegzistencija poturica i Crnogoraca, nadmo turske vere i politike, prokletstvo ve no zara ene zemlje. RAZVOJ KONTRASTNIH TEMA Prizori koji ine centralno dramsko jezgro, u ijem je sredi tu suprotnost izme u borbeno nastrojenih Crnogoraca i neodlu nog vladike. Borba suprotnih ideja. Obrada herojske teme i teme izdaje od kojih je sastavljena srpska istorija. Obili ev podvig, crnogorska borba za slobodusrednjovekovni velika i, Brankovi , poturice. Vuk Mi unovi i Hamza-kapetan. Izdajnik je prvo suo en sa sramnom istinom, pa je ivrgnut ruglu (kroz alu crnogorske mom adi sa hod om Brun evi em) Vladi inom stavu mirenja sa zlom u strahu od ve eg zla kontrastira se tema drugog kola ( a u meda jo niko ne popi/ to je a om u i ne zagr i). /###PROBLEM PRLJAVIH RUKU###/ nem radosti bez bola, ni pobede bez rtve. Prikazan svet na prelazu iz srednjeg veka u moderno doba. Polifoni princi tamo gde se pojavljuju glavari, gde preovla uje epski, harmoni ni , srednjevekovni pogled na sve, a homofoni, sonatni princip- tamo gde je glavni junak vladika Danilo. Herojska vernost nacionalnom idealu gubi uzvi enost kad se ispoljava u ubistvu slabe ene, a izdaja prestaje da bude tako sramna jer je u injena iz ljubavi. Njego eva umetnost da istu temu ponovi na druga iji na in. (tema istrage kroz razli ite simbole, aluzije, alegorije, nagove taje 1. Neodre eno u prokletsvu koje vladika izri e, zatim u re ima Vuka Mi unovi a da je skup ina sazvana da istimo zemlju od nekrsti, snovi, proricanja, vapaj i opomena ucveljenih). Epizoda o Mlecima sa satiri nim prikazivanjem izopa enosti civilizovanog gra anskog dru tva. Neprosve enost i sujeverje naroda prizor o nepismenom popu i babi koja se pretvara da je ve tica. Surova ratni ka scena polaganja zakletve. Tiho idili no veselje na Badnje ve e sa rezigniranim pogledom na svet u kome vlada ve ni rat me u elementima, smenjuje pobedni ko slavlje do eka junaka istrage na Bo i . Tiha seta veje iz poslednje scene gde su prikazane manje uspele akcije, ali u kojoj je vi e nagla en ljudski momenat. Delovi imaju samostalan, autonoman polo aj kako jedan prema drugom, tako i prema celini i na planu izraza (gnoma, pesma, pri a) i na planu radnje. Prvobitni naslov Goskog vijenca izvijanje iskre, Izviiskra, Izvita iskra (gnoma kao iskra misli)

Verovanje u ogromne mogu nosti onoga to je po svom obimu maleno i neznatno, nalazi se u osnovi Njego evog pogleda na svet. Iskra sadr i u ograni enom ono to svet sadr i u neograni enom. Najmanji deo celine koji te i da prevazi e okvire svog konkretnog postojanja i sjedini se sa apsolutom. Veza sa Lajbnicom, Nikolom Kuzanskim i ordano Brunom princip identi nosti dela i celine (monadolo ka koncepcija). Njego je odabrao jedan mali i obimom neznatan doga aj da bi kroz njega sagledao celokupnu istoriju svog naroda. (Andri pravi pore enje sa komadi em minerala) Gra enje dela na principu fabule suprotno je osnovnoj tendenciji Njego eve poezije ka sa imanju, zgu njavanju, isticanju su tinskog vida stvari. Razvoj govora u Gorskom vijencu kre e se od jednog zaklju ka do drugog, od jedne gotove misli do druge. Ideja je glavni junak u njegovim delima pre Gorskog vijenca: ideja o ljudskoj misli kao iskri nebeske svetlosti (Lu a) i ideja o crnogorskoj slobodi i nezavisnosti (Svobodijada). Njego a primarno ne interesuju li nosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama, ni njihova li na pre ivljavanja, bolovi, radosti, elje, njihovi me usobni odnosi, li ni interesi... Li ni motivi imaju uglavnom sporedan, ilustrativni karakter. U epizodama iz narodnog ivota u kojima se privremeno napu ta istorijski plan prikazivanja, oni se javljaju kao izdaja nacionalne ideje (slu aj babe) ili kao opomena da se na nju zaboravi (slu aj sestre Batri eve) ili kao ne to to se skriva u sebi kao nedostojno pravog oveka i junaka (slu aj Vuka Mandu i a). Nije bitan odnos pojedinca prema pojedincu, ve odnos pojedinca prema istoriji. Li nost se jalja kao