Opiranje Zlu: Jedno Sociološko Promišljanje (Post) Jugoslovenskog Antiratnog Angažmana

OPIRANJE ZLU: jedno sociolo{ko promi{ljanje (post)jugoslovenskog antiratnog anga`mana1
OGLED
Poku{ajmo da za svoj vlastiti ìvot u~inimo ne{to i sami, ne predaju}i svoju sudbinu u bilo ~ije nekontrolisane ruke. Ako ni ne poku{amo da postanemo punopravni gra|ani, otkuda moèmo znati kakvi su nam realni izgledi za slobodu i demokratiju; za mir, a ne rat; po{tene, a ne laìrane izbore; uljudan ìvot, a ne brutalnost; toleranciju, a ne ratni~ko nadmetanje; za preduzimljivost i uspe{nost, a ne inerciju i apatiju? Izbora, dakle, imamo.
Bojan Bili}
Neboj{a Popov (1990, str. 1)
[kola slovenskih i isto~noevropskih studija Univerzitetski koled` London

S druge strane, dominacija anglosaksonskih studija dru{tvenih pokreta koje retko izlaze iz sopstvenog kulturno-geografskog okvira, dovela je do specifi~ne pristrasnosti u istraìvanju antiratnog aktivizma. Antiratno organizovanje u zapadnim zemljama koje je postalo predmet interesovanja dru{tvenih nauka naro~ito u vezi s Vijetnamskim ratom (Chatfield & Kleidman, 1992; Klandermans, 1991, 1997) nu`no je udaljeno od podru~ja rastrzanih ratnim konfliktima. U takvim je slu~ajevima re~ o nastojanjima aktivista/aktivistkinja da vlasti sopstvene dràve podvrgnu pritisku kako bi ih prisilili da odustanu od vojnog intervenisanja na mestima koja se ne nalaze pod njihovim suverenitetom. Demonstranti tamo deluju unutar relativno stabilnih pravnih sistema koji, iako propisuju kazne za kr{enje zakona i mogu i sami pribe}i preteranim merama represije, osiguravaju pravo na javno i nenasilno iskazan politi~ki stav. U tom smislu, Terou (Tarrow, 1998, str. 19) zapaà da su se modeli politi~kog procesa retko sistematski primenjivali izvan liberalno-demokratskih poredaka Zapada, gde se, u stvari, i odigrava ve}ina aktivisti~kih epizoda (Alimi, 2009). Spomenuti fokus zapadnih sociologa/sociolo{kinja, dakle, zamagljuje specifi~nosti antiratnog organizovanja na mestima na kojima se odvijaju oruàni sukobi (videti npr. Stojkovi}, 2011). Anga`man koji poku{ava da se suprotstavi mo}nim ma{inerijama esencijalizovanja nacionalnog identiteta moè se pokazati rizi~nim i po ljudski ìvot. Takva vrsta aktivizma civilnim protagonistima/protagonistkinjama obi~no donosi zlokobnu etiketu nacionalih izdajnika i moè uzrokovati znatne pravne, socijalne, fizi~ke i materijalne {tete. U sada ve} klasi~noj studiji mikrostrukturalnih aspekata regrutacije aktivista/aktivistkinja u visokorizi~ni politi~ki aktivizam, Mekadam (McAdam, 1986, str. 67) tvrdi da se kombinacija strukturnih faktora i stavova koji podsti~u poduhvate visokog rizika razlikuje od one koja karakteri{e niskorizi~ni dru{tveni anga`man. U nepostojanoj politi~koj atmosferi vanrednog (ratnog) stanja, dodatno su ograni~ena ljudska prava koja se u tim sredinama verovatno nedovoljno po{tuju i u mirnodopskim uslovima. To dinamiku vaninstitucionalnog politi~kog delanja u koje se upu{taju antiratni aktivisti/aktivistkinje na takvim mestima bitno razlikuje od aktivisti~kih strategija njihovih zapadnih kolega/koleginica. Kako njihove akcije nisu upu}ene samo politi~kom establi{mentu, ve} i javnosti, a naro~ito onima koje rat neposredno poga|a (vojnici, regruti, prigovara~i savesti, izbeglice, itd), takav anga`man nazivam direktnim antiratnim aktivizmom. Inspirisan Mekadamovom (McAdam, 1999) teorijom politi~kog procesa, u ovom radu polazim od pretpostavke da se civilne inicijative ne javljaju u dru{tveno-politi~kom vakuumu. Ne fokusiram se, dakle, na ontogenezu individualnih antiratnih akcija, ve} mi je cilj da rekonstrui{em njihove prethodnice, odnosno istorijski kontekst koji je omogu}io njihovo pojavljivanje. U tom smislu, razumevanje problematike antiratnog organizovanja zahteva jugoslovenski/regionalni pristup kojem do sada nije bila posve}ena adekvatna pa`nja. U uvodnom delu ~lanka razmatram razloge zbog kojih je (post)jugoslovenski antiratni anga`man ostao nedovoljno istraèn u novijim sociolo{kim studijama isto~ne Evrope. Kroz kriti~ki osvrt na postoje}e napore da se teorijski pristupi fenomenu (post)jugoslovenskog civilnog organizovanja, pokazujem da se ova va`na praznina u znanju javlja kao posledica dva procesa koji, iako sasvim odvojeni, proizvode sinergi~ki efekat: nastojanja nacionalno ograni~enih dru{tvenih nauka {irom postjugoslovenskog prostora da legitimi{u novu
atovi za jugoslovensko nasle|e, vo|eni izme|u 1991. i 1999. godine, postali su dana{nji locus classicus ideolo{ki vrlo raznorodnih debata o propasti dràve i destruktivnoj snazi nacionalizma. Izuzetno nasilan karakter ovih oruànih sukoba s kraja 20. veka izazvao je veliku pa`nju dru{tvenih analiti~ara/analiti~arki (Allcock, 2000; Popov, 1991; Ramet, 1992, 2006; Woodward, 1995). Me|utim, rasprostranjeno insistiranje nau~nika/nau~nica na iskrivljenjima uzajamno osnaùju}ih nacionalisti~kih ose}anja koja se po pravilu pojavljuju u transnacionalnom kontekstu, marginalizovalo je bogatu dinamiku postjugoslovenskog antiratnog anga`mana. Skoro dve decenije nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma (The General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina, 1995) koji je oja~ao i fiksirao etni~ke identifikacije u Bosni i Hercegovini vrlo malo znamo o na~inima na koje je neposredna blizina vojnog konflikta oìvela uspavane dru{tvene mreè, podstakla postoje}e aktivisti~ke krugove ili stvorila nove (Bili}, 2010a). Ideolo{ke pozicije koje su pokretale civilni anga`man i uzrokovale njegove napetosti i fragmentacije ostale su u velikoj meri neistraène. Tako|e, nema sociolo{kih studija koje poklanjaju adekvatnu pa`nju zna~aju (post)jugoslovenskog antiratnog organizovanja za sloènu geometriju dru{tvenih, politi~kih i li~nih interakcija i otpora unutar regionalnih civilnih sfera koje bitno karakteri{e asimetri~na preraspodela mo}i. To predstavlja ozbiljnu, premda ne i sasvim iznena|uju}u, prazninu u sve brojnijim istraìvanjima raspada Jugoslavije.
1 Zahvaljujem dr Ivani Spasi} sa Univerziteta u Beogradu i Vesni Jankovi} sa Sveu~ili{ta u Zagrebu na komentarima i sugestijama. Ranija verzija uvodnog dela ovog rada pojavila se u Bili} (2011a), dok je analiza najva`nijih prethodnica jugoslovenskog antiratnog anga`mana prvobitno napisana na engleskom jeziku (Bili}, 2012).
Republika
br. 520-521
01.03 - 31.03.2012
13
2 Ne sluìm se vrlo rasprostranjenim pojmom civilno dru{tvo kako bih objasnio (post)jugoslovenski antiratni anga`man. Na drugom mestu sam pokazao da definiciona neuhvatljivost i logi~ka nekoherentnost ovog pojma omogu}avaju civilnom dru{tvu da u sebe uklju~i ideolo{ki i istorijski ekstremno divergente fenomene. Iako moè imati subverzivnu komponentu za vreme autoritarnih reìma kojoj se, u stvari, i duguje popularnost ovog pojma, civilno dru{tvo je konceptualno vrlo elasti~no i zato se pojavljuje kao depolitizovana teorijska paradigma pogodna za maskiranje mreà mo}i koje su ~esto uslovljene stranim politi~kim agendama (Bili}, 2011b). Videti, tako|e, Stubbs (2007).
stvarnost tako {to }e je prikazati kao obnovljenu i do tada potisnutu istorijsku normalnost, udruèna su sa nevoljko{}u aktivista/aktivistkinja da sistemati~nije promisle svoje civilne poduhvate. U drugom delu ~lanka pozivam se na ve}i broj empirijskih izvora, uklju~uju}i i moje dubinske intervjue, i identifikujem studentske proteste 1968, jugoslovenski feminizam i ekolo{ki aktivizam kao tri klju~na, me|usobno povezana vaninstitucionalna polja iz kojih }e se kasnije regrutovati antiratni aktivisti/aktivistkinje (Bili}, 2011e). Sociolo{ke studije pokazuju da u~e{}e u kolektivnim akcijama naro~ito onim koje mogu poprimiti dramati~nu notu ima dugoro~ne biografske konsekvence (McAdam, 1988). Politi~ki aktivizam menja li~ni identitet civilnih protagonista/protagonistkinja, mada to retko eksplicira kao jedan od svojih ciljeva (Friedman & McAdam, 1992; Polletta & Jaspers, 2001). Iz tog razloga, mnogi politi~ki akteri ~esto ostaju aktivni tokom celog ìvota, iako intenzitet njihovog anga`mana s vremenom slabi. Kona~no, u zavr{nom delu rada, ukazujem na potrebu da se regionalni istraìva~i zainteresovani za razumevanje dinamike civilnog organizovanja na teritoriji biv{e Jugoslavije, u ve}oj meri posluè bogatom pojmovnom aparaturom razvijenom u protekle ~etiri decenije u okviru zapadne politi~ke sociologije (Bili}, 2010b). Iako koncept dru{tvenog pokreta [social movement] moè biti diskutabilan u kontekstu (post)jugoslovenskog antiratnog anga`mana u smislu njegove kvantitativne marginalnosti, to ne bi trebalo da spre~i primenu i razradu anglosaksonskih teorija dru{tvenih pokreta na kulturolo{ki senzitivan na~in. Uostalom, i studije kolektivnog organizovanja sve vi{e daju prednost pojmu politi~ke borbe ili anga`mana [contention], jer uvi|aju da razli~iti pojavni oblici grupnog delovanja nastaju kao posledica kombinovanja prostijih i univerzalnih dru{tvenih mehanizama u jedinstvenom istorijskom kontekstu (McAdam, Tarrow & Tilly, 2004). Na taj na~in priznaju delatne mogu}nosti autonomnih aktivisti~kih grupa, osloba|aju}i se istovremeno optere}uju}ih konotacija masovnosti koje se pojmu pokreta ~esto pripisuju, {to je praksa koja je relevantna za moju analizu.2 Ovaj ~lanak treba razumeti kao doprinos teorijsko-empirijskom korpusu koji }e omogu}iti (post)jugoslovenskom antiratnom organizovanju da zauzme svoje mesto u interpretacijama bolnog raspada Jugoslavije. Priznavanje i rekonstruisanje antiratnih inicijativa prekora~uje me|e nacionalne pripadnosti i ukazuje na raznorodnost jugoslovenske politi~ke scene
OGLED
po~etkom 90-ih godina. Ispitivanje takvih poduhvata nagla{ava prisustvo antinacionalisti~kih i u dobroj meri (kon)federalno orijentisanih politi~kih alternativa koje se lako gube u nedovoljno sofisticiranim i ponekad nedobronamernim teorijskim obradama dezintegracije Jugoslavije. Ovakav pristup, me|utim, ne bi smeo da relativizuje argumente nacionalizma ili da negira njihov primat u obja{njavanju propasti jugoslovenske federacije. Poku{aj ublaàvanja zna~aja nacionaliz(a)ma za ratove 90-ih, mogao bi osloboditi rukovodstva jugoslovenskih republika a naro~ito Srbije odgovornosti za bolni niz vojnih koflikata koji je proizveo ogromne ljudske `rtve i materijalne {tete (vidi Milosavljevi}, 2003). Istraìvanje antiratnog anga`mana u biv{oj Jugoslaviji dopunjava autoritativno, ali ponekad jednostrano prou~avanje nacionalizma, time {to se suprotstavlja determinizmu istorijskih procesa i usmerava na{u pa`nju na jugoslovenske politi~ke alternative kao va`ne, ali zanemarene, delove sloènog mozaika raspada Jugoslavije. Bez razumevanja razvojnih putanja tih inicijativa nemogu}e je shvatiti na~in na koji su se kasnije formirale nacionalno ograni~ene NGO sfere u postjugoslovenskim zemljama.
