SADR AJ

Uvod................................................................................................................................................2 1. Pojam prava Evropske Unije ................................... 3

1.1. Direktno dejstvo prava Evropske Unije ...........................................................................4 1.2. Vertikalno i horizontalno direktno dejstvo.......................................................................4 2. Izvori prava Evropske Unije...........................................................................................................5 3. Nadre enost (supremacija) prava Evropske Unije.........................................................................6 4. Zaklju ak ......................................................................................................................................7 5. Literatura......................................................................................................................................8

UVOD

Evropska unija je nadnacionalna zajednica dvadeset sedam Evropskih dr ava. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovana Rimskim ugovorom 1957.god od strane est evropskih dr ava. Od tada se Evropska zajednica pro irila pridru ivanjem novih dr ava lanica i stekla ve u mo . Ova zajednica je oformljena pod sada njim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji ( vi e poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor ) 1992 god. Mnogi aspekti EU su postojali i pre podpisivanja ovog ugovora,preko raznih organizacija oformljenih 50-ih god dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom podpisanim decembra 2007 god. Predvi ena je izmena sada njih sporazuma kako bi se korigovale politi ke i pravne strukture Evropske unije. Proces retifikacije Lisabonskog sporazuma zavrsen je u novembru 2009 god. Evropska unija je definisana kao : y y Federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i za titi ivotne sredine,slobodi kretanja... Konfederacija u socialnoj i ekonomskoj politici, za tita potro a a , unutra njoj politici i kao me unarodna organizacija u spoljnoj politici

Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31 % udela u svetskom nominalnom bruto doma em proizvodu ( 15,8 biliona Ameri kih dolara ) u 2007 god. Unija predstavlja svoje lanice u Svetskoj trgova koj organizaciji i posmatra je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. Dvadeset jedna lanica Evropske unije je i lanica NATO paketa. Va ne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Gra ani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.

1. POJAM PRAVA EVROPSKE UNIJE Pod Evropskim pravom u naj irem smislu te re i mo e smatrati skup pravnih sistema koji se nalaze na tlu Evrope. Samo kad se po e od injenice da na tlu navedenog kontinenta egzistiraju paralelno dva pravna sistema aglosaksonski i kao preovla aju i , kontinentalni, jasno je da postoje veoma udaljene ta ke pravnog posmatranja ove stvari. Ve sad postoji odre eni pravni poredak koji se mo e ozna iti kao osnov za razvoj, odnosno stvaranje Evropskog prava. Naime, materijalnu predpostavku na koji se zasniva skup pravnih normi ine opsteprihva ene dru tvene vrednosti ispoljene kroz tzv. ,,ljudska prava, odnosno potrebu da se ista za tite pravnim sredstvima. Institucionalni preduslov je ostvarivanje na me unarodno-pravni na in zaklju enjem ugovora o Evropskom savetu (danas Savet Evrope) 1949 god. sa sedi tem u Strazburu. Postoje tri pravne predpostavke konstitutivnog karajtera koje ukazuju na (u izvesnoj meri) postojanje Evropskog prava u ovom trenutku, kao i na mogu nost njegovog egzistencialnog razvoja : 1. Postojanje Evropske unije kao regionalne organizacije koja okuplja ve inu dr ava Evropskog kontinenta i koja vec sada ima izvesne supranacionalne elemente i koja ima tendenciju sve ireg obuhvatanja dr ava Evrope.

2. Postojanje po etnih oblika pravnog ustrojstva Evrope kao celine u ovom trenutku koja se zasniva na egzistenciji i delovanju Saveta Evrope i Evopskog Suda za ljudska prava kao institucija op teg Evropskog karaktera iji aktivnosti dobijaju sve sire polje delovanja ( npr.od 2 slu aja koji su se na li pred Evropskim Sudom za ljudska prava 1961 god. do lo se do preko 28.000 predmeta, tj predstavki za pokretanje 2005 god.). 3. Prihvatanje ,tj dono enje op tih pravnih akata me unarodnopravnog karaktera u oblastima ljudskih prava koja imaju univerzalni Evropski zna aj jer su dr ave, ostvariv i saglasje po pitanju toga koje dru tvene vrednosti zaslu uju obezbe ivanje kontinentalne za tite, prihvatile, u tom smislu, da prenesu deo svog suvereniteta na Evropske institucije, tj Evropski sud za ljuska prava ija praksa postaje sve zna ajniji izvor prava.

