1 Slabost Civilnog Drustva

Za Lizu
Sadraj
Spisak dijagrama Spisak tabela Predgovor 1 uvod 2 Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 3 Civilno drutvo i demokratizacija 4 Postkomunistiko civilno drutvo u uporednoj perspektivi: empirijsko polazite 5 Objanjenje lanstva u organizacijama: evaluacija alternativnih hipoteza 6 Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama: interpretativna analiza 7 Zakljuak dodatak a kodiranje varijabli dodatak B Skorovi zemalja za osnovne varijable dodatak C anketno istraivanje Studija o lanstvu u organizacijama graana postkomunistikih zemalja (PCOMS) dodatak d dubinski intervjui Bibliografija Indeks
6 7 9 13 30 47 75 114 139 167 187 190 193 198
Spisak dijagrama
3.1. arene demokratizacije 3.2. Grupe politikog, ekonomskog i civilnog drutva 4.1.Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi, proseno po tipu prethodnog reima 4.2. lanstvo u devet tipova organizacija, proseno po tipu prethodnog reima 4.3. Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi, po zemljama. 5.1. Prihod i lanstvo u organizacijama 5.2. Obrazovanje i lanstvo u organizacijama. 5.3. Godine starosti i lanstvo u organizacijama. 5.4. rod i lanstvo u organizacijama. 5.5. Veliina grada i lanstvo u organizacijama. 5.6. razlozi za nepristupanje nijednoj dobrovoljnoj organizaciji. 5.7. Nivo nepoverenja u komunistike organizacije u periodu komunizma. 5.8. Opstajanje prijateljskih mrea i lanstvo u organizacijama. 5.9. Razoaranje postkomunizmom i lanstvo u organizacijama.
49 52 81 83 88 116 117 119 120 121 126 129 131 134
Spisak tabela
4.1. uticaj tipa prethodnog nedemokratskog reima na zadatke demokratske konsolidacije 4.2. lanstvo u organizacijama, po zemljama (u procentima) 4.3. Promene u nivou lanstva, od 1990-91. do 1995-97: redosled zemalja 4.4. Promene u nivou lanstva, 1995-97. do 1999: rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka 4.5. Ekonomsko blagostanje i lanstvo u organizacijama 4.6. Politika prava i graanske slobode i lanstvo u organizacijama 4.7. Civilizacija i lanstvo u organizacijama 4.8. Tip prethodnog reima i lanstvo u organizacijama 4.9. dugovenost demokratije i lanstvo u organizacijama (Samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) 4.10. regresiona analiza ukupnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (sve zemlje) 4.11. regresiona analiza ukupnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) 4.12. regresiona analiza zbirnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk, uz kontrolu individualnih karakteristika (sve zemlje)
80 84 90 93 95 97 99 100 102 104 105 110
4.13. regresiona analiza zbirnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk, uz kontrolu individualnih karakteristika (samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) 5.1. regresiona analiza individualnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka, kombinovano) 5.2. regresiona analiza lanstva u dobrovoljnim organizacijama na individualnom nivou metodom ONk (posebno za rusiju, Istonu Nemaku i Zapadnu Nemaku) 5.3. regresiona analiza individualnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka, posebno) 6.1. Znaaj nezaposlenosti u Istonoj Nemakoj B.1. Skorovi zemalja za glavne varijable C.1. distribucija ispitanika u anketi PCOMS d.1. Poreenje odgovora intervjuisanih ispitanika i rezultata ankete PCOMS d.2. Poreenje odgovora intervjuisanih ispitanika sa rezultatima Barometra novih demokratija (NdB) i Barometra nove rusije (NrB) d.3. karakteristike ispitanika u dubinskom intervjuu
111 122 124 135 163 190 194 200 201 204
Predgovor
aprila 1998. godine, pet meseci pre parlamentarnih izbora, inilo se da se u Nemakoj pojavljuje nova politika snaga. Poto su se u to vreme politike stranke nadmetale za panju javnosti prekrivajui posterima velike gradove u zemlji, meu njima se naao i niz transparenata postavljenih na istaknutim mestima u ime politike stranke poznate samo po svom akronimu Bkd. Na transparentima su bili ispisani sledei slogani: Bez di(j)eta!, Sloboda, jednakost, jelo! i Vreme je za promene Bkd: prava alternativa! koji su ljude upuivali na veb sajt izbornog taba stranke. Oni koji su bili dovoljno znatieljni da ga pogledaju videli su da je puno ime stranke Burger king za Nemaku (Burger king fur deutschland) i da su izborni transparenti, u stvari, deo veto smiljene reklamne kampanje koju je gigantski meunarodni lanac brze hrane Burger king preduzeo u celoj zemlji u nastojanju da stekne prednost nad svojim venim rivalom Mekdonaldsom. Medijski izvetaji koji su usledili obezbedili su Burger kingu mnogo besplatne reklame, a cela kampanja je, po optem miljenju, bila veliki uspeh. Narednih nedelja i meseci pojavio se dupli hamburger (Whopper) kao vodei kandidat stranke, a Burger king je nastavio da eksploatie motiv Bkd-a sve do kraja septembra, kada su izbori odrani. Meu brojnim duhovitim posterima i transparentima Burger kinga posebno se isticao jedan, ne samo po mestu na koje je postavljen nego i po svom (moda nenamernom) prodornom uvidu u dananje istononemako drutvo. radilo se o ogromnom transparentu postavljenom iznad linije berlinskog S-bana preko glavne ulice koja vodi do aleksander placa u Istonom Berlinu, mesta na kojem je podignut impozantni televizijski
10
Predgovor
toranj koji je izgradila istononemaka drava kao simbol svoje navodne superiornosti nad Zapadom, i mesta na kojem se 4. novembra 1989. godine okupilo vie od milion njenih graana da bi uestvovalo u demonstracijama koje su nekoliko dana kasnije dovele do ruenja Berlinskog zida. Transparent Burger kinga promovisao je eine neue Burgerbewegung, to je oigledna igra sa drugom nemakom rei Burgerbewegung, koja oznaava graanski pokret. Izostavljanjem samo jednog umlauta celokupno znaenje rei je promenjeno od graanskog u hamburgerski pokret. Iako se nisam na vreme setio da slikam ovaj izuzetan transparent to sam kasnije zaalio pokuavajui da pronaem ideju za korice ove knjige njegova slika i poruka su me pratile kroz ceo ovaj projekat. Pored toga to je predstavljao element efikasne marketinke kampanje, transparent s aleksander placa uspeo je da neverovatno dobro odslika stanje civilnog drutva u Istonoj Nemakoj i postkomunistikoj Evropi uopte. koliko god da su graanski pokreti iz 1989-91. godine u celom sovjetskom bloku bili plemeniti, dobronamerni i nakratko snani, oni su ipak bili prolazni i nestalni. u stvari, ono to izlaem u ovoj knjizi pokazuje da su postkomunistika drutva bila daleko uspenija u razvoju privatnih hamburgerskih drutava nego u stvaranju aktivno angaovanog civilnog drutva u javnoj sferi. Ova je knjiga dugo pisana. Poela je od prilino neodreene ideje za disertaciju, da bi posle godinu dana intenzivnog terenskog rada i nekoliko uzastopnih poseta rusiji i Nemakoj dobila sadraj i konano poprimila ovu formu nakon izrade i revizije brojnih nacrta i u Severnoj kaliforniji i u Vaingtonu. Istraivaki rad na ovoj knjizi i njeno pisanje ne bi bili mogui bez pomoi mnogih institucija, kolega, prijatelja i porodice. Fondacije Makartur i Melon obezbedile su finansiranje ovog projekta i u fazi rada na disertaciji i onoj koja joj je prethodila, a Savet za istraivanja u oblasti drutvenih nauka omoguio mi je da terenski rad u Nemakoj obavim kroz njegov Berlinski program za napredne nemake i evropske studije; Program obrazovanja nacionalne bezbednosti i Berklijev program sovjetskih i postsovjetskih studija podrali su moj terenski rad u rusiji, dok je Nacionalna fondacija za nauku obezbedila finansiranje mog naruenog reprezentativnog anketnog istraivanja u Nemakoj i rusiji. Centar za nemake i evropske studije univerziteta dordtaun, na kojem sam u periodu 1999-2000. godine bio postdoktorant saradnik istraiva, velikoduno mi je pruio intelektualni dom u kojem sam naao toplinu i podr-
Predgovor
11
ku i gde sam disertaciju poeo da prireujem za objavljivanje. Veoma sam zahvalan ovim institucijama to su smatrale da moj projekat zasluuje njihovu finansijsku i institucionalnu pomo. Poto je ovaj projekat zapoet kao doktorska disertacija eleo bih da zahvalim mojim prethodnim mentorima na korisnim sugestijama i informacijama. ken dauit (ken Jowitt), dord Breslauer (George Breslauer), dek Sitrin (Jack Citrin), derald Feldman (Gerald Feldman) i M. Stiven Fi (M. Steven Fish) bili su mi stalan izvor inspiracije, ohrabrenja i prijateljstva tokom pet godina koje sam proveo na Berkliju. Huan Linc (Juan Linz), moj prethodni mentor na redovnim studijama na Jejlu, ljubazno je prihvatio da se iz daleka pridrui mojoj doktorskoj komisiji. Njegove ideje, savesnost i nepogreiva radna etika imali su veliki uticaj na mene u protekloj deceniji. Iako se ova etiri naunika u miljenjima ne slau uvek jedan sa drugim, njihovi razliiti pristupi i gledita ogromno su obogatili ovaj projekat. Veliku zahvalnost dugujem i onima koji su mi pomogli dok sam radio na terenu u rusiji i Nemakoj. u rusiji bih eleo da posebno zahvalim Olegu karhordinu i njegovim kolegama sa Evropskog univerziteta u Sankt Peterbrugu, Viktoru Voronkovu, Eleni Nikiforovoj, Oksani karpenko i drugim istraivaima u Centru za samostalna drutvena istraivanja u Sankt Peterburgu; i Oksani Boharovoj, Leonidu Joninu, ali ernuh i Nataliji Zorkoj u Moskvi. u Nemakoj, posebno zahvaljujem karoli Hamerl (Carola Hammerl), Hans-ditrihu klingemanu (Hans-dieter klingemann), Sigrid Mojel (Sigrid Meuschel), Ekhardu Prileru (Eckhard Priller), Torstenu najder-Haseu (Torsten Schneider-Haase) i Janu Vilgosu (Jan Wielgohs) na pomoi koju su mi pruili u raznim aspektima ovog projekta. Sredinji deo mog terenskog istraivanja ne bi bio mogu bez otvorenosti i ljubaznosti ispitanika u mojim dubinskim intervjuima. Bez obzira na to to sam im bio potpuno nepoznat i govorio nemaki i ruski s neobinim francusko-amerikim akcentom oni su mi dozvolili da uem u njihove domove i njihov ivot. Ispriali su mi uzbudljive i nadahnute prie ispunjene borbom, nadom i velikim emocijama. Nadam se da se bar malo od njihovih snanih oseanja nalo na stranicama ove knjige i da e ona itaocima biti razumljiva i pouna koliko i meni. dok sam pisao ovu knjigu mnogi prijatelji i kolege ljubazno su prihvatili da proitaju pojedina poglavlja i dali mi korisne sugestije i reakcije. Izvinjavam se onima koje sam moda nenamerno izostavio, ali bih eleo
12
Predgovor
da posebno zahvalim Harliju Balceru (Harley Balzer), Semu Barnsu (Sam Barnes), Majklu Bernhardu (Michael Bernhard), Valeri Bans (Valerie Bunce), kitu dardenu (keith darden), Lariju dajmondu (Larry diamond), Tomeku Grabovskom (Tomek Grabowski), kenu Grinu (ken Greene), Stivu Hansonu (Steve Hanson), dejvidu Isao Hofmanu (david Isao Hoffman), Vejdu dekobiju (Wade Jacoby), defu kopstejnu (Jeff kopstein), Marku Libahu (Mark Lichbach), dimu Mekadamsu (Jim Mcadams), Lorensu Mekfolsu (Laurence McFalls), Brajanu Polinsu (Brian Pollins), donu Sajdsu (John Sides), denifer Stin (Jennifer Steen), deremiju Stronu (Jeremy Straughn), Vladimiru Tismaneanu (Vladimir Tismaneanu), Majku urbanu (Mike urban), Nedu Vokeru (Ned Walker), i Lukanu Veju (Lucan Way). Evan Liberman (Evan Lieberman) je proitao sva poglavlja ove knjige esto u vie varijanti i davao mi podrobne i pronicljive komentare od najranijih faza rada do poslednjih izmena i zavrne redakcije. eleo bih da zahvalim i Luisu Bejtmanu (Lewis Bateman), mom uredniku u kembrid univerziti presu, na vrstoj podrci i dobrodunosti tokom celog procesa objavljivanja, kao i uredniku produkcije kamili Nap (Camilla knapp) na pravovremenim i korisnim odgovorima na moja esta raspitivanja, i redaktoru Suzan Grinberg (Susan Greenberg) na promiljenim ureivakim sugestijama. konano bih eleo da zahvalim mojoj porodici na pomoi i podrci. Moji roditelji Briit (Brigitte) i dik Hauard (dick Howard) pokazali su mi kako da ljubav prema knjigama spojim sa ljudskim kontaktom i interakcijom. a poto su me podigli u bilingvalnom francusko-amerikom domainstvu inspirisali su me da traim, shvatam i cenim nove jezike i kulture. Moja supruga Liza M. Hauard (Lise Morje Howard), bila mi je drug na celom putu kroz ovaj projekat. Zajednika ljubav za putovanja i avanture i naa stalna razmena ideja obogatili su i ovu knjigu i moj ivot. Nijedan jezik ne moe izraziti oseanje zahvalnosti i vrednost koju pridajem naem zajednitvu. Na kraju bih zahvalio i naoj erki Zoi koja je tek nedavno dola na ovaj svet i jo uvek ne govori nijednim razumljivim jezikom, ali mi ve prua vie radosti i inspiracije nego to sam ikada mogao zamisliti.
