1. Pojam racunovodstva?

Raunovodstvo je podfunkcija funkcije upravijanja koja svojim informacijama pomae funkciji upravijanja u domenu donoenja odluka i kontrole poslovanja. 2. Svrha raunovodstva? Raunovodstvo je nauka ija je svrha obuhvatanje transakcija primarnog finansijskog karaktera. To je vetina sastavijanja znaajmh izvetaja, analize i interpretacije transakcija i prezent-iranja rezultata licima koja treba da donesu poslovnu odluku iii daju poslovnu ocenu (defmicija amerikog komiteta). 3. Zadaci raunovodstva? I) Intemi zadaci a) Dokumentovanost i kontrola ostvaruje se putem ko1iinskog i vrednosnog obuhvatanja i nadzora nad privrednim procesima u preduzeu. b) Pruanje upravi preduzea osnova za planiranja stanja imovine i rentabiliteta. II) Eksterni zadaci a) Polaganje rauna (viasnicima, povenocima, poreskim organima, zaposlenim...) b) Informisanje 4. Siniktura (Oblasti) raunovodstva? a) Kniipovodstvo sa bilansom obuhvata transakcije. b) Obraun trokova I rezultata kiasifikuje trokove p0 mestima nastanka. c) Raunovodstvena analiza I planiranje: - Raunovodstvena analiza treba da analizira podatke koji su nastali u krijigovodstvu. - Raunovodstveno planiranje omoguava da se ciljevi preduzea iskazuju preko odredenih planova. d) Raunovodstvena revizija I kontrola (nadzor Shth da bi se obezbedila pouzilanost podataka koje raunovodstvo prua. 5. Sa aspekta namene podataka koje vrste raunovodstva razlikujemo? I) Finansijko Raunovodstvo - ima za cilj da pripremi (proizvede) i analizira podatke za eksteme korisnike (akcionari, kreditori, zaposleni, poreski organi, statistika...). Obavetavanje ovih korismka vri se prezentacijom bilansa stanja i bilansa uspeha za prethodni period. II) Upravljako Raunovodstvo ima za cilj da pripremi i analizira podatke za inteme korisnike (upravi preduzea tj. rukovodstvu) koje mogu pomoi u donoei poslovrnh odluka i unapredenju efikasnosti poslovanja. 6. taje predmet raunovodstva? Predmet raunovodstvaje analiza imovine i promena u njoj. 7. Koji su korisnici raunovodstvenih informacija? a) interm b) ekstemi 8. Pojam kniigovodstva? Knjigovodstvoje raunska osnova za raunovodstvo ii metod registrovanja, be1eenja poslovnih transakcij a. - Sa aspekta cilia knjigovodstvoje ekonomski metod merenja imovine i rezultata poslovanja. 9. Koji su osnovni ciljevi knjigovodstva? a) utvrdivanje rezultata poslovanja (dobitka iii gubitka) putem bilansa uspeha ji odredenom vremenskom periodu.

b) utvrdivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala putem bilansa stanja odredeni dan. 10. Koji su dopunski ciljevi knjigovodstva? a) Pruanje podataka za kontrolu rada lica koja rukuju pojedmim delovima imovine preduzea. b) Pruanje podataka za planiranje rezultata poslovanja, stanja imovine i priliva i odliva novca. c) Pruanje podataka za kontrolu izvrenja planskih ve1iina. 11. Koji su zadaci knjigovodstva? a) pnkupljanje informacija o nastalim poslovnim dogadajima b) provera ispravnosti dokumenata c) kiasifikacija prema poslovnim dogadajima d) eventualna rekiasifikacija e) be1eanie podataka p0 hronologiji f) uvanie podataka g) izvetavanie o stanju irnovine i fmansijskom rezultatu 12. Predmet knjigovodstva? Predmet knjigovodstva su oni poslovni dogadaji koji imaju za posledicu promenu visine ili strukture imovine i kapitala preduzea. 13. Defmisati imovmu? - Sa ekonomsko asyekta imovinu firme ine sva sredstva koja ona koristi u obavijanju svoje delathosti - Sa pravnop aspekta imovina je skup prava i obaveza - Sa aspekta raunovodstva irnovina se posmatra po obliku i prema svojim ili poreklu 14. Navesti dva aspekta posmatranja imovme i defmisati ih? 1. Aktiva imovina firme posmatrana p0 oblilcu (zem1jite, zalihe, novac...) 2. Pasiva imovina finne posmatrana prema svojim, poreklu, izvoru (imovrna potie od viasnika iii od poverilaca) 15. Zato je A=P? Zato to se posmatrajedna ista imovina au sa dva raz1iita aspekta (sredstva moraju biti jednaka izvorima iz kojih potiu) 16. taje bruto a ta neto imovina preduzea? - Bruto imovinu ine sva sredstva koja preduzee koristi radi ostvarivaja svojih ciljeva. - Neto imovinu j e imovina finansirana iz sopstvenog kapitala. Visina neto imovine utvrduje se kao razlika izmedu bruto(ukupne) imovine preduzea i njegovih obaveza. 17. Podela imovme prema svrsi (nameni)? a) poslovna imovina imovina koja se koristi za obavijanje delatnosti zbog kojeje preduzee osnovano. (predmet posmatranja u knjigovodstvu je poslovna imovina) b) neposlovna imovina s1ui za zadovoijenje zajednjikih potreba zaposlenih (odmara1ita, autobus za prevoz radnika do posla i si.) 18. Podela aktive (sredstava, imovine) sa aspekta oblika? a) stvari (zemljite, gradevinski objekti, roba...) b) prava (patenti, licence, koncesije...) c) novac (na tekuem raunu, blagajni) 19. Podela aktive prema (sa aspekta) koeficijenata obrta (ulozi u poslovnom procesu)?

a) stalna (osnovna) sredstva - nematerijalna ulaganja (prava, patenti, licence, goodwill iznos iznad vrednosti firm ugled firme) - materijalna ulaganja (zemljite, oprema, roba...) - funansijska ulaganja (hatije od vrednosti....) c) obrtna sredstvaa - zalihe (roba, gotovi proizvodi, ambalaa,....) - potraivanja (kupci) - gotovina 20. Podela pasive (izvora sredstava)? a) sopstvem kapital b) pozajmljem kapital 21. Karakteristike ti. razlike izmedu sopstvenog i pozajmljenog kapitala? I) Sopstveni kapital a) stoji preduzeu trajno na raspolaganju (nema utvrdeni rok dospea) b) ne izaziva isplate ija je visina i dinamika unapred utvrdena (poznata) c) vlasnik ima pravo upravijanja d) pod uticajem je pravne forme preduzea. (mokosna, ortaka, akcionarska drutva) II) Pozajmljeni kapital a) uvek znamo kada ga moramo vratiti (unapredje utvrden rok dospea) b) izaziva isplate u vidu kamate, koja se zna kolikaje i kadaje treba platiti c) poverioci nemaju pravo upravijanja d) mje pod uticajem pravne forme indirektno, au jeste direktno. 22. Kojim osnovnim finansijskim izvetajima preduzee obavetava korisnike o ostvarenom poslovanju i defmisati ih? a) Bilans stanja dvostrani pregled imovine (sredstava) preduzea posmatrane sa aspekta oblika u kome se nalazi (aktiva) i sa aspekta naina finansiranja (pasiva) b) Bilans uspeha knjigovodstveni instrument utvrdivanja periodinog iii finansijskog rezultata (dobitak iii gubitak) kao pokazateija uspenosti poslovanja preduzea. 23. Koji su pojavni oblici finansijskog rezultata? a) gubitak (A<P, Pr<R) b) dobitak (A>P, Pr>R) 24. Pojam potraivanja? Potraivanje je nae pravo da clobijemo naknadu tj. novae za prodat proizvod iii uinjenu uslugu. Najee je potraivanje od kupaca. 25. Pojam obaveza? Obaveze predstavljaju na jg za kupijen proizvod iii uinjenu uslugu. Najea obavezaje prema dobav1jaima. 26. Osnovni elementi knjigovodstvenog sistema? a) Knjigovodstvena dokumentacija b) Poetm bilans stanja c) Glavna Knjiga d) Dnevnik e) Probm i Zak1juni List f) Krajnji Bilans Stanja i Bilans Uspeha 27. Osnovni postupci knjigovodstvenog sistema?