~injenici da su kako }emo videti u nastavku ovog teksta prvenstvene linije politi~ke podele unutar jugoslovenskog socijalisti~kog reìma bile vi{e klasne (socijalne) i rodne, nego etni~ke prirode (Tomi} i Atanackovi}, 2009). U tom smislu, Jasna Dragovi}-Sozo (Dragovi}-Soso, 2008, str. 17) zapaà da
Nedostatak interesovanja za (post)jugoslovenski antiratni aktivizam ne moè se odvojiti od okivira u kojem analiti~ari/analiti~arke sagledavaju uzroke bujanja jugoslovenskih destruktivnih nacionalizama i raspada te zemlje. Ve}ina studija posve}enih biv{oj Jugoslaviji a naro~ito one koje su hronolo{ki bliè ratnim sukobima (Kaplan, 1993; Glenny, 1993; Maga{, 1993) zasnovana je na pretpostavci da su multinacionalna dru{tva po definiciji konfliktna, pa ih nu`no karakteri{e tendencija ka etni~ki homogenim nacionalnim dràvama. U takvim se istraìvanjima etni~ki identitet obi~no shvata kao fiksna kategorija koja prekriva ~itav niz drugih mogu}ih pripadnosti, pa zato ne ostavlja dovoljno prostora za transrepubli~ki i nadnacionalno orijentisani civilni anga`man. Ima, naravno, nau~nika/nau~nica koji pruàju uravnoteènija obja{njenja, dopunjuju}i argumentaciju nacionalizma analizom dugoro~nih dru{tvenih kretanja i kulturnog ìvota zemlje (Devi}, 1997; Dragovi}-Soso, 2002; Fridman, 2011; Gordy, 1999; Jansen, 2005; Sekelj, 1992). Tako|e, veliki deo savremenih istraìvanja nekriti~ki normalizuje sada{nju postjugoslovensku situaciju, prihvataju}i novostvorene i jo{ uvek nepotpuno konsolidovane nacionalne dràve kao prirodne rezultate dugotrajnih istorijskih procesa. Kako bi to postigli, nau~nici/nau~nice ~esto potcenjuju decenije bogatog i dinami~nog politi~kog razvoja koji se odvijao unutar manje ili vi{e pluralnog, a ne monolitnog, jugoslovenskog socijalizma. Olivera Milosavljevi} (2008, str. 13) registruje ovaj istoriografski trend kada kaè: po{to vi{e nema komunizma, a nema ni Jugoslavije, izbrisana je i njihova istorija. Tako se postupa uprkos
(Post)jugoslovenski antiratni anga`man: marginal(izova)ni fenomen
Ratovi i prisilne migracije su dru{tveno razaraju}e pojave koje prate mnogobrojna nastojanja da se interveni{e u istorijsku ~injeni~nost kako bi se revidirale kolektivne istorije i li~ne biografije. Todor Kulji} (2010, str. 240) tvrdi da je, odmah po zavr{etku oruànih sukoba na jugoslovenskoj teritoriji, otpo~eo gra|anski rat za se}anje. I sama dru{tvena istraìvanja mogu postati sau~esnik u revizionisti~kim krivotvorenjima se}anja, jer ~esto ne uspevaju da napuste pa tako perpetuiraju nacionaliziraju}e diskurse. Jansen (2002, str. 17) iznosi tezu da i neki od boljih novinarskih prikaza (kao i najgore etnografske studije) nude prili~no homogenu i strukturiranu sliku koja i nenamerno ponavlja zamke dominantnog postjugoslovenskog nacionalizma. Specifi~no dru{tvenonau~no deljenje jugoslovenskog prostora du` etni~kih granica po kojem je postalo prirodnije fokusirati se na novostvorene nacionale dràve, samo je jedna od posledica rata.3 Jasna Dragovi}-Sozo (Dragovi}-Soso, 2008, str. 28-29) smatra da se u stru~noj literaturi
postoje}e analize raspada Jugoslavije nisu poklonile adekvatnu pa`nju projugoslovenskim alternativama koje su postojale u politi~kim sferama svih republika, kao i na saveznom nivou. Imaju}i u vidu da sociolo{ka gra|a ukazuje na postojanje znatne popularne (grassroots) podr{ke nekom obliku Jugoslavije, za{to su projugoslovenske snage bile tako neuspe{ne u poku{ajima da politi~ki mobili{u tu podr{ku? [] ono {to nedostaje [] je iscrpnija analiza stvaranja i unutra{nje dinamike jugoslovenskih alternativa koje je ~inilo mno{tvo intelektualaca i civilnih grupa, a od 1989. i politi~kih partija...
nacionalne grupacije Jugoslavije ponekad tretiraju na preterano homogen na~in (kao Srbi, Hrvati, Slovenci itd) na u{trb raznolikosti iskustava i stavova koji postoje unutar svake od njih. Bilo da je re~ o elitama ili obi~nim gra|anima, prikazi procesa raspada Jugoslavije ~esto zanemaruju interaktivnu prirodu partikularnih nacionalizama ili politi~kih mera i odluka razli~itih saveznih, republi~kih i pokrajinskih vlasti [] iako naravno postoje izuzeci od tog
14
Republika br. 520-521
3 Gotovo isklju~iv predmet istraìva~a/istraìva~ica sme{tenih u zapadnim akademskim krugovima jesu neke od biv{ih republika: Hrvatska (Stubbs, 1996, 2001; u novije vreme, Baker, 2010), Srbija (Fridman, 2006; Gordy, 1999), Bosna i Hercegovina (Bugarel, 2004; Dujizings et al., 2007; Fagan, 2008; Helms, 2008). S druge je strane, ve}ina sociolo{kih istraìvanja objavljenih pre i tokom raspada zemlje bila je po svom geografskom opsegu jasno jugoslovenska (npr. Banac, 1984; Cohen, 1989; Denitch, 1994, Golubovi}, 1988; Koro{i}, 1988; Ramet, 1992; Seroka & Pavlovi}, 1992; Singleton, 1976; Tomasevich, 1955).
01.03 - 31.03.2012.
Takav fokus, dakle, marginalizuje ono {to Maja Povrzanovi} Frykman (2003, str. 58) naziva proìvljenim iskustvom rata, zato {to perspektiva odozdo (grassroots) ostaje u senci narativa nacionalizma i geostrate{kih transformacija koje prate pad isto~noevropskog socijalizma. Na taj na~in se zamagljuje i ~itav korpus istorijskog nasle|a, pri ~emu se delegitimi{e jugoslovensko socijalisti~ko iskustvo i destabilizuju neke od njegovih temeljnih vrednosti (kao antifa{izam, na primer). Jo{ jedan od razloga nedovoljnog interesovanja za jugoslovenski antiratni anga`man jeste ~injenica da su aktivisti~ke grupe, iako vrlo hrabre, bile male i ~esto razjedinjene (Pe{i}, 1992). Inga Tomi}-Koludrovi} (1993) tvrdi da od usvajanja Ustava 1974. godine do uvo|enja politi~ke pluralnosti u Jugoslaviji, u Hrvatskoj nije bilo novih dru{tvenih pokreta kao jednog vida vaninstitucionalnog organizovanja karakteristi~nog za post-industrijska dru{tva. Po ovoj autorki, jugoslovenski socijalizam je promovisao razlike, istovremeno potiskuju}i njihove socijalne i politi~ke pojavne oblike koji bi izlazili iz strogo definisanih institucionalnih okvira. Tomi}-Koludrovi} uvodi pojmove atomizirane alternative i alternativne inicijative kako bi obuhvatila socijalno marginalizovane i potencijalno subverzivne poduhvate koji bi uspeli da u|u u javnu sferu.4 Tako je, na primer, aktivisti~ko jezgro Antiratne kampanje Hrvatske, o kojoj }e u nastavku biti vi{e re~i, na samom po~etku njenog delovanja 1991. godine brojalo pribli`no 20 aktivistkinja i aktivista. Ovo ne iznena|uje s obzirom na ~injenicu da intenzitet antiratnih/civilnih napora neizostavno slabi u uslovima ratnog konflikta. Gra|anska nastojanja, a naro~ito ona u nepostojanim politi~kim okruènjima, sama su po sebi epizodna. Takve inicijative bile su daleko od pa`nje svetskih medija koji su o jugoslovenskom sukobu izve{tavali na stereotipan i senzacionalisti~ki na~in, svode}i istorijske kontroverze na proste binarne suprotnosti. U tom smislu, i dobar deo zapadne sociolo{ke literature posve}ene pitanjima demokratije i civilnog aktivizma, fokusira se na trajnije oblike organizovanja ili, u najmanju ruku, na one koji se uspe{nije suprotstavljaju pritiscima reìma (Kaldor, 2003).
pravila, akademska produkcija o raspadu Jugoslavije koncentrisana je na elite, a ne na lokalne, socijalne i porodi~ne istorije i oblike mobilizacije odozdo.
4 Na drugom mestu, me|utim, uvodim pojam hibridni aktivizam [hybrid activism] kako bih objasnio neuobi~ajene veze i interakcije koje su postojale izme|u embrionalnih aktivisti~kih grupa i predstavnika vlasti u Jugoslaviji u toku 80-ih godina pro{log veka. Hibridni aktivizam se javlja u ideolo{koj praznini izme|u dva ~vrsto konsolidovana politi~ka poretka. On ukazuje na nemogu}nost da se precizno odredi sfera alternativnosti u Jugoslaviji neposredno pre samog raspada zemlje, kad su sasvim popustili kontrolni mehanizmi komunisti~kog reìma, a nacionalizam se jo{ uvek nije uspostavio kao ideolo{ka osovina politi~kog ìvota jugoslovenskih republika. U takvom hijatusu, zvani~nici Saveza komunista Jugoslavije na razli~itim nivoima postaju tolerantniji prema aktivisti~kim inicijativama (koje ~esto, iako zvani~no neregistrovane, mogu ra~unati na pristup dràvnim resursima) kako bi i sami obezbedili vi{e manevarskog prostora za nadolaze}a politi~ka pregrupisavanja (Bili}, u recenzentskom procesu a).
[tavi{e, sti~e se utisak da generacija najangaòvanijih jugoslovenskih antiratnih aktivistkinja i aktivista nije u dovoljnoj meri promislila sopstveni civilni anga`man. Tokom terenskog rada u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji (2010-2011), shvatio sam da postoji jedna vrsta straha od privatizacije ili monopolizacije pokreta. Mnoge aktiviste/aktivistkinje zabrinjava mogu}nost da kroz pisanje i nehotice prisvoje dostignu}a kolektivnih nastojanja ili da na njima na neki na~in profitiraju. Jedno od centralnih pitanja posleratne dinamike gra|anskog organizovanja na jugoslovenskom prostoru jeste ko ima pravo da autenti~no govori o antiratnim poduhvatima i u njihovo ime. Ko moè prisvojiti znatan aktivisti~ki kapital nastao u toku poslednje dve decenije, ~ija vrednost raste s pogor{anjem socijalnih uslova i sve mo}nijim pritiscima profesionalizacije? Takva praksa, u atmosferi u kojoj su i sami dru{tveni nau~nici/nau~nice obezvre|eni (videti @upanov (2002) o pojmu descijentizacije) i zloupotrebljavani u partikularne politi~ke svrhe, ostavlja va`nu prazninu u postjugoslovenskoj sociologiji.5 Iz rasprostranjene i samoperpetuiraju}e nevoljkosti da se heterogena i bolna iskustva podvrgnu podrobnijem pregledu, proizlaze frustracije, razo~aranja i nesporazumi. Tako|e, u toku dvogodi{njeg terenskog rada u regiji, zapazio sam da me|u mnogim ispitanicima/ispitanicama po celom jugoslovenskom prostoru postoji ose}aj zasi}enosti intervjuima koje obavljaju mladi i ponekad nedovoljno informisani istraìva~i. Neki aktivisti/aktivistkinje iznosili su stav da mladi nau~nici/nau~nice koriste kako emocionalno, tako i vrednosno optere}eno aktivisti~ko znanje za profesionalni napredak na mestima udaljenim od politi~kih napetosti i sku~enih finansijskih okolnosti karakteristi~nih za region i njegovu civilnu scenu. Nema sumnje da je antiratni anga`man u osiroma{enoj i autoritarnoj sredini koja se na{la u oruànom sukobu izrazito iscpljuju}a aktivnost. U tom je smislu sasvim razumljivo da se i vi{e od deset godina nakon kraja ratova za jugoslovensko nasle|e, mnogi protagonisti/protagonistkinje usteù od promi{ljanja svoje gra|anske borbe zbog iscrpljenosti i razo~aranosti koje takvo delovanje moè izazvati (Goodwin, Jaspers & Polletta, 2001). Istraìva~ki intervjui su, me|utim, najproduktivniji u onim slu~ajevima u kojima i istraìva~/istraìva~ica i aktivist/aktivistkinja prihvataju ideju da se nau~no prou~avanje moè smatrati produètkom dru{tveno odgovornih gra|anskih nastojanja. Sasvim se slaèm sa Stefom Jansenom (Jansen, 2005) da je kriti~ki pristup pojavama dru{tvene marginalnosti izraz kojim im se ukazuje po{tovanje, zato {to se poku{ava objasniti {iri dru{tveno-istorijski kontekst u kojem nastaju, {to je praksa koja umanjuje njihovu neobi~nost. Uostalom kako kaè Dona Haravej (Haraway, 1988, str. 584): Pozicije potla~enih nisu izuzete iz kriti~kog preispitivanja, dekodiranja, dekonstrukcije i interpretacije, odnosno iz kako semio-
S tim u vezi, delovanje antiratnih grupa pratile su mnogobrojne napetosti i fragmentacije, a najraniji/e u~esnici/u~esnice nalazili/e su se ponekad na suprotnim stranama politi~kog spektra.6 S obzirom na njihovu jedinstvenu strukturnu situaciju (Kriesi, 1992, str. 194), istraìva~i/ce su prisiljeni da posreduju me|u sukobljenim stranama, uklju~uju}i i one koji doìvljavaju dru{tvene nauke kao praksu koja legitimi{e dru{tvenu realnost i intervencije vlasti u nju. Potreba da se o~uva kriti~ki pristup i nakon emotivno angaùju}ih razgovora koji izazivaju i preispituju duboko internalizovane vrednosti i ose}anja, ~ini istraìva~a/icu bolno svesnim/om Daglasovog (Douglas, 1976) argumenta da etnografski rad moè poprimiti i izdajni~ku notu. U tom smislu, jedan od najozbiljnijih izazova na koje nailazi svako ko prou~ava (post)jugoslovenski civilni aktivizam jeste prona}i put kroz gustu {umu razbacanih, pogre{no imenovanih, ispra`njenih ili prenapregnutih pojmovnih etiketa koje se ponekad lepe na dru{tvene pojave i politi~ke orijentacije kojima ne pripadaju. Pojmovi kojima se operi{e unutar takvog istraìva~kog, odnosno aktivisti~kog polja, ~esto su samo nestabilni idealni tipovi privremeno fiksirani u retrospektivnoj sociolo{koj imaginaciji. Zato je bitno otvoriti prostor za fino pode{avanje konkretnih ideolo{kih stavova i strategijskih odluka u svetlu dinami~ne politi~ke realnosti u kojoj vrednosti i politi~ke akcije sti~u ili gube dru{tvenu relevantnost. S obzirom na argument Alberta Melu~ija (Melucci, 1995, str. 61) da kolektivno delovanje treba posmatrati kao sistem napetosti, zadatak dru{tvenih nau~nika/nau~nica koji istraùju (post)jugoslovenski civilni anga`man nije da ukruti pojmove, imobili{e ih i uredi na pravi na~in. Cilj je mapirati mno{tvo opcija i ponuditi snimak koji odraàva kako posebni istorijski trenutak u kom je napravljen, tako i konkretne odluke koje donosi sam/a istraìva~/ica. Takav nau~ni pristup sli~an je poku{aju da se trodimenzionalni predmet projektuje u dvodimenzionalnu ravan, {to
6 Na drugom mestu (Bili}, 2011f, videti tako|e Bili} & Georgaca, 2007) sam pokazao da je (post)jugoslovenski antiratni anga`man koji se odvijao za vreme ratova za jugoslovensko nasle|e imao i vrlo va`nu terapeutsku funkciju ~ijem ispitivanju do sada nije poklonjena adekvatna pa`nja. Naime, aktivisti i aktivistkinje su percipirali odràvanje dru{tvene i li~ne (mentalne) normalnosti kao bitan cilj aktivizma koji se ina~e posmatra kroz politi~ku prizmu. Sluè}i se dubinskim intervjuima i dokumentarnim izvorima utvrdio sam da su kolektivni poduhvati, kakvi su, na primer, bili paljenje sve}a, potpisivanje peticija, uli~ni protesti i demonstracije, konceptualizovani kao prostori li~ne slobode koji su omogu}avali nesmetanu razmenu mi{ljenja i emocija. Na taj na~in, dru{tveni pokreti/inicijative koji se obi~no razumeju kao izvori nereda i promene postaju ostrvca pristojnosti i kreativnosti u politi~kom ambijentu obeleènom nasiljem.
lo{kih, tako i hermeneuti~kih metoda kriti~ke provere. Pozicije potla~enih nisu nevine pozicije. Naprotiv, prednost im se daje upravo zato {to je, po pravilu, najmanje verovatno da }e dozvoliti negaciju kriti~kog i interpretativnog jezgra svakog znanja. Takve su pozicije svesne mogu}ih na~ina negiranja kroz represiju, zaborav i ~inove nestajanja.