1 Uvod
Ova knjiga se bavi prilagoavanjem ljudi novom demokratskom sistemu kao optom temom i usredsreuje se na graane postkomunistike Evrope koji su u poslednje dve decenije proli kroz ogromne politike i ekonomske promene. Ona prati njihova ivotna iskustva i putanje, od ivljenja u komunistikom politikom i ekonomskom sistemu do prilagoavanja brzim i sveobuhvatnim promenama postkomunistike demokratije i trinog kapitalizma. u dravama u kojima je komunistika partija decenijama dominirala svojom sveprisutnom ideologijom i mehanizmima drutvene kontrole, obini ljudi su izgradili strategije preivljavanja u privredi velikih nestaica i politikom sistemu u kojem su zakoni i institucije retko kada funkcionisali onako kako je bilo zamiljeno ili oekivano. Ova knjiga pokazuje u kojoj meri su, i na koji nain, ove strategije prilagoavanja opstale i u novoj postkomunistikoj eri. Preciznije reeno, knjiga je usredsreena na civilno drutvo koje se shvata kao kljuni deo javnog prostora izmeu drave i porodice, olien u dobrovoljnim organizacijama i nastoji da objasni zato je postkomunistiko civilno drutvo tipino slabo i zato ga karakterie nizak nivo lanstva u organizacijama i participacije obinih graana. Tvrdnja da je civilno drutvo irom postkomunistike Evrope slabo zahteva i dokaz i objanjenje. Stoga je najznaajniji zadatak ove knjige da izloi jasan i detaljan uporedan prikaz nivoa uea u dobrovoljnim organizacijama u irem krugu zemalja. Ovo empirijsko polazite koje uvodi nove izvore informacija skorijeg datuma, postavlja empirijsku osnovu za rasprave koje su do sada esto bile manjkave zbog neuporedivih podataka i iji se zakljuci neretko svode na nagaanja i puste elje. Iako je utvrivanje iroke komparativne osnove lanstva u organizacijama bitno za ovu knjigu, njen
14
Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi
najznaajniji i najizazovniji zadatak jeste da prui objanjenje uzroka izuzetno niskog nivoa postkomunistike graanske participacije.
POSTkOMuNISTIka EVrOPa
Iako su tema, podaci, teorija i metod ove knjige od ireg znaaja za uporednu politiku, ovaj konkretni projekat usredsreen je na region postkomunistike Evrope kako bi objasnio uoeni obrazac niskih, pa ak i opadajuih, stopa participacije u dobrovoljnim organizacijama civilnog drutva. Ovi konzistentno niski nivoi lanstva posebno iznenauju ako se ima u vidu da je od pada komunizma broj postojeih organizacija u regionu oigledno povean.1 Od poetka pa do kraja ove knjige o postkomunistikoj Evropi govorim kao o posebnom i koherentnom regionu. upotreba ove fraze zahteva da odredimo koji je tip zemalja njome obuhvaen i da razmotrimo kako ovaj region sagledavaju i obrauju drugi naunici. Izraz postkomunistika Evropa, onako kako ga ja koristim, ima i geografsku i sutinsku komponentu. u geografskom smislu, on se odnosi samo na zemlje koje se nalaze na evropskom kontinentu, to znai da ne ukljuuje neevropske postkomunistike zemlje na kavkazu i u Centralnoj aziji, i nesovjetske zemlje kao to su kina, Severna koreja i kuba. Iako verujem da su slinosti izmeu evropskih i neevropskih postkomunistikih zemalja verovatno vee nego to to najvei broj naunika priznaje, ukljuivanje neevropskih nacija u moju analizu izalo bi daleko izvan okvira ove knjige i zamaglilo bi njen konceptualni i tematski fokus. u sutini, poto mene prvenstveno interesuje uloga civilnog drutva u zemljama koje se nalaze u procesu demokratizacije u stvari, zastupam stav da civilno drutvo zahteva barem minimum zakonske zatite koju mu daju demokratske institucije ja ne govorim o zemljama koje su bile izrazito nedemokratske u vreme kada sam sprovodio ova istraivanja. Ovakvo razdvajanje je znaajno jer se na taj nain, za razliku od studija koje se bave celinom koju ini najvie 28 postkomunistikih zemalja u Istonoj Evropi i u bivem Sovjetskom Savezu,2 podruje prouavanih sluajeva smanjuje za priblino polovinu,
1 Vidi, na primer, Lester M. Salamon et al., Global Civil Society: Dimensions of the Nonprofit Sector (Baltimore: Johns Hopkins Center for Civil Society Studies, 1999); Civicus, The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries ( Washington, dC: Civicus, 1997); Grzegorz Ekiert and Jan kubik, Rebellious Civil Society: Popular Protest and Democratic Consolidation in Poland, 1989-1993 (ann arbor: university of Michigan Press, 1999). Vidi, na primer, Valerie Bunce, The Political Economy of Postsocialism, Slavic Review, sv.
Uvod
15
ostavljajui u njemu one zemlje koje su, generalno, najuspenije i u politikom i u ekonomskom smislu. ukratko, kategorija region postkomunistike Evrope, onako kako je ja koristim, obuhvata one postkomunistike zemlje na evropskom kontinentu koje su dostigle barem minimalan nivo proceduralne demokratije.3 uopteno govorei, naunici su se postkomunistikim zemljama u Evropi bavili na dva razliita naina, naglaavajui ili nove mogunosti postkomunistike sadanjosti, ili trajan uticaj komunistike prolosti. Prvi pristup, koji je bio naroito izraen poetkom i sredinom devedesetih godina prolog veka, pretpostavlja, ili izriito tvrdi, da su savremena politika i ekonomska obeleja i politike najznaajniji inioci za objanjavanje ili predvianje nacionalnih varijacija. Naunici su stavljali naglasak na niz varijabli, ukljuujui i model tranzicije4, politiko oblikovanje,5 strukturu institucija,6 i ekonomske i politike uslove.7 usmeravanje na ovakve generike inioce omoguilo je analitiarima da postkomunistike zemlje postave u iri uporedni okvir i da ih onda posmatraju kao jo jedan skup sluajeva na koji mogu da proire primenu svojih teorija i argumenata razvijenih u prouavanju zemalja Latinske amerike i June Evrope. Nasuprot tome, drugi pristup postojei razvoj dogaaja u postkomunistikim zemljama objanjava tako to naglasak stavlja na varijable koje predstavljaju specifino naslee komunistikog iskustva. Mnogi zagovornici ovog pristupa kritikovali su element tabula raza koji koristi prva
58, br. 4 (1999), str. 756-793; M. Steven Fish, Postcommunist Subversion: Social Science and democratization in East Europe and Eurasia, Slavic Review, sv. 58, br. 4 (1599), str. 794-823; M. Steven Fish, The determinants of Economic reform in the Post-Communist World, East European Politics and Societies, sv. 12, br. 1 (1998), str. 31-78; M. Steven Fish, democratizations requisites: The Postcommunist Experience, Post-Soviet Affairs, sv. 14, br. 3 (1998), str. 212-247. kriterijume koje sam koristio za izbor zemalja objasnio sam znatno detaljnije u Poglavlju 4. Terry Lynn karl and Philippe C. Schmitter, Modes of Transition in Latin america, Southern and Eastern Europe, International Social Science Journal, sv. 43, br. 2. (1991), str. 269-284. Giuseppe di Palma, To Craft Democracies: An Essay on Democratic Transitions (Berkeley: university of California Press, 1990). arend Lijphart i Carlos H. Waisman, ur., Institutional Design in New Democracies: Eastern Europe and Latin America (Boulder: Westview Press, 1996). adam Przeworski, Democracy and the Market: Political and Economic Reforms in Eastern Europe and Latin America (Cambridge: Cambridge university Press, 1991); Stephan Haggard i robert r. kaufman, The Political Economy of Democratic Transitions (Princeton: Princeton university Press, 1995).
3 4 5 6 7
16
grupa naunika, smatrajui da on zanemaruje kljuni istorijski i kulturni kontekst komunizma. Specifini inioci koje naglaavaju naunici, pristalice drugog pristupa, prilino su razliiti i ukljuuju prirodu i posledice politike opozicije i kriza,8 istovremeno odvijanje postkomunistike politike, ekonomske pa (u nekim sluajevima) ak i nacionalne tranzicije,9 specifinu institucionalnu strukturu komunistikih sistema,10 i individualne orijentacije i bihevioralnu praksu razvijene u komunizmu.11 ali, istorijski naglasak i kauzalna logika su slini, pa im je zajedniki argument to da se bez razumevanja komunistike prolosti teko moe shvatiti postkomunistika sadanjost i budunost. Moda jeste paradoksalno, ali iako bi se moglo oekivati da snaga tog naslea vremenom opada, panja koju mu naunici poklanjaju u stvari se poveala od uruavanja sistema dravnog socijalizma, to omoguava neophodnu korekciju aistorijskog pristupa o kojem je prethodno bilo rei. Iako su o ova dva suprotna pristupa voene ustre rasprave,12 sve je vie naunika koji nastoje da kombinuju elemente i jednog i drugog.13 tavie, naunici koji zastupaju ova dva pristupa bez obzira na to da li na8 9 10 Grzegorz Ekiert, The State against Society: Political Crises and Their Aftermath in East Central Europe (Princeton: Princeton university Press, 1996). Claus Offe, Capitalism by democratic design? democratic Theory Facing the Triple Transition in East Central Europe, Social Research, sv. 58, br. 4 (1991), str. 865-892. Valerie Bunce, Subversive Institutions: The Design and the Destruction of Socialism and the State (Cambridge: Cambridge university Press, 1999); Steven L. Solnick, Stealing the State: Control and Collapse in Soviet Institutions (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1998). ken Jowitt, New World Disorder: The Leninist Extinction (Berkeley: university of California Press, 1992); Piotr Sztompka, Civilizational Incompetence: The Trap of Post-Communist Societies, Zeitschrift fur Soziologie, sv. 22, br. 2 (1993), str. 85-95; Piotr Sztompka, The Intangibles and Imponderables of the Transition to democracy, Studies in Comparative Communism, sv. 24, br. 3 (1991), str. 295-311. Vidi pre svega otru raspravu izmeu Valeri Bans, sa jedne strane, i Filipa mitera i Teri karl, sa druge: Philippe C. Schmitter i Terry Lynn karl, The Conceptual Travels of Transitologists and Consolodologists: How Far to the East Should They attempt to Go? Slavic Review, sv. 53, br. 1 (prolee 1994), str. 173-185; Valerie Bunce, Should Transitologists Be Grounded? Slavic Review, sv. 54, br. 1 (1995), str. 111-127; Terry Lynn karl i Philippe C. Schmitter, From Iron Curtain to a Paper Curtain: Grounding Transitologists or Students of Postcommunism? Slavic Review, sv. 54, br. 4 (1995), str. 965-978. Od novijih knjiga u kojima su kombinovani aspekti oba pristupa vidi, na primer, Juan J. Linz i alfred Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation: Southern Europe, South America, and Post-Communist Europe (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996); Jon Elster, Glaus Offe, i ulrich k. Preuss, Institutional Design in Post-Communist Societies: Rebuilding the Ship at Sea (Cambridge: Cambridge university Press, 1998); david Stark i Laszlo Bruszt, Postsocialist Pathways: Transforming Politics and Property in East Central Europe (Cambridge: Cambridge university Press, 1998).
11
12
13
Uvod
17
glaavaju savremene ekonomske i politike varijable ili istorijske inioce komunistike ere esto pretpostavljaju, ili zakljuuju, da unutar regiona postkomunistike Evrope postoje velike razlike.14 Ova novina, odnosno isticanje postkomunistikih razlika, esto predstavlja neposrednu reakciju na nekadanju sovjetologiju, za koju se smatra da je preterano naglaavala slinosti komunistikih zemalja.15 drugim reima, ak i naunici koji govore o snazi komunistikog naslea uglavnom istiu kako pojedine komunistike zemlje imaju veoma razliita istorijska iskustva i, uopte, nastoje da pokau kako su ta razliita iskustva doprinela trajnim razlikama u sadanjosti.16 Ova studija polazi od gledita i nalaza pristupa koji se oslanja na naslee, ali ga dopunjuje sa dva kljuna aspekta i, u celini, upuuje na teorijsko preispitivanje problema relativnih slinosti ili razlika meu zemljama postkomunistike Evrope. Na prvom mestu, imajui u vidu tekoe u prikupljanju uporedivih podataka u razliitim zemljama i regionima, studijama koje istiu razlike izmeu postkomunistikih zemalja esto nedostaju komparativne referentne take pomou kojih bi se te razlike mogle oceniti i uporediti sa onima izmeu postkomunistikih i nepostkomunistikih zemalja.17 Pa ipak, bez irih poreenja teko je utvrditi koliko je razlika razliita. Nasuprot tome, ova knjiga koristi nove i sveobuhvatne izvore podataka za poreenje obrazaca lanstva postkomunistikih graana i ljudi iz drugih delova sveta. Iako, naravno, postoje razlike izmeu pojedinih postkomunistikih zemalja odnosno, nivo lanstva u organizacijama sigurno nije identian u celom regionu ove razlike su relativno male kada se posmatraju iz ire uporedne perspektive. drugo, iako je naglaavanje razlika izmeu postkomunistikih zemalja moda pogodno za studije koje se bave elitama ili institucijama, nalazi ove knjige ukazuju na znaajne, iako esto zanemarene, slinosti na socijetalnom nivou, odnosno nivou masa. Iako je nagli nestanak komuVidi, na primer, Jacques rupnik, The Postcommunist divide, Journal of Democracy, sv. 10, br. 1 (1999), str. 57-62; Fish, democratizations requisites. 15 Vidi Ekiert, The State against Society, za eksplicitnu formulaciju razlike u odnosu na sovjetologiju. 16 Vidi, na primer, Ekiert, The State against Society; Bunce, Subversive Institutions; Valerie Bunce, regional differences in democratization: The East versus the South, Post-Soviet Affairs, sv. 14, br. 3 (1998), str. 187-211; Bunce, The Political Economy of Postsocialism. 17 Nekoliko znaajnih izuzetaka ine i Linz i Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation; Bunce, regional differences in democratization; i Bela Greskovits, The Political Economy of Protest and Patience: East European and Latin American Transformations Compared (New York: Central European university Press, 1998). 14
18
nistikih institucija dozvolio domaim elitama i stranim savetnicima da brzo stvore nove politike i ekonomske institucije koje se u velikoj meri razlikuju od zemlje do zemlje, pokazalo se da su socijetalne slinosti mnogo otpornije na promene. u tom smislu, ova studija polazi od nekih nedavno izvrenih komparativnih anketnih istraivanja u kojima se zakljuuje da postoje ogromne slinosti izmeu postkomunistikih zemalja, naroito u pogledu pitanja kao to su znaaj slobode od dravne kontrole i svima zajedniko nepoverenje u organizacije civilnog drutva.18 ukratko, usredsreivanje na obine graane, uz pomo u velikoj meri uporedivih podataka, uvodi novi pogled na koherentnost postkomunistike Evrope kao regiona, i tako dopunjuje i pojaava trenutno dominantan naglasak koji se stavlja na postkomunistike razlike. Time se ne porie postojanje mnogih drugih razlika izmeu zemalja i drutava ovog regiona, ali je u smislu nivoa lanstva u dobrovoljnim organizacijama tanije da se ova variranja posmatraju kao razlike u stepenu nego kao razlike u vrsti. drugim reima, ne samo da graani postkomunistikih drutava znatno manje pristupaju organizacijama od graana drugih zemalja i regiona sveta, nego su i razlike izmeu tih zemalja manje od onih koje postoje izmeu njih i nepostkomunistikih drutava, bez obzira na to da li se radi o starijim demokratijama ili postautoritarnim zemljama koje pripadaju drugim regionima ili kontinentima. Ne elim da kaem da se razlika u stepenu, a ne vrsti odnosi na sve, pa ak ni na najvei broj aspekata postkomunistike transformacije. Pitanja kao to su obim, vrsta i tempo politikih i ekonomskih reformi, razvoj sistema politikih partija ili proirenje NaTO ili Evropske unije, predstavljaju legitimne i vane primere razlike u vrsti gde je empirijska stvarnost takva da ima smisla isticati znaajne razlike unutar regiona. to se tie pitanja lanstva u dobrovoljnim organizacijama koje je na socijetalnom nivou naroito kada se posmatra iz ire regionalne perspektive nalazi i analiza izloeni u ovoj knjizi ukazuju na upadljivu slinost u celom regionu postkomunistike Evrope.
