Stvarno pravo u objektivnom i subjektivnom smislu Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup optih pravnih normi koje reguliu

subjektivna stvarna prava, a stvarna prava u subjektivnom smislu je subjektivno pravo koje se odlikuje time to je apsolutno i deluje erga omnes i time to za svoj neposredni objekat ima stvar. Sutina subjektivnog stvarnog prava je u neposrednoj pravnoj vlasti na odreenoj stvari, a radi obezbeenja te pravne vlasti namee se odreeno ponaanje svim treim licima koje se sastoji u neinjenju. Izvrenje obaveze od strane pasivnih subjekata ne znai i vrenje prava od strane aktivnog subjekta, ve samo stvaranje uslova za to vrenje. Stvarna prava se bitno razlikuje od obligacionih. Obligaciona postoje izmeu odreenih subjekata, deluju inter patres, na osnovu njega titular moe zahtevati odreeno ponaanje od tano odreenog lica, van tog ponaanja pravo nema nikakav smisao. Ono to je pravo za jednu stranu je obaveza za drugu. U obligacionom pravu subjekti mogu ustanovljavati nove tipove i modalitete obligacionih odnosa- autonomija volje, dok su vrste stvarnih prava i njihova sadrina odreeni imperativnim propisima i stranke ne mogu ugovorom ustanovljavati nove tipove stvarnih prava. Posledica apsolutnog dejstva stvarnih prava je pravo sledovanja i pravo prvenstva. Pravo sledovanja sastoji se u tome to imalac stvarnog prava moe ovo vriti protiv svakog treeg lica u ijim se rukama stvar nae, bespravno ili po nekom pravnom osnovu. Pravo prvenstva sastoji se u tome to je stvarno pravo je jae u konkurenciji sa obligacionim pravom, kao i sa istovrsnim stvarnim pravom kasnijeg datuma. Vlasnik koji je stvar dao na uvanje nije izloen riziku da u sluaju dunikove insolventnosti deli vrednost stvari sa uvarevim poveriocima, ali e zato vie poverilaca istog lica deliti vrednost dunikove stvari ako ovaj nije u mogunosti da izmiri sve dugove u celini. Ako na istoj stvari ima vie hipoteka prvi po rangu hipotekarni poverilac naplauje se u potpunosti a sledei iz onoga to preostane, i tako redom- prior tempore, potior iure. Stvarna prava su: pravo svojine, slubenosti, runa zaloga, pravo graenja, zakup, neki pisci tu ubrajaju i hipoteku i realne terete. Opti pojam stvari Stvar- res je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Pod telesnim stvarima u graanskom pravu podrazumevaju materijalni delovi prirode koji ispunjavaju dva uslova. Prvi je fiziki i on se sastoji u tome da je taj deo materijalne prirode faktiki ili virtuelno u ljudskoj vlasti. u tome da je taj deo materijalne prirode faktiki ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Drugi uslov je pravni i on se sastoji u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Podela na stvari u prometu i stvari van prometa- res in commercio i res extra commercio nije istovetna sa podelom na stvari u imovini i stvari van imovine- res in patrimonio i res extra patrimonium. Postoje stvari in patrimonio ali extra commercium. Sastavni delovi stvari, prosta i sloena stvar, pripadak stvari Svaka stvar se sastoji od delova, koji su takvi da se ili ne mogu raspoznati i onda kaemo da je to prosta stvar, ili se mogu raspoznati i onda kaemo da je to sloena stvar. Svi delovi sloene stvari nalaze se u meusobnoj funkcionalnoj vezi, a prema fizikoj vezi koja postoji izmeu njih mogu biti spojeni sastavni delovi, koji su u materijalnoj vezi i odvojeni sastavni delovi, koji su fiziki samostalni. Spojeni sastavni delovi mogu biti odvojivi i neodvojivi. Neodvojivi ili potpuno inkorporisani deo je onaj koji se ne moe odvojiti bez unitenja, tj oteenja stvari. Odvojivi ili nepotpuno inkorporisani deo je onaj koji se moe odvojiti bez oteenja. to se tie odvojenogfiziki samostalnog dela , on je uvek pokretna stvar, a sloena stvar kojoj pripada moe biti i pokretna i nepokretna stvar. Ovakav deo samo povremeno dolazi u fiziku vezu sa stvari, kad joj slui, dok je nepotpuno inkorporisan deo u stalnoj fizikoj vezi. Pokretna stvar koja je fiziki samostalna ali funkcionalno i pravno trajno povezana sa drugom stvari naziva se sporedna stvar. Ima sloenih pokretnih stvari iji su svi sastavni delovi odvojeni, a funkcije su im ravnopravne, npr. garnitura aha, servis aa. Neki od ovih stvari mogu se izdvojiti i imati samostalnu namenu, dok druge nemaju nikakav znaaj izvan celine. Pripadak obuhvata nepotpuno inkorporisane delove koji se mogu odvojiti bez oteenja, kao i ono to je fiziki samostalno ali funkcionalno povezano sa glavnom stvari. Zajedniko im je nepostojanje fizike inkorporisanosti koja bi izdvajanjem dovela do oteenja. I jedan i drugi deo mogu biti takvi da je upotreba stvari bez njih nemogua, ili da je bitno oteana. Potpuno inkorporisani delovi ne mogu biti predmet posebnog prava svojine, pravo svojine na jednoj stvari se prostire i na njene potpuno inkorporisane delove. Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari. Jedna pokretna moe postati pripadak pokretne ili nepokretne stvari samo ako pripada istom vlasniku, i samo tako deli sudbinu glavne stvari. Glavna stvar i sporedna stvar (uzgredna stvar, uzgrednica) Pod glavnom stvari podrazumeva se fizika celina njenih sastavnih delova, koja kao takva ima primarnu ulogu u odnosu na jednu pokretnu stvar s kojom je funkcionalno povezana. Glavna stvar je ona koja moe samostalno opstojati i sama po sebi sluiti poslu za koji je odreena, a uzgredna je ona koja je odreena da slui drugoj glavnoj stvari ili da dopuni slubu kojoj je glavna namenjena. Plodovi i proizvodi- prihodi stvari Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi koje neka stvar daje periodino bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Iz ove definicije proizilazi dva osnovna pojmovna obeleja ploda: prvo, plod je samo ono to stvar daje periodino, pri emu periodinost ne mora biti u jednakim vremenskim razmacima; drugo, plod je samo ono to stvar daje bez iscrpljavanja svoje supstancije. Plodovi su npr. voe, mladunci ivotinja, vuna i mleko koji daju ovce... Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari, na kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem postaje samostalna stvar, na kojoj postoji posebno pravo svojine, mada je uobiajeno da se

i dalje naziva plodom, pa tako postoji podela plodova na neodvojene- neobrane i na odvojene- obrane, a odvojeni se dele na sabrane i nesabrane. Plodovi u naturalnom obliku se jo dele na prirodne kad ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada, i vetake za iji je nastanak potrebno ulaganje ljudskog rada. Sem plodova u naturalnom obliku, postoje i civilni plodovi koji se najee pojavljuju u novanom obliku, npr. kamata, kirija, tj periodini prihodi koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika stvari sa drugim licem. Civilne plodove mogu davati kako stvari koje su podobne da daju plodove u naturalnom obliku, tako i stvari koje ne daju plodove u naturalnom obliku. Od ploda treba razlikovati proizvod. Proizvod u tehnikom smislu je ono to stvar da, ali bez periodinosti i to je deo njene supstancije, materijal od sruene zgrade, kamen ili pesak izvaen iz njive. Vlasniku stvari pripadaju i plodovi i proizvodi stvari. Ovo razlikovanje je od znaaja kod drugih pravnih odnosa: zakupac, plodouivalac, uzuar, savesni dralac, prisvajaju plodove sa tue stvari ali nemaju pravo i na proizvode, jer supstancija ostaje vlasniku. Mladunci domaih ivotinja po optem pravilu pripadaju vlasniku majke. Ako su zaeti mujakom koji ne pripada vlasniku enke, mujakov sopstvenik nema pravo na priplod ili njegov deo niti na nagradu, ali suprotno moe biti ugovoreno. Stvari van prometa i stvari u prometu (res extra commercium i res in commercio) Kad za neku stvar kaemo da je u prometu, to u stvari znai da je u prometu pravo svojine na toj stvari. Opti pojam stvari u graanskopravnom smislu ne moe se izjednaiti sa pojmom stvari u prometu. Postoje stvari u graanskopravnom smislu koje nisu u prometu, stvari van prometa su i javna dobra, koja kao kategorija stoji van graanskopravnog pojma stvari- to su ulice, parkovi, trgovi. Razlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa razliiti su. Stvar e biti van prometa ako bi se njeno stavljanje u promet protivilo shvatanjima morala. Pravo svojine moe biti i na stvarima van prometa. Samo na onim stvarima van prometa koja su istovremeno i javna dobra ne moe postojati pravo svojine. Izvesne stvari se nalaze u ogranienom i naroito regulisanom prometu, npr. oruje i eksploziv mogu se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole, veina lekova moe se kupiti samo na osnovu lekarskog recepta. Slian je sluaj sa opojnim drogama i plemenitim metalima. U nekim pravnim sistemima stvari koje slue religijskom kultu nalaze se van prometa. Kod nas su ove stvari u svojini verskih organizacija. Zbirna stvar Zbirna stvar se moe sastojati iz istovrsnih stvari, npr. stado ovaca, biblioteka, ili iz raznovrsnih stvari, npr. stovarite robe. Kod zbirne stvari se jednim nazivom oznaava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari, fiziki odvojenih, od kojih svaka ima samostalnu upotrebnu vrednost. Sa gledita prava svojine zbirna stvar nije razliita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji. Svakom od ovih stvari se u redovnom saobraaju raspolae posebnim pravnim poslovima. Kad mnoinom ovakvih stvari treba raspolagati odjednom, omoguava se da se svim stvarima koje ine celinu raspolae jednim pravnim poslom, a nije potrebno zakljuivati onoliko pravnih poslova koliko ima posebnih stvari. Prodavac ili poklonodavac zbirne stvari prenosi svojinu na pojedinim stvarima samo ako je i sam bio vlasnik, i to na onim stvarima koje su mu pripadale u vreme zakljucenja ugovora. Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar kao to je npr. par rukavica, ahovska figura. Kod komplementarnih stvari pojedini delovi su takoe fiziki odvojeni, ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost, ve samo kao celina. U pravu postoji i pojam universitas iuris, on se obino definie kao zbir stvari i prava koji se sa gledita odreenih pravnih odnosa smatra kao celina, npr. preduzee. Deljive i nedeljive stvari U tehnikom smislu deljiva stvar je ona stvar koja se fiziki moe tako podeliti da svaki deo dobijen deobom ima vrednost srazmernu vrednosti celine, npr. dak brana, kamion peska. Nedeljiva je ona stvar koja se deobom upropaava, npr. komad od nametaja, ili njeni delovi deobom ne zadravaju srazmernu vrednost, tako da je zbir njegovih vrednosti manji od vrednosti nepodeljene stvari, npr. dragi kamen. Nedeljive su i komplementarne stvari iji sastavni delovi ak uopte nisu u fizikoj vezi- par cipela. Zemljita su deljive stvari, iako povlaenjem mee ostaje ranija fizika veza izmeu delova dobijenih deobom. Deoba zgrade mogua je horizontalno i vertikalno. Pravni znaaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izraaja kod sticanja svojine priratajem, kod susvojine, zajednike svojine i kod obaveze sa vie dunika. Procenjive i neprocenjive stvari Procenjive su one stvari ija se vrednost moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. To su stvari koje imaju i prometnu i upotrebnu vrednost i mogu se izraziti u novcu. S obzirom na to da li se njihova cena odreuje objektivno ili subjektivno, razlikuje se redovna i vanredna cena. Redovna cena izraava prometnu, trinu vrednost (vrednost razmene). Iako odreena objektivno, ona je relativna u tom smislu to jedna stvar moe u datom trenutku imati vie cena prema mestu, odnosno tritu koje se uzima u obzir, a opet moe biti da se u istom mestu, tj. tritu cena stvari menja u toku dana (pijane cene). Vanredna cena se moe pojaviti u dva oblika: kao cena naroitih okolnosti, zbog kojih stvar za vlasnika ima veu vrednost od prometne, npr. pas koji je izdresiran da svom vlasniku slui kao vodi, ili kao praetium affectionis, kao cena koju vlasnik izraava, a to je moralna vrednost stvari. One stvari ija se vrednost ne moe odrediti nikakvim uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu se zovu neprocenjive. Stvari koje nemaju prometnu vrednost mogu imati afekcionu vrednost, npr. fotografija pokojnika, pismo drage osobe. Ima stvari koje nemaju prometnu vrednost, a izgubile su svoju upotrebnu vrednost, npr. ponitene marke koje nemaju filatelistiku vrednost.

Bestelesne stvari Ova podela potie iz rimskog prava i tamo je injena u vezi sa sastavom imovine. Materijalne sastojke imovine sainjavale su stvari koje subjekt ima u svojini,, u kompletnoj pravnoj vlasti, i to su bile telesne, a sva ostala imovinska prava , osim svojine, su bile bestelesni sastojci imovine, bestelesne stvari. Pod bestelesnim stvarima podrazumevaju se sva prava osim svojine, to su: 1. stvarna prava na tuoj stvari (slubenost i zaloga), 2. intelektualna prava (umna i industijska svojina), 3. potraivanja- predaja stvari, suma novca, injenje ili neinjenje. Potrone i nepotrone stvari Potrone stvari su one koje svu svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom, te se mogu upotrebiti samo jednom: hrana, benzin, pie. Novac takoe, jer ga kao sredstvo plaanja vlasnik moe upotrebiti samo jednom. Nepotrone stvari su one koje mogu biti upotrebljene vie puta, knjiga, auto, ili praktino neogranieno puta, zemljine parcele. I one se menjaju upotrebom, postepeno, neke vie neke manje. Kriterijum razlikovanja je ekonomski. Neki pravni poslovi mogu postojati samo na nepotronim stvarima: posluga, najam, plodouivanje. U svim ovim sluajevima titular prava je ovlaen da upotrebljava tuu stvar, ali istovremeno ima obavezu da je po prestanku prava vrati, to su dva zahteva koja isovremeno mogu da zadovolje samo nepotrone stvari. Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu Po rodu odreene stvari- generine su one koje se u pravnom prometu oznaavaju po vrsti i broju, tj. po nekoj jedinici mere (kg, l, m). Individualno odreena stvar je ona koja je odreena konkretno i koju su ba stranke imale u vidu, pa bilo da ima neko obeleje svojstveno samo njoj, odreena slika na izlobi, bilo da ima jo stvari sa istovrsnim osobinama. Stvari koje su odreene po rodu mogu se individualizovati, tako to izvesna koliina bude izdvojena iz roda i obeleena, npr. markiran dak brana izdvojen sa strane. I stvari odreene po rodu i individualno odreene mogu biti i potrone i nepotrone. Stvari koje su u pravnom prometu redovno individualno odreene mogu voljom stranaka koje zakljuuju pravni posao postati stvari odreene po rodu. Predmet prava svojine i drugih stvarnih prava, kao i posluge, najma i ostave mogu biti samo individualno odreene stvari, dok se potraivanje moe odnositi i na stvari odreene po rodu. Zamenjive i nezamenjive stvari Zamenjiva je ona stvar na ije mesto u pravnom odnosu moe doi druga stvar istih osobina i vrednosti. Ostale stvari su nezamenjive. Ovu podelu treba razlikovati od podele na individualno odreene i stvari odreene po rodu. Tano je da su sve generino odreene stvari istovremeno i zamenjive id a je nezamenjiva stvar uvek individualno odreena, ali individualno odreena stvar moe biti i zamenjiva i nezamenjiva. Novi automobil odreene marke je zamenjiva stvar ali je individualno odreena. Ovde je mogua tuba za povraaj, ali ako je uniten mogua je naknada tete u nature jer je re o zamenjivoj stvari. Ovu podelu treba razlikovati od podele na potrone i nepotrone stvari. Vie primeraka iste knjige je zamenjiva, a nepotrona stvar, dok je poslednja flaa vina odreene berbe potrona i nezamenjiva stvar. Znaaj ove podele dolazi do izraaja u itavom nizu odnosa. Predmet zajma su zamenjive stvari, nezavisno od toga da li su potrone ili nepotrone i da li su odreene po rodu ili individualno. Kod posluge je dovoljno da je stvar individualno odreena i nepotrona stvar dok se pitanje zamenljivosti ne postavlja. Pokretne stvari Pokretne stvari su one koje se mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine, neki zakonici ubrajaju tu i stvari koje se same kreu, tj. ivotinje. U pravima pojedinih zemalja posebno je precizirano da su pokretne stvari: 1. prirodne snage, tj. energije koje su stvar u pravu, 2. materijal dobijen ruenjem zgrade, kao i materijal pripremljen za zidanje dok ne bude ugraen, 3. amci skele, brodovi, mlinovi i kupalita na brodu, kao i svaka plutajua fabrika koja nije privrena za stubove i ne ini deo zgrade. Stvari koje sup o svojim fizikim osobinama pokretne postaju pripadak nepokretnosti i kao takve dele njegovu pravnu sudbinu, obrnuto nije mogue. Anticipirane pokretne stvari su delovi nepokretnosti koji e kasnije biti odvojeni i pretvoreni u pokretne stvari, i one se unapred smatraju za pokretne stvari. Nepokrene stvari Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premetati s jednog na drugo mesto bez oteenja njegove sutine. To su: zgrade, stanovi, poslovne prostorije, i zemljita (graevinska, poljoprivredna i umska). Za zgrade postoji saglasnost da su nepokretne ako zadovoljavaju ova dva zahteva: da su inkorporisane u zemlji, a da ne lee u zemlji, id a su zidane kao trajni objekti, a ne za neku privremenu upotrebu. Konstrukcije koje ne ispunjavaju ni jedan od ovih uslova su pokretne stvari. Sporno je da li je zgrada nepokretnost ako ispunjava samo jedan od dva uslova. Nije bitno kolika je vrednost materijala i da li je podigao vlasnik zemljita ili drugo lice. Za sastavni deo zgrade smatra se sve to je pribijeno, uzidano ili trajno spojeno sa zgradom. Pravo poznaje i nepokretnosti po nameni, to su pokretne stvari funkciji pripatka nepokretnosti, iako su fiziki odvojene one predstavljaju ekonomsku i funkcionalnu celinu sa nepokretnou. Da bi jedna stvar postala nepokretnost po nameni potrebno je: 1.da je pokretna stvar namenjena da slui nepokretnosti i da je stvarno dovedena u takav fiziki odnos da joj slui, 2. da joj je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti, 3. da je vlasnik nepokretnosti istovremeno i vlasnik pokretnosti kojoj je odredio ovakvu namenu. Posledice imobilizacije po nameni su: 1. prodaja nepokretnosti, ukoliko suprotno ne proizilazi iz ugovora, odnosi se i na

njenu nepokretnost po nameni, 2. u sluaju raspolaganja testamentom, ako su jednom legirane nepokretnosti, a drugome pokretnosti prvom e pripasti sve pokretnosti koje imaju svojstvo nepokretnosti po nameni, 3. ako u ugovoru o doivotnom izdravanju nisu posebno navedene stvari koje primalac izdravanja daje kao naknadu za izdravanje, ve je reeno dam u ostavlja svu svoju imovinu, predmet ugovora su sve nepokretnosti koje pripadaju primaocu izdravanja u vreme zakljuenja ugovora, 4. hipoteka se odnosi i na pripatke nepokretnosti (nepokretnosti po nameni). Pravni znaaj podele stvari na pokretne i nepokretne Pravni znaaj ovog razlikovanja je mnogostruk: 1. po pozitivnim naslednopravnim propisima raspravljanje zaostavtine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti, a ako je ostavio samo pokretne stvari, a nijedno od lica pozvanih na naslee ne trai da se sprovede rasprava, sud e odluiti da se zaostavtina ne raspravlja; 2. derelinkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu- dravnu svojinu, a derelinkvirana pokretna stvar postaje res nullius- niija i na njoj se moe stei svojina zauzimanjem- okupacijom; 3. razliita su pravila o izvrenju prinudnom prodajom nepokretnosti od onih kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti; 4. razliita su pravila za runu zalogu- zaloga na pokretnim stvarima, od hipoteke- zaloga za nepokretnostima; 5. za sticanje svojine odrajem potrebni su dui rokovi kad je re o nepokretnosti; 6. pravila o sticanju svojine od nevlasnika ograniene su na pokretne stvari; 7. ugovor o otuenju nepokretnosti mora biti sainjen u pismenom obliku, a potpisi ugovaraa overeni kod suda, inae ne proizvodi pravno dejstvo; 8. za prenos svojine na osnovu ugovora sa vlasnikom potrebna je predaja stvari ako su u pitanju pokretne stvari, a ako se ugovor odnosi na nepokretnosti potreban je upis u zemljine knjige; 9. po reenju koje je vladajue u uporednom pravu, predmet ugovora o ostavi moe biti samo pokretna stvar. Pravilo superficies solo cedit Ovo pravilo shvaeno u svom istom obliku, znai da sve to je u vrstoj vezi sa zemljom pripada vlasniku zemljita, kako zgrada tako i rastinje. S jedne strane znai da zemljite i ono to je s njim u vrstoj vezi predstavlja jedinstven objekat i pripada istom licu, na ovom jedinstvenom objektu moe postojati susvojina, ali ne moe jedno lice biti vlasnik zemljita a drugo vlasnik objekta, ili biljnog sveta na njemu. S druge strane, ono znai da zgrada i rastinje pripadaju vlasniku zemljita, a ne obrnuto, zemljite ne prelazi u svojinu onoga ko je na njemu podigao zgradu, neto zasadio i posejao. Praktian znaaj pravila superficius solo cedit dolazi do izraaja kada je jedno lice vlasnik materijala a drugo vlasnik zemljita, kada vlasnik zemljita upotrebi tui materijal, ili kad vlasnik materijala sagradi zgradu na tuem zemljitu. U sukobu interesa dva lica, maksima superficius solo cedit favorizuje vlasnika zemljita, i kao takva predstavlja izraz dominantnog ekonomskog znaaja koje su nekad imale zemljine nepokretnosti. Tako i sporedna stvar deli pravnu sudbinu glavne stvari. Pravilo superficies solo cedit vai i u naem dananjem pravu, ali je polje primene suen. Vlasnici porodinih stambenih zgrada u gradovima nisu i vlasnici zemljita na kojem se zgrada nalazi, ove parcele se nalaze u drutvenoj svojini, a vlasnici zgrada imaju na njima pravo trajnog korienja. Otuenjem zemljita iz drutvene svojine ne stie se pravo svojine na zgradi koja se na njemu nalazi, ako ugovorom nije drugaije odreeno. Prema Zakonu o prometu nepokretnosti Srbije, prenosom prava svojine na zgradi, prenosi se i pravo svojine na zemljitu pod zgradom, kao i na zemljitu koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. Hartije od vrednosti To su pismene isprave iji zakoniti imalac moe ostvariti neko subjektivno graansko pravo oznaeno na hartiji. Zakoniti imalac hartije je lice koje je kao imalac prava oznaeno na samoj hartiji, odnosno na koje je hartija uredno preneta, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartije od vrednosti postoje dva pravapravo na hartiji i pravo iz hartije. Pravo na hartiji je pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekat ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar. Pravo iz hartije je po svojoj pravnoj prirodi ili stvarno pravo ili neko obligaciono pravo, ili neko lansko pravo. Izmeu prava na hartiji i prava iz hartije postoji neraskidiva veza. Pravo na hartiji je inkorporisano u samoj hartiji i ne moe se ostvariti bez nje. Tako gubitak ili unitenje hartije povlai nemogunost ostvarenja prava. Kod nekih hartija- lutrijskih lozova, to povlai konaan gubitak prava iz hartije, dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglaavanje unitene hartije nevaeom i izdavanje reenja koja zamenjuje hartiju- amortizacija. Hartije od vrednosti mogu biti stvarnopravne, obligacionopravne i hartije s pravom uea. Stvarnopravne hartije od vrednosti sadri neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima. Obligacionopravne hartije od vrednosti sadre u sebi neko obligaciono pravo koje glasi na sumu novca- menice, ekovi. Hartije s pravom uea (akcije akcionarskog drutva) s jedne strane sadre odreena lanska prava imaoca, koja su po svom karakteru lina, a s druge strane pravo uea u dobiti drutva- pravo na dividendu, koje je imovinske prirode. Prema svojoj vezi sa osnovnim poslom povodom kojeg su izdate, hartije od vrednosti se dele na kauzalne i apstraktne. Kauzalne su one iz kojih se vidi povodom kojeg posla su izdate, to su: konosman, tedna knjiica, obaveznice narodnih zajmova. Apstraktne su one iz kojih se ne vidi povodom kojeg posla su izdate menice. Prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimie pri ostvarenju prava iz hartije i kako se prenose, hartije mogu biti: hartije na donosioca, hartije na ime, i hartije po naredbi. Hartija na donosioca- lutrijski lozovi, prenose se kao i druge pokretne stvari, predajom bez obeleavanja na hartiji. Prema obaveznom licu imalac prava iz hartije legitimie se kao ovlaeno lice samim dranjem hartije- formalna legitimacija, a obavezno lice nije duno da ispituje i njegovu materijalnu legitimaciju, tj. da li je dralac hartije dosao savesno do nje. Obavezno lice- izdavalac hartije je

duno da postupa savesno: ako je znalo ili je moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti ovlaen od strane zakonitog imaoca, ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju, duno je odbiti ispunjenje, u protivnom odgovara za tetu. Ove hartije su vrlo sposobne za cirkulaciju, ali su sa njima mogue i zloupotrebe, zbog toga su esto pod posebnom kontrolom i naroito regulisane. Hartije na ime su hartije iji je imalac oznaen na samoj hartiji, njegovo ovlaenje za ostvarenje prava iz hartije vidi se iz pismenih podataka koje sadri sama hartija, tako da izdavalac prilikom izvrenja obaveze treba samo da utvrdi identitet donosioca i proveri da li je to isto lice sa onim oznaenim na hartiji kao imalac. Ove hartije prenose se graanskopravnom cesijom, i to se oznaava na samoj hartiji unoenjem imena novog imaoca hartije- cesionara i prenosioca- cedenta. Prema izdavaocu hartije prenos ima dejstvo od trenutka kada bude pismeno obaveten o prenosu, odnosno od upisa prenosa u registar hartija od vrednosti na ime. Hartije po naredbi su hartije iji je prvi imalac oznaen na samoj hartiji, a prenose se indosamentom, jednom pismenom klauzulom koja se stavlja na poleinu hartije, tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz podataka koje sadri sama hartija. Prenosilac hartije je indosant, a onaj na koga je hartija preneta je indosatar. Indosament moe biti puni, blanko i na donosioca. Puni indosament sadri izjavu o prenosu, ime onoga na koga se hartija prenosi i potpis prenosioca, a moe da sadri i druge podatke- mesto, datum. Blanko indosament sadri samo potpis indosanta, dok se u sluaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja re donosiocu. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake. To su garderobni ili slini znaci koji se sastoje od komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima je obino utisnut neki broj ili naveden broj predatih predmeta. Oni slue da pokau ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati, a od hartije od vrednosti se razlikuju po tome to za njih ne vai naelo inkorporacije. U sluaju gubitka legitimacinog znaka potraivanje ne propada, ve se dokazuje drugim dokaznim sredstvima. Od hartije od vrednosti treba razlikovati i isprave koje ne sadre graansko subjektivno pravo, ve neko drugo pravo, ili predstavljaju dokazno sredstvo, ili su od znaaja samo za nastanak prava- lina karta, izvod iz matinih knjiga, uverenje o dravljanstvu, testament

Dravina Imaoci nekih prava ovlaeni sun a osnovu svog prava vre faktiku vlast na stvari, vlasnik je ovlaen da stvar dri, upotrebljava, pribira plodove, menja sutinu stvari. Plodouivalac je ovlaen da stvar dri, upotrebljava i pribira plodove, ali ne sme da menja sutinu stvari. Zalogoprimac je ovlaen da stvar dri ali ne i da je upotrebljava i pribira plodove sa nje, a jo manje da menja sutinu. U svim ovim sluajevima imalac subjektivnog prava je ovlaen da vri faktiku vlast na stvari, on ima dravinu. Dravina je i ona faktika vlast koja se ne vri na osnovu nekog subjektivnog prava, dravinu ima i lopov. Zato se dravina moe definisati kao faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li dravac veruje da je ovlaen da vri tu faktiku vlast. Pravno- tehniki naziv za postupke koje znae dravinu kao faktiku vlast na stvari je aprehenziona radnja. Dravina se pre svega deli na posrednu i neposrednu. Neposrednu dravinu ima onaj ko neposredno vri faktiku vlast na stvari, npr. lopov koji dri i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se slui svojom stvari, imalac ili uzurpator slubenosti koji prelazi preko tueg zemljita. Posrednu dravinu ima lice koje faktiku vlast na stvari vri preko drugog lica, kojem je po osnovu plodouivanja, ugovoru o korienja stana, zakupa, uvanje posluge, ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dravinu. Kada vlasnik da nekom svar na plodouivanje on postaje posredni a to lice neposredni dralac. Pravo na dravinsku zatitu imaju i neposredni i posredni dralac, ali to ne znai da je izmeu njih podeljena faktika vlast na istoj stvari. Sve aprehenzione radnje vri neposredni dralac. Posredni dralac u nekim sluajevima ima pravo na naknadu za upotrebu stvari, a u svakom sluaju ima ekonomski interes da se stvar sauva u odreenom stanju, kako bi mu se kasnije vratila u neposrednu dravinu. Od dravine treba razlikovati detenciju. Nju ima lice koji po osnovu radnog ili slinog odnosa ili u domainstvu vri faktiku vlast na stvari za drugo lice i duno je da postupa po njegovim upustvima. Prema irini faktike vlasti dravina se deli na dravinu stvari i dravinu prava. Dravina stvari- svojinska dravina je najira faktika vlast na stvari, koja po obimu odgovara sadrini prava svojine. Dralac stvari se ponaa kao vlasnik, bez obzira na to da li ima pravo svojine ili ne, svojinski dralac je i lopov i nalazaa koji je pritajio naenu stvar i onaj ko je kupio od lopova, a nije postao vlasnik. Dravina prava je ua, delimina faktika vlast na stvari, koja po obimu odgovara nekom drugom pravu ija je sadrina u neposrednoj vlasti na stvari- plodouivanju, stvarnoj slubenosti, zakupu, posluzi. Dravinu prava ima npr. plodouivalac, i onaj ko za sebe misli da je plodouivalac i tako se ponaa, imalac stvarne slubenosti takoe, ali i onaj ko nema stvarnu slubenost, a ponaa se kao da je ima. Rimska- subjektivna i moderna- objektivna koncepcija dravine Opti pojam dravine u rimskom klasinom pravu shvaen je u vezi sa svojinom, dralac je onaj ko se prema stvari ponaa kao vlasnik, za dravinu- possessio potrebna su dva momenta, faktika vlast na stvari- corpus i volja ponaati se prema stvari kao vlasnik- animus domini. Dravina pretpostavlja jedan materijalni momenatfaktiku vlast na stvari, ali i odreeno stanje duha- voljni momenat. Rimski pravnici su priznali i quasi-possessio, koja se odnosila na plodouivanje i stvarne slubenosti. U dananjem uporednom pravu priznata je objektivna koncepcija dravine. Prema toj koncepciji, iz pojma dravine izbacuje se animus domini, a dravina se izjednaava sa faktikom vlau na stvari. Time se znatno suava pojam detencije: detentor je lice koje faktiku vlast na stvari vri za drugoga i postupa prema njegovim upustvima, ali se istovremeno veoma proiruje opti pojam dravine, jer mnogi detentori postaju draoci i kao takvi uivaju pravnu zatitu. Objekt- predmet dravine Dravinu predstavlja samo faktika vlast na stvarima u prometu. Stvari van prometa nisu objekti dravine, jer se nalaze u administrativnom reimu i upotrebom. Prema nekima objekti dravine mogu biti i dobra koja se nalaze u administrativnom reimu, ali koja po svojoj prirodi mogu biti u pravnom prometu- npr. knjige u javnim bibliotekama. Najvei deo stvari u graanskopravnom smislu nalazi se u prometu, ali postoje i dobra mrtve ruke, tj. stvari u graanskopravnom smislu na kojima postoji neprenosivo pravo svojine. Vlasnici ovakvih stvari imaju ovlaenje dranja i upotrebe, a njihova faktika vlast je zatiena i dravinskim tubama, pa i ove stvari predstavljaju objekte dravine. Objekt dravine je svaka stvar u graanskopravnom smislu, bilo da je u prometu ili van njega. Dravina na jednoj stvari nuno se prostire na sve njene sastavne delove, i potpuno i nepotpuno inkorporisane. Ako doe do odvajanja dela od celine, dravina na odvojenom delu se nastavlja. Dralac odvojene stvari moe na nepotpuno inkorporisanom sastavnom delu imati razliitu dravinu od one koju ima na ostalim delovima, a mogue je nepotpuno inkorporisanom sastavnom delu istovremeno postoji dravina draoca sloene stvari i dravina nekog drugog subjekta. Dralac glavne stvari je dralac pripatka samo ako na njemu ima efektivnu faktiku vlast. Slino je i za zbirne stvari, dralac zbirne stvari je dralac samo onih primeraka na kojima stvarno ima faktiku vlast. U zgradi objekt dravine mogu biti oni delovi koji imaju funkcionalnu samostalnost, kao to su poslovne prostorije, stanovi, garae... Subjekt dravine Subjekt dravine, tj. dralac moe biti svako fiziko i pravno lice. Pravni subjekt moe biti subjekt dravine na onoj vrsti stvari na kojoj moe imati pravo svojine ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo koje ga ovlauje na dranje, tj. upotrebu stvari. Dralac moe biti i poslovno nesposobno lice. Malo dete ne moe vriti dravinu na zgradi ili zemljitu, ali moe na bicikli, torbi...Poslovno nesposobno lice je subjekt dravine a njegova faktika vlast uiva dravinsku zatitu, a dravinski spor umesto njega vodi zakonski zastupnik.

Iskljuiva dravina i sudravina- zajednika dravina Iskljuiva dravina postoji kad jedan subjekt vri svu faktiku vlast na stvari ili na njenom realnom delu koji predstavlja samostalan dravinski objekt. Iskljuivi dralac sam vri svu faktiku vlast na jednom dravinskom objektu, bilo da se kao objekt dravine pojavljuje cela stvar, bilo pojedini njeni realni delovi. Tako da na jednoj stvari moe postojati jedan ili vie iskljuivih dralaca. Sudravina postoji kad vie lica vri faktiku vlast na celoj stvari, tj. delu stvari koji je samostalan dravinski objekat. Ona moe biti organizovana na razliite naine: 1. sudraoci mogu istovremeno vriti faktiku vlast- ukuani koriste televizor; 2. sudraoci mogu faktiku vlast vriti naizmenino- jedan koristi jedan dan auto, a drugi drugi dan; 3. mogu se pojaviti kao posredni draoci- izdaju njivu u zakup i dele zakupninu; 4. mogua je i sudravina prava- vie lica se koriste istim putem preko tueg zemljita. Sticanje, prenos i gubitak dravine Dravina se stie uspostavljanjem te faktike vlasti, a to moe biti neposredno ili posredno. Neposrednoizvorno sticanje je uspostavljanje faktike vlasti na stvari koja se uopte ne nalazi u neijoj dravinizauzimanje naputenih pokretnih stvari. Posredno sticanje dravine je zasnivanje faktike vlasti na stvari koja se ve nalazi u neijoj dravini. Ako je samovlasno, tj. bez pravnog osnova, u pogledu obima sticanja vai isto pravilo kao i za neposredno sticanje(uzima se samo toliko u dravinu koliko je zaista zauzeto). Ako se zasniva na volji prethodnika, tj. ako se dravina prenosi dobije se sve to je preanji dralac imao i jasnim znakom predao, a nije potrebno da se svaki deo posebno prima. Prenos dravine pokretne stvari vri se predajom stvari. U sluaju sukoba savesnog imaoca isprave koji nema faktiku vlast na stvari i savesnog imaoca faktike vlasti u prednosti je ovaj drugi. Prenos neposredne svojinske dravine na nepokretnostima je razliit u zavisnosti od vrste nepokretnosti, okolnosti sluaja i namere stranaka. Na stanovima, zgradama, poslovnim prostorijama dravina se prenosi ispranjenjem ovih prostorija i predajom kljueva novom draocu. Dok se dravina zemljitu prenosi na osnovu samog ugovora, a u momentu koje su samo stranke odredile. Ako izriita odredba u ugovoru ili okolnosti sluaja ne upuuju na neto drugo, uzima se da su vreme prelaska dravine na pribavioca, stranke imale u vidu vreme zakljuenja ugovora. Prenos posredne svojinske dravine na nepokretnostima vri se ugovorom, pri emu su mogue dve situacije: 1 raniji posredni svojinski dralac postaje neposredni dralac prava, a posredna svojinska dravina prelazi na drugo lice- vlasnik prodaje stan ali da ostane u njemu jo godinu dana kao zakupac; 2. raniji posredni svojinski dralac prenosi posrednu svojinsku dravinu na drugog, dok se kao neposredni dralac prava za sve to vreme javlja tree lice. Naslednik stie dravinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kad je stekao faktiku vlast na stvari. Dravina se gubi prestankom faktike vlasti, moe biti apsolutan i relativan, u zavisnosti da li je prestala svaka dravina na stvari, ili je prestala samo za dosadanjeg draoca. Prestanak dravine moe biti biti dobrovoljan, kad se zasniv na volji dosadanjeg draoca ili protivan volji draoca. Dravina se ne gubi ako je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje. Ko se poziva na odreeno trajanje dravine ne mora dokazivati da je bio dralac svakog dana u itavom tom periodu. Dananji zakonici usvajaju pravilo koje je vailo i u pandektnom pravu: za onoga ko dokae poetak i svretak dravine vai oboriva zakonska pretpostavka da je bio dralac i u meuvremenu. Dravina se ne moe izgubiti prostom izmenom volje detentora da ubudue stvar dri za sebe. Zakonita i nezakonita dravina Dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste prava iju sadrinu dralac vri. Zakonsku svojinsku dravinu ima onaj ko je do dravine doao nekim poslom podobnim za prenos svojine- kupoprodajom, trampom, poklonom, bez obzira da li je prethodnik imao zakonitu dravinu ili ne. Kupac jedne stvari je uvek zakoniti dralac, ak i kad kupuje od lopova, bez obzira na to da li je znao ili mogao znati da njegov prethodnik nema zakonitu dravinu. Prema Optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru naslednik uvek ima zakonitu dravinu, bez obzira da li je ostavilac bio zakoniti ili nezakoniti dralac, dok po Austrijskom graanskom zakoniku naslednici nemaju vie osnova od ostavitelja. Nezakonita je ona dravina koja se ne zasniva na punovanom pravnom osnovu- lopov, utajiva, kao i onaj koji je do dravine doao na osnovu nevaeeg kupoprodajnog ugovora. Dravina moe biti zakonita a nesavesna- kupac je znao ili je morao znati da je prodavac lopov. A moe biti i savesna a nezakonita- ugovor o kupoprodaji je zakljuen sa vlasnikom ali je nitav, a to kupac nije znao niti je mogao znati. Savesna i nesavesna dravina Prema Zakonu o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima dravina je savesna ako dralac ne zna ili ne moe znati da stvar koju dri nije njegova. Savesna dravina postoji kad dralac nije znao niti mogao znati da nije imalac prava iju sadrinu vri. Savesni dralac prava plodouivanja je onaj ko opravdano veruje da mu pripada pravo plodouivanja; savesni svojinski dralac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine, koji jednu stvar dri kao svoju ne znajui da je tua. Pretpostavlja se da je dravina savesna dok se ne dokae suprotno. Dravina poslovno nesposobnog lica koje nije sposobno za rasuivanje savesna je ako je savestan njegov zakonski zastupnik. Ako je poslovno nesposobno lice sposobno za rasuivanje, njegova dravina je savesna ako su savesni i to lice i njegov zastupnik. Kada se stie preko ugovornog zastupnika, dravina je savesna ako su savesni i vlasto davac i punomonik.

