Evrokod 1 : Dejstva na konstrukcije Deo 1-5 : Opta dejstva Termika dejstva

(Saeta skraena verzija u kojoj su izostavljeni Predgovor, Podpoglavlja 1.1-1.4, Podpoglavlje 1.6, kao i Poglavlja 6 i 7 i Aneksi A, B, C i D)

1.

Opte

1.5 Pojmovi i definicije 1.5.1 Termika dejstva Termika dejstava na konstrukciju ili element konstrukcije su ona dejstva koja nastaju usled promene promene temperaturnog polja unutar odreenog intervala vremena. 1.5.2 Temperatura vazduha u hladu Temperatura vazduha u hladu je temperatura izmerena termometrima postavljenim u belo obojenu drvenu kutiju, sa otvorom zatvorenim nizom paralelno postavljenih traka koje proputaju vazduh i tite od kie, poznatu pod nazivom Stevenson-ov ekran. 1.5.3 Maksimalna temperatura vazduha u hladu Tmax Vrednost maksimalne temperature vazduha u hladu sa godinjom verovatnoom prekoraenja od 0.02 (to je ekvivalentno srednjem povratnom periodu od 50 godina), koja je zasnovana na maksimalnim registrovanim vrednostima merenim svakog sata. 1.5.4 Minimalna temperatura vazduha u hladu Tmin Vrednost minimalne temperature vazduha u hladu sa godinjom verovatnoom prekoraenja od 0.02 (to je ekvivalentno srednjem povratnom periodu od 50 godina), koja je zasnovana na minimalnim registrovanim vrednostima merenim svakog sata. 1.5.5 Poetna temperatura To To je temperatura elementa konstrukcije koja odgovara relevantnom stanju (fazi) njegovog ugraivanja u konstrukciju, nakon koga je spreeno njegovo slobodno pomeranje.

1.5.6

Obloga To je deo zgrade koji formira zatitni omota od uticaja vremena (spoljne sredine). U optem sluaju obloga nosi samo sopstvenu teinu i/ili dejstva vetra.

1.5.7

Ravnomerna komponenta temperature To je temperatura, konstantna za ceo popreni presek, koja odreuje izduenje ili skraenje elementa ili konstrukcije.

1.5.8

Temperaturna razlika To je deo profila (rasporeda) temperature u elementu konstrukcije koji predstavlja temperaturnu razliku izmeu spoljanje konture elementa i neke unutranje take elementa.

2.

Klasifikacija dejstava

(1)P Termika dejstva se svrstavaju u promenljiva i indirektna dejstva. (2) Sve vrednosti termikih dejstava koje se navode u ovom Delu su karakteristine vrednosti ukoliko nije naglaeno drugaije. Karakteristine vrednosti termikih dejstava navedene u ovom Delu su vrednosti koje imaju godiinju verovatnou prekoraenja od 0.02, ukoliko nije drugaije naznaeno (na primer: za prolazne proraunske situacije).

(3)

3.

Proraunske situacije

(1)P Termika dejstva treba razmatrati za svaku relevantnu proraunsku situaciju utvrenu u skladu EN 1990. Napomena: Konstrukcije koje nisu izloene dnevnim i sezonskim klimatskim promenama temperature i radnim promenama temperature nije potrebno razmatrati na termika dejstva. (2)P Elemente noseih konstrukcija treba proveriti u cilju utvrivanja da li obezbeuju da termiko kretanje ne izaziva prekomerne napone u konstukciji, ili izradom dilatacionih spojnica ili obuhvatanjem njima izazvanih efekata pri proraunu.

4.
(1)

Prikazivanje dejstava
Dnevne i sezonske promene temperature vazduha u hladu, sunevo zraenje, reflektovano zraenje, i.t.sl., izazivaju promene rasporeda temperature unutar pojedinih elemenata konstrukcije. Veliina termikih efekata zavisie od lokalnih klimatskih uslova, od orjentacije konstrukcije, od njene ukupne mase, od njenih zavrnih slojeva (na primer: obloga kod zgrada), i u sluaju konstrukcije zgrada od reima grejanja i ventilacije i termike izolacije. Raspored temperature unutar pojedinanog elementa konstrukcije se moe razdvojiti na sledea etiri sastavna dela, prikazana na slici 4.1: Ravnomerna komponenta temperature, TU; Linearno promenljiva komponenta temperaturne razlike oko ose z-z, TMY; Linearno promenljiva komponenta temperaturne razlike oko ose y-y, TMZ; Nelinearna komponenta temperaturne razlike, TE. Ona izaziva sistem sopstvenih meusobno uravnoteenih napona, koji ne izazivaju odvojen efekat od optereenja na element.

(2)

(3)

a) b) c) d)

Slika 4.1 Prikaz putem dijagrama sastavnih delova temperaturnog profila (4) Dilatacije i takoe nastali naponi zavise od geomerije i graninih uslova razmatranog elementa i od fizikih svojstava korienog materijala. Kada se materijali sa razliitim koeficijentima linearnog irenja primenjuju kao kompoziti termike efekte je potrebno uzeti u obzir. U cilju izvoenja termikih efekata treba koristiti koeficijent linearnog irenja za odgovarajui materijal.

(5)

5.

