Plava grobnica - Milutin Bojic Stojte, galije carske! Sputajte krme mone! Gazite tihim hodom!

Opelo gordo drim u doba jeze none Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu, gde koljke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Lei groblje hrabrih, lei brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada. Zar ne oseate kako more mili, Da ne rui veni pokoj palih eta? Iz dubokog jaza mirni dreme ili, A umornim letom zrak meseca eta. To je hram tajanstva i grobnica tuna Za ogromnog mrca, k'o na um beskrajna. Tiha kao pono vrh ostrvlja juna, Mrana kao savest, hladna i oajna. Zar ne oseate iz modrih dubina Da pobonost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra udna pitomina? To velika dua pokojnika luta Stojte, galije carske! Na grobu brae moje Zavite crnim trube. Straari u sveanom opelo nek otpoje Tu, gde se vali ljube! Jer proi e mnoga stolea, k'o

pena to prolazi morem i umre bez znaka, I doi e nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka. Ali ovo groblje, gde je pogrebena ogromna i strana tajna epopeje, Kolevka e biti bajke za vremena, Gde e duh da trai svoje korifeje. Sahranjeni tu su nekadanji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj lei u talasa senci Izme nedra zemlje i nebesnog svoda. Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu, Veslanje umre hujno, A kad opelo svrim, klizite u no crnu pobono i neujno. Jer hou da vlada beskrajna tiina I da mrtvi uju huk borbene lave, Kako vruim kljuem krv penua njina U deci to kliku pod okriljem slave. Jer, tamo daleko, poprite se zari Ovom istom krvlju to ovde poiva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina povesnica biva. Zato hou mira, da opelo sluim bez rei, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha zdruim Uz tutnjavu muklu doboa dalekih. Stojte, galije carske!

U ime svesne pote Klizite tihim hodom. Opelo drim, kakvo ne vide nebo jote Nad ovom svetom vodom!