a) stastavijanje poetnog bilansa stanja b) otvaranje glavne knjige i dnevnika na osnovu bilansa stanja c) sistemska i hrono1oka evidencija promena d) sastavijanje probnog i zak1junog lista e) formalan za1djuak knjiga 28. ta su raunovodstvena nae1a? Raunovodstvena naela su pravila razvijena od strane raunovodstvene teorije i pr sraunata najasno defimsanje raunovodstvenih kategorija. 29. Koje Raunovodstvene kategorije postoje? a) imovina (aktiva) b) kapital c) obaveze (pasiva) d) rashodi e) prihodi 30. Defmisati ekonomske promene? Ekonomske promene su om poslovni dogadaji koji utiu na imovinu preduzea, bib menjaju njenu visinu i sastav, iii samo sastav. 31. Naelo dvostranog obuhvatanja poslovnth promena (naelo dualnosti)? Postoje 4 grupe promena sa g1edita njihovoj delovanja na celinu imovine predt a) Poveanje aktive i poveanje pasive b) Smanjeje aktive i smanjenje pasive c) Poveanje jednog oblika sredstava (A) i smanjenje drugog oblika sredstava (A). I menja se ve1iina aktive, ve samo struktura. Pasivaje nepromenjena. d) Poveanjejednog izvora sredstava (P) i smanjenje drugog izvora sredstava (P). menja se ve1iina pasive, yea samo struktura. Aktivaje nepromenjena. 32. Navesti primere za poveanje Aktive i Pasive ? Kako te prome utiu na bruto i neto imovinu preduzea? a) poveanje uloga vlasmka (bruto , neto +) b) zaduenje kod poverilaca (bruto se poveava +) c) usled prihoda (bruto , neto+) 33. Navesti primere za smanjenje Aktive i Pasive ? Kako te promene utiu na bruto i neto imovinu preduzea? a) smanjenje uloga viasnika (bruto neto b) razduenje kod poverilaca (bruto se smanjuje , neto imovina ostaje neprornenjena) c) usled rashoda (bruto +, neto 34. Primeri za promene koje ne menjaju visinu aktive, yea sastav a pasivu ne tangiraju? Kako utiu na bruto i neto imovmu preduzea? a) kupovina zaliha za gotovo b) naplata potrthvanja od kupaca c) zavretak proizvodnje gotovih proizvoda Promene tie utiu na visinu bruto i neto imovmejerje u pitanju samo izmena strukture. 35. Primeri za promene koje ne menjaju vismu pasive, ve sastav, a aktivu ne tangiraju? Kako utiu na neto i bmto imovinu? a) pretvaranje kratkoronog kredita u dugorone b) zamena akcija c) izdavanje besplatnih akcija

Promene ne utiu na bruto i neto imovinu preduzea (ostaje nepromenjena). 36. Zato se knjigovodstvo zove dvojno? Zato to svaka ekonomska promena tangira dva osamostavijena imovinska dela i stoga se dva puta be1ei; (promene se be1ee na duguju i potrauju u dnevniku i glavnoj knjizi). 37. Na&lo poslovne jedinice (naelo entiteta)? Ovo nae1o zahteva da imovina viasnika i poverilaca kojaje investirana u preduzee bude posmatrana odvojeno od ostale njihove imovine. Dakie, imovma vlasmka i poverilaca bie podeijena na dva deja: na onaj deo imovine kojije u1oen u firmu i onaj deo imovine koji se u firmi ne nalazi. Vano je da tano znamo koja je to imovina koja se u preduzeu koristi, zato to mi putem raunovodstva eIimo upravo da kontro1iemo kako se ta imovina, koja je mvestirana u firmu, menja pod uticajem ekonomskih promena. Da kontro1iemo uspenost poslovania time to proveravamo da Ii imovina, koja je u1oeiia u firmu, se protokom vremena poveava, ostaje ista iii se rnoda smanjuje. Toje raziog za formulisanje ovog nae1a. Navesti tn mogua odnosa raunovodstvene celine i poslovne jedinice (tj. preduzea 1. U najveem broju s1uajeva jedno preduzee je jedna raunovodstvena celina. Da bi poslovna jedinica imala karakter raunovodstvene celine, ona mona ispunjavati iy uslova: mora imati svoju imovinu i mora imati uinak iii proizvod koji je predmet prodaje na eksternom tritu. 2. Ponekad u okviru jedne raunovodstvene celine formira se vei broj uth raunovodstvemh celina. Neka preduzea koja su jako velika ne mogu biti tretirana kao jedna raunovodstvena celma (merkator....). Moramo ih podeliti na ue delove. Takvi delovi firme gde se moe delegirati(rasporediti) odgovornost za prihode i rashode, osnosno za rezultat, oznaavaju se kao PROFITNI CENTRI. Znai, profitni centar ie deo preduzea koji predstavlia zaokruenu tehniko-teImo1oku sredinu i ija uprava u svoioj nad1enost ima odluke kojima utie na vismu dobitka(razlika izmedu prihoda i rashoada). Sefovi profitnih centara sami vode prodajnu i nabavnu politiku. INVESTICIONI CENTRI predstavljaju relativno samostalne i tehno1oko zaokruene delove preduzea, ija uprava pored odluka kojima se utie na vismu ostvarenog rezultata ima u svojoj nad1enosti i odluke kojima se odreduje visina u1oenog kapitala. Uspenost uprave mvesticiomh centara meti se stopom prinosa na u1oem kapital, kao odnosom ostvarenog dobitka i ukopno u1oenog kapitala. U okviru jednog investicionog centra moemo imati vie profitnih centara. *Mesta trokova su delovi preduzea gde se efikasnost kontro1ie preko uporedenja nastalih trokova sa planiranim trokovima. Njih formiramo tamo gde ne moemo formirati m profitni centar, a onda iii mvesticioni centar. (npr. Merkator). Slu.ba koja se bavi odravanjem higijene proizvodi znaajne trokove, & obzirom na veliki broj kupaca koji se tu kree. Oni ne mogu biti profitni centri, ne prodaju nita, au bez njth s ne moe. Njih kontro1iemo tako to mu se odrede irokovi za njihove aktivnosti. ef s1ub je stalno prati da bi se znalo da ii su stvarno nastali trokovi vii iii mi od onih koji su smatrani za neophodne. Ako ne bi postojala ovakva kontrolna mera, onda bi se svaki troak koji on napravi smatrao za normalan. Ovo su sve ue celine koje mogu biti formirane u okvirujednog preduzea nazivamo ih uim raunovodstvenim celinama (M.T. , P. ii. C-ri). Oni su svi u okvirujedne firme.