izraz narodnog iskustva, kao tuma njegovog shvatanja i verovaja, kao nosilac umetnosti narodne re i. Li nosti se javljaju u funkciji govora, a ne govor u funkciji li nosti. Samostalnost govora prema li nosti. Kolo, iako nije pojedina no ljudsko lice, predstavlja jednog od glavih junaka speva. Oni poju pesmu koja je iz glave celog naroda. U tim pesmama su hronolo ki opevani doga aji od Kosova do istrage poturica. Izraz narodne svesti o vlastitoj istoriji. OLI ENJE EPSKE NARODNE POEZIJE. Poetska istorija Crne Gore. Ra anje Crne Gore na razvalinama srpskog carstva, poslednja, neugasla iskra slobode koja istrajava u borbi sa Turcima. Narod kao samostalna snaga, pojavljuje se tek u epizodama iz narodnog ivota (Crnogorci u turskim svatovima, masa koja ho e da kamenuje babu) Svi glavari su jedinstveni, svi deluju u istom pravcu, svi su nosioci iste teme: teme beskompromisnog nastavljanja borbe. Oni deluju kao jedinstvena li nost kad osu uju one Crnogorce koji se dru e sa Turcima, kad oplakuju smrt mladog Batri a, kad se raspituju za ivot i obi aje u svetu koji se razlikuje od njihovog, kad sanjaju i govore o borbi koja ih o ekuje. Kao to jednako misle, tako i jednako sanjaju Obili a na belom konju. Narod se najpre javlja kroz kolo u svom apstraktnom, istorijskom jedinstvu, a onda kroz glavare u svojoj ivoj i realnoj raznolikosti. Kolo istorijska ideja Vuk Mi unovi eti ko-esteti ka komponenta. Borba kao osnovni smisao i najve a radost ivota, juna tvo kao najve a vrednost smrt kao prelazak u veselo carstvo poezije Vuk Mi unovi . Vrlo esta kriti ka istupanja: razobli avanje neprijatelja (izdajnika Hamze-kapetana i vezira), kritika vladi ine neodlu nosti, osuda serdara Vukote zbog njegovog pesimisti kog pogleda na crnogorsku borbu, podsmeh glavarima zbog vrad bine i sujeverja,... Vojvoda Batri je glavni junak istrage poturica, izvr ilac ideja speva (poziv poturicama da se vrate u vjeru pra edovsku, san o Obili u pobedonoscu uo i polaganja zakletve, izve taj o istrazi u Katunskoj nahiji). On se od svih najvi e pribli ava idealu koji brani i predstavlja Mi unovi (u rukopisu Batri ev govor bio namenjen Mi unovi u). Knez Nikola govori samo jednom neposredno, a drugi put preko pisma. On je glavar u kraju koji je najvi e izlo en turskoj opasnosti. On hrabro odbija vladi.inu ponudu da ne u estvuje u istrazi. Dok Batri otkriva pobedni ki ishod oslobodila ke ideje, knez Nikola oli ava svesno rtvovanje za tu ideju. Vladika Danilo razlozi njegove neodlu nosti nisu eti ke prirode, ne le e u vladi inom u asavanju od prolivanja krvi, ve iz izuzetnosti i odgovornosti njegovog polo aja kao vladara u podeljenoj zemlji. Glavni razlog nije moralni nego politi ki, dr avni razlog. On se pla i me uplemenskog rata koji bi samo pogor ao stanje. Pored dr avnog razloga ima jo jedan momenat ose anje da poturice nisu tu ini nego pripadnici na eg naroda i potajna elja i nada da se oni mogu pridobiti za saradnju. (DR AVNI I NACIONALNI RAZLOG NEDOUMICE) Vladika unosi su tinski novu komponentu: u idejnom smislu komponenta politi ke i nacionalne svrsishodnosti, a u umetni kom komponentu dramski i problemati ki produbljenog shvatanja stvarnosti. Motiv usamljenosti daje tragi nu dimenziju lika vladike. Jo jedna odlika je duboki humanizam i komplementarni odnos prema stvarnostu. Misao, unutra nja borba prethodi akciji, analizira je. Vladika je moderna individualnost hamletovskog tipa. (##sumnja deo ovekove sudbine po Lu i###). Vladika mnogo misli (Vuk Mi unovi : a ja zebem od mnogo mi ljenja). Vladika nalazi izlaz iz protivre nosti tako to prihvata surovu logiku istorije. Njegov prelom pesnik nije prikazao. Vidimo ga odjednom prosve enog, kako odbacuje narodna verovanjazatim kao obazrivog vladara kome je briga za narod najva nija stvar, blago se podsmeva preteranoj veselosti igumana Stefana, radosno prima izve taj o istrazi, pla e kad sazna za velike narodne rtve i najzad, te i i dariva ucveljenog Vuka Mandu i a.

