1.

Cikaska skola

Cikaska skola je obelezenje za grupu arhitekata koji su radili u Cikagu I Njujorku krajem 19.veka I prve cetvrtine 20. Nastanak ovog stila u Americi uzrokuje kljucne promene u modernistickoj arhitekturi. S obzirom da je Amerika bila novi svet njena arhitektura nije bila opterecena prosloscu: bila je podredjena iskljucivo profitu. Dva velika pozara 1871. I 1874.u velikoj su meri unistili grad I zahtevali su promenu materijala I nacin gradjenja. U arhitekturi postaje najvaznija visina gradnje, oslobodjenost unutrasnjeg prostora I dobro osvetljenje, sto zahteva upotrebu novih tehnikaskeletnog sistema I zidne zavese, I novog materijala- celika. System zidne zavese zasniva se na principu kacenja parceta zida na skeletnu konstrukciju. Taj nacin gradjenja se naziva mehanomorfni. Iz evrope dolazi secesionisticki uticaj I zgrade se ukrasavaju floralnim motivima. Poslednja zidana zgrada ostaje Monadok, a prva multifunkcionalna gradjevina je Auditorijum u kojoj se nalazi prva sala koja je sagradjena ona osnovu akustickih proracuna. Poslednja zgrada u maniru cikaske skole je robna kuca Carson Pirrie Scot na kojoj je ocigledan minimalisticki uticaj. Najznacajniji predstavnici su Adler I Saliven, ciji je moto bio Forma prati funkciju.

2. Art Noveau

Takodje poznat kao modern style, secesija, jugend stil, modernizmo,stil kraja veka Art noveau kao nova umetnost pokazuje zelju za oslovadjanjem od istoricizma I akademizma, ali se zadrzava ornamentika. Najcistiji primerak stila je hotel Tasel belgijskog arhitekte Viktora Horte. Stil se razvija sirom Evrope, u Francuskoj se izdvaja Hektor Gimar sa svojim stanicama za metro, u Berlinu se gradi

multifunkcionalna gradjevina Narodni dom, a skotski arhitekta Mekintos, sa svojim suzdrzanim izrazom, projektuje zgradu umetnicke skole u Glazgovu. Poznat je po saradnji sa beckim secesionistima I dizajniranjem namestaja u stilu art dekoa. Jedan od najpopularnijih arhitetkata je bio Antonio Gaudi, s tim da njegove gradjevine ne pripadaju potpuno art noveau stilu. Najveci uticaj na njegov rad je imala: gotika, sa svojim prelomljenim lukom, islamska arhitektura u Spaniji, art noveau I arhitektura severne Afrike. Neka od najznacajnijih dela su mu : Casa Mila, Sagrada Familia (kojoj je posvetio ceo zivot, na njoj se vidi utivaj africke culture I gradjena je u obliku parabole) I La Pedrera (nijedan prav ugao). Takodje je dizajnirao park Guell u kom se nalazi najduza klupa na svetu. Ornamenti u art nuvou su radjeni od gvozdja.

3. Ruski konstruktivizam

Nastaje u doba revolucije.Konstruktivisticka arhitektura nastaje iz sireg pojma konstruktivisticke umetnosti, koja se razvila iz ruskog futurizma. Stavlja se akcenat na funkcionalizam konstrukcije. Koriste se novi materijali : staklo, armirani beton i savremene tehnike gradnje. Ruski arhitekti su se trudili da izbrisu granicu izmedju sela i grada i projektovali su zgrade sa mnogim komunalnim sluzbama. Prvim konstruktivistickim delom se smatra Tatljinov Spomenik III internacionali . Vodeci arhitekta ovog pravca bio je Aleksandar Vesnin, a njegova najpoznatija dela su Lenjingradska pravda i Govornica za Lenjina. Svojevrsni guru pokreta je bio Kazimir Maljevic, a istaknuti projektanti su bili El Lisicki (Proun 3D), Naum Gabo i Rodcenko. Mnogi projekti , zbog nedostatka finansija, su ostali neostvareni.

4. Bauhaus

Skola za arhitekturu u Nemackoj, osnivac je bio arhitekta Valter Gropijus. Cilj skole je bilo povezivanje umetnosti i industrije. Vodili su se Adlerovim i Salivenovim motoom Forma prati funkciju. Njihova arhitekturu karakterise apstraktna i geometrizovana forma. Teze ka jednostavnosti, funkcionalnosti i svetlim prostorijama. Mis van der Roe kasnije postaje direktro Bauhausa i pretvara je u cistu skolu za arhitekturu. Od tada arhitektura, namestaj i razni predmeti dizajniraju se po nacelu funkcionalnosti. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizilaziti iz savrsenog stapanja oblika i funkcije.