3. Ovde imamo situaciju da vie poslovnih jedinica im iednu raunovodstvenu celinu. Koncemi i Holding kompanije predstavljaju grupe preduzee koje se nalaze pod jedinstvenom upravom. Znai imamo jednu matinu firmu kojoj su podredene njene zavisn firme, a postale su zavisne tako toje matina firma inakasirala vie od polovine kapitala skojima te firme rade. Matina firma stoji na elu grupe i ona upravija grupom i ona ima potrebu da pribavi informacije o imovini i rezuhatu grupe kao celine. Sve poslovnejedinic su firme za sebeQ:,ravno), a ekonomski su zavise od matine firme. Kada se pravi bilans, on se radi na nivou cele grupe i on znai obuhvata vei broj poslovnihjedinica. Takvi bilansi nazivaju se konsolidovani bilansi (bilans grupe npr. philips) 38. Nae1o kontinuiteta poslovanja? (going concern prmcip) Ovo nae1o se u okviru medunarodnih standarda oznaava kao predpostavka finansijskog izvetaja. Mi polazimo od predpostavke da firme ije emo Izvetaje itati i sastaviti, posluju kontinuirano. Firme se prema nameri koju imamo kada ih osmvarno dela na: one koje e raditi trajno i one koje se osnivaju zajednokratni poslovni poduhvat. Naini izvetavanja kod ova dva s1uaj su raz1iiti. Npr. Genera1tab. Recimo da 5 gradevinskth firmi osnujejednu koja e da srui Genera1tab. Poto taj posao jedna firma ne moe da zavri. Kada odrade taj posao om e je raspustiti. Kod ovakvth predwzea rezultat se utvrduje p0 okonanju poduhvata i taj rezultat se oznaava kao totalni rezultat. U torn asu, svi poslovi su dovedem do baja i firmaje iii potroi1a imovinu koju je pribavila da bi taj posao obavila, a ako je neto ostalo ona e to rasprodati jer se firma gasi. Kod firmi koje rade kontinuirano ne moe se se zadovoijiti totalni rezultat ije utvrdivanje 1ei u nekoj dalekoj budunosti, ve emo ceo prcdpostavljem ivotni vek firme podeliti na krae, jednake vremenske periode i obraunavati rezultat za svaki od tih perioda, da bi smo kontrolisali sa kakvim uspehom firma radi. Poto firma radi na bazi GCP rezultat se mora utvrdivati periodino. Ovi periodini rezultati su delovi onog totalnog rezultata koji e biti uraden na kraju, jer iii jedna firma ne traje beskonano. Druga razlikaje u pogledu vrednovaiija imovine. Kod firme koja se gasi imovinu vrednujemo u visim mogue prodajne cene. Kod tirme koja kontmuirano radi vrednujcmo P0 principu stvamoi troka - visina izdataka koji su uinjeni radi njenog sticanja. A ako bi se kontinuitet poslovanja prekinuo tada bi imovinu preduzea trebalo vrednovati ii visini mogueg unovenja tj. po likvidaciomm cenama. 39. Na&lo novanog merila? Ovde imamo zahtev da imovina i promene koje nastaju na imovmi budu iskazane u novcu. Po pravilu toje novanajedimca zemije u kojo preduzee ima sedite. Kada su ra&rnovode izabrale novae kao zajedniki imemtelj oni su hteli da veruju da e iz perioda u period za istu ko1iinu novca moi da kupe istu ko1iinu robe. Medutirn ova stavka o stabilnosti novca mje do baja nikada ispotovana, naprotiv novac iz perioda u period gubi deo svoje kupovne moi. Predpostavka na kojoi je raunovodstvo izgradeno je predpostavka o stabmosti novca. Fmansijski izvetaji postaju nepouzdani ako se kupovna mo novca menja iz perioda u period. Ako kupovna snaga novea mje stabilna, ve novae gubi na svojoj kupovnoj snazi onda imovina koja je nabavijena ramje je iskazana u novcu vee kupovne snage u odnosu na imovinu koja je nabavijena kasmje

40. Na&lo istorijskog troka? (stvarnog) Ovo nae1o zahteva da imovina firme bude vrednovana u visim izdatka koji su nastali radi njenog sticania. Ovo na&lo se zove ovako jer u odnosu na dan kada pravimo izvetai to ie neko proIo vreme. (mi kaemo ova maina je kota1a toliko-to je istorij ski troak u odnosu na dan kada to govorimo). U skiadu sa ovim nae1om imovinu vodimo P0 nabavnoi ceni, ako smoje stekli kupovmom, iii p0 cern kotania ako smo sami proizveli. U uslovima monetarne nestabilnosti zbog rasta cena dolazi do neskiada iznosa p0 kojima smo neto platili i tekuih trinih cena. Jer cene na tritu rastu, a u knjigama stalno ostaje isti iznos. Tako da se moe desiti da trina vrednost bude znatno vea od istorijske vrednosti datog sredstva. Istorijska vrednost osim za imovinu koristi se i za vrednovanje obaveza i sopstvenog kapitala. Nabavna vrednost (jedne) obaveze ie iznos koli smo primili u trcnutku kada ie obaveza nastala. Toje iznos novca koji namje poverilac isplatio kada smo trai1i kredit; to je vrednost robe koju smo kupili, a jo nismo platili. Iskazivanje imovine u bilansu po dnevnim cenama nedostaje upravo objektivnost. 40a. Po kojim vrednostima se saglasno nae1u istorijskog troka vrednuje imovina preduzea? Sva imovina koja se stie kupovinom (materijal, roba, osnovna sredstva) na tritu vrednuje se u visirn nabavne vrednosti, dok se unovma kojaje rezultat proizvodnog procesa vrednuje u visirn ulaganja koji Sn bili neophodna za njenu proizvodnju (cena kotanja). Po nabavnoj vrednosti vrednujemo i obaveze i sopstvern kapital. 41. Naelo opreznosti? Tragovi ovog nae1a se mogu naijo u 14. veku. U ovom nae1u nalazi Sc: imovina firme u finansijskim izvetajima ne sme da bude precenjena, kao m rezultat. U 14. veku to je glasio: trgovac ne sme da se predstavi bogatiji nego tojeste. Ovo nae1oje sadrano u propisima svih zemaija, a dobiloje na znaaju kada su u privrednu praksu uvedena akcionarska preduzea i drutvo sa ogranienom odgovornou, jer su se tada osim poverilaca koji su bili van firme, van nje su bili i viasnici. *Kako se investitori mogu prevariti? Nae potraivanje je sigurrnje ako je imovina dunika vea, zato je vano da on ne kae da ima vie nego to poseduje. Da imovina ne bude precenjena imamo dva principa: 1) Na&Io niie vrednosti 2) Na&Io vie vrednosti 1) Na dan bilansa dunostje da se uporedi vrednost p0 kojoj se imovina vodi u knjigama sa njenom dnevnoni vrednou. A1o je dnevna Tednost iznad vrednosti u knjigam zadrava se nia vrednost. Izmedu dnevne vrednosti i vrednosti koju imarno u knjigama uvek biramo niu vrednost. (Aktivu proceniti najvie P0 nabavnoj vrednou tj. ceni kotanja. Od ove vrednosti treba odustati ukoliko su na dan bilansa trine cene nie.) 2) Za obaveze praviloje obrnuto: izmedu vrednosti u knjigama i vrednosti koja postoji na dan bilansa biramo viu vrednost. (danas je kurs 6 1,00 , a za mesec dana 62,00 mi uzimamo vei kurs). Pasivu tj. obaveze proceniti najmanje u visim nabavne vrednosti, a moraju se proceniti P0 vioj vrednosti ako izmirenje obaveze zahteva veu sumu novca.

Vrednovaniem aktive nanie i obaveza navie obezbedujemo da sopstvem kapital ne bude precenjen. Da bi se izbeglo precenjivanje rezultata (zbir dobitaka i gubitaka koji nastaju poslovanjem) postoje dva naeka: 1) Na&Io reahzacije 2) Na&Io Impariteta 1) Ovo nae1o irai da svaki rezultat, bio pozitivan iii negativan, pre nego to bude unet u bilans, bude trino verifikovan. 2) Ovo nae1o zahteva da budu priznati i om gubici koji msu realizovani, au jesu nastali. Kada pozajmljujemo 1000 din, a bie nam vraeno samo 700 (a ne svih 1000), nu moramo priznati gubitak od 300 i pre nego to nam budu vraeni omh 700. Ovo nae1o dovodi do nejednakog tretmana gubitka i dobitka. 41 a. Koje nae1o se mora potovati da ne dode do precenjivanja imovme i obaveza? Naelo opreznosti dopunjeno sa principom realizacije i principom impariteta. 42. Naelo uzrocnosti? Zahtev ovog na&la je da prihodi i rashodi budu dodeijem omm obraunskim periodima u kojima su nastali (Nezavisno od toga da lije prihod naplaen, a rashod plaen). Kod totalnog rezultata prthodi su jednaki naplatama a rashodi su jednaki isplatama, pa je totaim rezultat razlika izmedu iznosa koji su naplaem i koji su isplaeni. Tokovi rentabiliteta (rashodi i prihodi) podudaraju se sa novanim tokovima (naplate i isplate) tako daje raun rentabilitetajednak raunu novca. Kod periodinih rezultata mnogi poslovi su na dan bilansa zapoeti, a da jo uvek msu dovedem do kraj a. Posledica toga j e to da ne moemo da kaemo da j e sve to j e naplaenoprihod, mti da su svi prihodi naplaem. Isto tako sve tojeje isplaeno ne mora biti rashod, mti svi rashodi moraju biti plaem. Nepodudarnost novamh i tokova rentabiliteta dovelaje do toga da se za utvrdivanje periodinog rezultata moraju uzeti kao relevanti tokovi rentabiliteta, a ne novani tokovi. Kada su primanja jednaka pnhodu a kada nisu jednaka? - Kada primanja i prihod nastaju u istom obraunskom periodu (npr. naplatimo zakupmnu za 1 mesec) tada ne postoji problem njihovog vremenskog povezivanja primanja=prihod. - Mi ako primanje predhodi nastanku prihoda(npr. naplatimo zakupmnu za 2,3,5... meseci unapred) tada raunovodstvo takvo primanje ne moe tretirati kao prihod, jer ono predstav1ja za preduzee obavezu(ako uzmemo novac unapred za vie meseci to je za nas obaveza). - Nasuprot ovome, ako primanje sledi period u kome je nastao prihod, tada taj prihod treba dodeliti datom periodu, a pravo na primanje(potraivanje) koje e 0 osnovu tog prihoda nastati predstaviia aktivu prcduzec5a. Kada su izdaci jednaki rashodima a kada nisu jednaki? - Kada izdaci i rashodi nastaju u istom obraunskom periodu (npr. platimo rekiamu za (mesec) tada su izdaci=rashodima. - Ako isplate(izdaci) predhode nastanku rashoda (npr. platimo rekiamu za vie meseci unapred) tada takve izdatke ne moemo tretirati kao rashod, om predstavljaju aktivu preduzea pa su to potraivanja prema buduem obraunskom periodu. - Nasuprot tome, rashodi koji nastaju u tekuem periodu. a izazvae izdatke u narednorn periodu(npr. obraunavamo utroak el. energije u januaru a platimo u junu), moraju biti zaraunati u datom periodu, a obaveza da to i platimo predstavlia za preduzee pasivu.

