UVOD

Ako ste preli na Linux i okruee KDE s nekog drugog operativnog sistema, verovatno ve umete da pretraujete Web, aete elektronsku potu, pripremate dokumente i obavate razne druge zadatke na raunaru. Bez obzira na to da li ste poetnik ili iskusan korisnik, ova je kiga pisana za vas. U optem sluaju, ne treba vam prethodno iskustvo u radu na raunaru, jer emo objasniti ta su Linux i okruee KDE (poglave 1, Osnove), pa ak i to kako da koristite mia (u Linuxu moe da se radi s tri tastera). Naravno to ste iskusniji, bre ete i uiti, jer je koriee okruea KDE slino korieu Windowsa, mada ima i znaajnih razlika. Iako pod Linuxom rade brojni komercijalni programi, neemo ih detano opisivati u ovoj kizi. Govoriemo o besplatnim programima koji su ukueni u veinu distribucija Linuxa. Neemo opisivati sve aplikacije okruea KDE, nego samo one koje se najee koriste na radnim mestima ili kod kue. Kad savladate ovaj materijal, lako ete se snai s bilo kojim komercijalnim programom.

Po emu se ova kiga razlikuje

Linux je oduvek bio omien operativni sistem tehniki orijentisanih korisnika raunara. Shodno tome, naii ete na mnoge kige u kojima pie da je Linux isti kao Unix (to je istina), zatim kako da instalirate Linux, zato je Linux sjajan, i kako da radite odreene stvari u emu (na primer, kako da pokrenete Web server). Postoje i mnoge kige koje detano opisuju upotrebu nekih programa pod Linuxom (na primer, programa GIMP), kao i one koje porede Microsoft Windows i Linux. Ova kiga se razlikuje, jer se u oj pretpostava da vi neete da instalirate Linux, da vas ne zanima uloga administratora sistema ni komplikovani zadaci. Pretpostava se da ste ve instalirali Linux i koristite ga za svakodnevne radne zadatke (elektronsku potu, Web, rad s dokumentima, optu poslovnu primenu raunara i slino), koje ete izvravati u Linuxovom grafikom okrueu KDE. (Naravno, kad ovladate grafikim okrueem, moda ete hteti i da nauite kako da neke zadatke izvravate efikasnije, korieem komandne linije). Ovu kigu ine jedinstvenom i napori velikog broja radnika nae kompanije, SSC. Svoj doprinos dali su joj: Phil Hughes, izdava; Carlie Fairchild, Rebecca Cassity, Clarica Grove i James Gray, iz odeea za marketing; Richard Vernon, Jill Franklin, Don Marti, Heather Mead i Joel Megal, iz redakcije; Lydia Kinata, grafiki dizajner; Scott Blanchard, administrator Web lokacije i Mike Orr, administrator sistema. U izdavakoj kui SSC, Linux se koristi jo od 1993. godine. Neki od nas poeli su da rade u UNIX-u 1980. godine, i s vremenom su napredovali od egovog komandnog do grafikog okruea (GUI). Drugi su bez ikakvog prethodnog iskustva sa UNIX-om ili Linuxom, nauili najpre da koriste GUI, a zatim proirivali svoja znaa alatkama komandnog okruea. Prema tome, svi mi znamo kako izgleda savladavae svakodnevnog rada u Linuxu, ili prvi susret s radnom povrinom okruea KDE. Osim pripreme za tampu i raunovodstvenih poslova, sav ostali posao obavamo u Linuxu, i to uglavnom pomou okruea KDE i uslunih programa ukuenih u veinu distribucija Linuxa. Ovu kigu smo napisali da bismo i vas zainteresovali za Linux i KDE. Za pisae ove kige koristili smo distribucije Debian Woody i SuSE, verzija 7.3 i 8.0 (vie informacija o distribucijama potraite u poglavu 1, Osnove). Poto se Linux, kao i mnogi drugi besplatni programi, stalno razvija, vaa verzija programa mogla bi biti drugaija od verzije opisane u kizi. Razlike se uglavnom tiu pridodatih funkcija, a ne jezgra programa. Shodno tome, ako budete pratili naa uputstva, ne bi trebalo da imate problema prilikom koriea aplikacija, ak i ako se verzije malo razlikuju. Dobro doli u Linux i KDE! Sigurni smo da ete biti zadovoni ihovom snagom i pouzdanou, i da ete ih ubrzo lako koristiti i pri tom se zabavati.

xii

Uvod

1
OS N OVE
Linux je otvoren operativni sistem. U ovom poglavu ete saznati ta to zapravo znai i kako se Linux distribuira. Upoznaete i radno okruee KDE, egovu vezu s Linuxom, kao i neke popularne poslovne programe.

ta je Linux?
Linux je operativni sistem i, samim tim, najvaniji program koji raunar izvrava. On uprava svim drugim programima dodeuje im resurse, izvrava korisnike naredbe (unete pomou mia ili tastature), ae izlazne informacije na monitor, uprava datotekama i obava mnoge druge vane zadatke. Linux se razlikuje od veine operativnih sistema po tome to ga razvijaju programeri iz celog sveta sveta. Linux je otvoren (a esto i besplatan) ne samo zato to ne morate da ga platite (mada moete, i mnogi to ine), ve i zbog toga to je egov izvorni kd dostupan svima koji ele da ga pogledaju ili meaju. Ta otvorenost izvornog koda omoguava svakome da isproba Linux i pronae greke.

Jezgro (engl. kernel) je centralni nervni sistem Linuxa to je kd operativnog sistema koji pokree i odrava rad celog raunara. Iako neki iskusni korisnici Linuxa rado meaju kd jezgra na svojim sistemima, vi to verovatno neete raditi. Meutim, vano je znati da se jezgro Linuxa stalno unapreuje. Poto veliki broj udi razvija Linux, sistem neprekidno napreduje, a problemi se reavaju veoma efikasno.