5. Delo Le Corbusiera Najznacajniji arhitekta 20. Veka. Pored arhitekture bavio se puristickim slikarstvom. Njegov rad se deli na III faze. U prvoj fazi se posvecuje kucama za koje smatra da treba da budu masine za stanovanje. Razbija ih po planovima i naziva ih domino kuce. Umesto stepenica stavlja rampe, a prozore projektuje u obliku traka, koristi skeletni sistem i nadoknadjuje prirodu krovnim vrtom. Najznacajnija vila, u kojoj je koristio sve principe svoje arhitekture, je vila Savoj. U drugoj fazi se zanima za urbanizam. Smatra da grad treba da zadovolji principe stanovanja, rada, rekreacije i saobracaja. Industrijsku zonu premesta van grada i pravi karakteristicne zajednice stanovanja. Ozareni grad u Marseju je najvolji primer zajednice stanovanja. Tokom trece i poslednje faze rada, menja estetiku i okrece se brutalizmu, koristi ogoljen beton i teksturu drveta. Njegov poslednji rad je crkva Notre-dame na mestu stare crkve, tada dolazi do lirskog izraza. Na samoj crkvi nema pravih uglova i zidova, i koristi vitraz kao frontalno zidno platno, vezano za ranohriscanske pecine (mali prozori).

6. Frank Lloyd Wright

Ucenik Adlera i Salivena. Njegov rad mozemo podeliti na dve faze. U prvu fazu spadaju prerijske kuce. Na njima se vidi jasan uticaj japanske arhitekture I grafike. Primer prerijske kuce je Winslow house, a najznacajnija je bila Robbie house. Takodje, tezi ka unistenju kocke I time pokrece formu. Izrazava da zgrade treba da budu organske, kao sto je Falling water koju je uradio 1936.za Kaufmana. Kuca predstavlja savrsenu sintezu sa prirodom. Drugoj fazi pripadaju pustinjske kuce. Poslednje delo mu je Gugenheim, na kom je radio oko 10 godina I predstavlja sintezu njegovog dotadasnjeg rada

7. Postmodernizam

U arhitekturi se danas ovim pojmom oznacavaju svi objekti koji imaju zajednicki cilj otklona od klasicne moderne. Postmoderna se cesto osvrce ka istoriji, ali na cinican nacin. Ponovo se uvodi simetrija,stup,prozor sa lukom, dekoracija I sl. Postmoderna je bila sirok pokret, trajala je 20ak godina I daje odgovor na krutu jednostavnost modernistickog pokreta. Karakteristicna je po cinicnom citiranju istoricizma. Najaktivnija postmodernisticka grupa je bila Cit koja je gradila trzne centre u Los Angelesu. NJihov jedini cilj je bio da se privuce paznja kupca. Tipicni predstavnici pokreta su : Charles Moore, Robert Venturi, Michael Graves

8. Dekonstruktivizam

Pravac koji se nastavlja na postmodernizam. U oslanjanju na dekonstrukciju podrobice se jednoj novoj konstrukciji i tehnici. Razvoj je zapoceo Frenk Geri, stambenom zgradom u Santa Monici koja se smatra prvim delom dekonstruktivisticke arhitekture. U upotrebi su ciste forme zgrada i jednostavnih geometrijskih formi kocke, kupe, kugle, piramide, valjaza konstrukciju i za odredjivanje stabilnih karaktera. Neki od primera dekonstruktivisticke arhitekture su muzej Gugenheim u Bilbaou, Muzej u Herfordu i Institut u Stutgartu.

9. High-tech Stilski pravac u savremenoj arhitekturi u okviru postmoderne. Siroku primenu nalazi 1966. Kao u brutalizmu otkriva se struktura zgrade kako iznutra tako i spolja, ali je vizuelni naglasak na skeletnom sistemu, a ne na spoljnim zidovima. Na zgradama kao sto je Centre Georges Pompidou, ta ogoljena struktura je dovedena do ekstrema. Osim tehnologije koja je najvaznija karakteristika objekta, njegov dizajn je veoma funkcionalno orijentisan. Osnovne karakteristike zgrada su upotreba stakla, zidnih zavesa i celicnih struktura. Karakteristicni primeri su John Hancock Center u Nju Jorku, Toranj kineske banke u Hong Kongu.

10.Kriticki regionalizam.

U arhitekturi je ovo pristup koji tei d se suprostvi univerzlnosti i nedosttku znenj koji se pojvljuje u modernoj rhitekturi koristei se elementim i uticjem okoline koj doprinosi osjenju pripdnosti i znenju. Iko se stil smtr rekcijom n Modernu rhitekturu sm stil se koristi mnogim istim modernim doktrinm i kritikim filozofskim pristupom. Stil se u mnogim zemljm u rzvoju smtr posebnom formom postmoderne (ne isto to i Postmodern rhitektur) Kritiki regionlizm se rzlikuje od Regionlizm koji z rzliku od Kritikog regionlizm tei d ostvri jedn nprem jedn odnos s izvornom rhitekturom kontekst n vrlo direktn nin bez univerzlne filozofije i z dte doktrine.

Pa to su Mandic i Popovic !