- Zak1juak: Aktiva obuhvata sve isplate koje nisu rashod datog perioda, kao I pravo na budua primanja p0 osnovu prihoda nastali u ovom obraunskom periodu. Pasiva obuhvata obaveze za izdavanja p0 osnovu rashoda nastaith u datom obraunskom periodu i obaveza za primanja izvrena u ovom periodu koja se odnose na prihode buduih obraunskih perioda. *ta je finansijski rezultat? Razlika izmedu prihoda ostvarenih ujednom obraunskom periodu i njima pripadajuth rashoda za iznos dobitka (Pr>R) neto imovma se poveava. za iznos gubitka (Pr<R) neto imovina se smanjuje. 43. Nae1o objektivnosti podataka o imovmi? Dva su uslova za donoenje objelctivne procene: 1) raspolaganje adekvatnim informacijama 2) strunost procemtelja ako drugo struno lice donese slinu odluku istih podataka. 44. ta su prthodi ? Kako utiu na bruto i neto imovinu predu.zea? Prihodi su sva poveanja imovine (aktive) proistekia iz poslovanja bez obaveza vraanja (refundiranja). Prthodi povetavaju aktivu i sopstvem kapital preduzea (bruto i neto imovinu). Najvei deo prihoda nastaje prodajom proizvoda, roba ili usluga na tritu. 45. ta su rashodi? Kako rashodi utiu na neto i bruto imovinu preduzea? Rashodi su sva smanjenja aktive proistekia iz poslovanja bez Inogunosti nadoknade (refundiranja). Rashodi smanjuju aktivu i sopstveni kapital u pasivi (bruto i neto imovinu preduzea). Najvei deo rashoda nastaje P0 osnovu prodaje proizvoda, robe iii usluga. 46. ta su rashodi kod prodaje gotovth proizvoda? Rashodi pri prodaji gotovih proizvoda su ona ulaganja kojaje preduzee moralo izvriti da bi proizvelo i prodalo gotove proizvode. 47. Zato prihode i rashode koji se javijuju u vezi sa prodajom proizvoda, roba i usluga, treba posmatrati odvojeno od vanrednth prthoda i vanrednth rashoda? Izmedu prihoda i rashoda u vezi prodaje postoii vezajer svaki prihod od prodajeje praen rashodima. Izmedu vanrednih prihoda i rashoda ne postoji nikakva medusobna povezanost, pa vanredni prihodi (vikovi, pokloni)isu praeni vanrednim rashodima (manjkovi, tete, dali pokioni...) 48. Kako prthodi i rashodi utiu na sopstveni kapital preduzea? a) Ako su u pitanju prihodi i rashodi p0 osnovu prodaje, tada prihodi uveavaiu sopstvem kapital a rashodi smaniulu sopstvem kapital, tako da na kraju sopstvem kapital ostaje uvetan za razliku (ako su prihodi vei od rashoda) odnosno smanien za razliku (ako su rashodi vei od prihoda) b) Ako su u pitanju vanredni (ostali) prthodi oni msu praeni rashodima i zato poveavaju sopstveni kapital i aktivu za ceo iznos prihoda (poveavaju bruto i neto imovinu). Vanredm rashodi smanjuju sopstvem kapital za ceo iznos jer nema prihoda iz koga bi on bio pokriven.

Rashodi smanjuju aktivu i kapital (bruto i neto imovinu preduzea) 49. Kada prihodi ne poveavaju aktivu? - Prihodi ne poveavaju aktivu, u trenutku svog nastanka, kada dode do promene: smanjenja obaveza usled prihoda. Npr. ako dobav1ja kasm sa isporukom a mi p0 ugovoru imamo pravo da mu obraunamo penale (prthod) to smanjuje nau obavezu, au ne poveava aktivu u torn trenutku. - Poveanje aktive nastane tek onda kada se obaveze izmiruju. - Promena: smanjenje obaveza usledprihoda izaziva za posledicu smanjenje obaveza, poveanje kapitala i ne men Ia bruto imovinu i povecava neto imovinu (zbog prihoda). F 50. Kada rashodi ne smanjuju aktivu? - Rashodi ne smanjuju aktivu (u trenutku svog nastajanja) kada dodje do promene: poveanie obaveza usled rashoda. Npr. ako nama dobav1ja obrauna zateznu kamatujer kasnimo sa plaanjem to c5e izazvati poveanje nae obaveze, au ne smanjuje aktivu u torn trenutku. Smanjenje aktive nastaje tek u trenutku kada isplatimo svoje obaveze, jer 5e ispla&ni iznos biti vei za iznos nastalog rashoda. - Promena: poveOanje obaveze usled rashoda ima za posledicu smanjenje kapitala, poveanje obaveza, bruto imovina ostaje ista a neto imovina se smanjuje (zbog rashoda). 51. Koje grupe promena uti&i na promenu sopstvenog kapitala? a) Prornena uloga viasnika (smanjenje i poveanje) b) Nastali prihodi i rashodi 52. Kada raun sopstvenog kapitala pokazuje rezultat poslovanja? Da bi se rezultat poslovanja mogao utvrditi kao razlika izmedju krajnjeg i poetnog sopstvenog kapitala mora se izvjiiti podvajanje poziclie sopstveni kapital na dva dela: a) Na sopstvem kapital s jedne, b) rashode i prihode s druge strane. Na sopstvenom kapitalu se iskazuju promene vezane za ulogu viasnika a rashodi prihodi se obuhvataju preko bilansa uspeha. 53. Raunovodstvena jednaina (bilansna jednakost) Ao = Pp . bilansnajednakost na poetku godine (iii kada osmvamo firmu) Po = Oo + Ko A1 = P1 * bilansnajednakost na kraju godine A1 t0i+Ki K1= Ko + Fr Fr finansijski rezultat A1 =01+ Ko + Fr Fr= Pr Ra (prihodi rashodi) A1 =01+ Ko + Pr - R + Rashodi =01 + Ko + priho a) Sarno ako je Ra = Pr to znai da je rezultat = 0 tada je A1 = 01 +Ko (ovo je skoro nemogua varijanta u praksi) b) Ako je Ra<Pr onda je preduzee ostvarilo dobitak. Tada je A1 > 01+Ko. jer prihodi aktivu poveavaju, rashodije smanjuju pa akoje Ra < Pr znai daje aktiva uveana vie pod uticajem prihoda no to su je rashodi srnanj iii. Aktiva je uveana za razliku (tj. dobitak) Da bi napravili ravnoteu onda: Ra + dobitak = Pr