Zatita dravine- samopomo Pravo na samopomo je pravo draoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetanje svoje dravine, odnosno vrati dravinu koja mu je oduzeta. U naem pravu ona je doputena pod sledeim uslovima; 1. potrebno je da je smetanje, tj. oduzimanje dravine neovlaeno, da se ne zasniva na zakonskom ovlaenju, odluci dravnog organa, niti na volji samog draoca; 2. samopomo se ne sme vriti nanoenjem telesne povrede- osim ako nije nuna odbrana; 3. dralac je duan da se uzdrava od postupaka koji prema okolnostima nisu opravdani, to pitanje sud ceni u svakom konkretnom sluaju. Dralac moe tititi svoju dravinu u toku samog postupka smetanja, a ako mu je stvar oduzeta moe je povratiti u roku u kojem se moe podii dravinska tuba- u roku od 30 dana od dana saznanja za oduzimanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja. Dravinske tube i dravinski sporovi Povreda dravine moe biti izvrena na dva naina: oduzimanjem stvari, tj. dravine i smetanjem dravine. Oduzimanje stvari koje je ee kod pokretnih, ali je mogue i kod nepokretnosti, znai potpuno iskljuenje draoca iz faktike vlasti i zasnivanje faktike vlasti novog draoca. Smetanje dravine- po pravilu nepokretnsti, ali moe i pokretnih stvari, takoe moe znaiti potpuno onemoguavanje draoca u vrenju faktike vlasti, ali bez zasnivanja faktike vlasti novog draoca. Iako se smetanje ee sastoji u suavanju i oteavanju faktike vlasti. Ona moe imati oblik deliminog neposedovanja- neko istovari pesak u svom dvoritu i pri tom zauzme deo susednog dvorita. Dovoljno je i psiholoko uznemiravanje, nije neophodno fiziko suavanje ili oteavanje faktike vlasti. Smetanje se moe vriti i verbalno- neko ozbiljnom pretnjom zabrani prolazak licu koje je do tada prolazilo preko njegove nepokretnosti. Smetanje se moe sastojati u preduzimanju povremenih radnji, ili u jednom postupku kojim se zasniva trajno stanje tue dravine. Povreda dravine koja daje pravo na dravinsku tubu je kako iskljuenje draoca iz faktike vlasti, tako i umanjenje ili oteavanje njegove faktike vlasti. Postoje dve tube: tuba za povraaj oduzete stvari- interdictum recuperande possessionis, i tuba zbog smetanja dravine- interdictum retinende possessionis. Tuba za zatitu dravine mora se podneti u roku od trideset dana kad je tuilac saznao za oduzimanje, odnosno smetanje dravine i za lice koje je to uinilo, a najkasnije u roku od godinu dana od dana smetanja, tj. oduzimanja. Postoje dva prekluzivna roka, tako da sud pazi na njih po slubenoj dunosti. Ako se smetanje sastoji u zasnivanju trajnog stanja rok tee od poetka zasnivanja ovakvog stanja. Ako se smetanje vri povremenim radnjama, rok se po jednima rauna od prve radnje, a po drugima od svake radnje tee novi rok. Po proteku roka za dravinsku tubu, ne moe se pokrenuti dravinski spor, ali dralac moe podii petitornu tubu- actio rei vindicatio, actio publiciana, actio negatoria, i voditi petitorni spor u kome e se raspravljati o pravnim pitanjima, pravu svojine, zakonitosti dravine, savesnosti. Opta karakteristika dravinskih sporova je u tome, to se u njima ne raspravljaju pravna, ve samo faktika pitanja. Raspravljanje o dravinskoj tubi ograniava se samo na pretresanje i dokazivanja injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja, tj. oduzimanja, a iskljueno je raspravljanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete. Ako je podignuta tuba za povraaj oduzete stvari, sud e se ograniiti na ispitivanje da li je tueni zaista oduzeo stvar tuiocu, i da li je pre toga tuilac imao mirnu dravinu, a nee se ulaziti u to kako je tuilac doao do stvari, ni da li je tueni vlasnik stvari ili ne. Kod tube za smetanje, sud e se ograniiti na ispitivanje da li postoji smetanje od strane tuenog i da li je tom smetanju prethodila mirna dravina tuioca, a u raspravljanje ostalih pitanja nee ulaziti. Pravo na dravinsku zatitu postoji bez obzira na to koliko je dugo trajala tuioeva mirna dravina, dovoljno je i najkrae vreme. Prvo, tueni mora istai prigovor da je tuioeva dravina manljiva prema tuenome. Ovaj prigovor pretpostavlja da je tuilac ranije oduzeo stvar tuenome, a zatim tueni povratio dravinu, i sad ga tuilac tui i trai povraaj stvari. Ako je tuioeva dravina manljiva prema nekom treem, sud nee uvaiti tuenikov prigovor manljivosti dravine i stvar e biti dosuena tuiocu. Drugo, tueni moe istai prigovor ako je izmeu istih stranaka i o istoj stvari istovremeno voen petitorni spor i okonan u korist tuenog, tueni se u posebnoj parnici koja jo traje, moe pozvati na ovu presudu. Van ovih sluajeva tueni se ne moe pozvati na to da je njegovo postupanje dozvoljeno, tj. da se zasniva na zakonu. Dravinski spor esto izgubi onaj koji je oigledno u pravu i za koga je jasno da e kasnije dobiti pretitorni spor. Neposredni dralac uiva zatitu ne samo u odnosu na trea lica, ve i u odnosu na posrednog draoca. Plodouivalac moe dravinskom tubom tuiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari. U pogledu zatite sudravine, nesporno je da svaki sudralac uiva zatitu u odnosu na trea lica, kako u sluaju oduzimanja, tako i u sluaju smetanja dravine. to se tie zatite u meusobnim odnosima sudralaca, nesporna je doputenost tube u sluaju oduzimanja, ali je sporna u doputenost u sluaju smetanja dravine. U toku dravinskog spora sud moe odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi otklanjanja nasilja ili spreavanja nenaknadive tete. Sa procesne strane, dravinski sporovi odlikuju se sumarnou, kratki su i brzi. Pri odreivanju rokova i roita sud e uvek obratiti panju na potrebu hitnog reavanja. Rok za ispunjenje dunosti koje su naloene strankama, sud odreuje prema okolnostima pojedinog sluaja, dok rok za podnoenje albe iznosi 8 dana. Sudska odluka kojom se reava dravinski spor ne donosi se u obliku presude, ve u obliku reenja. Po zavretku dravinskog spora stranke mogu voditi nov petitorni spor, u kojem e se raspravljati i pravna pitanja i pobednik u petitornom sporu moe biti i onaj koji je izgubio dravinski spor.

Pravo svojine Pravo svojine je najire, u granicama zakona, pravo dranja, korienja i raspolaganja jednom stvari, koje se moe isticati prema svim treim licima. Pravo svojine je po svojoj strukturi jedno sloeno pravo, koje sainjavaju tri komponente: ovlaenje dranja, ovlaenje korienja i ovlaenje raspolaganja. Ovlaenje dranja- ius possidendi je pretpostavka za korienje stvari, a sastoji se u pravnoj mogunosti da se ima faktika vlast na stvari. Ovlaenje korienja se sastoji u pravnoj mogunosti preduzimanja materijalnih akata prema stvari radi izvlaenja koristi iz nje, i moe imati dva oblika: 1. upotreba stvari- ius utendi, koja se sastoji u preduzimanju materijalnih akata prema stvari, pri tom vlasnik moe stvar upotrebljavati ne samo shodno njenoj redovnoj nameni, ve na bilo koji nain; 2. pribiranje plodova i drugih prihoda- ius fruendi. S gledita vlasnikovih ovlaenja, razlikovanje izmeu plodova i drugih prihoda, tj. proizvoda koji predstavljaju delove supstancije stvari bez znaaja je, jer njemu pripada i sama supstancija stvari; to razlikovanje je znaajno kod plodouivanja i drugih pravnih odnosa, na osnovu kojih lice, razliito od vlasnika, ima pravo da pribira plodove sa tue stvari, ali ne i proizvode koji su deo njene supstancije. Sve su stvari podobne da daju civilne plodove, dok su za plodove u naturalnom obliku podobne samo neke stvari. Kod nekih stvari je upotreba glavni oblik njihovog iskoriavanja, jer nisu podobne da daju plodove u naturalnom obliku, druge su takve da im je glavni oblik pribiranje plodova u naturalnom obliku, a nisu podobne za upotrebu u uem smislu, tree su podobne i za jedno i za drugo. Ovlaenje raspolaganja- ius disponendi, ima dve komponente: 1. faktiko raspolaganje se sastoji u preduzimanju materijalnih akata kojima se utie na supstanciju stvari. Faktiko raspolaganje na koje je imalac prava svojine ovlaen moe ii do iscrpljenosti same supstancije stvari; 2. pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se pravo svojine u celini ili delimino prenosi na druge subjekte i moe biti delimino i potpuno. Potpuno raspolaganje se sastoji u prenosu prava svojine na drugoga, ili u odricanju od prava svojine. Delimino raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu svojine ustanovljava prava u korist drugih subjekata, kojima se pravo svojine u manjoj ili veoj meri suava, tj. ograniava. Ovo suavanje moe ii dotle da vlasniku ostane samo gola svojina, tj. samo ovlaenje potpunog raspolaganja, dok sve koristi koje stvar daje pripadaju drugom subjektu. Pravo svojine je apsolutno pravo u dva razliita smisla: 1. ono je apsolutno pre svega u tom smislu to deluje prema svima, vlasnik ima prava sledovanja na osnovu kojeg moe zahtevati povraaj stvari od bilo kog treeg lica kod koga se stvar bez pravnog osnova nae, kao i pravo da se negatornom tubom usprotivi svakom smetanju svojine; 2. za svojinu kaemo da je apsolutno pravo i u tom smislu da je u njemu koncentrisana sva pravna vlast koja se moe imati na jednoj stvari. Pravo svojine je najapsolutnije stvarno pravo u granicama zakona, koje pravni poredak poznaje. Princip apsolutnosti ima dve pravne posledice: 1. na istoj stvari ne mogu istovremeno postojati dva prava svojine, tako da sticanje prava svojine koja ve ima vlasnika uvek znai i prestanak prava svojine za dosadanjeg vlasnika; 2. ogranienja svojine se ne pretpostavljaju, ve se moraju zasnivati na pozitivnim propisima, ustavom utvrenim naelima, drutvenog ureenja, ili moralnim normama- vlasniku je dozvoljeno sve to mu nije zabranjeno. Pravo svojine je trajno i u vremenskom smislu neogranieno pravo u dvostrukom smislu: 1. ono postoji sve dok postoji sama stvar na koju se odnosi; 2. ono se ne moe izgubiti zastarelou. injenica ne vrenja prava svojine na stvari, koja se nalazi kod drugoga ne povlai gubitak prava, koliko god dugo trajalo to stanje, da bi do prestanka dolo potrebno je da nevrenje bude kvalifikovano odreenim injenicama na strani treeg, na osnovu kojih on moe postati vlasnik odrajem ili po pravilima o sticanju od nevlasnika. Ogranienje sadrine prava svojine- ogr. u optem drutvenom interesu Ova ogranienja propisana su za pravo svojine na stvarima koje imaju znaaj za drutvo, ekonomski, kulturni ili neki drugi. Drutvena zajednica ne moe biti nezainteresovana da li se poljoprivredno zemljite obrauje i kako, i zato je ono proglaeno za dobro od opteg interesa koje se koristi pod uslovima i na nain odreen zakonom. Zakonska obaveza vlasnika je da zemljite obrauje i to, za poljuprivrednu proizvodnju, na mesno uobiajen nain, primenjujui propisane agrotehnike, agromelioracione i protiverozione mere. Nepotovanje ovih obaveza sankcionisano je oduzimanjem zemljita i dodeljivanjem drugome na privremenu upotrebu. Za ume je propisano da se moraju odravati, obnavljati i koristiti, tako da se ouva njihova vrednost, obezbedi trajnost i povea prirasta. Vlasnik kulturnog dobra ima pravo da ga upotrebljava na nain i u skladu sa zakonskim odredbama, da ga proda, pokloni, i da njime raspolae testamentom. Vlasniku je zabranjeno da: 1. oteti ili uniti kulturno dobro; 2. iznosi ili odvodi dobro u inostranstvo; 3. koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom prirodom, namenom i znaajem; 4. raskopava, rui, prepravlja, prerauje ili vri bilo kakve radove koji mogu naruiti svojstvo kulturnog dobra; 5. rasparava zbirke, kolekcije i fondove kulturnih dobara. Ogranienje za strana fizika i pravna lica Danas svi pravni sistemi strancima priznaju pravnu sposobnost koja je ua od opte pravne sposobnosti domaih dravljana. Postoje tri vrste subjektivnih prava: 1. prava podjednako dostupna strancima kao i domaim dravljanima; 2. prava relativno rezervisana domaim dravljanima, koja stranci mogu sticati ali pod odreenim uslovima- da postoji reciprocitet, da je stranac stalno nastanjen na domaoj teritoriji; 3. prava apsolutno rezervisana za domae dravljane koje stranci nikako ne mogu sticati. Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima ne pravi nikakvu razliku izmeu stranaca i domaih dravljana u pogledu sticanja prava svojine na pokretnim stvarima, a kod nepokretnostima se pravi razlika s obzirom na osnov sticanja. Nepokretnosti- zemljite i zgrade stranci mogu sticati po osnovu nasleivanja pod uslovom reciprociteta. Pravnim poslom meu ivima stranci mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima- osim poljuprivrednog zemljita i uma, ukoliko na naoj teritoriji obavljaju neku delatnost i pod uslovom reciprociteta.

Sticanje prava svojine Za sticanje prava svojine, kao i svakog drugog subjektivnog prava, potrebno je postojanje odreenih pravnih injenica. Naini sticanja su pravne injenice na osnovu kojih se stie pravo svojie. U zavisnosti od toga da li je stvar na kojoj se stie pravo svojine ve objekt neijeg prava svojine ili nije, naini sticanja mogu biti apsolutni ili relativni. Apsolutno sticanje svojine je zasnivanje prava svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine, ali to mogu biti. Ono se moe pojaviti kao zasnivanje prava svojine na niijim stvarima- res nullius, gde ne postoji prethodnik u trenutku sticanja, i kao zasnivanje prava svojine na stvarima u drutvenoj svojini, gde postoji prethodnik, ali on nema pravo svojine ve neko drugo pravo izvedeno iz drutvene svojine. U ovom drugom sluaju sticanje prava svojine nuno povlai prestanak prava ranijeg imaoca i taj prestana se moe zasnivati na volji prethodnika ili biti nezavisan od njeove volje. Relativno sticanje je zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika, koja je ve objekt neijeg prava svojine, tako da se svi ovi naini sticanja istovremeno pojavljuju i kao naini prestanka prava svojine. U nekima od tih sluajeva pravo svojine se stie nezavisno od volje prethodnog vlasnika- on gubi pravo svojine bez svoje volje, a u drugim sluajevima pravo svojine se stie na osnovu volje prethodnika. Sticanje na osnovu volje prethodnog vlasnika je sticanje na osnovu pravnog posla. To je sticanje na osnovu jednostranih pravnih poslova- testament, ili sticanje na osnovu ugovora- ugovor o poklonu, o trampi, o kupoprodaji... Sticanje prava svojine na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom Kod ovog sluaja sticanja postoje dva lica: prethodni vlasnik- prethodnik, prenosilac, tradens, i novi vlasniksledbenik, sticalac, akcipijens, koji izmeu sebe zakljuuju ugovorupravlje na prenos prava svojine. Da bi dolo do prenosa potrebna su tri momenta: 1. da je prenosilac bio zaista vlasnik; 2. da posoji punovaan ugovor upravljen na prenos svojine; 3. da je izvrena predaja stvari, ako su u pitanju pokretnosti, a upis u zemljine knjige ako su u pitanju nepokretnosti. Sticanje na osnovu ugovora sa vlasnikom je derivativan nain sticanja. Ako je ugovor zakljuen sa nevlasnikom do sticanja nee doi. Za prenos prava svojine na novog vlasnika potrebno je potrebno je postojanje punovanog ugovora upravljenog na prenos svojine, ali nije dovoljno. Ugovor nema translativno dejstvo, sam po sebi ne prenosi svojinu, ima samo obligaciono dejstvo, na osnovu njega nastaju odreena relativna prava, a svojina na kupca prelazi tek izvrenjem ugovora. Ugovor je samo pravni osnov, a za prelaz prava svojine na pribavioca potreban je i nain sticanja u uem smislu. Nain sticanja u uem smislu je kod pokretnih stvari predaja, a kod nepokretnih upis u zemljine knjige ili prenos tapije. Isplata kupovne cene od strane kupca bez uticaja je na prenos svojine: do predaje, ili upisa vlasnik je prodavac, nezavisno da li je cena plaena ili ne, a posle predaje vlasnik je kupac. Iz injenica da prodavac i uopte prenosilac ostaje vlasnik stvari sve do njene predaje kupcu proizilaze vane pravne posledice: 1. rizik sluajne propasti individualno odreene stvari do njene predaje kupcu snosi prodavac; 2. plodovi koje stvar da do predaje pripadaju prodavci; 3. prodavevi poverioci mogu prodati a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraivanja prema njemu; 4. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome, vlasnik e postati taj drugi kupac, a prvi kupac moe samo zahtevati povraaj cene ako ju je isplatio, kao i naknadu tete zbog neispunjenja ugovora. Predaja je neophodna da bi dolo do prenosa svojine, ona treba da je posledica punovanog ugovora upravljenog na prenos svojine. Ako ugovor nije punovaan i pored predaje prodavac ostaje vlasnik i moe upotrebiti svojinsku tubu za povraaj stvari. Predaja mora biti delo prodavca, akt njegove volje. Bez obzira na to to prodavac ima ugovorenu obavezu da stvar preda i prenese svojinu. Kupac nema pravo da stvar uzme ako mu prodavac ne da. Ako kupac, protivno volji prodavca, sam uspostavi dravinu na kupljenoj svari, on nee postati vlasnik ve dralac i to manljiv. Vrsta predaje- fizika predaja Fizika- telesna predaja je materijalni akt koji se u zavisnosti od osobine stvari i namere stranaka, moe izvriti na razliite naine. Kad su u pitanju manje stvari koje se mogu predati i uzeti, to biva predajom iz ruke u rukuuruenjem. Predaja se moe izvriti i ostavljanjem stvari na mesto koje je oznaio pribavilac, a kad su u pitanju vee stvari kod kojih je predaja u bukvalnom smislu nemogua, ona se uvek vri ostavljanjem stvari na mesto koje je pribavilac oznaio, koje odgovara njegovoj pretpostavljenoj volji. Nije bitno uzimanje u ruku ili neki simbolian dodir rukom, bitno je dovoenje kupca u mogunost da vri faktiku vlast na stvari. Fizika predaja je prenoenje dravine kao faktike vlasti na stvari. Predaja je i jedan voljan akt: da bi imala za posledicu prenos svojine ona mora biti izvrena sa namerom da se prenese svojina i na osnovu punovanog ugovora upravljenog na prenos svojine. Fizika predaja bez ovakve namere nema za posledicu prenos svojine. Simbolina predaja Simbolina predaja je predaja znacima i postoji u nekoliko sluaja: prenos, tj. predaja isprava na osnovu kojih sticalac moe raspolagati sa stvari, uruenje nekog dela stvari ili sprave kojom se prijemnik stavlja u mogunost da samo on doe do dravine stvari. Fiktiva predaja Fiktivna predaja je u stvari prenos prava svojine na osnovu samog ugovora, pri emu se uzima da je izvrena fizika predaja, iako je u stvari nema. Postoje tri takva sluaja: 1. Constitutum possessorium postoji kada vlasnik- koji je istovremeno i neposredni dralac stvari, prenese na pribavioca svojinu samim ugovorom, a stvar i dalje zadri kod sebe kao imalac nekog prava ueg od prava svojine, npr. kao poslugoprimac. Ako sticalac prava svojine na pokretnu stvar ostavi tu stvar i dalje u dravini prenosioca po nekom drugom osnovu, on stie pravo svojine na nju u trenutku zakljuenja pravnog posla sa vlasnikom stvari. Smisao ovog sluaja fiktivne predaje je

da se izbegne dvostruka predaja; 2. Traditio brevi manu- predaja kratkom rukom, kratkim putem, postoji kad neko ve dri stvar po nekom pravnom osnovu- poslugoprimac, ili bez ikakvog osnova, pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zakljuenja ugovora. Kad se pokretna stvar nalazi u dravini sticaoca po nekom pravnom osnovu, on stie pravo svojine zakljuivanjem ugovora; 3. Cessio vindicationis je trei sluaj fiktivne predaje. Ovde postoje tri lica: vlasnik stvari- koji nema neposrednu, ve samo posrednu dravinu, pribavilac stvari- koji u vreme zakljuenja ugovora nema ni posrednu ni neposrednu dravinu, i tree lice kod kojeg se stvar nalaziplodouivalac. I ovde pravo svojine prelazi na kupca samim zakljuenjem ugovora, tako da e trei kasnije biti duan da stvar preda kupcu, novom vlasniku. Pravo svojine na pokretnu stvar koju dri tree lice prelazi na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog posla kojim mu je prenosilac preneo pravo da zahteva povraaj te stvari. Tree lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku. Zadravanje prava svojine i pored predaje stvari- pactum reservati dominii Ovo je modalitet ugovora o kupoprodaji i sastoji se u tome to prodavac predaje stvar kupcu ali i dalje zadrava pravo svojine, sve dok kupac u potpunosti ne izmiri kupovnu cenu. Kupac je u povoljnom poloaju utoliko to je kreditiran i ima dravinu na kupljenoj stvari, tako da je moe upotrebljavati, izvlaiti koristi iz nje, i lake otplatiti dug. Prodavac je takoe u dobrom poloaju jer ostaje vlasnik sve dok kupac ne isplati cenu, pravo svojine mu slui kao obezbeenje, poto je kupac samo dalac, on nema prava da raspolae stvarju, niti se njegovi poverioci mogu naplatiti iz prodate stvari za namirenje svojih potraivanja prema kupcu, raspolaganje prema treima bez dejstva su prema prodavcu, te prodavac moe upotrebiti svojinsku tubu za povraaj stvari, a kupac moe i krivinopravno odgovarati, ako je raspolagao stvarju pre nego to je cenu isplatio u potpunosti, ako cena ne bude u potpunosti isplaena kako je ugovoreno, prodavac moe stvarnopravnom tubom zahtevati od kupca povraaj stvari. Po svojoj pravnoj prirodi prodaja sa zadravanjem prava svojine je sloen pravni odnos u kojem postoje dva ugovora: kupoprodaja koja je pod odloenim potestativnim uslovom, tako da konanom isplatom kupoprodajne cene prestaje. Isplatom cene u potpunosti tj. isplatom poslednje rate ostvaruje se odloni uslov kojim je modifikovana kupoprodaja i pravo svojine prelazi na kupca automatski, bez potrebe preuzimanja nekog posebnog akta. Za upotrebu stvari se ne plaa posebna naknada, ali se o tome de facto vodi rauna prilikom odreivanja kupoprodajne cene. Ugovorno sticanje prava svojine na nepokretnostima Za sticanje prava svojine na nepokretnostima na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikomu naem pravu nije dovoljan samo ugovor. Ugovor- u pismenoj formi, je samo pravni osnov, a za prenos svojine potreban je i modus, koji se ne sastoji u predaji stvari kao kod pokretnosti ve u upisu u zemljine knjige, ako ih ima, a tamo gde vai tapijski sistem- u prenosu tapije na novog vlasnika. Kod nepokretnosti postoje tri momenta: ugovor- titulus, modus- upis u zemljine knjige ili prenos tapije, i predaja stvari, tj. uvoenje kupca u posed. Budui da se svojina ne prenosi predajom, mogue su razliite hipoteze. Prva hipoteza- postoji samo punovaan ugovor a nije izvren upis u zemljine knjige, niti je nepokretnost predata kupcu. Na osnovu samog ugovora kupac ima pravo da zahteva predaju nepokretnosti i upis u zemljine knjige, ali do zemljino-knjikog prenosa vlasnik je jo uvek prodavac. On snosi rizik sluajne propasti stvari, njemu pripadaju plodovi, moe voditi petitorne i posesorne sporove, njegovi poverioci mogu se naplatiti iz prodate nepokretnosti, on moe prodatu nepokretnost hipotekovati, prodavac moe da zakljui novi ugovor o prodaji sa novim kupcem i preneti svojinu na njega time to e ga uknjiiti, pri emu prvi kupac samo ima pravo da trai raskid ugovora i naknadu tete zbog neizvrenja. Ako je vlasnik jednu istu nepokretnost ustupio dvojici raznih lica, onda ona pripada onome koji je pre traio uknjienje u javnu knjigu. Druga hipoteza: postoji punovaan ugovor, izvren je zemljino- knjini prenos na kupca, ali je prodavac jo u posedu prodate nepokretnosti. Vlasnik je kupac nezavisno od toga da li je kupoprodajna cena ve isplaena ili nije. Trea hipoteza: postoji punovaan ugovor, nepokretnost je predata, ali nije jo dolo do zemljino- knjinog prenosa. Vlasnik je jo uvek prodavac, a kupac je samo dralac- vanknjini. Na osnovu vanknjinog odraja kupac moe po protoku odreenog vremena postati vlasnik i zahtevati da se njegovo pravo svojine upie u zemljine knjige. Moe to zahtevati i pre iteka vremena na osnovu ugovora i tim upisom stei pravo svojine. Prodavac iako je vlasnik ne moe zahtevati povraaj prodate nepokretnosti pre isteka roka za vanknjini odraj jer je predajom izvrio samo jednu ugovorenu obavezu. Ali poto je u zemljinim knjigama jo uvek vlasnik, nepokretnost moe prodati drugom licu i njega uknjiiti, tada on postaje vlasnik. Poto je postao vlasnik to drugo lice moe svojinskom tubom zahtevati predaju stvari od dotadanjeg draoca. Sticanje od nevlasnika Postoji odstupanje od principa da niko ne moe preneti vie prava nego to sam ima. Pod odreenim uslovima mogue je i sticanje svojine na osnovu ugovora sa nevlasnikom, koji nije bio ovlaen na zakljuenje ugovora o raspolaganju tuom stvari. Kod ovakvog sticanja postoje tri lica: vlasnik koji nije strana ugovornica u ugovoru o otuenju, prenosilac i pribavilac. S jedne strane, potrebno je tititi pravo svojine, a s druge, mora se voditi rauna o interesima savesnog sticaoca. Za sticanje svojine od nevlasnika potrebno je umulativno postojanje sledeih uslova: 1. stvar mora biti pokretna- o nepokretnostima postoji dokumentacija pa se sticalac moe obavestiti o tome da li je tradens zaista vlasnik nepokretnosti koju nudi na prodaju ili zamenu. O pokretnim stvarima takva dokumentacije ne postoji; 2. sticalac mora biti savestan- mora imati minimum etikih premisa. Sticalac je savestan ako je opravdano verovao da je druga ugovorna strana vlasnik, tj. da je ovlaena na zakljuenje ugovora u ime vlasnika. Svestan je kad nije znao, niti je prema prilikama mogao znati da tradens nije vlasnik, tj. da nema ovlaenje da stvar proda. Postojanje savesnosti je jedno faktiko pitanje o kojem sud zakljuuje

uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja i cenei ih po svom slobodnom sudijskom uverenju. Savesnost mora postojati sve do momenta sticanja svojine, i u vreme zakljuivanja ugovora i u vreme predaje stvari; 3. ugovor mora biti upravljen na prenos svojine, mora biti teretan i punovaan. Zahtet da ugovor bude teretan ima svoje ekonomsko objanjenje: manje e u svojim imovinskim interesima biti pogoen sticalac ija je imovina trebala da se povea, pa je to poveanje izostalo, nego vlasnik koji gubi jednu ve postojeu imovinsku vrednost, do koje je doao radom ili pravnim teretnim poslom. Ugovor mora biti punovaan isto onako kao to mora biti punovaan kod derivativnog sticanja, tj. sticanja od vlasnika, i ovde se svojina stie predajom stvari, to znai da nije potreban nikakav protok vremena, i zato se naziva trenutni obraaj. Predaja i ovde moe biti simbolina i sastojati se u predaji sprave kojom se omoguava faktika vlast na stvari. Nae dananje pravo Da bi se stekla svojna od nevlasnika u naem pravu potrebno je: 1. da je sticalac savestan, 2. da je u pitanju pokretna stvar, 3. da postoji punovaan teretan ugovor upravljen na prenos svojine, 4. da je stvar predata sticaocu. To je mogue kad je stvar nabavljena: 1. od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, 2. od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine, 3. na javnoj prodaji. Odraj- usucapio Odraj je sticanje prava svojine na osnovu dravine koja ima odreene kvalitete- uzukapione dravine, i koja je trajala zakonom odreeno vreme. Nevlasnik koji se neko vreme ponaao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vrio pravo svojine prestaje biti vlasnik. Odraj se, kao i zastarelost zasniva na ideji nevrenja prava, ali sa jednom razlikom. Poverilac zna ko mu je dunik i s te strane je uvek u mogunosti da vrenjem prava sprei zastarelost, dok vlasnik usled odraja moe izgubiti pravo svojine i kada ne zna kod koga je stvar pa je prema tome u objektivnoj nemogunosti da svoje pravo vri. Odraj je manje sankcija za indolentnost i nemar u vrenju prava, a vie ustanova u optem drutvenom interesu, on po definiciji znai pretvaranje faktikog stanja u pravno. S obzirom na kvalifikovanost dravine koja se trai odraj moe biti: redovan i vanredan. Redovan odraj Za sticanje prava svojine redovnim odrajem potrebna je kvalifikovana dravina i protok vremena. Kvalifikovana je ona dravina koja je istovremeno: zakonita svojinska, savesna i prava- nije manljiva. - Zakonita svojinska dravina- po Zakonu o svojinsko-pravnim odnosima dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine. Zakonita svojina u smislu pravila o redovnom odraju nije svka na zakonu osnovana dravina, ve je to zakonita svojinska dravina- to je dravina koja poiva na osnovu koji bi, da je prethodnik bio vlasnik, doveo do prenosa samom predajom, ili upisom u zemljine knjige bez proteka vremena. U naem pravu do sticanja prava svojine odrajem ne moe dovesti ne samo protivpravna dravina- npr. lopova, ve ni dravina koja se zasniva na pravnom osnovu za sticanje upotrebno, tj. izvedene dravine: ugovoru o uvanju, plodouivanju, zakupu... Pravni posao koji je podoban da dravinu uini zakonitom mora biti punovaan. Pravni posao ne sme biti nitav, dok ruljivost samma po sebi ne spreava da dravina bude zakonita. Sve ovo pokazuje da pravni posao koji dravinu ini zakonitom nije zakljuen sa vlasnikom. Redovan odraj je prema tome jo jedan sluaj sticanja svojine od nevlasnika, s tom osobenou to je za sticanje potreban i odreen protek vremena. - Savesna dravina- postoji kad dralac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika. Takva predstava mora sadrati uverenje da su na strani prethodnika ispunjeni svi potrebni uslovi za sticanje svojine, da ugovor na osnovu kojeg je prethodnik doao do stvari nije ni nitav, ni ruljiv, ni podloan raskidu zbog neispunjenja. Prema nekim zakonodavstvima dovoljno je da savesnost postoji u vreme sticanja dravine, tako da naknadna nesavesnost ne kodi, dok je po naem zakonu savesnost potrebna za sve vreme odraja. Savesnost se ceni po stroem kriterijumu u vreme sticanja dravine, a po blaem kriterijumu kasnije dok tee vreme potrebno za odraj. U vreme sticanja dravine dralac je nesvestan ako je znao da njegov dravinski prestupnik nije vlasnik ili je to prema prilikama morao znati, pri emu je ovo njegovo pogreno verovanje posledica grube nepanja. Pogreno verovanje da je prethodni dralac vlasnik ne ini ga nesavesnim ako je posledica obine nepanje. Ali se od draoca ne moe zahtevati da kasnije, dok tee zakonski rok za odraj, stalno proverava da li je stvar stekao od vlasnika. Dralac postaje nesavestan tek ako stvarno sazna da je stvar nabavio od nevlasnika. Dravina moe biti zakonita, a nesavesna ali i obrnuto. Onaj ko je kupio od opova uvek ima zakonitu dravinu, ali moe biti i savesna i nesavesna, to zavisi od toga da li je znao ili ne da kupuje od lopova. U sluaju univerzalne sukcesije, naslednik ima istu onakvu dravinu kakvu je imao dekujus, dok se savesnost ceni po optim pravilima- naslednik koji nije znao niti je prema prilikama mogao znati da je dekujus nevlasnik ima savesnu dravinu, bez obzira na savesnost, tj. nesavesnost dekujusove dravine. Za razliku od zakonitosti, koja mora biti dokazana, po Zakonu o svojinsko- pravnim odnosima, savesnost dravine se pretpostavlja, uzukapijent koji se poziva na odraj ne mora dokazivati savesnost svoje dravine, ve onaj ko tvrdi da je njegova dravina nesavesna, mora to dokazati. - Prava dravina- ona koja nije manljiva- da bi dovela do sticanje svojine po pravilu o redovnom odraju, dravina prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, ona drugim reima mora biti prava. Ovaj zahtev je razumljiv- ni kad je u pitanju derivativni nain sticanja manljiva dravina nema tu mo da prenosi svojinu, ve se trai predaja koja je akt volje prenosioca, a ne bilo koje ulaenje pribavioca u posed.