OGLED
5 Me|u va`nijim izuzecima su: Popov (1996), Dvornik (2009), Boì~evi} (2010) i Jankovi} i Mokrovi} (2011).
Republika br. 520-521
01.03 - 31.03.2012.
15
je proces u kojem se neizbe`no gube neki va`ni aspekti prou~avane pojave. Stabs (Stubbs 2010, str. 6) dobro izraàva prirodu ovog izazova kada kaè:
OGLED
matram ih kao tri klju~na civilna polja iz kojih }e se regrutovati antiratni aktivisti/aktivistkinje. Studentski protesti u Jugoslaviji 1968, koji su se odvijali u kontekstu globalnog dru{tvenog pokreta aktivnog neposredno pre, u toku i posle ove godine, predstavljaju jednu od najva`nijih epizoda vaninstitucionalnog civilnog organizovanja koje jo{ ~eka svoju iscrpnu kriti~ku evaluaciju. Iako su pokazali iznena|uju}u sinhronizovanost {irom sveta, ovi su protesti reflektovali specifi~na pitanja koja su studenti postavljali u svojim zemljama (Kanzleiter, 2009). Izme|u 1966. i 1971. u univerzitetskim centrima {irom Jugoslavije, studenti su odbijali da prisustvuju nastavi i zauzimali su univerzitetske zgrade. Me|u najva`nijim studentskim zahtevima bili su demokratizacija dru{tva, stvaranje javne sfere i sloboda okupljanja i protestovanja. U jugoslovenskom slu~aju, protesti nikada nisu napu{tali postoje}i socijalisti~ki model dru{tvenog organizovanja. Oni su, dakle, bili izraz nezadovoljstva mladih socijalista deformacijama jugoslovenskog socijalizma. Studenti su tvrdili: Mi nemamo nikakav poseban program. Na{ program je program najprogresivnijih snaga na{eg dru{tva Program Saveza komunista Jugoslavije i Ustav. Mi zahtevamo njihovo dosledno sprovo|enje (citirano u Kanzleiter, 2009, str. 36).
Kona~no, mnoge aktivisti~ke grupe vi{e ne postoje u svom inicijalnom obliku: u me|uvremenu ih je zamenilo mno{tvo nevladinih organizacija (koje, me|utim, nisu podjednako udaljene od izvora politi~ke mo}i) posve}enih pitanjima ljudskih prava unutar sveobuhvatne paradigme suo~avanja s pro{lo{}u (Akhavan, 1998; Suboti}, 2009). Zbog relativno slabe dokumentacije i teorijske obrade, oni koji danas rade u takvim vrlo profesionalizovanim organizacijama mo`da nisu ni svesni najranijeg aktivisti~kog porekla svojih institucija. Takvo stanje odraàva posleratno akademsko i prakti~no-politi~ko usmerenje ka ispravljanju posledica rata i obja{njavanju faktora pomirenja (Helms, 2003) i odràvanja mira ([krabalo, Mio{i}-Lisjak i Papa, 2006). Internacionalni mehanizmi tranzicione pravde, kao {to je Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, proizvode zna~ajnu koli~inu materijala koji baca novo svetlo na politi~ka kretanja i stimuli{e nau~no-dru{tvene debate (Cohen i Dragovi}-Soso, 2008). S obzirom na politi~ku, ekonomsku i socijalnu pusto{ koju su iza sebe ostavili jugoslovenski oruàni sukobi, istraìva~i/ce su se sve od kraja rata koncentrisali na hitnije i prakti~nije posleratne aspekte bolnog raspada Jugoslavije. Ta je praksa zamaglila podjednako va`ne po~etne stadijume konstituisanja antiratnih grupa i artikulisanja politike antiratnog anga`mana pre i u toku ratnog konflikta. Slede}i deo teksta nudi jednu mogu}u rekonstrukciju najva`nijih prethodnica (post)jugoslovenskog antiratnog anga`mana. Kako sam ve} naglasio, cilj ovog ~lanka je da pokaè da kolektivni (civilni) poduhvati ne dolaze niotkuda, ve} su uvek deo dru{tvenih procesa dugog trajanja.7 Imaju}i ovo na umu, posve}ujem posebnu pa`nju studentskim protestima 1968, jugoslovenskom feministi~kom organizovanju i ekolo{kom aktivizmu i pos7 Relevantno je na ovom mestu ukazati na tzv. stukturu suspenzije/neaktivnosti [abeyance structure] {to je bitan pojam u konceptualnoj aparaturi studija dru{tvenih pokreta. Naime, ustanovljeno je da u vrlo nepovoljnim dru{tvenim uslovima naj~e{}e ne dolazi do raspada aktivisti~kih grupa, ve} njihova aktivnost slabi i povla~i se ispod granice dru{tvene vidljivosti (abeyance), da bi oìvela sa pobolj{anjem politi~kih okolnosti (videti npr. Melucci, 1989). Strukture neaktivnosti, dakle, ~uvaju kontinuitet aktivisti~kog organizovanja.
Poku{ati opisati i analizirati izgradnju mira na post-jugoslavenskim prostorima od 1991. godine do danas je gotovo kao poku{ati prikazati raznovrsan i dinami~an krajolik u seriji crno-bijelih fotografija. Neke }e bitne zna~ajke, pa ~ak i ljepota, mo`da biti uhva}ene, no vrlo vjerojatno na ra~un bogatstva, kompleksnosti i svakako {irokog spektra boja. Takve fotografije ne mogu biti ni{ta vi{e do selektivne memorije koje govore mo`da jednako o fotografu kao i o samom krajoliku. Postoji rizik da se ignorira i smatra nebitnim ono {to drugi mogu vidjeti i razumjeti kao ono klju~no.
Studentski protesti '68.
kurs koji je Partija zauzimala u vreme njihovog odràvanja (Be{lin, 2009). Veoma kratak prikaz kakav ovde nudim moè samo homogenizovati ovaj sloèni fenomen koji zahteva vrlo detaljnu empirijsku analizu (vidi Malavrazi}, 2008; Popov, 1989). Za ovu je diskusiju posebno va`no da su studentski protesti 1968. stvorili aktivisti~ke mreè koje su unapredile i oja~ale ideju civilnog u~e{}a u politi~kom ìvotu zemlje. Kako zapaà Miladin @ivoti} (1930-1997, citiran u Kanzleiter i Stojakovi}, 2008, str. 36): Godina 1968. nije donela konkretne rezultate u smislu politi~kih promena. Ali je proizvela novi senzibilitet, novu dru{tvenu klimu, novu mentalnu situaciju koja je omogu}ila pad realnog socijalizma. Nema promena u dru{tvenom sistemu bez promena u na~inima na koji ljudi misle. [...] 1968. je stvorila generaciju koja je po~ela da misli druga~ije i da se kriti~ki otvara prema svetu u kom je ìvela, generaciju koja, bez obzira na sve torture kojima se suprotstavila, vi{e nije mogla biti manipulisana i koja je, drugim re~ima, prepoznala sopstvenu stvarnost.
Jugoslovenski samoupravni socijalizam se gradio decenijama, pa i njegove karakteristike u odre|enoj meri variraju u zavisnosti od prou~avanog perioda. Ova je ideologija bila inspirisana marksisti~kim idejama klasnog konflikta, kulturnom heterogeno{}u jugoslovenskih naroda, kao i naporima Saveza komunista Jugoslavije da osigura nacionalnu nezavisnost i autonomiju od sovjetskog uticaja (Seroka i Smiljkovi}, 1986). Jugoslovenski samoupravni socijalizam je predstavljao kombinaciju planirane i trì{ne ekonomije u kojoj su dominirali oblici dru{tvene (a ne dràvne) svojine, mada nisu bile spre~avane ni manje privatne inicijative (Kulji}, 2003). Mogu}nosti artikulacije specifi~no jugoslovenske vrste socijalizma intenzivno su promi{ljane u filozofskom ~asopisu Praxis (osnovanom u Zagrebu 1964. godine) koji je bio ideolo{ki veoma vaàn za u~esnike studentskih protesta. Grupa autora/ki okupljenih oko ovog ~asopisa organizovala je Kor~ulansku letnju {kolu (19631974) u kojoj su nastupali najugledniji levo orijentisani mislioci iz celog sveta. Predsednik Tito se obratio studentima priznaju}i da su studentski zahtevi opravdani, a nekoliko godina potom su profesori/ke praksisovci bili `rtve poo{trene dràvne represije i uklonjeni su sa univerziteta u Beogradu (1975) i Zagrebu (Popov, 1989). Bilo bi, me|utim, pogre{no tvrditi da su studentski protesti 1968. predstavljali klju~ni momenat u politi~kom ìvotu Jugoslavije ili da su postigli svoj izvorni cilj. U stvari, ima i argumenata po kojima su protesti u izvesnoj meri usporili, ako ne i zaustavili, reformski
Mnogi ~lanovi Praxis grupe predvo|eni Brankom Horvatom i Neboj{om Popovim okupi}e se opet dvadeset godina kasnije (1989) prilikom osnivanja Udruènja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI) ~ija je delatnost ostala iznena|uju}e nedovoljno teorijski obra|ena.8 UJDI je bio prva formalizovana politi~ka organizacija na jugoslovenskom prostoru koja nije bila direktno povezana sa Savezom komunista Jugoslavije i imao je promociju politi~ke pluralnosti za svoj primarni cilj. Ovo udruènja je trebalo da predstavlja natpartijsku platformu za demokratizaciju jugoslovenskog politi~kog ìvota i, kao takvo, prvobitno nije imalo nameru da u~estvuje na parlamentarnim izborima. Svesni kompleksnosti jugoslovenske politi~ke situacije, ~lanovi/ce UJDI-ja pokrenuli su panjugoslovenski civilni projekat pod nazivom Pretparlament Jugoslavije koji tako|e i dalje ~eka detaljniju sociolo{ku obradu. Pretparlament je osnovan u junu 1990. godine i ~inilo ga je mno{tvo politi~kih partija (koje su izgubile na prvim vi{epartijskim izborima), pokreta i gra|anskih udruènja iz svih jugoslovenskih republika. Posle dve sesije odràne u Sarajevu (gde je podru`nicu UJDI-ja vodio profesor Boìdar Gajo Sekuli}), Pretparlament je izdao saop{tenje u kom se kaè (kako je navedeno u Ivanovi}, 1991): U ovim najdramati~nijim momentima posleratne Jugoslavije, Pretparlament Jugoslavije obra}a se javnosti sa upozorenjem da }e ~injenica potpune blokade svih saveznih institucija proizvesti dalekose`ne posledice u gubitku velikog broja ljudskih ìvota, ekonomskoj katastrofi zemlje i golemim {tetama po njen me|unarodni poloàj.
16
Republika
8 Embrionalnu analizu rada ove organizacije daje Stojakovi} (2009).
Iako su njegova saop{tenja uvek nailazila na }utanje republi~kih lidera, Pretparlament je poku{ao da organizuje Okrugli sto vlasti i
br. 520-521
01.03 - 31.03.2012
opozicije vode}i se ma|arskim i poljskim modelima. Mada podràna od strane jugoslovenskog premijera Ante Markovi}a (1924-2011), ova je inicijativa ostala bez ve}eg politi~kog zna~aja. U tom smislu, ne samo da UJDI nije bio politi~ki uspe{an, ve} njegovo delovanje dobro ilustruje neke od paradoksa koji prate (post)jugoslovenski civilni anga`man. Tako, zagreba~ki profesor @arko Puhovski (2009, na internetu) tvrdi: Ono {to je paradoksalno je to da smo svi mi, ili gotovo svi, u UJDI-ju kao jednu od zajedni~kih sastavnica svog druènja imali animozitet spram nacionalizama, a istovremeno smo, mo`da vi{e nego bilo tko drugi, pomogli politi~kom subjektiviranju nacionalizama u Jugoslaviji. Na na{im politi~kim tribinama, prvima u biv{oj Jugoslaviji jer se drugi nisu usu|ivali ili nisu bili u stanju to organizirati, prvi su puta javno govorili Vladimir [eks, \uro Perica, Ibrahim Rugova, Mate Boban, Vojislav [e{elj, Janez Jan{a, Alija Izetbegovi}... Bili smo pioniri nacionalnih pluralizama mimo svoje volje.