18 Vidi naroito brojne studije riarda rouza i njegovih kolega, ukljuujui i richard rose, Freedom as a Fundamental Value, International Social Science Journal, br. 145 (1995), str. 454-471; William Mishler i richard rose, Trust, distrust and Skepticism: Popular Evaluations of Civil and Political Institutions in Post-Communist Societies, Journal of Politics, sv. 59, br. 2. (1997), str. 418-451; i richard rose, William Mishler, i Christian Haerpfer, Democracy and Its Alternatives: Understanding Post-Communist Societies (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1998).
Uvod
STudIJE SLuaJa
19
Jedan od naina da pokaem postojanje obrasca slinog, relativno niskog, nivoa lanstva u dobrovoljnim organizacijama u postkomunistikoj Evropi jeste da se usredsredim na dve studije sluaja, odnosno na rusiju i Istonu Nemaku. Ova dva sluaja se u velikoj meri razlikuju u odnosu na najvei broj savremenih inilaca koji bi omoguili alternativno objanjenje varijacije u nivou uea u dobrovoljnim organizacijama: ekonomski pokazatelji su u Istonoj Nemakoj vrlo visoki, a u rusiji izuzetno niski; politike i pravne institucije su veoma dobro razvijene u Istonoj Nemakoj, koja je nasledila razvijeni sistem Zapadne Nemake, dok je ruski politiki i pravni sistem jo uvek veoma slab i nerazvijen; i ova dva drutva pripadaju razliitim kulturnim i verskim civilizacijama. Znaajna varijacija izmeu ova dva sluaja u pomenutim oblastima daje analitiarima najpovoljniju mogunost za objanjenje uzroka slinih niskih nivoa graanske participacije u postkomunistikoj Evropi.19 Pored ova tri faktora postojee ekonomsko blagostanje, politike institucije i civilizacija koji se mogu ispitivati sistematino korienjem nacionalnih podataka drutva rusije i Istone Nemake se, iz dominantne perspektive, sagledavaju kao potpuno razliita jedno od drugog. Ostavljajui po strani nacionalne stereotipe, rusi oigledno ive u neizvesnijem okruenju u kojem moraju neprekidno da se bore da bi se ekonomski odrali, s politikim sistemom koji karakteriu samovoljni propisi i teatralna politika i u kojem jo uvek vlada veliki strah od drave i polici19 drugim reima, ja primenjujem Milov metod slaganja ili ono to Pevorski i Ten nazivaju pristup najrazliitijih sistema. Taj pristup je najprikladniji za objanjenje zagonetke koja predstavlja sredite ovog projekta gde se u celini postkomunistikih zemalja slian ishod (slabo civilno drutvo) moe objasniti slinim iniocima (nekim zajednikim komunistikim i postkomunistikim iskustvima) bez obzira na irok niz savremenih varijabli (ekonomske, politike, civilizacijske) u kojima ova dva sluaja pokazuju velike razlike. Mogli bismo tvrditi da sovjetska rusija i Istona Nemaka nisu bile najrazliitiji sluajevi tokom komunistikog perioda, zbog relativne slinosti njihovih krutih reima, koji su bili mnogo otporniji na reforme od reima na primer Maarske i Poljske. Ovaj izraz se ovde odnosi na savremeni postkomunistiki period u kojem se rusija i Istona Nemaka nesporno u velikoj meri razlikuju u pogledu najuobiajenijih formulisanih alternativnih varijabli. O metodu saglasnosti vidi u John Stuart Mill, A System of Logic: Ratiocinative and Inductive (New York: Harper, 1846), knjiga III, glava 8, Of the four methods of experimental inquiry; o najrazliitijim sistemima, vidi adam Przeworski i Henry Teune, The Logic of Comparative Social Inquiry (New York: John Wiley 6c Sons, 1970), glava 2, research designs. Odmerenu raspravu o jakim i slabim stranama Milovih metoda vidi u Stanley Lieberson, Small Ns and Big Conclusions: an Examination of the reasoning in Comparative Studies Based on a Small Number of Cases, u Charles C. ragin and Howard S. Becker, ur., What Is a Case? Exploring the Foundations of Social Inquiry (Cambridge: Cambridge university Press, 1992).
20
je.20 Nasuprot tome, Istoni Nemci imaju manje neposrednih strahova, ali moraju da se izbore sa veoma vidljivim prisustvom Zapada koji ih, po njihovom miljenju, ocenjuje, potcenjuje, pa ak i ismeva.21 Pritom, oba drutva misle da su ona sama i njihovi problemi jedinstveni: Istoni Nemci zbog Zapada, jer nijedno drugo postkomunistiko drutvo nema ni prednosti ni nepogodnosti koje je njima donelo ujedinjenje Nemake, a rusi zbog zajednikog oseanja istorijske predodreenosti, sudbine i kulture.22 Iako su tokom komunistikog perioda i demokratska republika Nemaka (ddr) i Sovjetski Savez navoeni kao primeri tvrdih komunistikih reima, najvei broj naunika smatrao je da su ova dva drutva veoma razliita, naroito imajui u vidu znatno vii ivotni standard u Istonoj Nemakoj. Poslednja razlika izmeu njih je geografska: Istona Nemaka i rusija nalaze se na dva kraja regiona postkomunistike Evrope. Zato u poreenju ova dva udaljena drutva moemo istovremeno da proveravamo i uticaj geografskog poloaja, a to je inilac koji neki naunici smatraju bitnim za razumevanje politikih i ekonomskih dogaanja u regionu.23 konkretnije reeno, ovo je neobino zanimljivo poreenje jer nam doputa da se fokusiramo na dva drutva od velikog teorijskog i empirijskog znaaja. Studija sluaja rusije ima kljuni znaaj za svaku vienacionalnu studiju postkomunistike Evrope. Ona prua mogunost da se ispitaju poreklo i sutina sistema dravnog socijalizma, zemlje u kojoj je njegov uticaj najizraeniji, i u kojoj su, istovremeno, postojei postkomunistiki problemi naroito akutni. Nasuprot tome, Istona Nemaka je bitan sluaj koji treba objasniti zato to je toliko kontraintuitivna; imajui u vidu korist koju je zbog ujedinjenja imala od zapadnonemakog bogatstva i institucija, smatralo se da bi ona danas trebalo da ima snano i ivo civilno drutvo. injenica je, meutim, da sve vei broj studija u kojima se porede
20 Izvanredan prikaz ekonomskih problema u savremenoj rusiji vidi u david M. Woodruff, Money Unmade: Barter and the Fate of Russian Capitalism (Ithaca, NY: Cornell university Press, 1999). O problemima razvoja efikasnog pravnog sistema u rusiji vidi kathryn Hendley, Legal development in Post-Soviet russia, Post-Soviet Affairs, sv. 13, br. 3 (1997), str. 231-256. 21 Moje tumaenje nemake podele na istok i zapad vidi u Marc Howard, an East German Ethnicity? understanding the New division of unified Germany, German Politics and Society, sv. 13, br. 4 (1995), str. 49-70. 22 Vidi Nancy ries, Russian Talk: Culture and Conversation during Perestroika (Ithaca, NY: Cornell university Press, 1997). 23 Vidi Jeffrey S. kopstein i david a. rilly, Geographic diffusion and the Transformation of the Postcommunist World, World Politics, sv. 53, br. 1 (2000), str. 1-37.
Uvod
21
Istona i Zapadna Nemaka zakljuuje da je razlika izmeu Istoka i Zapada mnogo vea od poetnih oekivanja (i nada). Najuoljiviji indikator opstanka drutvene podele jeste stopa meovitih brakova. u Berlinu gradu u kojem je, prirodno, interakcija izmeu Zapada i Istoka najvea i gde ljudi sa obe strane ive i rade u neposrednoj blizini stopa meovitih brakova Istonih i Zapadnih Nemaca bila je 1995. godine samo 3,4%, to je beznaajno u poreenju sa stopom od 20% koliko obe ove grupe belee u odnosu na strance.24 umesto da se vremenom poveava, procenat meovitih brakova je u Berlinu 1998. godine praktino pao ispod 2,4%.25 a to se tie uea u dobrovoljnim organizacijama, najvei broj studija pokazuje da jaz izmeu Zapada i Istoka i u tom pogledu ostaje vrlo velik.26 Bez obzira na velike strukturne razlike izmeu Istone Nemake i rusije danas, nalazi ove studije ukazuju i na upadljive socijalne slinosti, to u znaajnoj meri podrava argumente o trajnom uticaju komunistikog iskustva. Stanovnici obe zemlje prolaze kroz slian socijetalni proces u nastojanju da se izbore sa nasleem dugotrajnog iskustva ivljenja u rigidnom komunistikom sistemu, dok istovremeno teko prihvataju stvarnost novog politikog i ekonomskog poretka, u kojem se mnogi graani ve oseaju iznevereni. a injenica da ova dva drutva za koja bi najvei broj ljudi pretpostavio da su danas, posle skoro decenije od pada komunizma, potpuno drugaija pokazuju tolike slinosti, snano potvruje gledite da se, bar to se tie lanstva u dobrovoljnim organizacijama, razlike izmeu postkomunistikih zemalja mogu najbolje okarakterisati
24 Vidi allgemeine deutsche Nachrichtenagentur, die Ost-West Ehe bleibt auch weiter die ausnahme, Berliner Zeitung, august 9, 1996. 25 Vidi Peter Neumann i ulrich Paul, Zehn Jahre nach der Grenzoffnung entsteht eine neue Berlin-Identitat, Berliner Zeitung, November 9, 1999. 26 Vidi Stephen Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany: Interest Groups in PostCommunist Society (Cambridge: Cambridge university Press, 2000); Wade Jacoby, Imitation and Politics: Redesigning Modern Germany (Ithaca, NY: Cornell university Press, 2000); Bernhard Wessels, Burger und Organisationen in Ost-und Westdeutschland: Vereint und doch verschieden? u Volker Eichener et al., ur., Probleme der Einheit: Organisierte Interessen in Ostdeutschland (Marburg: Metropolis-Verlag, i99z); dieter rucht, Barbara Blattert, i dieter rink, Soziale Bewegungen auf dem Weg zur Institutionalisierung. Zum Strukturwandel altemativer Gruppen in beiden Teilen Deutschlands (Frankfurt/M: Campus, 1997); Eckhard Priller, Veranderungen in der politischen und sozialen Beteiligung in Ostdeutschland, u Wolfgang Zafp and roland Habich, ur., Wohlfahrtsentwicklung im vereinten Deutschland. Sozialstruktur, sozialer Wandel und Lebensqualitdt (Berlin: Edition Sigma, 1996); Helmut k. anheier et al., ur., Der Dritte Sektor in Deutschland: Organisationen zwischen Staat und Markt ingesellschattlzhen Wandel (Berlin: Edition Sigma, 1998); Jrgen Baur, uwe koch, and Stephan Telschow, Sportvereine im Ubergang. Die Vereinslandschaft in Ostdeutschland (aachen: Meyer und Meyer, 1995).
22
kao razlike u stepenu, a ne vrsti. Iako je potrebno da se detaljnija istraivanja i analize proire i na druge zemlje postkomunistike Evrope, naroito one koje se nalaze izmeu rusije i Istone Nemake i to i u geografskom smislu i u pogledu drugaijih politikih, ekonomskih i civilizacijskih varijabli ja zastupam stav da se isti uzroni procesi, na razliite naine i u razliitom stepenu, odvijaju i u ostalim delovima regiona.
