Era masovne proizvodnje

Masovna proizvodnja je posledica razvoja novih tehnologija. Industrijska revolucija, koja je dovela do masovne proizvodnje, je presudno uticala na razvoj discipline menadmenta preduzea. Menadment, kao socijalna tehnologija (sposobnost da se odreena zamisao ostvari preko drugih ljudi), je praktina vetina koja je stara koliko i sama civilizacija. Meutim, tek pre manje od dva veka, sa otpoinjanjem industrijske revolucije, menadment se poinje sistematino izuavati. Pretee sistematinog izuavanja menadmenta su bili Robert Owen i Charles Babbage. Owen je poznat po svom stavu da su ljudi vitalne maine i da je za vlasnike najisplativije ulaganje u ljude. Sastavni deo ove koncepcije je sistem otvorenog rangiranja zaposlenih. Poreenje sa drugima, kao i sa planiranim zadacima dovodi do psiholokog efekta rasta motivacije. Sistem otvorenog rangiranja zaposlenih je tekovina klasinog menadmenta koja se i danas primenjuje. Babbage je smatrao da primena principa podele rada i specijalizacije u proizvodnom procesu dovodi do rasta produktivnosti. On je verovao da se proces proizvodnje moe bolje obavljati ako se izolovano analiziraju pojedinane aktivnosti (poslovi), kao i da specijalizacija smanjuje trokove obuke uz istovremeno poveanje stepena strunosti i efikasnosti izvrilaca. Glavna konkretizacija ovih ideja (Owen i Babbage) je montana traka na kojoj svaki izvrilac ima odgovornost za striktno definisanu aktivnost, koja se ponavlja u okviru ireg procesa. Henry Ford je praktino primenio ove ideje u proizvodnji automobila Ford T. Model T je bio tipian simbol menadmenta u industrijskoj eri. Kada se krajem 19. veka pojavio automobil, on je bio veoma skup i nedostian za veliku veinu kupaca. Henry Ford je doao na ideju da to stanje promeni uvodei automobil za iroke mase, model T. Kada je poela proizvodnja modela T, njegova cena je bila skoro duplo manja od konkurencije (i dalje je padala u narednim godinama). Zamisao Henry Ford-a je bila ostvarena masovnom proizvodnjom standardizovanog proizvoda. Kod ovog modela ak je i boja bila standardizovana. Jedna od najvanijih inovacija tog koncepta menadmenta je bila montana traka. Efikasnost proizvodnje je poveana detaljno sprovedenom podelom rada, specijalizacijom i mehanizacijom odreenog broja radnih operacija. Ovakav pristup je doveo do, do tada nezapamenog rasta produktivnosti. Meutim, ovom pristupu je nedostajala tzv. ljudska dimanzija. Ovde je ovek tretiran kao dodatak maine poto su takt rada maine i ergonomska pravila bitno odreivala konfiguraciju radnog procesa. Dominirajui cilj menadmenta ovog perioda je bio maksimizacija profita, a glavna poluga za ostvarenje tog cilja je bila masovna proizvodnja. Za ovakav okvir je razvijeno nekoliko pristupa (kola) menadmenta: 1. Klasini pristup 2. Socioloko-psiholoki pristup 3. Pristup operacionih istraivanja Klasini pristup Klasini pristup predstavlja prva ozbiljna i sistematina istraivanja vezana za menadment preduzea u periodu posle prve industrijske revolucije. Za njega su karakteristine dve grane: 1. Nauni menadment 2. Klasina teorija organizacije - Nauni menadment je pristup razvijen krajem 19. i poetkom 20. veka, pre svega, od strane amerikog ininjera Frederick Taylor-a. Sutina pristupa je pronalaenje tzv. najboljeg naina za obavljanje odreenog posla. Principi menadmenta koje je formulisao Taylor su rezultat studija vremena i studija pokreta na montanoj traci. Na bazi ovih studija, bilo je mogue razloiti svaki proces na aktivnosti (poslove) kako bi se formulisao najbolji nain obavljanja pojedinane aktivnosti. Na taj nain je bilo mogue utvrditi radnu normu. Nagraivanje radnika je obavljano sistemom diferenciranih nadnica, a osnovu diferenciranja je inila produktivnost. Iako su metodi Taylor-a