Mnogi su u~esnici/e protesta 1968. (Neboj{a Popov, Tanja Petovar, Sonja Liht itd) zatim bili me|u osniva~ima/osniva~icama beogradskog Centra za antiratnu akciju koji je 2. decembra 1991. godine pokrenula Vesna Pe{i}. Ovo je bila prva mirovna organizacija u Srbiji osnovana sa ciljem promocije nenasilnog re{avanja sukoba.9 Centar je organizovao mnogobrojne uli~ne proteste i performanse, naro~ito s kraja 1991. i u toku 1992. godine, poku{avaju}i da stimuli{e javnost Srbije da se aktivnije angaùje protiv rata. Tako|e, Miladin @ivoti} (profesor praksisovac koji se vratio na Filozofski fakultet u Beogradu) osnovao je Gra|ansku akciju za mir (GAMA) i bio je veoma vaàn za organizaciju drugih antiratnih inicijativa, me|u kojima je i Beogradski krug. 10 Kona~no, treba ista}i da studentski protesti koji su se odvijali oko 1968. nisu u Beogradu i Zagrebu ostavili isto politi~ko nasle|e. Tenzija izme|u ova dva najva`nija centra politi~kog ìvota Jugoslavije koja se pojavila krajem 609 Treba napomenuti da je mir kao vrednost zauzimao visoko mesto na politi~koj agendi Saveza komunista Jugoslavije. Kao i mnoge druge isto~noevropske zemlje, Jugoslavija je imala institucije posve}ene promociji mira koje su se finansirale iz dràvnog budèta. Takva je bila Jugoslovenska liga za mir, slobodu i ravnopravnost naroda osnovana 1959. godine u okviru Socijalisti~kog saveza radnog naroda Jugoslavije. Ove su organizacije ~inile intergralni deo dràvnog aparata i nikada nisu imale karakteristike pokreta ili aktivisti~kih grupa i nisu organizovale demonstracije ili proteste, ve} su ograni~ile svoje aktivnosti na javne manifestacije kakva je, na primer, bila Trka mira kroz Jugoslaviju. Paunovi} (1995) tvrdi da je njihova delatnost sluìla za legitimaciju nedovoljno demokratskih reìma u me|unarodnim odnosima. 10 Mno{tvo antiratnih akcija koje su zajedni~ki organizovale razli~ite beogradske aktivisti~ke grupe u stvari prikriva njihovu prili~no lo{u komunikaciju i koordinaciju. U tom smislu, ove organizacije ne bi trebalo posmatrati kao bogatstvo beogradske antiratne scene, prvenstveno zbog toga {to su mnoge od njih okupljale iste aktiviste/aktivistkinje (videti [u{ak, 1996). Nedostatak koordinacije odraàva dublje ideolo{ke razvodnice koje se odnose na transformacijski potencijal i svrsishodnost antiratnog/civilnog organizovanja.
ih i po~etkom 70-ih godina pro{log veka posta}e kriti~ka ta~ka generacijskog ra~vanja antiratnih protagonista/protagonistkinja i pokaza}e se vrlo relevantnom za prirodu antiratnog organizovanja po~etkom 90-ih godina (Bili}, 2011b). Naime, mnogi beogradski antiratni aktivisti/aktivistkinje imali su {ezdesetosma{ko iskustvo bitno ozna~eno naporom da se legitimi{e jugoslovenska socijalisti~ka ideologija kroz kritiku s leva. Na drugoj strani, protesti zagreba~kih studenata 1971. godine poznati pod nazivom Hrvatsko prolje}e imali su nacionalisti~ku notu. Neki od u~esnika u ovom doga|aju (npr. Ivan Zvonimir î~ak) kasnije }e se okupiti u Hrvatskom helsin{kom odboru koji }e odigrati va`nu ulogu u za{titi ljudskih prava i spre~avanju nasilnih iseljavanja Srba iz njihovih stanova u Hrvatskoj (deloàcije). Za razliku od obe gorespomenute grupe, Antiratnu kampanju Hrvatske, najva`niju mirovnu inicijativu u ovoj biv{oj jugoslovenskoj republici, pokrenu}e grupa mla|ih, post-1968, aktivista/aktivistkinja koja je odrasla u atmosferi popu{taju}eg politi~kog pritiska komunisti~kog reìma i bila orijentisana prema sasvim druga~ijem nizu postmaterijalnih i postnacionalnih vrednosti. Vrati}u se opet na delatnost ove organizacije po{to se osvrnem na relevantnost jugoslovenskog feministi~kog anga`mana za antiratno organizovanje u toku 90-ih godina pro{log veka.
Pojava i delatnost autonomnih antiratnih feministi~kih grupa za vrema ratova 90-ih ne mogu se razumeti ako se ne uzmu u obzir dugoro~ne razvojne putanje jugoslovenskog feministi~kog pokreta.11 Feministi~ke inicijative koje se na jugoslovenskoj teritoriji mogu pratiti od druge polovine 19. veka bile su socijalisti~ki orijentisane od svojih po~etaka (Slap{ak, 1996). @ene Hrvatske i Srbije su 1919. godine osnovale Sekretarijat èna socijalista koji je radio u okviru Socijalisti~ke radni~ke partije i mogao je, stoga, prili~no brzo uspostaviti ideolo{ke veze sa mladim komunistima/komunistkinjama i antifa{istima/antifa{istkinjima koji su 1941. godine zapo~eli Narodnooslobodila~ku borbu.12 U~e{}e èna u politi~kom ìvotu Jugoslavije zna~ajno se intenziviralo u toku Drugog svetskog rata i u neposrednom posleratnom periodu. Mada su jugoslovenski partizani uglavnom ra~unali na logisti~ku podr{ku èna (prikupljanje i distribucija hrane, pruànje uto~i{ta za izbeglice i decu itd) mnoge su bile aktivne borkinje, a neke su posle rata progla{ene narodnim herojima. @ene iz svih jugoslovenskih republika (osim Makedonije ~ije delegatkinje nisu mogle da po neoslobo|enoj teritoriji do|u do Bosanskog Petrovca) osnovale
11 Iako se na re~ pokret moè nai}i u literaturi posve}enoj jugoslovenskom civilnom anga`manu, aktivistkinje i aktivisti generalno njenu upotrebu smatraju diskutabilnom s obzirom na to da implicira masovno u~e{}e. Videti npr. Kneèvi} (1994). 12 Za detaljni prikaz feministi~kog organizovanja u Srbiji pre Drugog svetskog rata, videti Boìnovi} (1996).
Jugoslovenski feministi~ki anga`man
su Antifa{isti~ki front èna ~iji su primarni zadaci bili oslobo|enje zemlje, unapre|enje dru{tvenog i obrazovnog statusa èna, kao i jednakost èna i mu{karaca (Sklevicky, 1996). Po okon~anju rata, Front je zastupao ène Jugoslavije u me|unarodnom ènskom pokretu i u tom je svojstvu tako|e bio jedan od osniva~a Me|unarodne demokratske federacije èna (Womens International Democratic Federation). Zahvaljuju}i neprekidnom ènskom anga`manu, ène Jugoslavije glasale su za Ustavotvornu skup{tinu 1945, a jugoslovensko progresivno zakonodavstvo izjedna~ilo je pravni status èna i mu{araca u svim sferama dru{tvenog ìvota Ustavom iz 1946. godine. Tako je, na primer, dozvolilo abortus zakonom izglasanim ve} 1951. godine, a u svoj je pravni sistem Jugoslavija uklju~ila sve me|unarodne konvencije koje su se odnosile na prava èna (Nedovi}, 2005). Ove {iroko preduzete emancipatorske mere, do tada nevi|ene u istoriji jugoslovenskih naroda nisu, me|utim, uspele da u potpunosti destabilizuju duboko uvreène patrijarhalne vrednosti. S obzirom na ~injenicu da je po zavr{etku rata Antifa{isti~ki front èna bio po svom ~lanstvu sna`niji od Partije, partijsko rukovodstvo je po~elo da ga smatra potencijalnom pretnjom. Suo~en sa sna`nim partijskim pritiscima, Front se samoukinuo 1953. godine kada je i postao deo Socijalisti~kog saveza radnog naroda Jugoslavije. Argument reìma je bio da socijalizam kao ideologija ve} uklju~uje neophodnost izjedna~avanja statusa èna i mu{karaca, pa je feministi~ki anga`man kao takav smatran nepotrebnim. Ovo je va`na ta~ka za prirodu autonomnog ènskog organizovanja, posle koje }e se feministi~ka delatnost uglavnom karakterisati kao neautenti~na i buròaska. Kako tvrdi Neda Boìnovi} (1996, str. 174): Dugo nakon toga [ukidanje AF@-a] ène su, naro~ito na selu, ~esto rukovode}im ènama prebacivale {to ukidoste na{ AF@. Pri~ale su kako njihovi mu{karci likuju: dosta je va{eg bilo!; ili gotovo je, gotovo!; ili: nema vi{e!. Isticale su da mu{karci imaju svoje kafane, fudbal, pa i Narodni front, dok njih vi{e niko ne okuplja, a èljne su da {togod ~uju i da razgovaraju o svojim ènskim stvarima.
OGLED
Republika
Ukidanje AF@-a je, dakle, predstavljalo ozbiljan udarac emacipaciji èna Jugoslavije. Iako je njihov dru{tveni status nastavio da se pobolj{ava zajedno sa ekonomskim razvojem zemlje, sistem nije podsticao njihovo politi~ko organizovanje i nije traìo mehanizme koji bi postavili pitanje roda u radikalnijoj formi. Tako|e, pozitivni efekti jugoslovenskog progresivnog zakonodavstva nisu bili podjednako raspore|eni u socijalnom i geografskom smislu. Za mnoge ène postojao je prili~no bolan raskorak izme|u zvani~no promovisanih politika jednakosti, sa jedne strane, i svakodnevne dru{tvene stvarnosti obeleène patrijarhatom, seksizmom i diskriminacijom, sa druge. U atmosferi globalnih studentskih protesta 68. u glavnim centrima jugoslovenskog politi~kog ìvota po~ele su se osnivati grupe visokoobrazovanih èna koje su bile nezado-
br. 520-521
01.03 - 31.03.2012
17
voljne statusom èna u jugoslovenskom dru{tvu. One su u isto vreme bile veoma dobro obave{tene o tada{njim feministi~kim tendencijama u zapadnom svetu. To je za posledicu imalo sve ve}e prisustvo feministi~kih ideja u jugoslovenskom javnom prostoru, naro~ito u Hrvatskoj gde se feministi~ka agenda artikulisala u okviru Hrvatskog sociolo{kog dru{tva ve} u prvoj polovini 1970-ih godina. Jugoslovenski feministi~ki anga`man dostigao je vrhunac organizacijom konferencije Drug-ca èna. @ensko pitanje. Novi pristup? koja je odràna u Beogradu 1978. godine (Blagojevi}, 1998). Va`nost ovog skupa je u ~injenici da je prakti~no ozna~io prodiranje drugog talasa feminizma na prostor isto~ne Evrope. Tako|e, ova konferencija je povezala feministi~ke aktivistkinje kako sinhronijski, tako i dijahronijski: na jednoj strani, jugoslovenske su feministkinje po~ele da rekonstrui{u svoje predratne tradicije, dok su na drugoj uspostavljale veze kako me|u jugoslovenskim republikama, tako i sa svetom. Konferencija se, dakle, odràla kao resultat trans-republi~kih napora da se uspostavi ideolo{ka kop~a sa globalnim feministi~kim pokretom. Me|u glavnim organizatorkama bile su Nada Ler Sofroni}13, @arana Papi}, Dunja Blaèvi}, Rada Ivekovi} i Jasmina Te{anovi}. Beogradska konferencija 1978. pokazala je dve va`ne karakteristike jugoslovenskog feminizma. Prvo, bez obzira na ~injenicu {to je kritika feministkinja bila okrenuta prema vlastima, njihov anga`man nije bio anti-socijalisti~ki. Konferencija je odràna u beogradskom Studentskom kulturnom centru koji je finansirala dràva, iako je on bio steci{te alternativne i kriti~ke dru{tvene energije. Aktivistkinje (a me|u njima i nekoliko aktivista14) imale su izraèno jugoslovensku i levi~arsku orijentaciju koja je o{tro reagovala na hipokriziju komunisti~kih vlasti. Ovo dobro ilustruju re~i Dragana Klai}a (kako je navedeno u Bonfiglioli, 2008, str. 100) jednog od mu{karaca koji su u~estvovali na konferenciji: ...mi nismo kritikovali jugoslovenski samoupravni socijalizam kao takav. Mi smo kritikovali seksisti~ke elemente jugoslovenskog sistema sa kojim smo se generalno identifikovali. U tom smislu, to nije bila radikalna kritika jugoslovenskog socijalizma. Bili smo progresivni levi intelektualci, ali antidogmatski, kriti~ni, naro~ito u pogledu zvani~ne jugoslovenske ideologije, ideolo{kog àrgona i fasade, ali nismo bili antisocijalisti~ki orijentisani...
13 Nada Ler Sofroni}, profesorka socijalne psihologije na Univerzitetu u Sarajevu i istaknuta borkinja za ljudska prava, napisala je prvu doktorsku tezu na feministi~ku temu u Jugoslaviji.