- Vreme potrebno za odraj- za pokretne stvari rok iznosi tri godine, a za nepokretnosti rokovi su razliiti u zavisnosti od toga da li je zemljino- knjini ili vanknjini odraj. Zemljino- knjini odraj postoji onda kada je neko upisan u zemljine knjige kao vlasnik, ali njegov zemljino- knjini prethodnik nije bio vlasnik. Prema predratnim pravnim pravilima ovakav knjini sledbenik postaje vlasnik po proteku tri godine na osnovu samog upisa. Vanknjini odraj se zasniva na vanknjinoj dravini koja nije praena i zemljino- knjinim prenosom, a mogu je kako na podruju na kojem se vode zemljine knjige, tako i tamo gde vai tapijski sistem. Na podruju za koje postoje zemljine knjige to je ona situacija kada pribavilac dri stvar na osnovu punovanog ugovora o sticanju svojine- kupoprodaja, poklon, trampa, ali nije izvren zemljino- knjini prenos. Na podruju na kojem vai tapijski sistem to je ona situacija kada je ugovor o sticanju zakljuen sa vlasnikom, ali nije izvren prenos tapija, ili je zakljuen sa nevlasnikom na ije je ime glasila tapija i izvren je prenos tapije. . Zakon o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima ne pravi razliku izmeu situacija i propisuje jedinstven desetogodinji rok: savesni i zakoniti dralac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina. Vanredan odraj Vanredan odraj se odlikuje manjom kvalifikovanou dravine, s jedne strane, i duim rokovima, s druge. Prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima: savesni dralac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo, stie pravo svojine na toj stvari odrajem protekom 10 godina, a savesni dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 20 godina. Manja kvalifikovanost se sastoji u tome to se ne trai zakonitost dravine, dovoljno je da je savesna. Savesnost ovde ima ire znaenje nego kod redovnog odraja, u smislu pravila o vanrednom odraju savestan je onaj dralac koji opravdano veruje da je vlasnik, on se nalazi u dvostrukoj zabludi- veruje da je prethodnik imao pravo svojine, i u pogledu postojanja zakonitog osnova. - Raunanje vremena- prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima vreme potrebno za odraj poinje tei onog dana kada je dralac stupio u dravinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj. Zakonski rokovi za odraj su odreeni u godinama, ali u sluaju zastoja roka moe se postaviti i pitanje raunanja vremena odraja u manjim vremenskim jedinicama. Opta pravila o raunanju rokova su u naem pravu sadrana u Zakonu o obligacionim odnosima koji postavlja sledee pravilo: rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaaja od kojeg rok poinje da tee, ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca. Rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom poslednjeg dana roka. Prvi koristan dan roka je je sutranji dan po isteku roka u koji spada dogaaj od kojeg rok poinje tei, dan u koji pada dogaaj od kojeg se rok rauna se ne uraunava u rok. Vreme tee neprekidno, nedelje i praznici se ne oduzimaju, ali ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji dan roka rauna se sledei radni dan. - Priraunavanje (akcesija) vremena odraja- u vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni i zakoniti draoci, odnosno kao savesni draoci. To je priraunavanje vremena potrebnog za odraj, koji u stvari znai da promena u linosti uzukapijenta ne izaziva prekid roka. Nikakva posebna pitanja ne iskrsavaju ako su i prethodnikova i sledbenikova dravina jednake po kvalitetu: vreme prethodnika se uraunava i to u jednostrukom iznosu, tako da je rok isti kao da do promene uzukapijenta nije ni dolo. Ako je prethodnik imao dravinu podobnu za redovan odraj- savesnu i zakonitu, drao je pokretnu stvar dve godine, sledbenik e onda posle jedne godine postati vlasnik. Ako je prethodnik ima dravinu podobnu za vanredan odraj- samo savesnu i drao je stvar 5 godina, sledbenik e postati vlasnik posle 5 godina. Prethodnikova dravina koja je podobna za redovan odraj uraunae se sledbeniku koji ima dravinu podobnu za vanredan odraj, dok obrnuto nije mogue, ovo su pravila iz francuskog prava koja kod nas nisu prihvaena jer se gubi sutina akcesije. - Prekid vremena odraja- nastupa u sledeim sluajevima: 1. kad dralac prizna da nije vlasnik, poto dravina gubi karakter svojinske dravine; 2. kad dralac sazna da nije vlasnik, poto je postao nesavesta; 3. kad tree lice postane vlasnik; 4. kad dralac izgubi dravinu; 5. kad se propie da stvar koju uzukapijent dri ne moe vie biti predmet prava svojine; 6. podizanjem tube za povraaj stvari od strane treeg protiv uzukapijenta, ukoliko tuilac uspe sa zahtevom. Dejstvo prekida je u tome to se proteklo vreme gubi, pa ako isto lice ponovo uspostavi uzukapionu dravinu na istoj stvari, poinje tei nov rok za odraj. - Zastoj vremena odraja- vreme potrebno za odraj ne tee: izmeu branih drugova, izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, izmeu tienika i organa starateljstvo, i dok ne budu poloeni rauni, izmeu dva lica koji ive u vanbranoj zajednici, dok ona postoji. Odraj takoe ne tee: protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dunosti za vreme mobilizacije ili rata, protiv lica zaposlenih u tuem domainstvu, kad se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili lan njegove porodice koji ivi sa njim, sve dok taj radni odnos traje. Vreme podobno za odraj ne tee za sve vreme za koje vlasniku nije bilo mogue zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zatitu svog prava. Uticaj uzroka zastoja moe biti dvojak: 1. ako se uzrok pojavio pre nego to je rok uopte poeo tei, odgaa se poetak roka, koji poinje tei kad taj uzrok prestane; 2. ako se uzrok zastoja pojavio poto je rok za odraj poeo tei, njegov tok se zaustavlja i vreme ne tee sve dok uzrok zastoja postoji, a kad taj uzrok prestane da postoji rok nastavlja da tee i ranije proteklo vreme se rauna.

Prirataj Lice koje od svog materijala i svojim radom izradi novu stvar stie pravo svojine na toj stvari. Ovaj nain sticanja svojine u pravu se naziva akumulacijom, a on postoji u sluaju kad je vlasnik materijala na osnovu ugovora i uz nagradu angaovao drugog da izradi novu stvar. Za razliku od akumulacije, prirataj je nastanak nove stvari od delova, tj vrednosti (materijal i rad) koji pripadaju raznim licima izmeu kojih ne postoji ugovorni odnos. Kada povraaj u preanje stanje nije mogu, mora se reiti pitanje svojine na novoj stvari to moe biti uinjeno na razne naine. Do prirataja moe doi spontano, ili usled ovekove aktivnosti, pa po tome postoji prirodni i vetaki prirataj, a u zavisnosti od toga da li je novonastala stvar pokretna ili nepokretna, postoji prirataj pokrretnih i nepokretnih stvari. Graenje na tuem zemljitu Kad neko svojim materijalom i radom podigne zgradu na tuem zemljitu, a pritom izmeu njega i vlasnika zemljita ne postoji ugovorni odnos, postoji pitanje kome e pripasti zgrada i zemljite na kojem je podignuta. Jedino mogue reenje bilo bi da se zgrada i zemljite shvate kao posebni objekti prava i da zgrada pripadne gradiocu u svojinu, a zemljite ostane u svojini dotadanjeg vlasnika, s tim to bi on imao pravo na naknadu za korienje zemljita dok zgrada postoji. Vlasnik zemljita bi bio spreen upotrebe vrednosti zemljita koja mu je esto bitna. Ovim bi se irom otvorila vrata bespravnoj gradnji na tuem zemljitu, koja je neosporno jedna nepoeljna drutvena pojava. Drugo mogue reenje bilo bi da se fizika celina zgrade i zemljita proglasi za jedinstven objekat prava na kojem gradilac i vlasnik zemljita imaju susvojinu. U savremenim pravima ovo reenje nije prihvaeno jer bi suvlasnika zajednica, s obzirom na upotrebnu vrednost zgrade, esto dovodila do nesuglasica i sporova. Tree mogue reenje sastajalo bi se u tome da se zgrada i zemljite shvate kao jedinstven objekat prava, kao jedna stvar, koja e pripasti u iskljuivu svojinu ili vlasniku zemljita ili gradiocu. Vodei pri tom rauna o raznim okolnostima koja se ocene kao relativne. Onaj kome zemljite i zgrada pripadnu u iskljuivu svojinu, dugovao bi drugoj stvari naknadu za zemljite, tj. zgradu. To je reenje koje je prihvaeno u savremenim pravnim sistemima ukljuujui tu i nae pozitivno pravo. Zakon o osnovinm svojinsko- pravnim odnosima razlikuje osnovne tri situacije. Prva je ona kada je gradilac savestan a vlasnik zemljita nesavestan, gradilac nije znao, niti je mogao znati da zida na tuem zemljitu. A vlasnik zemljita je znao za gradnju ali se nije odma usprotivio. U tom sluaju zemljite zajedno sa zgradom pripada gradiocu. Druga situacija je obrnuta, gradilac je nesavestan, a vlasnik je savestan. Ovde vlasnik zemljita ima pravo izbora jedne od tri mogunosti: 1. da mu pripadne pravo svojine na zgradi- s tim da nadoknadi vrednost zgrade; 2. da zgrada i zemljite pripadnu gradiocu- s tim da mu ovaj nadoknadi vrednost zemljita; 3. da gradilac porui zgradu i dovede zemljite u prvobitno stanje kao i da nadoknadi priinjenu tetu. Trea je ona situacija kad su savesne obe strane. Ovde je favorizovan vlasnik zemljita, zgrada postaje sastavni deo zemljita i pripada vlasniku zemljita, koji za nju duguje naknadu. A po Optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru vlasnik zemlje ima pravo da bira hoe li tu svoju vlatinu sebi zadrati i gradiocu nadoknaditi troak, ili e da mu ustupi i zemlju i zdanje im ugradilac namiri vednost zemlje. Prema Zakonu o osnovnim svojinko- pravnim odnosima ako su savesne obe strane vodi se rauna o vrednosti zgrade i zemljita, ako zgrada vredi znatno vie od zemljita, zgrada sa zemljitem pripada gradiocu koji za zemljite duguje nadoknadu vlasniku po prometnoj ceni; ako je vrednost zemljita znatno vea, sud e na zahtev vlasnika zemljita zgradu dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju nadoknadi vrednost objekta u visini prosene graevinske cene objekta u mestu u kojem se nalazi; u sluaju kad se vrednost zgrade i zemljita priblino jednake, sud e zgradu i zemljite dosuditi vlasniku zemljita ili gradiocu, vodei rauna o njihovim potrebama, a naroito o stambenim prilikama. Sejanje i saenje na tuem zemljitu Sejanje i saenje na tuem zemljitu predstavljaju sluajeve vetakog prirataja nepokretnosti. Sejanje na tuem zemljitu slino je sa graenjem na tuem zemljitu utoliko to se u oba sluaja pokretne stvari jednog lica spajaju sa nepokretnou drugog lica, ali je osobnost ovog sluaja u tome to zemljite uvek nesrazmerno vie vredi i to je veza tuih pokretnih stvari sa zemljitem privremena. Po Srbijanskom graanskom zakoniku, ako ti svojim semenom tuu njivu zaseje, plod nije tvoj, nego onoga ija je njiva, samo ako si ne znajui uinio, dobie naknadu za seme i radnju, ako si znajui i navalice uinio, gubi i seme i radnju. Osobenost saenja na tuem zemljitu je u tome to je veza koja se stvara izmeu jedne nepokretne stvari- sadnice i tue nepokretnosti dugotrajnija od one kod sejanja, zemljite ovde po pravilu viestruko vredi od tuih pokretnih stvari koje su s njim spojene. Po Srbijanskom graanskom zakoniku sadnice postaju sastavni deo zemljita ako su ve ile pustile i od tog momenta pripadaju vlasniku zemljita koji savesnom sadiocu duguje naknadu u visini vrednosti sadnica i rada, a nesavesnom ne duguje nta. Nanos Nanos postoji kad voda postepeno i neprimetno nanosi zemlju na obalu i tako poveava povrinu pribreenog zemljita. Uveana povrina pripada pribrenom vlasniku koji nije duan dati nikakvu naknadu, ak i kad bi se znalo s ije zemlje nanos dolazi. Od ovog nanosa treba razlikovati nanos otrgnutog komada zemljita. Ovaj oblik nanosa postoji kad voda odjednom otkine komad neijeg zemljita i pripoji ga zemljitu drugog vlasnika. Otkinuti komad ako se moe prepoznati ostaje u svojini ranijeg vlasnika, koji ga moe uzeti nazad, ako je mogue. Ako raniji vlasnik ne bi vrio svojinska ovlaenja u roku od godini dana otkinuti komad zemljita prelazi u svojinu vlasnika zemljita kome je pripojen.

Naputeno reno korito Promena renog toka odraava se na interese mnogih subjekata ali na razliite naine. Ranij priobalni vlasnici koji se granie sa naputenim koritom, gube preimustva koja su imala u pogledu korienja vode, a oni koji se granie sa novim vodotokom sada stiu takva praimustva, neki od njih gube deo zemljita zauzetog novim renim tokom, a neke parcele bivaju u potpunosti pretvorene u novo reno korito. Po naim predratnim pravnim pravilima naputeno korito deli se izmeu priobalnih vlasnika, koji su imali direktan izlaz na reku pre promene toka, uz prvenstveno voenje rauna o teti koju pojedini od njih trpe usled toga to su lieni upotrebe vode pod ranijim uslovima, a ako su u tom pogledu jednaki korito se deli po pravilima koja vae za deobu novog renog ostrva. U naem dananjem pravu ovo pitanje nije regulisano pozitivnim propisima, a pravni pisci, izvode razliite zakljuke. Po jednima, naputeno korito je objekat drutvene svojine; vodotoci- reno korito i rena vodasu u drutvenoj svojini, pa korito ostaje u istom svojinskom reimu i posle promene renog toka. Drugi pisci naglasak stavljaju na to da je u drutvenoj svojini vodotok kao takav, pa kad reka promeni tok nemamo vie vodotok ve novu situaciju u pogledu koje postoji pravna praznina. Pitanje svojine na renom koritu u sluaju kad reka trajno presui reeno je u naim predratim pravnim pravilima na isti nain kao i u sluaju promene renog toka, dok je u naem dananjem pravu ovakvo reno korito objekt drutvene svojine. Sjedinjavanje (spajanje i smea) Sjedinjavanje postoji kada se pokretne stvari raznih vlasnika koji se ne nalaze u ugovornom odnosu tako spoje ili pomeaju da od njih nastane nova stvar a moe imati oblik spajanja ili smee. Spajanje je onaj sluaj u kojem elementi iz kojih je nastala nova stvar nisu izgubili svoju individualnost tako da se mogu raspoznati, pti tom, to mogu biti delovi koji imaju razliite funkcionalne uloge u okviru celine. Smea postoji kad sjedinjeni delovi gube individualnost, tako da se ne mogu raspoznati u okviru nove celine. Kad je u pitanju svojina na dobijenoj stvari, nije od znaaja, bitno je da li je fizika veza izmeu njih takva da je mogu povraaj u preanje stanje ili je to nemogue. Ako se sjedinjeni delovi mogu razdvojiti bez znatnijih oteenja, tj trokova, svakom se vraa njegov deo, ili odgovarajua koliina. Kad su stvari koje pripadaju razliitim vlasnicima tako spojene ili pomeane da se vie ne mogu razdvojiti bez znatne tete ili bez nesrazmernih trokova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadanjih vlasnika i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili meanja. Ako je jedna strana savesna, a druga nesavesna, onda po Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima, savesna strana ima izbor izmeu dve mogunosti: ili da joj nova stvar pripadne u iskljuivu svojinu, s tim da drugoj stvri nadoknadi vrednost njene stvari, ili da stvar pripadne nesavesnoj strani, a da ona svesnoj nadoknadi vrednost njene stvari. Ako od dveju sjedinjenih stvari jedna ima neznatnu vrednost, onda nova stvar pripada u iskljuivu svojinu, vlasniku druge stvari- ija je vrednost dominantna, bez obzira na savesnost jedne i druge strane, vlasnik nove stvari duan je da drugoj strani naknadi vrednost njene stvari. Vlasnici sjedinjenih stvari postaju suvlasnici nove stvari srazmerno vrednosti njihovih prvobitnih stvari. Ovakva suvlasnika zajednica moe biti razvrgnuta voljom suvlasnika, a ako se ne postigne sporazum primenjuju se posebna pravila za iju su primenu relevantna dva kriterijuma: kriterijum savesnosti i kriterijum vrednosti. Kriterijum savesnosti je primaran i on se primenjuje ako je jedna strana savesna a druga nesavesna, onda savesna strana ima dve mogunosti. Ako su obe strae savesne onda se primenjuje kriterijum vrednosti, strana ija je prvobitna stvar vee vrednsoti ima pravo izbora izmeu jedne od dve mogunosti. Prerada- specifikacija Prerada postoji kad neko od tueg materijala napravi novu stvar, a izmeu preraivaa- tvorca nove stvari i vlasnika materijala- preraene stvari ne postoji ugovorni odnos. Prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima, ako je neko od tueg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada vea od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake nastaje susvojina. Odvjanje plodova i rojenje pela Do odvajanja plodovi su sastavni delovi plodonosne stvari i kao takvi pripadaju njenom vlasniku. Odvajanjem od matice stvari plod postaje samostalna stvar i tu nastaje novo pravo svojine, koje za svoj bjekat ima odvojeni plod i ono pripada vlasniku glavne stvari. Ovakvo pravno dejstvo nastaje bez obzira kako je dolo do odvajanja plodova: spontano, radnjom vlasnika glavne stvari ili radnjom treeg. Od pravila da odvojeni plodovi pripadaju vlasniku postoje dva izuzetka: 1. ako na plodonosnoj stvari postoji plodouivanje ili zakup, plodovi pripadaju plodouivaocu, on stie pravo svojine na plodovima odvajanjem; 2. savestan dralac stie svojinu na plodovima odvajanjem, te ih u sluaju tube za povraaj glavne stvari nije duan vratiti, savestan dralac postaje nesavestan od trenutka kad mu je tuba dostavljena, ali vlasnik stvari moe dokazivati da je dralac postao nesavestan i pre toga. Roj pela koji je napustio konicu i dalje pripada dotadanjem vlasniku koji ima pravo da ga u zakonom odreenom roku vija, ako propusti rok ili odustane gubi pravo svojine. Takav roj postaje niija stvar i svako ga moe zauzeti po pravilima okupacije. Dok se po naem zakonu smatra da roj pela postaje niiji ako vlasnik ne preuzme gonjenje u roku od 24 sata, ili odustane od gonjenja, ili u toku gonjenja izgubi roj iz vida. Ako vlasnik pronae svoj roj a nema mogunosti da ga odmah uhvati, on ga moe obeleiti kao svoj, posle ega niko nema pravo da ga prisvoji. Po proteku roka u sluaju da se roj nastani u drugu konicu postaju svojina vlasnika konice. Kad se odbegli rojevi razliitih vlansika udrue , njihovi vlasnici postaju suvlasnici nastalog ujedinjenja.

Okupacija- occupatio Okupacija je zasnivanje svojine na niijim stvarima- res nullius, koje se vri uzimanjem ovih stvari u dravinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina. U naem predratnom pravu znaaj ovog naina sticanja svojine bio je vei, jer je i pojam niijih stvari bio iri. Kao niije stvari smatrani su divlja u umi, ribe, koljke i rakovi u javnim vodama, tj. sav nepripitomljeni ivotinjski svet u slobodnoj prirodi. U naem dananjem pravu ove stvari su u drutvenoj svojini i na njima se pravo svojine stie lovom, tj ribolovom na osnovu administrativne dozvole, a pojam niijih stvari praktino je ogranien na naputene stvari. Zakon poekad odreuje da okupaciju pojedinih stvari mogu vriti samo za to ovlaena fizika i pravna lica. Nalaz izgubljene stvari Izgubljena je ona pokretna stvar koja je iz vlasti sopstvenika ili draoca sluajno izala tako da on vie ne zna gde se ona tano nalazi. Od ovako definisanog pojma izgubljene stvari treba razlikovati stvar koja je vlasniku oduzeta na osnovu zakonskog ovlaenja, kao i stvar koja mu je oduzeta silom, potajno ili prevarom. Od izgubljene stvari takoe treba razlikovati zaturenu stvar, tj. stvar koja se i dalje nalazi u vlasti sopstvenika ali on ne zna gde je. Od izgubljene stvari treba razlikovati i derelinkviranu stvar, tj. stvar ijeg se prava svojine vlasnik odrekao i koja vie nije ni u njegovoj dravini. Po naim predratnim pravnim pravilima nalaz izgubljene stvari mogao se pojaviti kao nain sticanja svojine: po proteku odreenog roka ako su preduzete potrebne mere da se vlasnik pronae, savesni nalaza je na naenoj stvari stekao pravo svojine. Po optem imovinskom Zakoniku za Crnu Goru ako se izgubilac ne javi u zakonskom roku, naena stvar ostaje bez vlasnika i naalac sam ima pravo da je sam pronae. Vanost ovih pravila prestala je posle rata donoenjem Uputstva vlade FNRJ o postupanju sa naenim stvarima od 1949., kojim su regulisana pravna pitanja u vezi sa nalazom stvari. Po ovom Uputstvu, stvar po proteku odreenog roka u kojem nije bilo mogue pronai vlasnika prelazi u drutvenu svojinu, a savesnom nalazau pripada nagrada u iznosu od 15% od vrednosti stvari. Nalaz skrivenog blaga- sokrovite Pod blagom podrazumevaju se novac, zlato, srebro, drago kamenje i stvari izraene od plemenitih metala ili dragog kamenja koje su skrivene leale tako dugo da se njihov preanji vlasnik ne moe vie doznati. Blago sainjavaju samo dragocenosti. Po Srbijanskom i Austrijskom graanskom zakoniku naeno blago deli se na tri ravna dela, od kojih jedan pripada dravi, drugi nalazau, a trei vlasniku nepokretnosti u kojoj je blago naeno. Naa sudska praksa ne primenjuje ova pravna pravila, a pozitivnih propisa o nalazu blaga jo nema. Postoji Uputstva Vlade FNRJ o postupanju sa naenim stvarima od 1949. , kojim su regulisana pravna pitanja u vezi sa nalazom stvari i po kojem nalazau sleduje nalazaka nagrada. Ovakva pravna neizvesnost deluje na nalazae i ne podstie ih da naeno blago prijavljuju, to nije u optem interesu. Prema Nacrtu zakona o pravu svojine i drugim stvarnim pravima Srbije nalaza ima pravo na nagradu u visini jedne etvrtine blaga. Ukoliko je naeno blago velike vrednosti, nagrada se s obzirom na okolnosti sluaja smanjuje, ali ni u tom sluaju ne moe biti manja od 8% vrednosti stvari. Eksproprijacija Eksproprijacija je prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u drutvenu svojinu u optem interesu i uz naknadu. Nepokretnost se moe eksproprorisati kad je to potrebno radi izgradnje privrednih, stambenih, komunalnih, zdravstvenih, prosvetnih, kulturnih i drugih objekata od opteg interesa. Za eksproprisanu nepokretnost daje se naknada i to po pravilu u novcu, a po sporazumu stranaka i u vidu druge nepokretnosti, u kom sluaju se eksproprijacija javlja ne samo kao nain prestanka svojine, ve i kao nain sticanja prava svojine. Arondacija Arondacija- zaokruivanje je oduzimanje zemljita u privatnoj svojini- enklava i poluenklava, i njihovo pripajanje zemljitu u drutvenoj svojini da bi se ovo zaokruilo, uz davanje naknade u drugom zemljitu ili novcu. U zavisnosti od toga da li se naknada daje u novcu ili u drugom zemljitu arondacija je ili nain prestanka svojine ili istovremeno i nain prestanka i nain sticanja svojine. Komasacija Komasacija- grupisanje zemljita sastoji se u tome to se na odreenom podruju iz postojeih, manje ili vie sitnih i nepravilnih parcela, formira jedna opta masa koja se zatim u vidu manjeg broja ali veih i pravilnijih parcela deli istim vlasnicima. Komasacija je prema tome i nain prestanka i nain sticanja svojine. Pri raspodeli zemljita iz komasacione mase vodi se rauna da svaki uesnih komasacije dobije to bolje zaokrueno zemljite. Ukoliko je zemljite dobijeno iz komasacione mase vee ili manje vrednosti od onog unetog u komasacionu masu razlika se isplauje ili uplauje u novcu. Sticanje na osnovu propisa o lovu i ribolovu Na divljai u slobodnoj prirodi, ribama i drugim vodenim ivotinjama u javnim vodama, kao i morskom bilju, pravo svojine stie se lovom, ribolovom ili branjem pod uslovima propisanim zakonom i na osnovu administrativne dozvole koju je izdao nadleni dravni organ. Bespravnim prisvajanjem ovih stvari stie se samo dravina, i to nezakonita i nesavesna. Derivativni i originarni naini sticanja svojine Postoji tri karakteristike kriterijuma za razliovanje na derivativno i originarno sticanje. Prema prvoj karakteristici, derivativno sticanje je ono kod kojeg sticalac izvodi svoje pravo iz prava svog prethodnika, gde pravo prethodnika prelazi na sledbenika. Kod originarnog sticaja prava svojine se ne izvodi iz prava prethodnika

ve se zasniva novo pravo. Po drugoj karakteristici, kod originarnog sticanja izmeu prava prethodnog i novog vlasnika prekinut je pravni kontinuitet, a kod derivativnog prethodni vlasnik prenosi svojinu kakvu ima, sa teretima i ogranienjima. Kod derivativnog sticanja vai princip da niko ne moe preneti na drugog vie prava nego to sam ima. Prema treoj karakteristici kod derivativnog sticanja postoje dva momenta: pravni osnoviustus titulus i nain sticanja- modus acquirendi. Neki pisci pravni osnov ograniavaju na pravni posao, dok drugi tu ubrajaju i zakonsko nasleivanje, sudske odluke, administrativni akt, nareenje zakona. Nain sticanja je razliit i zavisi od vrste stvari: za nepokretnosti to je upis u zemljine knjige, odnosno prenos tapije , a za pokretne predaja stvari. Prestanak prava svojine U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadanjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog ivota, svi naini prestanka prava svojine dele se na relativne i apsolutne. Relativni naini prestanka su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, tako da pravo prestaje samo za dotadanjeg imaoca, to moe biti u skladu sa njegovom voljom- prodaja, poklon, trampa, ili nezavisno od njegove volje- odraj, sticanje od nevlasnika. Apsolutni prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog ivota. Tako je u slua kada stvar postane res nulius, ili propadne ili izgubi svoju individualnost. Pravo svojine moe prestati odricanjem vlasnika od prava svojine i takva izjava se zove derelikcija. U naem pravu pravna dejstva derelikcije razliita su u zavisnosti od toga d li je stvar pokretna ili nepokretna. Derelnkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu svojinu, a derelinkvirana pokretna stvar postaje res nullius i na njoj svako moe zasnovati pravo svojine okupacijom. Vlasnik se moe odrei prava svojine na nepokretnosti ako na njoj nema tereta, osim stvarnih slubenosti. Izjava o odricanju daje se optinskom organu uprave nadlenom za imovinsko- pravne poslove i to usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od nadlenog organa. Pravo svojine se ne moe izgubiti zastarelou: pravo svojine ne moe prestati zato to ga vlasnik ne vri sve dok se stvar nalazi kod njega, a ne moe prestati ni na osnovu same injenice da neko trei dri stvar i ponaa se kao vlasnik, ma koliko dugo trajalo to stanje. Tek ako su ispunjeni uslovi za sticanje od nevlasnika ili odrajem, trei e postati vlasnik, to e nuno znaiti i prestanak svojine dotadanjeg vlasnika. Zatita svojine- svojinske tube Postoje svojinske tube za povraaj stavri i svojinske tube protiv smetanja svojine. Ove tube nazivaju se petitornim a sporovi koji se njima pokreu nazivaju se petitornim sporovima i u njima se raspravljaju pravna pitanja: pitanje prava svojine, pitanje jaeg pravnog osnova dravine, pitanje postojanja prava na osnovu kojeg se preuzimaju radnje koje tuilac kvalifikuje kao nedozvoljeno smetanje. Reivindikaciona tuba- actio rei vindicatio Reivindikaciona tuba je tuba vlasnika za povraaj stvari protiv draoca kod kojeg se stvar nalazi. Da bi uspeo sa svojim tubenim zahtevom tuilac mora dokazati da je vlasnik to praktino znai da mora dokazati injenice na osnovu kojih je stekao pravo svojine. Vlasnik koji se poziva na redovan odraj mora dokazati da je kroz odreeno vreme imao zakonitu dravinu, dok savesnost ne mora dokazivati jer se pretpostavlja. Onaj ko se poziva na derivativno sticanje mora dokazati postojanje punovanog osnova i naina sticanja, kao i to da je prethodnik imao pravo svojine, a ako je i pethodnik stekao od vlasnika, mora dokazati da je i prethodnikov prethodnik bio vlasnik, sve do onaga ko je stekao odrajem ili nekim drugim originarnim putem. Tekoe dokazivanja da je i pethodnik bio vlasnik uinile su da se ovo dokazivanje prava svojine zvalo probatio diabolica- avoljsko dokazivanje. Stvari su dosta olakane time to je za dokaz prava svojine na nepokretnosti dovoljno podneti izvod iz zemljinih knjiga ili tapija. Tuilac treba da dokae da je postao vlasnik, a ne mora dokazivati da je ostao vlasnik. Reindikovati se mogu samo individualno odreene stvari, to se ne da razlikovati, ne moe se kao svoje ni traiti, a oteenom u tom sluaju stoji na raspolaganju tuba za naknadu tete. Ali je poloaj vlasnika koji zatitu svojih interesa ostvaruje tubom za naknadu tete manje povoljan, poto ova tuba zastareva, bez obzira da li se naknada daje u novcu ili naturi. Protiv reivindikacione tube tueni moe isticati prigovore koji po svojoj prirodi mogu biti peremptorni, njima se zahtev potpuno i trajno onemoguuje, i dilatorni- kad samo odlae dejstvo zahteva. Peremptorni su bili ovi: 1. da je tueni stekao svojinu posle tuioca, odrajem- exceptio posterioris dominii; 2. da je tuilac u svoje ime prodao i predao tuu stvar, ali je kasnije postao vlasnik te stvari; 3. exceptio reivenditae et traditae- prigovor da je tueni prodao i predao stvar iako tuenik nije postao vlasnik. Dilatorni prigovori bili bi ovi: 1. da tueni dri stvar po nekom obligacionom odnosu izmeu njega i tuioca; 2. da stvar dri kao imalac nekog stvarnog prava na tuoj stvari, pri emu je bez znaaja da li je do nastanka ovakvog prava dolo na osnovu pravnog posla sa tuioce- vlasnikom ili originarnim putem. Tueni koji je izgubio reivindikacioni spor duan je predati stvar tuiocu, i to u onom mestu gde se stvar nalazi, vlasnik je duan da po svoju stvar doe i odnese je. Dralac koji je izgubio reivindikacioni spor nema pravo da od tuioca kome stvar vraa da trai nakadu onoga to je za nju platio, ve se za naplatu toga mora obratiti treem kome je za tu stvar platio. Savesni dralac nije duan da plati naknadu za korienje stvari, niti odgovara za pogoranje ili propast stvari koje su nastali za vreme njegovog savesnog dranja. On zadrava odvojene a jo nepotroene plodove i ne duguje naknadu za potroene, proputene ni otuene plodove, njegova obaveza je u tome da preda stvar vlasniku sa plodovima koji nisu ubrani, u trenutku dostavljanja tube jer od tog trenutka postaje nesavestan. Nesavestan dralac duan je da preda vlasniku stvari sve plodove koji su se kod njega zatekli i da nadoknadi vrednost ubranih plodova koje je potroio, otuio ili unitio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere. On je duan da nadoknadi tetu nastalu pogoranjem ili propau stvari,

osim ako bi ta teta nastala i kad bi se stvar nalazila kod vlasnika. U pogledu prava draoca da od vlasnika kome vraa stvar zahteva nadoknadu trokova koje je imao oko stvari, Zakon o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima pravi razliku izmeu savesnog i nesavesnog draoca, s jedne strane, i razliku izmeu nunih, korisnih i luksuznih trokova, s druge strane. Nuni trokovi su oni koji su neophodni za ouvanje sutine stvari, tako da bi njih preuzeo i sam vlasnik da se stvar nalazila kod njega- trokovi tekueg i investicionog odravanja, popravke stvari. Korisni trokovi su oni kojima se uveava vrednost stvari, npr trokovi isuivanja movarnog zemljita, uvoenje etanog grejanja u stanu. Luksuzni trokovi su oni koji su uinjeni samo radi zadovoljstva i ulepavanja, njih vlasnik ne bi uinio da se stvar nalazila kod njega. Savesni dralac ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, ukoliko nisu pokriveni koristima koje je imao od stvari, dok pravo na naknadu luksuznih trokova nema. Ako se ono to je uinjeno radi zadovoljstva ili ulepavanja stvari moe od nje odvojiti bez oteenja, savestan dralac ima pravo da to odvoji i zadri za sebe. On takoe ima pravo da zadri stvar dok mu se ne naknadi iznos nunih i korisnih trokova koje je imao. Nesavestan dralac ima pravo na naknadu nunih trokova, a pravo na naknadu korisnih trokova samo ako su korisni lino za vlasnika, dok na luksuzne trokove nema. Rekli smo ve da savestan dralac postaje nesavestan od trenutka kad mu je tuba dostavljena, ali vlasnik moe dokazivati da je savestan dralac postao nesavestan i pre toga. Publicijanska tuba- actio publiciana Actio publiciana je tuba za povraaj stvari, koju podie bivi uzukapioni dralac protiv sadanjeg draoca. Ona je sredstvo za zatitu draoca stvari koji bi da nije lien dravine stvari, stekao svojinu. Cilj tube je povraaj stvari- glavne stvari i plodove i u tom pogledu nema razlike izmeu ove i reivindikacione tube. Razlika je u osnovu: dok kod reivindikacione tube tuilac mora dokazati pravo svojine, u sporu koji se pokree u publicijanskom tubom, tuilac se poziva na svoju dravinu podobnu za redovan odraj, pri emu mora dokazati da mu je dravina zakonita dok se savesnost pretpostavlja te je ne mora dokazivati. Savesnost treba da postoji za sve vreme dok je tuilac imao dravinu, jer tuilac ne dokazuje da je prethodnik bio vlasnik, jer kad bi i to dokazao on bi dokazao svoje pravo svojine i mogao bi podii reivindikacionu tubu. Tueni je dralac. Tuba je neefikasna i tuilac ne moe izdejstvovati povraaj stvari ako je tueni vlasnik ni ako ima dravinu koja je po kvalifikovanosti i kvalitetu bolja od tuioeve ili bar jednaka sa njom. Ako je od dve dravine jedna podobna za redovan odraj- savesna i zakonita, a druga nije, spor dobija ona strana ija je dravina podobna za redovan odraj. Tuilac e dobiti spor ako je njegova dravina podobna za redovan odraj i zasniva se na teretnom pravnom poslu, a tuenikova takoe podobna za redovan odraj ili se zasniva na dobroinom pravnom poslu, i obrnuto. Ako su obe dravine podobne za redovan odraj i zasnivaju se na teretnom poslu ili se obe zasnivaju na dobroinom pravnom poslu, spor dobija tueni jer se stvar nalazi kod njega. Ako je jedna dravina podobna za vanredan odraj a druga ni za jedan, pobedie strana ija je dravina podobna za vanredan odraj. Ako su i jedna i druga podobne za vanredan odraj, pobedie ona koja se zasniva na teretnom poslu, a ako su i po tome jednake stvar e se dosuditi tuenom. Ako su i tuioeva i tuenikova dravina nesavesne pobedie ona koja se zasniva na teretnom poslu, a ako su obe iste onda tuenom. Tuba zbog smetanja, tj. uznemiravanja- actio negatoria Ovom tubom vlasnik- dralac trai zatitu od uznemiravanja koja se ne sastoji u oduzimanju stvari. Uznemiravanje se moe vriti na dva naina: 1. preduzimanjem akata upotrebe tuioeve stvari i uopte akata uticaja na stvar, kojima se ne onemoguava niti suava upotreba stvari od strane vlasnika; 2. preduzimanjem akata kojima se vlasnik onemoguava da svoju stvar upotrebljava u ranijem obimu ili mu se upotreba oteava. Uznemiravanje treba da ima trajan karakter a to znai: 1. ili da je tuenikovim postupkom zasnovano trajno stanje; 2. ili da se postupak koji znai uznemiravanje ponavlja; 3. ili da se prema prilikama osnovano moe oekivati da e se uznemiravanje ponoviti. Negatorna tuba titi vlasnika od neega to traje ili se moe ponoviti, a ne titi ga od neega to je bilo pa prolo. U sporu koji se pokree negatornom tubom stvar se nalazi kod tuioca, aktivno legitimisan je dralac stvari. Pasivno legitimisan je onaj ko vri uznemiravanje, onaj po ijem nalogu se vri uznemiravanje, kao i onaj u iju korist je bez njegovog naloga vreno uznemiravanje a kasnije je to odobrio. Tueni moe imenovati onog po ijem nalogu je vrio uznemiravanje i pozvati ga da zauzme njegovo mesto u parnici. Tubom se zahteva povraaj u preanje stanje, obustava ponaanje kojim se vri uznemiravanje, kao i zabrana daljeg uznemiravanja. U sluaju prekomernih imisija, vlasnik moe zahtevati preduzimanje odgovarajuih tehnikih mera kojima se imisije svode na meru do koje se moraju podnositi. Uspostavu ranijeg stanja vri tueni o svom troku, a ako ne postupi po presudi, sud e ovlastiti tuioca da potrebne radnje preuzme sam ili preko treeg ali na troak tuenog. Ukoliko posle usvajanja tubenog zahteva tueni ponovi uznemiravanje sud e mu u izvrnom postupku na osnovu ve donete presude izrei kaznu, a ako se i posle tog uznemiravanja nastavi izrei e mu novu kaznu u poveanom iznosu. Da bi uspeo sa svojim tubenim zahtevom tuilac mora dokazati da je dralac i da postoji uznemiravanje, on ne mora dokazivati svoje pravo svojine, tj. svoju uzukapionu dravinu, jer u tom pogledu postoji zakonska pretpostavka. Tuilac nije duan dokazivati da tueni nema pravo da preduzima radnje koe za njega znae uznemiravanje, ve je obrnutotueni koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo na preduzimanje radnje koje tuilac kvalifikuje kao smetanje, pravo svojine je najira pravna vlast koju zakon priznaje na nekoj stvari, pa se ogranenja ne pretpostavljaju ve moraju biti dokazana.