Poreklo Linuxa
Linux potie od UNIX-a, jednog od najceenijih i najvie korienih mrenih operativnih sistema na svetu u protekle tri decenije. UNIX je razvijen u laboratorijama Bell kompanije AT&T, s namerom da podri istovremeni rad vie korisnika na vie raunara, koji su meusobno povezani i dele informacije i resurse. Na takvom operativnom sistemu, vie osoba moe istovremeno da koristi hardver jednog raunara za obavae veeg broja zadataka, ili pak jedan korisnik na jednom raunaru moe da obava vie poslova odjednom. Rezultat svega toga je moniji sistem, kao i efikasnije koriee raunarskih resursa. Linux podrava veliki broj procesora, ukuujui x86, PowerPC, DEC Alpha, Sun Sparc i ARM. Kakav god hardver da imate, Linux e na emu verovatno raditi. Linux je napraven po POSIX (Portable Operating System Interface for UNIX) standardu, koji definie spregu izmeu programa i operativnih sistema. To znai da na Linuxu mogu da se koriste skoro svi programi praveni za druge UNIX sisteme.

Performanse Linuxa
Linux je ceen i zbog svoje stabilnosti raunari pod Linuxom esto rade mesecima, ak i godinama, bez ijednog pada sistema. Ovi sistemi su i veoma brzi, jer Linux efikasno uprava resursima kao to su memorija, procesor ili prostor na disku. ak i dobar deo Weba radi na starijim raunarima pod Linuxom i Web serverom Apache. Uz to, organizacije kao to su NASA, Sandia i Fermilabs izgradile su mone superraunare od grozdova Linux raunara.

Distribucije Linuxa Poto je Linux otvoren, svako moe da ga nabavi, dopuni softverom i ponudi na tritu (besplatno ili po odgovarajuoj ceni). Tako nastaju paketi ili distribucije Linuxa. Pojedini distributeri neznatno meaju jezgro i dodaju sopstvene alatke koje pojednostavuju instalirae i upravae Linuxom. Osim nekih mae znaajnih detaa, veina distribucija se razlikuje uglavnom po programima. Treba da znate da se veina alatki i aplikacija moe besplatno preuzeti s Interneta, bez obzira na to koju distribuciju koristite.

Poglave 1

Tekstualna i grafika komunikacija sa Linuxom

Jedan od naina za komunikaciju s Linuxom jeste unos teksta na komandnu liniju za one koji su radili u DOS-u, to je slino odzivniku C:>. Tekstualno radno okruee zahteva da korisnik otkuca komande koje operativni sistem razume. Raunar prikazuje odzivnik (engl. prompt), to znai da je spreman da prihvati komandu. Mesto za unos komande zove se komandna linija. Ko god je koristio PC sredinom osamdesetih godina ili ranije, verovatno je ve radio u nekom tekstualnom okrueu. Mnogi programi se pokreu s komandne linije, to znai da morate da unesete tekst u prozor terminala (engl. terminal window) umesto da ih pokreete miem. Ove programe opisujemo tek na kraju kige (poglave 13 govori o komandnom okrueu i uslunim programima, to moete i da preskoite). Druga metoda komunikacije s Linuxom jeste grafiko korisniko okruee (engl. graphical user interface, GUI). Ono se esto naziva radna povrina i sastoji se od ikonica, prozora, okvira za dijalog, paleta alatki i panoa. Ovaj nain rada je mnogo prijatniji, jer se posao obava pomou vizuelnih alatki, pa ne treba pamtiti sintaksu komandi. Grafiko okruee KDE jedna je od osnovnih tema ove kige. Iako emo vas upoznati s komandnom linijom i nekim komandama, okruee KDE e najverovatnije zadovoiti sve vae potrebe.

ta je KDE?
KDE je grafiko korisniko okruee. To je softver koji sarauje sa operativnim sistemom, ali nije egov integralni deo on, zapravo, omoguava komunikaciju sa operativnim sistemom. Moete ga posmatrati i kao posrednika izmeu vas i Linuxa. GNOME je jo jedno popularno grafiko okruee za Linux. Oba okruea stvorili su veliki timovi programera. Zbog toga ona rade odlino, tako da koje god da izaberete ne moete pogreiti. Ovde e biti rei samo o okrueu KDE, jer ga i mi koristimo, a ukueno je u gotovo svaku distribuciju Linuxa.

ta se jo obrauje u kizi
Osim okruea KDE, ovde ete nai i mnoge druge programe koji sarauju sa operativnim sistemom. Okruee KDE sadri preko stotinu programa za obradu slika ili teksta, za rad sa elektronskom potom, itae Weba i igrice. Opisali smo i besplatan paket poslovnih programa OpenOffice, kao i program GIMP, slian Photoshopu. Poto ova dva programa spadaju u vodee otvorene aplikacije, svakom smo posvetili posebno poglave.

Osnove

2
PR I J AVIVAE I UPOZ NAV AE OKRU E A
Ovo poglave se bavi osnovama koriea grafikog okruea KDE u Linuxu. Ako ste ve radili u nekom grafikom okrueu (GUI), dobar deo ovog sadraja bie vam poznat; meutim, moda ete ipak eleti da ga bar povrno pregledate, kako biste uoili eventualne razlike.

Prijavivae i odjavivae
Kada pokrenete Linux, pojavie se prijavni ekran. Prvo ete morati da unesete svoje prijavno ime (koje se naziva i korisniko ime) i lozinku i jedno i drugo bi trebalo da dobijete od svog administratora. Ovaj postupak se naziva prijavivae (engl. logging in). Poto u Linuxu moe da radi vie korisnika istovremeno (a svaki od ih moe imati radnu povrinu i parametre prilagoene sopstvenim potrebama), unos korisnikog imena govori Linuxu ko ste vi i nalae mu da uita vae parametre. Korisnika imena su posebno vana tamo gde istom raunaru pristupa vei broj udi. Lozinka predstava potvrdu vaeg identiteta i zato bi trebalo da je drite u tajnosti. Dok upisujete lozinku u poe Password, otkucani znakovi se ne vide umesto svakog od ih trebalo bi da se pojavi znak plus ili zvezdica (ako va sistem ne prikazuje lozinke na ekranu, moraete da je kucate naslepo).

Slika 2.1: Prijavni ekran.

Nakon upisa korisnikog imena i lozinke, pritisnite ENTER. Nastae kratka pauza, u kojoj e raunar da uita sve to je potrebno za vau sesiju, a za to vreme na ekranu e se prikazivati kako proces uitavaa napreduje. Po zavretku inicijalizacije, pojavie se radno okruee KDE i nakon toga moete poeti da radite.