STrukTura kNJIGE
Ova knjiga se bavi temom uea u dobrovoljnim organizacijama iz nekoliko razliitih uglova. redosled poglavlja ima specifinu organizacionu logiku. Ja polazim od razvijanja teorijskih problema, pojmova i pitanja koji su bitni za ovaj projekat. Izlaem, zatim, kljune empirijske rezultate koji ine zavisnu varijablu, ili najveu zagonetku koju je potrebno odgonetnuti. I, konano, dajem kauzalno objanjenje koje tu zagonetku reava, koristei dva sasvim razliita, ali komplementarna, metodoloka pristupa. Naredna dva poglavlja su prvenstveno teorijska i koncepcijska. u drugom poglavlju, izlaem teorijski okvir za preostali deo knjige. Posle razmatranja dva alternativna gledita koja istiu znaaj drave i privrede, razraujem iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama. Ovaj teorijski pristup usmeren je na pojedince, kao aktere koji prave odreene izbore, i naglaava iskustva u realnom ivotu a ne opte stavove i orijentacije. dokazujem kako je, da bi do socijetalnih promena uopte dolo i da bi one bile trajne, potreban sticaj tri inioca. Pre svega, nove institucije moraju biti autoritativne i obavezujue; drugo, one moraju biti izgraene na postojeoj tradiciji i kulturi; i tree, za promenu navika ljudi i akulturaciju potrebno je da proe nekoliko decenija i generacija, kako bi socijetalna promena bila odluna i trajna. komunistike institucije osnovane posle 1917. godine u Sovjetskom Savezu i posle drugog svetskog rata u Istonoj Evropi, uspele su da preoblikuju i homogenizuju razliite populacije, iako sigurno ne onako kako je prvobitno zamiljeno. Ekonomija nestaica i nemilosrdna kontrola koju je komunistika partija vrila nad privatnom sferom dovele su do toga da graani irom komunistike Evrope razviju adaptivne mehanizme ponaanja, usmerene na privatne mree, koje su pojaale otru razliku izme-
Uvod
23
u javne i privatne sfere.27 Nasuprot tome, postkomunistike institucije, pored toga to su jo uvek prilino nove i nepoznate, zasnovane su na neoliberalnim idejama i institucijama koje su u mnogo emu suprotne prethodnim iskustvima i praksi ljudi i ukljuuju bitne koncepte individualne inicijative i samomotivacije, koje je, po definiciji, teko nametnuti silom. Iako je, naravno, dolo do odreenih socijetalnih promena, one nisu ni blizu onoliko velike i odlune kao to su to mnogi analitiari oekivali, imajui u vidu dramatinu i brzu promenu politikih i ekonomskih institucija koja je usledila posle pada komunizma. u drugom poglavlju uvodim i tri najvanija uzrona inioca na individualnom nivou prema kojima se upravlja analiza u narednim poglavljima: (1) najvei broj graana postkomunistikih drava jo uvek pokazuje snano nepoverenje u organizacije i izbegava ih, ak i sada kada je uee u njima dobrovoljno; (2) mnoge privatne i neformalne mree formirane za vreme komunizma zbog politizacije i dravne kontrole javne sfere, kao i ekonomije nestaice odrale su se do danas u potpuno novom institucionalnom okruenju i, praktino, destimuliu veliki broj ljudi da pristupi zvaninim organizacijama; (3) mnogi graani postkomunistikih zemalja izuzetno su nezadovoljni novim politikim i ekonomskim sistemom koji nije opravdao njihove nade i ideale, pa ih to razoaranje navodi da se jo vie povuku iz javnog delovanja. Ja dokazujem da ova tri inioca, koja ukljuuju iskustvenu reinterpretaciju prolih iskustava ljudi u svetlu novih institucija i dogaaja, imaju i uzajamno pojaavaju snano negativno dejstvo na njihovo uee u dobrovoljnim organizacijama. Tree poglavlje se, uglavnom, bavi koncepcijskom analizom civilnog drutva koja obuhvata njegovo znaenje, ulogu koju ima u procesu demokratizacije i nain na koji se moe empirijski prouavati. Posle napomene o odnedavno pravoj poplavi studija o civilnom drutvu, koje esto koriste nejasne i nedosledne konceptualizacije, polazim od toga to civilno drutvo postavljam u kontekst irih socijetalnih odnosa u demokratskom sistemu. ukljuivanjem pet arena demokratizacije koje, prema Huanu Lincu i alfredu Stepfanu, ine civilno drutvo, politiko drutvo, ekonomsko drutvo, vladavina prava i dravna birokratija, ilustrujem i objanjavam razlike koje izmeu njih postoje. Pravim razliku izmeu vladavine prava i dravne birokratije, koje se zasnivaju na pravnim racional27 Vidi optu raspravu u Bunce, Subversive Institutions, glave 2 i 3; Jowitt, New World Disorder, naroito str. 86-87, 87; Vladimir Shiapentokh, Public and Private Life of the Soviet People: Changing Values in Post-Stalin Russia (Oxford: Oxford university Press, 1989).
24
nim institucijama i organizacionim principima, i tri preostale arene, koje ine organizacije i grupe ljudi. Tvrdim da dok grupe politikog drutva uglavnom formiraju politike elite zainteresovane za poloaj i linu vlast, a organizacije ekonomskog drutva ekonomske elite, prvenstveno zainteresovane za materijalnu dobit, civilno drutvo predstavlja sferu obinih graana koji pristupaju organizacijama i uestvuju u njihovom radu u skladu sa sopstvenim interesima, potrebama ili eljama, ne traei direktno ni vlast ni dobit, iako ponekad ele da ostvare politiki uticaj, a esto imaju i potrebu za finansijskom pomoi. Posle objanjenja osnovnih teorijskih i analitikih razlika izmeu politikog, ekonomskog i civilnog drutva pokazujem da se ona, u stvarnosti, esto preklapaju. Na primer, politike stranke ukljuuju i politike elite i masovno lanstvo, dok sindikate ine i ekonomske elite i radnici. Meutim, bez obzira na velika preklapanja, upravo nam ukazivanje na opte razlike izmeu civilnog, politikog i ekonomskog drutva pomae da bolje shvatimo ta civilno drutvo jeste, a ta nije. Tree poglavlje nastavljam raspravom o vrlinama civilnog drutva, usmeravajui se na njegovu sposobnost da utie na dravu i podstakne ljude da proire krugove svog udruivanja, pri emu i jedno i drugo stvaraju aktivniju i u veoj meri participativnu i dinaminu demokratiju. konano, tvrdim da najefikasniji nain za empirijsko prouavanje civilnog drutva, naroito poreenjem vie zemalja, nije brojanje postojeih ili nominalno registrovanih organizacija, ve fokusiranje na obim lanstva u organizacijama i uee obinih graana, koje se prilino precizno moe izmeriti reprezentativnim anketnim istraivanjem. u etvrtom poglavlju izlaem empirijske nalaze koji predstavljaju kljunu polaznu liniju, komparativnu meru uea u dobrovoljnim organizacijama u irem krugu zemalja. Te zemlje su podeljene u tri grupe, klasifikovane na osnovu tipa prethodnog reima, kao starije demokratije, postautoritarne ili postkomunistike zemlje. Podaci uglavnom potiu iz Svetskog pregleda vrednosti (WVS) 1995-97. godine. Formulacije pitanja su identine, pri emu se od ispitanika trai da odgovore jesu li ili nisu lanovi svake od navedenih devet dobrovoljnih organizacija, odnosno: (1) crkve ili verske organizacije, (2) sportskog ili rekreativnog kluba, (3) obrazovne, kulturne ili umetnike organizacije, (4) sindikata, (5) politike stranke ili pokreta, (6) ekoloke organizacije, (7) profesionalnog udruenja, (8) dobrotvorne organizacije i (9) neke druge dobrovoljne organizacije.
Uvod
25
rezultati pokazuju da je, s deliminim izuzetkom radnikih sindikata, uee u dobrovoljnim organizacijama u postkomunistikim zemljama mnogo manje nego u starijim demokratijama ili postautoritarnim zemljama. u poreenju sa druge dve grupe, postkomunistike zemlje su skoro iskljuivo grupisane na najniem nivou lanstva u organizacijama. tavie, analiza promena u rangiranju zemalja od 1990-91. do 1995-97. godine pokazuje da se nivo lanstva u postkomunistikim zemljama znaajno smanjio, naroito u poreenju sa postautoritarnim zemljama. konano, od 1995-97 do 1999. godine nivo uea je opao i u Istonoj Nemakoj i u rusiji to pokazuje ne samo da je nivo lanstva u organizacijama u postkomunistikim zemljama veoma nizak, ve i da je mogue da e se jo vie smanjiti. koristei meru iz podataka Svetskog pregleda vrednosti o lanstvu u organizacijama kao zavisnu varijablu, ispitujem nekoliko znaajnih hipoteza koje naglaavaju ekonomske, politiko-institucionalne i civilizacijske inioce, uz varijablu za tip prethodnog reima i nekoliko promenljivih individualnog tipa koje imaju kljuni znaaj u literaturi o politikoj participaciji i civilnom drutvu. rezultati vrlo jasno pokazuju da je tip prethodnog reima a naroito prethodno komunistiko iskustvo najznaajnija i najsnanija varijabla za objanjenje lanstva u organizacijama. Ovaj nalaz ukazuje na potrebu za daljim dubljim razmatranjem specifinih elemenata tog prethodnog komunistikog iskustva kako bi se objasnilo zato postkomunistike zemlje imaju relativno nizak nivo lanstva u organizacijama u poreenju sa starijim demokratijama i postautoritarnim zemljama. dok je namera etvrtog poglavlja da prikae, okarakterie i objasni nivo participacije u dobrovoljnim organizacijama u iroj regionalnoj perspektivi, peto i esto poglavlje imaju za cilj da daju uzrono objanjenje izuzetno niskih rezultata u postkomunistikom regionu. Peto poglavlje ukljuuje i originalno reprezentativno istraivanje sprovedeno 1999. godine u Zapadnoj Nemakoj, Istonoj Nemakoj i rusiji pod nazivom Studija o lanstvu u organizacijama graana postkomunistikih zemalja (PCOMS).28 u tom poglavlju se statistika analiza koristi za ispitivanje niza razliitih hipoteza na individualnom nivou, na dva razliita naina. Prvi koristi podatke iz istraivanja na individualnom nivou iz sva tri dru28 Vie pitanja u anketi PCOMS bilo je usmereno na reprezentativni uzorak zapadnonemakih ispitanika, to je omoguilo neka osnovna poreenja izmeu Istonih i Zapadnih Nemaca.
26
tva, da bi procenio znaaj varijabli drutveno-ekonomskog statusa (SES) kao to su prihod, obrazovanje, ivotna dob i rod, kao i veliina grada, uz individualnu varijablu prethodnog komunistikog iskustva. rezultati pokazuju da, bez obzira na to to su drutveno-ekonomske varijable ponekad statistiki znaajne, prethodno komunistiko iskustvo predstavlja najsnaniju promenljivu, to govori o tome da drugi, konkretno postkomunistiki, faktori koji nisu obuhvaeni standardnim modelom drutveno-ekonomskih varijabli mogu biti uzrono relevantni. druga statistika analiza u petom poglavlju podrobnije obrauje elemente prethodnog komunistikog iskustva, ukljuujui tri uzrona inioca uvedena u drugom poglavlju da bi ispitala njihov uticaj na lanstvo u organizacijama u istononemakom i ruskom uzorku. Tu operacionalizujem koncepte nepoverenja u komunistike organizacije, opstajanja prijateljskih mrea i razoaranja postkomunizmom i ispitujem njihov uzroni uticaj na lanstvo u organizacijama. rezultati pokazuju da sva tri faktora imaju eksplanatornu mo. Bez obzira na to da li se radi o spojenom uzorku ispitanika iz rusije i Istone Nemake ili o svakom uzorku posebno, ukljuivanje ovih specifino postkomunistikih varijabli uveliko poboljava procenat varijabilnosti objanjen samo drutveno-ekonomskim faktorima. ukupno gledano, ova analiza daje snanu empirijsku podrku iskustvenom pristupu, pokazujui kako prola iskustva ljudi i njihove tekue reinterpretacije tih iskustava mogu najbolje da objasne njihovo sadanje ponaanje. esto poglavlje nastoji da dopuni statistiku analizu iz petog poglavlja uvodei zakljuke iz 60 dubinskih intervjua sa obinim Istonim Nemcima i rusima. u ovoj interpretativnoj analizi razvijam i primenjujem tri osnovna postkomunistika inioca mnogo detaljnije nego to se to moe uiniti zatvorenim pitanjima iz ankete koriene u petom poglavlju. Pokazujem kako se svaki od ova tri inioca odnosi prema ivotnoj prii mojih ispitanika, opisanoj njihovim reima, i pritom ubacujem mnogo citata i primera kako bih ilustrovao prethodno pokazanu kauzalnu vezu izmeu eksplanatornih inilaca i lanstva i uea mojih ispitanika u dobrovoljnim organizacijama. Pre svega, poredim odgovore i prie istononemakih ispitanika sa ruskim, ukazujui na osnovne slinosti ali i na nekoliko znaajnih razlika. I ovoga puta je zajedniki teorijski element kauzalnih inilaca nain na koji ljudi tumae svoje prethodno iskustvo kada prave izbore u vezi sa svojim sadanjim ponaanjem. Sve u svemu, esto poglavlje obezbeuje kompletnije i bogatije razumevanje graana postko-
Uvod
27
munistikih drutava i niza iskustava kroz koja su proli, i pomae da se bolje i temeljnije objasni izrazito nizak nivo lanstva u organizacijama stanovnika dananje postkomunistike Evrope. konano, u sedmom poglavlju zakljuujem knjigu raspravom o nekim njenim irim implikacijama. Poinjem ocenom uticaja nalaza knjige na sagledavanje postkomunistike Evrope kao raspoznatljivog i koherentnog regiona. Pokazujem da su naunici pourili kada su naglasili razlike u elitama i institucijama, odbacujui slinosti komunistikog iskustva u zemljama regiona i njegovo trajno naslee naroito na socijetalnom nivou. Navodim da bi utvrivanje slinog niskog nivoa participacije u celom regionu, potpomognuto nalazom o slinim kauzalnim iniocima u dva inae veoma razliita drutva, trebalo da dovede do preispitivanja relativnih slinosti i razlika izmeu zemalja postkomunistike Evrope. Zatim raspravljam o pozitivnim i negativnim tumaenjima uticaja koji e nizak nivo uea graana postkomunistikih drutava u dobrovoljnim organizacijama imati na postkomunistiku demokratiju. Tvrdim da je slabost civilnog drutva izrazita i potencijalno opasna karakteristika postkomunistike demokratije, ali sugeriem da paradoksalno to neangaovanje moe istovremeno spreiti stvaranje antidemokratskih snaga sa irokom i organizovanom podrkom graana zbog nasleenog nepoverenja u sve vrste javnih organizacija. Iako moda ne postoji mogunost sloma ili pretnja opstanku demokratije, kvalitet postkomunistike demokratije je zbog slabosti civilnog drutva smanjen, jer se graani sve vie udaljavaju od politikog procesa, dok istovremeno nedostaje institucionalni uticaj koji bi te organizacije mogle da obezbede. Nastavljam sa razmatranjem spekulativnijeg pitanja o tome kako bi se nalazi ove knjige mogli vremenom promeniti. usredsreujem se na potencijalne efekte koje bi promena generacija ili institucionalne strukture mogla imati na postojei obrazac neparticipacije u postkomunistikim drutvima i predviam da e, u bliskoj budunosti, sutinskih promena uglavnom biti malo. konano, zavrna razmatranja posveujem neemu to predstavlja smeo izazov, odnosno onome to se moe uiniti da bi se popravila postojea situacija. Iako ustanovljeni obrasci nisu nimalo ohrabrujui, istiem kljunu ulogu drave kao kooperativnog partnera civilnog drutva i naglaavam potrebu da se krene dalje od neoliberalnog dogmatizma o institucionalnom oblikovanju ka fleksibilnom i otvorenom pristupu koji je osetljiviji na istoriju i lina iskustva graana u postkomunistikim drutvima.