Susvojina- pravo svojine sa vie subjekata Susvojina postoji kad dva ili vie lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom udelu. Postoji samo jedno pravo svojine, svi suvlasnici zajedno imaju, u odnosu na trea lica, onoliko prava koliko bi imao jedan iskljuivi sopstvenik na toj stvari. Otuda je pravo svakog pojedinog suvlasnika nuno manje od prava sopstvenika jer je ogranieno pravima koja imaju ostali suvlasnici. Suvlasnik ima pravo na udeo u celini koju predstavlja pravo svojine. Udeo nije materijali deo stvari, jer se pravo suvlasnika odnosi na celu stvar i prodire u svaki njen molekul. Suvlasniki udeo oznaava alikvotni deo celine, a moe biti izraen u razlomku, procentualno ili u decimalama. Susvojina moe dovesti do neslaganj i sporova meu suvlasnicima. Suvlasnicima je bilo omogueno da izau iz zajednice tako to su mogli zahtevati da se izvri deoba. Za tu svrhu bile su predviene dve tube: sctio familiae erciscundae u sluajevima kad je susvojina nastajala nasleem, i actio communi dividundo u ostalim sluajevima. Za obe tube primenjivan je laki i bri postupak u kome nije bilo tekog i strogog formalizma. Pravni poloaj suvlasnika U pravnoj teoriji preovlauje shvatanje da je meu suvlasnicima podeljeno pravo svojine, a ne sama stvar. Prema drugim miljenjima kod susvojine je podeljeno vrenje prava svojine. U svakom sluaju pravo svojine podeljeno je prema obimu, ane po pojedinim ovlaenjima, npr jedan suvlasnik ne moe imati ovlaenja da stvar upotrebljava, a drugi ovlaenje da njome raspolae. Podela prava svojine prema obimu znai da svaki suvlasnik ima, odreeni deo prava svojine na itavoj stvari. Kod susvojine moemo razlikovati pravo suvlasnika na udeo i pravo suvlasnika na samoj stvari. Svaki suvlasnik ima individualno pravo na svoj udeo, ali istovremeno postoji suvlasnika zajednica na toj stvari, tako da nijedan od njih ne moe preduzimati ni materijalne akte ni pravne poslove u odnosu na stvar bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Pravo suvlasnika na udeo Suvlasnik je sopstvenik udela, pretpostavlja se da su suvlasniki udeli jednaki. Pretpostavka je oboriva i svaki suvlasnik moe tvrditi da su udeli drugaije odreeni, ali u tom sluaju teret dokazivanja pada na njega. Suvlasnik moe raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Ovo pravilo je prihvaeno u naem pozitivnom pravu. Raspolaganje obuhvata mogunost otuenja i optereenja udela. Suvlasnik moe prodati svoj udeo ili ga pokloniti. On takoe moe konstituisati na svom udelu sva stvarna prava koja ne diraju u stvar, ve su uperena na vrednost ili na plodove koje stvar daje. Suvlasnik moe opteretiti stvar hipotekom, moe konstituisati pravo plodouivanja ili upotrebe, kao i realne terete, ali ne moe konstituisati stvarne slubenosti. Suvlasnik pokretne stvari moe konstituisati zalono pravo na svom udelu. Pravo pree kupovine suvlasnika Kad suvlasnik neke nepokretnosti prodaje svoj udeo, ostali suvlasnici, prema jedno shvatanju, koje bi trebalo prihvatiti i za na pravni sistem, imaju pravo pree kupovine po samom zakonu. U Zakonu o osnovnim svojinskopravnim odnosima reeno je da suvlasnici imaju pravo pree kupovine suvlasnikog udela samo ako je to odreeno zakonom. Pravni poloaj suvlasnika u odnosu na celu stvar Suvlasnik ima pravo da raspolae svojim udelom. To samostalno i individualno pravo ima samo na alikvotnom delu prava svojine. Ako suvlasnik proda svoju treinu, kupac nee stei pravo na realnom delu stvari, on e samo stupiti na mesto suvlasnika, prodavca. Suvlasnik ne moe otuiti realni deo stavri niti moe samostalno preuzimati materijalne akte u odnosu na stvar bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Kad je re o preduzimanju poslova koji se odnose na celu stvar, onda svi suvlasnici ine zajednicu. Svaki suvlasnik moe vriti svoja ovlaenja u odnosu na stvar samo uz saglasnost ostalih suvlasnika. Ali to ne znai da je u svim sluajevima potrebna jednoglasnost. Zavisno od vanosti posla koji se preuzima, nekad se trai saglasnost svih suvlasnika, a nekad samo veine. Dravina stvari Suvlasnik ima pravo na dravinu stvari, kao i ostali suvlasnici. Nijedan od njih ne moe imati iskljuivu dravinu stvari, svi suvlasnici zajedno imaju sudravinu na stavri. Mogu drati stvar na razne naine: zajedniki- tri studenta kupe televizor i u zajednikoj sobi ga gledaju; moe jedan suvlasnik stanovati u kui i drati kuu za sebe i u isto vreme i za ostale suvlasnike; mogu sukcesivno drati stvar- deset dana jedan upotrebljava auto, deset drugi; suvlasnici mogu izdati stvar u zakup i drati je podsredstvom zakupca. Bitno je da suvlasnik ima mogunost da obavlja faktiku vlast na stvari, makar to bilo i posednim putem. Ako ga u tome ometaju trea lica ili ostali suvlasnici, suvlasnik ima pravo na dravinsku- posesornu zatitu. On ima pravo da podnese dravinsku tubu za povraaj dravine, bez obzira na to da li mu je tree lice oduzelo dravinu ili su ga suvlasnici iskljuili iz mogunosti da dri stvar. Suvlasnik uiva posesornu zatitu i u sluajevima smetanja suvlasnik ima pravo da podnese tubu zbog smetanja dravine, kad smetanje dolazi od strane treih lica, kao i kad dolazi od strane drugih suvlasnika. Upotreba stvari Svaki suvlasnik ima pravo na upotrebu stvari, ali je duan da potuje isto pravo drugih suvlasnika. On moe upotrebljavati stvar samo u onoj meri u kojoj ne povreuje prava ostalih suvlasnika. U zakonodavstvu se kae da suvlasnik ima pravo da stvar upotrebljava srazmerno udelu koji ima na toj stvari. Ako je platio treinu auta moe ga voziti 10 dana u mesecu ili 4 meseca godinje. To e vaiti kad se korisna svojstva stvari upotrebom iscrpljuju pa je potrebno ograniiti pravo suvlasnika na upotrebu, vodei rauna o njegovom udelu. Ima sluajeva u kojima se upotrebom ne iscrpljuju korisna svojstva stvari i tad nije neophodno da se suvlasniku ogranii upotreba u srazmeri udela, nego u onoj meri u kojoj ne povreuje prava ostalih suvlasnika. Suvlasnik moe prolaziti putem koji postoji na suvlasnikom zemljitu onoliko puta koliko mu je potrebno. On moe vaditi vodu iz suvlasnikog bunara onoliko

koliko hoe , a ne onoliko koliko iznosi njegov de. Plodovi i ostali prihodi od stvari pripadaju suvlasnicima srazmerno veliini njihovih udela. Suvlasnik ima pravo na onoliko plodova koliko je obim njegovog udela. Kad je re o upotrebi, suvlasnik ne mora uvek vriti svoje pravo srazmerno svom udelu. Kod pribiranja plodova situacija je drugaija, tu se pravilo o srazmernom korienju primenjuje u svakom sluaju. Suvlasnik je duan da uestvuje u snoenju trokova upotrebe, upravljanja, odravanja i ouvanja stvari srazmerno veliini svog udela. Upravljanje stvarju Suvlasnik, zajedno sa ostalim suvlasnicima ima pravo da upravlja stvarju. Upravljanje suvlasnikom stvarju oznaava donoenje odluka o upotrebi stvari, odravanju i ouvanju, unapreenju, poboljanju. Ono je obuhvaeno sopstvenikovim ovlaenjima da stvar upotrebljava, pribira plodove i raspolae stvarju. Suvlasnik ima prava da raspolae sa stvarju zajedno sa suvlasnicima, upravljanje znai preuzimanje poslova koji su u interesu svih. Ali zajedno ne znai uvek jednoglasno. Nije neophodno da suvlasnik neposredno uestvuje u preduzimanju svakog pojedinanog akta upravljanja, niti je za svaki akt neophodna saglasnost svih suvlasnika. U tom pogledu sve akte upravljanja moemo podeliti na poslove redovnog upravljanja i na poslove koji prelaze taj okvir. Redovno upravljanje Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika iji udeli ine vie od polovine vrednosti stvari. Da bi se mogao preuzeti neki posao u okvirima redovnog upravljanja potrebna je odluka veine. Ali u ovom veine se ne rauna po broju lica nego po veliini udela. Ako veine nema posao se ne moe preuzeti, a suvlasnik koji smatra da je to neophodno za redovno odravanje stvari moe zahtevati da o preuzimanju posla odlui sud. Nije lako odrediti koje poslove obuhvata redovno upravljanje kod susvojine. Redovno upravljanje obuhvata poslove koji su potrebni za odravanje i ouvanje stvari. To su opravke koje slue odravanju stvari, zasejavanje i ponjevanje, uvanje stvari, uplata trokova koji se moraju platiti. Uzima se da su poslovi redovnog upravljanja i ubiranje plodova, davanje stvari u zakup, isplata nunih trokova. Ovi poslovi poinju prepravkama koje su nune za ouvanje stvari i oteu se do zakljuenja ugovora o zakupu to moe imati posledice za sve, i za te poslove potrebna je saglasnost veine. Ima poslova koje suvlasnik moe preuzeti sam bez saglasnosti ostalih, to je u sluaju potrebe da se preuzmu hitne mere da bi se stvar sauvala od tete. Isto je tako ovlaen da preuzme poslove koji su neophodni za odravanje i ouvanje sutine stvari. Poslovi koji prelaze okvire redovnog upravljanja Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja- otuivanje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih slubenosti, vee popravke itd., potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Ako se ma i jedan suvlasnik protivi izvrenju posla, odluka se ne moe doneti i ovakav posao se ne moe preduzeti. Postoje dve grupe, u prvu ulaze poslovi koji jo uvek imaju obeleja upravljanja, ali prelaye granice redovnog upravljanja, u drugu grupu ulaze poslovi koji ne znae upravljanje nego raspolaganje stvarju. U prvoj grupi se nalaze poslovi kojima se menja kultura zemljita ili nain korienja, radovi kojima se obnavlja ili transformie stvar radi poveanja vrednosti. U uporednom pravu za ovakve poslove trai se veina ili jednoglasnost. Posebno mesto u prvoj grupi ima ugovor o zakupu. On dobija veliki znaaj i za njegovo zakljuenje potrebna je jednoglasnost. Saglasnost svih suvlasnika potrebna je za preuzimanje poslova faktikog i pravnog raspolaganja celom stvarju. Tako je jednoglasnost potrebna za odluku o promeni namene stvari, za otuenje stvari ili za konstituisanje stvarnih slubenosti, plodouivanja i ostalih linih slubenosti. Sticanje susvojine na osnovu ugovora Susvojina moe nastati na osnovu ugovora o kupovini i prodaji, razmeni, poklonu itd. Mogue je da dva ili vie lica kupe stvar zajedno tako to e svako uloiti deo ukupne sume novca i na osnovu toga stei udeo u pravu svojine na stvari. Suvlasnik se moe postati i na osnovu kupovine suvlasnikog udela- ali susvojina u tom sluaju ne nestaje, nego se nastavlja do tada postojei suvlasniki odnos, a samo se menja linost suvlasnika. U svim navedenim sluajevima za pribavljanje susvojine nije dovoljan ugovor, potreban je i nain sticanja. Za pokretne stvari to je sticanje sudravine ,a za nepokretne upis u zemljine knjige. Ugovor o ortakluku Susvojina moe nastati i na osnovu ugovora o ortakluku kada dva ili vie lica ulaui sredstva i rad zajedniki podiu zgradu, tako da svaki od njih stie pravo na udeo na celoj zgradi. Za punovanost ugovora o ortakluku, zahteva se pismena forma. Ugovor koji nije zakljuen u pismenoj formi ne proizvodi pravna dejstva. Otuda se moe postaviti pitanje kome e pripasti podignuta zgrada ako ugovornici nisu zakljuili ugovor u pismenoj formi. Pojedini sudovi su smatrali da lice koje na osnovu usmenog ugovora o ortakluku zida zgradu, nema pravo da zahteva da mu se prizna pravo na suvlasniki udeo, izgleda da je prevagnulo shvatanje da i sluaju usmenog ugovora o zajednikom graenju ugovornici stiu svojinu. Ugovor o deobi zajednike imovine Susvojina moe nastati deobom zajednike imovine naslednika ili branih drugova. Sanaslednici mogu sporazumno odrediti nain na koji e izvriti deobu nasledstva. Sanaslednici se mogu saglasiti da na pojedinim ili svim stvarima uspostave susvojinu. Sticanje na osnovu odraja Svostvo suvlasnika moe se stei i odrajem. To e se desiti ako jedno lice kupi suvlasniki udeo, a prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da lice od koga kupuje udeo nije suvlasnik i ako uz to protekne potrebni rok za odraj takve stvari.

Nastanak susvojine bez volje suvlasnika- communio incidens Suvlasnik moe nastati u pojedinim sluajevima prirataja pokretnih stvari. Ako doe do smee ili spajanja pokretnih stvari, koje su do tad pripadale raznim vlasnicima, oni gube pravo svojine i stiu pravo susvojine na novonastaloj stvari. Veliina suvlasnikih udela odreuje se srazmerno vrednosti sastojaka u odnosu na vrednost itave stvari. Ako je vlasnik jednog sastojka bio nesavestan, onda onaj drugi koji je bio savestan, ima pravo da u roku od godine dana izaberu jednu od dve mogunosti: moe itavu stvar zadrati za sebe isplaujui vrednost sastojaka nesavesnoj strani, ili prepustiti stvar nesavesnom vlasniku zahtevajui za sebe naknadu za vrednost svog sastojka. Ako su obojica bili nesavesni ili savesni oni stiu susvojinu na smeanoj ili spojenoj stvari i taj reim susvojine je konaan. Prerada pokretne stvari takoe moe dovesti do susvojine, , ali samo u sluaju kad je vrednost maerijala jednaka vrednosti uloenog rada. Raskidanje suvlasnike zajednice Suvlasnike povezuju samo imovinski interesi. Ako se oni ne mogu uskladiti, ne postoji ni jedan drugi razlog zbog koga bi suvlasnika zajednica trebalo da i dalje traje. Suvlasnici mogu traiti da se izvri deoba i tako izazvati prestanak susvojine. Deoba Svaki suvlasnik ima pravo da zahteva deobu. To pravo nastaje u trenutku sticanja suvlasnikog svojstva i traje za sve vreme susvojine. On iam pravo da zahteva deobu u svako doba i to pravo ne zastareva. Deoba se ne moe zahtevati u nevreme. Suvlasnik ne moe zahtevati deobu u trenutku kad bi to moglo prouzrokovati tetu drugim suvlasnicima. Sporazum vlasnika na osnovu kojeg se suvlasnik zauvek odrie prava da zahteva deobu ne proizvodi pravna dejstva. Ako suvlasnici zakljue ugovor kojim se trajno odriu ovog prava, ugovor ne vai i svaki suvlasnik ima pravo da zahteva deobu. Ako se ne mogu trajno odrei prava da trae deobu, suvlasnici se mogu odrei ovog prava privremeno. Takav sporazum proizvodi pravna dejstva ako je zakljuen na odreeni rok , posle koga suvlasnici mogu ponovo traiti deobu. U uporednom pravu preovlauje shvatanje da rok ne moe biti dui od 5 godina, ali se sporazum moe obnoviti, kad istekne prvi rok od 5 godina, suvlasnici mogu zakljuiti novi sporazum na jo 5 godina. Sporazum suvlasnika, na osnovu kojeg se suvlasnik odrie prava da zahteva deobu, proizvodi pravna dejstva i prema pojedinanom pravnom sledbeniku, ako je ovaj znao ili ako je na osnovu okolnosti mogao saznati da je pravo da se zahteva deoba iskljuivo na odreeno vreme. Nain deobe- sporazum suvlasnika Za donoenje odluke o nainu na koji e se izvriti deoba, potrebna je saglasnost svih uvlasnika. Svaki pojedini suvlasnik moe zahevati da se deob izvri, ali za odluku o nainu na koji e se deoba izvriti , nije dovoljna veina glasova, potrebna je jednoglasnost. Podela se mora izvriti da svaki suvlasniki svi zjedno budu zadovoljni. Suvlasnici mogu stvar fiziki podeliti (fizika ili naturalna deoba) ili odluiti da se stvar proda (civilna deoba deoba po vrednosti) a dobijena vrednost podeli srazmerno veliini udela. Mogue je da stvar pripadne jednom suvlasniku, a da on isplati osale (deoba isplatom udela). Ako prilikom fizike deobe deo svari koji treba da prpadne jednom suvlasniku neogovaa vrdnosti njegovog udela moe mu se dati razlika u novcu (deoba uz doplatu). Mogue je da jedan suvlasnik uini poklon drugom suvlsniku za onoliko kolika je razlika. Sudska deoba Ako se suvlasnici ne mogu sporazumeti o nainu deobe, odluku e doneti sud. Sd ne moe slobodno izabrati nain na koji e se izvriti deoba. Sud e odluiti da se stvar fiziki podeli kad god je to mogue, a to znai kad je stvar fiziki deljiva. Kako e se postupiti ako fizika deoba stvari nije mogua uopte ili je, mogua, ali bi znatno umanjila vrednost stvari? U tom sluaju, prema pravila predvienom u Zakonu o osnovnim svojinskopravnim odnosima, sud moe jedino odluiti da se deoba izvri prodajom stvari- civilna deoba. Sudska deoba se sprovodi prema pravilima o vanparninom postupku. Sudska javna prodaja Sudska javna prodaja moe biti dobrovoljna i izvrna. Ako su suvlasnici saglasni da se izvri civilna deoba, stvar se prodaje na dobrovoljnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima vanparninog postupka. Ako suvlasnici nisu postigli sporazum, a sud odlui da se izvri civilna deoba, stvar se prodaje na izvrnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima Zakona o izvrenom postupku. Na javnoj prodaji bilo da je re o dobrovoljnoj ili izvrnoj mogu uestvovati i suvlasnici. Na sudskoj javnoj drabi svar se prodaje najboljem ponudiocu, suvlasnici nemaju pravo pree kupovine. Prema odredbama zakona o izvrnom postupku, lice koje ima zakonsko pravo pree kupovine nepokretnosti uiva prvenstvo pred najboljim ponudiocem, ako odma po zakljuenju nadmetanja, izjavi da kupuje pod istim uslovima. Zajednika svojina- opti pojam Zajednika svojina je pravo svojine koje imaju dva ili vie lica na istoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu odreeni pa se shodno tome njima ne moe ni raspolagati dok traje reim zajednike svojine. Udeli zajedniara nisu odreeni ni idealno ni realno, pa se kao pravna zajednica zajednika svojina razlikuje i od susvojine- kod koje su delovi suvlasnika odreeni idealno pri emu suvlasnik moe raspolagati tim idealnim delom, i od etane svojine kod koje deo etanog vlasnika fiziki odreen i njime se moe samostalno raspolagati. U nekim sluajevima zajednika svojina je deljiva, a u drugim ne samo to je nepodeljiva, ve je i nedeljiva.

Zajednika svojina braih drugova- odvojena i zajednika Nai pozitivni propisi govore o odvojenoj i zajednikoj imovini branih drugova, a u stvarnom pravu se prouava odvojena i zajednika svojina. Pravo svojine je jedno subjektivno graansko pravo, dok je imovina skup imovinskih prava i obaveza koji pripadaju jednom subjektu; tu, prema tome, pored prava svojine dolaze i druga stvarna i uopte apsolutna prava, zatim obligaciona prava- potranja, i imovinske obaveze. Odvojena svojina branog druga je, pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njegove odvojene imovine, a zajednika svojina branih drugova je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz zajednike imovine. Prema naim pozitivnim propisima u braku paralelno postoji reim odvojene imovine branih drugova i reim njihove zajednike imovine. Odvojenu imovinu branog druga sainjavaju: 1. imovinu koju je brani drug imao u asu zakljuivanja braka bez obzira po kom dozvoljenom osnovu je steeno; 2. imovina koju je brani drug stekao u toku braka ali ne radom, ve nasleem, poklonom ili drugim oblicima bezteretnog sticanja; 3. imovina koja je pripadala branom drugu na osnovu deobe zajednike imovine izvrene u toku trajanja brane zajednice; 4. imovina steena radom u toku braka ali poto je nastupio trajan faktiki prekid brane zajednice; 5. imovina koju je ena unela u brak kao miraz; 6. plodovi sa stvari na kojima brani drug ima posebnu svojinu, ukoliko nisu ostvareni radom branih drugova. Svojom odvojenom imovinom raspolae i upravlja samostalno, on moe ovlastiti svog branog druga ili neko tree lice, da kao zastupnik, tj punomonik upravlja i raspolae njegovom odvojenom imovinom. Pojam zajednike imovine branih drugova Zajednika imovina je ona koju su suprunici stekli radom u toku brane zajednice. 1. Zajednika imovina potie od rada odvojenog ili zajednikog, branih drugova. Veza izmeu rada i zajednike imovine moe biti neposrednakad je u pitanju rad koji donosi zaradu, ili posredno- kad je u pitanju rad koji se drugom dranom drugu omoguuje ili olakava sticanje zarade, ili mu se omoguava sticanje vee zarade- npr ena vodi sve domae poslove i stepenom ovog angaovanja oko dece omoguuje muu i prekovremeni rad. Pod radom u smislu tvorca zajednike imovine podrazumeva se ne samo rad koji doprinosi poveanju zajednike imovine, ve i rad koji doprinosi njenom odravanju ili ini da je njeno smanjenje manje nego to bi bilo. Zakon o braku i porodinim odnosima Srbije od 1980. godine u zajedniku imovinu ulazi i ono to je steeno igrama na sreu, osim ako je jedan brani drug ulagao u ovu igru posebnu imovinu, a u zajedniku imovinu ulaze i: a) prihodi od zajednike imovine, kao oni koji su rezultat rada, tako i oni koje imovina daje bez rada; b) prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom branih drugova; c) stvari nabavljene iz zajednike imovine; d) naknade koje sup o raznim osnovama dobijene iz stvari iz zajednike imovine. 2. Subjekti zajednike svojine- zajedniari su brani drugovi, i to kako brani drugovi iz punovanog braka, tako i brani drugovi iz nevaeeg braka. U prvom luaju u zajedniku imovinu ulaze imovinske vrednosti steene radom od trenutka zakljuivanja braka do njegovog prestanka, tj. do trajnog prestanka brane zajednice, a u drugom sluaju imovinske vrednosti steene od zakljuenja braka do ponitenja pravnosnanom sudskom presudom. 3. U zajedniku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su steene dok je postojala brana zajednica; ono to je radom steeno po nastupanju trajnog prekida brane zajednice predstavlja odvojenu imovinu svakog od branih drugova. Na stvarima poklonjenim na ime oba brana druga zasniva se po naem miljenju susvojina, a ne zajednika svojina branih drugova i to iz dva razloga: prvo, ove imovinske vrednosti ne potiu od rada branih drugova; drugo, reim susvojine je opti u odnosu na reim zajednike svojine i primenjuje se uvek kad zakonom nije uveden reim zajednike svojine. Nepokretnosti koje pripadaju branim drugovima kao zajedniarima, upisuje se u zemljine ili druge javne knjige na ime oba brana druga, kao njihova zajednika imovina na neopredeljenim delovima. Ako je kao vlasnik upisan samo jedan brani drug, smatrae se kao da je upis izvren na ime oba brana druga, osim ako je do upisa dolo na osnovu pismenog ugovora zakljuenog izmeu branih drugova. Ako su brani drugovi upisani kao suvlasnici na opredeljenim delovima, smatrae se da su na ovaj nain izvrili deobu zajednike imovine. Raspolaganje zajednikom svojinom Zajednikom svojinom brani drugovi upravljau i raspolau zajedniki i sporazumno, dok svojim neopredeljenim udelom u zajednikoj imovini brani drug ne moe raspolagati niti ga moe opteretiti pravnim poslom meu ivima- svojim neopredeljenim udelom moe raspolagati samo putem testamenta. Deoba Deoba zajednike imovine branih drugova moe se traiti za vreme braka i posle njegovog prestanka, apravo da trae deobu imaju brani drugovi, naslednici umrlog branog druga, kao i poverilac jednog branog druga ukoliko svoje potraivanje ne moe da ostvari iz posebne imovine tog branog druga. Deoba u toku braka se odnosi samo na postojeu zajedniku imovinu. Likvidiranje reima zajednike imovine i njegovo pretvaranje u odvojene imovine brani drugovi mogu izvriti izvriti sporazumno to je poeljno i dobrodolo. Prilikom sporazumne deobe dozvoljeni su svi modaliteti koje pravo poznaje, pretvaranje reima zajednike imovine u reim susvojine, realna deoba, tako to e neke stvari pripasti u iskljuivu svojinu jednom branom drugu, ili tako to e sve stvari pripasti jednom branom drugu u iskljuivu svojinu, a drugi za svoj deo biti isplaen u novcu. U sluaju da do sporazuma ne doe, deobu sprovodi sud, a koliki je udeo svakog branog druga u zajednikoj imovini odreuje se prema njegovom doprinosu, procenjujui sve okolnosti. Pri tom e se voditi rauna ne samo o linom dohotku i drugim prihodima svakog branog druga, ve i pomoi jednog branog druga drugome, staranju o deci, o njihovom voenju domaih poslova, staranju i odravanju imovine i o svakom drugom obliku rada i saradnje u

upravljanju, odravanju i poveavnju zajednike imovine. Sud moe nai da je udeo jednog branog druga u zajednikoj imovini dve teine, a drugog jedna treina , ili da su udeli jednaki. Utvrivanje udela svakog branog druga u zajednikoj imovini reim zajednike svojine pretvara se u reim susvojine. Suvlasnii udeo jednog branog druga ne utvruje se razliito za pojedine stvari ili grupe stvari, ve u istoj srazmeri za sve stvari. U sluaju kad je udeo jednog branog druga u zajednikoj imovini nesrazmerno manji od udela drugog branog druga, sud moe na zahtev jednog ili drugog branog druga , uzimajui u obzir sve okolnosti, tom branom drugu dosuditi naknadu u novcu prema vrednosti njegovog dela. Vrednost pojedinih stvari utvruje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, a prema stanju stvari u momentu prestanku brane zajednice. Pri deobi zajednike imovine svakom branom drugu uraunava se u deo ono to duguje zajednikoj imovini, a izvesne stvari mu se dosuuju u iskljuivu svojinu. Na zahtev branog druga dosuuju mu se u iskljuivu svojinu, i to povrh njegovog udela u zajednikoj svojini. 1. stvari koje slue iskljuivo za njegovu linu upotrebu, ako njihova vrednost nije nesrazmerna u odnosu na ukupnu vrednost zajednike imovie ili u odnosu na vrednost stvari koje slue za linu upotrebu drugog branog druga; 2 Stvari koje slue samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi, ako je zajedniko dete povereno na uvanje i vaspitavanje tom branom drugu, a vrednost stvari nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednike imovine. Na zahtev branog druga dosuuju mu se u iskljuivu svojinu ali na ime njegovog udela u zajednikoj svojini: 1. stvari koje slue iskljuivo za njegovu linu upotrebu ako je njihova vrednost nesrazmerna u odnosu na ukupnu vrdnost zajednike imovine ili u odnosu na stvari koje slue za linu upotrebu drugog branog druga; 2. stvari koje slue samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi, ako je dete povereno na uvanje ili vaspitavanje tom branom drugu, a vrednost stvari je nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednike imovine; 3. Pokretne stvari koje je brani drug zadao posle prekida zajednici ivota i bio u njihovoj neprekidnoj mirnoj dravini najmanje 3 godine; 4. stvari koje branom drugu slue za vrenje zanata ili zanimanja, ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednike imovine, ukoliko je njihova vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednike imovine, ove stvari se branim drugom ne mogu dosuditi u iskljuivu svojinu. Sticanje u vanbranoj zajednici Imovinske vredosti steene radom u vanbranoj zajednici ne mogu pripasti samo jednom od vanbranih drugova. Vanbrani drug moe traiti vrednost svog rada uloenog u poslove domainstva i privrednog gazdinstva drugog vanbranog druga, ako je tim radom prinovljeno i unapreeno imanje drugog vanbranog druga i u srazmeri u kojoj je svojim radom doprineo da nastane ova korist. Vanbrani drug ima pravo na naknadu za svoj rad i kad nije uveana ili unapreena imovina drugog vanbranog druga, ako se portvovano zalagao radi linih potreba lanova domainstva ili u drugim poslovima domainstva i privrednog gazdinstva, u takvom sluaju moe se dosuditi primerena naknada s obzirom na duinu trajanja vanbrane zajednice, vrstu, koliinu i znaaj uloenog rada, imovinske i porodine prilike s jedne i druge strane. Prema Zakonu o braku i porodinim odnosima Srbije imovina steena radom mukarca i ene u vanbranoj zajednici jeste njihova zajednika imovina. Na imovinske odnose vanbranih drugova shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o deobi zajednike imovine branih drugova. Zajednika svojina lanova porodine zajednice Prema Zakonu o braku i porodinim odnosima Srbije imovina steena radom u toku trajanja porodine zajednice je zajednka imovina svih lanova porodine zajednice koji su uestvovali u njenom sticanju, a pod porodinom zajednicom Zakon podrazumeva brane, odnosno vanbrane drugove, njihovu decu i druge srodnike koji zajedno ive i privreuju. Zajednikom imovinom lanovi porodine zajednice upravljaju i raspolau zajedniki i sporazumno. Saglasnom voljom svih lanova upravljanje zajednikom imovinom moe se poveriti jednom broju lanova porodine zajednice. Prava lanova porodine zajednice na nepokretnostima koje su njihova zajednika svojina upisuju se u zemljine i druge javne knjige na ime svih lanova koji su svojim radom uestvovali u sticanju, kao njihova zajednika svojina na neopredeljenim delovima. Ako je kao vlasnik upisan samo jedan lan porodine zajednice, smatra se da je vlasnik lice koje je kao takvo upisano sve dok se po predlogu ostalih lanova u zemljine knjige ne upie zabeleba o pravu zajednike svojine. Stavljanje zabelebe ima to pravno dejstvo to ostali lanovi porodine zajednice mogu pobijati ugovor o otuenju ili optereenju nepokretnosti zakljuen posle upisa zabelebe od strane lica oznaenog u zemljinim knjigama kao jedini vlasnik. Ako lan porodine zajednice neovlaeno otui stvar zajedniki steenu u porodinoj zajednici, ostali lanovi porodine zajednice imaju pravo zahtevati da im isplati naknadu u novcu prema veliini njihovih delova. Zajednika svojina sanaslednika na stvarima u zaostavtini Ovaj oblik zajednike svojine postoji od trenutka smrti ostavioca do donoenja reenja o nasleivanju, tj. do deobe zaostavtine. Do deobe naslednici upravljaju i raspolau nasledstvom zajedniki i sporazumno. Ako se ne sloe o upravljanju, a nema izvrioca testamenta, sud e na njihov zahtev postaviti upravitelja, koji e za sve njih upravljati nasledstvom, ili odrediti svakom nasledniku deo nasledstva kojim e upravljati. Upravitelj moe, s odobrenjem suda, raspolagati stvarima iz zaostavtine ako je za to ovlaen testamentom ili ako je to potrebno radi isplate trokova ili otklanjanje kakve tete. Ugovor naslednika sa licem koje nije naslednik o ustupanju naslednog dela punovaan je ali on nema to pravno dejstvo da na osnovu njega trei stupa na mesto naslednika u nasledniku zajednicu, on samo obavezuje naslednika da po izvrnoj deobi preda svoj deo saugovornika. Deobu nasledstva moe zahtevati svaki naslednik, i to u svako doba samo ne u nevreme.

Etana svojina- pojam, predmet, i nain sticanja Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji, ili garai kao posebnim delovima zgrade, s koji su neraskidivo povezana odreena prava na zajednikim delovima zgrade i na zemljitu na kome je zgrada podignuta. Poseban deo zgrade, koji je predmet etane svojine, moe se nalaziti u porodinoj stambenoj zgradi, tj. zgradi koja se sastoji iz najvie dva vea ili tri manja stana, ili pak u viestambenoj zgradi. U drugom sluaju neki stanovi mogu biti u etanoj svojini, a neki u privatnoj, a mogu se i svi stanovi nalaziti u privatnoj svojini. Za poslovnu prostoriju smatraju se jedna ili vie prostorija namenjene vrenju poslovne delatnosti jednog korisnika koje po pravilu, ine graevinsku celinu i imaju zaseban glavni ulaz. S obzirom na svoju veliinu stan moe obuhvatiti deo sprata, ceo sprat, ili delove dva sprata, ili ak sve prostorije koje se nalaze na dva sprata. Stan i psolovne prostorije kao posebni delovi zgrade, su u prometu ali ne i pojedini delovi stana- poslovne prostorije, i to bez obzira na kvadraturu stana, broj prostorija i njihovu veliinu. Posebanm deo zgrade moe biti u iskljuivoj svojini jednog subjekta, fizikog ili pravnog lica, ali na njemu moe postojati i susvojina ili zajednika svojina branih drugova. Etana svojina stie se po optim pravilima koja vae za sticanje prava svojine: izgradnjom stana, kupovinom, zamenom, poklonom, nasleivanjem, moe takoe nastati pretvaranjem zajednike svojine ili susvojine u etanu svojinu. Kako je u pitanju nepokretnost, ugovor o otuenju posebnog dela zgrade mora biti zakljuen u pismenoj formi, a potpisi ugovaraa overeni kod suda, u protivnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Sadrina prava svojine na posebnom delu zgrade Imalac posebnog dela ovlaen je da raspoale tim delom kao njegov potpui i iskljuivi vlasnik. Raspolaganje se moe vriti i pravnim poslovima meu ivima i testamentom, teretno i dobroino, ako je vlasnik umro bez testamenta primenjuje se opta pravila zakonskog nasleivanja. Vlasnik moe vriti prepravke svog posebnog dela zgrade, ako se time ne dira u poseban deo drugog vlasnika ili delove koji slue zgradi kao celini ili posebnom delu drugog vlasnika, on ne moe na svom delu vriti prepravke koje bi mogle naruiti arhitektonski izgled zgrade ili umanjiti sigurnost i stabilnost zgrade ili zajednikog ili posebnog dela drugog vlasnika. Opravke pojedinih delova posebnih delova radi njihovog odravanja u ispravnom stanju vre njihovi etani vlasnici o svom troku. Vlasnik je ak duan da o svom troku izvri opravke na svom posebnom delu ako je to neophodno da bi se otklonila teta za poseban deo drugog vlasnika ili za delove zgrade koji slue zgradi kao celini ili posebnom delu drugog vlasnika. Opravke i prepravke na delovima porodine stambene zgrade koji slue zgradi kao celini vre se na osnovu sporazuma vlasnika svih posebnih delova zgrada. Etani vlasnik ima pravo uestvovanja u upravljanju zgradom, a obim toga prava zavisi od toga da li je zgrada u graanskoj ili u drutvenoj svojini. Ako e stan deo porodine stambene zgrade, etani vlasnik sam upravlja svojin posbnim delom, a sa drugim etanim vlasnikom uestvuje u preduzimanju poslova kojis e tiu zgrade kao celine. Prava etanih vlasnika na zajednikim delovima zgrade Zajedniki delovi zgrade su oni delovi koji slue zgradi kao celini, dakle, svim etanim vlasnicima- temelji, glavni zidovi, tavan, fasada, stepenice, hodnici, kanalizacione i vodovodne cevi, i sl. Zajedniki delovi zgrade su i oni delovi koji slue samo nekim, ane svim posebnim delovima zgrade. Na zajednikim delovima viestambene zgrade koji slue zgradi kao celini, svi vlasnici posebnih delova imaju trajno pravo korienja, dok na zajednikim delovima viestambene zgrade, koji slue samo nekim posebnim delovima, trajno pravo korienja imaju vlasnici tih posebnih delova. Na zajednikim delovima porodine stambene zgrade koji slue zgradi kao celini svi vlasnici posebnih delova imaju zajedniku nedeljivu svojinu, dok na delovima porodine stambene zgrade koji slue samo nekim posebnim delovima, zajedniku nedeljivu svojinu imaju vlasnici tih posebnih delova. Bilo da je u pitanju viestambena bilo porodina stambena zgrada, vlasnici posebnih delova duni su da uestvuju u trokovima odravanja zajednikih delova zgrade i to srazmerno vrednosti posebnih delova prema ukupnoj vrednosti cele zgrade. Zajednika svojina na delovima zgrade koji slue zgradi kao celini odlikuje se pre svega time to delovi zajedniara nisu odreeni. Etani vlasnici upotrebljavaju zajednike delove zgrade prema svojim potrebama. Druga osobina ove zajednike svojine je njena nedeljivost. Ona je ne samo nepodeljena, ve je za razliku od zajednike svoine branih drugova nedeljiva, deljivost je nespojiva sa njenom svrhom. Ona je nerazdvojno povezana sa pravom svojine na posebnom delu, zajednikom svojinom se ne moe raspolagati odvojeno od svojine na posebnom delu. Prava etanih vlasnika na zemljitu an kome je zgrada podignuta Na zemljitu an kome je zgrada podignuta etani vlasnici imaju odreena prava, ija je pravna priroda razliita u zavisnosti od toga da li je zemljite u drutvenoj ili graanskoj odnosno privatnoj svojini. Ako je zgrada podignuta na graevinskoj parceli u drutvenoj svojini, vlasnici posebnih delova zgrade imaju trajno pravo korienja. To pravo je nepodeljeno, nedeljivo, i eraskidivo povezano sa svojinom na posebnom delu. Ako je zgrada u etanoj svojini podignuta na praceli u privatnoj svojini, svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima svojinu na idealnom delu gaevinske parcele, srazmerno vrednosti svog posebnog dela prema ukupnoj vrednosti cele zgrade. Etani vlasnici, drugim reima imaju susvojinu na emljitu. Osobenost ove susvojine je u tome to je ona nedeljiva dok zgrada postoji, kad zgrada prestane da postoji, zemljite dolazi pod opti pravni reim susvojine. Otuda, ako po prestanku zgrade parcele bude prodata, cena e se podeliti srazmerno vrednosti posebnih delova, a ako je mogua fizika deoba, ona e se takoe izvriti srazmerno suvlasnikim idealnim delovima.