A1=01+Ko+dobitak (dobitak unosimo u pasivu, manju sfranu, da bi A=P) c) Ra> Pr onda je preduzee ostvarilo gubitak A1 <01 + Ko Ra = Pr + gubitak A1+gubitak = 01+Ko (gubitak unosimo u aktivujerje manja strana aktive, da bi A P) 54. Tipovi ekonomskth promena (prema 3 kriterijuma)? 1. Prema uticaju na celinu bilansa: a)A+, P+ b)A+, P+ c) A,A+ d) P+ , P+ 2.. Prema uticaju na celinu i delove imovine 3. Tipovi poslovnih promena prema osnovnim privrednim procesima: a) u procesu nabavke sredstava nastaju dye grupe promena: poveanje sredstava u preduzeu i poveanje obaveza A=0+K a o + k A) poveanje uloga osmvaa + + b) smanjenje uloga osmvaa c) zaduenje kod poverilaca + + d) razduenje kod poverilaca e) izmene u sastavu aktive f) imene u sastavu pasive g) prihodi od prodaje + + h) rashodi od prodaje i) vanredni prihodi + + j) vanredni rashodi k) smanjenje obaveza usled prihoda - + 1) poveanje obaveza usled rashoda + b) u procesu proizvodnje dolazi do smanjenja, troenja sredstava, i poveanja zaliha uinaka. c) u procesu prodaje dolazi do sticanja gotovine iii potraivanja od kupaca i do smanjenja zaitha d) u finansijskoj funkciji vri se naplata potraivanja, isplata obaveza, pribavijaju i vraaju krediti. c 55. taje prosto knjigovodstvo? Toje sistem nepotpumh knjigovodstvenih informacija u kome se vodi evidencija o nekim delovima aktive, o nekim poslovrnm prihodima i rashodima, obavezama, au NE o sopstvenom kapitalu. Ne vodi se glavna knjiga ve samo dnevrnk u kome nema kolone duguje i potrauje ve se upisuje samo iznosi promene. FINANSIJSKI REZULTAT U PROSTOM KNJIGOVODSTVU UTVRDUJEMO PUTEM DVA UZASTUPNA INVENTARA. 56. Slabosti praenja ekonomskth promena kroz sukcesivne bilanse? 1. Nije neophodno cia u svakom trenutku bude raspoloiiva informacija o stanju imovine preduzea, ta informacijaje potrebna periodino. 2. Bilans prua uvid samo u trenutno stanje A i P, au ne i uvid u promene koje su do tog stanja dovele.

3. Prikazivanje velikog broja bilansnih pozicija i velikog broja ekonomskih promena preko sukcesivrnh bilansaje neracionalno. 57. tajeraun? Raunje dvostram pregled u kome se obuhvataju sve ekonomnske promene koje se odnose najednu bilansnu poziciju ito tako da se poveanja obuhvataju odvojeno od smanjenja. Leva strana rauna se oznaava kao duguje, a desna strana kao strana potrauje. 58. Nacrtati jednostrani raun? R.br. Datum Opis Duguje Potrauje Saldo 59. Zato se koristi raun otvaranja? Da bi se povezao bilans sa raunima i da bi se stvorila mogunost kontrole tanosti izvrenog otvaranja rauna na osnovu po&tnog bilansa, dakie pn ras1anjivanju bilansa se koristi raun otvaranja. 60. Dali raun otvaranja ima saldo i kakavje? Nema salda! 61. ta pokazuje promet rauna otvaranja? Potrahia strana rauna otvaranja sadth poetna stanja svih aktivnih rauna. Dugovna strana sadri poetna stanja svih pasivmh rauna. Raun otvaranja predstavlja mverznu sliku bilansa stanja. Korienjem rauna otvaranja potuie se princip mo2unosti provere(sve informacije mogue je naknadno proveriti) 62. Navesti razlike rauna stanja i rauna uspeha? 1. (AP) imaju poetna stanja a rauni uspeha (Prihodi 1 rashodi) nemaju poetna stanja. 2. Raune stanja zovemo staim iii realni rauni (jer postoje u svakom trenutku) a raune uspeha privremeni ili obraunski (jer se vezuju za odredeni period po ijem isteku se gase). 3. Rauni stanja pokazuju imovinu p0 oblicima i izvorima a rauni uspeha su namenjem utvrdivanju periodinih rezultata. 4. Rauni stanja nastaju ras1anjivanjem bilansa (om su delovi celine) a rauni uspeha ne nastaju ras1anjivanjem bilansa, yea se otvaraju kada se ujednom obraunskom periodu pojave prihodi i rashodi. 63. ta predpostavlja obuhvatanjeekonomskih promena putem 1. Utvrdujemo koji su to rauni promenom tangirani. 2. Na osnovu pravila za evidentiranje promena odrediti na kojoj stram rauna promene ireba zabeIeiti. 64. Od ega zavisi izbor rauna? Od sadthne promene. rauna? 65. Navesti pravila za knjienje? 1. Na raunima rashoda i aktive sva poveanja obuhvatamo na levoj (dugovnoj) stram rauna, sva smanjenja na desnoj (potranoj stram) rauna. Za raliku od rashoda rauni aktive imaju i poetna stanja koja be1eimo na levoj stram rauna. 2. Na raumma pasive i prihoda => sva poveanja obuhvatamo na desnoj (potranoj) stram rauna, sva smanjenja na levoj (dugovnoj stram) rauna. Za raliku od prihoda rawu pasive imaju i poetna stanja koja be1eimo na desnoj strani rauna 66. Zato se glavna knjiga esto oznaava kao bilans u kretaniu?

Glavna knjigaje u svojoj sutim ras1anjem bilans u kome se evidentiraju nastale ekonomske promene, a ti delovi bilansa s1ue za samostalno obraunavanje pojedimh imovinskih delova. Kada se ukae potreba na osnovu glavne knjige sastavija se novi bilans kao trenutni pregled stanja imovine, postignutog uspeha. Bilans se odlikuje ravnoteom desne i leve strane, toje odlika i glavne knjige - a toje posledica dvostranog posmatranja imovine i promena u njoj. 67. taje saldo rauna? Saldoje razlika koja se moe pojaviti izmedu prometa leve i desne strane rauna. Saldo pokazuje trenutno stanje one pozicije za koju se raun vodi. 68. Zato rauni aktive i rashoda imaju dugovni saldo? Zato toje promet strane duguje (na kojoj se be1ee poveanja) uvek vei iii jednak od prometa strane potrauje (desne strane, na kojoj se be1ee smanjenja) Npr. Ne moemo da troimo sa tekueg rauna vie nego to imamo. 69. Zato rauni pasive imaju potrani saldo? Zato to sa potra.ne strane belthmo poetno stanje(za pasivu) i poveanja(pasiva i prihodi), pa je promet strane potrauje uvek vei iii jednak od prometa strane duguje pa je zato saldo potrani. 70. ta znai formalno zakljuiti raune? To znai iziavnati promet njegove leve i desne strane unoeniem salda na onu stranu rauna koja ima manji promet. Kod aktivnih rauna i rashoda saldo unosimo na stranu potrauie a kod pasivnih i prihoda na stranu duguie. I Pri formalnom zak1juku rauna (na kraju nekog obraunskog perioda npr. godine dana) prvo se zak1juuju raum uspeha a potom rauni stanja. Stvarni zak1juak knjiga sprovodimo na kraju ivotnog veka preduzea (a taj trenutakje u dalekojbudunosti). 71. Sta pokazuje promet, a ta saldo ra&ina dobitak-gubitak? Raun gubitka-dobitka sadri na strani duguje sve rashode nastale ujednom periodu, a na strani potrauje sve prihode, potram saldo ovog rauna predstavlja dobitak, a ukoliko je saldo dugovrn tadaje preduzee ostvarilo gubitak. Raun gubitka-dobitka predstavlja u sutim bilans uspeha. I 72. ta pokazuje pro met, a ta saldo rauna izravnjania? IRa un izravnanja na levoj strani sadth salda svih aktivnih rauna, a na desnoj strani salda svth pasivnth rauna, tako cia prestvavlja bilans stanja na kraju perioda. Saldo ovog rauna mora biti jednak saldu rauna gubitak-dobitak. Ukolikoje du2ovni , to znai daje A>P, saldo predstavlja dobitak, a akoje P>A, tadaje saldo potrth i predstavlja gubitak 73. Ako raun izravnania ima dugovni saldo 51000)kakav e saldo I imati raun dobitak-gubitak i koliko e IRa un dobitak-gubitak imae potrani saldo i iznosie 51000, ostvareni dobitak A>P i Pr>R I 74. Globalna procedura? IGlobalna procedura predstavlia sistem medusobno povezamh rnstrumenata ko ima se knjigovodstvo s1ui cia bi ispunilo ciljeve koji su mu dodeijeni. IProcedura koja se koristi u knjigovodstvu ima karakter univerzalne procedure. Ona se