Promena lozinke Kada birate lozinku, vodite rauna o tome da se lako pamti (boe je da je ne zapisujete) i da drugi ne mogu lako da je pogode. Izbegavajte lina imena, rei iz renika, ili bilo ta vezano za line informacije koje se lako saznaju. Dobra lozinka je kombinacija malih i velikih slova sa znakovima koji nisu alfanumeriki (lozinke *nCk&Ve ili *uG]y$Uds predstavaju dobre primere). Lozinku moe da vam dodeli i administrator sistema. Meutim za vae dobro ne bi bilo loe da meate lozinku otprilike svaka dva meseca. Lozinku moete da promenite pomou uslunog programa KPasswd, koji se nalazi u podmeniju Utilities menija K (kretae kroz meni K savladaete kasnije u ovom poglavu).

Slika 2.2: Okvir za dijalog za promenu lozinke.

Poglave 2

Odjavivae Da biste se odjavili sa svog raunara na kraju sesije, pritisnite dugme K na panou, pa iz menija koji se otvorio izaberite opciju Logout. Pojavie se okvir za dijalog, koji e vas pitati da li da obnovi vau tekuu sesiju kad se sledei put budete prijavili, kao i to da li zaista elite da se odjavite. Da biste se odjavili, pritisnite dugme Logout.

Slika 2.3: Odjavni ekran.

SAVET

Pre nego to se odjavite sa sistema, proverite da li ste sauvali sve to ste radili. To e smaiti opasnost od gubitka podataka.

Nekoliko rei o nalogu root Kad prvi put instalirate Linux, od vas e se traiti da napravite bar dva naloga: root i obian korisniki nalog. Nalog root je nameen svemonom korisniku administratoru sistema jer dozvoava da na sistemu radite gotovo sve. U veini preduzea, ovaj nalog koriste iskuivo administratori. Ako koristite administratorski nalog, budite paivi promene na sistemskim datotekama mogu znaajno da izmene nain na koji sistem radi. Dok budete eksperimentisali i upoznavali KDE, verovatno ete naii na objekte rezervisane samo za nalog root, i ih neete moi da promenite bez pomoi administratora sistema.

Izgled okruea KDE

Kad se prijavite za rad na raunaru, ugledaete povrinu na ekranu veim delom praznu, s ponekom sliicom, i trakom preko dna ekrana na kojoj se nalaze dodatne sliice. Ta povrina se naziva radna povrina (engl. desktop), a pomenuta traka se zove pano (engl. panel). Sliice se zovu ikonice (engl. icons) i predstavaju simbole za programe i alatke vaeg raunara koje ete najverovatnije esto koristiti. Na primer, pojas za spasavae predstava program Help, a globus predstava ita Weba Konqueror, koji se koristi za krstaree po Internetu.
SAVET

Programi i grupe programa nazivaju se jo i aplikacije.

Prijavivae i upoznavae okruea

Ispod ikonica radne povrine ispisane su ihove funkcije (kao to su Printer ili Email). Kada zadrite pokaziva mia iznad ikonice, pojavie se tekst s detanijim objaeem ene funkcije. Ovo vai za skoro svaku ikonicu i dugme u okrueu KDE, ili bilo kojoj egovoj aplikaciji. Koriee panoa i ikonica radne povrine objaeno je u odeku Kretae po radnoj povrini. Da biste otvorili program pomou egove ikonice, postavite pokaziva mia direktno na u i jednom pritisnite levi taster. Odmah pored pokazivaa ugledaete trepuu umaenu ikonicu, to znai da raunar upravo otvara program ili datoteku. Tip ikonice e vam pokazati koji program se otvara na primer, ako na panou pritisnete globus da biste otvorili ita Weba Konqueror, pojavie se trepui globus.

Meniji, prozori i palete alatki Meniji sadre razliite grupe stavki. Na primer, ako pritisnete dugme K u doem levom uglu panoa, pojavie se meni sa listom imena raznih programa. Dok pomerate pokaziva mia po toj listi, primetiete da se pojavuju i drugi meniji. To su podmeniji (engl. submenus), koji se odnose na stavke glavnog menija. Na slici 2.4. prikazan je podmeni za stavku Toys. Kad na meniju ili podmeniju naete program koji elite da otvorite, postavite pokaziva mia na ime programa i pritisnite jednom da bi se program pokrenuo.

Slika 2.4: Podmeni menija K.

Poglave 2

SAVET

Ako se pored ikonice ili stavke menija pojavi mala crna strelica, to znai da postoji podmeni. Dovono je da postavite pokaziva na stavku i on e se prikazati.

Program se uvek otvara u prozoru (engl. window), zatvorenoj pravougaonoj povrini na ekranu. Na radnoj povrini moete istovremeno otvoriti vie programa, i to u vie prozora (u sledeem odeku nauiete koliko radnih povrina i prozora moete da otvorite odjednom). To je posledica Linuxove sposobnosti da izvrava vie zadataka u isto vreme (engl. multitasking). Dok se jedan program izvrava, moete da radite u drugom. Na primer, dok raunar instalira neki program, moete sasvim komotno da piete pismo u AbiWordu. Svaki programski prozor na vrhu obino ima traku s menijima, ije stavke sadre grupe opcija i komandi koje moete primeniti u datom programu.

Slika 2.5: Tipina traka s menijima unutar programa.

Iako se levi taster mia najee koristi, pomou desnog tastera esto moete dobiti skriveni meni sa opcijama primenivim na neki program, pod uslovom da takav meni u emu postoji. Na primer, ako pritisnete desni taster mia dok je pokaziva na praznom delu radne povrine (a ne na nekoj ikonici ili datoteci), pojavie se meni sa opcijama za odjavivae, zakuavae radne povrine (to znai da e za pristup biti potrebna lozinka), otvarae novog dokumenta, ureivae ikonica i prozora, kao i za obavae drugih zadataka. Raspoloive opcije ovih menija stalno se meaju, u zavisnosti od programa u kom se trenutno nalazite; stoga ih isprobajte na onim ikonicama i alatkama koje najee koristite.

Prijavivae i upoznavae okruea

Slika 2.6: Skriveni meni radne povrine.