OGLED
Po okon~anju konferencije, dve grupe pod nazivom @ena i dru{tvo formirane su, prvo, u Zagrebu, a zatim i u Beogradu. Beogradska grupa se 1986. godine definisala kao feministi~ka i delovala je bez dràvne finansijske ili institucionalne podr{ke. Mada je bio suo~en sa mnogo otpora od strane vladinih organizacija posve}enih pitanjima èna, feministi~ki je anga`man proizveo mno{tvo radionica i javnih diskusija koje su pose}ivale ène iz svih krajeva Jugoslavije. Feministkinje su organizovale i tri panjugoslovenska skupa, od kojih je poslednji odràn u Ljubljani 1991. godine. U takvoj su atmosferi neke aktivistkinje smatrale da je sazrelo vreme za direktnije intervencije u ìvote èna. Odlu~ile su da osnuju SOS telefone za ène i decu `rtve nasilja kako bi im dale mogu}nost da govore o svojim iskustvima. Prva SOS linija otvorena je u Zagrebu 1988, druga u Ljubljani 1989, a tre}a u Beogradu 1990. Ovakva vrsta delovanja ukazuje na drugu zna~ajnu karakteristiku jugoslovenskog (i svetskog) feminizma koja je imala va`ne politi~ke implikacije. Kako se jugoslovenski feministi~ki anga`man razvijao, produbljivala se pukotina izme|u teoreti~arki, sa jedne, i aktivistkinja, sa druge strane. Ove }e dve grupe po~eti da optuùju jedna drugu da nisu uradile dovoljno na pobolj{anju poloàja èna. Jugoslovenske feministkinje iz 1970-ih godina bile su, bez izuzetka, visokoobrazovane ène koje su zauzimale univerzitetske pozicije ili su, pak, imale druge profesije intelektualne prirode. Sme{tene u prili~no sigurnom socijalnom kontekstu jugoslovenskog socijalizma, ove ène nisu imale politi~ku agendu koja se suprotstavljala vladaju}em reìmu. Na sli~an na~in kao i neki/e drugi/e (nefeministi~ki/e) aktivisti i aktivistkinje iz Beograda, mnoge su od njih mogle prigrliti feminizam kao oblik intelektualnog ìvotnog stila i zbog toga {to su dolazile iz porodica partijskih funkcionera, generala Jugoslovenske narodne armije, ambasadora, profesora univerziteta ili drugih javnih li~nosti.15 Dakle, odrasle su u politi~ki osve{}enim sredinama i vrlo se rano upoznale sa neformalnim mreàma mo}i i znanja. Budu}i pripadnice nadnacionalne i panevropske elite, ove su ène imale na raspolaganju kako intelektualne, tako i dru{tvene instrumente potrebne za neradikalno transformativni civilni anga`man. Kako su se republi~ki nacionalizmi po~eli {iriti jugoslovenskim prostorom, mnoge aktivistkinje su osetile da oni sa sobom donose militarizaciju i patrijarhalne vrednosti koji prete dru{tvenom statusu èna i emacipatorskom nasle|u jugoslovenskog socijalizma. U odre|enom smislu, feministi~ki pokret je bitno porastao u toku poslednjeg rata. Bilo je lak{e za feministi~ki pokret ili bilo koji drugi pokret da se pojavi u kontekstu dubokog dru{tvenog konflikta ili za vreme rata. Vrlo je te{ko ne{to artikulisati u odsustvu dru{tvenog konflikta. Naàlost,
Dakle, sa pogor{anjem situacije u Jugoslaviji, feministi~ki anga`man dobija izraèniju politi~ku dimenziju. U srbijanskom kontekstu, poku{ava da se jasno distancira od narastaju}eg nacionalisti~kog sentimenta i prema njemu bude kriti~an. Iz tog su razloga neke aktivistkinje beogradskog SOS telefona koje do tada nisu bile politi~ki aktivne odlu~ile da moraju politizovati svoje akcije. U septembru 1990. godine dolazi do osnivanja Beogradskog ènskog lobija koji objavljuje Minimalni program ènskih zahteva.16 Sve do svog poslednjeg saop{tenja izdatog u avgustu 1998. lobistkinje su kritikovale postupke vlasti koje su prepoznavale kao patrijarhalne, diskriminatorske i ratoborne. U tom su smislu, beogradske feministi~ke aktivistkinje vrlo rano podràle pokret majki ~iji su sinovi bili u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, mada su razumele da ova inicijativa moè lako biti politi~ki instrumentalizovana (Kora}, 1998). Me|utim, jedina grupa koja je uspela da kombinuje teorijske i prakti~ne aspekte feministi~kog anga`mana jesu beogradske @ene u crnom, pacifisti~ka organizacija osnovana u oktobru 1991. godine. Sta{a Zajovi}, jedna od osniva~ica i klju~na figura grupe u poslednje dve decenije, bila je tako|e aktivna u drugim inicijativama, kakve su @ena i dru{tvo, SOS telefon i Beogradski ènski lobi. Ubrzo nakon osnivanja Centra za antiratnu akciju, primarne antiratne organizacije u Srbiji, neke su ène postale nezadovoljne njegovom delatno{}u, smatraju}i da implicitno perpetuira rodne nejednakosti. Sta{a Zajovi} (Zajovi} et al., 2007, str. 16-17) se prise}a: Aktivnost u Centru za antiratne akcije bila je logi~an nastavak mog antimilitaristi~kog opredeljenja. U Centru su uglavnom radile ène, pa mi se u~inilo kao da se zalaganje za mir ti~e samo jednog pola, kao da je to deo na{e tradicionalne ènske uloge brige o drugima, te{enje, skrivanje, pruànje podr{ke. To je nevidljivi, skriveni, nepriznati ènski rad. Kao feministkinja znam da je to samo produètak ku}nog rada, da ima terapeutsko dejstvo, ali da nema transformativni karakter. [...] Bilo mi je stalo da pokrenem ènsku mirovnu grupu kako ènski rad ne bi bio nevidljiv i nepriznat, jer je to nepravi~no. Na{e angaòvanje za mir nije na{a prirodna uloga, nije na{a maj~inska du`nost, nego politi~ki izbor i kulturno opredeljenje da budemo protiv rata, militarista, nacionalista, da im ne dozvolimo da govore u na{e ime. Bilo mi je stalo da se u mirovnom pokretu ne ponavljaju, ne reprodukuju neke patrijarhalne uloge podre|enosti i nevidljivosti, neravnoteè mo}i.
upravo se to nama dogodilo. Bilo bi besmisleno o~ekivati od nas artikulisani pokret u 1970-im. Jo{ je bilo vrlo rano. Ali nije bilo rano za teorijski rad. (Rada Ivekovi}, feministi~ka teoreti~arka i filozofkinja, citirana u Bonfiglioli, 2008, str. 84).
14 Bonfiglioli (2008) pokazuje da je do nerazumevanja izme|u jugoslovenskih i stranih feministkinja koje su u~estvovale na konferenciji do{lo zbog toga {to mnoge teme zna~ajne za ène na Zapadu nisu vi{e bile na politi~koj agendi socijalisti~ke Jugoslavije zbog njenog progresivnog zakonodavstva. Francuske i italijanske feministkinje su bile vrlo kriti~ne prema u~e{}u mu{karaca na konferenciji, dok su se jugoslovenske feministkinje protivile diskriminaciji na osnovu pola. Treba zapaziti da je jednu od prvih studija u kojoj se teorijski pristupa jugoslovenskom feminizmu napisao mu{karac, Vjeran Katunari} (1984)
15 Takav je slu~aj, na primer, sa Da{om Duha~ek, Jasminom Te{anovi}, Biljanom Kova~evi} Vu~o, Borkom Pavi}evi} itd.
18
Republika
16 Osniva~ice Beogradskog ènskog lobija bile su: Nade`da ]etkovi}, Sonja Drljevi}, Jelka Kljaji} Im{irovi}, Maja Kora}, Sonja Liht, Vera Litri~in, Lepa Mla|enovi}, Vera Vukeli} i Stanislava Sta{a Zajovi}.
br. 520-521
01.03 - 31.03.2012
Beogradske @ene u crnom su od samog osnivanja organizacije artikulisale radikalno antinacionalisti~ki stav koji ponekad nedovoljno uvaàva kompleksnost trans-republi~kih interakcija nacionalisti~kog ose}anja. Zbog toga su zauzele i o~uvale vrlo marginalnu poziciju na srbijanskoj politi~koj sceni (Bili}, u recenzentskom procesu b). S obzirom na to da su se oduvek zalagale za pluralnost li~nih narativa i rekonstrukciju potisnutih istorija, beogradske antiratne feministkinje su se suo~ile sa ozbiljnom dilemom prilikom raspada Jugoslavije. Sa jedne strane, nisu mogle olako napustiti svoju projugoslovensku orijentaciju gra|enu decenijama, a sa druge im je bilo nemogu}e suprotstaviti se razlazu jugoslovenskih republika, jer bi se moglo u~initi da na taj na~in podràvaju vojna sredstava kojima je srbijanski politi~ki vrh poku{ao obezbediti jedinstvo zemlje. Tako je, navodno vode}i rat u ime Jugoslavije, Milo{evi}ev reìm, u stvari, oteo jugoslovenstvo. Zato su mnoge antiratne aktivistkinje u Srbiji shvatile da im nove okolnosti vi{e ne}e dozvoliti da se identifikuju kao Jugoslovenke. I mada su neke od njih etni~ki Srpkinje, mnogima nije bilo mogu}e da prihvate tu novu, bitno suènu odrednicu nacionalnog identiteta. S tim u vezi, ratovi za jugoslovensko nasle|e odrazili su se na prirodu odnosa izme|u feministkinja u Beogradu i Zagrebu. Najva`nija ènska inicijativa u Hrvatskoj bio je Centar za ène `rtve rata pokrenuta u Zagrebu u novembru 1992. godine.17 Sli~no kao i njihove beogradske koleginice, aktivistkinje Centra su o{tro kritikovale hrvatski nacionalisti~ki reìm i Katoli~ku crkvu koja je podràvala njegovu politiku. Delatnost Centra bila je zasnovana na principu da }e pomo} biti ponu|ena svim ènama kojima je potrebna, bez obzira na etni~ku pripadnost, nacionalnost ili religiju. Tako je predstavljao skloni{te za hiljade èna izbeglica koje su dolazile sa podru~ja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. I mada je ve}ina (post)jugoslovenskih feministi~kih aktivistkinja bila zainteresovana za odràvanje kontakta posle po~etka oruànih sukoba, prilike za komunikaciju su postajale sve re|e. Ovo je prvenstveno bila posledica o{te}enih telefonskih linija i po{tanskih slu`bi, ali i ideolo{ko-emocionalnih napetosti koje su se u me|uvremenu pojavile. @ene su zato bile prinu|ene da se sastaju u inostranstvu gde bi ~esto otkrivale da imaju razli~ite poglede na va`na pitanja vezana za raspad zajedni~ke zemlje. Kako je jedna aktivistkinja i ko-osniva~ica Centra rekla u intervjuu s autorom: Komunikacija je postojala stalno... razmena informacija i neka vrsta lojalnosti, ali zajed-
Me|utim, me|unarodna okupljanja (eks)jugoslovenskih feministkinja koja su poku{avala odràti komunikaciju me|u njima nisu uvek bili prijatni susreti. Iako je glavno jezgro beogradskih feministi~ki orijentisanih aktivistkinja vrlo rano zauzelo jasan antinacionalisti~ki stav, po~etak ratnih sukoba otvorio je va`nu pukotinu me|u hrvatskim feministi~kim krugovima. Neke hrvatske feministkinje po~ele su se svrstavati na stranu nacionalisti~kog reìma i pripisivati odgovornost za izbijanje rata celom srpskom narodu. Ta je linija (etni~kog) razgrani~enja bila naro~ito relevantna u vezi sa bolnim pitanjem silovanja izvr{enih u toku rata koje se nametnulo u obliku dileme da li su ène silovane kao ène ili kao pripadnice, pa ~ak i personifikacije svojih nacija.18 U isto su vreme neke nacionalisti~ke feministikinje po~ele nastupati kao predstavnice svih hrvatskih èna, {to je pozicija koju su feministkinje socijalisti~ke provenijencije kritikovale kao nelegitimnu (Kneèvi}, 1994). Kona~no, (post)jugoslovenske feministi~ke inicijative ~ine ideolo{ki heterogeni fenomen koji karakteri{e mno{tvo oblika saradnje, otpora i napetosti. Ma koliko bio raznolik i teorijski napredan, ovom anga`manu nikada nije sasvim uspelo da se artikuli{e u vidu strukturne intervencije u jugoslovensku dru{tvenu realnost koja bi uspostavila rod kao politi~ki relevantnu kategoriju. Ciljevi feministi~kog organizovanja bili su, u dobroj meri, ve} utkani u politi~ku agendu jugoslovenskog reìma. Ove su ène, zato, ~esto zauzimale antipoliti~ki stav kritikuju}i hipokriti~nu politi~ku kulturu u kojoj se stvarni status èna nije bitnije pobolj{ao. U takvim su okolnostima, one uglavnom ostale udaljene od centara politi~kog odlu~ivanja. Me|utim, sa ja~anjem etni~kog nacionalizma, putevi jugoslovenskog feminizma i dràvne ideologije su se razdvojili, pa se feministi~ki anga`man jo{ vi{e udaljio od zvani~nog politi~kog ìvota. Glavne politi~ke figure na jugoslovenskom prostoru gotovo isklju~ivo mu{karci obi~no su dobijale legitimitet me|unarodnih ~inilaca, {to je slabilo i margin-
ni~ke akcije su bile nemogu}e...osim toga situacije su se bitno razlikovale, a i percepcije su se bitno razlikovale kako je Hrvatska izgledala u Srbiji, kako Srbija u Hrvatskoj, to su bile bitno razli~ite stvariali prvi mirovni ènski susret smo imale ve} 93. ili 94.... ja sam jedan organizirala u @enevi, gde smo prvi put izvla~ili i ène iz Bosnedakle, poku{aji nekih multilateralnih susreta su od po~etka postojali, ali nismo imali oko ~ega imati koordinaciju, svako je imao svoje prioritete Na{le smo se 1995. u Pekingu na UN konferenciji o ènamai stalno smo se druìle, svi su dolazili k nama, govorili su ove Balkanke se najbolje zabavljaju, pa su hteli s namai onda smo pevali sve jugoslavenske pesme
alizovalo ènski antiratni glas. Patrijarhalni udarac koji je stimulisao (anti)politizaciju jugoslovenskog feminizma doprineo je i njegovoj fragmentaciji du` geografskih (naj~e{}e nacionalnih) i ideolo{kih linija. Kako su komunikacijski kanali postajali nepouzdaniji i re|i, bilo je sve manje prilike za razmenu bolnih iskustava i razli~itih interpretacija realnosti. (Anti)politizacija (post)jugoslovenskog feministi~kog anga`mana koju je obeleìlo sve ve}e udaljavanje od centara politi~ke mo}i moè se razumeti kao proces prisvajanja (social appropriation) i nadogradnje postoje}ih panjugoslovenskih ènskih aktivisti~kih mreà za potrebe antiratnog aktivizma. Feministi~ke aktivistkinje su bile primarne organizatorke mirovnih inicijativa u Srbiji i Hrvatskoj zato {to su se mogle pozvati na dugu tradiciju ènskog politi~kog organizovanja na jugoslovenskom prostoru (Bili}, 2011d). Generalni nedostatak politi~ke subverzivnosti na postjugoslovenskoj feministi~koj sceni posledica je fuzije nametnutih i nedovoljno amortizovanih (pa ~ak i podsticanih) neoliberalnih tendencija, sa jedne strane, i dugoro~ne preokupacije (post)jugoslovenske civilne sfere pitanjem ljudskih prava, sa druge. Insistiranje na ljudskim pravima na u{trb socijalnih i politi~kih prava èna, radnika i omladine, na primer, posledica je civilnog anga`mana u socijalisti~kom kontekstu u kom je, nasuprot dana{njem trendu, socijalnim pravima dato prvenstvo u odnosu na ljudska. Tako, mada se suprotstavljaju pojavama rodne diskriminacije, feministi~ke organizacije u posleratnom periodu koje su u nacionalnim okvirima nastavile tradiciju ènskog antiratnog organizovanja nisu su{tinski zainteresovane za destabilizaciju politi~ke paradigme koja bi mogla biti uzrok te diskriminacije. Feminizam je na postjugoslovenskom prostoru izgubio kriti~ku o{tricu i u velikoj se meri podvrgao procesima kroz koje dràva delegira ènskim organizacijama deo sopstvene odgovornosti za pruànje socijalne za{tite gra|ankama i gra|anima. Umesto da se kriti~ki pozicioniraju prema dràvi, mnoge su posleratne feministkinje na{le svoje mesto u civilnom dru{tvu koje igra ulogu medijatora izme|u zakonodavca i gra|ana/gra|anki, pa zato naj~e{}e ne vodi spontanoj civilnoj akciji koja bi direktnije odgovorila na doma}e potrebe.19 Poslednja glavna prethodnica (post)jugoslovenskog antiratnog anga`mana kojom }u se ovde baviti je ekolo{ki aktivizam. Jugoslovenski komunisti~ki reìm je prili~no rano postao svestan va`nosti i politi~ke relevantnosti ekolo{kih pitanja, {to je 1973. godine rezulti-
OGLED
Jugoslovenske ekolo{ke inicijative
17 Centar je nastao u okviru Antiratne kampanje Hrvatske, kao i na osnovama prethodnih ènskih udruènja kakva su bila: Zagreba~ki ènski lobby, Autonomna ènska ku}a Zagreb, Nezavisni savez èna Hrvatske i @enski informativno-dokumentacijski centar Hrvatske. Videti Kesi}, Jankovi} i Bijeli} (2003). Svakako treba u ovom kontekstu spomenuti i @ensku infoteku koju je 1992. u Zagrebu osnovala feministi~ka aktivistkinja \ur|a Kneèvi}. Infoteka je u svojstvu dokumentacionog centra, izme|u ostalog, olak{avala koordinaciju aktivnosti mnogobrojnih ènskih grupa i izdavala ~asopis Kruh i ruè.