Zoran M.Radulovi - PRAVO EVROPSKE UNIJE Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetni tvo, Beograd 2010 god.

1.1. Direktno dejstvo prava Evropske unije Direktno dejstvo prava Evropske unije ustanovljeno je odlukom Suda pravde. Zajednica (daanas Unija) predstavlja novi pravni poredak me unarodnog prava, u korist koga su dr ave ograni ene u odre enim oblastima svoja suverena prava , i iji subjekat nisu samo dr ave lanice nego i njihovi dr avljani. Takvo svojstvo normi prava Unije kasnije je dobilo naziv direktno dejstvo. Ovaj program se upotrebljava kako kako bi izrazio da norma prava Unije mo e stvoriti subjektivno pravo direktno za privatna lica fizi ka i praavna, koje je ostvarivo pred sudovima u dr avama lanica. Direktno dejstvo se kao na elo prava EU razvilo kroz sudsku praksu koja je potvrdila da ne samo ugovor, vec i sve druge norme prava unije mogu imati direktno dejstvo. Mora se raditi o pravno obavezujucim normama koje moraju zadovoljiti odre ene uslove za direktno dejstvo, u koje spadaju ne samo norme ugovora, vec i sekundarni izvori prava, tj akti koje usvajaju institucije prvenstveno u formi uredbi, direktiva i odluka, ili pak o me unarodnim ugovorima koje je Unija sklopila sa tre im dr avama ili me unarodnim organizacijama. Da bi proizvela direktno dejstvo norma prava unije mora biti jasna, precizna i bezuslovna.

1.2. Vertikalno i horizontalno direktno dejstvo U praksi suda pravde, a u vezi sa direktnim dejstvom prava unije iskristalisale su se dve vrste pravnih odnosa vertikalni i horizontalni. Vertikalni je odnos u kome pojedinac tvrdi da na osnovu neke norme prava unije u iva neko subjektivno pravo u odnosu na dr avu. Horizontalno je onaj odnos u kojem pojedinac tvrdi da u iva subjektivno pravo u odnosu na drugog pojedinca, koji u odnosu na njega na osnovu prava unije ima korelativnu obavezu. U svojoj praksi sud priznao direktno vertikalno dejstvo svim normama prava unije, i primarni i sekundarni. Kada je u pitanju horizontalno direktno dejstvo, sud je odbacio da prizna direktno dejstvo direktivama.To zna i da se na directive pojedinac ne mo e pred sudom pozvati protiv drugog pojedinca ( horizontalno direktno dejstvo ), ak ni tada kada su odredbe directive potpuno jasne i bezuslovne. Pojedinac se na odredbe directive mo e pozvati jedino protiv dr ava lanica (vertikalno direktno dejstvo). Dakle, izuzimaju i directive, sud je svim ostalim normama prava unije priznao direktno vertikalno i horizontalno dejstvo.

2. IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE

Izvori prava Evropske unije ine osniva ki ugovori i drugi ugovori koji su izme u sebe zaklju ile dr ave lanica, akti institucija Evropske unije koji se donose na osnovu takvih ugovora (uklju uju i i me unarodne ugovore), praksa suda pravde i pr ta ne ela prava EU. Izvori prava Unije mogu e je podeliti na primarne i sekundarne. Primarni izvori su akti koju su, bez posredovanja institucija unije prihvatile drzave lanice. To su : Ugovori o osnivanju Evropskih zajednica i Evropske unije, izmene i dopune navedenih ugovora,npr Ugovor iz Nice, protokol koji su pridodati navedenim ugovorima, ugovori o pristupanju novih dr ava lanica. Verzija osniva kih ugovora koji je trenutno na snazi jeste ona koja je nastala stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona, a to su ugovori o Evropskoj uniji i ugovor o finansiranju Evropske unije. Sekundarni izvori prava su akti koji nastaju zakonodavnom aktivno u institucija EU. Dakle, osnovna razlika izme u primarnih i sekundarnih izvora je da prve stvaraju dr ave lanice, dok sekundarni izvori stvaraju institucije EU i oni proizilaze iz onsiva kih ugovora. U sekundarno pravo ubrajaju se uredbe, directive i odluke, kao obavezujuci akti i preporuke i mi ljenja kao neobavezujuci akt. Za razliku od uredbi koja ima op tu va nost i koja je obavezna u svim svojim elementima i koja se direktno primenjuje u svakoj dr avi lanici, uputsvo obavezuje dr avu lanicu kojoj je upu eno u pregled rezultata koje je potrebno posti i, dok se nacionalnim organima ostavlja da izaberu formu i sredstvo izvr enja. Odluka je obavezuju a u svim svojim elementima, ali samo za subjekte kome je upu ena. Dve osnove i ujedno najva nije karakteristike prava Evropske unije jesu na elo direktne primene i na elo nadre enosti (supremacije).

Vukadinovi M. Pravo Evropske unije, Beograd, 1996 god.

3. NADRE ENOST ( SUPREMACIJE ) PRAVA EVROPSKE UNIJE

Nadre enost supremacija prava Unije nad nacionalnim pravom nije nikad bila izri ito propisana osniva kim ugovorima. ak ni poslednji Lisabonski ugovor ne propisuje izri ito nadre enost prava unije. Me utim, ugovor iz Lisabona pridodato je mi ljenje saveta ministara iz koga jasno proizilazi da pravo unije ima predmet nad nacionalnim pravom. Sud pravde nai sao je vec 70 tih god.na otpor dr ava clanica i njihovih ustavnih sudova, posebno saveznog ustavnog suda Nema ke, koji smatra da se na elo nadre enosti prava unije ne odnosi na nacionalne ustave. U novije vreme postignuta je neka vrsta kompromisa u kome dr ava lanice zadr avaju minimalnu diskreciju u ure enju najva nijih ustavnih pitanja, to je podvrgnuto sudskom nadzoru suda pravde. Sud pravde je o igledno stao na stanovi te da direktno dejstvo prava Evropske unije mora biti u mogucnosti dati svaki nacionalni sud.Drugim re ima, ne mora nacionalni sud prvo da sa eka da Ustavni sud dr ave lanice ukine ili proglasi neva e om nacionalnu normu, da bi potom on primenio evropsku normu. Na ela direktnog dejstva i nadre enosti prava Evropske unije priznata su u svim dr avama lanica EU.

4. ZAKLJU AK

Evropska zajednica nastala je na osnovu ugovora koji po vrsti predstavlja ugovor me unarodnog prava. Iz toga se sa sigurno u izvodi zaklju ak da je i za EU va e op te norme me unarodnog prava, naro ito koje se odnose na me unarodne organizacije. Pravo koje proizilazi iz ugovora o Evropskoj uniji i ugovora o finansiranju Evropske unije, te ugovore o Evropskoj zajednici za atomsku energiju zajedni ke se naziva ,,pravo Evropske unije. Ono obuhvata sve pravne norme, sadr ane u osniva kim ugovorima ili koje su donesene na osnovu Osniva kih ugovora. Pre stupanja na snagu Lisabonski ugovor koristi se izraz ,,pravo Evropske unije ili izraz ,,komunitarno pravo koje poti e od Engleske re i community to zna i zajednica. Kako danas Evropska zajednica vise ne postoji, nastala je i potreba za razlikovanjem prava Zajednice od prava Evropske unije, pa se koristi jedinstveni pojam pravo Evropske unije.

LITERATURA

1. Zoran M. Radulovi PRAVO EVROPSKE UNIJE Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetni tvo, Beograd , 2010 god. 2. Vukadinovi M. PRAVO EVROPSKE UNIJE Beograd, 1996 god 3. http:sr.wikipedia.org/sr/