Slubenosti i susedska prava Slubenosti su stvarna prava iji je titular ovlaen da u izvesnoj meri iskoriava (upotrebljava, pribira plodove) tuu stvar ili zahteva od njenog svakodobnog vlasnika da je na neki nain ne upotrebljava. Slubenosti su, dakle, stvarna prava na tuoj stvari, koja se naziva poslunom stvari, poslunim dobrom. U zavisnosti od toga da li su ustanovljene u korist svakodnevnog vlasnika jedne nepokretnosti ili u korist odreenog lica, dele se na stvarne i licne. Stvarne slubenosti su relativno potpuno regulisane Zakonom o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, dok se ureenje linih slubenosti nalazi u zakondavnoj nadlenosti republika. Stvarne slubenosti pojam i opte karakteristike Stvarna slubenost je pravo svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na oreen nain i u odreenoj meri koristi tuu nepokretnost bez obzira ko je njen vlasnik, ili da svakodobnom vlasniku poslunog dobra zabrani da se njime u odreenom pravcu koristi. To su: pravo prelaza preko tueg zemljita, pravo dovesti vodu preko susedovog zemljita . . . svaka stvarna slubenost predpostavlje dva dobra od kojih je jedno posluno a drugo povlasno. U toj funkciji mogu se pojaviti samo zemljite i zgrade a iskljueni su : pokretne stvari, nepokretnosti po nameni, brodovi, vazduhoplovi i drvee. Slubenost se nemoe ustanoviti na drugoj slubenosti. Iako za vlasnika poslunog dobra znai ogranienje prava sredine, sutina slubenosti nije u tome da se pravo svojine ogranii , ve da se omogui upotreba druge stvari, nepokretnosti. Posluno dobro treba da omogui, olaka ili povea upotrebu povlasnog dobra, ali sve to uz to manje rtvovanja svojine na poslunom dobru. Slubenost se moe ustanoviti na odreeno vreme ili za odreeno doba godine. Stvarna slubenost je pravni odnos izmeu svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti. Promena vlasnika poslunog ili povlasnog dobra ne dovodi do gaenja slubenosti, ve na njenog prenosa na novog vlasnika. Ovaj prenos se vri automatski sa prenosom svojine. Na istom poslunom dobru moe postojati vie slubenosti, bilo razliite ili iste vrste, a istovrsne mogu biti po obimu razliite ili jednake. Vai pravio prior tempore potior iure, ustanovljenjem nove slubenosti ne sme se krnjiti ve postojea. Ako usled promenjenih prilika nastupi nemogunost da se sve slubenosti vre u punom obimu, prea je ona slubenost koja je ranije steena, poslednja steena prva se suava ili potpuno iezava i tako redom. Slubenosti steene u isto vreme imaju isti rang i srazmerno se suavaju. Stvarna slubenost moe postojati samo u korist, tj. na teret cele nepokretnosti, nikako samo jednog njenog dela. Ako doe do deobe povlasnog dobra, slubenost postoji u korist svih novoformiranih nepokretnosti. Ako doe do deobe poslunog dobra slubenost e teretiti sve novoformirane nepokretnosti, ali ako se njeno vrenje faktiki prostire samo na neke, vlasnici ostalih mogu zahtevati brisanje slubenosti sa svojih parcela. Nedeljivost znai i to da slubenost ne moe postojati u korist, tj. na teret idealnog suvlasnikog dela, ve u korist, tj. teret svih suvlasnika. Na osnovu prava stvarne slubenosti moe se od vlasnika poslunog dobra zahtevati neko trpljenje ili uzdravanje, ali nikako injenje. Obaveze postavljanja i odravanja ureaja za vrenje slubenosti lei na titularu slubenosti, ali ako ureaje koristi i vlasnik poslunog dobra, duan je da srazmerno uestvuje u trokovima. Vlasnik poslunog dobra ne sme preduzimati radnje kojima bi se suavala ili oteavala slubenost, ali s druge strane po naelu restrikcije, slubenost se mora vriti tako da se to manje oteava korienje poslunog dobra. U skladu sa naelom restrikcije vae i ova pravila: 1. kad postoji sumlja o obimu stvarne slubenosti, uzee se ono to je lake za posluno dobro; 2. nove potrebe povlasnog dobra nemaju za posledicu proirenje slubenosti; 3. kad se slubenost vri na jednom delu poslunog dobra vlasnik koji za to ima interesa moe uz naknadu trokova koji se time prouzrokuju, i protiv volje titulara slubenosti, zahtevati premetanje slubenosti na drugo mesto istog dobra, gde njeno vrenje nee biti oteano. Premetanje slubenosti nan drugo posluno dobro istog vlasnika mogue je samo s pristankom titulara slubenosti. Pozitivne i negativne stvarne slubenosti Pozitivne su one slubenosti na osovu kojih vlasnik povlasnog dobra moe na neki nain da upotrebljava posluno dobro, da se njime slui: pravo prolaza, pravo progona stoke, pravo nasloniti teret svog zdanja na tue, prozor na tuem zidu otvoriti, dim putati kroz susedov dimnjak, tenost sipati na susedovo zemljite. Negativne su one iji titular moe zahtevati od vlasnika poslunog dobra da se ovaj uzdri od neke upotrebe svoje nepokretnosti, koju bi upotrebu u odsustvu slubenosti smeo initi: pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne ini viom, da svoju zgradu ne ini niom, da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobru oduzimala vidik. Pozitivne slubenosti daju titularu pravo na injenje, a obavezuju vlasnika poslunog dobra na trpljenje, dok negativne ovlauju titulara na zabranu a obavezuju vlasnika poslunog dobra na neinjenje. Poljske i kune stvarne slubenosti Podela na poljske i kune slubenosti u rimskom pravu je bila od velikog praktinog znaaja, jer je reim sticanja, tj. gubljenja u mnogome razliit. Ovu podelu poznaju francuski i austrijski graanski zakonik, ali joj ne pridaju nikakav praktian znaaj. Kriterijum razlikovanja razliit je u rimskom i savremenim pravima. U rimskom pravu merodavna je bila priroda poslunog dobra: kuna slubenost je ona koja nuno pretpostavlja zgradu, bez obzira na to gde se zgrada nalazi; poljska slubenost je ona koja se vri na zemljitu- bez obzira da li na njemu postoji zgrada ili ne, a nije vano da li postoji u korist drugog zemljita ili u korist zgrade. Prema kriterijumu usvojenom u savremenim zakonima merodavna je priroda povlasnog dobra, tako da jedna slubenost moe biti as poljska as kuna, u zavisnosti od toga kakvo je povlasno dobro. Ovim je razgranienje izgubilo raniji smisao, a podela je danas bez praktinog znaaja. Trajne i povremene stvarne slubenosti Ako ostavimo po strani slubenosti za izuzetne potrebe npr. u sluaju poplave, sve stvarne slubenosti mogu se podeliti na trajne i povremene. Ovu podelu poznaje francuski graanski zakonik. Od znaaja je kod sticanja

slubenosti odrajem i gubljenja nevrenjem. Povremene su one ije se vrenje sastoji u odreenim postupcima titularevim, nezavisno od toga da li su za vrenje slubenosti potrebni neki stalni ureaji, tj naprave ili ne. Trajne su one ije se vrenje ne sastoji u preduzimanju radnji od strane titulara. Tu dolaze sve negativne slubenosti al ii neke pozitivne: slubenost vodovoda, slubenost naslanjanja zgrade na tuu zgradu. Trajne slubenosti predpostavljaju odreeno materijalno stanje, prirodno ili vetako i kad je oo jednom uspostavljeno, slubenost se vri sama od sebe, bez preduzimanja radnji od strane titulara. Taj svoj karakter trajne slubenosti ne gube ni ako je potrebna povremena intervencija titulara na odravanju ureaja potrebnih za vrenje slubenosti. to se tie samog vrenja trajnih slubenosti, ono moe biti trajno, ali moe biti i isprekidano, vriti se u intervalima. Vidljive i nevidljive stvarne slubenosti I ova podela je od znaaja kod sticanja slubenosti odrajem i gubljenja zastarelou. Vidljive su one koje su praene nekom spoljnom vidljivom napravom, tj. znakom- balkon, vrata, vodovodne i kanalizacione cevi Naprava se moe nalaziti bilo na poslunom, bilo na povlasnom dobru, ali je neophodno da bude vidljiva za vlasnika poslunog dobra. Nevidljive- skrivene su one koje nisu praene ovakvom spoljnom napravom odnosno znakom. Slubenost prolaza takoe moe biti vidljiva ili nevidljiva u zavisnosti od toga da li postoji ili ne postoji ili ne postoji neki spoljni znak, tj. neki vidljivi ureaj za vrenje slubenosti- vrata, pokretni most, stepenite Sticanje stvarnih slubenosti- zakonske stvarne slubenosti Zakonske slubenosti postoje na osnovu samog zakona i odlikuju se potpunom odreenou. Kod njih je sve poznato, i samo postojanje slubenosti, i posluno dobro i sadrina i nain vrenja i mesto vrenja- za razliku od slubenosti koje nastaju na osnovu sudske presude i uopte odluke dravnog organa. One postoje neposredno na osnovu zakona. Njihov upis u zemljine knjige nema nikakvog smisla pa se zato i ne upisuju u zemljine knjige. Npr. pravo vlasnika nepokretnosti da pree na susedno zemljite radi odbegle ili zalutale ivotinje. Sticanje na osnovu pravnog posla Pravni posao na osnovu koga se stie stvarna slubenost moe biti ugovor izmeu vlasnika povlasnog dobra i poslunog dobra ili testament vlasnika poslunog dobra. Ugovor zakljuen izmeu vlasnika povlasnog i vlasnika poslunog dobra mora biti pismen i predstavlja samo titulus, a za nastanak slubenosti kao stvarnog prava potreban je i modus acquirendi koji se sastoji u upisu u zemljine tj, intabulacione knjige. Za upis je potreban pristanak vlasnika poslunog dobra. Ako on uskrati pristanak, vlasnik povlasnog dobra moe odobrenje za upis izdejstvovati sudskim putem. Ugovor koji slui kao osnov za sticanje slubenosti moe biti teretan ili dobroin a moe biti osnov za sticanje bilo koje slubenosti. Ukoliko je posluno dobro u susvojini, za punovanost ugovora potrebna je saglasnost svih svih suvlasnika. Testament moe biti osnov za sticanje slubenosti na dva naina. Prvo, vlasnik poslunog dobra moe naredbom poslednje volje ostaviti slubenost u korist nekog dobra. Testator mora biti iskljuivi vlasnik poslunog dobra a ne samo suvlasnik. Testamentalna odredba predstavlja samo pravni osnov za obligacioni zahtev legatara, a za nastanak slubenosti kao stvranog prava potreban je i upis u javne knjige. Drugi sluaj se sastoji u tome to vlasnik jedne nepokretnosti, naredbom poslednje volje, ovu podeli naslednicima, predviajui istovremeno da je jedna od parcela optereena slubenou. Odraj Stvarna slubenost stie se odrajem kad je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio. Stvarna slubenost se ne moe stei odrajem ako je vrena zloupotrebom poverenja vlasnika ili draoca poslunog dobra, silom, prevarom. Zakon govori samo o sticanju slubenosti vanrednim odrajem i to na osnovu dravine koja nije manljiva, nije neophodno da je dravina savesna- to se zahteva kod stivanja svojine vanrednim odrajem, a pogotovo ne da je zakonita- to se zahteva kod sticanja prava svojine redovnim odrajem. Da bi dravina slubenosti dovela do sticanja prava slubenosti, potrebno je da se vlasnik poslunog dobra tome nije protivio, da se barem preutno time saglasio. Pod optim uslovom odraja se mogu stei kako javne tako i skrivene slubenosti. Na sticanje slubenosti odrajem shodno se primenjuju pravila o sticanju pravva svojine odrajem- prekid, zastoj, priraunavanje vremena potrebnog za odraj. Sticanje na osnovu sudske odluke ili odluke drugog dravnog organa U veini stranih graanskih zakonika za slubenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom vai numerus clausus, tako da sud ne moe ustanovljavati slubenosti van onih sluajeva koje je zakon predvideo. Srbijanski graanski zakonik ne daje listu, ve samo sadri uslove pod kojima se u svakom opravdanom sluaju slubenost moe ustanoviti. Zakon o osnovnim svojinsko- pravim odnosima kae, odlukom suda ili drugog dravnog organa stvarna slubenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimino ne moe koristiti to dobro bez odgovarajueg korienja poslunog dobra. Vrhovni sud Srbije istie da treba uzeti u obzir ne samo materijalnu tetu, ve i razna uznemirenja koje ustanovljenje slubenostimoe prouzrokovati vlasiku poslunog dobra. Za razliku od sudske presude koja se donosi povodom zakonske slubenosti i koja ima deklarativni karakter, presuda kojom se ustanovljava slubnost ima konstitutivan karakter. Ovakva presuda uvek sadri ocenu o postojanju zakonskih injenica za ustanovljenje slubenosti. Na zahtev vlasnika poslunog dobra sud utvruje i odgovarajuu naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra duan da plati vlasniku poslunog dobra. Prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima slubenost koja se ustanovljava sudskom presudom stie se danom pravnosnanosti presude, to znai da za njen nastanak upis u zemljine knjige. Kupac poslunog dobra koji nije znao za postojanje slubenosti duan je da trpi slubenost. U izvesnom broju sluajeva slubenost se ustanovljava odlukom nadlenog upravnog organa, ova odluka ima konstitutivno karakter, a slubenost nastaje danom njene pravosnanosti.

Prestanak stvarnih slubenosti- na osnovu pravnog posla Zakon o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima ne spominje se ovaj nain prestanka, ali kako i za njih vae opta pravila za prestanak prava, nesporno je da one mogu prestati na osnovu ugovora izmeu vlasnika povlasnog i poslunog dobra, kao i na osnovu odricanja od strane titulara slubenosti. Ugovor izmeu vlasnika povlasnog i poslunog dobra o prestanku slubenosti mora biti zakljuen u pismenoj formi i odmah proizvodi obligaciono dejstvo, a za prestanak slubenosti potreban je ispis iz zemljinih, tj intabulacionih knjiga. Ako na povlasnom dobru postoje tereti za prestanak stvarne slubenosti potrebna je saglasnost treega, a ako je povlasno dobro u susvojini, za prestanak slubenosti potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Ovim nainom mogu prestati sve slubenosti, ukljuujui tu i zakonske. Prestanak slubenosti odricanjem je prestanak na osnovu jednostrane izjave volje titulara slubenosti, za ije dejstvo nije potreban pristanak vlasnika poslunog dobra. Prestanak usled nevrenja slubenosti- zastarelost i liberatorna uzukapija Nevrenje kao nain prestanka slubenosti pojavljuju se u dva vida: kao liberatorna uzukapija i kao zastarelost. Liberatorna uzukapija je prestanak usled nevrenja koje je praeno protivljenjem od strane vlasnika poslunog dobra. Ovde je sem obinog nevrenja od strane titulara slubenosti potreban i jedan pozitivan uslov: da je posluno dobro drano i uivano kao slobodno, da je vlasnik poslunog dobra preduzimao radnje koje iskljuuju postojanje slubenosti. Zastarelost je prestanak usled nevrenja koje nije kvalifikovano protivljenjem od strane vlasnika poslunog dobra. Prestanak slubenosti zastarelou mogu je jer su ovde zastupljenje obe ideje na kojima poiva ustanova zastarelosti u graanskom pravu: ideja nevrenja svog prava, tj nezainteresovanost za svoje pravo, a s druge strane zastarelost ovde ima liberatorno dejstvo, koristi jednom odreenom subjektu. Ovakvo liberatorno dejstvo nepojmljivo je kod zastarelosti prava svojine i to objanjava zato svojine ne zastareva. Zakon o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima predvia oba ova naina prestanka stvarnih slubenosti, a za liberatornu uzukapiju propisuje rok od tri godine, a za zastarelost 20 godina, koliko su rokovi iznosili i po sudskoj praksi. Ukidanje na zahtev poslunog dobra zbog promenjenih okolnosti Vlasnik poslunog dobra moe zahtevati ukidanje slubenosti ako je ova izgubila svaku korisnost za povlasno dobro. Zakon o osnivnim svojinsko- pravnim odnosima to izriito predvia. Na ovaj nain se moe ukinuti i druga slubenost a ne samo slubenost prolaza. Ukidanje moe zahtevati kako vlasnik poslunog dobra tako i vlasnik, ali ne i onaj koji je samo dralac rava slubenosti. Zakon o osnivnim svojinsko- pravnim odnosima nita ne govori o tome da li se za ukidanje slubenosti duguje naknada bivem titularu,a prema jednoj sudskoj odluci pravi se razlika u zavisnosti od toga da li je slubenost ustanovljena bez naknade ili sa naknadom. Neki zakonici idu dalje pa predviaju mogunost ukidanja slubenosti i onda kad je usled promenjenih prilika sauvala samo delimino korisnost za povlasno dobro, ukoliko je ova korist u nesrazmeri sa teretom koji slubenost znai za posluno dobro. Za ukidanje slubenosti pod ovim uslovima duguje se naknada, a prilikom odmeravanja naknade sud e voditi rauna o tome koliko je slubenost dugo trajala i o tome koliko je dobitak za posluno dobro, a koliko gubitak za povlasno dobro predstavlja njeno ukidanje. Sjedinjenje- konsolidacija Stvarna slubenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslunog dobra: nemini res sua servit. Svejedno je kako je dolo do sjedinjenja: kupoprodajom, poklonom, odrajem, nasleem. Neki ovaj nain presanka nazivaju konsolidacijom, neki konfuzijom. Ali ako sjedinjavanje nije praeno i brisanjem slubenosti iz zemljinih knjiga, pa kasnije jedna od sjedinjenih nepokretnosti bude otuena, slubenost se automatski aktivira sa svojim redovnim pravnim dejstvima. Ako je sjedinenje prestalo usled nekoguzroka koji ima retroaktivno dejstvo, slubenost i dalje postoji, tj. uzima se da nije ni prestajala. Ostali sluajevi prestanka stvarnih slubenosti Stvarna slubenost prestaje propau povlasnog ili poslunog dobra. Zakon o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima nema odredbu o tome ta biva ako se propalo dobro obnovi, a u naem predratnom pravu o tome su postojala razliita reenja. Po Srbijanskom graanskom zakoniku ako bi se zemlja ili zdanje obnovilo i u preanje stanje postavilo, onda se i slubenost vraa u preanje stanje i dobija preanju silu. Po optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru slubenost se obnavlja ako do propasti povlasnog ili poslunog dobra do njegove obnove nije proteklo vie od 20 godina. Slubenost ustanovljena na odreeno vreme prestaje istekom vremena za koje je ugovorena, a slubenost konstituisana pod raskidnim uslovom ostvarenjem uslova. Zatita stvarnih slubenosti Imalac stvarne slubenosti je dralac prava da se kao takav moe u smislu Zakona o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima sluiti dravinskim tubama. Konfesorna tuba je petitorna tuba za zatitu prava svojine. Cilj tube je osuda tuenika da dopusti vrenje prava slubenosti u punom obimu, onako kako ono glasi, i zabrana daljeg smetanja. Tueni moe biti vlasnik poslunog dobra al ii neko tree lice koje ometa vrenje slubenosti. Tuilac je titular slubenosti, vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra. Da bi uspeo u sporu tuilac mora dokazati postojanje prava stvarne slubenosti. Postoji i publicijanska konfesorna tuba, iji je osnov dravina podobna za odraj prava slubenosti. Vanije stvarne slubenosti Kune slubenosti su: 1. pravo nasloniti teret svog zdanja na tue, 2. gredu ili rog uvui u tui zid, 3. prozor na tuem zidu tvoriti, bilo zbog svetlosti, bilo zbog izgleda, 4. krov podii nad komijinim vazdunim prostorom, 5. dim proputati kroz komijin dimnjak, 6. kinicu sa svoje strehe sprovoditi na tue zemljite, 7. tenost sipati na omijino zemljite. Usled drugih kunih slubenosti dralac poslunog dobra duan je neto ne initi, te slubenosti su: 8. svoju kuu ne podizati vie u visinu, 9. svoju kuu ne initi niom, 10. povlasnom zdanju ne oduzimati

svetlost ni vazduh, 11. ne oduzimati mu izgled, 12. kinicu sa svoje strehe ne odvoditi do komijinog zemljita koja bi sluila za navodnjavanje bate. Glavne poljske slubenosti su: 1. pravo na odravanje staze putanje za stoku, 2. pojiti stoku, vodu dovoditi i odvoditi, 3. stoku uvati i pasti, 4. drva sei i skupljati, 5. loviti divlja i ribe, 6. kamen i pesak vaditi. Slubenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom su nune slubenosti, jer se ustanovljavaju protiv volje vlasnika poslunog dobra, kad vlasnik povlasnog dobra delimino ili u celini ne moe koristiti to dobro bez odgovarajueg korienja poslunog dobra. Sudska odluka kojom se ustanovljava slubenost ima konstitutivno dejstvo, poto se slubenost stie danom pravosnanosti odluke. Od slubenosti koje se ustanovljavaju sudskom presudom treba pomenuti pravo nunog prolaza: vlasnik nepokretnost koja nema izlaz na javni put, iam pravo zahtevati dam u se dozvoli prolaz preko tueg zemljita i protiv volje njegovog vlasnika. Prolaz moe biti ustanovljen kao pravo prolaza peke, kolima, motornim vozilom, poljoprivrednom mainom. Druga znaajna nuna slubenost je slubenost postavljanja vodova: vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati da mu se dozvoli i protiv volje suseda pa preko njegovog zemljita provede vodovodne i kanalizacione cevi, gasovod, elektrine i telefonske kablove, ako je postvljanje ovih vodova na drugom mestu skopano sa nesrazmernim trokovima. Line slubenosti Line slubenosti postoje u korist jednog odreenog lica, koje u principu moe biti i fiziko i pravno. Za razliku os stvarnih slubenosti, ovde ne postoji povlasno ve samo posluno dobro, a sadrina slubenosti se uvek sastoji u iskoriavanju tue stvari, tako da nema negativnih linih slubenosti. Tri su klasine i prave line slubenosti: plodouivanje, upotreba i pravo stanovanja. Plodouivanje- pojam i predmet Plodouivanje- ususfructus je lina slubenost koja se sastoji iz ovlaenja upotrebe i pribiranja plodova sa tue stvari, bez povrede njene sutine. Titular prava se zove plodouivalac, a vlasnik stvari na kojoj psotoji plodouivanje naziva se jo i gospodar stvari. Nae pravo ne poznaje ni jedan sluaj zakonskog plodouivanja ali je samo plodouivanje kao pravna ustanova izriito priznato. Predmet plodouivanja mogu biti prava, stvari i imovina. Neki zakonici zadovoljavaju se uoptenim pravilom da za plodouivanje na pravima shodno vae pravila kojima je ureeno plodouivanje na stvarima, dok drugi sadre podrobnija pravila. Predmet plodouivanja na stvarima mogu biti pokretne i nepokretne stvari, ali moraju biti nepotrone. Ako ima za predmet potronu stvar plodouivanje prelazi u nepravo plodouivanje, potreone stvari prelaze u svojinu nepravog plodouivaoca a on je obavezan da po prestanku plodouivanja bivem vlasniku stvar iste vrste i u istoj koliini, ili da naknadi njihovu vrednost. Plodouivaoeva prava Plodouivalac ima pravo da poslunu stvar dri, da je upotrebljava i pribira plodove sa nje. Njegovo ovlaenje izvlaenja ekonomskih koristi iz stvari jednako je odgovarajuim ovlaenjima samog vlasnika. Obim plodouivanja moe se ograniiti iskljuenjem odreenih koristi koje daje posluna stvar. Plodouivalac nema pravo na odvojene delove supstancije, niti na sokrovite. U uporednom je usvojeno pravilo da plodouivalac stie civilne plodove srazmerno vremenskom trajanju plodouivanja. to se tie plodova u naturalnom obliku- prirodnih i vetakih, u uporednom pravu je prihvaeno pravilo da ih plodouivalac stie odvajanjem, prisvajajui i njihovu materijalnu supstanciju i njihovu vrednost. Sem ovlaenja upotrebe stvari i pribiranja plodova, plodouivalac ima jo neka ovlaenja. U francuskom pravu on je ovlaen da pravo plodouivanja kao takvo prenese na drugog, s tim to se preneto plodouivanje gasi smru prethodnog plodouivaoca. Plodouivanje kao pravo je neprenosivo, ali se moe preneti njegovo vrenje. Plodouivalac ima pravo da se koristi stvarnim slubenostima koje postoje u korist nepokretnosti na koju se odnosi plodouivanje bilo da su u pitanju slubenosti ustanovljene pre konstituisanja plodouivanja bilo u toku njegovog trajanja. Plodouivaoeva obaveze Plodouivalac je duan da ouva sutinu stvari, s tim to ne odgovora za smanjenje vrednosti koje je posledica redovne namenske upotrebe. U vezi s ovim je i njegova obaveza da ne menja namenu stvari. Plodouivalac snosi trokove redovnog odravanja, a vlasnik trokove koji su izazvani starou zdanja ili viom silom tj. sluajem. Plodouivalac je obavezan da bez odlaganja obavesti vlasnika stvari o oteenjima stvari kao i o neophodosti vanrednih popravki. On je takoe obavezan da ga obavesti ako neko trei uzurpira neko pravo na stvari. Plodouivalac je duan da o svom troku a u korist vlasnika osigura stvar protiv poara i drugih rizika, kako je propisano obavezno osiguranje. To je stanovite daanje nauke, a starije shvatanje je da plodouivalac nije duan da stvar osigura. Po prestanku plodouivanja plodouivalac je duan da poslunu stvar vrati vlasniku, ak iako je usled pohabanosti izgubila svaku upotrebnu vrednost. Plodouivalac odgovara za skrivljeno oteenje tj. unitenje stvari, kao i za njeno otuenje, ako stavr jo postoji mora je vratiti. Ako stvari vie nema plodouivalac se moe osloboditi odgovornosti samo ako dokae da do njega nema krivice za nestanak, tj. da je nestanak posledica vie sile ili potpune istroenosti usled upotrebe. Pravni poloaj vlasnika stvari Dok plodouivanje traje vlasnik ima na stavri golu svojinu, koju kao takvu moe dalje prenositi, to ostaje bez uticaja na plodouivaoeva prava. On moe da hipotekuje nepokretnost, da je optereti novim stvarni slubenostima, s tim to te nove slubenosti mogu biti vrene tek po prestanku plodouivanja. Trokove vnrednih popravki snosi vlasnik stvari, a plodouivalac je duan da trpi vanredne radove. Zatita plodouivanja U sluaju povrede prava plodouivanja plodouivalac moe upotrebiti petitorne tube za povraaj stvari i prestanak smetanja, a takoe i posesorne tube, budui da je dralac prava. Tueni u ovim sporovima moe biti neko tree lice i vlasnik stvari.

Nastanak plodouivanja U naem pravu plodouivanje moe nastati na osnovu ugovora, testamenta i odrajem. Za nastanak na osnovu ugovora potreban je upis u zemljine knjige i pismena forma ugovora ako se odnosi na nepokretnosti, a predaja stvari ako se odnosi na pokretnosti. to se sticanja odrajem tie, u nekim zakonicima je izriito propisano da se shodno primenjuju pravila koja vae za sticanje prava svojine odrajem. Praktino, odraj dolazi u obzir kad je dralac doao do stvari od treeg a ne od vlasnika. Prestanak plodouivanja Plodouivanje prestaje protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na odredjeno vreme a to vreme istekne pre smrti plodouivaoca. Ako u vreme plodouivaoeve smrti govoreno vreme nije isteklo ili plodouivanje nije bilo ogranieno u svom trajanju, ono se kao lina slubenost gasi smru plodouivaoca i upostavlja se puna svojina vlasnika stvari, koji je dotle imao golu svojinu. Postavlja se pitanje koliko traje plodouivanje ustanovljeno u korist pravnog lica, aku u aktu o konstituisanju plodouivanja nije odredjeno vreme njegovog trajanja. Postoje dva stanovita: 1 plodouivanje iji titular pravno lice traje neogranieno postoji dok postoji to pravno lice. Ovakvo reenje ima za posledicu da plodouivanje u korist pravnog lica esto traje neuporedivo due od onog iji je titular fiziko lice, a to ekonomski nije celishodno. 2 Zakonici drugi zemalja propisuju da plodouivanje u korist pravnog lica traje odreeno vreme posle ijeg isteka se gasi. Jedni polaze od toga da za kriterijum treba uzeti najdui ljudski vek, dok drugi smatraju da bi kao oslonac trebalo da poslui prosean ljudski vek. Vreme predvieno u pojedinim zakonicima kree se izmeu 100 i 10 godina. Plodouivanje moe prestati na osnovu ugovora izmeu vlasnika stvari i plodouivaoca ili odricanjem od strane plodouivaoca. Za punovanost odricanja nije potreban pristanak vlasnika poslune stvari. Plodouivanje prestaje ako se vlasnik poslunog dobra protivi vrenju plodouivanja, a plodouivaoc svoje pravo ne vri, 3 uzastopne godin. Re je o liberalnoj uzukapiji, o nevrenju plodouivanja. Mogu je i prestanak plodouivanja usled zastarelosti. U sluaju delimine propasti poslune stvari plodouivanje se produava na preostalom delu, a u sluaju potpune propasti usled vie sile prestaje. Vlasnik nije duan da unitenu stvar obnovi o svom troku, ali ako to ipak uini prema jednima plodouivanje se nastavlja, a prema drugima prestanak je definitivan. Pravo upotrebe- usus Pravo upotrebe je lina slubenost iji je imalac ovlaen da tuu stvar upotrebljava i pribira plodove sa nje, u granicama svojih linih potreba i potreba lanova svoje porodice, bez naruavanja sutine same stvari. Pravo upotrebe poznaju buroaski graanski zakonici, kao i neki savremeni graanski zakonici. U modernim pravima lina slubenost upotrebe nije ograniena samo na upotrebu stvari uz iskljuenje pribiranja plodova, ve obuhvata i ovlaenje pribiranja plodova. Pravo upotrebe je daas shvaeno kao ogranieno plodouivanje: upotrebilac ne izvlai sve koristi koje stvar prema svojim prirodnim osobinama moe dati, ve je upotrebljiva i pribira plodove sa nje u granicama svojih potreba i potreba svoje porodice. Zakonicima je propisano da je neprenosivo ne samo pravo upotrebe nego i nejgovo vrenje. Pravoo upotrebe nastaje i prestaje po pravilima koja vae za plodouivanje. Pravo stanovanja- habitation Pravo stanovanja kao lina slubenost sastoji se u ovlaenju da se u svrhu stanovanja koristi tua stambena zgrada ili stan, kao posebni deo zgrade. Po svojoj pravnoj prirodi to je jedna vrsta slubenosti upotrebe, ograniena po svom predmetu na stambenu zgradu ili stan, a uz iskljuenje svih plodova. Po pravilu koje je usvojeno u veini zakonodavstva, imalac prava stanovanja moe primiti na stan lanova svoje porodice, kao i lica koja sum u potrebna za voenje domainstva.

Zalono pravo Zalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari na osnovu koga poverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari pre ostalih poverilaca. Zalono pravo ne postoji samo za sebe kao ostala stvarna prava. Subjekt zalonog prava ima u stvari dva prava: pravo potraivanja prema duniku, a drugo je zalono pravo upereno na stvar. Prvo od ova dva prava je obligaciono pravnog karaktera i ono je glavno pravo koji zaloni poverilac ima. Drugo zalono pravo je sporedno pravo. Za razliku od stvarnih prava koja se odnose neposredno na stvar i zbog toga pruaju njihovim nosiocima veliku sigurnost, obligaciona prava sadre u sebi i jedan element nezavisnosti. U velikom broju sluajeva dunici uredno ispunjavaju svoje obaveze i zbog toga poverioci nemaju potrebu da trae nikakvo posebno obezbeenje za svoja potreaivanja, niti da podnose tubu protiv dunika. Ali deava se da dunik zanemaruje svoje obaveze i odbija da ih ispuni ili odugovlai sa plaanjem. Imovinske prilike dunika mogu se iz razliitih uzroka iznenada pogorati i on moe doi u neprijatnu situaciju da nema novanih sredstava iz kojih bi mogao isplatiti svoje dugove. Mogue je da se dunikova imovinska masa toliko smanji da on i kad bi prodao sve to ima ne bi mogao da podmiri svoja dugovanja. Svaki poverilac mora da se zadovolji srazmernim namirenjem iz onoga to je preostalo u imovinskoj masi dunika. Ali ako bi neki od poverilaca imao zalono pravo na nekoj od dunikovih stvari, on bi mogao da iz zaloene stvari podmiri svoja potraivanja u celini. Vrednost zalonog prava je u tome to omoguuje zalonom poveriocu mogunost namirenja i onda kad se ostali, obini poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se ne mogu uopte naplatiti, jer dunik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze. Pravna priroda zalonog prava Zalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari, a u pojedinim graanskim zakonicima, zalono pravo je izriito proglaeno za stvarno pravo. U novije vreme ponovo se javljaju miljenja koja osporavaju stvarnopravnu prirodu zalonog prava. U graanskim zakonicima nekih zemalja istone Evrope, pravila o zalonom pravu uneta su meu odredbe o obezbeenju obligacija, a ima pravnka koji smatraju da je samo zalono pravo na stvari, stvarno pravo, a zalono pravo na pravima obligaciono pravo. Vrste zalonog prava Zalono pravo se deli na zalono pravo na pokretnim stvarima- runa zaloga i zalono pravo na nepokretnim stvarima- hipoteka. Kriterijum po kome se runa zaloga i hipoteka razlikuju jeste vrsta stvari na koju se zalono pravo odnosi. Zalaganje pokretne stvari postie se predajom zaloene svari poveriocu u dravinu, dok se nepokretnost zalae tako to se zalono pravo upisuje u zemljine knjige, a stvar ostaje i dalje u dravini dunika. Otuda zalono pravo na pokretnoj svari redovno prati predaja stvari u dravinu poverioca, dok kod hipoteke zaloena nepokretnost ostaje u rukama dunika. U naoj pravnoj teoriji preovlauje shvatanje da se podela zalonog prava na runu zalogu i hipoteku zasniva na podeli stvari na pokretne i nepokretne. Za zalagnje pokretne stvari se trai predaja stvari u ruke poverioca, a za zalaganje nepokretnosti upis u javne knjige. U modernom pravu pojavljuje se novi oblici zalaganja, kao to su zalaganje robe u magacinu, zalaganje alata i opreme, zalaganje stoke itd. U svim navedenim sluajevima zalau se pokretne stvari ali njih dunik ne predaje poveriocu u dravinu nego one ostaju u njegovim rukama, a zalaganje i publicitet se postiu upisom u rane vrste javnih registra. Podela zalonog prava prema nastanku Ova podela je izvrena prema nainu na koji nastaje zalono pravo. Prema ovom merilu zalono pravo se moe podeliti na ugovorno zalono pravo na jednoj i na sudsko i na zakonsko zalono drugoj strani. Ugovorno zalono pravo je osnovni i najei oblik zalonog prava. Cilj zalaganje jeste da se obezbedi poverioevo potraivanje, a da bi se to postiglo potrebno je da dunik neku svoju stvar preda poveriocu ili da pristane da se njegova nepokretnost optereti hipotekom. U oba sluaja zalono pravo moe nastati samo ako se dunik s tim saglasi. Otuda je ugovorno zalono pravo redovni oblik zalonog prava i kad se nita posebno ne naglaava misli se na ovaj oblik zalonog prava. Sem ugovornog zalonog prava kao redovnog oblika zalaganja, postoje i izuzetni oblici zalaganja kod kojih nije potreban pristanak dunika. To su sudsko zalono pravo i zakonsko zalono pravo. Ugovorno zalono pravo - Na pokretnim stvarima- zalono pravo se najee osniva ugovorom. Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili tree lice da preda neku pokretnu stvar zalonom poveriocu kako bi se ovaj mogao naplatiti iz njene vrednosti pre ostalih poverioca ako mu potraivanje ne bude plaeno o dospelosti, a zaloni poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po namirenju svog potraivanja vrati je neoteenu. Sam za sebe ugovor o zalozi ne stvara zalono pravo. Ugovor predstavlja osnov za pribavljanje zalonog prava. Osim ugovora potrebna je i predaja stvari. Poverilac stie zalono pravo na pokretnoj stvari u trenutku kad mu dunik preda stvar. Do tog asa poverilac ima prema duniku samo pravo potraivanja. Najee se ima u vidu fizika predaja. Ali dolazi u obzir i svi drugi oblici predaje. Nasuprot tome nije mogu constitutum possessoritum koji bi se sastojao u tome da zalogodavac preda stvar zalogoprimcu, a da ovaj odah vrati zalogodavcu, uz ugovornu odredbu da e zalono pravo i dalje postojati. - Na nepokretnim stvarima- ugovorno zalono pravo na nepokretnim stvarima stie se upisom u zemljine knjige na osnovu ugovora. Ugovor predstavlja samo pravni osnov i uz njega je potreban jo i odgovarajui nain sticanja. Zalono pravo kao stvarno pravo, kad je u pitanju nepokretnost, stie se na isti nain kao i pravo svojine, upisom u javne knjige, zemljine ili intabulacione. Opte je pravilo u naem pravu da se stvarna prava stiu i gube upisom u zemljine knjige. Dok pravo svojine i pravo slubenosti na nepokretnim stvarima mogu postojati i bez zemljinih knjiga, to je kod hipoteke iskljueno. Hipoteka ne moe postojati bez zemljinih knjiga, odstupanje od ovog pravila postoji samo kad je re o zakonskoj hipoteci kod koje nije potreban upis u javne knjige.