Neke druge namene mia: pomerae i kopirae elemenata Mi moe da se koristi i za pomerae po radnoj povrini, i to jednostavnim povlaeem s jednog mesta na drugo ova metoda se naziva prevuci i ispusti (engl. drag and drop). Da biste prevukli neki objekat, postavite pokaziva mia iznad ega. Drite sve vreme pritisnut levi taster i, pomerajui mia, odvucite stavku na novo mesto na ekranu. Otpustite taster i stavka e ostati na tom mestu. Ovo moete da iskoristite i za konkretnu akciju na primer, prevucite datoteku do ikonice tampaa da biste je odtampali. Ako elite da premestite neki prozor na novu lokaciju na ekranu, postavite pokaziva na naslovnu traku (engl. titlebar) prozora, povucite ga preko ekrana i spustite na novu lokaciju. Nakon toga, otpustite taster mia. Da biste promenili veliinu prozora, postavite pokaziva mia na okvir prozora. Kad se pojavi dvostrana strelica, pritisnite taster i, drei ga, povucite prema spoa ili prema unutra, sve dok ne dobijete odgovarajuu veliinu prozora. Da biste sauvali proporcije stranica povlaite ugao prozora dijagonalno.
SAVET

Da biste premestili prozor ija je naslovna traka nepristupana (moda ste je sluajno pomakli izvan domaaja, tj. iznad gore granice ekrana), drite pritisnut taster ALT, pritisnite taster mia na bilo kom mestu u prozoru i povucite mia.

Mia moete koristiti i za kopirae teksta, i to iz bilo kog prozora koji sadri tekst u bilo koji drugi prozor. Na primer, pomou mia moete da kopirate tekst s Web stranice u neki dokument ili elektronsku poruku. Istaknite tekst koji elite da kopirate tako to ete postaviti pokaziva mia na poetak, pritisnuti levi taster i pomerati pokaziva preko teksta (boe je da dvaput pritisnete taster da biste istakli re po re, nego da birate jedno po jedno slovo). Pritiskom na sredi taster mia (ili levi i desni odjednom, ako je re o miu s dva tastera) umetnuete tekst tamo gde se nalazi kursor.

10

Poglave 2

Na desnoj ivici prozora iji sadraj ne moe da stane u jedan ekran videete vertikalnu sivu traku, s malim crnim strelicama usmerenim nagore, odnosno nadole. Ova traka se zove klizna traka (engl. scroll bar) i omoguava vertikalno pomerae unutar dokumenta. Pritiskom na dou strelicu prikazaete doi deo dokumenta, a pritisak na goru strelicu vratie vas na vrh prozora. Takoe moete da pritisnete kliza i da ga vuete nagore ili nadole. Isto vai i za prozore iji je sadraj preirok, s tim da je klizna traka u tom sluaju horizontalno poloena na dnu ekrana.

Kretae po radnoj povrini

Kao to je ranije opisano, kada se prijavite za rad u okrueu KDE, ugledaete pozadinu u boji (s nekoliko ikonica na levoj strani) i pano sa ikonicama na dnu ekrana.

Slika 2.7: Radna povrina okruea KDE.

Pano Pano omoguava brz pristup programima koji se najee koriste, a pomae i pri korieu prozora koje ste otvorili. Svaka ikonica panoa predstava neki meni, direktorijum, aplikaciju ili pomonu alatku, koju moete aktivirati jednim pritiskom na taster mia. Najvanija ikonica je veliko slovo K u krajem levom uglu.
Meni K

Kada pritisnete slovo K, pojavie se glavni meni okruea KDE meni K. Svaka stavka tog menija je kao fascikla u kartoteci, i predstava ili neku aplikaciju, ili neki direktorijum na raunaru.

Prijavivae i upoznavae okruea

11

Ikonice panoa

Bira virtuelnih radnih povrina

Paleta poslova okruea KDE

KOrganizer Dugme za zakljuavanje ekrana asovnik/ Kalendar

Dugme menija K Radna povrina

Konsole

Sistem Konqueror za pomo Matini Control Panel direktorijum

Program za obradu teksta Kate KMail

Dugme za odjavivae

Alatka Klipper

Slika 2.8: Pano K.

Slika 2.9: Meni K.

Veina stavki na meniju K sadri ikonice, a neke sadre i strelice. Ikonice vam pomau da odredite namenu stavke; na primer, pored matinog direktorijuma nalazi se sliica kue.
Kretae po meniju K

Meni K omoguava pristup sadraju raunara na razne naine. Kad god pokaziva mia pree preko stavke, ona postaje istaknuta, tako da u svakom trenutku znate gde se nalazite na meniju. Da biste pristupili podmeniju, pritisnite stavku sa strelicom, a zatim postavite pokaziva mia u neko od otvorenih poa. Podmeniji i odgovarajue stavke glavnog menija saiavaju stablo menija K. Da biste zatvorili podmeni, postavite pokaziva mia na prazan prostor radne povrine i pritisnite taster.

12

Poglave 2

SAVET

Da bi podmeni ostao otvoren, pritisnite naslov podmenija, ili otvorite podmeni tako to ete postaviti pokaziva mia na egov naslov, a zatim pomeriti pokaziva van menija.

Ot varae i zat varae prozora iz menija K

Va kraji ci pri kretau po meniju K jeste, naravno, da doete do potrebnih datoteka i aplikacija. Kada naete stavku, otvorite je pritiskom na taster mia (bilo koji). Na primer, da biste koristili kalkulator, otvorite meni K, postavite pokaziva mia na stavku Utilities, a zatim pomerite pokaziva na stavku Calculator u podmeniju.

Slika 2.10: Otvarae prozora iz menija K.

Pritisnite stavku Calculator, i kalkulator e se pojaviti. Da biste zatvorili prozor, pritisnite X u gorem desnom uglu naslovne trake.
SAVET

Ukoliko ponovo otvorite meni K, nakon to ste otvorili kalkulator, primetiete da su stavka Calculator i pripadajua ikonica sada na vrhu. Ovo se deava zato to KDE pamti sve ono emu ste nedavno pristupali (direktorijume, datoteke, aplikacije), tako da ih moete mnogo bre ponovo otvoriti. Stavke u ovom delu menija e se meati, zavisno od korienih programa. Meutim, umesto da uva najskorije upotrebavane stavke, meni K se moe podesiti i tako da uva one najee koriene (pogledajte odeak Pano u poglavu 11).

Pomo

esto ete koristiti ikonicu Help s panoa, sliicu pojasa za spasavae. Bez obzira na to da li ste zaboravili kako se koristi opcija Delay u KSnapshotu, ili kako se mea brzina pokazivaa mia, Help e vam odgovoriti.