doveli do dramatinog rasta produktivnosti i znaajnog rasta nadnica, postojao je jak otpor ovakvom pristupu. Najznaajniji protivnik ove koncepcije je bio sindikat, a najvei strah od tejlorizma je bio strah od gubitka posla. Sa irenjem ove koncepcije, broj protivnika je rastao. Na odreenim projektima sa Taylor-om je radio i ininjer Henry Gantt. Njegov doprinos u razvoju menadmenta se ogleda u unapreenju motivacije na bazi usavravanja sistema nagraivanja zaposlenih. Gantt je zamenio sistem diferenciranih nadnica sistemom bonusa. Svaki radnik koji ispuni radnu normu dobija bonus. Menader dobija bonus za svakog podreenog koji je ispunio normu plus ekstra bonus u sluaju kada je organizacioni deo koji je u njegovoj nadlenosti prebacio plan. Slino kao Owen, i Gantt je javno rangirao radnike. Pozitivne promene u produkrivnosti rada su beleene crnim kvadratiima, a negativne crvenim kvadratiima. Tako su nastali gantogrami, koji daju uvid u dinamiku obavljanja posla, trokove, kao i potrebu za reorganizovanjem i reprogramiranjem. Koncepcija naunog menadmenta ima svojih prednosti i slabosti. Osnovne prednosti su podela rada i specijalizacija, kao i afirmacija timskog karaktera procesa rada. Osnovne slabosti ovog pristupa su slabosti psiholoke i socioloke prirode. Prvo, koncepcijska osnova naunog menadmenta nije u potpunosti prihvaena od radnika. Paralelno sa rastom produktivnosti je dolazilo i do otputanja i/ili poveanja radne norme, tako da su radnici morali da rade vie za istu nadnicu, da bi zadrali posao. Druga slabost je to to je nauni menadment ignorisao humanu dimenziju rada. Iskustvo pokazuje da ljudi ele da budu uvaavani i da imaju priliku da iskau svoje miljenje o stvarima koje ih se tiu. Vremenom se pokazalo da je model racionalnog radnika, koji je iskljuivo ekonomski motivisan (preko nadnice i bonusa) konceptualno jednostran i neodriv. U to vreme su radni uslovi vie nego nivo nadnica bili razlog za trajk i naputanje posla. - Klasina teorija organizacije nastoji da identifikuje principe efektivnog menadmenta iz organizacione perspektive. Za razliku od naunog menadmenta u ijem je fokusu pojedinani izvrilac menaderskih naloga (eventualno tim izvrilaca), kod

-1-

klasine teorije organizacije se polazi od znatno ireg sagledavanja. Rodonaelnih ovog pristupa je francuski ininjer Henri Fayol. On je globalno pristupio problemu, odnosno, posmatrao je organizaciju kao celinu (za razliku od Taylor-a koji se interesovao za pojedinane funkcije organizacije). Fayol je verovao da se menaderi raaju, a ne stvaraju, odnosno da praksa i iskustvo mogu biti od koristi samo kod onih koji imaju predispoziciju za taj posao. On je identifikovao est aktivnosti kao glavne elemente biznis modela i to su: 1. tehnike aktivnosti (proizvodnja) 2. komercijalne aktivnosti (nabavka sirovina i prodaja proizvoda) 3. finansijske aktivnosti (prikupljanje i korienje kapitala) 4. aktivnosti obezbeenja (zatita zaposlenih i imovine) 5. raunovodstvene aktivnosti (evidencija trokova i prihoda i izrada finansijskih izvetaja) 6. menaderske aktivnosti. Prema Fayol-u menaderske aktivnosti predstavljaju najzapostavljaniji aspekt biznis modela. Pri tome se pod menadeskim aktivnostima podrazumevaju aktivnosti kao to su: planiranje, organizovanje, nareivanje, koordinisanje i kontrola. Fayol se opredelio za pojam principi menadmenta pre nego za pavila ili zakone menadmenta. Principi imaju izvesnu fleksibilnost, odnosno pruaju odreen stepen slobode u primeni. Jedan princip se ne primenjuje uvek na egzaktno isti nain. Stoga je ovaj autor definisao neka principe menadmenta, kao to su: podela rada, autoritet, disciplina, jedinstvo komande, hijerarhija, nagraivanje prema rezultatima itd. Za klasinu teoriju organizacije su znaajna i istraivanja