Sudske zalono pravo - Na pokretnim stvarima- Sudsko zalono pravo na pokretnim stvarima stie se popisom stvari u izvnom postupku. Za razliku od ugovornog zalonog prava sudska zaloga se ne pribavlja predajom. Razlika potie otuda to sudska zaloga nastaje u postupku izvrenja protiv dunika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti. Sud moe odrediti na predlog poverioca da se popisane stvari predaju na uvanje samom poveriocu ili treem licu. Ako je re o uvanju gotovog novca, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stvari se stavljaju u sudski depozit. Pravila o sudskom zalonom pravu primenjuju se i na prinudno zalono pravo u izvrnom postupku koji sprovode upravni organi. Prinudno zalono pravo ima iste nedostatke kao i sudsko zalono pravo. - Na nepokretnim stvarima- Sudsko zalono pravo na nepokretnim stvarima stie se kao i ugovorna hipoteka upisom u zeemljine knjige ili druge javne knjige. Sudska odluka kao i ugovor predstavlja, prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima, samo pravni osnov, a za zasnivanje sudskog zalonog prava potreban je i odgovarajui nain sticanja. Zakonsko zalono pravo Zakonsko zalono pravo zasniva se u trenutku kad nastaju injenice predviene zakonom. Mnogo se razlikuje od ugovornog zalonog prava. 1. Ugovorno zalono pravo moe nastati samo ako se dunik saglasi da stvar preda u zalogu poveriocu ili da u njegovu korist optereti svoju nepokretnost. A za nastanak zakonskog zalonog prava nije potrebna saglasnos dunika, ono nastaje i kad se dunik ne saglasi. 2. Ugovorno zalono pravo nastaje, kad je pokretna stvar predate poveriocu, ili kad je za nepokretnosti izvren upis u javne knige. U oba sluaja stvorena je mogunost da se javnost upozna sa postojanjem ugovornog zalonog prava. Zakonsko zalono pravo moe postojati i bez publiciteta. Kad je re o pokretnim stvarima, za zakonsko zalono pravo nije potrebno da dunik preda stvar zalonom poveriocu u dravinu radi zasnivanja zalonog prava. Nedostatak publiciteta uoava se i kod nepokretnosti. Zakonsko zalono pravo na nepokretnostima stie se u trenutku kad su ispunjeni uslovi odreeni zakonom, zakonsko zalono pravo ne upisuje se u zemljine knjige. 3. Zakonsko zalono pravo ima pravo prvenstva u odnosu na ugovorno zalono pravo, iako se ne upisuje u javne knjige. Zakonska hipoteka nema publicitet koji se obezbeuje ugovornoj i sudskoj hipoteci. U tome je slaba strana zakonskog zalonog prava, jer trea lica ne mogu saznati za njegovo postojanje iz javnih knjiga. Trea lica koja hoe da kupe nepokretnostine mogu saznati ono to je najvanije: koliko inosi potraivanje obezbeeno zakonskom hipotekom i koliko zakonskih hipoteka na nepokretnosti postoji. Naela zalonog prava Izmeu rune zaloge i hipoteke ima niz razlika u pogledu naina zalaganja, dravine, prava i obaveza subjekata u zalonopravnom odnosu. Postoje izvesna najoptija pravila koja se primenjuju na obe rste zalonog prava, to su: naelo akcesornosti, naelo oficijelnosti, pri realizovanju potraivanja obezbeenog zalonim pravom, naelo specijalnosti i naelo nedeljivosti. Naelo akcesornosti Naelo akcesornosti oznaava da je zalono pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potreivanja kao glavnog prava. Njegovo postojanj zavisi od postojanja i punovanosti prava potraivanja. Ako je konstituisano za obezbeenje potraivanja koje je nastalo iz nitavog pravnog posla, zalono pravo ne moe opstati, jer potraivanje nije punovano, pa zaloni dunik moe zahtevati povraaj zaloene pokretne stvari, tj. ispis hipoteke iz zemljinih knjiga. Zalono pravo prestaje i u drugim sluajevima prestanka potraivanja. Kao sporedno pravo ono zavisi od postojanja prava potraivanja i prestaje u naelu sa njegovim prestankom. Zalono pravo moe biti konstituisano za obezbeenje uslovnog ili budueg potraivanja. Pravilo je predvieno za zalono pravo na pokretnim stvarima, ali se moe primeniti i na hipoteku. Tu postoji odstupanje od naela akcesornosti, jer zalono pravo obezbeuje potraivanje koje jo ne postoji, ili potraivanje koje moda nee nastati. Izvesno odstupanje od naela akcesornosti postoji i u sluaju zastarelosti potraivanja. Prema optim pravilima, kad protekne rok zastarelosti, poverilac se ne moe namiriti iz imovinske mase dunika prinudnim putem. Ali, ako je potraivanje obezbeeno runom zalogom ili hipotekom, poverilac se i pored toga to je rok zastarelosti istekao, moe namiriti iz vrednosti zaloene stvari ako je dri u rukama ili ako je njegovo zalono pravo upisano u zemljine knjige. Zastarelost se razlikuje od ostalih naina prestanka obligacija po tome to se dunikova obaveza ne gasi u potpunosti. Dunik i dalje duguje poveriocu, samo to se njegova obaveza pretvara u prirodnu obavezu. Otuda je odstupanje od naela akcesornosti manje nego to izgleda na prvi pogled. Jo jedno odstupanje od naela akcesornosti predstavlja svojinska hipoteka, sluaj kada sopstvenik stekne pravo hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. Naelo oficijelnosti Prema naelu oficijelnosti, zaloni poverilac moe namiriti svoje potraivanje iz zaloene stvari jedino sudskim putem. Ako dunik ne isplati dug o dospelosti, zaloni poverilac moe realizovati potraivanje iz vrednosti zaloene stvari zaloni poverilac treba da se obrati sudu i zatrai javnu prodaju. U skladu sa naelom oficijelnosti pri realizovanju potraivanja u naem pravnom sistemu je zabranjena lex commissioria. Kao to je nedozvoljeno da se zaloni poverilac naplati iz zaloene stvari na osnovu jednostrane izjave volje, zabranjena je i svaka ugovorna odredba kojom se u trenutku zakljuenja ugovora o zalozi, predvia da e zaloena stvar prei u svojinu zalonog poverioca, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti ili da e u takvom sluaju poverilac moi zaloenu stvar zadrati za sebe ili je prodati po unapred odreenoj ceni. Naa sudska praksa dosledno je primenjivala pravilo da je lex commessoria zabranjena u trenutku zakljuenja ugovora o zalozi.

Naelo specijalnosti Naelo specijalnosti oznaava: da se zalonim pravom moe obezbediti samo odreeno potraivanje jednog poverioca, i 2. da zalono pravo moe postojati na samo odreenoj stvari a ne na svi stvarima zalogodavca. Naelo specijalnosti je znaajna tvorevina modernog prava. Potraivanje mora biti odreeno. To znai da ako jedan poverilac ima vie potraivnja prema istom duniku, treba da bude odreeno koje potraivanje je obezbeeno zalonim pravom. Odreenost znai i to da treba da bude naveden pravni posao iz koga je potraivanje nastalo. Prema naelu specijalnosti treba da bude oznaen taan iznos potraivanja, stvar na koju se odnosi zalono pravo takoe mora biti odreena. Odtupanje od naela specijalnosti- prvo odstupanje ogleda se u tome to se zalonim pravom moe obezbediti i uslovno ili budue potraivanje. Kad je re o runoj zalozi, ovo pravilo je izrino predvieno u zakonu, moe se primeniti i na hipoteku. Drugo odstupanje od odreenosti potraivanja predvieno je samo za zalono pravo na pokretnim stvarima. Ako je posle zakljuenja ugovora o zalozi a pre namirenja potraivanja obezbeenog zalogom, zalogoprimac stekao jo neka potraivanja iz ugovora zakljuenih sa zalogodavcem, onda zalono pravo slui za obezbeenje i ovih kasnije nastalih potraivanja. Kauciona i kreditna hipoteka U naelu hipoteka se moe upisati u zemljine knjige samo u pogledu novane svote brojano odreene. Uz iznos glavnog potraivanja upisuje se i visina kamate. U zemljine knjige mogu se upisati kauciona i kreditna hipoteka kod kojih iznos potraivanja nije potpuno odreen. Kauciona hipoteka postoji u sluaju kada se u zemljine knjige upisuje zalono pravo za potraivanje koje moe ali i ne mora nastati. Kreditna hipoteka se upisuje u zemljine knjige za obezbeenje celog potraivanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita, iako svi iznosi odobrenog kredita jo nisu iskorieni. Naelo nedeljivosti Zalono pravo je po svojoj prirodi nedeljivo. U naem pravu nedeljivost je izreeno predviena u sluaju zalonog prava na nepokretnosti, ali nema sumlje da se ovo naelo primenjuje i kad je re o pokretnim stvarima. Naelo nedeljivosti ispoljava se u sledeem: cela zaloena stvar obezbeuje potraivanje sve dok on one bude u potpunosti namireno. Zalono pravo je nedeljivo: 1. u pogledu potraivanja koje je obezbeeno zalogom- zaloga obezbeuje celo potraivanje; 2. u pogledu zaloene stvari- cela zaloena stvar obezbeuje potraivanje. Smisao nedeljivosti ogleda se u tome to poverilac zadrava zalono pravo i posle deliminog namirenja potraivanja sve dok dunik ne isplati ceo dug. Dunik nema pravo da zahteva ni povraaj cele stvari ni vraanje dela stvari kad je isplatio deo duga. To je razumljivo kad je u zalogu data nedeljiva stvar, te bi vraanje jednog dela znatno umanjilo vrednost preostalog dela koji se nalazi u dravini poverioca. Neki pravnici smatraju da pravilo treba primeniti i u sluaju kad je u zalogu dato vie stvari, to znai da posle deliminog ispunjenja dunik ne moe zahtevati vraanje jedne od njih. Ako se usled nasleivanja potraivanja ili obaveze podele na vie lica, zalono pravo ostaje nepodeljeno i obezbeuje celinu potraivanja. Ako umre dunik, poverilac moe suprostaviti svoje zalono pravo bilo kom nasledniku sve dok potraivanje ne bude namireno u potpunosti. Zalono pravo je nedeljivo i kad je re o zaloenoj stvari. Zaloena stvar u celini slui za namirenje potraivanja obezbeenih zalonim pravom. Ako doe do deobe zaloene stvari, zalono pravo postoji i dalje na svim delovima. Zalono pravo na pokretnoj stvari- runa zaloga Zalogodavac predaje pokretnu stvar u ruke zalonom poveriocu za obezbeenje potraivanja, a ovaj se moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari ako dunik ne ispuni obavezu u trenutku dospelosti. Za postojanje rune zaloge nije neophodno da je pokretna stvar predate zalogoprimcu, dovoljno je da se ona ne nalazi u rukama zalogodavca. Otuda je mogue da postoji runa zaloga i u sluaju kada je stvar ve nekome zaloena. Zalono pravo tad nastaje u trenutku kad zalogoprimac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi da je zakljuen ugovor o zalozi sa drugim poverioce i naloi mud a po naplati svog potraivanja stvar preda drugom poveriocu. U trenutku zasnivanja drugog po redu zalonog prava, zaloena stvar se nalazi u rukama prvog zalonog poverioca i drugi poverilac dri zaloenu stvar podsredstvom prvog poverioca. Posredno dranje zaloene stvari zasniva se na obavetenju i nalogu koje je zalogodavac dao prvom poveriocu. Obavetenje i nalog u ovom sluaju zamenjuju predaju stvari u dravinu. Kad prvi zaloni poverilac naplati svoje potraivanje duan je da stvar preda drugom zalonom poveriocu, ane da je vrati zalogodavcu. Drugaije e biti ako stvar ostaje u rukama dunika, a zaloni poverilac se obezbeuje na taj nain to se njegovo zalono pravo upisuje u javne register. Tako e, postojati hipoteka a ne runa zaloga. Zalono pravo na pokretnoj stvari najee se zasniva ugovorom, mada moe nastati i na osnovu sudske odluke i po samom zakonu. U naem pravu ugovor o zalozi je posmatran kao konsesualni ugovor. Iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za dunika ili tree lice da preda stvar zalogoprimcu. Zalono- pravni odnos Zalono- pravni odnos se uspostavlja izmeu zalogoprimca i zalogodavca. Kod ugovornog zalonog prava, zalogoprimac je lice koje ima pravo potraivanja obezbeeno zalogom. Za obezbeenje tog potraivanja njemu je predata u zalogu pokretna stvar. U trenutku predaje zalogoprimac stie zalono pravo na stvari i to pravo moe suprostaviti svim treim licima. Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu. To je najee dunik iz obligacionopravnog odnosa sa poveriocem. Dogaa se da stvar zaloi lice koje nije dunik zalonog poverioca. U tom sluaju postoje na pasivnoj strani dva lica: jedno lice je dunik i ono odgovara za isplatu duga zalonom poveriocu celom svojom imovinskom masom, drugo lice je zalogodavac i oo nita ne duguje zalonom poveriocu, ali e se ovaj namiriti iz vredosti njegove stvari predate u zalogu, ako dunik ne isplati dug o dospelosti.

Objekt rune zaloge Objekt rune zaloge moe biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. Isto tako se moe zaloiti i suvlasniki udeo. U tom sluaju zaloni poverilac ima sudravinu zajedno sa ostalim suvlasnicima. Stvar na koju se odnosi zalono pravo mora biti odreena. To je razumljivo kod rune zaloge, jer se stvar predaje u ruke zalonom poveriocu, a da bi se izvrila predaja potrebno je stvar od ostalih dunikovih stvari. Najee se u zalogu daju individualno odreene i nepotrone stvari. Novac moe biti predmet zaloge. Prava zalogoprimca- Pravo namirenja iz vrednosti zaloene stvari Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti zaloene stvari ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. To je osnovno zalogoprimevo pravo. Prema preovlaujuem shvatanju zalogoprimac treba da podnese tubu protiv dunika kojom e zahtevati isplatu duga. Pravnosnana odluka suda, kojom se duniku nalae da isplati dug, slui zalogoprimcu kao izvrna isprava. Na osnovu te odluke, zalogoprimac moe podneti predlog suda da se zaloena stvar proda na javnoj prodaji u izvrnom postupku radi namirenja potraivanja obezbeenog zalogom. Pravilo je da se stvar prodaje na javnoj prodaji. Ali ako stvar ima berzansku ili trinu cenu, sud nee narediti javnu prodaj nego e doneti odluku da se stvar proda po tekuoj ceni. Zalogoprimac ima pravo, da iz cene koja se dobije prodajom zaloene stvari, naplati glavno potraivanje, kamatu , trokove koje je uinio za uvanje zaloene stvari. Pravo prvenstva Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zaloene stvari pre ostaih poverilaca. Zalogoprimac iskljuuje iz namirenja sve zalone poverioce koji su zalono pravo stekli posle njega i sve obine poverioce bez obzira da li je njihovo potraivanje nastalo pre ili posle njegovog potraivanja. Red po kome se isplauju zaloni poverioci u sluaju viestrukog zalaganja iste pokretne stvari odreuje se prema vremenu kad su nastala njihova zalona prava- prior tempore potior iure. U privrednom prometu, red po kome se namiruju potraivanja zakonskih zalonih poverilaca utvren je obrnuto od vremena kad su odgovarajua zalona prava nastajala. Slino pravilo primenjuje se u sluaju kad postoji vie zakonskih zalonih prava na istoj stvari u korist raznih lica. Pravo prvenstva naplate ima bilo koji od ovih poverilaca ali samo za potraivanja koja su nastala otpremom ili prevozom, a red namirenja i u ovom sluaju od onog zalonog poverioca u ijim rukama se stvar zatekla i tee unazad, obrnuto od reda kojim su nastajala zalona prava. Pravo na dravinu Zalogoprimac ima pravo na dravinu na zaloenoj svari. Dravina je neophodan uslov za postojanje rune zaloge za sve vreme trajanja zalonog prava. Poverilac stie zalono pravo u onom trenutku kad mu zalogodavac preda stvar u dravinu. Zalono pravo se gubi kada zalogoprimeva dravina na zalonoj stvari prestane i ponovo se uspostavlja kad zalogoprimac vrati dravinu zaloene stvari. Ne moe postojati runa zaloga ako dunika zadrava iskljuivu faktiku vlast na stvari. Ali to ne znai da je za postojanje zalonog prava neophodno da zaloni poverilac stekne iskljuivu faktiku vlast na stvari. Dovoljno je da zalogoprimac moe da utie na raspolaganje stvarju, maker to bilo zajedno sa zalogodavcem ili posredstvom treeg lica. Otuda je mogue da zalogoprimac ima sudravinu na zaloenoj stvari sa zalogodavcem ili treim licem. Nije neophodno da zalogoprimac ima zaloenu stvar u svojim rukama, on moe vriti dravinu posredstvom treeg lica. To se moe dogoditi u sluajuviestrukog zalaganja iste pokretne stvari. Tada samo zalogoprimac ima stvar u neposrednoj dravini, dok drugi imaju samo posrednu dravinu na stvari. Njegova dravina sastoji se u tome to je zalogodavac pismeno obavestio prvog poverioca o zakljuenju drugog ugovora o zalozi i naloio mud a kad mu budu isplaena potraivanja, zaloenu stvra preda drugom poveriocu. Otuda je prvi poverilac po naplati svog potraivanja duan da stvar preda drugom poveriocu a ne da je vrati zalogodavcu. Zalogoprimac ima posrednu dravinu u jo jednom sluaju. To se dogaa kad se oduzima stvar od zalogoprimca zbog toga to je nije uvao kako treba ili to ju je upotrebio bez dozvole zalogodavca, postupao je protivno ugovora i zakona. Sud e na zahtev zalogodavca narediti da se stvar preda nekom treem licu da je dri za zalogoprimca. Zalogoprimac u ovom sluaju nema stvar u rukama, ali ima dravinu na stvari podsredstvom treeg lica u ijim rukama se stvar nalazi. Upotreba i pribavljanje plodova sa zaloene stvari Dok postoji zalono pravo, zaloni poverilac je duan da se pasivno ponaa prema zaloenoj stvari. Pravilo je da zaloni poverilac nema pravo da upotrebljava zaloenu stvar. On ne sme da je upotrebljava ni da je preda drugome na upotrebu. Ako stvar upotrebljava bez dozvole njegova odgovornost za zaloenu stvar se pootrava i on je duan da naknadi tetu koja je sluajno nastala. Uz to zalogodavac moe zahtevati da se zaloena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda treem licu da je ono dri za zalogoprimca. Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava zaloenu stvar je dispozitivnog karaktera. Odtuda zalogodavac i zalogoprimac mogu ugovorom predvideti pravo upotrebe zaloene stvari. Ovakav ugovor ili sporedna odredba u ugvoru o zalozi naziva se antihreza. Upotrebu stvari zalogodavac moe dozvoliti i posle zakljuenja ugovora o zalozi. U sluaju kad zalogoprimac ima pravo da upotrebljava zaloenu stvar, koristi postignute upotrebom stvari odbijaju se od vrednosti potraivanja. Zalogoprimac ima pravo da pribira plodove koje daje zaloena stvar. I ono se naziva antihreza. Ovo reenje povoljno je i za zalogodavca jer se iznos njegovog dugovanja smanjuje. Zalogoprimac je duan da iznos istog prihoda odbije od trokova na iju naknadu poverilac ima pravo, od kamate i od glavnice. I ovo pravo je dispozitivne prirode, pa ugovornici mogu predvideti da je zalogoprimac duan da plodove preda zalogodavcu.

Pravo na dopunu zaloge Zaloni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako zaloena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak te zbog toga ne predstavlja dovoljno obezbeenje za poverioce. Zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke zaloene stvari. Inae zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge ako je zaloena stvar imala nedostatka u asu zalaganja. Ako posle tog doe do smanjenja vrednosti zaloene stvari, zalogodavac nije duan dati drugu stvar u zalogu. Isto tako ako zaloena stvar propadne usled vie sile, ili krivicom treeg lica, zalogodavac nije duan da ponovo uspostavi zalogu. Pravo sledovanja Pored prava na dravinu zalogoprimac ima i pravo sledovanja. Ako mu stvar bude oduzeta on moe zahtevati njen povraaj. Njemu najpre stoje na raspolaganju dravinska tuba i samopomo. Ali zalogoprimac ima i posebnu petitornu tubu za povraaj stvari. Zalogoprimac e pobediti u Sporu i uspeti da vrati stvar u dravinu ako tueni nema nikakav pravni osnov na dravinu, ili ima slabiji pravni osnov od zalogoprimca. Zalogoprimeve obaveze- Obaveza uvanja zaloene stvari Zalogoprimac ima obavezu da uva zaloenu stvar sa panjom dobrog domaina, tj. kada je re o ugovorima u privredi sa panjom dobrog privrednika. Ovakvu obavezu zalogoprimac ima u svakom sluaju bez obzira da li ima pravo da zaloenu stvar upotrebljava ili ne. On je duan da stvar uva i kad je ne upotrebljava kao to je duan da je uva i prilikom upotrebe. Vii stepen panje treba da pokae u odnosu na zaloenu stvar nego to je uobiajeno pokazuje prema svojim stvarima. Ako zalogoprimac ne uva zaloenu stvar kako treba zalogodavac moe zahtevati od suda da stvar oduzme od zalogoprimca id a se preda nekom treem licu na uvanje. Obaveza uzdravanja od upotrebe Zalogoprimac nema pravo da upotrebljava stvar, ovo pravilo je dispozitivne prirode i ugovorom o zalozi se moe predvideti zalogoprimevo pravo da stvar upotrebljava. Ako u ugovoru nita nije reeno zalogoprimac se ne sme sluiti zaloenom stvari, duan je da se uzdrava od upotrebe. Obaveza vraanja zaloene stvari Zaloni poverilac ima obavezu da zaloenu stvar vtari zalogodavcu kad njegovo potraivanje bude namireno. im je dug izmiren pravo potraivanja se gubi, a sa njim prestaje i zalono pravo kao akcesorno pravo i zaloni poverilac je duan da zaloenu stvar vrati. Prava i obaveze zalogodavca Iz ugovora o zalozi nastaju uzajamna prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca. Ono to je zalogoprimevo pravo, to je zalogodaveva obaveza i obrnuto. U trenutku zakljuenja ugovora o zalozi, nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u dravinu zalogoprimca, ili ispravu koja mu daje iskljuivo pravo raspolaganja stvarju. To je ejdina obaveza koja nastaje u asu zakljuenja ugovora o zalozi. Zalogoprimac do predaje nema obaveza. Njegove obaveze poinju u trenutku kad mu zalogodavac preda zaloenu stvar ili ispravu. Prenos zalonog prava i podzaloga- Ustupanje potraivanja obezbeenog zalonim pravom Zalono pravo samo za sebe se ne moe prenositi. Moe se ustupiti potraivanje obezbeeno zalogom. Otuda zalogoprimac kao ustupilac prava moe preneti na tree lice svoje pravo potraivanja prema zalogodavcu. Zajedno sa potraivanjem prelazi i zalono pravo kao akcesorno pravo. Prijemnik postaje ne samo poverilac u odnosu na zalogodavca nego stie i zalono pravo, a ustupilac prestaje da bude zalogoprimac. Zalogodavac ne moe spreiti ustupanje prava potraivanja, jer se njegov pristanak ne trai. Dovoljno je da ga ustupilac obavesti o ustupanju. U sluaja ustupanja prijemnik stie i pravo potraivanja i zalono pravo kao akcesorno pravo, bez obzira da li se zalogodavac sa tim saglasio. Ako zalogodavac pristine da ustupilac preda zaloenu stvar prijemniku, prijemnik e stei neposrednu dravinu na zaloenoj stvari. A ako ne pristine na to zaloena stvar e ostati u rukama ustupioca da je uva za raun prijemnika. Ali on ne moe spreiti prenos zalonog pravaPosle ustupanja potraivanja obezbeenog zalogom, zalogoprimac gubi zalono pravo, ak i kad stvar ostaje u njegovoj dravini. Podzalono pravo Potraivanje obezbeeno zalogom se moe zaloiti. Ako zaloni poverilac svoje potraivanje moe da ustupi treem licu a to znai da njime raspolae u potpunosti, onda ima pravo da svoje potraivanje zaloi, jer to predstavlja samo delimino raspolaganje. Zalaganje potraivanja povlai sa sobom i zalono pravo kao akcesorno pravo. Postavlja se pitanje ta biva kad se zalogodavac usprotivi da stvar koju je on dao zalogoprimcu ode u ruke treem licu. Sukob navedenih prava reava se na razliite naine. U nekim pravima davaje u podzalogu je zabranjeno, u drugima je mogue uz dozvolu zalogodavca, a u treima se moe vriti bez ogranienja. U naem pravu je prihvaeno drugo reenje. Treba razlikovati dva sluaja: kad zalogodavac dozvoli da se zaloena stvar dalje zaloi, i kada ovakvu dozvolu uskrati. U prvom sluaju zalaganje potraivanja povlai za sobom i predaju zaloene stvari u dravinu zalogoprimevom poveriocu. U drugom sluaju iako nema dozvole zalogoprimac moe zaloiti svoje potraivanje. Podzalogoprimac e stei zalono pravo ali e na zaloenoj stvari imati posrednu dravinu, a zalogoprimac e imati neposrednu. Ako je zalogodavac dao dozvolu on treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu, a podzalogodavca treba da obavesti o isplati. Prema pravilima o zalaganju, zalogodavac bi trebao da dugovani iznos isplati ono kome je potraivanje zaloeno. Prestanak zalonog prava na pokretnim stvarima Zalono pravo prestaje kada prestane potraivanje ije je ispunjenje obezbeeno zalogom. U tom sluaju poverilac je duan da vrati zaloenu stvar zalogodavcu. Ako je potraivanje zastarelo poverialc se moe naplatiti iz zaloene stvari ako je dri u rukama. Ostali sluajevi prestanka zalonog prava su: 1.odricanje zalogoprimca od zaloenog prava , 2.protek roka, 3.propast zaloene stvari, 4.konsolidacija- sluaj kad zaloni poverilac postane sopstvenik zalone stvari, 5.konfuzija- sjedinjenj potraivanja i duga u jednom lica, 6.javna prodaja zloene stvari.

Zalono pravo na pravima- Zalaganje potraivanja Poverilac moe obezbediti svoje potraivanje prema duniku i na taj nain to e mu dunik umesto stvari zaloiti neko svoje potraivanje prema treem lica. U zalogu se mogu dati sva potraivanja izuzev onih koja su neprenosiva po svojoj prirodi, onih iji je prenos zabranjen zakonom, kao i onih koji su vezani za linost dunika. Za zalaganje potraivanja potreban je ugovor o zalozi izmeu zalonog poverioca i zalogodavca. Ovim ugovorm zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese radi obezbeenja neko svoje potraivanje, koje zalogoprimac moe naplatiti ako mu zalogodavac o dospelosti ne isplati dug. Postoje tri lica: zalogoprimac- zaloni poverilac, zalogodavac- lice koje je zalogoprimev dunik i poverilac potraivanja koje se zalae, i dunik- iz zaloenog potraivanja. Potreban je odreen nain za pribavljanje zalonog prava. Potrebno je da dunik bude obaveten o ugovoru, da ono bude u pismenom obliku. Zalaganje potraivanja koja su sadrina u hartijama od vrednosti vri se na razne naine ve prema vrsti hartije. Npr. potraivanje sadrano u obveznici na donosioca zalae se prostom predajom hartije. Davanje u zalogu potraivanja sadranih u hartijama po naredbi vri se zalonim indosamentom. Uz to je potrebna i predaja hartije zalogoprimcu. Zalaganje ostalih prava Sem potraivanja zaloni dunik moe dati u zalogu i neko drugo pravo. Moe se zaloiti npr. autorsko pravo, pravo patenta, licence, plodouivanjaNe mogu se zaloiti stvarne i line slubenosti, lina prava, pravo na izdravanje. Pravo retencije Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo potraivanje zadri dunikovu stvar koja mu se nala u rukama i da se, poto blagovremeno obavesti dunika o svojoj nameri, naplati iz vrednosti zadrane stvari. Pravo retencije sadri dva ovlaenja: ovlaenje zadravanja dunikove stvari i ovlaenje namirenja iz zadrane stvari. Po ovim obelejima pravo retencije ima mnogo slinosti sa zalonim pravom i otuda se izuava uz zalono pravo. Opte pravilo o pravu retencije predvieno je u Zakonu o obligacionim odnosima: 1. Poverilac dospelog potraivanja u ijim rukama se nalazi neka dunikova stvar ima pravo zadrati je dok mu ne bude isplaeno potraivanje; 2. U sluaju da je dunik postao nesposoban za plaanje, poverilac moe vriti pravo zadravanja iako njegovo potraivanje nije dospelo. Pravo retencije ima svaki poverilac bez obzira na osnov i vrstu pravnog posla iz kojeg je potraivanje nastalo. Poreklo ovog prava nalazi se u rimskom pravu. Uslovi za zasnivanje prava retencije- dospelost potraivanja Poverilac ima pravo da zadri dunikovu stvar ako je njegovo potraivanje prema duniku dospelo. A potraivanje je dospelo u onom trenutku kad dunik treba da isplati obavezu i kada moe zahtevati ispunjenje. Tek od tog trenutka poverilac je ovlaen da zadri dunikovu stvar, i u tome se pravo retencije razlikuje od ugovornog zalonog prava. Ugovorno zalono pravo moe biti steeno i za potraivanje koje jo nije dospelo, pa i za budue ili uslovno potraivanje, dok pravo retencije moe postojati samo za dospelo potraivanje. Poverilac u ijim rukama se nalazi dunikova stvar, moe je zadrati i pre nego to je njegovo pravo potraivanja dospelo ako je dunik postao nesposoban za plaanje. Taj izuzetak razumljiv je sam po sebi, ako bi poverilac ije potraivanje jo nije dospelo, bio duan da vrati stvar duniku koji je nesposoban za plaanje, on bi zbog toga mogao biti oteen. Na opti nain moe se rei da potraivanje treba da bude civilno, naturalno potraivanje nije dovoljno. Stvar Predmet prava retencije mogu biti sve vrste pokretnih stvari, ukljuujui i novac. Potrebno je samo da stvar bude takva da se moe izloiti prodaji. Pravo retencije moe se sticati i na nepokretnim stvarima, ali se ne moe izjednaiti sa retencijom pokretnih stvari. Osnovna razlika je u tome to se kod retencije nepokretnosti poverilac ne moe namiriti iz vrednosti zadrane stvari. Pravo retencije se kod nepokretnosti sastoji samo iz ovlaenja da se zadri stvar do isplate. Dravina Poverilac moe stei pravo retencije na dunikovoj stvari ako mu se ona ve nalazi u rukama. Zadrati se moe ono to se ve dri. Dravina se moe stei bilo pre ili posle dospelosti potraivanja. Ne dovodi svako dranje dunikove stvari do prava retencije. U nekim sluajevima poverilac ne moe stei pravo retencije na dunikovim stvarima zbog posebnih svojstava samih stvari. Tako npr. poverilac ne moe zadrati dunikovo punomoje, isprave, legitimacije, prepisku i ostale sline svari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izloiti prodaji. Poverilac takoe ne moe stei pravo retencije: 1. ako je stvar izala iz dunikove dravine protiv njegove volje, 2. ako je dunik predao stvar poveriocu na uvanje, 3. ako je dunik predao stvar poveriocu na posudu. Poverilac moe stei pravo retencije na dunikovoj stvari samo ako se dunik saglasio sa tim da stvar izae iz njegove dravine. Meutim ako je stvar izala iz dravine protiv njegove volje, poverilac iako ima stvar u rukama nee moi da stekne pravo retencije. Otuda poverilac nema pravo retencije ako je do dunikove stvari doao na nedozvoljen nain. Pravo retencije je jedna vrsta dozvoljene samozatite poverioca, ali ima odreene granice. Poverilac ne moe stei pravo retencije na dunikovoj stvari koju mu je ovaj predao na uvanje. Kod ugovora o ostavi ostavoprimac se obavezuje da uva stvar ostavodavca i da je vrati kad je ovaj bude zatraio. Otuda je ostavoprimac duan da vrati stvar na ostavodavev zahtev. Pravo retencije nije potpuno iskljueno kad je re o ugovoru o ostavi. Npr. ugostitelji imaju pravo da zadre stvari gostiju dok ovi potpuno ne isplate raun za usluge. Poverilac ne moe stei pravo retencije na stvari koju mu je dunik dao na posudu, da bi mu se onemoguilo da zadri stavr koju mu je dunik dao na besplatnu upotrebu. Ugovor o posudi je dobroin ugovor i na osnovu njega poslugodavac se obavezuje da preda nepotronu stvar poslugoprimcu na besplatnu upotrebu na odreeno vreme.

Sadrina prava retencije Prema zakonu o obligacionim odnosima, pravo retencije sastoji se iz dva ovlaenja: 1. poverilac ima pravo da dunikovu stvar zadri sve do trenutka dok mu dunik ne ispuni obavezu, 2. poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti stvari. Uz to poverilac ima i pravo prvenstva pred ostalim poveriocima u namirenju iz zadrane stvari. Ovlaenje poverioca da zadri dunikovu stvar Poverilac je najpre ovlaen da odbije vraanje stvari duniku sve dok mu ovaj ne isplati dug . U kome i jeste smisao prava retencije. Zadravajui dunikovu stvar poverilac nastoji da utie na duika da ispuni dug prema njemu. Otuda je pravo zadravanja sredstvo pritiska u rukama poverioca u odnosu na dunika. Efikasnost prava retencije zavisi od raznih okolnosti, prvo od toga koliko je duniku stalo do stavri koju poverilac dri. Ako dunik radije pristaje da rtvuje svoju stvar nego da ispuni obavezu poverioevo potraivanje nee se ostvariti. Kad se pravo retencije sastoji jedino od ovlaenja poverioca da zadri dunikovu stvar do ispunjenja dunikove obaveze, poverilac ne moe sa sigurnou raunati da e ispuniti svoj cilj. Pravo retencije predstavlja sredstvo odbrane poverioca u sporu u kome dunik zahteva povraaj stvari. U sporu izmeu dunika i poverioca pravo retencije se pojavljuje kao prigovor poverioca. Kad jedno lice podnese tubu za povraaj svoje stvari od lica u ijoj se dravini ona nalazi, tueni moe istai prigovor prava retencije i tako odbiti tubeni zahtev, ako neko ima dospelo potraivanje prema tuiocu. Trajnje prava retencije nije vremenski ogranieno i poverilac moe zadrati dunikovu stvar sve dok ovaj ne ispuni obavezu. Retencija je akcesorno pravo i postoji sve dok postoji glavno pravo, a to je potraivanje. ak i kad potraivanje zastari postojae pravo retencije. Ako dunik ispuni obavezu pravo retencije prestaje poto je prestalo potraivanje i poverilac je tad duan da vrati stvar duniku. Dunik moe doi do svoje stvari koju je poverilac zadrao i tako to e poveriocu pruiti odgovarajue obezbeenje za njegovo potraivanje. Dunik ima razloge da prui obezbeenje poveriocu onda kad mu je stvar koju je poverilac zadrao preko potrebna, a jo nije u mogunosti da ispuni svoju obavezu. Ovlaenje poverioca da se namiri iz vrednosti zadrane stvari U naem pravu poverilac ima ovlaenje da se namiri iz vrednosti zadrane stvari, kao i zalogoprimac. Jedina je razlika u tome to je retinent duan, pre nego to pristupi ostvarenju naplate, da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dunika. U predratnom graanskom pravu poverilac je samo mogao zadrati stvar ali ne i naplatiti dug iz nje, i to je bilo samo sredstvo pritiska na dunika. Postoji razlika izmeu retencije u graanskom i privrednom pravu. Retinent u graanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji ili po tekuoj ceni. A poverilac iz ugovora o privredi nije duan da se obrati sudu nego moe pristupiti javnoj prodaji po isteku 8 dana od dana upozorenja duniku da e tako postupiti. On se ne mora obraati sudu ni kad namerava da proda zadrane stvari po trinj ili berzanskoj ceni, samo je duan da obavesti dunika o svojoj nameri. Poreenje izmeu prava retencije i zalonog prava Slinosti- Pravo retencije ima mnogo slinosti sa zalonim pravom i u zakonicima se estu ureuje uz zalono pravo na pokretnim stvarima. Retencija ima istu sadrinu kao i runa zaloga. Retinent moe stvar zadrati dok mu dunik ne ispuni obavezu, isto kao to to moe uiniti i zaloni poverilac kome je zalogodavac predao stvar. Retinent je ovlaen da naplati svoje potraivanje iz zadrane stvari na isti nain kao i zaloni poverilac. Pravila o prodaji zaloene stvari primenjuju se i na namirenje retinenta. Kao i zaloga retencija je akcesorno pravo, to znai da zavisi od postojanja potraivanja. Na retenciju se primenjuje i naelo nedeljivosti kao i na zalono pravo pa dunik moe zahtevati povraaj stvari tek onda kad isplati obavezu celini. Razlike- Bitna razlika sastoji se u tome to zaloni poverilac ima pravo da svoje potraivanje naplati iz vrednosti zaloene stvari, a retinent to pravo nema. U Zakonu o obligacionim odnosima predvieno je pravilo po kome poverilac ima pravo da naplati svoje potraivanje iz vrednosti zadrane stvari kao i zaloni poverilac. Time je osnovna razlika izmeu zalonog prava i prava retencije nestala, ali su ostale neke druge razlike. Najvanija razlika izmeu zalonog prava i prava retencije sastoji se u tome to zaloni poverilac ima pravo sledovanja, a retinent nema. Poverilac moe vriti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama. Kad mu stvar izae iz ruke pravo retencije prestaje. Retinent ne moe podneti petitornu tubu protiv lica kod koga se nalazi stvar koja je izala iz njegove dravine, a zaloni poverilac moe. to se tie dravinske zatite razlike nema, oboje imaju pravo na samopomo i dravinske tube. Da bi poverilac mogao imati pravo retencije stvar mora biti u njegovoj neposrednoj dravini, a kod zalonog prava ne mora. Zaloena stvar se moe nalaziti u rukama treeg lica, te zalogoprimac ne mora imati neposrednu dravinu, dovoljno je da zalogodavac nema iskljuivu dravinu na stvari. Pravo retencije moe nastati samo ako poverilac ima dospelo potraivanje prema duniku. Ugovorno zalono pravo moe nastati i kad potraivanje nije dospelo. Zaloga se moe dati za buduu kao i za uslovnu obavezu. Pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a zalono pravo na osnovu ugovora. Mogue je i zaloga nastane na osnovu zakona ili sudske odluke, kao to moe i retencija biti ugovorna i sudska. Zalono pravo na nepokretnostima- hipoteka Hipoteka je zalono pravo na nepokretnim stvarima koje se stie upisom poverioevog prava u javne knjige, a optereena nepokretnost ostaje i dalje u dravini dunika. Zalaganja nepokretnosti razlikuje se od rune zaloge jer dunik ne predaje stvar u dravinu poveriocu. Hipotekovana nepokretnost ostaje i dalje u dravini dunika, te on moe stvar upotrebljavati i pribirati plodove sa nje, za vreme dok postoji zalono pravo. Publicitet zalonog prava, kod zalaganja nepokretnosti obezbeuje se upisom u javne knjige. Trea lica koja ele da saznaju da li je nepokretnost optereena hipotekom, mogu se o tome obavestiti uvidom u sadrinu javnih knjiga. Hipoteka je redovan nain zalaganja nepokretnosti. Ali i pokretne stvari se mogu hipotekovati. Za to je potrebno da se za pokretne stvari uvedu javni registri slini zemljinim knjigama i drugim javnim knjigama u koje se upisuju nepokretnosti i stvarna prava na njima. Npr. brodovi, vazduhoplovi...