Prijavivae i upoznavae okruea

13

Kad pokrenete Help, prikazae se uvodne strane sistema za pomo HelpCenter. Leva strana prozora sadri dve kartice, Contents i Glossary, koje omoguavaju da brzo potraite odreene teme. Glavni deo prozora automatski prikazuje dokument Chapter 1. Welcome to KDE (Prvo poglave. Dobro doli u KDE). Ovde moete da proitate kompletnu korisniku dokumentaciju za KDE, prirunik za upotrebu ili odgovore na esta pitaa. Moete i da pristupite informacijama o osnovnim aplikacijama okruea KDE, aktiviraem veza kao to su Desktop Panel ili File Manager.

Slika 2.11: Uvodni ekran sistema za pomo u okrueu KDE.

Sledi nekoliko saveta za kretae po sistemu za pomo.

Iskoristite veze Up, Home, Next i Prev za kretae sa strane na stranu. Next

i Prev su prikazani i ispod i iznad teksta, a Home i Up samo ispod.

Pritisnite podvueni tekst da biste dobili dodatne informacije (npr. What is

the K Desktop Environment?). Koristite jezike kartica za prelazak s kartice Contents na Glossary i obrnuto.
SAVET

Ako otvorite Help iz nekog programa, kao to je KMail ili KOrganizer (biraem stavke Help Contents iz glavnog menija programa), automatski e se prikazati strana sa uputstvom koja odgovara tom programu. U suprotnom, moete da pregledate stavke na karticama Contents ili Glossary da biste nali odreeni pojam.

Veina strana sa uputstvom pojavuje se u obliku Web strana (HTML datoteka), s hipervezama ka dodatnim informacijama.

14

Poglave 2

Virtuelne radne povrine

Virtuelne radne povrine su, najjednostavnije reeno, dodatne radne povrine neto slino kao kad je vie monitora vezano za isti raunar s tim to se mogu koristiti samo jedna po jedna. Svrha ovih radnih povrina je pruae veeg radnog prostora. Linux moe da izvrava vie programa istovremeno virtuelne radne povrine olakavaju upravae tim programima, i omoguavaju da istovremeno radite u vie otvorenih prozora nego to biste mogli samo na jednoj radnoj povrini. Pravougaonik s brojevima 1, 2, 3 i 4, poznatiji kao ikonica biraa radnih povrina (engl. pager icon), nalazi se meu ikonicama na panou i predstava virtuelne radne povrine. U poetku ete moda sumati u potrebu za veim brojem radnih povrina, ali ete vrlo brzo zavoleti ihove brojne pogodnosti, kao i mogunost boeg organizovaa. Standardna radna povrina obeleena je brojem 1. Ako na oj otvorite prozor, egov mali prikaz e se pojaviti unutar kvadrata u birau koji predstava prvu radnu povrinu. Ako otvorite jo jedan prozor, on e se u birau radnih povrina prikazati u plavoj boji, a onaj prethodni e postati siv, kako bi se videlo da trenutno nije u prvom planu. Pritiskom na broj, prelaziete s jedne radne povrine na drugu. Ako nijedan prozor nije otvoren, izgledae kao da se nita nije promenilo. Uradite sledee: vratite se na prvu radnu povrinu i pritisnite ikonicu Terminal (sliica monitora i koke) da biste otvorili prozor terminala. Sada aktivirajte radnu povrinu sa rednim brojem 2. Izgleda kao da je prozor terminala nestao. Vratite se na radnu povrinu broj 1 i videete da nije. Ako je prozor otvoren na jednoj radnoj povrini, on se moe premestiti na drugu pomou sliice iode u levom gorem uglu prozora. Da biste premestili prozor, pritisnite iodu tako da izgleda kao da je pribodena, i prozor e se pojavivati na svim radnim povrinama. Prozor ostaje samo na odreenoj radnoj povrini kad pritisnete iodu jo jednom. Pano sadri i meni s desne strane ikonice biraa radnih povrina, obeleen strelicom. Pritisnite strelicu i pojavie se lista prozora (Show Windows List), sa sadrajem virtuelnih radnih povrina. Taj meni videete i ako pritisnete sredim tasterom mia prazno mesto na bilo kojoj radnoj povrini. Opcije Unclutter Windows i Cascade Windows na vrhu menija Show Windows omoguavaju da organizujete vei broj prozora na tekuoj radnoj povrini. Opcija Unclutter Windows slae prozore tako da ih moete videti sve odjednom, dok ih opcija Cascade Windows rea kao karte koje se preklapaju. Otvorite nekoliko razliitih prozora na radnoj povrini i eksperimentiite sa ovim opcijama. Odmah ispod opcija Unclutter i Cascade, pronai ete listu radnih povrina. Imena otvorenih prozora pojavie se kao podnaslovi ispod imena radne povrine. Kada aktivirate neki prozor, dovodite ga odmah u prvi plan i moete da ga koristite.

Prijavivae i upoznavae okruea

15

Slika 2.12: Meni Show Windows List.

Paleta poslova

Dugaki pravougaonik (prazan, ako nije otvoren nijedan prozor) odmah pored ikonice biraa radnih povrina jeste paleta poslova (engl. taskbar) okruea KDE, koja prikazuje svaki otvoreni prozor na tekuoj radnoj povrini. Paleta poslova omoguava efikasno upravae prozorima. Paleta poslova se popuava pravougaonim dugmadima, od kojih svako predstava po jedan prozor. Da biste prikazali prozor u prvom planu, pritisnite egovo dugme na paleti poslova. Kad to uradite, prikazae se prozor i radna povrina na kojoj se on nalazi. Trebalo bi da vidite da je dugme tog prozora pritisnuto na paleti poslova, to vam govori da se prozor trenutno koristi. Desnim tasterom mia pritisnite bilo koje dugme na paleti poslova da biste otvorili priruni meni Window s dodatnim opcijama za upravae prozorima.

Slika 2.13: Priruni meni prozora (Window).

16

Poglave 2

Meniju Window moete pristupiti i ako desnim tasterom mia pritisnete naslovnu traku prozora.
SAVET

Pored upotrebe menija Window, jedan od naina za minimizirae otvorenog prozora jeste pritiskae egovog dugmeta na paleti poslova. Pritisnite to dugme ponovo, i prozor e se vratiti u prvi plan radne povrine. Da bi prozor ostao otvoren i lako pristupaan, moete ga saeti, tako da mu se vidi samo naslovna traka. Dvaput pritisnite naslovnu traku da biste saeli prozor. Ponovo pritisnite dvaput da biste ga vratili na prvobitnu veliinu.