28
ISTraIVaNJE
Ova knjiga se zasniva na nekoliko tipova i izvora podataka i koristi viestruke metode u nastojanju da prui kauzalno objanjenje koje je teorijski i empirijski uverljivo. Pored analize postojeih podataka i sekundarne literature, obuhvatam i nalaze sopstvenih empirijskih istraivanja, primenjujui induktivan teorijski pristup zajedno sa kvantitativnom i kvalitativnom metodom. kombinacija zatvorene ankete i otvorenih intervjua dozvoljava ispitivanje centralne zagonetke ove studije koristei dva razliita, ali komplementarna metoda prikupljanja podataka, to pomae da se potvrde i proire nalazi ove knjige. Statistika analiza ukljuuje ispitivanje i iskljuivanje niza alternativnih hipoteza, i pritom istovremeno pokazuje eksplanatornu mo tri osnovna teorijska inioca za koja pretpostavljam da e se odraziti na lanstvo u organizacijama. a interpretativni pristup daje dubinu i vrstinu statistikim nalazima, kao i mnogo detaljniji, kontekstualizovaniji i sugestivniji opis kauzalne logike argumenta. upotreba i kombinovanje ova dva razliita metodoloka pristupa omoguavaju mnogo rigorozniju primenu i ispitivanje osnovnog teorijskog argumenta ove knjige o uzronom efektu prethodnog iskustva ljudi na njihovo sadanje ponaanje. tavie, ova metodoloka komplementarnost predstavlja odgovor na pozive koje su komparativni istraivai svih teorijskih i metodolokih pravaca nedavno uputili naunicima da u svojim empirijskim istraivanjima koriste viestruke metode.29 I to je najznaajnije, injenica da ova dva razliita pristupa ukazuju na iste rezultate, pokazujui istu vrstu podrku istorijskim i iskustvenim iniocima, daje veu uverljivost argumentu i nalazima nego to bismo je mogli dobiti primenom samo jednog od njih. u celini gledano, ova knjiga nastoji da opie i objasni komplikovani ivot graana komunistikih i sada postkomunistikih drutava. Samo ako budu razumeli kako su ljudi iveli u komunizmu na koji nain su se prilagodili velikim ogranienjima zbog uplitanja drave i disfunkcio29 Vidi, na primer, Gary king, robert O. keohane, i Sidney Verba, Designing Social Inquiry: Scientific Inference in Qualitative Research (Princeton: Princeton university Press, 1994); david d. Laitin, disciplining Political Science, American Political Science Review, sv. 89, br. 2 (1995), str. 454-456; i poglavlja koja su napisali Mark I. Lichbach i alan S. Zuckerman, Margaret Levi, Marc Howard ross, i Ira katznelson u Lichbach i Zuckerman, ur., Comparative Politics: Rationality, Culture, and Structure (Cambridge: Cambridge university Press, 1997).
Uvod
29
nalne privrede i zato su njihovi odnosi s prijateljima i poznanicima imali kljunu drutvenu ulogu i kako su shvatili i prihvatili nove izazove postkomunizma, naunici i politiari e biti u mogunosti da razumeju kretanja na socijetalnom nivou u ovom regionu. u knjizi je pokazano da graani u postkomunistikim drutvima sigurno nisu oduevljene pristalice pristupanja organizacijama, ali nisu ni atomizovani pojedinci lieni drutvenih odnosa. Oni su, u stvari, obazrivi akteri koji se bore sa izazovima izuzetno dezorijentiueg sveta. Nadam se da e ova knjiga doprineti kompletnijem i jasnijem razumevanju prolih iskustava i sadanjeg ponaanja graana postkomunistike Evrope.
2 Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama
uVOd
Ovo poglavlje bavi se razradom osnovnog teorijskog argumenta knjige, induktivno izvedenim i istorijski zasnovanim iskustvenim pristupom socijetalnom kontinuitetu i promenama. Ovaj dinamini pristup posmatra pojedince kao aktere koji prave izbore na osnovu svojih prethodnih iskustava i tekuih reinterpretacija tih iskustava. On se usredsreuje na stvaranje i uvrivanje drutvenih obrazaca u komunistikom i postkomunistikom periodu. kako ovo poglavlje nema za cilj da izloi pregled literature, u njemu ne navodim mnogo citata i referenci. tavie, iako objanjavam osnovnu uzronu logiku iskustvenog pristupa, ja ga induktivno razvijam u preostalom delu knjige, u specifinom kontekstu ovog projekta i njegovih zakljuaka. Polaznu taku i sr knjige predstavlja jedan empirijski nalaz o civilnom drutvu u postkomunistikoj Evropi. kao to u to potpunije izloiti i dokazati u narednim poglavljima, sutina ovog nalaza ogleda se u danas izuzetno niskom nivou uea graana postkomunistikih zemalja u dobrovoljnim organizacijama. tavie, u poreenju sa drugim regionima sveta, varijacije izmeu postkomunistikih zemalja relativno su male. injenica da unutar regiona postkomunistike Evrope postoji slinost u pogledu nivoa lanstva u organizacijama posebno pada u oi imajui u vidu velike politike, ekonomske i kulturne razlike koje danas postoje izmeu tih zemalja. da bismo razumeli slabost civilnog drutva, zajedniku svim postkomunistikim zemljama, potrebno je da razmotrimo i zajednike elemente komunistikog iskustva i njegovog trajnog naslea.
Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

ZNaaJ draVE I PrIVrEdE
31
Pre nego to se posvetimo samom iskustvenom pristupu, bilo bi dobro da pomenemo dva znaajna alternativna gledita. kao to to izlaem u treem poglavlju, noviji doprinosi prouavanju civilnog drutva naglaavaju ulogu dravne podrke u jaanju civilnog drutva.30 drugim reima, umesto da se civilno drutvo i drava posmatraju kao da su suprotstavljeni jedno drugom, ili u odnosu nulte sume, trebalo bi ispitati na koji nain istorijski, u raznim zemljama i esto nenamerno drava moe da deluje kao glavni akter stvaranja i podravanja civilnog drutva. Formulisan kao drutveno-nauna hipoteza, ovaj argument pretpostavlja da e snana i aktivna drava, koja je spremna da prua pomo, podstai razvoj civilnog drutva. Jasno je da u postkomunistikom kontekstu, naroito u rusiji, drava i previe esto nije obezbedila neophodna sredstva i podrku organizacijama civilnog drutva. to je jo gore, zbog politike borbe izmeu elita i rairene korupcije u skoro svim granama vlasti, pitanje civilnog drutva potisnuto je u drugi plan, iza mnogih drugih tekuih problema elite i tema institucionalnog i ideolokog karaktera koje dominiraju i u medijima i u naunim analizama u rusiji. kao to su to ve pokazali drugi naunici, civilno drutvo je u rusiji brzo nestalo sa politike i naune scene u godinama koje su usledile posle perioda mobilizacije za ruenje komunistikog reima.31 u stvari, iako su neki naunici utvrdili da se broj organizacija poveao, malo ko bi bio spreman da tvrdi kako rusija danas ima dinamino civilno drutvo.32
Vidi, na primer, Theda Skocpol, How americans Became Civic, u Theda Skocpol i Moris P. Forina, ur., Civic Engagement in American Democracy (Washington, dC: Brookings Institution Press and the russell Sage Foundation, 1999); Jonah d. Levy, Tocquevilles Revenge: State, Society, and Economy in Contemporary France (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1999); Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany; Peter a. Hall, Social Capital in Britain, British Journal of Political Science, sv. 29, br. 3 (1999), str. 417-461. 31 Vidi, na primer, M. Steven Fish, Democracy from Scratch: Opposition and Regime in the New Russian Revolution (Princeton: Princeton university Press, 1995); i Michael E. urban, The Rebirth of Politics in Russia (Cambridge: Cambridge university Press, 1997). Slinu raspravu o Istonoj Nemakoj vidi u Charles S. Maier, Dissolution: The Crisis of Communism and the End of East Germany (Princeton: Princeton university Press, 1997). 32 Vidi, na primer, odmeren i instruktivan prikaz izazova sa kojima se suoava rusko civilno drutvo i njegovog odnosa sa ruskom dravom u Marcia a. Weigle, Russias Liberal Project: State-Society Relations in the Transition from Communism (university Park: Pennsylvania State university Press, 2000), naroito str. 333-379. 30
32
drugi znaajan argument o uslovima, ili ak preduslovima, za razvoj civilnog drutva odnosi se na ekonomiju. Ova hipoteza pretpostavlja da je stabilan i funkcionalan privredni sistem, koji poveava materijalno blagostanje graana, neophodan za trajniji razvoj civilnog drutva u zemlji.33 Sluaj rusije jo jednom snano potvruje ovaj argument, jer u toj zemlji od pada komunizma ekonomska neizvesnost i haos i dalje traju, ak i u veoj meri. drugim reima, u tako nesigurnoj ekonomskoj klimi, znajui da se mnogo ljudi mui da sastavi kraj s krajem kako bi preivelo predstojeu zimu ili pomoglo lanovima svoje porodice i bliskim prijateljima, kako se od njih moe oekivati da finansiraju dobrovoljne organizacije i da im pristupaju? Sudei po primeru rusije i drugih zemalja sa slabim institucijama i privredom koja se bori sa problemima, moglo bi nam se uiniti da ekonomska nestabilnost i odsustvo pomoi drave u potpunosti objanjavaju slabost civilnog drutva. ali, niski nivoi lanstva u organizacijama, zabeleeni u svim ostalim zemljama postkomunistike Evrope, ukljuujui i one naprednije ili uspenije kao to su Maarska, eka republika ili Poljska, ukazuju na to da ovi strukturni inioci, iako su verovatno nuni za razvoj dinaminijeg civilnog drutva, moda nisu dovoljni za njegov nastanak u postkomunistikom kontekstu.34 injenica da Istoni Nemci, iako vie od jedne decenije ive u dravi koja se esto navodi kao uzor podrke civilnom drutvu35 i imaju najvii ivotni standard u postkomunistikoj Evropi, belee slian, nizak, nivo participacije ukazuje da tu moraju biti na delu i drugi faktori. Ovim ne elim da kaem da su argumenti o znaaju drave i privrede netani ili irelevantni. Naprotiv, to su sigurno kljuni inioci razvoja i jaanja civilnog drutva. Meutim, realnost da postkomunistike zemlje, meusobno veoma razliite po tipu drave i privrede, belee sline niske nivoe lanstva u dobrovoljnim organizacijama, po kojima se razlikuju od
33 Ekonomska oskudica, naravno, moe da dovede do organizovane akcije i revolta, ali je vano da se spontani protest razlikuje od organizovanog i trajnog uea u demokratskom okruenju. Izvanredan prikaz protestnih akcija u postkomunistikoj Poljskoj vidi u Ekiert and kubik, Rebellious Civil Society. 34 To isto kae i Padet koji pie da ak i u vodeim postkomunistikim zemljama, kao to su eka republika, Maarska i Poljska, u kojima su prelaz na trinu privredu i demokratska konsolidacija najvie uznapredovali, nove drutveno-ekonomske strukture ne vode asocijacionom kolektivizmu. Vidi Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany, str. 166 35 Vidi, na primer, Levy, Tocquevilles Revenge, str. 2.95-301, i Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany, str. 25-26.
33
svih ostalih delova sveta, pokazuje da je neophodno da se razmotre i inioci koji su specifini za graane i drutva postkomunistikih zemalja.