nemakog sociologa Max Weber-a vezana za organizaciju drave i njenih institucija. On je razvio koncepcije birokratske organizacije i birokratskog menadmenta. Weber pod organizacijom podrazumeva entitet sa: 1. striktno definisanom hijerarhijom 2. jasnim pravilima funkcionisanja 3. preciznom linijom komandovanja Prema ovom konceptu, za velike organizacije sa racionalnim ciljevima i jasnom podelom rada, tzv. birokratija predstavlja idealan model organizovanja. Karakteristike birokratske organizacije su standardne procedure, precizno definisani radni zadaci, kaskadno definisani ciljevi i hijerehijom uslovljen sistem izvetavanja. Glavne prednosti menadment koncepta vezanog za birokratiju su efikasnost i predvidivost, a glavni nedostaci su neinovativnost i slabe mogunosti prilagoavanja na promene. Prednosti (doprinosi) klasine teorije organizacije su: 1. definisanje menaderskih aktivnosti (planiranje, organizovanje, voenje, kontrola, predvianje i odluivanje) u okviru aktivnosti koje blie odreuju biznis model 2. identifikovanje odreenih principa kojima se treba rukovoditi pri obavljanju menadeskih aktivnosti. Najvea slabost ove koncepcije (klasina teorija organizacije) je to to se ona moe primanjivati samo u relativno stabilnom okruenju. - U klasine autore spadaju i Mary Parker Follett i Chester Barnard koji su poznati po tome to su uneli nove elemente u konvencionalnu koncepciju, posebno u domenu uticaja ljudskih odnosa na strukturiranje organizacije. Svojim radom, ovi autori su napravili svojevrstan most ka novonastajuem socioloko-psiholokom pristupu menadmentu. Follett je smatrala da nijedan pojedinac u organizaciji ne treba da se osea kao izolovana osoba, ve kao lan grupe. U tom kontekstu je insistirala na komuniciranju kao osnovnoj fazi menadment procesa. Glavni doprinos Barnard-a je osvetljavanje uloge tzv. neformalne organizacije. Polazni stav je da ljudi ulaze u formalne organizacije kako bi ostvarili ciljeve koje ne mogu da ostvare kao pojedinci. Glavna teza je da preduzee moe poslovati efikasno samo ako su ciljevi organizacije usklaeni sa ciljevima pojedinaca koji je ine. Kada organizacija nije u stanju da ostvari line ciljeve, pojedinci stvaraju neformalen grupe (klike). Opstanak organizacije zavisi od umenosti menadera da neutralie neformale grupe. - Glavni doprinosi klasinog pristupa u domenu menadmenta preduzea (organizacije) su: 1. Klasini pristup menadmentu preduzea prilazi kao procesu koga ine odreene faze. 2. Klasini pristup jasno razdvaja menaderske i izvrne aktivnosti po principu A radi, B kontrolie. Ovakav menadment model je poznat kao model komandovanja i kontrole. 3. Klasini pristup jasno razdvaja primarne procese (proizvodne aktivnosti: nabavka, prozivodnja, otprema...) i procese podrke (administrativne aktivnosti: finansije, raunovodstvo, marketing...). 4. Klasini pristup istie znaaj organizovanja za menadment proces. Organizacioni model koji odgovara ovom pristupu je poznat kao piramidalna struktura ili funkcionalna hijerarhija. 5. Klasini pristup karakterie uvoenje tzv. principa manadmenta kao orjentira pri donoenju menaderskih odluka. Socioloko-psiholoki pristup Klasini pristup nije mogao trajno da utie na rast produktivnosti i socijalnu harmoniju unutar preduzea. Praksa je pokazala da ljudi ne slede uvek zahtevani model ponaanja to izaziva frustracije kod menadera. Otuda se pojavila i potreba da se menaderima pomogne u sagledavanju problema iz tzv. ljudskog ugla, Karakteristine su dve kole (pristupa): 1. kola ljudskih odnosa 2. kola ponaanja - Vezano za kolu ljudskih odnosa, sociolog George Elton Mayo je utvrdio da, pored finansijske nadoknade, na rast produktivnosti utiu i drugi faktori. Mayo je suprotstavio konvencionalnom konceptu tzv. racionalnog oveka, koji reaguje