Vladika i iguman Stefan dve etape u razvitku misli. Vladika-prvi sudar sa stvarno u, prva isku enja i gor ina (prve kaplje iz a e otrova) koju donosi prvo saznanje, a iguman-sigurnost, spokoj i vedrina koju donosi kona no saznanje (ja sam pro a sito i re eto). U prvoj pojavi on je bar po spolja njosti sve teno lice, kalu er: dok ostali spavaju, on broji brojanice i svu no ita molitve. U drugim prilika su njegovi postupci esto protivni njegovom pozivu. On pri e uje bez priprave i bez ispovijesti i to posle u injenjenog dela a ne pre njega, a i jedno i drugo je protivno crkvenim kanonima. as nadahnuti prorok koji govori bo anske re i, as moderni filosof-prirodnjak, as hri anski putnik-had ija, as poklonik religije sunca. Skender-aga je nosilac turske politi ke ideologije. On govori tri puta i uvek sa politi kom tendencijom. Mustaj-kadija crnogorskoj askezi i obili evskom idealizmu suprotstavlja ulne privla nosti muslimanskog sveta: bo anske device koje ekaju pravednike u raju, Stambol prepun sjaja i u ivanja, prelepu tursku devojku. Dok u re ima ostalih Turaka dolazi do izraza perfidno i tiransko lice turske mo i, kadija progovara slatkim re ima o stvarima pred kojima je ovek najslabiji. Stoga Crnogorci vide u njemu svog najlju eg neprijatelja i stoga se za njega jedino ka e da je poginuo u istrazi. Sliku zapadnog, latinskog sveta Njego daje kroz do ivljaj crnogorskog oveka. Izra ava ideolo ku funkciju stava prema zapadnoj civilizaciji, prema Drugom, a i otkriva karakteristi ne crte naroda iz kog pripoveda (Dra ko) poti e. Serdar Vukota se izdvja ozbiljnim, sumornim i na momente mra nim pogledom na stvari. Zanesenog vladiku prekida ozbiljnim prekorom, posle smeha i graje koju je izazvala neukost popa Mi e, zahteva razre enje glavne stvari. ovek ozbiljne i te ke misli. Zato je jemu dodeljeno da ispri a stravi nu viziju kao to je ona sva a sa pomrlim Ozrini ima ili jezivu pretnju, po to najbolje ume da kune. Knez Rogan i knez Janko su humoristi ni likovi. Kod kneza Rogana dominantna je stara ka radoznalost. On se stalno ne im interesuje, stalno ne to pita. Njegova uloga je da svojim pitanjima podstakne razna lica da pri aju o stvarima koje su izvan radnje. Knez Janko nije samo pripoveda o zanimljivim i sme nim doga ajima nego i izaziva , animator i re iser itavih malih aljivih scena (ispitivanje usnulog Vuka Mandu i a ili ono o isle ivanju ve tice) Vuk Mandu i pravi protagonista li ne drame, razlikuje se od ostalih likovaunutra njim ivotom koji je skriven od drugih. On jedini me u njima ne sme da pri a svoj san, jer je on li an, dok su svi ostali kolektivni. Vuk je spolja nastrani i ekscentri ni junak iji je duhovni predak Marko Kraljevi , me utim, iznutra, on je jedini zaljubljeni junak i jedini koji, barem u snu, dolazi u nepomirljivi sukob sa shvatanjima sveta kome pripada. Zajedno sa vladikom Danilom on je najmodernija li nost speva, ali dok je vladi in individualizam intelektualnog karaktera, individualizam Vuka mandu i a nosi emocionalno obele je. /romantizam/ U sceni sa poturicama surov br anin koji pri a kako je svoju snahu u koju su u li avoli izle io trostrukom kand ijom. On je i kavgad ija koji se inati sa Turcima zbog sitnica. Kontrast izme u spolja nje grubosti i unutra nje tanane ose ajnosti izbija na videlo u poslednjem prizoru