Republika
18 Bitno je u tom smislu podsetiti na kontroverznu poziciju ameri~ke feministkinje i pravnice Catherine MacKinnon u vezi sa silovanjima u Bosni i Hercegovini, kao i na odgovore jugoslovenskih feministkinja na njene esencijaliziraju}e optu`be: videti Stiglmayer (ur.) (1994) i npr. Kora} (1996).
19 Iako se ambiciozno zami{ljena konferencija REDaktura: transjugoslavenski feminizmi i ènsko naslije|e, odràna u Zagrebu izme|u 13. i 16. oktobra 2011, u izvesnom smislu, èlela uspostaviti kao nova nulta ta~ka transjugoslovenskog (odnosno transrepubli~kog tj. panjugoslovenskog) ènskog pokreta, ona je, u stvari, ogolila duboki razdor na postjugoslovenskoj feministi~koj sceni koji sti~e se utisak nije isklju~ivo ideolo{ke prirode. Dok se na jednoj strani (npr. Petrinjak, 2011) poku{ala artikulisati kritika utopisti~ki orijentisane i potencijalno neproduktivne leve melanholije [na
br. 520-521
01.03 - 31.03.2012
19
ralo osnivanjem Jugoslovenskog saveta za za{titu i unapre|enje ìvotne sredine, kao i uvo|enjem ustavnih amandmana kojima se garantovalo pravo na zdravu ìvotnu sredinu (O{tri}, 1992). Vlasti su razumele da ekolo{ke teme iako ne obavezno u eksplicitnoj formi uvek nose bitan politi~ki potencijal koji lako moè izma}i kontroli. Iz tog su razloga civilne inicijative i u sferi za{tite ìvotne sredine zahtevale zvani~no odobrenje i nisu se mogle preduzimati izvan zadatog institucionalnog okvira koji je imao svoje republi~ke specifi~nosti i menjao se tokom vremena. Me|utim, sporadi~ni protesti i nezavisne incijative odvijali su se {irom zemlje i bili su naro~ito jaki u Sloveniji gde su partijski funkcioneri pokazali najvi{i nivo fleksibilnosti [{to }e biti vrlo relevantno kako za uvo|enje pojma civilno dru{tvo u javnu diskusiju (videti Mastnak, 1985), tako i za osnivanje slovena~kog mirovnog pokreta20 (Gibanje za kulturo miru in nenasilja) koji }e insistirati na prigovoru savesti krajem 80-ih godina pro{log veka]. Tokom 80-ih godina u Jugoslaviji se javio veoma snaàn antinuklearni pokret kao reakcija na prili~no netransparentne planove reìma da izgradi nuklearne elektrane. Kao rezultat jakog antinuklearnog sentimenta, podignuta je samo jedna nuklearna elektrana u blizini mesta Kr{ko u Sloveniji. Kako je slabila hegomonija reìma, tako se pove}avao broj autonomnih ekolo{kih inicijativa od kojih }e neke prerasti u zelene partije. Jedna od ovih organizacija bila je Zelena pega, nastala u Pan~evu 1987. godine. Zelena pega je organizovala nekoliko va`nih protesta protiv zaga|enja vazduha uzrokovanog radom lokalne rafinerije nafte. ^lanovi ove grupe }e ve} u septembru 1991. godine osnovati mali, ali vrlo aktivni Pokret za mir Pan~evo.21 Tako|e, ve}ina ~lanova/~lanice gorespomenute Antiratne kampanje Hrvatske zapo~inje svoj aktivisti~ki anga`man u maloj zagreba~koj aktivisti~koj grupi Svarun (po slovenskom bogu sunca, vatre i neba), osnovanoj 1986. godine. Ovaj se poduhvat definisao kao Radna grupa za ekolo{ke, pacifisti~ke, feministi~ke i duhovne inicijative i predstavljao je ta~ku okupljanja mla|e (post-1968) generacije
OGLED
hrvatskih politi~kih aktivista/aktivistkinja koji su u to vreme bili studenti zagreba~kog univerziteta. Delatnost ove grupe, kojoj se do sada nije ozbiljnije teorijski pristupilo, bila je hrvatska reakcija na globalno oìvljavanje grassroots ekolo{kih i feministi~kih pokreta krajem 1980-ih godina. Kao i na drugim mestima {irom sveta, tako su i u Jugoslaviji, ekolo{ka pitanja smatrana inherentno politi~kim i postala su prisutna u javnosti naro~ito posle nuklearne havarije u êrnobilju 1986. godine. Civilni anga`man na ekolo{ke, feministi~ke i duhovne teme, imao je, me|utim, svoje va`ne specifi~nosti u okviru jugoslovenskog samoupravnog socijalizma. Na poziv dvojice slovena~kih mirovnih aktivista da opi{u svoju organizaciju, ~lanovi i ~lanice Svaruna kaù (Hren i Mastnak (1987), str. 44-45): ...najva`nija ~injenica koju treba imati u vidu je da je samoupravni socijalizam u jugoslovenskom politi~kom sistemu i posle trideset godina jedinstven u svetu... sna`na birokratija koja se razvila u okviru sistema je prepreka razvoju mirovnih i drugih pokreta. Na drugoj strani, me|utim, jo{ je va`nije da su osnovni principi samoupravnog socijalizma inherentno necentralisti~ki, nehijerarhijski i, u osnovi, antiautoritarni... jugoslovenski pokreti moraju da rade u ovoj pukotini izme|u osnova (ideologije, BB) i njenih deformacija u praksi...
Svarun nikada nije bio formalno registrovan, ali je delovao u politi~ki nestabilnom kontekstu u kom se erozija partijskog ideolo{kog monopola sve vi{e ose}ala, {to su aktivisti/aktivistkinje iskoristili za svoj anga`man, ne napu{taju}i, pri tom, osnovne socijalisti~ke vrednosti.22 Vesna Jankovi}, jedna od osniva~ica organizacije, prise}a se (kako je citirano u Vidovi}, 2010, online):
Ljudi koji zbog svojih vjerskih, humanisti~kih ili filozofsko-politi~kih uvjerenja ne èle i ne mogu nositi oru`je niti sluìti vojni rok, ka`njavaju se zatvorom od jedne do deset godina. Nakon izlaska slijedi ponovni poziv u vojsku i ponovno zatvor; to se moè ponavljati do tridesete godine ìvota. () Smatramo da bi rad tih mladi}a u zdravstvenim, socijalnim i sli~nim ustanovma tzv. civilna slu`ba, koja postoji u mnogim zemljama bio korisniji za sve, a o humanosti da i ne govorimo.
Svarun je prvenstveno bio aktivan na podru~ju podizanja svesti gra|ana/gra|anki o ekolo{kim pitanjima, {tampanju bro{ura i organizovanju javnih skupova protiv upotrebe nuklearne energije. Aktivisti/aktivistkinje su skupljali potpise za peticiju protiv izgradnje druge jugoslovenske nuklearne elektrane koja je trebalo da bude podignuta u blizini Zagreba. Dve ~lanice grupe se prise}aju (iz intervjua sa autorom u julu 2010. godine): Ak. 1: uglavnom Svarun je nastao iz manje grupe frendova, êrnobilj katastrofa je odigrala definitivno veliku ulogu u mobiliziranju i osvje{tavanju ljudi da je pri~a sa ekologijom ne{to {to je bitno i na {to treba obratiti pa`nju. Uglavnom neke tri godine smo djelovali i organizirali manifestacije, peticije i tako to... Ak. 2: mislim da su naprosto te veze iz 80tih bile iznimno va`ne, ljudi su onda nekako do{li, saznali bi, pa i oni koji nisu imali osobna poznanstva, ali meni se ~ini da je Antiratna nastala zahvaljuju}i tim poznanstvima aktivista iz 80-tih, a onda su se drugi nekako vezivali...
na~in na koji je tuma~i Vendi Braun (Brown, 1999)], na drugoj su se, u svojim o{tro intoniranim reakcijama, \ur|a Kneèvi} (2011) i Nada Ler Sofroni} (2011), dve zna~ajne predstavnice jugoslovenskog feminizma iz 1970-ih godina, usprotivile revizionisti~kim tendencijama i radikalnim intervencijama u ènsku pro{lost koje su se odrazile u kona~nom programu konferencije. Videti relevantne diskusije u ~asopisima Zarez i H-Alter. 20 Slovena~ki mirovni pokret (Gibanje za kulturo miru in nenasilja) koji je predvodio Marko Hren bio je veoma vaàn u procesu osnivanja Antiratne kampanje Hrvatske. Marko Hren je bio prisutan na osniva~kom skupu Kampanje, odrànom u Kumrovcu u avgustu 1991. godine, gde su aktivistkinje i aktivisti postavili osnove dugoro~nih strategija svog rada. Za detaljniju diskusiju slovena~ke alternativne scene, videti Mastnak (1994). 21 Pokret za mir Pan~evo je od septembra 1993. do aprila 1994. godine izdao osam brojeva mirovnja~kog lista Contra Bellum (lat. protiv rata) koji se pojavljivao kao dodatak lokalnih novina Novi Pan~evac. Contra Bellum je donosio priloge uglednih intelektualaca i mirovnih aktivista sa podru~ja biv{e Jugoslavije i u tom je smislu bio jedno od retkih glasila mira i slobode u Srbiji 90-ih. Urednici ovog lista su bili Nenad @ivkovi}, Zlatoje Martinov i Nevena Simendi} (Martinov, 2012).
[tavi{e, jedna od Svarunovih najva`nijih aktivnosti bila je {irenje ideje da je prigovor savesti ljudsko pravo. Ovu aktivisti~ku nit }e vrlo brzo preuzeti Antiratna kampanja Hrvatske. Insistiranje na prigovoru savesti u toku 80-ih godina pro{log veka smatralo se pretnjom dràvi i Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Aktivisti i aktivistkinje su objavili letak u kom je, izme|u ostalog, stajalo (kako je citirano u O{tri}, 1992/2010, str. 37):
Svarun se ugasio po~etkom 1989. godine zbog promene politi~kih okolnosti i nedostatka materijalnih sredstava. Neki su ~lanovi grupe formirali Zelenu akciju 1990. i uspeli da u|u u lokalni (gradski) parlament na nezavisnoj listi. Antiratna kampanja Hrvatske je koristila prostorije Zelene akcije u toku prvih {est meseci svog rada. Mada }e Kampanja proizvesti mno{tvo manjih nevladinih organizacija posve}enih pitanjima ljudskih prava i transformacije konflikata pre nego {to i same prestane da postoji, Zelena akcija je i dalje aktivna i predstavlja najja~u ekolo{ku inicijativu u Hrvatskoj. (Post)jugoslovenske antiratne inicijative su ostale iznena|uju}e slabo teorijski obra|ene bez obzira na njihovu va`nost za razumevanje razvojnih putanja kako nacionalnih tako i regionalnih civilnih scena. Ova praznina u soci-
Imali smo podr{ku tada{nje gradske omladinske organizacije. U to vrijeme je Savez socijalisti~ke omladine (SSO) bio politi~ki potpuno ispra`njena organizacija, koja je uglavnom sluìla kao odsko~na daska za budu}e partijske kadrove. Me|utim, u zagreba~kom SSO-u bilo je par ljudi kojima je bilo zanimljivo to {to smo radili i koji su htjeli priklju~ak na ne{to ìvo {to mi jesmo predstavljali. Uostalom, i dana{nji Radio 101 uvelike duguje svoj legalni status upravo tada{njem gradskom SSO-u. Sastajali smo se u Nazorovoj 51, u podrumu Fakulteta za socijalni rad gdje je bio jedan stari {apirograf koji smo koristili za umnoàvanje letaka. [...] Tako da {to se javnosti ti~e, imam osje}aj da je kraj 80-ih bio puno liberalniji i puno otvoreniji za alternativne ideje, nego {to je to bilo kasnije tijekom 90ih. Slu`bena politika nas je djelomi~no tolerirala, mada je dosta Svarunovaca, osobito ~lanovi core grupe, bilo predmet policijskih istraga, privo|enja, informativnih razgovora i pritisaka.
Zaklju~ak
22 Tomi}-Koludrovi} (1993, str. 855) pokazuje da je program Svaruna sadrào nameru da ~lanovi/~lanice poti~u samoupravni pokret.