Pribavljanje hipoteke Hipoteka se stie upisom u zemljine knjige na osnovu ugovora koji zakljuuju hipotekarni poverilac i dunik. Ugovor predstavlja pravni osnov za nastanak hipoteke, a uz to je potreban i upis. Hipoteka se upisuje u teretni list zemljine knjige. Ali ni upis sam za sebe ne stvara hipoteku. Da bi se hipoteka mogla stei upisom u zemljine knjige potrebni su ovi uslovi: 1. knjini prethodnik, 2. isprava za upis. Potrebno je da je lice na ijoj nepokretnosti se zasniva hipoteka, upisano u zemljine knjige kao sopstvenik. Hipoteka moe nastati samo ako lice , koje je u zemljinoj knjizi upisano kao sopstvenik, izrino izjavi u pismenom obliku da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom. Iz tog proizilazi da lice koje dre nepokretnost ali nije upisano u zemljinu knjigu ne moe uopte zasnovati hipoteku. Za upis hipoteke zemljine knjige potrebna je naroita zemljino- knjina isprava. Isprava treba da sadri pravni osnov za uknjienje. To je najee ugovor o zajmu, ali moe biti i drugi. Ugovor treba da je punovaan, a potpisi overeni u sudu. Sem pravnog osnova, isprava treba da sadri taan opis zemljino- knjinog tela na kome se zasniva hipoteka, izrenu izjavu knjinog prethodnika da pristaje na uknjibu hipoteke na njegovoj nepokretnosti. Predmet hipoteke Hipoteka se odnosi na nepokretne stvari, izuzetno, brodovi i vazduhoplovi ne daju se u zalog poput ostalih pokretnih stvari, nego se na njima konstituie hipoteka kao na nepokretnostima. Hipoteka obuhvata nepokretnost u celini sa svim njenim sastavnim delovima. Ona se protee i na pripatke nepokretnosti i na plodove. Sopstvenik hipotekovane nepokretnosti moe prodati ili na drugi nain otuiti pripatke i plodove sve do poetka izvrenja na nepokretnosti. Od tog trenutka sopstvenik ne moe vie njima raspolagati. Hipoteka ne moe biti ustanovljena na jednoj parceli koja predstavlja sastavni deo zemljino- knjinog tela, ili na delu parcele, dok je ona u sastavu zemljino- knjinog tela. Ali ako sopstvenik hoe da hipotekom optereti samo jedn parcelu ili deo, potrebno je najpre da se katastarska parcela otpie iz dotadanjeg zemljino- knjinog tela u ijem se sastavu nalazila i da se od nje obrazuje novo zemljino- knjino telo. Ako se na zemljitu nalazi zgrada, hipoteka moe postojati na zemljitu odvojeno od zgrade, a moe imati za predmet samo zgradu bez zemljita. Predmet hipoteke moe biti stan koji se nalazi u svojini pojedinca ili poslovna prostorija. Hipoteka moe postojati i na suvlasnikom delu nepokretnosti. Zajednika- simultana hipoteka Najee se za obezbeenje jednog potraivanja osniva hipoteka na jednom zemljino- knjinom telu. Meutim, mogue je konstituisati hipoteku za isto potraivanje na vie zemljino- knjinih tela. Ovakvo zalono pravo na nepokretnosti naziva se zajednika- simultana hipoteka. Zajednika hipoteka se ustanovljava u sluaju kad je vrednost jednog zemljino- knjinog tela manja od iznosa potraivanja. Od zajednike hipoteke treba razlikovati sluaj kada se jedno potraivanje obezbeuje sa vie zalonih prava na vie nepokretnosti. Zajednika hipoteka se upisuje u zemljine knjige tako to se zemljino- knjini uloak oznaava kao glavni, a ostali zemljino- knjini uloci oznaavaju se kao sporedni. U glavnom uloku belee se svi sporedni uloci. Hipotekarni poverilac moe zahtevati namirenje iz bilo kog zemljino- knjinog tela bez obzira da li je ono upisano u glavni ili sporedni zemljino- knjini uloak. On se moze naplatiti iz jednog, vie ili svih zemljino- knjinih tela. Zalonopravni odnosi- hipoteka i potraivanje Kao i svaki zaloni poverilac hipotekarni poverilac ima dve vrste prava: 1. pravo potraivanja prema duniku i 2. zalono pravo na hipotekovanoj nepokretnosti. Hipotekarni poverilac se nalazi u obligacionom odnosu sa dunikom. U tom pogledu njegov poloaj se ne razlikuje od polozaja ostalih poverilaca. Hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva od dunika da ispuni obavezu,ako ovaj to ne uini dobrovoljno,moe traiti da se namiri iz dunikove imovinske mase, to znai iz vrednosti bilo koje dunikove stvari. Hiptekarni poverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz hipotekovane nepokretnosti. Na pasivnoj strani, kod hipoteke najee postoji samo jedno lice. Ono je dunik u obligacionom odnosu i istovremeno sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. Ali dogaa se da je jedno lice dunik u obligacionom odnosu a da drugo lice pristaje da se hipoteka konstituie na njegovoj nepokretnosti. Prava hipotekarnog poverioca Pravo namirenja iz vrednosti hipotekovane stvari Hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti ako hipotekarni dunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. To je osnovno pravo hipotekatnog poverioca i sva ostala prava slue njegovom izvrenju. Istovremeno, pravo hipotekarnog poverioca da se naplati iz vrednosti stvari je jedino ovlaenje koje on ima kad je re o hipotekovanoj nepokretnosti. Hipotekarni poverilac nema ni pravo da upotrebljava nepokretnost, niti pravo da pribira plodove, niti ima dravinu na stvari. U trenutku dospelosti potraivanja, hipotekarni poverilac treba da podnese tubu kojom e od dunika zahtevati isplatu. Pravo prvenstva u naplati potraivanja Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva prilikom naplate svog potraivanja iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti. On ima pravo da se naplati pre obinih poverilaca bez obzira da li je njihovo potraivanje nastalo pre ili posle prava potraivanja hipotekarnog poverioca. Ako je vrednost hipotekovane nepokretnosti vea od iznosa hipotekovanog potraivanja, hipotekarni poverilac e se namiriti u potpunosti, a hirograferni poverioci e moi da svoja potraivanja naplate iz ostatka vrednosti. Ako je vrednost hipotekovane nepokretnosti manja od hipotekovanog potraivanja, hipotekarni poverilac e naplatiti svoje potraivanje u visini vrednosti dobijene prodajom nepokretnosti i na taj nain potpuno iskljuiti iz namirenja obine poverioce. Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate potraivanja iz hipotekovane nepokretnosti i u odnosu na sve ostale hipotekarne poverioce ije je zalono pravo kasnije upisano u javne knjige. Kad postoji vie hipotekarnih potraivanja upisanih

u javne knjige namirenje iz hipotekovane nepokretnosti se vri prema pravilu prior tempore potior iure. Ranije steena hipoteka omoguuje hipotekarnom poveriocu da svoja potraivanja naplati u celini, a kasniji hipotekarni poverilac moe se naplatiti samo iz iznosa koji preostane posle namirenja prvog hipotekarnog poverioca. Pravo sledovanja Hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz vrednosti koja se dobija prodajom hipotekovane nepokretnosti bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dunika ili je prela u svojinu treeg lica. Pravo sledovanja je bitno obeleja hipoteke. Kod hipoteke stvar ostaje u dravini dunika, i on je moe upotrebljavati i pribirati plodove sa nje, kao to je moe otuiti pravnim poslom ili dalje zaloiti. Da bi hipotekarni poverilac bio obezbeen neophodno je da hipoteka sadri pravo sledovanja, a to znai da hipotekarni poverilac moe da se naplati iz hipotekovane nepokretnosti bez obzira na to u ijim rukama se ona nalazi. Pravo namirenja pre dospelosti Nepokretnost i pre hipotekovanja ostaje u rukama hipotekarnog dunika. Kao sopstvenik on i dalje moe upotrebljavati nepokretnost, pribirati plodove i pravno raspolagati nepokretnou. Ali od trenutka upisa nepokretnosti u javne knjige, sopstvenik ne sme smanjivati vrednost hipotekovane stvari, niti na bilo koji nain dovoditi u opasnost poverioevu mogunost namirenja. Ako sopstvenik oteuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi nain smanjuje vrednost, hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa ovakvim postupcima. Ako ovaj nastavi da smanjuje vrednost hipotekovane nepokretnosti poverilac moe zahtevati priudnu naplatu potraivanja i pre dospelosti. Isto tako hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva zatitu i protiv postupaka trei lica kojima se nanosi teta hipotekovanoj nepokretnosti. Prava sopstvenika hipotekovane nepokretnosti U ulozi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti moe se nalaziti dunik ili tree lice i to bi bilo od zasnivanja hipotekarnog odnosa ili kasnije, u toku trajanja odnosa. Sopstvenik nepokretnosti ima i posle zasnivnja zalonog prava sva ovlaenja koja redovno sadri pravo svojine. Nepokretnost se nalazi u njegovoj dravini i on je ovlaen da je upotrebljava i da se koristi njome radi pribiranja plodova. Na ovaj nain dunik moe lake otplaivati rate koje duguje, smanjivati iznos duga i na kraju se osloboditi hipoteke. Sopstvenik nepokretnosti moe slobodno raspolagati svojom nepokretnou i posle zasnivanja hipoteke. On moe podati nepokretnost iako je hipotekovana, moe je zameniti za neku drugu, pokloniti je, zasnovati pravo plodouivanja itd. On je moe i dalje zalagati, to znai da moe posle jedne hipoteke, zasnovati drugu, treu. Prenos prava i obaveze- prenos hipoteke Hipotekarni poverilac moe preneti svoje pravo potraivanja prema duiku na tree lice. Zajedno sa potraivanjem na tree lice prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. Za to prema optim pravilima obligacionog prava nije potreban poseban pristanak dunika, ali je zbog prelaza hipoteke na tree lice potreban upis u zemljinu knjigu. Hipoteka se ne moe prenositi sama za sebe, odvojeno od potraivanja ije ispunjenje obezbeuje. Ugovor o prenosu hipoteke bez potraivanja bio bi nitav. Nathipoteka Meu pravima koja mogu biti predmet hipoteke nalazi se i sama hipoteka. Prethodni pojam nathipoteke moemo dakle odrediti kao pravo hipoteke nad hipoteci. Tu se zalae potraivanje koje hipotekarni poverilac ima prema hipotekarnom duniku, a ne sama hipoteka. Preuzimanje duga Sopstvenik moe prodati hipotekovanu nepokretnost preneti pravo svojine na tree lice. U tom sluaju on ostaje dunik hipotekarnog poverioca, a hipoteka optereuje nepokretnost koja se nalazi u svojini kupca. Mogue je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da e kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu. Tu je potreban i pristanak poverioca. Redosled hipoteka Pravo hipoteke kao zalono pravo na nepokretnosti, stie se upisom u zemljinu knjigu. Ako ima vie hipotekarnih poverilaca, ranije upisano zalono pravo uiva prednost u odosu na docnije steene hipoteke. Raniji hioekarni poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, pre svih hipotekarnih poverilaca koji su hipoteku stekli posle njega. Pri tome odluuje trenutak kad je steena hipoteka, a ne trenutak kad je nastalo samo potraivanje. Prestanak hipoteke usled prestanka postraivanja Kad potraivanje obezbeeno hipotekom prestane, sopstvenik hipotekovane nepokretnosti moe zahtevati brisanje hipoteke iz zemljinih knjiga. Kao akcesorno pravo hipoteka ne moe postojati sama za sebe bez potraivanja kao glavnog prava. Meutim, za prestanak hipoteke nije dovoljno da dunik ispuni svoju obavezu ili da se ona ugasi na drugi nain. Potrebno je da se hipoteka, koja je upisana zemljine knjige ispie iz njih. U Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima reeno je da se brisanje hipoteke moe zahtevati kad dunik plati potraivanje obezbeeno hipotekom. Potraivanje prestaje i brisanje hipoteke moe se zahtevati i u ovim sluajevima: 1. ispunjenje obaveze a sa ispunjenjem obaveze izjednauje se i zamena ispunjenja, kad se poverilac i dunik sporazumeju da e poverilac primiti neto drugo umesto onoga to mu se duguje; 2. prebijanje; 3. otputanje duga; 4. prenov- novacija, nemogunost ispunjenja; 5. protek vremena i 6. smrt dunika ili poverioca kod obaveza koje su nastale s obzirom na line osobine ugovornika ili s obzirom na line sposobnosti dunika. Prema optim pravilima obligacionog prava obaveza prestaje u sluaju kad isto lice postane i dunik i poverilac. Ako poverilac nasledi svog dunika, potraivaje koje je imao prestaje jer je dolo do sjedinenja- konfuzija, subjekta u obligacionom odnosu. Drugaije e biti ako je poverioevo potraivanje obezbeeno hipotekom upisano u

zemljine knjige. U tom sluaju obaveza prestaje sjedinjavanjem tek kad se hipoteka ispie iz zemljinih knjiga. Hipoteka ne prestaje ako potraivanje hipotekarnog poverioca zastari. Prestanak hipoteke nezavisno od prestanka potraivanja Hipotekarni poverilac se moe odrei hipoteke jednostranom izjavom volje. Hipoteka moe prestati ako ne nastupi uslov ili ako protekne rok, ukoliko je bila konstituisana za obezbeenje uslovnog potraivanja ili potraivanja ogranienog rokom. Ispis hipoteke iz zemljinih knjiga moe se traiti kada isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti- konsolidacija. Ovaj sluaj treba razlikovati od sjedinjavanja. Kod sjedinjavanja u jednom licu se sjedinjavaju svojstva hipotekarnog poverioca i dunika, a kod konsolidacije svojstva hipotekarnog poverioca i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti. Hipoteka moe prestati i u sluaju javne prodaje nepokretnosti u izvrnom postupku. Postoje dve situacije: 1. kad javnu prodaju zahteva hipotekarni poverilac- hipotekarni poverilac moe zahtevati da se namiri iz hipotekovane nepokretnosti ako dunik ne ispuni svoju obavezu u roku, 2. kad javnu prodaju trae obini poverioci- ako javnu prodaju zahtevaju obini poverioci, hipoteka prestaje na dan kad reenje o predaji nepokretnosti kupcu postane punovano. Hipoteka prestaje kad propadne hipotekovana nepokretnost, li ako se nepokretnost ponovo uspostavi, prirodnim utem ili radom, hipoteka se nastavlja. Pravo pree kupovine Pravo pree kupovine ovlauje jedno lice da zahteva od sopstvenika, kada se odlui da stvar proda, da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca, a ako sopstvenik ne postupi ovako nego proda stvar treem licu, pravo pree kupovine ovlauje prekupca da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zakljuen ugovor o prodaji. Pravo pree kupovine sastoji se iz dva dela. Ono se najpre pojavljuje kao pravo prvenstva. Kad sopstvenik odlui da stvar proda, duan je da je ponudi radi kupovine prvo licu koje ima pravo pree kupovine, pa tek ako on odbije ponudu ili ne odgovori u odreenom roku sopstvenik moe stvar slobodno prodati bilo kom treem licu. Moe se dogoditi da sopstvenik zanemari svoju obavezu i ne ponudi stvar licu koje ima pravo pree kupovine, nego zakljui ugovor o prodaji sa treim licem. Tada pravo pree kupovine dobija drugi izgled i pojavljuje se kao pravo prekupa stvari iz ruku kupca. Lice koje ima pravo pree kupovine moe zahtevati i da mu se stvar ustupi uz cenu i uslove iz ugovora o prodaji. Zakonsko i ugovorno pravo pree kupovine Pravo pree kupovine moe se ustanoviti zakonom i ugovorm. Mogue je da nastane i izjavom volje za sluaj smrti- testamentom, ili ire jednostranom izjavom volje. S obzirom na to da se testamentalno pravo veoma retko sree, pravo pree kupovine deli se na dve osnovne vrste: zakonsko i ugovorno. Pravo pree kupovine moe se ustanoviti saglasnou volja. U naem pravu mogue je zakljuiti poseban ugovor o pravu pree kupovine. U naem pravnom sistemu ovakvo ugovaranje prava pree kupovine nije uobiajeno. Ugovorno pravo pree kupovinenastaje najee iz sporedne pogodbe, koja se predvia uz ugovor o prodaji. Razlike izmeu ugovornog i zakonskog prava pree kupovine Mogunost suprostavljanja treim licima Razlika izmeu ugovornog i zakonskog prava pree kupovine ogleda se najpre u mogunosti suprostavljanja ovog prava treima. Ona dolazi do izraaja kad tree lice, kao kupac, zakljui sa sopstvenikom ugovorm o kupovini i prodaji stvari, povreujui na taj nain pravo prvenstva koje ima prekupac. Zakonsko pravo rpee kupovine moe se suprostaviti treem licu bez obzira na savesnost, ugovorno pravo pree kupovine moe se suprostaviti treem licu kao kupcu samo ako je kupac nesavestan, tj. ako je znao ili je mogao znati za postojanje prava prvesntva prekupca. Zakonsko pravo pree kupovine proizvodi pravna dejstva prema sopstveniku koji hoe da proda stvar. Istovremeno zakonsko pravo pree kupovine moe se suprostaviti svakom treem licu koje zakljui ugovor sa sopstvenikom. Ako tree lice kupi stvar i sopstvenik mu je preda, nosilac prava pree kupovine moe zahtevati da se prodata stvar ustupi njemu. Ugovorno pravo pree kupovine proizvodi pravna dejstva prema licu sa kojim je nosilac prava pree kupovine zakljuio ugovor. Mogunost prenoenja Izmeu zakonskog i ugovornog prava pree kupovine postoji razlika i u pogledu prenosivosti. Zakonsko pravo pree kupovine ne moe se prenositi ni pravnim poslom meu ivima, niti se moe nasleivati. Kad je re o ugovornom pravu pree kupovine postoje dva shvatanja. Prema jednom ugovorno pravo pree kupovine je strogo lino pravo te se ne moe ni prenositi ni nasleivati. Pa ono pokazuje nepovoljne strane kad treba da se primeni na pravna lica. Prema drugom shvatanju pravo pree kupovine se moe i otuiti i naslediti. U zakonu o obligacionim odnosima predvieno je srednje reenje, po kome se pravo pree kupovine ne moe ni otuiti ni naslediti kad se odnosi na pokretne stvari. Za ugovorno pravo pree kupovine na nepokrenostima nije reeno nita, pa treba zakljuiti da se to pravo moe preneti na naslednike i otuiti. Kad se ugovorno pravo pree kupovine ogranii u trajanju, kao to je uinjeno u naem pravu, nema razloga da se u okviru tog roka zabrani prenoenje i nasleivanja prava jer ni naslednik niti pribavilac nee moi da ga upotrebljavaju posle proteka roka. Trajanje Izmeu zakonskog i ugovornog prava pree kupovine postoji razlika i u pogledu trajanja. Zakonsko pravo pree kupovine nije ogranieno u vremenu. Ugovorno pravo pree kupovine prestaje posle isteka roka koji je predvien ugovorom. Zakonom se odreuje najdui rok u kome se moe vriti ugovorno pravo pree kupovine. U naem pravu ovaj rok iznosi pet godina i rauna se od dana kad je zakljuen ugovor iz koga je nastalo pravo pree kupovine.

Pravo prvenstva Kad sopstvenik odlui da stvar proda, duan je obavestiti o tome nosioca prava pree kupovine i saoptiti mu cenu i uslove nameravane prodaje. U pravnoj teoriji preovlauje stanovite da izjave volje sopstvenika upuena nosiocu prava pree kupovine, koja sadri cenu i ostale uslove pod kojima namerava da proda stvar, ima karakter ponude. Ak nosilac prava pree kupovine prihvati uinjenu ponudu, postignuta je saglasnost izjavljenih volja i ugovor o prodaji je zakljuen. Nosilac prava pree kupovine moe se koristiti svojim pravom prvenstva u odreenom roku. Za ugovorno pravo pree kupovine rok iznosi mesec dana, raunajui od dana kad ga je sopstvenik obavestio o nameravanoj prodaji treem licu. to se tie zakonskog prava pree kupovine, rok u kome se moe vriti pravo prvenstva predvien je u odgovarajuem propisu. Njegova duina moe biti razliita. Najee iznosi 30 dana od dana kad je sopstvenik obavestio nosioca prava pree kupovine o nameravanoj prodaji. Pravo prekupa Ako sopstvenik ne obavesti nosioca prava pree kupovine o nameravanoj prodaji i ne ponudi mu stvar da je kupi, nego zakljui ugovor o prodaji sa treim licem, povreujui na taj nain njegovo pravo prvenstva, pravo pree kupovine pojavljuje se u svom drugom obliku kao pravo prekupa. Prekupac ima pravo da pobije zakljuen ugovor o prodaji i da zahteva da se stvar njemu ustupi po ceni i pod uslovima koji su bili predvieni u ugovoru o prodaji. Imalac prava pree kupovine moe upotrebiti svoje pravo prekupa ako je izmeu sopstvenika i treeg lica punovano zakljuen ugovor o prodaji. Prekupac stupa na mesto kupca i prava i obaveza iz ugovora o prodaji vae i za njega, a to je mogue samo ako ugovor o prodaji proizvodi pravna dejstva. Ako je ugovor o prodaji nitav, prekupac ne moe vriti svoje pravo pree kupovine. Isto tako imalac prava pree kupovine ne moe isticati pravo prekupa ako je ugovor o prodaji sa treim licem u trenutku zakljuenja bio punovaan, ali je kasnije raskinut. Prekupac moe svoje pravo pree kupovine suprostaviti treem licu koje je sa sopstvenikom zakljuilo ugovor o prodaji i zahtevati da se stvar njemu ustupi po ceni i pod uslovima koji su sadrani u prodaji. Smisao prekupevog zahteva nije u tome da se ugovor o prodaji poniti i da ne proizvodi pravna dejstva uopte, nego da ostane u vanosti, ali da ne proizvodi pravna dejstva izmeu sopstvenika i treeg lica nego izmeu sopstvenika i prekupca. On moe da stvar prekupi samo ako ispuni uslove pod kojima je kupac kupio stvar. Ako su ugovorom o prodaji izmeu prodavca i treeg lica predviena izvesna injenica ili davanja koja su procenjiva u novcu, prekupac koji nije u stanju da ih izvri onko kako ona glase moe isplatiti njihovu vrednost u novcu. Meutim, ako su ta davanja ili injenja neprocenjiva u novcu, a prekupac ne moe da ih izvri onako kako su ona predviena u ugovoru, njegovo pravo pree kupovine ostaje bez dejstva. Pravo pree kupovine u prinudnoj javnoj prodaji Kad se stvar izlae prinudnoj javnoj prodaji, pravo pree kupovine ne proizvodi sva pravna dejstva koja ima prilikom dobrovoljne prodaje. U sluaju prinudne javne prodaje, imalac prava se ne moe pozvati na svoje pravo pree kupovine. Ali ako je pravo pree kupovine upisano u javne knjige, imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje. Ako nije bio posebno pozvan, imalac prava moe zahtevati ponitenje javne prodaje. Zakup- odnos zakupca prema zakupodavcu U trenutku zakljuenja ugovora o zakupu, zakupac stie pravo da od zakupodavca zahteva predaju, mada jo nema nikakvo pravo na stvari, nego samo obino pravo potraivanja prema zakupodavcu. Izmeu njega i stvari nalazi se zakupodaveva obaveza i on moe doi do zakupljene stvari samo podsredstvom zakupodavevog ponaanja, koja ini sadrinu te obaveze. Ako zakupac samovlasno, ne ekajui da mu zakupodavac preda stvar, uzme stvar u dravinu i pone je upotrebljavati, zakupodavac e moi da zahteva povraaj stvari. Zakupac ne moe isticati da ima prvenstvo pogledu ispunjavanja dunikove obaveze, niti moe spreiti da zakupodavac ispuni svoju obavezu prvo prema nekom drugom poverioca. Moe se dogoditi da zakupodavac zakupljenu stvar preda nekom drugom poveriocu, npr. kupcu ili nekom drugom zakupcu, i zakupac to ne moe spreiti ak ni u sluaju da je ugovor o zakupu zakljuio pre nego to je bio zakljuen ugovor o prodaji ili drugi ugovor o zakupu. Posle izvrene predaje zakupevo pravo se preobraava. Zakupodavac se povlai u poloaj u kome ima negativnu obavezu, da trpi zakupevo pravo, a zakupac stie prvo da upotrebljava zakupljenu stvar i da pribira plodove sa nje. Zakupevo pravo nema vie obeleja potraivanja prema zakupodavcu, zakupac ima pravo korienja zakupljene stvari. Ovlaenje upotrebe Posle predaje zakupac dolazi u neposredan odnos za zakupljenom stvarju, ime se omoguava njegovo ovlaenje upotrebe. Zakupac ima neposrednu pravnu vlast na zakupljenoj stvari. Sadrinu neposredne pravne vlasti zakupca na zakupljenoj stvari sainjavaju: pravo zakupca da faktiki koristi zakupljenu stvar i njegovo pravo da pravnim poslom prenese faktiko korienje na tree lice. Zakupac najpre ima pravo da upotrebljava zakupljenu stvar. Upotreba stvari oznaava da zakupac izvlai iz stvari korisna svojstva koja ona po svojoj prirodi i nameni moe da prui. Koliki e biti obim ovlaenja, odreuje se ugovorom o zakupu, zakonom ili obiajima odreene sredine. Njegovo pravo da pribira plodove moe biti sueno ili iskljueno, te se korienje moe svesti samo na upotrebu. Isto tako zakupcu moe biti uskraeno da korienje ustupi drugom, ili da zakupljenu stvar izda dalje u zakup, ali mu se ni ugovorom ni zakonom ne moe zabraniti da stvar upotrebljava. Ovlaenje pribiranja plodova Zakupevo pravo korienja obuhvata i ovlaenje uivanja zakupljene stvari- pribiranje plodova. Obim ovlaenja odreuje se ugovorom. Ugovorom o zakupu moe se predvideti da plodovi zakupljene stvari pripadaju zakupodavcu, a da samo upotreba stvari pripada zakupcu, ili da deo plodova pripadne zakupcu, a drugi deo zakupodavcu. Ali ako ovakve odredbe u ugovoru nema, pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu. Zakupac stie plodove sa zakupljene stvari odvajanjem.

Odnos zakupca prema treima Zakupac moe svoje pravo korienja suprostavljati ne samo zakupodavcu, nego i svi treim licima koja svoja prava na zakupljenu stvar izvode iz zakupodavevog prava svojine. Ako zakupodavac u toku trajanja ugovora o zakupu, proda zakupljenu stvar i prenese pravo svojine na pribavioca, ovaj nee moi izbaciti zakupca iz zakupljene stvari, iako je postao sopstvenik. Zakupevo pravo moe se suprostaviti treim licima. Mogu se razlikovati dva jasno odvojena perioda: prvi traje od zakljuenja ugovora o zakupu do predaje stvari zakupcu, drugi od trenutka predaje do prestanka ugovora o zakupu. U prvom delu, od zakljuenja ugovora o zakupu do predaje, zakupac moe suprostaviti svoje pravo pribaviocu samo ako je ovaj u trenutku zakljuenja ugovora o otuenju znao za postojanje ugovora o zakupu. U drugom periodu, posle predaje, zakupac moe suprostaviti svoje pravo pribaviocu bez obzira na to da li je pvaj znao za postojanje zakupevog prava. Suprostavljanje zakupevog prava pre predaje Od zakljuenja ugovora o zakupu do izvrene predaje, zakupac ima samo obligaciono pravo prema zakupodavcu, puko pravo potraivanja, kao i bilo koji drugi poverilac. Zakupac moe svoje pravo suprostaviti pribaviocu kome je zakupodavac predao stvar, samo pod onim uslovima pod kojima je uopte mogue da poverilac suprostavi svoje potraivanje treima, a to znai ako je pribavilac, kome je zakupodavac- otuilac predao stvar, u trenutku zakljuenja ugovora o otuenju stvari, znao za ranije zakljuen ugovor o zakupu. Poverilac u sporu sa treim licima treba da dokazuje da je tree lice znalo za postojanje poverioevog prava, tako i u ovom sluaju teret dokazivanja pribavioeve nesavesnosti pada na zakupca. Pojam suprostavljanja Suprostavljanje zakupevog prava pribaviocu kao treem licu razlikuje se od pravnih dejstava ugovora. Ugovor stvara prava i obaveze samo meu ugovornicima, prema treim on ne proizvodi pravna dejstva. Samo ugovornicima mogu biti namenute obaveze iz ugovora i samo ugovornici mogu biti prinueni da ispune ono o emu je zakljuen ugovor. Za ugovornike ugovor stvara prava i obaveze, treima se ugovor moe samo suprotstaviti. Ugovor je drutvena injenica koja objektivno postoji u odreenoj drutvenoj sredini i proizvodi odreene pravne posledice i za trea lica, a ne samo za ugovornike. Trei moraju priznati i potovati postojanje ugovora kao pravne injenice. Kao to se ugovori mogu suprostaviti treim, tako se treima mogu suprostaviti i obligaciona prava koja nastaju iz ugovora. Poverilac ima pravo samo prema duniku, ali svojstvo poverioca ima u oima svih. Pravno dejstvo obligacionog prava ogleda se u tome to se poverilac ovlauje da od dunika zahteva izvrenje prestacije, a dunik se primorava da prestaciju izvri. Ne samo to poverilac ima pravo na to da mu dunik neto da, uini ili ne uini, ve ima pravo i da zahteva izvrenje te dunikove prestacije. Suprotstavljivost obligacionog prava sastoji se u tome, to poverilac moe istai treim injenicu da on ima pravo prema duniku i zahteva od njih da priznaju postojanje njegovog prava. Obligaciono pravo, pravo potraivanje koje ima pravno dejstvo samo prema duniku, moe se suprostaviti treima pod uslovom da su trei znali za njegovo postojanje. Iz toga proizilazi dunost treih lica da se uzdre od postupaka kojima bi mogli povrediti poverioevo pravo potraivanja. Zemljini registri Zemljini registri su javne knjige u koju se upis+uju nepokretne stvari i prava koja se odnose na nepokretnosti. Voenje podataka o nepokretnosti ima za cilj da licima koja se za to interesuju, omogui saznanje o tanom poloaju, prostiranju i granicama nepokretnosti, vrsti i kvalitetu zemljita, zgradama koje se na njemu nalazi, kao i o pravima koja na zemljitu postoje. Zato je registrovanje podataka od vanosti ne samo za poreske organe koji odreuju visinu poreza prema podacima iz ovakvih registara i za druge upravne organe. Da bi se pravo svojine moglo stei na osnovu ugovora, potrebno je da prodavac moe da uveri kupca da je nepokretnost koju prodaje njegova, i da je kupcu niko nee oduzeti. Uz to kupac treba da ima moguost da proveri da li su injenice na kojima prodavac zasniva svoje pravo tane. Tu nije dovoljno da prodavac ima dravinu na stvari kao to je to sluaj sa pokretnostima. Otuda potpuni uvid kupac moe stei samo ako je ustanovljen registar za nepokretnosti i ako su podaci iz registra dostupni javnosti. Reenje prema kojima se sprovodi uvoenje podataka u registar nepokretnosti razlikuju se od zemlje do zemlje u zavisnosti od potrebe, tradicije i ciljeva koji se hoe postii. Postoji tri sistema zemljinih registara: Torensov sistem, francuski sistem, i austrijsko- nemaki sistem. Torensov sistem Torensov sistem uveden je u Australiji 1958. godine zakonom o svojini na nepokretnostima. U ovom sistemu sam sopstvenik pokree inicijativu za registrovanje. On nalazi ovlaenog geometra i ovaj premer i sastavlja plan nepokretnosti. Sopstvenik pribavlja dokaze o svom pravu svojine i posle toga podnosi prijavu zavodu za registrovanje. U registarskom zavodu slubenici briljivo proveravaju sve navode sopstvenika. Ako osnov nije dovoljan ili nije verodostojan, registarski zavod odbija zahtev za registrovanje- odbijanje mora biti obrazloeno, a ako slubenici nemaju primedaba, Zavod objavljuje u novinama da je podnet zahtv za registrovanje i u isto vreme obavetava zainteresovana lica o zahtevu. Ova lica mogu podneti prigovore u roku od mesec dana od obavetavanja, o kojima onda raspravlja sud. Ako prigovora nema, Zavod registruje zahtev podnosioca. Registracija se sastoji od: registarski zavod sastavlja ispravu o registrovanju prava dva primerka. Jedan primerak ostaje u registarskom zavodu, drugi primerak isprave registarski zavod izdaje podnosiocu zavoda. Isprava sadri osnov prava svojine kao i sve druge podatke koji mogu biti od znaaja. Na poleini isprave nalazi se plan zemljita. Isprava sadri neoborivu pretpostavku da je lice oznaeno u njoj sopstvenik nepokretnosti i da na njoj nema tereta izuzev onih koji su upisani. U eventualnom sporu lice koje nije upisalo svoje pravo u registar ne moe dokazivati da postoji pravo nasuprot onome to je registrovano. Podnosilac zahteva postaje sopstvenik u trenutku registrovanja.