SAVET

Dodatni elementi panoa K

Desno od palete poslova nalaze se dugmad koja predstavaju dodatne preice za upravae sesijama u okrueu KDE:
Lock i Logout: dugme sa sliicom katanca i dugme sa sliicom glavnog preki-

daa. Ova dugmad spreavaju neovlaene osobe da pristupe vaem raunaru dok vi niste u blizini. Koristite dugme Lock kada ste privremeno odsutni pa ne elite da zatvarate prozore na radnoj povrini. Pritiskom na ovo dugme aktivira se uvar ekrana i krije radna povrina, ali se prozori ne zatvaraju. Dugme Logout koristite za zavretak sesije u okrueu KDE, nakon to ste zavrili posao za taj dan ili kada elite da se prijavite na sistem kao drugi korisnik (obavezno proverite da li ste zapamtili svoju lozinku pre nego to pritisnete bilo koje od ova dva dugmeta, jer ete morati da je unesete da biste se vratili na sistem). Klipper: dugme koje otvara prozor s vaim najskorijim operacijama isecaa komandom Cut, prenoea komandom Paste i kopiraa komandom Copy, kako biste mogli lako da ih ponovite. Clock: izgled asovnika okruea KDE moete da promenite tako to ete ga pritisnuti desnim tasterom mia i iz prirunog menija izabrati stavku Preferences. Pritisnite asovnik levim tasterom mia da biste prikazali kalendar tekueg meseca na kome je istaknut danai datum. Hide Panel: strelice kraje desno i kraje levo na panou od pomoi su i korisnicima kojima treba velika radna povrina i minimalistima. Pritisnite bilo koju od ih i videete kako pano nestaje, a na ekranu ostaje samo spono dugme sa strelicom koja pokazuje u suprotnom pravcu. Pritisnite tu strelicu da bi se pano vratio na prvobitnu veliinu.
SAVET

Da biste premestili pano na jednu ili drugu stranu ekrana, pritisnite miem prazan prostor na panou i povucite ka drugoj strani radne povrine. Kada ugledate obris panoa na onoj strani gde elite da ga smestite, otpustite taster mia, a pano e prei na novo mesto.

Prijavivae i upoznavae okruea

17

Radna povrina Pogledajmo sada i samu radnu povrinu. Za poetak, aktivirajmo dva vrlo korisna priruna menija.
Priruni meniji radne povrine

Pritisnite desnim tasterom mia prazan prostor na radnoj povrini, da biste otvorili priruni meni. On sadri mnogo istih opcija kao i pano, na primer Help, Run Command i druge.

Slika 2.14: Priruni meni radne povrine.

Opcija Enable Desktop Menu pretvara meni u traku na vrhu radne povrine. Da biste preko ove trake pristupili opcijama menija, pritisnite naslov koji elite i zatim izaberite stavku s padajueg menija. Traku uklaate kad pritisnete desnim tasterom mia bilo gde na radnoj povrini, a zatim iz prirunog menija izaberete opciju Disable Desktop Menu. Ako mi ima srede dugme, pritisnite ime negde na radnoj povrini da biste prikazali meni Show Windows List.
Ikonice radne povrine

Posleda grupa standardnih ikonica okruea KDE jesu ikonice radne povrine, koje se mogu razlikovati od jedne do druge distribucije (da biste dodali neke ikonice ili zamenili postojee, pogledajte odeak Dodavae ikonica u poglavu 11).
Trash: ova ikonica otvara direktorijum s odbaenim datotekama u Konqueroru.

Kad je korpa za otpatke prazna, prikazan je i poklopac; ako u oj ima datoteka, korpa je prepuena smeem. (Pogledajte odeak Rad s datotekama u poglavu 3, da biste nauili neto vie o ikonici Trash). Autostart: u Konqueroru otvara prozor u koji moete da smestite aplikacije koje se automatski pokreu svaki put kad se prijavite. Aplikacije u prozoru Autostart moete da prevuete iz Konquerorovog prozora za upravae datotekama (vidite u poglavu 3 kako se koristi Konqueror). Pojavie se meni koji e omoguiti da dodate stavku u Autostart.

18

Poglave 2

 Printer: otvara prozor za konfiguraciju tampaa, sa opcijama za upravae

poslovima tampaa i ihovo podeavae.

Floppy: omoguava pristup datotekama na disketi. CD-ROM: omoguava pristup datotekama na CD-u.

Ikonice Floppy i CD-ROM detanije su obraene u odeku Pristup datotekama na izmenivim medijima u poglavu 3. Ako na sistemu postoje i drugi ureaji za izmenive diskove, kao to su LS120 ili Zip ureaj, ihove ikonice e se takoe nalaziti na radnoj povrini.

Kretae pomou tastature Ukoliko umesto mia koristite preice s tastature, utedeete dosta vremena. U starijim verzijama okruea KDE, preice (engl. shortcuts) zvale su se kombinacije tastera (engl. key bindings). Standardne preice za rad na radnoj povrini nazivaju se globalne preice. Iz menija K otvorite podmeni Preferences, zatim otvorite Look & Feel i izaberite stavku Shortcuts. Prva kartica u prozoru obuhvata sve standardne globalne preice okruea KDE i daje vam listu kombinacija tastera i ihovih funkcija. Ovaj prozor sadri i podsetnik, u sluaju da zaboravite ta znai neka preica. Obratite pau na opise funkcija bez kombinacija tastera KDE dozvoava da sami napravite nove preice ili izmenite postojee. Vie informacija o preicama potraite u poglavu 11.
Taster ALT