u kome Mandu i mra an, krvav, skoro podivljao pri a romanti nu pri u o herojskom paru Radunu i Ljubici i pla e zbog svog izlomljenog d eferdara. Pop Mi a predstavnik mirskog sve tenstval seoskih popova. Socijalna reprezentativnost. Usmeni na in vr enja verskih obreda. Realisti ki koncipiran lik. KOLO nosilac istorijskih misli dela. VUK MI UNOVI herojski ideal. VLADIKA DANILO politi ke misli. IGUMAN STEFAN filosofija. MUSTAJ-KADIJA orijentalno shvatanje ivota. VOJVODA DRA KO ocena evropske civilizacije. VUK MANDU I romanti no ose anje. Sudbina poslednje iskre slobode koja se ne sme ugasiti, jer su za nju vezane sve uspomene na slavnu pro lost i sve nade u bolju budu nost. Uloga kola prestaje tamo gde prestaje sumnja u ispravnost ideja koje ono zastupa. Crnogorska poema nije samo izvijanje poslednje iskre slobode u plamen oslobodila kog rat nego i Gorski vijenac, tj. venac, splet slika koji bi prikazao sav ivot Crnogoraca i njihovo shvatanje sveta u njegovoj totalnosti. I prva skup tina II drama kola i vladike Danila III izvr enje istrage IV slikanje narodnog ivota Vizija suncem obasjanog Lov ena i okolnih zemalja koje je sve oblak pritisnuo simbolizuje slobodnu Crnu Goru okru enu porobljenim narodima. Postupak sa hvatanjem i pu tanjem jarebica simboli e budu i postupak ustanika prema poturicama koje e se predati. U nebeskim prilikama vidi se hod budu ih doga aja i do ivljava unapred sre an ishod. Prvo slika neprijatelja sa kojim se treba boriti (neman, apokalipti ni slika), zatim slika narodnih snaga koje e izneti borbu (nesalomiva crnogorska mladost, Lov en, ognjeni krst ) i na kraju simboli ki prikaz situacije pred izbijanje sukoba i nagove taj budu e pobede. Ne znamo ta je odlu eno na skup tini uo i troji ina dne niti zbog ega je sazvana o Malom gospo inu dne.

im je vladi ina sumnja izgubila objektivnu osnovu, pesnik je prestao da je uzima u obzir. Njego je u sceni sa vezirovim pismom pokazao indirektno da se vladika pomirio sa istorijom i da se kona no opredelio za akciju. To nije vi e usamljen ovek rastrzan crnim mislima, ve promi ljen politi ar. Svojim dr anjem i govorom, poturicr su pokazale da vi e nisu pripadnici naroda od koga poti u nego deo neprijateljske sile koja ugro ava opstanak Crne Gore. Neprekidna borba u kojoj je istraga samo jedan od momenata. Rat neravnih protivnika od kojih svaki veruje da je pobeda na njegovoj strani: jedan zato to je ve i i ja i, a drugi zato to je bolji i za bolje se bori. (polu aljiva alegorija o borbi petlova koju tuma e knez Rogan i Skender-aga). Turci koriste zaostalost i sujeverje naroda i poku avaju da poseju seme razdora. (pop Mi o i ve tica) Latentna suprotnost izme u vo stva koje je pasivno i odsutno i naroda koji je ostavljen sebi. Njego nije bio pesnik rata, nego pesnik-mislilac i filozof Zavr ni akordi ne pripadaju ni filosofskoj misli ni istoriji nego ivotu tragikomi na scena u kojoj Vuk Mandu i sa suzama u o ima pri a o stra nom boju sa Turcima u kome je stradao njegov omiljeni d eferdar. Simboli na zamena starog, istro enog oru ja novim i sjajnijim i re i pune razumevanja za ljudske slabosti, utehe za izgubljeno i vedra nada u budu nost. iroki pogled na raznovrsne vidove ivota crnogorskog naroda. Ko ho e da shvati kompoziciju Gorskog vijenca treba da prati tok pesme a ne tok doga aja.