-2-

samo na ekonomske potrebe, koncept tzv. drutvenog oveka, kome su pritisak grupe i socijalni odnosi vaniji od zahteva menadera. Jedan od glavnih zakljuaka je bio da neformalne grupe imaju pozitivan uticaj na produktivnost. Pritisak lanova grupe, vie nego zahtevi menadera, ima uticaj na produktivnost. Prednosti (doprinosi) pristupa kole ljudskih odnosa su: 1. uvodi socijalnu dimenziju u kontekst menadmenta 2. insistira na razlikama u stilovima menadmenta, to je bilo revolucionarno u odnosu na do tada vaeu koncepciju jednog najboljeg pristupa 3. skrenuo je panju na znaaj grupe u donoenju i primeni odluka. Nedostaci ovog pristupa su u tome to koncept tzv. drutvenog oveka nije uspeo u potpunosti da objasni ponaanje zaposlenog u radnom prostoru. Socijalno okruenje je samo jedan od faktora koji utiu na produktivnost. Pored ljudskih odnosa, situacione varijable koje utiu na produktivnost rada su i organizaciona struktura, infomacioni sistem, kultura preduzea... - kola ponaanja tzv. bihejvioristi predstavljaju drugi talas istraivanja u ovom domenu. Bihejvioristi (Chris Argyris, Rensis Likert, Douglas McGregor) su umesto koncepta drutvenog oveka razvili koncept samorealizujueg oveka. Teite je sa sociolokog aspekta ponaanja pojedinca u grupi preneseno na teren psihologije linosti. Prema bihejvioristima, iza razliitih ljudskih potreba stoje razliiti motivi. Na dnu hijerarhijske lestvice su materijalne i sigurnosne potrebe. Na vrhu hijerarhijske lestvice su potrebe ega i prestia (npr. potreba za respektovanjem od strane drugih) i potrebe realizovanja i samopotvrivanja (npr. razvoj karijere). Prvo moraju biti zadovoljene potrebe nieg hijerarhijskog nivoa da bi se prelo na realizaciju potreba vieg hijerarhijskog nivoa. Bihejvioristi su dali ogroman doprinos razumevanju pojedinane motivacije, grupnog ponaanja, interpersonalnih odnosa i znaaja posla za ljude. Ipak, mogunosti ovog pristupa nisu dovoljno koriene u praksi. Veina praktiara smatra da su bihejvioristiki modeli komplikovani i apstraktni. Pristup operacionih istraivanja Nauna disciplina pod imenom Operaciona istraivanja je nastala tokom Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji i SAD, sa ciljem reavanja razliitih nekonvencionalnih problema (npr. racionalizacija hrane i sistema transporta) koje je rat doneo. Tehnike operacionih istraivanja se mogu primeniti na reavanje niza problema menadmenta preduzea. Za razliku od klasinog i socioloko-psiholokog pristupa, koji su bili fokusirani na operativni nivo menadmenta, pristup operacionih istraivanja je fokusiran na taktiki nivo. U pitanju su problemi kao to su izbor optimalnog proizvodnog programa diversifikovanog preduzea, upravljanje projektima, upravljanje zalihama, optimizacija transporta i tome slino. Pojava elektronskog raunara je poveala mogunosti primene operacionih istraivanja. Novi pristup je poznat kao Nauka o menadmentu. Nauku o menadmentu karakterie multidisciplinarni tim strunjaka koji nastoji da konstruie matematiki model koji treba da simulira realni proces. Model simbolino opisuje sve relevantne faktore koji utiu na problem i odnose izmeu njih. Promene varijabli u modelu umnogome olakava elektronski raunar. Mogunosti ovog pristupa su gotovo neograniene, a najvei doprinosi su napravljeni u domenu predvianja, planiranja i kontrole. Meutim, jedan broj praktiara se ali da je koncept i jezik ovog pristupa isuvie komplikovan za primenu. Osim toga, ovim modelima se prigovara i to da u tehnike donoenja menaderskih odluka na bazi njih nisu dovoljno ukljueni bihejvioristiki aspekti. Sa druge strane, operacioni istraivai smatraju da neki problemi nisu dovoljno osvetljeni modelom zato to menaderi zadravaju odreene aspekte donoenja odluka u zoni svoje diskrecije.

-3-