moe primenjivati u preduzeima bez obzira na njihovu delatnost, pravm oblik iii ve1iinu. Instrumenti koje knjigovodstvo koristi identini su u svim preduzeima, nezavisno od toga Iime se ono bavi, ne zavisno od pravne forme u kojoj se vode kao i ve1iine. Razlike postoje u s1uajevima da Ii se firma osmva iii firma yea postoji. IU novoosnovanom preduzecu prvi instrument koji knjigovodstvo koristi je inventar imovine. Jer ne postoji drugi nain da saznamo ta od imovine firma poseduje u asu kada otpoinje rad. Na osnovu tog inventara imovine sastavija se prvi BILANS preduzeca Bilans Osmvania. Svi bilansi koje e se raditi kasnije, dobijaju se zak1juivanje rauna glavne Iknjige (znai nakon otvaranja). Kodpreduzeta koja vet posluju, poetni bilans (bilans napoetku godine) otvara se na I bazi krajnjeg bilansa predhodne godine. Na&lo biIansno identiteta kao zahtev da krajnji bilans jedne godine i poetni bilans naredne godine moraju biti jednaki. Bilans predstavlja osno vu za otvaranje kniiga. Postoje dye osnovne knjige, KNJIGA(toje u sistemu dvojnog knjigovodstva) Dnevnik to su: DNEVNIK I GLAVNA r.br. datum opis poziv iznOs duguje potrauje Dnevnikje stariji oblik evidencije od rauna. Na bazi bilansa se prvo otvara dnevnik, a onda otvaramo raune glavne knjige. Kada nastane ekonomska promena prvi pisani trag o toj promeni ostavija se u knjigovodstvenom dokumentu. Na bazi tog dokumenta promena se evidentira u dnevniku, kaojednoj evidenciji, a potom u glavnoj knjizi kao drugoj evidenciji. Raziog zbog ega se na kraju godine sastavija inventarje taj da bi uporedili knjigovodstveno stanje (ono na raunima) i stvarno stanje (utvrdujemo ga inventarom). Inventar na kraju godine omoguava utvrdivanje nedokumentovanih ekonomskih promena. Nedukumentovane ekonomske promene mogu biti uslovijene raz1iitim raziozima; npr flu ne zuamo da ii postoji manjak na nekom obliku aktive na bazi knjiga. Jer mi taj manjak konstatujemo kada uporedimo stvarno I knjigovodstveno stanje pa ako neke imovine ima manje nego to bi p0 kujigama tre1o d&hude nnda konstatujemo manjak (th polazimo od predpostavke daje knjigovodstveno stirnje ono to pokazte koliko neega treba da bude.) Istaje situacija i sa pojavom vika. MogwSeje da nam zalihe izgube vrednost usled neke nezgode, pa mto moramo otpisati, au uvid U sve ovo iinamo tek na licu mesta, a ne iz knjiga. Predzakljuna knjienja se rade pre nog to emo zak1juiti bilans. Cilj predzak1junog knjienjaje otklanjanje razilka izmedu knjigovodstvenog I stvarnog stanja. Nakon predza1djunih knjienja, knjigovodstveno i stvarno stanjeje ujedna&no. Stanje u knjigarna pokazuje stvarno stanje imovine; Ovo namje potrebnojer u bilansu mi moramo imati stvarno, a ne knjigovodstveno stanje imovine.

Krajnji bilans se sastavija onda kada usaglasimo knjigovodstveno sa stvamim stanjem. Zakljuni Iistje knjigovodstveni instrument koji se koristi da bi se o1aka1o sastavijanje finansijskth izvetaja. Njega pravimo onda kada su zavrena predzak1juna knjienja. Na bazi zak1junog lista sastavlja se bilans stanja i bilans uspeha. Pored bilansa stanja i bilansa uspeha eksternim korismcima moraju biti prezentiram sledei izvetaji: izvetaj od novanim tokovima, izvetaj o promenama kapitala I be1eke w finansijske izvetaje. Ovaj set izvetaja oznaava se kao godinji obraun (svih pet). 75. Navedi osnovne knjigovodstvene instrumente i na osnovu ega se sastavija poetni bilans kod novoosnovanog preduzea? U osnovne knjigovodstvene instrumente ubrajaju Se: inventar imovine, bilans stanja, knjigovodstvena dokumenta, dnevnik, glavna knjiga, pomocne knjige, zak1juni list i godinji obra!un. Po&tni bilans kod novoosnovanog preduzeta se sastavija na osnovu inventara. 76. Instrumenti: Inventar imovine? Inventar imovine predsravlia detalian popis imovine preduzea na odredem dan. Detaijan znai cia se u inventaru podaci o imovini nalaze iskazani po vrsti imovine, p0 ko1iini imovine, poiedinanim cenama i po vrednostima. Predmet popisa ie sva imovina koja se zatekne u preduzeu na dan kada se popis vri (kako svojina preduzea tako i tuda koja se tu nade). Osim toga popisuje se imovina koja mje u firmi. Svako popisuje svoja potraivanja, a time se automatski vri popis obaveza njegovog dunika. Zadatak inventara je: a) da utvrdi nedokumentovane ekonomske promene Nedokumentovane promene su promene iza kojih ne stoj dokument: - pojave vikova i manjkova - neispravne Zaliheg demodirna roba - mdanje katerija (pojava pverilacamedu kupcim i pojava medu dobavljthma) b) da omogui kotrolu rada lica koja rukuju imovinom Stvarno stanje utvrduje se invetarisanjem i iskazuje se mventarom. Popisi potraivanja i obaveza vre se preko medusobnog uskiadivanja knjiga. Kapital ovde ne popisujemo nego ga izraunavamo kao razliku izmedu aktive i pasive. Potpuni inventar se radi jedanput godinje. Parcijalnim inventarom se popisuje deo imovine firme. Oni se rade onda kada treba ii proveriti raunopo1agaa iii kada dolazi do promene raunopo1aga& Npr.: Menja se poslovoda prodavnice, pa e now poslovoda traiti cia se uradi popis da bi tano znao time raspo1ae. Ne radimo popis sve imovine, yea samo one koja se nalazi u datoj prodavrnci. 76a. Za koje namene se koristi parcijalno invertarisanje? Da bi se moglo kontrolisati kako raunopo1agai rukuju poverenom imovinom nithioje povremeno uporediti knjigovodstvene podatke o imovini sa stvamim stanjem. Ponekad se to radi dnevno, kao to je s1uaj sa blagajnom. Ovaj zadatak mventara moe se ostvariti izradom parcijalnih inventara, koji obuhvataju samo pojedine delove imovine, zalihe materijala, gotovih proizvoda, robe i si. 77. Razlike bilansa stanja i mventara?