ISkuSTVENI PrISTuP SOCIJETaLNOM kONTINuITETu I PrOMENaMa
S obzirom na to da je osnovni rezultat koji se objanjava ovim projektom kolektivni obrazac neuestvovanja u dobrovoljnim organizacijama irom regiona postkomunistike Evrope, i poto je ukupan obim participacije u svakoj zemlji odreen izborima i delovanjem svakog pojedinca u njenom drutvu, najpogodnija jedinica analize jeste upravo pojedinac. Samo ako budemo razmotrili motivacije pojedinaca moi emo da shvatimo i objasnimo njihovo ponaanje. a samo ako budemo razmotrili ponaanje pojedinaca moi emo da razumemo kolektivne obrasce unutar jednog drutva i u svim drutvima u celini. Iako varijable na nivou zemalja na primer privreda i uloga drave i politikih institucija jesu znaajne, fokusiranje na inioce na nivou pojedinaca obezbeuje najneposredniju vezu za razumevanje i objanjenje lanstva u organizacijama u komparativnoj perspektivi. Centralni argument ovog teorijskog pristupa jeste tvrdnja da je sadanje ponaanje ljudi oblikovano njihovim prethodnim iskustvima i nainom na koji oni ta iskustva tumae. Logika ovog iskustvenog pristupa odgovara onome to riard rouz naziva model doivotnog uenja, povezujui teorije socijalizacije i uinka institucija, gde se podrka reimu prvobitno oblikuje socijalizacijom u ranoj mladosti i zatim kontinuirano razvija tokom zrelog doba pri emu se poetna verovanja uvruju ili menjaju u skladu sa naknadnim iskustvima.36 Osnovni uzroni mehanizam je isti, ali rouz ispituje relativan uticaj niza inilaca iz razliitih perioda ivota ljudi na njihove stavove prema prethodnom, postojeem i buduem reimu, dok je naglasak mog argumenta na ponaanju, a ne na stavovima. usredsreujui se na lanstvo i uee u dobrovoljnim organizacijama, ja razmatram uzronu vezu izmeu prethodnih obiaja, iskustava i drutvenih obrazaca ljudi i njihovih sadanjih aktivnosti. kako pojedinani akteri prave izbore koji odreuju njihovo ponaanje? u nastojanju da prui odgovor na ovo pitanje, iskustveni pristup iskustvima iz realnog ivota daje prednost nad stavovima i vrednostima. tavie, on tvrdi da ljudi tokom svog ivota u zrelom dobu mogu prome36 rose, Mishler i Haerpfer, Democracy and Its Alternatives, str. 118.
34
niti ponaanje. Ta promena, meutim, obino nije bezuslovna ili apsolutna. drugim reima, ljudi ne mogu u pravom smislu da krenu od poetka jer je seanja, navike i line odnose teko zaboraviti, prekinuti ili potpuno odstraniti. Promena je, uglavnom, prilagoavanje ili reakcija na prethodne dogaaje, iskustva i obrasce ljudskog ivota. Promenu ne mora da pokrene neki spoljni ok; ona moe da proistekne i iz novog tumaenja ili reinterpretacije starih iskustava. Iako je objanjenje promene vei izazov, najuobiajeniji ishod je, ipak, kontinuitet. Obrasci ponaanja ljudi ukljuujui i njihove radne i rekreativne navike i drutvenu i politiku participaciju esto ostaju relativno stabilni tokom celog njihovog ivota i, uglavnom se, kako ljudi stare, prilagoavaju promenama u ivotnom ciklusu. tavie, promena moe biti samo delimina ili privremena. deliminu promenu esto izazivaju nove okolnosti koje navode ljude da ponovo procene svoja prethodna iskustva i u skladu sa tim promene ponaanje. ali ako nove okolnosti ne odgovaraju oekivanjima ljudi, promena u njihovom ponaanju moda nee biti dugotrajna i oni e se ponovo vratiti svojim prethodnim obrascima. konano, proces tumaenja i ponovne procene je dinamian i neprekidan, iako nuno ne dovodi do trajnih promena. kako dolazi do trajne socijetalne promene? kada, kako i pod kojim uslovima socijetalna promena postaje trajna? Moj odgovor na ova pitanja ukljuuje i institucionalnu i kulturnu komponentu i smatram da je taj proces mnogo postupniji i istorijski uslovljeniji nego to to nove ekonomske institucionalne teorije navode. Moj pristup institucijama prati tradiciju istorijskog institucionalizma, koji institucije definie i kao donosioce pravila i kao formalne organizacije koje su mesta za ljudsku interakciju pod uslovima diferencijalne moi i autoriteta.37 tavie, institucije mogu da stvore ograniavajue uslove koji definiu raspon i vrste mogunosti u kojima ljudi razlono veruju da mogu da deluju. Institucije, meutim, neposredno ne odreuju akcije i reagovanje ljudi, i tu se vidi uloga kontingencije i onoga to ajra kacnelson naziva konfiguracija.38
37 Ira katznelson, Structure and Configuration in Comparative Politics, u Lichbach i Zuckerman, Comparative Politics, str. 102. 38 katznelson, Structure and Configuration in Comparative Politics. kacnelson, koji delimino citira Margaret Somers, pie da konfigurativna mikroanaliza tei analitikoj narativnosti koja koristi prostorne i vremenske pojmove da bi rekonstruisala i u vremenu i prostoru obeleila ontoloke narative i odnose istorijskih aktera, javne i kulturne narative koji informiu njihove ivote, i kljuno ukrtanje ovih narativa sa drugim relevantnim drutvenim snagama. Vidi Margaret r. Somers, Narrativity, Narrative Identity, and Social action: rethin-
35
da bi se trajna socijetalna promena dogodila, potrebno je da se steknu tri inioca: prvo, nove institucije bi trebalo da budu autoritativne i obavezujue, a ne slabe i labave; drugo, nove institucije bi trebalo graditi na postojeim tradicijama ili kulturi drutva; i tree, potrebno je vreme da se nove institucije uvrste, i to vreme koje se meri decenijama i generacijama, a ne mesecima ili godinama. Preciznije reeno, ako nove institucije nisu autoritativne i obavezujue manja je verovatnoa da e ljudi promeniti obrasce svog ponaanja da bi im se prilagodili, jer lako mogu da nastave da se ponaaju kao i pre. Zatim, ako nisu izgraene na prethodnim tendencijama, vea je verovatnoa da e nove institucije biti pogreno shvaene, zanemarene ili odbaene. konano, nove institucije e ostati nepoznate, pa ak i tue, sve dok ne proe dovoljno vremena da one, ako su prva dva uslova zadovoljena, mogu da utiu i izmene drutvene obrasce na nain koji proizvodi i uvruje dugotrajnu socijalnu promenu. Iako ne elim da sugeriem da ova tri inioca imaju svojstvo zakona kao preduslovi za socijetalnu promenu, oni doista predstavljaju kljune faktore u tom procesu, bez kojih e svaka promena, najverovatnije, biti samo delimina i podlona vraanju na staro.
TraNSFOrMaTIVNI uTICaJ kOMuNISTIkIH INSTITuCIJa
Ova rasprava je do sada imala vrlo apstraktan nivo. Sada u se posvetiti konkretnijem razmatranju komunistikog i postkomunistikog iskustva, kako bih potvrdio opte tvrdnje koje ovde iznosim. u ovom odeljku opisujem transformativni uticaj komunistikog institucionalnog sistema koji je, tvrdim, imao znaajan, odluujui i u mnogo emu homogenizujui uticaj na preoblikovanje komunistikih drutava. Zatim se, u narednom odeljku, okreem postkomunistikom periodu, usredsreujui se na izbore i ponaanja na individualnom nivou, i pokazujem kako je nasleeno iskustvo komunizma imalo znaajan i trajan uticaj na razvoj dogaaja u postkomunizmu. komunistiko iskustvo Istone Evrope i Sovjetskog Saveza predstavlja izvanredan primer transformativnog potencijala institucija. Pre uspostavljanja komunistikog sistema, posle Prvog svetskog rata u rusiji, i prvih godina posle drugog svetskog rata u Istonoj Evropi, ovaj region je inila grupa krajnje razliitih zemalja. Pored drugaijih religija i injenice da su kroz istoriju pripadale razliitim imperijama i borile se na razliitim straking English Working Class Formation, Social Science History, sv. 16 (1992), str. 604-605.
36
nama u oba svetska rata, one su pokazivale i ogromne razlike u stepenu industrijalizacije i ekonomskog razvoja i raznorodne politike tradicije. Meutim, ve pedesetih godina dvadesetog veka komunistiko rukovodstvo koje je uspostavila nemilosrdna politika moskovskog centra uspelo je da nametne i silom uvede replike sovjetskog reima koje su u celom sovjetskom bloku karakterisali isti institucionalni i ideoloki mehanizmi.39 Iako su komunisti sigurno ugradili i prethodno ojaali postojee istorijske tendencije,40 partija novog tipa je tokom narednih trideset godina uspela da stvori i drutvo novog tipa. ken dauit, otrouman i originalan naunik koji se bavio komparativnim prouavanjem komunizma, uverljivo je dokazivao da je specifina karakteristika reima koje naziva lenjinistiki bio koncept harizmatine bezlinosti. u jednom ogledu koji je napisao 1978. godine, on kae: I u liberalnim i u lenjinistikim reimima (za razliku od drutava koja su imala status seljakih), drutvena akcija bila je prvenstveno usmerena na bezline norme. Specifinost lenjinistikih reima ogleda se u tome to bezlinost nije izraena u proceduralnim vrednostima i pravilima (odnosno redovnom zakonskom postupku), ve u harizmatskoj bezlinosti partijske organizacije. Novina lenjinizma kao organizacije lei u tome to on harizmatskom bezlinou zamenjuje proceduralnu bezlinost koja je dominantna na Zapadu.41 drugim reima, komunistika drutva su, kao i liberalna drutva na Zapadu, bila zasnovana na bezlinim institucijama i normama, ali je njihova centralna i odreujua karakteristika bilo postojanje komunistike partije koja je istovremeno bila i mesto i jezgro svih drutvenih organizacija i iji je autoritet bio transcendentan, neosporan i harizmatski.42 Iako se snaga tog autoriteta u nekim delovima komunistikog bloka u odreenoj meri razlikovala, a posle vie decenija komunistike vladavine i smanjivala, institucionalna harizma komunistike partije ostala je odreujua karakteristika koja je reime sovjetskog tipa razlikovala od drugih oblika nedemokratske vlasti.43
39 Jowitt, Moscow Centre, New World Disorder, str. 159-219. 40 Zanimljivu raspravu o sluajevima istorijskog kontinuiteta u Istonoj Evropi, koji datiraju jo iz pretkomunistikog perioda, vidi u andrew C. Janos, Continuity and Change in Eastern Europe: Strategies of Post-Communist Politics, East European Politics and Societies, sv. 8, br. 1 (1994), str. 1-31. 41 Pretampano pod naslovom The Leninist Phenomenon, u Jowitt, New World Disorder, str. 1. 42 Vidi, takoe, Stephen E. Hanson, Time and Revolution: Marxism and the Design of Soviet Institutions (Chapel Hill: university of North Carolina Press, 1997). 43 Mnogo detaljniju razliku izmeu komunistikih i autoritarnih reima izlaem u Poglavlju 4.
37
u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Valeri Bans izlae korisnu sintezu raznih elemenata komunistikog iskustva, za koje kae da su bili homogenizujui, a njena formulacija karakteristinih osobina komunizma moe da poslui i za strukturiranje ove rasprave.44 Ona se usmerava na etiri centralna inioca: (1) ideoloka misija vladajue elite; (2) izgradnja ekonomskog i politikog monopola u rukama komunistike partije; (3) stapanje ne samo politike i privrede nego i partije i drave; i (4) izuzetan institucionalni prodor drave.45 Sve ove karakteristike postojale su u komunistikim sistemima irom Sovjetskog Saveza i Istone Evrope, s deliminim izuzetkom, u neto veoj meri, pluralistike Jugoslavije i, neto manjoj meri, Poljske i Maarske. Prvi inilac koji pominje V. Bans odnosi se na injenicu da su komunistiki reimi, za razliku od autoritarnih koji nastoje da ostvare stabilnost i obino deluju u kapitalistikom ekonomskom okruenju, bili orijentisani ka budunosti, otvoreno antikapitalistiki i zasnovani na pretpostavljenoj posveenosti brzoj transformaciji privrede i drutva a nakon toga, barem u teoriji, i politike.46 u praksi su komunistike zemlje koje su u veini kasnile u ekonomskom razvoju oslanjajui se na modele proizvodnje i rasta iz devetnaestog veka zapoele velike planove modernizacije koji su obuhvatali i veu industrijalizaciju i urbanizaciju na raun poljoprivrede, moderne tehnologije i drutveno-ekonomskog razvoja. Nesrena ostavtina ove gromoglasne i prkosne, i u krajnjem ishodu defektne, ideologije ogleda se u injenici da je veliki deo postkomunistikog regiona zakren neefikasnim i zastarelim fabrikama koje je, kako se pokazalo, bilo teko i reformisati i ukinuti. drugi inilac koji komunistike reime razlikuje od ostalih jeste potpuni politiki i ekonomski monopol komunistike partije. Za razliku od sistema koji doputaju privatno vlasnitvo i konkurenciju na tritu, komunistiki sistem poverio je svu odgovornost za politiko, ekonomsko i ideoloko planiranje komunistikoj eliti koja je radila u ime partije. To je dovelo do onoga to T. H. rigbi naziva monoorganizacioni poredak, odnosno zamene pluralizma i konkurencije partijom, u svim oblastima, podrujima i sektorima.47 kao posledica toga, karakteristina osobina si44 Bunce, Subversive Institutions. 45 Bunce, Subversive Institutions, str. 21-25. 46 Bunce, Subversive Institutions, str. 22. 47 T. H. rigby, The Changing Soviet System: Mono-Organizational Socialism from Its Origins to Gorbachevs Restructuring (aldershot: Edward Elgar, 1990).