Ovaj taster se moe koristiti zajedno s drugim tasterima da bi se pozvali odreeni meniji, zatvorili ili identifikovali prozori ili prikazao sadraj virtuelnih radnih povrina. Okruee KDE standardno definie preice u kojima se taster ALT koristi s prvih pet funkcijskih tastera (engl. function keys) to su tasteri smeteni u gorem redu tastature, obeleeni kombinacijom velikog slova F i rednog broja. Istovremenim pritiskom na ALT i F1 otvarate meni K. Za kretae po emu (gore, dole, levo i desno) upotrebite tastere sa strelicama. Da biste otvorili podmeni, pritisnite taster ENTER. Iz tog podmenija izlazite pritiskajui taster ESC. Pritiskom na taster ALT izai ete iz menija K. Kombinacija tastera ALT-F2 otvara prozor Run Command. Ako pritisnete ALT-F3, prikazaete priruni meni tekueg prozora. Podvuena slova u stavkama tog menija koristite da biste pristupili opcijama menija preko tastature. Upotrebite tastere sa strelicama za kretae po stavkama. Pritisnite taster sa strelicom nadole da biste istakli stavku Move, a zatim pritisnite slovo M. Izgleda kao da se nita nije desilo, ali, ako pritisnete taster sa strelicom, videete kako se prozor pomera. Da biste izali iz reima Move, pritisnite ENTER. Prikaite ponovo meni, istaknite opciju Size i pritisnite S. Upotrebite tastere sa strelicama da biste promenili veliinu prozora. Po zavretku, pritisnite ENTER.

Prijavivae i upoznavae okruea

19

Slika 2.15: Koriee tastature s menijem Window.

Ako pritisnete preicu ALT-F4, zatvoriete tekui prozor, a sa ALT-F5 prikazaete meni Show Windows List, sa spiskom svih virtuelnih radnih povrina i aktivnih prozora.
SAVET

Sa ALT-TAB moete da kruite po otvorenim prozorima radne povrine. Drite taster ALT dok pritiskate taster TAB, da biste se premestili iz prozora u prozor. Otpustite taster ALT kada pronaete prozor koji vam treba.

Za pomerae ili promenu veliine prozora moete koristiti i mia zajedno s tastaturom. Otvorite prozor terminala s panoa (sliica ekrana i koke), postavite pokaziva mia na prazan prostor prozora, drite taster ALT i pritisnite taster mia. Pustite zatim taster ALT, ali nastavite da drite levi taster mia i da pomerate mia. Otpustite taster mia kad postavite prozor onako kako ste eleli. Ponovo postavite pokaziva mia na prazan prostor, pritisnite ALT i pritisnite desni taster mia. Seate li se ove dvosmerne strelice? U zavisnosti od toga na kom je mestu bio pokaziva, dobiete vertikalnu, horizontalnu ili dijagonalnu strelicu. Da biste promenili veliinu prozora, otpustite taster ALT (drei pri tome i dae desni taster mia) i vucite mia u eenom pravcu.
Taster CTRL

Ako pritisnete taster CTRL u kombinaciji s tasterima F1, F2, F3 i F4 , prikazaete radne povrine 1, 2, 3 i 4. Ako pritisnete CTRL-TAB, prikazaete sledeu radnu povrinu. Preica CTRL-ESC otvara prozor Task Manager, a preica CTRL-ALT-V prikazuje meni Klipper. Da biste izali iz ovih prozora, pritisnite ALT ili ESC. U poetku ete moda hteti da koristite mia za kretae po radnoj povrini, ali kako budete upoznavali okruee KDE moi ete da eksperimentiete i s preicama. U nekim situacijama ete zaista retko pomerati ruke s tastature.

20

Poglave 2

A
STA NDARDN E KOM B I NA CI J E TASTERA / PRE ICE S TA STA TURE U PROGRAMU OPENOFFI CE
Program OpenOffice Writer
F2 F3 F5 F7 F8 F9 F11 F12 strelica nadole strelica nagore Unos formule Unos AutoText stavke Ukuivae/iskuivae navigatora Provera pravopisa Ukuivae proirenog izbora Aurirae poa Ukuivae/iskuivae stilova Ukuivae/iskuivae numeracije Pomerae kursora u doi red Pomerae kursora u gori red

strelica ulevo strelica udesno

HOME END PAGE UP PAGE DOWN RETURN ESCAPE INSERT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL

Pomerae kursora za jedan znak ulevo Pomerae kursora za jedan znak udesno Pomerae kursora na poetak reda Pomerae kursora na kraj reda Pomerae kursora na prethodnu stranu Pomerae kursora na sledeu stranu Nov pasus Otkazivae akcije Ukuivae umetaa ili pisaa preko teksta Prelaz na sledei okvir Ukuivae viestrukog izbora Izraunavae u tabeli Nov ablon (primena) Ukuivae/iskuivae znakova za nabrajae Birae sledeeg reda teksta Birae prethodnog reda teksta Birae znaka s leve strane Birae znaka s desne strane Birae teksta do poetka reda Birae teksta do kraja reda Birae prethodne stranice teksta Birae sledee stranice teksta Jednostruki prored Dvostruki prored Prored 1,5 Polucrni tekst Dvostruko podvlaee teksta Centrirae teksta Kurziv Obostrano poravnae teksta Levo poravnae teksta Desno poravnae teksta Podvlaee teksta

+ F5 + F8 + F9 + F11 + F12 + strelica nadole + strelica nagore + strelica nalevo + strelica nadesno + HOME + END + PAGE UP + PAGE DOWN +1 +2 +5 +B +D +E +I +J +L +R +U

282

Dodatak A

CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL

+Y +Z + strelica nadole + strelica nagore + strelica ulevo + strelica udesno + HOME + END + PAGE UP + PAGE DOWN + razmaknica + BACKSPACE + DELETE + minus + SHIFT + B + SHIFT + F + SHIFT + P + SHIFT + R + SHIFT + F9 + SHIFT + F11 + SHIFT + F12

Katalog stilova Ponitavae akcije Pomerae kursora na poetak sledeeg reda Pomerae kursora na poetak prethodnog reda Pomerae kursora za jednu re ulevo Pomerae kursora za jednu re udesno Pomerae kursora na poetak dokumenta Pomerae kursora na kraj dokumenta Pomerae kursora na zaglave dokumenta Pomerae kursora na podnoje dokumenta Umetae nelomivog razmaka Brisae znakova do poetka rei Brisae znakova do kraja rei Crtica za uslovni prelom rei Indeks Ponavae pretraivaa Eksponent Obnavae prikaza Aurirae poa za unos Aurirae ablona (primena) Iskuivae numeracije Pomerae kursora na kraj tabele Pomerae kursora na poetak tabele Isticae znakova do poetka rei Isticae znakova do rei na desnoj strani Isticae teksta do poetka dokumenta Isticae teksta do kraja dokumenta Brisae teksta do poetka reenice Brisae teksta do kraja reenice