Temperaturne promene kod zgrada

5.1 Opte (1)P Termika dejstva na zgrade usled klimatskih i radnih temperaturnih promena potrebno je razmatrati pri proraunu zgrada kada postoji mogunost da granina stanja nosivosti ili upotrebljivosti budu prekoraena usled termikih pomeranja i/ili napona. Napomena: Promene zapremine i/ili naponi usled temperaturnih promena mogu takoe zavisiti od: a) b) c) senke okolnih objekata, korienja razliitih materijala sa razliitim koeficijentima termikog irenja i provoenja toplote, korienja razliitih oblika poprenog preseka sa razliitom ravnomernom temperaturom.

5.2 Odreivanje temperatura (1) Termika dejstva na zgrade usled klimatskih i radnih temperaturnih promena potrebno je razmatrati u skladu sa principima i pravilima datim u ovom Poglavlju uzimajui u obzir nacionalne (regionalne) podatke i iskustvo.

(2)P Klimatske efekte potrebno je odrediti razmatrajui promenu temperature vazduha u hladu i sunevog zraenja. Radne (operativne) efekte (izazvane grejanjem, tehnolokim i industrijskim procesima) treba razmatrati u skladu sa pojedinanim projektom. (3)P U skladu sa komponentama temperature datim u Poglavlju 4, klimatska i radna terrmika dejstva na elemente konstrukcije potrebno je definisati korienjem sledeih osnovnih veliina: a) b) Ravnomerna komponenta temperature TU odreuje se kao razlika izmeu srednje temperature T elementa i njegove poetne temperature TO. Linearno promenljiva komponenta temperature odreuje se kao razlika TM izmeu temperatura na spoljnim i unutramjim povrinama poprenog preseka, ili na povrinama pojedinih slojeva. Temperaturna razlika TP za razliite delove konstrukcije odreuje se kao razlika srednjih temperatura tih delova. Kao dodatak veliinama TU, TM i TP, lokalne efekte termikih dejstava potrebno je razmatrati kada su relevantni (na primer: na osloncima ili mestima fiksiranja elemenata konstrukcije i obloge).

b) (4)

(5)

Ravnomerna komponenta temperature elementa konstrukcije TU odreuje se kao: TU = T - TO gde je: T srednja temperatura elementa konstrukcije usled klimatskih temperatura u zimskoj ili letnjoj sezoni i usled radnih (operativnih) temperatura. (5.1)

(6)

Veliine TU, TM, TP i T potrebno je odrediti u skladu sa principima navedenim u poglavlju 5.3 koristei regionalne podatke. Kada regionalni podaci nisu dostupni, mogu se koristiti pravila data u poglavlju 5.3.

5.3 Odreivanje temperaturnog profila (1) Temperaturu T u izrazu (5.1) potrebno je odrediti kao srednju temperaturu elementa konstrukcije u toku zime ili leta koristei temperaturni profil. U sluaju sendvi elementa T je srednja temperatura za pojedinani sloj. Temperaturu unutranje sredine Tin potrebno je odrediti u skladu sa Tabelom 5.1. Temperaturu spoljanje sredine Tout potrebno je odrediti u skladu sa: a) Tabelom 5.2 za delove koji se nalaze iznad nivoa terena, b) Tabelom 5.3 za podzemne delove. Napomena: Temperature Tout za letnju sezonu, kao to je naznaeno u Tabeli 5.2 , zavise od sposobnosti apsorpcije povrine i njene orjentacije: maksimum se obino dostie za povrine okrenute prema zapadu, jugozapadu ili za horizontalne povrine, minimum je na povrinama okrenutim prema severu. Tabela 5.1: Indikativne temperature za unutranju sredinu Tin Sezona Leto Zima Temperatura Tin T1 T2

(2)

Napomena: Vrednosti za T1 i T2 mogu biti precizirane u Nacionalnom Aneksu. Kada ti podaci nisu dostupni preporuuju se vrednosti T1 =20 i T 2 =25 C C

Tabela 5.2: Indikativne temperature Tout za zgrade iznad nivoa terena Sezona Znaajan faktor 0.5 Reflektujua svetla povrina 0.7 Svetlo obojena povrina 0.9 Tamna povrina Temperatura Tout u C Tmax + T3

Leto

Relativna sposobnost apsorpcije zavisna od boje povrine

Tmax + T4

Tmax + T5 Tmin

Zima

Napomena: Vrednosti maksimalne temperature vazduha u hladu Tmax, minimalne temperature vazduha u hladu Tmin, i efekti sunevog zraenja T3, T4 i T5 mogu biti precizirani u Nacionalnom Aneksu. Kada ti podaci nisu dostupni, za regione izmeu uporednika 45 i N 55 preporu uju se vrednosti T3 =0 T 4 =2 i T 5 =4 za elemente okrenute prema N C, C C severu i istoku i vrednosti T3 =18 T 4 =30 i T 5 =42 za elemente okrenute prema jugu i C, C C zapadu ili horizontalne elemente.

Tabela 5.3: Indikativne temperature Tout za podzemne delove zgrada Sezona Dubina ispod nivoa terena Manja od 1m Vie od 1m Manja od 1m Vie od 1m Temperatura Tout u C T6 T7 T8 T9

Leto

Zima

Napomena: Vrednosti T6, T7,T8 i T9 mogu biti precizirane u Nacionalnom Aneksu. Kada ti podaci nisu dostupni, za regione izmeu uporednika 45 i 55 preporu uju se vrednosti N N T6 =8 T 7 =5 T 8 =-5 i T 9 =-3 C, C, C C.