20
Republika
br. 520-521
01.03 - 31.03.2012
Republika
olo{kom znanju reflektuje {ire trendove margi- politi~ki napon i potencijal za uspostavljanje nalizovanja isto~noevropskog civilnog anga- nove demokratske kulture rasuo se u mno{tvo `mana. Polje jugoslovenskih studija nedavno projekata koji daju prednost urbanom i visosu preplavila istraìvanja nacionalizma koja se koobrazovanom sloju, {to ~esto ne samo da ne ~esto koncentri{u na novostvorene nacionalne vodi zna~ajnijim intervencijama u dru{tvenu dràve i nedovoljno uzimaju u obzir transna- stvarnost, ve} ponekad i perpetuira modele cionalnu prirodu fenomena koji prate bolni mo}i ~ija je kritika bila sami cilj aktivizma raspad jugoslovenske federacije. (Bili}, 2008). Po re~ima jednog aktiviste U ovom ~lanku sam pokazao da se (post)- (Aleksov, 2001, online): jugoslovenske antiratne inicijative nisu pojavNajva`niji aspekt na{eg rada bile su veze i ile neposredno pre po~etka oruànih sukoba u odnosi koje smo uspostavljali sa individuadru{tveno-politi~kom vakuumu. Naprotiv, ovi ma i grupama sa neprijateljske strane. su poduhvati uvek ra~unaju}i sa kulturnoOdbijaju}i da prihvatimo podele, govor jezi~kom blisko{}u jugoslovenskih naroda mr`nje i propagandu, kao i izolaciju koja prisvojili ve} postoje}e aktivisti~ke mreè dolazi kroz neznanje, borili smo se da uvek stvorene u drugoj polovini dvadesetog veka. budemo otvoreni za pri~e i mi{ljenja druKrosli (Crossley, 2003) tvrdi da se aktivizam gog [...] Milo{evi}ev reìm je kona~no pao moè konceptualizovati u smislu trajnih diszbog raspada njegove strukture, zajepozicija (durable dispositions) koje nisu temdni~kog napora opozicije i me|unarodnog atski ograni~ene (movement specific). Polipritiska. Za nas, nenasilne civilne aktiviste, ova je promena otvorila mnogo novih perti~ko organizovanje, dakle, predstavlja platforspektiva za dru{tveni anga`man. Ali je, mu na kojoj iste osobe mogu, u skladu sa tako|e, donela nove izazove i pokrenula datim okolnostima, pokrenuti pitanja iz sasvim stare sumnje. Glavni fokus na{eg delovarazli~itih sfera dru{tvenog ìvota. Kako smo i nja, Milo{evi}, nestao je, ostavljaju}i za ovde videli, aktivisti/aktivistkinje se prelivasobom manje vidljive, ali skoro nepromenju iz jedne u drugu ili su istovremeno ukljujene, strukture i mentalne sklopove koji su ~eni u vi{e gra|anskih inicijativa. ga tako dugo odràvali na vlasti. Postavlja U tom smislu, velika ve}ina jugoslovenskih se, zato, pitanje, koliko smo promenili poscivilnih aktivista/aktivistkinja nikada nije toje}e dru{tvene matrice i odnose. Da li napu{tala principe samoupravnog socijalizma, smo bili sposobni da iskoristimo mo} koju ve} je delala na bazi jasno artikulisanih levismo prona{li u sebi i u svojim grupama ka~arskih pozicija. Njihova se ideologija, drugim ko bismo osnaìli druge i uticali na va`ne re~ima, nije razlikovala od programa jugopoliti~ke odluke i na {to je jo{ bitnije slovenskih vlasti. Cilj civilnog anga`mana bio na{ svakodnevni ìvot? Ili smo, pak, poje smanjiti pukotinu izme|u stvarnosti ìvottro{ili svoju novoprona|enu mo} samo na nih uslova, socijalnih nejednakosti i manje ili sebe? vi{e ograni~enih sloboda, sa jedne strane, i Za novu generaciju onih koji danas, snabzvani~nog diskursa pravde i blagostanja, sa deveni savremenim metodama i komunikacidruge. Me|utim, preterani fokus sociologa/socio- jskim sredstvima, poku{avaju da pro{ire sferu lo{kinja na antiratni aktivizam koji se odvija slobode u svojim dru{tvima, mnogi su goredaleko od oruànih sukoba zamagljuje speci- spomenuti/e pioniri/pionirke jugoslovenskog fi~nu dinamiku visokorizi~nog antiratnog civilnog aktivizma postali/e samo reakcionarni anga`mana u ratnim uslovima. Artikulacija mainstream. U~e}i od svojih prethodnika/preciljeva antiratnih incijativa u takvim okolnos- thodnica, najmla|i/e postjugoslovenski/e aktitima svakako mora uzeti u obzir veoma visoku visti/aktivistkinje po~inju da rekonstrui{u zacenu koja se za tu vrstu delatnosti ponekad jedni~ki kulturni prostor. Iako sasvim embrimora platiti. U tom je smislu istraìvanje onalne, ovakve inicijative predstavljaju osve(post)jugoslovenskog antiratnog aktivizma iz àvaju}e udaljavanje od ~vrsto pozicioniranih perspektive dru{tvenih pokreta ne samo rele- aktera/akterki civilnog dru{tva gde je civilvantno za {ire procese suo~avanja sa kriminal- no dru{tvo te{ko propustljivi elitisti~ki krug za nom pro{lo{}u ovog regiona, ve} moè doneti profesionalno napredovanje, a ne nepresu{ni izvor kriti~ki orijentisane dru{tvene energii va`ne teorijske uvide. Kona~no, iako sam pokazao da je (post)ju- je.23 goslovenski civilni anga`man proizveo zapaènu koli~inu simboli~kog kapitala, stalno ga je karakterisala tenzija izme|u neophodnosti da bude zasnovan na regionalnom (jugoslovenskom) modelu i te{ko}e da se taj model ostvari u praksi. U kontekstu kompetitivnih aktivisti~kih narativa zavisnih od me|unarodnih finansijskih tokova, postjugoslovenski antiratni aktivisti/aktivistkinje nisu uspeli da se izvuku ispod liderskog pokriva~a koji prekriva ovda{nju politi~ku kulturu. êsto izme|u ~eki}a neodobravaju}e javnosti koja ih smatra izdajnicima (ili, sve vi{e, tehnokratama/tehnokratkinjama) i nakovnja dràvnog aparata, aktivisti/aktivistkinje su utro{ili mnogo vremena na koordinaciju 23 O pojmu dru{tvena energija, videti Hirschman (1984). li~nih ambicija i karakternih osobina. Njihov
br. 520-521 01.03 - 31.03.2012
OGLED
Reference
Akhavan, P. (1998). Justice in the Hague, peace in the former Yugoslavia? A commentary on the United Nations War Crimes Tribunal. Human Rights Quarterly, 20, 4, 737-816. Aleksov, B. (2001). Resisting the war in Yugoslavia: Thoughts on empowerment and disillusionment. [Online]. Pristup 2. septembra 2011. na adresi http://www.wri-irg.org/nonviolence/nvse09-en.htm. Allcock, J. B. (2000). Explaining Yugoslavia. New York: Columbia University Press. Alimi, E. Y. (2009). Mobilizing under the gun: theorizing political opportunity structure in a highly repressive setting. Mobilisation, 14, 219-237. Baker, C. (2010). Sounds of the Borderland. Popular Music, War and Nationalism in Croatia since 1991. Surrey, UK: Ashgate. (Zvuci granice, prev. Igor Cvijanovi} i Alen Be{i}, XX vek, Beograd, 2011). Banac, I. (1984). The National Questions in Yugoslavia: Origins, History, Politics. Ithaca: Cornell University Press. (Nacionalno pitanje u Jugoslaviji: porijeklo, povijest, politika, prev. Josip [entija, Durieux, Zagreb, 1995) Barilar, V. et al. (ur). (2001). Aktivistkinje: kako opismeniti teoriju. Zagreb: Centar za ènske studije. Bili}, B. i Georgaca, E. (2007). Representations of 'mental illness' in Serbian daily newspapers: A critical discourse approach. Qualitative Research in Psychology 4: 167-186. Bili}, B. (2008). Serbias unfinished revolution What has really changed after October 5th? Saarbruecken. Saarbruecken: VDM Verlag. Bili}, B. (2010a). Mapping the ephemeral: Yugoslav civil society initiatives towards the end of the 1980s. U H. Pleines i S. Fisher (ur), Civil Society in Central and Eastern Europe (str. 47-58). Stuttgart: Ibidem. Bili}, B. (2010b). Bourdieu and social movement theories: Some preliminary remarks on a possible conceptual cross-fertilization in the context of Yugoslav anti-war activism. Sociologija 52: 377-398. Bili}. B. (2011a). Hod po tankoj ìci: artikuliranje antiratnog anga`mana u Hrvatskoj ranih 1990ih godina (preveo na hrvatski Sr|an Dvornik). U V. Jankovi} i N. Mokrovi} (ur), Antiratna kampanja 19912011. Neispri~ana povijest. Zagreb: Documenta, str. 212-228. Bili}, B. (2011b). A concept that is everything and nothing: Why not to study (post-)Yugoslav anti-war and peace activism from a civil society perspective. Sociologija, 53, 3, 297-322. Bili}, B. (2011c). Scale shift processes in Serbian and Croatian anti-war activism: Initiator and spin-off initiatives and organisations. Rad prezentovan na godi{njoj konferenciji Udruènja za studije nacionalnosti, Univerzitet Kolumbija, Njujork, april 2011. Bili}, B. (2011d). In a crevice between gender and nation: Croatian and Serbian women in the 1990s anti-war activism. Slovo, 23, 2, 95113. Bili}, B. (2011e). Recovering (post-)Yugoslav anti-war and pacifist activism: A research agenda. The South Slavs Journal, 30, 1-2, 24-56. Bili}, B. (2011f). Staying `sane (and even growing) in times of chaos: Serbian anti-war activism as therapy. Antropologija, 11, 1, 45-65. Bili}, B. (2012). Contentious socialists: Recovering the main precursors of (post-)Yugoslav anti-war engagement. U P. Stubbs i C. Solioz (ur), Towards Open Regionalism in South East Europe. Baden Baden: Nomos. Bili}, B. (u recenzentskom procesu a). Movementising the marginal: Recruitment into the Anti-War Campaign of Croatia. Narodna umjetnost. Bili}, B. (u recenzentskom procesu b). Not in our Name: Collective identity of the Belgrade Women in Black. Nationalities Papers. Blagojevi}, M. (1998). Ka vidljivoj ènskoj istoriji: ènski pokret u Beogradu 90-ih. Beograd: Centar za ènske studije. Bonfiglioli, C. (2008). Belgrade 1978: Remembering the conference Drug-ca èna. @ensko pitanje novi pristup? [Online]. Pristup 20. decembra 2009. na adresi http://igitur-archive.library.uu.nl. Boì~evi}, G. (2010) (ur.), U dosluhu i neposluhu: Pozitivni primjeri izgradnje mira u Hrvatskoj u 90-ima i kasnije. Gro`njan: Miramida centar. Boìnovi}, N. (1996). @ensko pitanje u Srbiji u 19. i 20. veku. Beograd: @ene u crnom. Brown, W. (1999). Resisting left melancholy. Boundary, 2, 19-27. Bugarel, K. (2004). Bosna: anatomija rata. Beograd: Fabrika knjiga. Chatfield, C. i Kleidman, R. (1992). The American Peace Movement: Ideals and Activism. New York: Twayne Publishers. Cohen, L. (1989). The Socialist Pyramid: Elites and Power in Yugoslavia. Oakville: Mosaic Press. Cohen, L. i Dragovi}-Soso, J. (ur). (2008). State Collapse in SouthEastern Europe. New Perspectives on Yugoslavias Disintegration. West Lafayette: Purdue University. Crossley, N. (2003). From reproduction to transformation: Social movements fields and the radical habitus. Theory, Culture & Society, 20, 43-68. âle Feldman, L., Prica, I. i Senjakovi}, R. (1993). Fear, Death, and Resistance: An Ethnography of War Croatia, 1991-1992. Zagreb: Institute of Ethnology and Folklore.