38
stema dravnog socijalizma postala je meuzavisnost, ili ak fuzija ekonomije i politike pri emu su obe imale ugraenu potrebu za veim rastom i moi pod dominantnim uticajem partije.48 Ovaj spoj objanjava, na primer, zato su komunistiki reimi insistirali na obezbeivanju pune zaposlenosti, koja je predstavljala politiki prioritet, iako je takva politika oduzimala elastinost tritu rada i stvarala preveliku, suvinu, i stoga esto neefikasnu radnu snagu. Tree, za razliku od demokratskih ili drugih nedemokratskih sistema, u kojima su institucionalna i administrativna ovlaenja drave nezavisna i postavljena iznad predstavnika vladajue politike stranke koji zauzimaju poloaje u njoj, u komunistikim sistemima partija je, u sutini, bila drava. Svi poloaji u dravi, od najviih rukovodeih do onih u kolama i lokalnim udruenjima, bili su popunjeni lanovima partije. Napredovanje u karijeri i razne privilegije deljeni su na osnovu partijskog pokroviteljstva i lojalnosti, uz vrlo malo izuzetaka, naroito u onim sferama koje su makar i u najmanjoj meri bile politike. Vodei dravni funkcioneri bili su, po definiciji, vodei lanovi partije a dravni aparat je, u stvari, zavisio od njene strategije i odluka.49 kao rezultat ogromnog delokruga i uloge komunistike partije javlja se etvrti i najznaajniji za ovu knjigu inilac, koji V. Bans razmatra u svojoj istorijskoj sintezi a to je pokuaj partijske drave da izvri potpuni prodor i ostvari nadzor i kontrolu nad svim aspektima drutva. Iako autoritarni reimi uglavnom dozvoljavaju samostalne drutvene aktivnosti koje ne predstavljaju neposrednu opasnost za dravu, partija je spreila postojanje bilo kakvog asocijacionog ivota, politikih organizacija ili drutvenih pokreta odvojenih od institucionalne mree partijske drave. Zbog toga je masovna javnost postala zavisna od partijske drave u pogledu zaposlenja, prihoda, potroakih dobara, obrazovanja, stanovanja, zdravstvene zatite, drutvene i geografske mobilnosti.50 I vie od toga, partija je u stvari pokuala da zameni i samu potrebu za nezavisnom drutvenom aktivnou gustom institucionalnom mreom grupa i organizacija u kojima su lanstvo i uee obino bili obavezni ili prisilni. Malo je ljudi moglo da izbegne kontrolu partijske drave u javnoj sferi jer je skoro svako dete moralo da pristupi omladinskoj organizaciji,
48 Bunce, Subversive Institutions, str. 22. 49 Bunce, Subversive Institutions, str. 23. Vidi, takoe, Maria Csanadi, Party States and Their Legacies in Post-Communist Transformation (Cheltenham, uk: Edward Elgar, 1997). 50 Bunce, Subversive Institutions, str. 24.
39
dok je svaki odrasli radnik, praktino, pripadao sindikatima ili drugim masovnim organizacijama.51 V. Bans nam daje vrlo sugestivan opis neverovatno jednolinih iskustava komunistikih graana:
Bez obzira na to da li su se graani bavili politikim, ekonomskim, drutvenim ili kulturnim aktivnostima njih je u onome to rade kontrolisala partija. Tako partija nije samo orkestrirala regrutaciju elite, glasanje, prisustvo na mitinzima i sadraj masovnih medija. Ona je delovala i u privredi kao jedini poslodavac, jedini zatitnik radnikih prava (kroz sindikate pod kontrolom partije), jedini autoritet koji je utvrivao proizvodne norme i dodeljivao vreme za odmor (pri emu je bila i jedini graditelj i upravitelj odmaralita). u isto vreme, partija je raspodeljivala sva dobra i utvrivala sve cene. konano, partija je (ponekad preko preduzea) bila jedini distributer stanova, zdravstvene zatite, saobraaja i mogunosti za bavljenje raznim aktivnostima u slobodno vreme.52
ukratko, komunistika partija je nastojala da nadzire i kontrolie svaki aspekt ekonomskog, politikog, pa ak i drutvenog ivota, a to je karakteristika koja komunizam razlikuje od drugih nedemokratskih autoritarnih reima. Jo jedan kljuni element komunistikog iskustva odnosi se na specifine socijalne posledice centralizovanog planiranja privrede. u privrednom sistemu u kojem su nestaice bile hronine,53 mali broj ljudi obino pripadnika elite komunistike partije koji su kupovali u specijalnim prodavnicama i mogli da se snabdevaju svom zapadnom robom mogao je da izbegne duge redove, lo izbor i estu oskudicu ivotnih potreptina, od soli do toalet papira, koja je obeleavala dravnu privredu. Ekonomska situacija i kontrola komunistike partije nad javnom sferom zajedno su ograniavale, a ponekad i preoblikovale, raspon mogunosti za miljenje i delovanje. drugim reima, poto je javna sfera bila u tolikoj meri politizovana, kontrolisana i nadzirana, i poto je vrednu robu i usluge bilo teko pribaviti bez veza ili pomoi, ljudi su razvili uobiajene obrasce adaptivnog ponaanja.
51 Jedan od najboljih prikaza prisilne mobilizacije masa u komunistikim reimima vidi u Theodore H. Friedgut, Political Participation in the USSR (Princeton: Princeton university Press, 1979), naroito poglavlje 4. 52 Bunce, Subversive Institutions, str. 28. 53 Vidi klasina dela o privredi dravnog socijalizma: Janos kornai, Economics of Shortage (amsterdam: North-Holland Publishing Company, 1980); The Socialist System: The Political Economy of Communism (Princeton: Princeton university Press, 1992).
40
Centralna karakteristika ovih socijalnih i bihevioralnih obrazaca bila je razlika izmeu javne i privatne sfere.54 dauit, koji ponavlja svoj argument od pre skoro dvadeset godina, pie: Lenjinistiko iskustvo u Istonoj Evropi pojaalo je iskljuivu razliku i dihotomni antagonizam izmeu zvanine i privatne sfere.55 V. Bans dodaje: Homogenizacija je takoe podstakla pojedince u socijalistikim sistemima da svoje linosti podele na javno i konformistiko bie, sa jedne strane, i privatno i neto buntovnije bie, sa druge na nain o kojem se u istononemakom okruenju govori kao o Nischengesellschaft, ili drutvu nia.56 Poto je njihovu javnu sferu u potpunosti kontrolisala komunistika partija sa svojim prateim organizacionim aparatom ukljuujui tajnu policiju, sindikate i mnoge organizacije sa masovnim lanstvom najvei broj graana komunistikih drava formirao je oprezan odnos prema javnim i formalnim aktivnostima.57 Privatni odnosi su, nasuprot tome, postali jo ivlji i znaajniji, jer su ljudi mogli otvoreno da govore samo pred onima koje su poznavali i kojima su verovali i zato to su line veze imale znaajnu ulogu u ekonomiji nestaica. drugim reima, ljudi su se, umesto da idu kroz zvanine kanale, oslanjali na porodicu, prijatelje i poznanike da bi obavili ono to je bilo potrebno.58 Transformacija komunistikih drutava daje snanu podrku argumentima o uzronom uticaju institucija na drutvene aktere i nainu na koji je opseg bihevioralnih reakcija ogranien strukturnim uslovima u kojima ti akteri ive i deluju. Meutim, institucije ne odreuju adaptivni socijetalni odgovor na neki neposredan, automatski ili smiljen nain.
54 55 Vidi, na primer, Shlapentokh, Public and Private Life of the Soviet People; Oleg kharkhordin, The Collective and the Individual in Russia: A Study of Practices (Berkeley: university of California Press, 1999). Jowitt, The Leninist Legacy, u Jowitt, New World Disorder, str. 287. u svom radu iz 1974. godine dauit pie: kroz svoju organizaciju i etos, tadanji [lenjinistiki] reimi podstakli su niz nezvaninih adaptivnih reakcija i u ponaanju i u stavovima koji su u mnogo emu u skladu sa nekim osnovnim elementima tradicionalne kulture ovih drutava i podravaju ih. Ti elementi se, sa svoje strane, suprotstavljaju pojavi reima i drutva iji se etos i struktura zasnivaju na komplementarnom odnosu izmeu javne i privatne sfere, na odrivosti objektivnih pravila i normi, i na vrednosti egalitarizma izraenoj u ulozi delotvornog uesnika. Vidi Political Culture in Leninist regimes, New World Disorder, str. 86-87. Bunce, Subversive Institutions, str. 30. Setite se uvenog primera Vaclava Havela o piljaru koji je u svojoj radnji istakao natpis radnici svih zemalja, ujedinite se! kako bi pokazao da je posluan i da ga prema tome treba ostaviti na miru. Vidi Havel, The Power of the Powerless, ur. John keane (armonk, NY: M.E. Sharpe, 1985), naroito str. 27-29. Vidi, takoe, Janine r. Wedel, The Private Poland (New York: Facts on File, 1986).
56 57
58
41
Nasuprot tome, ono to je specifino za komunistiko iskustvo jeste upravo injenica da institucije nisu radile onako kako je zamiljeno, ili kako su vlasti tvrdile da rade. To je dovelo do raznih nenamernih posledica, od kojih je najznaajnija stroga podela izmeu javne i privatne sfere. tavie, socijetalni odgovor nije se pojavio odmah i brzo; naprotiv, on se razvijao postepeno, tokom vie decenija komunistike vladavine. ukratko, komunistiki institucionalni sistem transformisao je drutva irom Istone Evrope i Sovjetskog Saveza (1) jer su institucije bile projektovane i nametnute silom, (2) jer su te institucije imale osnovu, ili oslonac, u pretkomunistikim, nedemokratskim tradicijama koje su ve postojale u mnogim drutvima, i (3) jer je komunistiki sistem trajao nekoliko generacija, od etrdeset godina u Istonoj Evropi do preko 70 u Sovjetskom Savezu. Nasuprot tome, dejstvo postkomunistikih institucija bilo je potpuno drugaije. riard rouz i njegove kolege piu: Institucionalne teorije demokratije gree kada pretpostavljaju da struktura institucija odreuje odgovor ljudi; to se naroito odnosi na postkomunistika drutva u kojima su ljudi bili socijalizovani institucijama koje nisu funkcionisale onako kako je trebalo (ili kako se tvrdilo) da rade.59 to se tie poslednjeg od tri elementa neophodnog za socijetalnu promenu, oigledno je da nije prolo dovoljno vremena od 1989-91. godine kada su nove institucije uspostavljene. to je jo znaajnije, nove postkomunistike institucije uglavnom se zasnivaju na neoliberalnim idejama i na idealima samomotivacije i samopomoi koji, po definiciji, ne mogu biti nametnuti silom i koji su po mnogo emu suprotni komunistikoj praksi i iskustvu. to se tie dobrovoljnih organizacija danas, ako se eli da lanstvo u njima za razliku od komunistikih organizacija bude zaista dobrovoljno, onda se ljudi ne mogu prisiljavali da im pristupe, i pritom imaju i slobodu izbora da u njima ne uestvuju.60 konano, kao to u kasnije objasniti, elja da se uestvuje u radu dobrovoljnih organizacija i da se tako premosti irok jaz izmeu privatne i javne sfere, nije u skladu sa prethodnim iskustvima koja su ljudi imali sa komunistikim organizacijama, jer su na najvei broj organizacija gledali, i jo uvek gledaju, sa sumnjom i nepoverenjem.
59 rose, Mishler, and Haerpfer, Democracy and Its Alternatives, str. 91. 60 Vidi Isaiah Berlin, Two Concepts of Liberty, Four Essays on Liberty (Oxford: Oxford university Press, 1969), str. 118-172, i u postkomunistikom kontekstu, rose, Freedom as a Fundamental Value, str. 454-471.
42
PrIMENa ISkuSTVENOG PrISTuPa Na POSTkOMuNIZaM
u ovom odeljku uvodim i razvijam tri glavna uzrona inioca koja usmeravaju ovu empirijsku analizu u narednim poglavljima knjige. Objanjavam zato nepoverenje u komunistike organizacije, opstanak prijateljskih mrea i razoaranje postkomunizmom danas imaju i uzajamno pojaavaju negativan efekat na uee graana u dobrovoljnim organizacijama. Zajedniki teorijski element ova tri inioca je iskustvene prirode, utoliko to povezuje iskustva koja su ljudi prethodno stekli i njihovo tumaenje tih iskustava sa njihovim sadanjim ponaanjem. Nepoverenje u komunistike organizacije Jedna od najupadljivijih osobina drutava dravnog socijalizma bila je jasna razlika izmeu njihovih zvaninih institucija i nezvaninog ponaanja ljudi u svakodnevnom ivotu. Svaka komunistika zemlja imala je komplikovanu mreu zvaninih organizacija koje su imale skoro identinu institucionalnu formu. u te organizacije su spadale omladinske grupe, komunistika partija, sindikati, kulturni savezi, seljake i radnike grupe, enske grupe i mnoge druge, kao i razne manje politizovane (ali jo uvek pod kontrolom drave) grupe i organizacije u rasponu od sportskih klubova do klubova ljubitelja knjige. Veina ljudi bila je ulanjena u vie organizacija, ali je njihovo lanstvo esto bilo obavezno, prisilno ili instrumentalizovano. to su komunistiki reimi due postojali, a partija u narodu gubila legitimnost i entuzijazam koji su stvoreni u njihovim ranijim fazama, ljudi su sve ee pristupali organizacijama zato to su to morali, zato to su im pretili negativnim posledicama ako to ne uine, ili zato to su ulanjivanjem poveavali anse za napredovanje u karijeri. Samo su manje politizovanim udruenjima, kao to su klubovi ljubitelja knjige ili sportski klubovi, ljudi pristupali iz manje prisilnih ili instrumentalnih razloga. kada bi se ulanio u kvaziobavezne organizacije, najvei broj ljudi nije radio nita drugo osim to je plaao male godinje lanarine (koje su obino automatski odbijane od njihovih plata), prisustvovao malom broju obaveznih sastanaka i, povremeno, koristio neke specifine beneficije, na primer paket-aranmane za godinji odmor preko svojih sindikata. Njihovo lanstvo zasnivalo se uglavnom na obavezi, poslunosti i spoljanjem, a ne unutranjem, prihvatanju i dobrovoljnoj inicijativi.
43
ovek bi mogao pomisliti da e nestanak komunistikog sistema i njegovih masovnih organizacija dovesti do porasta javnog uea u novim organizacijama koje su zaista dobrovoljne i nezavisne. To su mnogi analitiari i oekivali, naroito posle neverovatne spontane mobilizacije koja je dovela do pada komunizma 1989-91. godine.61 ali, kao to u to pokazati u etvrtom poglavlju, ove nove mogunosti nisu dovele do porasta participacije graana; pre bi se moglo rei da se ona poslednjih godina smanjila. Zbog neposrednog uticaja iskustva iz vremena komunizma, najvei broj ljudi u postkomunistikim drutvima i danas pokazuje snano izraeno nepoverenje prema svakoj vrsti zvaninih institucija i izbegava da im pristupi, ak i u novom slobodnom i demokratskom okruenju.62 umesto da povuku jasnu razliku izmeu dobrovoljnih udruenja dananjice i masovnih organizacija iz komunistike prolosti mnogi moji ispitanici posmatraju i ocenjuju organizacije sa odreenim kontinuitetom. razlika koju prave ogleda se u tome to su prethodno, u sutini, bili primorani da se u njih ulane, dok danas imaju slobodu izbora da im ne pristupe i da ne uestvuju. Opstajanje prijateljskih mrea drugu stranu javnog iskustva sa komunizmom u kojem je lanstvo u organizacijama pod kontrolom drave bilo vie formalnost, stvar obaveze i celishodnosti, nego dubokog oseanja ini to to su odnosi u privatnoj sferi bili izuzetno znaajni i iskreni. uopteno govorei, to se deavalo iz dva razloga. Prvo, poto je zvanina i javna sfera bila visokopolitizovana i, takoe, strogo kontrolisana, ljudi su mogli otvoreno da govore samo u uskim krugovima pouzdanih prijatelja i porodice. drugo, zbog nestaice robe na tritu u komunistikim drutvima veze su imale kljunu ulogu, bez obzira na to da li su nekome bili potrebni rezervni delovi da popravi automobil ili proizvodi koji su se retko nalazili u prodavnicama.