+ SHIFT + strelica nadole + SHIFT + strelica nagore + SHIFT + strelica nalevo + SHIFT + strelica nadesno + SHIFT + HOME + SHIFT + END + SHIFT + BACKSPACE + SHIFT + DELETE

CTRL

CTRL

CTRL

CTRL CTRL CTRL CTRL

Standardne kombinacije tastera / preice s tastature u programu OpenOf fice

283

Program OpenOffice Calc

F2 F4 F5 F7 F8 F9 F11 F12 Strelica nadole Strelica nagore Strelica ulevo Strelica udesno
HOME END PAGE UP PAGE DOWN ESCAPE BACKSPACE INSERT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT SHIFT

Unos podataka Izvori podataka Ukuivae/iskuivae navigatora Provera pravopisa Proireni izbor Ponovno izraunavae Ukuivae/iskuivae stilova Umetae grupe Pomerae kursora u doi red Pomerae kursora u gori red Pomerae kursora za jedan znak ulevo Pomerae kursora za jedan znak udesno Pomerae kursora na poetak dokumenta Pomerae kursora na kraj dokumenta Pomerae kursora na prethodnu stranu Pomerae kursora na sledeu stranu Otkazivae akcije Brisae sadraja Umetae u specijalnom formatu Relativne/apsolutne reference Obeleavae zavisnosti Proireni izbor Snimae ablona Isticae elije ispod Isticae elije iznad Isticae elije s leve strane Isticae elije s desne strane Isticae sadraja do poetka dokumenta Isticae sadraja do kraja dokumenta Isticae prethodne strane Isticae sledee strane Isticae reda

+ F4 + F5 + F8 + F11 + strelica nadole + strelica nagore + strelica nalevo + strelica nadesno + HOME + END + PAGE UP + PAGE DOWN + razmaknica

284

Dodatak A

SHIFT CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL

+ BACKSPACE +B +D +E +I +J +L +R +U +Y +Z + strelica nadole + strelica nagore + strelica nalevo + strelica nadesno + HOME + END + razmaknica + BACKSPACE + SHIFT + 1 + SHIFT + 2 + SHIFT + 3 + SHIFT + 4 + SHIFT + 5 + SHIFT + 6 + SHIFT + B + SHIFT + F + SHIFT + P + SHIFT + R + SHIFT + T + SHIFT + F9

Ponitavae izbora Polucrni tekst Lista izbora Horizontalno centrirae Kurziv Obostrano poravnae Levo poravnae Desno poravnae Podvlaee Katalog stilova Ponitavae akcije Pomerae na doi kraj tabele Pomerae na gori kraj tabele Pomerae na levi kraj tabele Pomerae na desni kraj tabele Pomerae na poetak tabele Pomerae na kraj tabele Birae kolone Pomerae na poetak tekue elije Decimalni format broja Eksponencijalni format broja Format datuma Format valute Format procenta Standardni format broja Dodavae indeksa Ponavae pretraivaa Dodavae eksponenta Precrtavae Ulazno poe liste Potpuno izraunavae Isticae sadraja do doeg kraja tabele

+ SHIFT + strelica nadole

Standardne kombinacije tastera / preice s tastature u programu OpenOf fice

285

CTRL

+ SHIFT + strelica nagore + SHIFT + strelica nalevo + SHIFT + strelica nadesno + SHIFT + HOME + SHIFT + END

Isticae sadraja do goreg kraja tabele Isticae sadraja do levog kraja tabele Isticae sadraja do desnog kraja tabele Isticae sadraja do poetka datoteke Isticae sadraja do kraja datoteke

CTRL

CTRL

CTRL CTRL

Program OpenOffice Impress

F2 F3 F4 F5 F7 F8 F11 F12
DELETE SHIFT SHIFT SHIFT CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL

Okvir za unos teksta Unos grupe Pozicija i veliina Ukuivae/iskuivae navigatora Provera pravopisa Prikazivae kontrolnih taaka objekta Ukuivae/iskuivae stilova Prikaz u obliku skice Brisae Duplirae Premetae Isecae Jednostruki prored Dvostruki prored Prored 1,5 Polucrni tekst Kopirae Centrirae teksta Kurziv Obostrano poravnae Levo poravnae Nov objekat Otvarae datoteke tampae datoteke + F3 + INSERT + DELETE +1 +2 +5 +B +C +E +I +J +L +N +O +P

286

Dodatak A

CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL

+Q +R +S +U +V +W +X +Y +Z + F2 + F3 + SHIFT + A + SHIFT + B + SHIFT + G + SHIFT + K + SHIFT + P + SHIFT + F8

Izlaz Desno poravnae Snimae dokumenta Podvlaee Premetae Zatvarae prozora Isecae Katalog stilova Ponitavae akcije Prikaz slajdova Izlaz iz grupe Ponitavae grupisaa Indeks Grupisae Kombinovae Eksponent Uklapae u okvir

Program OpenOffice Draw

F2 F3 F4 F5 F7 F8 F11
DELETE SHIFT SHIFT SHIFT CTRL CTRL CTRL

Unos teksta Unos grupe Pozicija i veliina Ukuivae/iskuivae navigatora Provera pravopisa Prikazivae kontrolnih taaka objekta Ukuivae/iskuivae stilova Brisae Duplirae Premetae Isecae Jednostruki prored Dvostruki prored Prored 1,5 + F3 + INSERT + DELETE +1 +2 +5

Standardne kombinacije tastera / preice s tastature u programu OpenOf fice

287

CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL CTRL

+B +C +E +I +J +L +N +O +P +Q +R +S +U +V +W +X +Y +Z + F3 + plus + minus + SHIFT + A + SHIFT + B + SHIFT + G + SHIFT + K + SHIFT + P + SHIFT + F8

Polucrni tekst Kopirae Centrirae Kurziv Obostrano poravnae Levo poravnae Nov objekat Otvarae datoteke tampae datoteke Izlaz Desno poravnae Snimae dokumenta Podvlaee Premetae Zatvarae prozora Isecae Katalog stilova Ponitavae akcije Izlaz iz grupe Pomerae unapred Pomerae unazad Ponitavae grupisaa Indeks Grupisae Kombinovae Eksponent Uklapae u okvir

288

Dodatak A