21
Denitch, B. (1994). Ethnic Nationalism: The Tragic Death of Yugoslavia. Minneapolis: University of Minnesota Press. Devi}, A. (1997). Anti-war initiatives and the un-making of civic identities in the former Yugoslav republics. Journal of Historical Sociology, 10, 2, 127-156. Douglas, J. D. (1976). Investigative Social Research: Individual and Team Field Research. London: Sage. Dragovi}-Soso, J. (2002). Saviours of the Nation: Serbias Intellectual Opposition and the Revival of Nationalism. London: Hurst & Company. Dragovi}-Soso, J. (2008). Why did Yugoslavia disintegrate? An overview of contending explanations. U L. J. Cohen i J. Dragovid-Soso (ur.), State Collapse in South-Eastern Europe. New Perspectives on Yugoslavias Disintegration (str. 1-39). West Lafayette: Purdue University. Duijzings, G., Bougarel, X. i Helms, E. (ur). (2007). The New Bosnian Mosaic: Social Identities, Collective Memories, and Moral Hierarchies in a Post-War Society. Adershot: Ashgate. Dvornik, S. (1991). Protiv kojeg rata? Arkzin, 1, 14-15. Dvornik, S. (2009). Akteri bez dru{tva. Zagreb: Fraktura i Heinrich Bll Stiftung. Fagan, A. (2008). Global-local linkage in the Western Balkans: The politics of environmental capacity building in Bosnia-Herzegovina. Political Studies, 55, 629-651. Friedman, D. i McAdam, D. (1992). Collective identity and activism: networks choices and the life of a social movement. U A. Morris i C. M. Mueller (ur), Frontiers in Social Movement Theory (str. 156-173). New Haven, CT: Yale University Press. Fridman, O. (2006). Alternative voices in public space: Serbias Women in Black. Ethnologia Balkanica, 10, 291-303. Fridman, O. (2011). It was like fighting a war with our own people: Anti-war activism in Serbia during the 1990s. Nationalities Papers, 39, 4, 507-522. Gates, H. L. (1991). Patriotism. Nation, 15, 91. Glenny, M. (1993). The Fall of Yugoslavia: The Third Balkan War. New York: Penguin Books. Golubovi}, Z. (1988). Kriza identita savremenog jugoslovenskog dru{tva. Beograd: Filip Vi{nji}. Goodwin, J., Jaspers, J. M. i Poletta, F. (2001). Passionate Politics: Emotions and Social Movements. Chicago: Univesity of Chicago Press. Gordy, E. (1999). The Culture of Power in Serbia: Nationalism and the Destruction of Alternatives. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press (Kultura vlasti u Srbiji: nacionalizam i razaranje alternativa, prev. Biljana Luki}, Samizdat B92, Beograd, 2001). Haraway, D. (1988). Situated knowledges. Feminist Studies, 14, 3, 575-599. Helms, E. (2003). Innocence and Victimhood: Gender, Nationalism and Womens Activism in Post-War Bosnia-Herzegovina. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh. Helms, E. (2008). East and west kiss: Gender, orientalism and balkanism in Muslim-majority Bosnia-Herzegovina. Slavic Review, 67, 88-119. Hirschman, A. O. (1984). Getting Ahead Collectively: Grassroots Experiences in Latin America. New York: Pergamon Press. Hren, M. i Mastnak, T. (ur). (1987). Peace Movement in Yugoslavia. Ljubljana: Peace Movement Working Group at the Republic Conference of the Union of Socialist Youth Working Group, str. 4445. Hrvatski helsin{ki odbor. (1994). Deloàcije u Hrvatskoj: pravni, eti~ki i socijalni aspekti. Zagreb: HHO. Ivanovi}, D. (1991). Bolest vladanja: Vlast, opozicija i parlamentarizam u Srbiji na kraju XX veka. Republika, 19. Pristup 10. novembra 2011. na adresi http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/bolest. Jambre{i} Kirin, R. & Povrzanovi}, M. (ur) (1996) War, Exile, Everyday Life: Cultural Perspectives. Zagreb: Institute of Ethnology and Folklore. Jankovi}, V. (2009). Cyberfeminsm izme|u teorije i pokreta. Osvrt na Hrvatsku. Socijalna ekologija, 18, 5-27. Jankovi}, V. i Mokrovi}, N. (2011): Antiratna kampanja 19912011. Neispri~ana povijest. Zagreb: Documenta. Jansen, S. (2002). Notes on ethnography, everyday lives and the post-Yugoslav wars. LBC Newsletter, 2, 16-17. 29 Jansen, S. (2005). Antinacionalizam: Etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu. Beograd: Biblioteka XX vek. Jenkins, J. C. (1983). Resource mobilization theory and the study of social movements. Annual Review of Sociology, 9, 527-553. Jovi}, D. (2003). Jugoslavija dràva koja je odumrla. Beograd/Zagreb: Samizdat/Prometej. Kaldor, M. (2003). Global Civil Society. Oxford: Oxford University Press. Kanzleiter, B. i Stojakovi}, K. (ur). (2008). 1968 in Jugoslawien: Studentenproteste und kulturelle Avantgarde zwischen 1960 und 1975. Bonn: Verlag J.H.W. Kanzleiter, B. (2009). 1968 u Jugoslaviji tema koja ~eka istraìvanje. U \. Tomi} & P. Atanackovi}, (ur), Dru{tvo u pokretu: novi dru{tveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas (pp. 30-48). Novi Sad: Cenzura. Kaplan, D. R. (1993). Balkan Ghosts: A Journey Through History. New York: St Martins Press. Katunari}, V. (1984). @enski eros i civilizacija smrti. Zagreb: Naprijed. Kesi}, V., Jankovi}, V. i Bijeli}, B. (ur). (2003). @ene obnavljaju sje}anja. Centar za ène `rtve rata deset godina poslije. Zagreb: Centar za ène `rtve rata.
OGLED
Kitschelt, H. (1986). Political opportunity structures and political protest. British Journal of Political Science, 16, 57-85. Klandermans, B. (ur). (1991). Peace Movement in International Perspective. Greenwich, Conn.: JAI-Press. Klandermans, B. (1997). The Social Psychology of Protest. Oxford: Blackwell. Kneèvi}, \. (1994). Mi nasuprot ja ili problem politi~kog identiteta u feministi~kom odnosno ènskom pokretu u Hrvatskoj. Kruh i ruè, 1. [Online]. Pristup 13. januara 2012. na adresi http://postjugo.filg.uj.edu.pl/baza/texts_display.php?id=323. Kneèvi}, \. (2011). Povijesni revizionizam u feministi~koj verziji. [Online]. Pristup 12. januara 2012. na adresi http://www.zamirzine.net/spip.php?article11036. Kora}, M. (1996). Ethnic conflict, rape and feminism: the case of Yugoslavia. U B. Wejnert i M. Spencer (ur), Women in PostCommunism. Research on Russia and Eastern Europe, Volume 2 (str. 247-265). London: JAI Press. Kora}, M. (1998). Linking Arms: War and Women Organising in Post-Yugoslav States. Uppsala: Life & Peace Institute. Koro{i}, M. (1988). Jugoslavenska kriza. Zagreb: Naprijed. Kriesi, H. (1992). The rebellion of the research objects. U M. Diani i R. Eyerman (ur), Studying Collective Action (str. 194-216). London: Sage. Kriesi, H. et al. (1995). New Social Movements in Western Europe. London: University College London. Kulji}, T. (2003). Yugoslavias workers management. [Online]. Pristup 29. novembra 2010, na adresi www.republicart.net. Kulji}, T. (2010). Se}anje na Titoizam: hegemoni okvir. Filozofija i dru{tvo, 2, 225-250. Laraa, E., Johnston, H. i Gusfield, J. R. (ur). (1994). New Social Movements: From Ideology to Identity. Philadelphia: Temple University Press. Ler Sofroni}, N. (2011). Kad utopijske oaze presu{e. H-alter. [Online]. Pristup 13. novembra 2011. na adresi http://halter.org/vijesti/kultura/kad-utopijske-oaze-presuse. Maga{, B. (1993). The Destruction of Yugoslavia: Tracking the Break-Up 1980-1992. London: Verso. Markovi}, I. (1995). Brì nego CNN. Intervju s Wamom Katom. Arkzin, 46, 35. Martinov, Z. (2012). Contra Bellum: Prilog istoriji antiratnog pokreta u Pan~evu. Pan~evo: Istorijski arhiv Pan~evo. Mastnak, T. (ur). (1985). Socijalisti~na civilna dru`ba. Ljubljana: Knji`nica revolucionarne teorije. Mastnak, T. (1994). From social movements to national sovereignty. U J. Benderly i E. Kraft (ur), Independent Slovenia: Origins, Movements, Prospects (str. 93-112). New York: St Martins Press. McAdam, D. (1986). Recruitment to high-risk activism: The case of Freedom Summer. The American Journal of Sociology, 92, 64-90. McAdam, D. (1988). Freedom summer. New York: Oxford University Press. McAdam, D. (1999). Political Process and the Development of Black Insurgency. Chicago: Chicago University Press. McAdam, D., Tarrow, S. i Tilly, C. (2004). Dynamics of Contention. Cambridge: Cambridge University Press. Melucci, A. (1995). The process of collective identity. U H. Johnston i B. Klandermans (ur), Social Movements and Culture (str. 4163). Minneapolis: University of Minnesota Press. Melucci, A. (1999). Challenging Codes: Collective Action in the Information Age. Cambridge: Cambridge University Press. Milosavljevi}, O. (2003). Fatalisti~ko tuma~enje razaranja Jugoslavije. Republika, 316-317. [Online]. Pristup 10. novembra 2011. na adresi http://www.republika.co.rs/316-317/19.html. Milosavljevi}, O. (2008). Jugoslavija je bila na{a prva Evropa. U S. Biserko (ur), Snaga li~ne odgovornosti. Beograd: Helsin{ki komitet za ljudska prava u Srbiji. Nedovi}, S. (2005). Savremeni feminizam: Poloàj i uloga èna u dru{tvu. Beograd: CESID. O{tri}, Z. (1992/2010). Bilje{ke ostarjelog mirovnjaka. U G. Boì~evi} (ur). (2010). U dosluhu i neposluhu: Pozitivni primjeri izgradnje mira u Hrvatskoj u 90-ima i kasnije (str. 31-48). Gro`njan: Miramida centar. Paunovi}, @. (1995). Mirovne aktivnosti u Srbiji: izme|u inicijativa i pokreta. Filozofija i dru{tvo, 20, 107-125. Petrinjak, N. (2011). Razgovor: Biljana Ka{i}. Ispisivanjem ìvota protiv biopoliti~kog ni{tavila. Zarez, 13, 319, 24-25. Pe{i}, V. (1992). Jugoslovenska ratna kriza i mirovni pokret. Sociolo{ki pregled, 26, 57-67. Polletta, F. i Jaspers, J. (2001). Collective identity and social movements. Annual Review of Sociology, 27, 283-305. Popov, N. (1989). Contra fatum: Slu~aj profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1968-1988. Beograd: Mladost. Popov, N. (1991). Antiratnoj javnosti Jugoslavije i Evrope. Republika, 23-24, str. 8. Popov, N. (ur) (1996). Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pam}enju. Beograd: Republika. Povrzanovi} Frykman, M. (2003). The war and after: On war-related anthropological research in Croatia and Bosnia-Herzegovina. Etnolo{ka tribina, 26, 55-75. Puhovski, @. (2009). Slab demokratski potencijal konstanta Hrvatske politike. Zamirzine. [Online]. Pristup 5. novembra 2011. na adresi http://www.zamirzine.net/spip.php/IMG/pdf/spip.php?article855. Ramet, S. (1992). Balkan Babel: Politics, Culture and Religion in Yugoslavia. Boulder: Westview Press. Ramet, S. (2006). The Three Yugoslavias: State Building and Legitimation. Indanapolis: Indiana University Press.
Sekelj, L. (1992). Yugoslavia The Process of Disintegration. Colorado: Boulder. Seroka, J. i Pavlovi}, V. (1992). The Tragedy of Yugoslavia: The Failure of Democratic Transformation. New York: M. E. Sharpe. Singleton, F. (1976). Twentieth-Century Yugoslavia. New York: Columbia University Press. Sklevicky, L. (1996). Konji, ène, ratovi. Zagreb: Druga & @enska infoteka. Stiglmayer, A. (ur). (1994). Mass Rape: The War Against Women in Bosnia-Herzegovina. Lincoln: University of Nebraska Press. Stojakovi}, K. (2009). Pre{u}ena povijest: UJDI i antiratna opozicija u Jugoslaviji. U \. Tomi} i P. Atanackovi} (ur), Dru{tvo u pokretu: novi dru{tveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas (str. 169-182). Novi Sad: Cenzura. Stojkovi}, D. (2011). Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine. Republika, 492-493. [Online]. Pristup 15. novembra 2011. na adresi http://www.republika.co.rs/492493/20.html. Stubbs, P. (1996). Nationalisms, globalization and civil society in Croatia and Slovenia. U Research in Social Movements, Conflicts and Change 19. [Online]. Pristup 10. oktobra 2010. na http://www.gaspp.org/people/pstubbs/paper%205.doc. Stubbs, P. (2001). The ZaMir (for peace) network: From transnational social movement to Croatian NGO. [Online]. Pristup 2. novembra 2010. na adresi www.sheffield.ac.uk/content/1/c6/04/88/28/stubbs.pdf. 31 Stubbs, P. (2007). Civil society or Ubleha? Reflections on flexible concepts, meta-NGOs and new social energy in the post-Yugoslav space. U H. Rill et al., (ur), 20 Pieces of Encouragement for Awakening and Change: Peacebuilding in the region of the former Yugoslavia (str. 215-228). Beograd: Centre for non-violent action. Stubbs, P. (2010). Grassroots peacebuilding in the post-Yugoslav space: trajectories, limits and lessons. U G. Boì~evi} (ur), U dosluhu i neposluhu (str. 16-17). Gro`njan: Miramida centar. Suboti}, J. (2009). Hijacked Justice: Dealing With the Past in the Balkans. Cornell: Cornell University Press. [krabalo, M., Mio{i}-Lisjak, N. i Jasmina Papa (ur.) (2006). Mobilizacija i razvoj zajednica: akcijsko istraìvanje u Hrvatskoj. Zagreb: MAP Savjetovanja. [u{ak, B. (1996). Alternativa ratu. U N. Popov (ur), Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pam}enju (str. 531-558). Beograd: Republika. Tarrow, S. (1998). Power in Movement. Cambridge: Cambridge University Press. Tomasevich, J. (1955). Peasants, Politics and Economic Change in Yugoslavia. Stanford: Stanford University Press. Tomi}, \. i Atanackovi}, P. (ur). (2010). Dru{tvo u pokretu: novi dru{tveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas. Novi Sad: Cenzura. Tomi}-Koludrovi}, I. (1993). Alternativna kultura kao oblik otpora u samoupravnom socijalizmu. Dru{tvena istraìvanja, 6-7, 835-862. Vidovi}, D. (2010). Dèpovi otpora. Intervju s Vesnom Jankovi}. [Online]. Pristup 15. augusta 2011. na adresi http://www.kulturpunkt.hr/i/kulturoskop/366/?template=print. Vujadinovi}, D. et al. (ur.). (2005). Between Authoritarianism and Democracy: Serbia, Montenegro, Croatia. Vol. II Civil Society and Political Culture. Beograd: Cedet (Vujadinovi}, Dragica, Lino Veljak, Vladimir Goati, Veselin Pavi}evi} (ur.), Izme|u autoritarizma i demokratije: Srbija, Crna Gora, Hrvatska. knjiga II: Civilno dru{tvo i politi~ka kultura, CEDET, Beograd 2004). Vu{kovi}, L. i Trifunovi}, Z. (ur). (2008). @enska strana rata. Beograd: @ene u crnom. Woodward, L. S. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the Cold War. Washington, Brookings Institute. Zajovi}, S. et al. (ur). (2007). @ene za mir. Beograd: @ene u crnom. @upanov, J. (2002). Od komunisti~kog pakla do divljeg kapitalizma: odabrane rasprave i eseji (1995-2001). Zagreb: Hrvatska sveu~ili{na naknada.
22
Republika
br. 520-521
01.03 - 31.03.2012

Opiranje Zlu: Jedno Sociološko Promišljanje (Post) Jugoslovenskog Antiratnog Angažmana

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Opiranje Zlu: Jedno Sociološko Promišljanje (Post) Jugoslovenskog Antiratnog Angažmana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OPIRANJE ZLU: jedno sociolo{ko promi{ljanje (post)jugoslovenskog antiratnog anga`mana1

Neboj{a Popov (1990, str. 1)

[kola slovenskih i isto~noevropskih studija Univerzitetski koled` London

(Post)jugoslovenski antiratni anga`man: marginal(izova)ni fenomen

Republika br. 520-521

Republika br. 520-521

Studentski protesti '68.

8 Embrionalnu analizu rada ove organizacije daje Stojakovi} (2009).

Jugoslovenski feministi~ki anga`man

Jugoslovenske ekolo{ke inicijative

You might also like