1. U inventaru je imovina prikazana pojedinano, po vrsti, ko1iini, cern i vrednosti. U bilansu se imovina iskatuje p0 grupama, P0 vrednosti. 2. Bilans stanja moe biti prikazan u formi konta iii formi liste. Forma konta se odlikuje time da se aktiva i pasiva nalaze jedna naspram druge. U formi liste se pasiva unosi ispod aktive. Inventar se uvek sastavija u formi lisle. 3. Inventar se dobija fizikim popisom (merenje, brojanje) imovine, dok se bilans dobija zaldjukom rauna glavne knjige. 4. Sastavijanje potpunog inventara predhodi sastavijanju bilansa. Bilans stanja je instrument od koga polazi i kojim se zavrava globalna procedura u knjigovodstvu. 78. Knjigovodstvena dokumentacija? Knjigovodstvena dokumenta su pisane isprave kojima se dokazu e nastanak neke ekonomske promene. Prema mestu nastanka knjigovodstvena dokumenta se dele: 1. Sopstvena dokumenta su ona koja nastaju u preduzeu. Ona se dele n interna i eksterna. Interni sopstveni dokumentje dokument koji nastaje i ostaje u preduzeu. (znai kada stigne roba u magacin formira se dokument koji se naziva pnjemnica robe. Njega formira magacioner u najmanje tn primerka, jedan on zadrava, drugi ide nabavnoj slubi, trei ide u knjigovodstvo. To muje kraj putajer on mje izaao iz preduzea.). Eksterni dokumenti nastaju u preduzeu i bivaju upuena poslovnim partnerima van preduzeca npr. faktura koju aljemo naim kupcima. 2. Tuda dokumenta su ona koja u preduzeu pristiu. Ona su tuda samo u torn smislu to ih mi rnsmo kreirali ve ona druga strana transakcije. - npr: Pitanje na ispitu: Interna dokumenta su: prijemnica, trebovanie, predajnica otovih proizvoda. Eksterna dokumenta su: izvod banke, faktura. Prema sadthni dokumenta se dele na: 1. Originalna dokumenta nastaju na mestu nastanka ekonomske promene i odnosi se najednu ekonomsku promenu. Taj dokument sastavljaju lica koja vre promenu, npr. :kada neko isporui robu on alje fakturu toje oniginalan dokument. 2. Izvedena dokumenta nastaju u knjigovodstvu (ne na mestu nastanka promene). Njihovu osnovu tine originalna dokumenta, a cilj sastavijanja izvedernh dokumenata je da ubrzaju knjienje (npr. : napravimo spisak faktura i njihov zbir, a na osnovu spiska jednim knjienjem proknjiimo sve fakture. Umesto pisanja kupci duguju, prihodi potrauju to uradimo samo jedanput.) Kvalitet informacija koje prua ratunovodstvo zavisi od sastavijanja istinitih dokumenata. 78a. Defmii knhi2ovodstveni dokument i koje oblike kontroleje potrebno izvriti na njemu? Knjigovodstveni dokument je pisana isprava kojom se dokazuje nastanak neke ekonomske promene. Mora da sadri s1edee bitne elemente: 1) mesto i datum nastanke ekononiske promene 2) naziv i broj dokumenta 3) nazive ill imena lica koja su uestvova1a u njenom izvrenju 4) kratak opis ekonomske promene 5) iznos na koji promena glasi 6) polpisodgovorrnh lica

Da bi dokument koji se odnosi na neku od ekonomskih promena postao osnova za njeno evidentiranjenunoje da predhodno nad njim bude izvrena formalna, raunska I su.tinska kontrola. Formala kontrola ima zadatak da proven da li dokumet sadth sve bitne elemente, raunskom kontrolom se proverava tanost raunskih operacija izvrenih u dokumentu, dok sutinskom kontrolom treba utvrditi da Ii je ekonomska promena koja. je u dokumentu zapisana stvarno nastala. 79 Tnstriimenti Dnevnik? Dnevnik predstavlja .evidenciju ekonomskih promena P0 hrono1oskom redu.(po redosledu njihovog nastanka); - prva kolona: dnevnik nam govori koliko j e ekonomskih promena nastalo u odredenom vremenskom periodu. Broj poslovnih dogadaja nam govori o obliku pasivne aktivnosti. - druga kolona predstavlja datum - trea kolona: rubrika OPIS sadri naziv rauna u kojima se promena evidentira. Kniigovodstveni stay obuhvata nazive rauna na kojimaje promena evidentirana; Onaj knjigovodstveni stay koji ima najmanje dva rauna se oznaava kao prost knjigovodstvem stay. Kada imamo vie od dva rauna, toje s1oem kniigovodstveni stay. - rubrika POZW s1ui za povezivanje dnevrnka I glavne knjige. U ovu rubriku upisuje se broj rauna koji duguje, i broj rauna koji potrauje. Da bi glavna knjiga i dnevnik bili povezarn u potpunosti na raunu se mora upisati broj knjigovodstvenog stava. - rubrika IZNOS sadth podkolone duguje i potrahije. Dnevnik ima zadatak da nam prui sve Informacije: jedna je uvid u istoriju poslovanja preduzea - a drugaje podatak o tome, na kojim raunimaje neka promena proknjiena. Prva informacija nam je potrebna da bi saznali da ii poslovi firme stagrnraju iii se razvijaju iii firma posluje sve slabije. 80. Navedi infonnacije koje se mogu proitati iz dnevnika? Dnevrnk prua informacije o tome koje su se ekonomske promene dogodile u nekom vremenskom periodu (danu, nedeiji, mesecu) kao i odgovor na pitanje na kojim raunima u glavnoj knjizi je obuhvaena promena. 81. Glavnaknjiga? Glavna knjiga obuhvata raune stanja i raune uspeha. Kada vodimo raune u glavnoj knjizi prvo odredujemojedan raun na kome promenu treba da zabe1eimo, a onda na torn raunu promene be1eimo hrono1okim redom. Glavna knjiga nam prua slede& informacije: - koje su ekonomske promene nastale na nekoj raunovodstvenoj kategoriji iii na nekom delu raunovodstvene kategorije. - Poto se ek. promene evidentiraju i u dnevrnku i glavnoj knjizi mora postojati jednakost prometa izmedu dnevnika i rauna glavne knjige. Promene u dnevniku kiasifikujemo p0 redosledu nastanka, a u glavnoj knjizi prema tome na kojoj raunovodstvenoj kategoriji su nastale. 82. Razlike dnevnika i glavne knjige? Razlika postoji u nainu kiasifikovania ekonomskih promena i otuda i u informacijama koje pruaju. Glavna knjiga, za razliku od dnevnika, prua informacije o tome koje su se ekonomske promene dogodile u vezi sa nekom raunovodstvenom kategorijom i kakvo je trenutno stanje, au iz glavne knjige se ne moe doktiiti koje su sve promene nastale u preduzeu u nekom periodu, niti se moe videti celina knjigovodstvenog stava.

83. Da ii u dnevniku i glavnoj knjizi knjiuno: (zaokruiti taan odgovor) (a) iste ekonomske promene prema raz1iitim kriterijumima b) raz1iite ekonomske promene prema istom kriterijumu c) iste ekonomske promene prema istom kriterijumu 84. taje probni list (flmkcija i nacrtati)? Poto izmedu dnevnika i glavne knjige ne postoji razlika u sadrini, promet dnevmka mora biti jednak prometu svih rauna glavne knjige. Da bi se suzilo poije greaka meseno iii tromeseno mora se raditi kontrola aritmetike tanosti knjienja izvremh u dnevniku i na raunima glavne knjige. Da bi se promet rauna glavne kniige mogao uporediti sa prometom dnevnika sastavif a se probni list. Probni list je spisak svih rauna lavne knilpe sa pregledom prometa i salda. Probm list Redni Broj Naziv Rauna Bruto DugujePotrauje Bilans Said0 DugujePotrauje Bilans Zbir prometa kolone duguje i potrauje mora biti jecinak medusobno imora bitijednak prometu dnevnika. I 85. Pomone knjige? Kada u glavnoj knjizi ima relativno mali broj rauna i mali broj ekonomskih promena, onda sve raune moemo voditi u okviru glavne knjige Ponekad u preduzecu imamo na hiljade kupaca, na stotine dobav1jaa, stotinerazliitih rrstamb jo svkm od tih delova imovine mora se voditi poseban raun, u takvim okolnostima glavna knjiga postaje nepregledna. I Pomone knjige se formiraju tako to pojedinaue raune koji sejavijaju sajednim oblikom imovine izdvoje u posebnu knjigu, a na mesto tihpojedinnih rauna u glavnu Iknjigu unesujedan zbirni iii tzv. SINTETICKI RA(UN - npr: Pitanje: Kada ih formiramo? Ako imamo tn stotine kupaca onda pomonu knjigu moramo formirati i da glavnu knjigu Itreba osloboditi tih pojedinanih rauna. U pomoSnim knjigama se vodi pojedinana evidencija o pojedmanim oblicima imovine iii obaveza preduzea. Ovo pojedrnani- govori da se misiis najednog kupca, najednu vrstu robe, najednu vrstu materijala, najednog dobav1jaa: Odnos jednog rauna pomone knjige i smtetikog raunaje kao odnos dela prema celini. IPomona knjiga i sintetiki raun su dye identine celine. Prema stepenu sloenosti raune delimo na: 1. pojedmane je onaj raun koji se ne moe daije raslaniti i on sejo naziva prost Ira un. 2. zbirni raun(sintetiki) je onaj koji sadr.i vie prostih rauna tj. onaj koji se moe ras1aniti na vie rauna. / / I Subsintetiki raun predstavlja medusteen raslanjivanja (roba -> Roba A, Roba B, Roba C, pa sada subsmtetiki raun predstavija npr: Roba iz inostranstva, Roba domaeg

