SVEDO ANSTVO EPSKIH NARODNIH PESAMA

Klicu epske poezije treba tra iti u najdubljoj starini. Njen zadatak je bio ve u najstarije vreme da uva spomen na zaslu ne pretke, na zna ajne ljude i doga aje, uop te na hrabre ratnike i da vaspitava mlade nara taja u ratni kom, herojskom duhu. Tu te nju nedvosmisleno izra avaju ili li nosti o kojima se peva ili sami peva i. U epskoj poeziji, ka e Hegel, nedostaje subjekt, li nost stvaraoca. Taj subjekt, umesto da ispoljava svoju li nost gubi se u svom delu. To nije izolovana individua sa svojim izrazom, nego individua koja zna dobro da prika e narodni na in ose anja, individua koja nije jo dostigla stupanj duhovne i moralne nezavisnosti koji dopu ta da se misli i ose anja crpu iz jednog li nog fonda. Dakle, kada itamo bilo koju narodnu pesmu ne obra a nam se glas jednog oveka, ve itavog jednog naroda. _____________________________________________________________________________ Kad je zapo eto stvaranje na ih epskih pesama ne mo e se ta no znati, jer prve jasnije vesti o njima imamo tek od 16. veka. Pesme koje su do le do nas, Vukove i starije, sve su dobile svoj kona ni oblik i smisao u doba turske vladavine, u doba kada je hri anska raja bila jedinstvena u odnosu prema turskim feudalcima, i zato su sve, u osnovi, pro ete jednim li nim oslobodila kim, narodnim duhom i ine jednu celinu. Otuda je dublje otkrivanje dru tvenih odnosa pod Turcima neobi no va no za razumevanje na e epike. Najve im delom na a narodna epika je u stvari jedan beskrajni revolucionarni pokli za borbu protiv nasilja, protiv ropstva, protiv ne ove tva. U pesmama svih ciklusa odjekuje jedan isti, nepomirljiv, beskompromisni borbeni zov na rtve, na pogibiju radi boljeg, pravednijeg i dostojnijeg ivota. Dositej je ostavio jedno dragoceno svedo anstvo o rasprostranjenosti juna ke pesme u 17. veku: dositej ___________________________________________________________________________ Ali revolucionarnost na e epike nije samo u pokli ima, u pojedinim re ima. Nje mnogo vi e ima u sadr ini, u likovima i postupcima junaka. U njima je ovaplo ena vekovna borba. Oni su nosioci najdubljih narodnih misli i ose anja. Sav heroizam, sva stradanja, sve elje utkani su u te likove. Tokom vekova narod je izdvajao najzna ajnije i najtipi nije karakteristike i zatim ih uop tavao u likovima omiljenih junaka. Pri tom uop tvavanju narod je obilno unosio svoje

revolucionarne te nje pokatkad izra ene u fantasti nim odlikama (gorostasna figura, krila, roditelji u vidu zmaja i vile, izuzetna izdr ljivost na mukama, hitrina i okretnost ). Naravno da ljudi nisu bili u zabludi da bilo koji od tih junaka ima nadljudske sposobnosti opevane u pesmama, ali cilj i nije bio bele enje suve realnosti, ve veli anje, nadahnuto opisivanje koje bi se prenosilo u amanet budu im generacijama, pa i nama. Svaka od tih li nosti zapo injala je svoj veliki ivot upravo u trenutku kada je na ovaj na in stvorena, kad je pesma o njoj progovorila i svaka je od tog trenutka bila ne izmi ljen lik, nego pravi, najaktivniji borac koji budi revolucionarni odnos prema mu noj stvarnosti. Raspirivanju revolucionarnih raspolo enja slu i sve, pa ak i religija. Junak je du an da pomene Boga, a Bog je obavezan da pomogne junaku. Ali uop teno uzev i, religiozne predstave u na oj epici imaju veoma malo mesta. One su tu vi e kao nekakav ukras. Malo se pola e, kad je pobeda u pitanju, na pomo od Boga, vila, zmajeva. Cela vera u pobedu se zasniva na ljudskom heroizmu. Gorki Tom sve u i uvereno u odre ena je sadr ina i jedinstvo celokupne na e juna ke poezije. _____________________________________________________________________________ Epske pesme su ostale prili no aktuelne i do dana njih dana, i to zahvaljuju i injenici da su bile jedna od komponenti u formiranju nacionalne svesti srpskog naroda, tako da srpskoga ojstva i juna tva i dalje nije iza lo iz mode. Veliki zna aj usmenog narodnog stvarala tva najbolje potvr uje injenica da je ono neprestano i u velikoj meri uticalo na pisanu knji evnost. Radi evi , Njego , Ma urani , Vraz, Zmaj, Jak i , Gli i , Matavulj, Domanovi , anti , Nazor zasnivali su, velikim delom, svoje stvaranje na neiscrpnim bogatstvima srpskog folklora. Vuk Karad i je sakupljao i zapisivao na u narodnu poeziju i time je sa uvao od zaborava i daljih izmena. Vuk... Po narodu najvi e raznose pesme slepci, putnici i hajduci. Me u njima ima i ena (slepa ivana). Najvi e pesama Vuk je zapisao od Te ana Podrugovi a, Filipa Vi nji a i starca Milije. Vuk...