Francuski sistem Francuski sistem javnih knjiga izgraivan je postepeno u duim vremenskim razmacima. U Graanskom zakoniku bilo je proglaeno naelo da se pravo svojine prenosi samim ugovorom o prodaji ili razmeni. Zakonom od 23. marta 1855. godine izvrena je prva velika reforma sistema javnih knjiga. Publicitet je proiren i obuhvatio je i sve pravne poslove meu ivima kojima se prenose stvarna prava na nepokretnostima. Druga velika reforma izvrena je uredbom od 4. januara 1955. Registri nepokretnosti ureeni su po sistemu personalnih folija, to znai da se listovi vode prema imenu vlasnika, a ne po nepokretnostima. Sistem personalnih folija je manje pogodan za evidenciju, jer greka u pisanju imena moe prouzrokovati velike tekoe u pronalaenju nepokretnosti u registru. Uredba od 1955. godine zadrava sistem personalnih folija ali uporedno sa njima uvodi i evidenciju po parcelama. Drugo obeleje francuskog sistema publiciteta koje je ostalo i posle izvrene reforme ogleda se u tome to registar vode slubenici upravnih organa. Austrijsko- Nemaki sistem Austrijsko- nemaki sistem ili sistem zemljinih knjiga zasnovanih na katastru primenjen je u naem pravu. Zemljino- knjini sistem- pojam i znaaj zemljinih knjiga Zemljine knjige su javni registri koje vode sudovi i u koje se upisuju nepokretne stvari i stvarna prava na nepokretnostima, kao i neka obligaciona prava na ovim stvarima. U zemljinu knjigu upisuju se dve vrste nepokretnosti: zemljita i zgrade. Zemljine knjige su javne knjige. Javne su po tome to ih vode sudovi kao organi javne vlasti, ali se javnost ogleda i u tome to su podaci koji se upisuju u njih dostupni svima. Svako moe, ne navodei ni pravni interes traiti da razgleda situaciju ove ili one nepokretnosti u zemljinim knjigama ili zahtevati pismeni izvod iz zemljinih knjiga. . U zemljine knjige upisuju se nepokretne stvari, one omoguuju evidenciju nepokretnosti. U tome se ogleda jedna od znaajnih razlika izmeu pokretnih i nepokretnih stvari. Za pojedine pokretne stvari moe se ustanoviti evidencija, ali se ona ne uvodi niti je to mogue uiniti. U zemljinim knjigama vodi se evidencija o svim nepokretnostima, bez izuzetka. Za sve pokretne stvari, iji je broj beskonaan, ovakva evidencija bi bila besmislena. U zemljine knjige se upisuju ne samo nepokretnosti nego i prava koja postoje na njima. U zemljine knjige se upisuju stvarna prava na nepokretnostima i neka obligaciona koja se odnose na nepokretnosti, npr. ugovorno pravo pree kupovine, pravo otkupa... Zemljine knjige su osnivanje poev od severa, od Save i Dunava prema jugu, njima je obuhvaena 1/3 teritorije Srbije. U ostalim delovima ueg podruja Srbije, na Kosovu i u republici Crnoj Gori zemljine knjige ne postoje. Katastar zemljita Moderno ureenje zemljie knjige imaju za osnovu katastar zemljita. Katastar je evidencija o zemljitu koja sadri podatke o poloaju, obliku i povrini zemljinih parcela o nainu korienja i plodnosti i o katastarskom prihodu i korisniku. U dananje vreme katastar ima mnogo iru primenu i koristi se ne samo za svrhu oporezivanja nego i za privredne, upravne, statistike i druge potrebe omoguavaju da se odredi poloaj i prostiranje ove ili one zemljine parcele. Otuda katastarski podaci predstavljaju podlogu za izradu i uredno voenje zemljinih knjiga. Katastar je javna knjiga, svako moe dobiti uvid i podatke katastra- i premera u slubenim prostorijama nadlenog geodetskog organa. Ipak javnost katastra nije bez izuzetka, posebnim propisom moe se iskljuiti izlaganje na uvid pojedinih katastarskih podataka. Zainteresovana stranka moe zahtevati i pismenu ispravu o pojedinim katastarskim podacima. Poslove premera i katastra zemljita vode organi uprave optinski- optinski geodetski organ, pokrajinski i republiki, a obavljanje premera i unoenje podataka u katastar obavlja se po slubenoj dunosti. Osnovne jedinice u sistemu katastra je katastarska parcela. U katastru su sve katastarske parcele jedne optine oznaene brojevima, poev od 1 nadalje. Katastarska parcela je jedinica koja ima trajni karakter- namenjena je da due traje. Ali to ne znai da ne moe doi do njene podele. Ako se dogodi da se postojea parcela mora podeliti na vie parcela, nove parcele nose i dalje katastarski broj stare parcele, ali se izraavaju u obliku razlomka, npr. 124/1, 124/2... Vie parcela ine katastarsku optinu. Podruje katastarske optine ne poklapa se sa podrujem optine kao drutveno- politike zajednice. Dve ili vie katastarski optina ine katastarski srez. U austrijskonemakom sistemu zemljinih regastara, katastar slui kao podloga zemljinim knjigama, ali on sam nema znaaj za postojanje stvarnih prava na nepokretnosti, takav znaaj ima jedino zemljina knjiga. Otud, upisivanje u katastar ne dovodi do pribavljanja stvarnih prava ne nepokretnosti. Odnos izmeu katastra i zemljinih knjiga sastoji se u ovome: katastar predstavlja osnovu evidencije o zemljitu i drugim nepokretnostima jer sadri podatke koji su izvorno dobijeni geodetskim premerom zemljita. Zemljine knjige i sve slubene evidencije o nepokretnim stvarima sadre podatke koji nisu dobijeni neposredno, nego se oslanjaju na katastar. Jedno zemljino- knjino telo moe se sastojati od jedne jedine katastarske parcele, a moe biti sastavljeno od vie katastarskih parcela, dok jedna katastarska parcela ne moe sadrati vie zemljino- knjinih tela. Kad je zemljino knjino telo sastavljeno od vie katastarskih parcela potrebni su ovi uslovi: 1. parcele treba da pripadaju istom sopstveniku- korisnika; 2. parcele treba da budu optereene na isti nain- izuzev stvarnih slubenosti; 3. parcele treba da se nalaze u istoj katastarskoj optini. Zemljita ne moraju da se granie jedno sa drugim, mogu biti udaljno jedno od drugog, ali moraju biti u istoj katastarskoj optini. Sastav zemljinih knjiga Zemljine knjige se sastoje od: glavne knjige i zbirke isprava. U irem smislu ovde spadaju jo i zbirka katastarskih planova, registri i pomone evidencije. Glavne knjige U glavnu knjigu se upisuju zemljite i zgrade i prava na nepokretnostima. Zemljino knjina prava se stiu, prenose, ograniavaju i prestaju upisom u glavnu knjigu. Glavna knjiga se sastoji od zemljino knjinih uloaka. Svaki od njih ima svoj redni broj. Zemljino knjini uloak se vodi za jedno zemljino knjino telo. Glavna knjiga

obuhvata zemljita u jadnoj katastarskoj optini. Otuda u jednom zemljino knjinom sudu postoji onoliko glavnihknjiga koliko ima katastarskih optina na podruju tog suda, glavna knjiga se moe sastojati od vie svezaka ili se moe ustanoviti tzv. dopunska sveska. - Zemljino- knjini uloak- Zemljino- knjini uloak je sastavni deo glavne zemljine knjige. Glavna knjiga je skup zemljino knjinih uloaka povezanih i proivenih jemstvenikom u jednu celinu. Zemljino knjini uloak upisuje se jedno zemljino knjino telo. To moe biti zemljite ili zgrada. Zemljino- knjini uloak ima tri lista: popisni list, vlasniki list i teretni list. - Popisni list- Popisni list- list A, posedovnica, obuhvata dva odeljka. U prvi odeljak upisuje se zemljino- knjino telo sa sastavnim delovima ako ih ima. Ako se zemljino- knjino telo sastoji od vie katastarskih parcela one se upisuju jedno ispod druge. Drugi odeljak popisnog lista predvien je za upis stvarnih prava koja su povezana sa pravo svojine na zemljino- knjinom telu. Prema pravnim pravilima predratnog prava stvarna slubenost kao pravo sopstvenika povlasnog doba trebalo bi da se upisuje u popisni list zemljino- knjinog tela. Ista stvarna slubenost kao obaveza svakodnevnog sopstvenika poslunog dobra upisuje se u teretni list drugog zemljinoknjinog tela. - Vlasniki list- U vlasniki list- Blist, vlastovnica, upisuju se ime sopstvenika i pravni odnos pribavljanja prava svojine- ugovor o poklonu, ugovor o prodaji, o razmeni, testament, sudska odluka... Pored toga u vlasniki list se upisuju ogranienja u pogledu upravljanja ili raspolaganja zemljino- knjinim telom koja su vezana za linost sopstvenika. Upis u zemljine knjige ne proizvodi pravna dejstva samim tim to je izvren, nego samo onda ako je uknjienje izvreno na osnovu punovanog osnova. Zato ako je ugovor o prodaji nitav ili ruljiv pa je poniten, upis koji je po takvom osnovu izvren bie brisan pa kupac nee stei pravo svojine. Isto tako sve zabrane otuenja i optereenja upisuju se u teretni list, a samo se napominju u vlasnikom listu. - Teretni list- U teretni list- V list po azbunom, C list po abecednom redu, teretovnica, upisuju se stvarna i druga zemljino- knjina prava koja optereuju zemljino knjino telo, ogranienje u raspolaganju koja pogaaju svakog sopstvenika nepokretnosti i sve zabrane otuenja i optereenja. U teretni list se unose hipoteka i nathipoteka, line slubenosti, stvarne slubenosti, realni tereti, pravo pree kupovine, pravo otkupa i zakupa. Sva ova prava upisuju se kao tereti koji pogaaju svakodobnog sopstvenika nepokretnosti. To znai da kad jedno lice ima ugovorno pravo pree kupovine upisano u zemljine knjige, onda na sopstveniku zemljno- knjinog tela lei obaveza da prilikom nameravane prodaje ponudi nepokretnosti nosiocu prava pree kupovine. Isto tako upis prava plodouivanja predstavlja teret za sopstvenika nepokretnosti, jer on ne moe slobodno prodati zemljino- knjino telo, nego sa teretom plodouivanja. Teretni list je namenjen obavetavanju kupca o tome koje sve obaveze, ogranienje i terete ima sadanji sopstvenik nepokretnosti, jer e te obaveze, tereti i ogranienja pogaati i njega, ako pribavi pravo svojine. Zato se pored prava treih lica koja lee na nepokretnosti, u teretni ist upisuju i ona ograienja u raspolaganju koja pogaaju svakog sopstvenika zemljino- knjinog tela. Zabrane otuenja i optereenja nepokretnosti upisuju se u teretni list. Zbirka isprava Zbirka isprava je skup isprava na osnovu kojih se vre upisi u glavnu knjigu. Za svaki upis potrebno je podneti zemljino- knjinom sudu odreene isprave. Npr. kupac treba da podnese pismeno sastavljen ugovor o prodaji, i pismenu izjavu zemljino knjinog prethodnika o tome da pristaje da se kupac uknjii. Prema pravnim pravilima predratnog prava samo upis u glavnu knjigu ima konstituivno dejstvo, to znai da se zemljino knjina prava mogu stei, preneti, ograniiti ili prestati samo upisom u glavnu knjigu. Sadrine isprava nema taj znaaj. Zbirke isprava moe samo objanjavati nedovoljno jasne upise. Ali ako je sadrina isprave protivrena sa upisima u glavnoj knjizi, odluuje upis u glavnu knjigu. Registri Registri su pomone knjige koje omoguavaju lake i bre snalaenje u glavnoj knjizi. Postoje stvarni registri i imenik. Stvarni registar predstavlja popis katastarskih parcela u jednoj katarstarskoj optini. Imenik predstavlja azbuni spisak sopstvenika i drugih titulara zemljino knjinih prava. Uz ime lica navedeni su brojevi zemljino knjinih uloaka u kojima su upisana njegova prava i to posebno za vlasniki list i posebno za teretni. Pomone evidencija Zemljino knjini sudovi vode i niz drugih pomonih knjiga. Naroito znaajan je dnevnik zemljino knjinih pismena. To mogu biti: spisak zemljita koja nisu upisana u zemljinu knjigu, belenica o promenama u planovima, spisak traenih izvoda zemljinih knjiga, prepisi slubenih potvrda, opti upisnik R, koji se vodi za one predmete koji se ne upisuju u neki drugi spisak, spisak otposlatih spisa, poslovni kalendar itd. Naela zemljino knjinog prava To su naela upisa, naela javnosti, naela pouzdanja u zemljine knjige, naela prvenstvenog reda i naela legaliteta. Naelo upisa Naelo upisa oznaava da se stvarna prava na nepokretnostima mogu stei samo upisom u zemljine knjige. Upis u zemljine knjige-uknjiba- predstavlja nain pribavljanja stvarnih prava na nepokretnostima. Ugovor sam po sebi ne prenosi pravo svojine, on je samo pravni osnov za pribavljanje prava svojine. Da bi se pravo svojine prenelo sa prodavca na kupca potreban je i odreen nain pribavljanja. Kod pokretnih stvari to je predaja, a kod nepokretnosti to je uknjiba. Kad prodavac preda nepokretnost u dravinu kupac jo uvek nije stekao pravo svojine ako uz to nij upisao svoje pravo zemljine knjige. U francuskom pravu ugovor o prodaji prenosi pravo svojine sa prodavca na kupca. U austriskom i naem pravu prenos prava svojine ne dogaa se u trenutku zakljuenja ugovora o prodaji. I ako ja zakljuio ugovor o prodaji i obavezao se prema kupcu da mu prenese pravo svojine na nepokretnost taj

prodavac nije prestao da bude sopstvenik. Tako i posle zakljuenja ugovora prodavac jo uvek ima pravo svojine sve dok se kupac na uknjii. Uknjiba predstavlja prelomni trenutak u kome kupac stie pravo svojine a prodavac ga gubi. Zato upis prava svojine u zemljine knjige ima konstitutivno dejstvo. Sve to je do upisa preduzetozakljuivanje ugovora o prodaji nepokretnosti, overa pismenog ugovora u sudu itd.,moe biti potrebno, ali sve to predstavlja samo pripremu,tek uknjienje stvara pravo svojine na nepokretnosti. Zato se u pravnoj teoriji ova naelo naziva i formalno. Prema naelu upisa stvarna prava na nepokretnosti stiu se i prestaju upisom u zemljine knjige. Hipoteka ne moe postojati na drugi nain izuzev kao knjino pravo, samo upis u zemljine knjige joj daje egzistenciju. Otuda je naelo upisa najstroe sprovedeno kad je re o sticanju hipoteke. Hipoteka se moe stei samo upisom u zemljine knjige. Naelo javnosti Zemljine knjige su javne knjige, to znai da je njihova sadrina dostupna svaijem saznanju. Svako moe traiti da pogleda bilo koji zemljino knjini uloak- uvid i zahtevati da mu se izda pismeni izvod iz zemljinih knjiga. Pravo razgledanja odnosi se na glavnu knjigu i na zbirku isprava i na pomone knjige. Mogunost razgledanja ne zavisi od toga da li lice koje trai uvid ili pismeni izvod iz zemljinih knjiga, ima neki pravni interes za to. Svako lice moe traiti da pogleda zemljine knjige i zahtevati prepise ili izvatke, bez obzira da li ima i moe da dokae postojanje nekog pravnog interesa. Poto je sadrina zemljinih knjiga dostupna svima, smatra se da je svako imao mogunost da se sa njom upozna i da se obavesti o zemljino- knjinom stanju nepokretnosti. Otuda se niko ne moe pozivati na to da mu sadrina zemljinih knjiga nije bila poznata. Onaj ko nije ispitao stanje nepokretnosti u zemljinim knjigama, ne moe se pozivati na svoju savesnost. Mogue je samo savesnost u pogledu onih injenica koje nisu upisane u zemljine knjige- vanknjino stanje. Druga strana naela javnosti ogleda se u tome to zemljine knjige vode organi javne vlasti- zemljino- knjini sudovi. injenica to zemljine knjige vode sudovi omoguava potpunu nepristrasnost kad je re o sadrini upisa. Isto tako injenica to sud vodi zemljine knjige omoguava doslednu primenu naela zakonitosti- legaliteta. Prilikom svakog upisa zemljino- knjini sud ispituje da li su ispunjeni potrebni uslovi. Otuda se moe smatrati da je sadrina zemljinih knjiga verodostojna. Naelo pouzdanja u zemljine knjige Naelo pouzdanja u zemljin knjige upuuju da je sadrina zemljinih knjiga verodostojna, znai istinita i potpuna. Ako se lice prilikom kupovine nepokretnosti ili preuzimanje drugog pravnog posla u pogledu nepokretnosti, pouzda u sadrinu zemljinih knjiga, i pri tom je savesno, pribavie pravo svojine ili drugo stvarno pravo na nepokretnosti i u sluaju kad zemljina knjiga nepotpuno ili netano izraava pravo stanje koje uistinu postoji. O pouzdanju u zemljine knjige govori se u dvostrukom smislu: pozitivnom i negativnom. Pozitivni smisao pouzdanja u zemljine knjige ogleda se u tome to se savesni pribavilac stvarnog prava na nepokretnosti moe pouzdati da sve to je u zemljine knjige upisano kao pravo, zaista postoji. U svom drugom smislu, naeo pouzdanja odnosi se na potpunost zemljinih knjiga. Kad su zemljine knjige uredno voene, njihova sadrina je ne samo istinita, nego i potpuna to znai da obuhvata sva stvarna prava koja postoje na nepokretnostima. Prava koja nisu upisana, a koja se inae mogu upisati u zemljine knjige, kao i prava koja su bila upisana pa su izbrisana, ne mogu se suprostaviti savesnom treem licu koje pribavlja pravo svojine ili drugo stvarno pravo na nepokretnosti. Savesni pribavilac stvarnog prava na nepokretnosti moe se pouzdati da ono to nije upisano u zemljine knjige pravno ne postoji. Naelo legaliteta Naelo legaliteta oznaava da zemljino- knjini sud ispituje po slubenoj dunosti da li su ispunjeni zakonom predvieni uslovi za upis. Ako predlog koji je podnela stranka ne ispunjava potrebne uslove sud e odbiti molbu za upis. Zemljino- knjini sud u prvom redu ocenjuje formalne uslove za upis u zemljine knjige. Ne uputa se u ocenu punovanosti pravnog posla koji je pravni osnov za upis. Meutim, ako je pravni posao nitav zbog toga to je protivan ustavnim naelima, prinudnim propisima ili moralu, zemljino- knjini sud je duan da ispita da li ovakav nedostatak postoji i da odbije molbu za upis ako utvrdi njegovo postojanje. Postoje dve vrste uslova koji ispituje zemljino- knjini sud: 1. formalni predvieni pravnim pravilima zemljino- knjinog prava; 2. materijalnopravni predvieni u pojedinim pozitivnim propisima. Prema pravnim pravilima zemljino- knjinog prava, zemljino- knjini sud e dozvoliti upis ako: 1. prema zemljino- knjinom stanju nema prepreka za upis; 2. ako su stranke sposobne da raspolau predmetom na koji se odnosi upis a podnosilac ovlaen da podnese molbu; 3. ako se predlog za upis zasniva na sadrini podnetih isprav; 4. ako isprava ima oblik koji je potreban za dozvolu upisa. Kad molba za upis stigne zemljino- knjinom sudu, slubenik koji vodi zemljine knjige sastavlja izvetaj o sadrini postojeih upisa u zemljino- knjinom uloku da bi se traenje iz molbe moglo uporediti sa postojeim knjinim stanjem. Ako ima smetnji sud e odbiti molbu za upis. Sud po slubenoj dunosti ispituje da li je prethodnik sposoban da raspolae zemljino- knjinim pravom, kao i da li molilac moe stei zemljino- knjino pravo. Takoe sud ispituje da li se predlog za upis zasniva na sadrini podnetih isprava. Sud ne moe dozvoliti vie od onoga to sadri isprava. Sud po slubenoj dunosti ispituje da li isprava na osnovu koje se trai upis ima onaj oblik koji se zahteva za upis. Isprava ne sme imati takve vidljive nedostatke koji slabe njenu verodostojnost. Naelo prvenstva Naelo prvenstva ureuje pravno dejstvo jednog upisa u odnosu na drugi upis prema vremenskom redosledu. Raniji upis uiva prvenstvo u odnosu na kasniji, a ovaj u odnosu na jo kasnije upise. Onaj ko je ranije upisan u zemljinu knjigu ima jae pravo od onoga koji je svoje pravo upisao kasnije- prior tempore, potior iure. U sluaju kad jedan isti zemljino knjini prethodnik zakljui jedan za drugim dva ugovora o prodaji nepokretnostima sa dvojicom kupaca, prednost e prema pravnim pravilima o zemljinim knjigama imati kupac koji je, pod uslovom da je bio savestan ranije zatraio upis u zemljine knjige, a ne onaj koji je prvi zakljuio ugovor. Pravno dejstvo upisa u zemljine knjige poinje od trenutka kada je zahtev za upis podnet zemljino- knjinom odeljenju suda, a ne od

trenutka kad je sud doneo reenje ili od trenutka kad je, molbi za upis sadrano sve ono to je od vanosti za upis, te ako je molba ispravno sastavljena i ako sadri potrebne elemente, reenjem o dozvoli upisa samo se potvruje ispravnost zahteva. Stoga za redosled upisa nije merodavan trenutak izvrnog upisa nego trenutak kad je zahtev za upis stigao zemljino- knjinom odeljenju suda. U zemljino- knjinom pravu primenjuje se astronomsko raunanje vremena to znai da se prioritet rauna ne samo po danima nego i u okviru jednog dana po satima i minutima. Otuda se na svaki podnesak koji stigne zemljino- knjinom odeljenju stavlja beleka o prijemu i u njoj navodi dan, mesec i godina, sat a ako je potrebno i minut kad je molba stigla. Brojevi pod kojima su molbe zavedene u dnevniku oznaavaju njihov vremenski redosled. Prava koja se mogu upisati u zemljine knjige U zemljine knjige upisuju se stvarna prava na nepokretnostima i pojedina obligaciona prava kad se odnose na nepokretne stvari. U zemljine knjige mogu se upisati ova prava: pravo svojine na nepokretnostima i susvojina, zajednika svojina i etana svojina, stvare i line slubenosti na nepokretnim stvarima, hipoteka i nathipoteka, realni tereti i pravo graenja, pravo zakupa, pravo pree kupovine i pravo otkupa. Ova prava se nazivaju zemljinoknjina ili krae knjina prava. Pravo svojine se upisuje u vlasniki list zemljino- knjinog uloaka. Nepokretnost koju su brani drugovi stekli radom u toku braka, upisuju se u zemljine knjige na ime oba brana druga kao njihova zajednika svojina. Stvarne i line slubenosti, realni tereti i pravo graenja, hipoteka i nathipoteka kao i pravo zakupa, pravo pree kupovine i pravo otkupa upisuju se u teretni list. Zajednika hipoteka upisuje se u zemljine knjige tako to se jedan zemljino- knjini uloak oznaava kao glavni, a ostali zemljino- knjini uloci kao sporedni. Prava koja se ne upisuju u zemljine knjige Postoje niz subjektivnih prava koja se ne upisuju u zemljine knjige. Meu njima se nalaze: stanarsko pravo, pravo zakupa prema Zakonu o obligacionim odnosima, pravo retencije. U zemljine knige ne mogu se upisivati prava koja se odnose uopte na stvari- lina prava, autorska, pronalazaka prava, prava koja imaju za objekat pokretne stvari, kao ni obligaciona prava. U zemljine knjige se ne upisuju ni nasledno pravo, legat ni dravina, kao ni zakonsko ravo pree kupovine. Upisi u zemljine knjige- UKNJIBA Upisi u zemljine knjige mogu biti trojaki: ukjiba, predbeleba i zabeleba. Uknjiba je upis u zemljine knjige kojim se konano pribavljaju ili gube zemljino- knjina prava. Pravno dejtstvo uknjibe moe biti dvojako: uknjibom se postie ili konano pribavljanje zemljino- knjinih prava i tada se upis naziva intabulacija, ili dolazi do prestanka- brisanja zemljino- knjinog prava i tad se uknjiba naziva uknjiba brisanja ili ekstabulacija. Uknjiba predstavlja u naem pravnom sistemu nain sticanja stvarnih prava na nepokretnosti. Pravo svojine na nepokretnosti, stvarne slubenosti, pravo hipoteke i druga stvarna prava na nepokretnostima, plodouivanje, upotreba, u naelu se mogu stei samo upisom u zemljine knjige, a kad se govori o upisu misli se na uknjibu. Uknjiba predstavlja trenutak u kome pravo svojine jednog prestaje, a pravo drugog nastaje. Kauzalnost uknjibe Uknjiba sama za sebe posmatrana ne moe dovesti do sticanja prava svojine na nepokretnosti niti do sticanja bilo kog drugog prava. U naem i austrijskom pravu a tako je i u vajcarskom pravu, upis u zemljine knjige kauzalno je povezan sa obligacionim ugovorom kojim se jedna strana obavezuje da prenese pravo svojine na nepokretnosti na svog saugovornika. Uknjiba prava svojine moe se izvriti samo ako poiva na punovanom ugovoru o prodaji nepokretnosti ili kom drugom ugovoru. Zato se i kae da ovakav ugovor predstavlja pravni osnov pribavljanja stvarnih prava na nepokretnosti dok je upis u zemljine knjige samo nain sticanja. Iz toga proizlazi da upis u zemljine knjige ne moe postojati samostalno, nezavisno od ugovora o prodaji nepokretnosti. Ako ovakvog ugovora nema, ni uknjibu nije mogue izvriti, a ako je grekom zemljino knjinog suda, ili iz drugih razloga upisivanje ipak izvreno, zainteresovano lice moe zahtevati da se upis brie. Moe se desiti da je uknjiba izvrena na osnovu nitavnog ugovora o prodaji ili o razmeni nepokretnosti itd. Upis u zemljine knjige sam po sebi uzeti, moe biti bez nedostataka, ali zbog toga to poiva na nitavnom ugovoru ili testamentu ne samo to se ugovor ponitava nego ni ugovor ne moe opstati. Uslovi za uknjibu Za uknjibu stvarnih prava na nepokretnim stvarima potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi:1. upis je dozvoljen samo protiv lica koje je upisano kao knjini prethodnik, 2. za upis je potrebna pismena izjava-privatna ili javna- o pravnom osnovu, 3.za uknjienje je potrebna izrena izjava knjinog prethodnika da pristaje da se pribavilac uknjii. Uknjiba a i ostali zemljino knjini upisi-predbeleba i zabeleba- mogu se izvriti jedino ako se pravo izvodi od onog lica koje je upisano u zemljine knjige. Kupac zemljita moe molbom traiti uknjibu ako je prodavac upisan u zemljinim knjigama kao sopstvenik. Ako lice koje je kao prodavac zakljuilo ugovor o prodaji nije upisano u zemljine knjige , kupac nee moi da uknjii svoje pravo, jer e zemljino knjini sud odbiti takvu molbu. Isto tako poverilac moe traiti upis hipoteke samo ako je dunik lini ili stvarni- upisan u zemljine knjige kao sopstvenik nepokretnosti. Postoje ipak dva sluaja kada se stvarna prava na nepokretnosti koja su inae upisana u zemljine knjige-knjina prava- mogu uknjiiti i onda ako pribavilac ne izvodi svoje pravo od lica koje je upisano u zemljine knjige. To su: 1.pribavljanje od naslednika i 2.sticanje u sluaju kada je knjino pravo preneto vanknjinim putem na vie lica zaredom. Naslednik je prodao nepokretnost pre nego to je stigao da se upie u zemljine knjige, tako da je nepokretnost jo uvek upisana na ime ostavioca. Pribavilac moe zahtevati da se njegovo pravo uknjii, i ako on nije zakljuio ugovor sa ostaviocem koji je jo uvek upisan zemljinoj knjizi, nego to pravo izvodi od naslednika koji nije upisan u zemljine knjige. U drugom sluaju knjino pravo prenoeno je

vanknjino na vie lica jedno za drugim. Poslednji pribavilac u nizu moe traiti uknjibu, ako moe dokazati neprekidan niz niz vanknjinih prenosa prava poev od upisanog zemljino knjinog prethodnika do sebe. Pismena isprava Za uknjibu zemljino- knjinih prava potrebno je da bude sastavljena pismena isprava o pravnom osnovu. Pismena isprava zahteva se za uknjibu i onda kada pismena forma nije uslov za unovanost pravnog posla koji slui kao pravni osnov za upis. U austrijskom pravu za postojanje i valjanost ugovora o prodaji nepokretnosti ne trai se pismena forma, on je punovaan iako je zakljuen usmeno. Ali u ovom sluaju potrebno je da bude sastavljena pismena isprava o zakljuenom ugovoru da bi se na osnovu toga mogao zatraiti upis u zemljine knjige. Privatna isprava Pored optih uslova koje privatna isprava treba da ispunjava za sve zemljino- knjine upise postoje i posebni uslovi koji se zahtevaju sam za uknjiene. Ti uslovi su: 1. potpisi na ispravi treba da budu overeni u sudu, 2. isprava treba da sadri tanu oznaku zemljita za koje se trai uknjiba, 3. isprava treba da sadri izrenu izjavu knjinog prethodnika da pristaje na uknjibu- clausula intabulandi. Ako pomenuti usovi nisu ispunjeni lice koje trai zemljino- knjini upis nee moi da postigne uknjibu nego samo predbelebu. Knjini prethodnik se titi od moguih zloupotreba i eventualnih falsifikovanja potpisa. Zato se i trai da on doe u sud i da se tu potvrdi da je on hteo promenu u zemljinoj knjizi. Clausula intabulandi Za uknjibu stvarnih prava na nepokretnosti potrebna je izrena izjava volje zemljino- knjinog prethodnika da pristaje na uknjibu koju molilac zahteva na osnovu isprave. Izjava mora biti izrena a to znai da ne sme biti neodreena i nejasna. Clausula intabulandi moe se dati na samoj ispravi, tako da ini sastavni deo pismenog ugovora o prodaji ili razmeni nepokretnosti. Clausula intabulandi moe se dati i na posebnoj ispravi, odvojenoj od ugovora. Javne isprave Javne isprave su one koje u propisanom obliku izdaje dravni organ u granicama svoje nadlenosti kao i isprave koje u ovakvom obliku izdaje samoupravna organizacija ili zajednica u vrenju javnog ovlaenja koje joj je povereno zakonom ili odlukom optinske skuptine zasnovanom na zakonu. Za uknjibu mogu posluiti ove javne isprave: 1. isprava o pravnom poslu koju je sastavio sud u granicama svojih ovlaenja- ova isprava mora sadrati sve uslove koji su potrebni za privatnu ispravu; 2. pravnosnana sudska presuda ili reenje, pravnosnana sudska odluka kojom se ustanovljava pravo svojine na osnovu odraja; 3. pravnosnano sudsko reenje o dosuenju nepokretnosti kupcu na javnoj prodaji; 4. pravnosnana reenja o eksproprijaciji i o naknadi- potvrda banke da je korisnik eksproprijacije isplatio naknadu za ekproprisanu nepokretnost, i druga pravnosnana reenja upravnih organa; 5. izvrna poravnanja sastavljena pred sudom; 6. izvrni platni nalozi o zaostalim porezima i doprinosima. Predbeleba Predbeleba je upis kojim se uslovno pribavljaju ili gube zemljino- knjina prava. Ona se razlikuju od uknjibe po tome to se uknjibom zemljino- knjina prava stiu ili gube dok se predbelebom knjina prava stiu ili gube uslovno. Predbeleno pravo mora biti opravdano. Ako se predbeleno pravo opravda, opravdanje e imati retroaktivno dejstvo, te e se smatrati da je zemljino- knjino pravo steeno od trenutka kad je bilo predbeleeno, a ne od trenutka kad je dolo do opravdanja. - Opravdanje predbelebe- Predbeleba se opravdava na taj nain to se uklanjaju nedostatci zbog kojih isprava nije bila pogodna za uknjibu. Predbeleba se moe opravdati u ovim sluajevima: 1. ako lice protiv koga je predbeleba upisana, da izjavu podobnu za uknjibu, 2. ako se podnese potvrda da je sudska odlka postala pravosnana, 3. pravnosnanom sudskom presudom u sporu za opravdanje predbelebe. Predbeleba treba da se opravda u roku od 15 dana kad je odluka o predbelebi dostavljeni traiocu. Zabeleba Zabeleba je upis odreenih pravnih injenica koje mogu biti od uticaja na postojanje zemljino- knjinih prava. Zabeleba se po tome razlikuje od ranije pomenutih upisa. Uknjiba i predbeleba su upisi kojima se stiu ili gube zemljino- knjina prava. Zabeleba nije uopte upis sticanja zemljino- knjinog prava ni konanog niti uslovnog, nego upis injenica znaajnih za knjina prava. - Zabeleba spora predstavlja upis injenica da je imalac zemljino- knjinog prava podneo tubu kojom zahteva brisanje neke uknjibe i povraaj u preanje zemljino- knjino stanje. Zabelebu spora moe zahtevati samo ono lice ije je zemljino- knjino pravo povreeno uknjienjem prava nekog drugog lica. Pravo mora biti zemljinoknjino i tubom se mora zahtevati brisanje uknjibe. Svrha zabelebe spora jeste da se trea ica obaveste o tome da je uknjiba osporena. - Zabeleba zabrane otuenja i optereenja nepokretnosti moe se upisati u zemljine knjige zabelebom. Zabeleba zabrane otuenja i optereenja ima svrhu da upozori pribavioca da sopstvenik ne moe slobodno raspolagati nepokretnou. - Zabeleba hipotekarne tube- hipotekarni poverilac moe traiti da se u zemljinoj knjizi zabelei da je podneo tubu protiv sopstvenika hipotekovane nepokretnosti. Hipotekarnom tubom poverilac zahteva od sopstvenika da trapi da se nepokretnost proda kako bi se on mogao naplatiti iz dobijene vrednosti, a zabelebom ove tube hipotekarni poverilac postie dejstvo i prema docnijim pribaviocima hipotekovane nepokretnosti. - Zabeleba prvenstvenog reda- sopstvenik nepokretnosti moe zatraiti da se u zemljinu knjigu upie prvenstveni red za neki budui upis. To e biti sluaj kad sopstvenik hoe da proda nepokretnost pa zabelei prvenstveni red za budueg kupca, ili kad namerava da konstruie hipoteku u korist budueg poverioca.

- Zabeleba maloletnosti- u zemljinu knjigu moe se zabeleiti injenica da je sopstvenik nepokretnosti maloletan. Upis ove injenice je od znaaja za sv lica koja imaju nameru da pribave zemljino- knjino pravo jer ih upozorava na to da maloletni sopstvenik nema poslovnu sposobnost i da prema tome ne moe punovano preneti pravo svojine. Fikcija apsolutne tanosti Fikcija apsolutne tanosti oznaava da se stanje u zemljinim knjigama ima uzeti za tano po proteku proisanih rokova. O svakom upisu u zemljine knjige, sud obavetava zainteresovana lica. Ako ova lica smatraju da su njihova prava povreena, mogu tubom osporavati upis. Rok za podnoenje tube iznosi 30 dana od dana dostavljanja. Tapijski sistem Tapijski sistem postoji na onom podruju nae zemlje na kome nisu uvedene zemljine knjige. Ranije je tapijski sistem kao zaostatak iz turskih vremena vaio na celom podruju Srbije. U tapijskom sistemu postoje: tapija, javna isprava koja sadri pretpostavku o pravu svojine, i intabulacione knjige, javne knjige u koje se upisuju hipoteka i ostala stvarna prava na tuim nepokretnostima. Tapijski sistem prua mnogo manju sigurnost nego sistem zemljinih knjiga. Tapija Tapija je javna isprava koja stvara oborivu pretpostavku da je lice oznaeno u njoj sopstvenik nepokretnosti. Tapija predstavlja zamenu za upis prava svojine u zemljine knjige na podruju gde one ne postoje. Ali to je jedna nesavrena i nepotpuna zamena. Upis u zemljine knjige stvara neoborivu pretpostavku da upisano lice ima pravo svojine ili drugo zemljino- knjino pravo. Sam upis u zemljine knjige ima konstitutivno dejstvo. Tapija nema tako pravno dejstvo. Posedovanje tapije ne stvara fikciju apsolutne tanosti. Jedno lice moe imati tapiju u rukama, pa ipak ne biti vlasnik napokretnosti oznaene u tapiji. U knjigu tapija upisuju se izdate tapije i njihova sadrina. Knjigu tapija vodi sud u kome se overavaju tapije. Uz knjigu tapija sud vodi zbirku isprava i azbuni imenik sopstvenika. Izdavanje tapija Tapija se izdaje na molbu zainteresovanog lica naelo fakultativnosti-. Uz molbu se podnose dokazi o osnovu sticanja prava na nepokretnostu-isprava o ugovoru o prodaji,na primer-. Postupak izdavanja tapije ima dve faze: sastavljanje tapije i overa tapije. Tapiju sastavlja organ skuptine optine za imovinsko pravne poslove. Sastavljenu tapiju overava optinski sud koji vodi knjigu tapija. Sud ispituje molbu i pregleda priloene spise. Ako ima nedostataka sud e naloiti moliocu da podnese dopunske podatke i dokaze. Ako je sve u redu sud overava tapiju koju je sastavio organ uprave, i upisuju je u knjigu tapija a ime lica upisuju u azbuni imenik. Overenu tapiju sud dostavlja organu koji ju je sastavio, a ovaj je predaje licu koje je trailo tapiju. Prenos tapije U tapijskom sistemu prenos tapije predstavlja nain pribavljanja za sticanje prava svojine na osnovu ugovora, jer ugovor sam za sebe nije dovoljan za prenos prava svojine sa prenosioca na pribavioca. Prenos tapije sastoji se : 1. prenosilac i pribavilac daju izjave u sudu da se pravo svojine na nepokretnosti prenosi sa prenosioca na pribavioca, 2. zatim se u samoj tapiji upisuje da je izvren prenos i 3. na kraju se vri predaja tapije pribaviocu. Intabulacione knjige Intabulacione knjige su javne knjige u koje se u tapijskom sistemu upisuju hipoteka i druga prava na nepokretnostima. Tapija je sluila samo za registrovanje prava svojine, a sva ostala prava upisuju se u intabulacione knjige. Uz ovu postoji jo jedna razlika: posedovanje tapije nije neophodno za postojanje prava svojine, moe se biti sopstvenik i bez tapije i obrnuto lice koje ima tapiju u rukama ne mora biti sopstvenik nepokretnosti. Nasuprot tome, upis hipoteke u intabulacione knjige ima konstitututivno dejstvo. Intabulacione knjige vode sudovi. Ova evidencija obuhvata intabulacionu knjigu i delovodni protokol intabulacija i pribeleaka. Ako je podneto vie molbi za upis prvenstvo ima ona koja je ranije podneta. Upisi Intabulacija je upis kojim se konano stie zalono pravo na nepokretnosti. Poverilac treba da podnese punovanu ispravu koja slui kao osnov za inzabulaciju.To moe biti : pismena isprava o ugovoru, testament i sudska isprava. Isprava o ugovoru treba da sadri potpis dunika i njegovu izrenu izjavu da pristaje na intabulaciju. Jedinstvena evidencija Jedinstvena evidencija oznaava nastojanje da se postojee evidencije u naoj zemlji svedu na jednu jedinu evidenciju o nepokretnostima i o pravima na njima, koja bi bila potpuna i tana. Razlog za ovakvo nezadovoljavajue stanje evidencije nepokretnosti ima vie a najvanije su : 1. naa zemlja je u pogledu osnovne pravne evidencije nepokretnosti podeljena na dva velika dela, u jednom delu zemljine knjige postoje Vojvodina i deo Srbije bez pokrajine, otprilike 1/3 teritorije, u drugom gotovo isto tako velikom delu ne postoje-vei deo Srbije bez pokrajine Kosovo i Crna Gora; 2. na podruju u kome su ustanovljene zemljine knjige nisu svugde uredno voene ; 3. sistem zemljinih knjiga izraen je prvenstveno za zemljite ; 4. podaci koji su evidentirani u zemljinim knjigama razlikuju se od podataka u katastru ; 5. evidencija drutvene svojine na nepokretnostima koja bi trebalo da je najurednija, nije uvek ni potpuna ni aurna. Nova jedinstvena evidencija prema onome kako je predloeno treba da se zasniva na naelima javnosti, zakonitosti i prvenstvu upisa i da omogui preglednost i jednostavnost upisanih stanja kao i pouzdanost upisanih podataka. Novi sistem ima za cilj da se postigne potpuna evidencija, a to znai da se obuhvate podaci i o zemljitu i o zgradama ukljuujui u to i stanove i poslovne prostorije. Zakoni kojima se uvodi tzv. jedinstvena evidencija doneti su i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Objedinjavanje evidencije U republikim zakonima ulogu evidencije o podacima koji se odnose na zemljita i zgrade, ali i o pravima na nepokretnostima dobio je katastar. Nasuprot registru, u sistemu zemljinih knjiga postoje dve odvojene evidencije, jedna je katastar, a druga zemljina knjiga. Novouvedeni katastar ima dve funkcije, klasinu i novu. Stara funkcija se sastoji u evidentiranju injenica o nepokretnosti. U skladu sa novom sadrinom promenjen je i naziv registra koji se sad naziva katastar nepokretnosti, dok se ranije zvao katastar zemljita. Obaveznost upisa Jedno od najvanijih obeleja nove evidencije prava na nepokretnostima jeste naelo o obaveznosti upisa. Naelo o obaveznosti upisa ispoljava se na dva naina. Prvi se sastoji u tome to lica koja pribavljaju neko pravo na nepokretnosti imaju obavezu da primerak pismenog ugovora dostave geodetskoj upravi, a drugi to su sudovi i drugi organi i organizacije duni da odluke koje se odnose na pravo na nepokretnostima dostave geodetskoj upravi.Evidencija o pravima na nepokretnostima poverena je Republikom geodetskom zavodu. Upravni organi su dobili ovlaenje da odluuju o sticanju, prenoenju, ograiavanju i prestajanju stvarnih i drugih prava na nepokretnostima za ta oni svakako nisu osposobljeni, niti su ovi poslovi ikada bili u njihovoj nadlenosti.