porekia) ., ) Naj&e pomocne knjige su: pomona knjiga osnovnih sredstava, pomona knjiga kupaca, Ipomona knjiga dobavljaa, pomona.knjigarobe, pomona knjiga materijala Promet svth rauna u pomonoj knjizi mora biti jednak prometu zbirnog rauna. AnaIitiki raun je raun koji je deo nekog s1oenog rauna. Medutim, ne moe se znati kojeg je stepena s1oenosti. Analitiki rauni su: subsintetiki raun, prosti raun(ova dva msu istog stepena sloenosti). Mi postoje prosti rauni koji msu analitiki (tekui raun). Instrument za proveru saglasnosti izmedu sintetikog i njegovih analitikih rauna je prometni list. 86. taje prometni list (nacrtati i funkeija)? U cilju utvrdivania saglasnosti u knjienju izmedu glavne i pomonih knjiga za svaku pomonu knjigu sastavija se prometru list. Prometni listje spisak svih analitikih rauna koji pripadajujednom sintetikom raunu preIedom prometa I salda. Redni Broj Naziv Rauna Promet Duguje Potrauje Saldo Duguje Potrauje 87. Podela rauna prema karakteristici salda? a) rauni sa dugovnim saldom (aktiva, rashodi i trokovi) b) rauni sa potranim saldom (pasiva i prihodi) 88. Podela rauna prema knjiama u kolima se vode? a) rauni glavne knjige iii bilansni rauni b) rauni pomocnih knjiga iii analitiki rauni 89. Podela ra&ina prema stepenu s1oenosti? a) sintetikI (kupei, dobav1jai) b) subsintetiki (kupci u zemiji, kupci u inostranstvu) c) prosti rauni (tekui raun, sopstveni kapital...) 90. Predzakljuna knjienja? Prcdzakljuna knjienja sprovode se nakon izvrenih knjienja svih dokumentovanih ekonomskih promena. Cilj je da se otklone razlike koje postoje izmedu knjigovodstvenog i stvarnog stanja. Osnovu za knjienje ovde ine odluke organa upravijanja (odluka o tome cia se otpie potraivanje; odluka da manjak pada na teret magacionera...) 91. Kada se pristupa predzakljunom knjienju i sa kojim ciliem? Pristupa se pred izradu zavrnog bilansa, pred zakIjuak knjiga nakon obuhvatanja svih ekonomskih promena koje su nastale tokom godine. Svodenja knjigovodstvenog na stvarno stanje u cilju dobijanja kvalitetnih podataka ? potrebe sastavijania zavrnog rauna. 92. Raziozi i neslaganja stvarnog I knjigovodstvenog stanja?

Osnovni raziozi koji dovode do kvantitativnog i (iii) kvalitativnog neslaganja knjigovodstvenog i stvamog(invetarnog) stanja su: 1) pogrena lcnjienja u knjigovodstu preduzea 2) neproknjiene promene na sredstvima, izvorima sredstava, rashodima i prihodima u preduzeu zbog nedostatka odgovarajuih dokumenata 3) nerealne vredosti na pojedinim raunima.(vikovi I manjkovi) 4) nedozvoljeno kompeziranje salda na sintetikim aktivno-pasivnim raunima. (kupci poverioci i dobavljai dunici) 93. Zakljuni list? Za1djuni list j spisak svih rauna glavne knjige sa pdacima o prometu, saldu, koji su potorn uetiu bilans stanja I bilans uspeha. Drugaiie se definie i kao proirem probm list. Zakljuni list se sastavija nakon izvrenih predzakljunih knjienja. Izradom zakljunog lista nu eIimo da ostvarimo 3 cilja: 1. da proverimo saglasnost knjienja Izvrenih u dnevniku i na raunima glavne knjige - Zbir prometa strane duguje svh rauna glavne knjige mora bit jednak zbiru prometa potrane strane i jednak prometu dnevnika. Na ovaf nacin se vr.i provera aritmetike tanosti izvrenih knjienja. 2. da se pripreme podaci za formalan zakljuak knjige 3. da se pripreme podaci za izradu bilansa Zakljum list se sastoji iz etiri bilansa: bruto bilans, saldo bilans, bilans stanja i bilans uspeha. r. br Naziv rauna. Promet (biiito bilans) DIP Saldo (saldo bilans) DIP Bilaas stanja AiP Bilans uspeha R Pr 94. Zato se vri zakljuak knjiga? Formalan zak1juak knjiga se vri na kraju svake poslovne godine s ciljem da Se: 10 izvri podvajanje poslovanja izmedu dye poslovne odine 2 da se rauni oslobode prometa koji se knjienjem promena na njima kumulira 3 da se prue podaci potrebni za raunovodstvenu analizu,jerje period od godinu dana dovoljno dug da bi se na osnovu kretanja raunovodstventh kategorija mogli izvui za1djuci o razvoju preduzea. Formalno zak1juiti raun znai unet saldo na manju stranu. Promet se potom podv1ai sa dye paralelne limje to znai da nema daljih knjenja, a ako ih ima ona su nevaca. Zak1juak rauna

uspeha vri se preko -Rauna Gubitka-Dobitka- a zak1juak rauna stanja vri se preko Rauna izravnanja -. 95. Godinji obraun (zavrni raun)? Godinji obraun sadth: bilans stanja, bilans uspeba, izvetaj o novarnm tokovima, izvetaj o promenama kapitala, be1eke uz finansijske izvetaje. Izvetaj o novamm tokovima nam pokazuje odakie u preduzee pritie gotovina. Prodaja nam donosi gotovinu, a novae oti dobav1jaima, zaposlemma i dthivi. Znai tu e biti prikazani prilivi i odlivi gotovine koji nastaju u vezi sa poslovnom aktivnou, u vezi sa investiranjem i u vezi sa finansiranjem. Izvetaj o promenama kapitala namenjen je viasnicima. On treba da prui odgovor na pitanje koje su promene na sopstvenom kapitalu nastale. Be1eke uz finansijske izvetaje dopunjavaju i objanjavaju bilans. One se odnose na informacije sadthne o bilansu stanja I bilansu uspeha. 95. emu s1ui aneks (kao deo godinjeg obrauna) i nabrojati etiri zadatka? Aneks je dodatak godinjem obraunu i ima zadatke: - Da dopuni godinji obraun. - Da objasni godinji obraun. - Da rastereti bilans stanja i bilans uspeha. - Da doprinese da korismci izvuku pravilne zak1juke o finansijskom po1oaju preduzea. 96. Zbog &ga popis imovme predhodi izradi godinjeg bilansa? Uskiadivanje knjigovodstvemh podataka o imovini (aktivi i obavezama) sa stvarnim stanjem irnovine predpostavka je urednog bilansiranja. Bilans imovine treba da iskae stvarnu sliku imovine preduzea, a to znai da podaci o imovim u bilansu mora u odgovarali stvarnom stanju. 97. Kojim raunovodstvenim kategorilama pnpadaju: a) b1agajniki zapisi imovina b) menika potraivanja imovina c) uea u kapitalu imovina d) udeli u kapitalu kapital e) intema realizacija pnhodi 98. Koji dokumet pokazuje nabavnu vrednost? Faktura dobavi iaa. 99. Koje promene ne utiu na vismu sopstvenog kapitala? Ne utiu: zaduenje kod poverilaca, razduenje kod poverilaca i izmene u sastavu aktive. : -. 100. PRINCIPI UREDNOG KNJIGOVODSTVA Principi urednog knjigovodstva predstavljaju pravila kojih se moramo drati da bi smo dobili kvalitetne informacije da bi knjigovodstvo prui1o kvalitetne informacije. Kvalitetnim informacijama smatraju se one: - koje su dobijene na vreme (blagovremene) - koje su potpune - koje sujasne (razumijive) - kojesupouzdane - koje su uporedive U principe knjigovodstva ubrajaju se princip:

1. Aurnosti 2. BronoIokog reda 3. Potpunosti 4. Mogunosti provere 5. Materijalne ispravnosti 6. Jasnosti (razumijivosti) 7. Ekonominosti