61 Vidi, na primer, Giuseppe di Palma, Legitimation from the Top to Civil Society: PoliticoCultural Change in Eastern Europe, World Politics, sv. 44, br. 3 (1991), str. 49-80; i Zbigniew rau, ur., The Reemergence of Civil Society in Eastern Europe and the Soviet Union (Boulder: Westview Press, 1991). 62 Za dalju empirijsku potvrdu ovakvog nedostatka poverenja vidi Mishler i rose, Trust, distrust and Skepticism, str. 418-451; i richard rose, Postcommunism and the Problem of Trust, u Larry diamond i Marc F. Plattner, ur., The Global Resurgence of Democracy, 2. izdanje (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996), str. 251-263. Vidi, takoe, Piotr Sztompka, Trust and Emerging democracy: Lessons from Poland, International Sociology, sv. 11, br. 1 (1996), str. 37-62.
44
Ovim razlozima zbog kojih su privatne mree bile toliko znaajne odgovaraju dva razliita, iako ponekad preklapajua, tipa privatnih mrea koja su postojala u komunistikim drutvima. Prvi se odnosio na to kako su se ljudi socijalizovali i sa kim su provodili slobodno vreme, dok je drugi pokrivao mnogo instrumentalniju upotrebu veza za pribavljanje roba i usluga i napredovanje uopte.63 Mreu prvog tipa inio je mali broj najbliskijih prijatelja od najveeg poverenja i lanova porodice; drugi tip mree obuhvatao je veliki broj daljih poznanika sa kojima su ljudi bili u kontaktu uglavnom zato da bi neto dobili. Ove mree su se preklapale utoliko to su bliski prijatelji i lanovi porodice takoe pomagali jedni drugima u tom smislu, ali su korisni poznanici retko ukljuivani u mali krug pouzdanih bliskih prijatelja. danas, vie od decenije posle pada sistema koji je stvorio i odravao ovu ivu privatnu sferu, mree bliskih prijatelja i porodice i dalje su izuzetno vidne i znaajne u celom postkomunistikom regionu. Mree instrumentalnih veza su se, meutim, u raznim postkomunistikim zemljama promenile u razliitoj meri, jer trina privreda moe da ukloni potrebu za obezbeivanjem roba i usluga kroz nezvanine kanale.64 u mnogim zapadnim drutvima dobrovoljne organizacije postale su bitne za drutvenu i politiku kulturu i ljudi im pristupaju da bi kroz javno delovanje upoznali nove ljude i proirili svoje vidike. u postkomunistikim drutvima, meutim, mnogi ljudi su jo uvek vrsto vezani za svoje privatne krugove i jednostavno nemaju nikakvu potrebu, a kamoli elju, da pristupe tim organizacijama i da u njima uestvuju jer oseaju da u drutvenom smislu ve imaju sve to im je potrebno ili to ele. Razoaranje postkomunizmom Trei razlog koji pomae da se objasni izrazito nizak nivo javne participacije u postkomunistikoj Evropi jeste iroko rasprostranjeno razoaranje, a za neke ak i gubljenje svih iluzija, zbog politikih i ekonomskih kretanja od uruavanja sistema dravnog socijalizma.65 Mada je najuoljiviji meu
63 Odlinu analizu korienja veza u sovjetskoj i dananjoj rusiji vidi u alena V. Ledeneva, Russias Economy of Favours: Blat, Networking, and Informal Exchange (Cambridge: Cambridge university Press, 1998). O Istonoj Nemakoj vidi Beate Volker i Henk Flap, Getting ahead in the Gdr: Social Capital and Status attainment under Communism, Acta Sociologica, sv. 42, br. 1 (1999), str. 17-34. 64 Vidi, na primer, Beate Volker and Henk Flap, Changes in Personal Networks in the Former Gdr, Netherlands Journal of Social Sciences, br. 2 (1996), str. 87-110. 65 Bronislav Geremek govori o ovom fenomenu kao o postkomunistikom razoaranju,
45
ljudima neposredno ukljuenim u pokrete koji su doveli do stvaranja novog institucionalnog poretka, ovaj trei faktor se odnosi i na iru populaciju. Za veinu ljudi irom biveg sovjetskog bloka period od 1989. do 1991. godine predstavlja jedinstven, znaajan i uzbudljiv deo ivota kada se njihov svet brzo i dramatino promenio. Iako su imali mnogo strahova i neizvesnosti u razmiljanjima o tome kuda e ih te promene odvesti, veina njih je u tim vremenima brze transformacije barem na trenutak osetila pravo uzbuenje, nadu i idealizam. tavie, svi su verovali da e kraj vladavine komunistike partije, pojava novih demokratskih i trinih institucija, i konano osvojena sloboda i pravo da slobodno govore, da se otvoreno drue sa drugima i da putuju iza gvozdene zavese njihovom ivotu doneti promenu nabolje.66 u godinama koje su usledile posle tog dramatinog vremena, mnogi graani postkomunistikih zemalja oseaju da ih je novi sistem, koji je brzo zamenio stari, izneverio, pa ak i prevario. Iako ogromna veina ljudi u svim postkomunistikim zemljama ne eli da vreme vrati unazad,67 politiki i ekonomski sistemi koji su se od tada ustalili izgleda da su razoarali najvei broj ljudi koji su se nadali i verovali da e novi politiki i ekonomski sistem ostvariti njihove ideale. To razoaranje je samo pojaalo demobilizaciju i povlaenje iz javnih aktivnosti od pada komunizma. to se tie socijetalne promene, postkomunistike institucije i dalje se sagledavaju kao beznaajne a ne autoritativne, odnosno kao strane, a ne bliske, i jo uvek u velikoj meri nove. kao rezultat toga, bihevioralni obrasci u postkomunistikim zemljama mogu se bolje shvatati kroz razmatranje komunistikih institucija i njihove trajne ostavtine, nego usredsreivanjem na savremenu strukturu institucija.
slino onome to ak rupnik naziva posttotalitarna melanholija. Vidi Geremek, Civil Society Then and Now, u diamond i Plattner, The Global Resurgence of Democracy, str. 241250, i rupnik, The Post-Totalitarian Blues, u diamond i Plattner, The Global Resurgence of Democracy, str. 365-377. 66 Vidi rose, Freedom as a Fundamental Value. 67 u nekim istraivanjima, naroito u rusiji, najvei broj ispitanika saglasio se sa tim da je ivot u 1970-im godinama bio bolji, pa ipak veina tvrdi da ne bi elela da se vrati u to vreme. rouz i dr. piu da nostalgija prema prolosti obino ne podrazumeva elju za povratak u nju. u stvari bi manje od polovine onih koji pozitivno ocenjuju komunistiki reim elelo njegov povratak. rose, Mishler, i Haerpfer, Democracy and Its Alternatives, str. 109-110.
46
ZakLJuak
Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama koji sam uveo i razradio u ovom poglavlju zasniva se na shvatanju ljudskih bia kao aktera koji prave izbore u kontekstu svojih prethodnih iskustava i tumaenja tih iskustava. drugim reima, iako institucije zaista suavaju i ograniavaju raspoloive opcije za drutvene aktivnosti, one ljude ne oblikuju i ne menjaju neposredno ili automatski. tavie, iako je period socijalizacije pred kraj detinjstva i poetkom zrelog doba moda najformativnije vreme u ivotu mnogih ljudi, oni time nisu programirani ili predodreeni da ostanu isti tokom celog ivota. Samo pristup koji je i dinamian i interaktivan i fokusiran na realna iskustva ljudi, moe da nas dovede do utemeljenijeg i realistinijeg razumevanja ljudskog ponaanja i socijetalnih promena. konkretnije reeno, to se tie niskog nivoa lanstva u organizacijama irom dananje postkomunistike Evrope, glavni argument ove knjige koji dokazujem i ispitujem u petom i estom poglavlju koristei i kvantitativne i kvalitativne metode naglaavaju tri osnovna uzrona inioca, koja podrazumevaju postojeu reinterpretaciju prethodnih i sadanjih iskustava. Ova tri inioca su (1) prethodno iskustvo koje su ljudi stekli, a naroito nasleeno nepoverenje u sve zvanine organizacije izazvano prisilnim ueem u komunistikim organizacijama, (2) istrajavanje nezvaninih privatnih mrea koje funkcioniu kao zamena ili alternativa zvaninim i javnim organizacijama i (3) razoaranje novim demokratskim i kapitalistikim sistemima dananjice, koje je mnoge navelo da izbegavaju javnu sferu. kao to u to pokazati u narednim poglavljima, ova tri inioca zajedno predstavljaju najubedljiviji prikaz uzrone veze izmeu tumaenja prethodnog iskustva ljudi i njihovog tekueg socijalnog ponaanja i aktivnosti. Pre nego to se posvetim empirijskoj analizi, u narednom poglavlju u izloiti prikaz civilnog drutva i objasniti kako bi ono trebalo da bude konceptualizovano i ocenjivano i kakva je njegova uloga u kontekstu demokratije i demokratizacije.
3 Civilno drutvo i demokratizacija
uVOd
Pre samo dvadeset godina civilno drutvo je u politikoj teoriji bilo zagonetan pojam, a danas je njime preplavljen akademski, novinarski pa ak i svakodnevni diskurs. koncept civilnog drutva oiveo je osamdesetih godina dvadesetog veka sa delovanjem poljskog opozicionog pokreta, koji je pratio talas demokratizacije u celom svetu.68 Od tada je civilno drutvo, kao predmet prouavanja, doivelo pravu eksploziju i taj pojam se danas uveliko koristi za razliite kontekste irom sveta.69 u novoj eri posle hladnog rata, u kojoj su mnoge zemlje zapoele razne oblike demokratizacije, civilno drutvo je postalo jedan od najznaajnijih pokazatelja tog procesa. tavie, skoro svaka velika meunarodna fondacija ili institut osnovali su neku vrstu inicijative radi praenja i jaanja civilnog drutva u raznim zemljama sveta i, naroito, u postkomunistikoj Evropi.70
68 Vidi, na primer, odlian prikaz u Michael H. Bernhard, The Origins of Democratization in Poland: Workers, Intellectuals, and Oppositional Politics, 1976-1980 (New York: Columbia university Press, 1993). 69 Samo nekoliko primera nedavno objavljenih dela i vie o irokom kontekstu primene koncepta civilnog drutva vidi u Sheila Carapico, Civil Society In Yemen: The Political Economy of Activism in Modern Arabia (Cambridge: Cambridge university Press, 1998); Yossi Shain i Gary Sussman, From Occupation to State-Building: Palestinian Political Society Meets Palestinian Civil Society Government and Opposition, sv. 33, br. 3 (1998); Larry diamond, a. H. M. kirk-Greene, i Oyeleye Oyediran, ur., Transition Without End: Nigerian Politics and Civil Society under Babangida (Boulder: Lynne rienner Publishers, 1997); Gordon White, Jude Howell, i Shang Xiaoyuan, In Search of Civil Society: Market Reform and Social Change in Contemporary China (Oxford: Oxford university Press, 1996); Sunhyuk kirn, Civil Society and democratization in South korea, Korea Journal, sv. 38, br. 2. (1998); Jeffrey Haynes, Democracy and Civil Society in the Third World: Politics and New Political Movements (Cambridge: Polity Press, 1997); John a. Booth i Patricia Bayer richard, Civil Society, Political Capital, and democratization in Central america, Journal of Politics, sv. 60, br. 3 (1998). 70 uravnoteen opti pregled ovih programa daje Thomas Carothers u Aiding Democracy
48
ivo civilno drutvo esto se smatra kljunim elementom uspeha naprednih demokratija na Zapadu i panacejom zemalja u razvoju u drugim delovima sveta. Bez obzira na to to su poverenje, politika participacija i demokratizacija ve decenijama standardne teme uporedne politike, civilno drutvo je, u politikoj nauci, postalo novi nain za strukturiranje takvih istraivanja, koji ima primenu irom zapadnog i nezapadnog sveta. u ovom poglavlju izlaem svoju koncepciju i tumaenje civilnog drutva u oblasti uporedne politike. To inim u tri osnovna dela: prvo, navodim definiciju civilnog drutva koja obuhvata i njegovo teorijsko poreklo i postojee empirijske manifestacije; drugo, objanjavam zato je civilno drutvo znaajno i zato ga je potrebno prouavati; i tree, opisujem nain koji je, po mom miljenju, najuspeniji za uporedno prouavanje civilnog drutva. Osnovna namera ovog poglavlja nije da d doprinos primeni civilnog drutva u politikoj teoriji, to su mnogi naunici ve uinili.71 Moj cilj je, u stvari, da koncept civilnog drutva i teorijski i empirijski jo vie ugradim u uporednu politiku kako bih doao do opteg standarda za sadrajno i sveobuhvatno uporedno istraivanje vie zemalja i regiona.
Ta JE CIVILNO druTVO
da bismo razumeli mesto i ulogu civilnog drutva korisno je poeti od ireg pogleda na drutvene odnose u odreenom demokratskom drutvu ili drutvu koje se nalazi u procesu demokratizacije. Huan Linc i alfred Stepan postavili su polaznu osnovu za ovu iru perspektivu u svojoj nedavno objavljenoj knjizi u kojoj razlikuju pet interaktivnih arena demokratizacije koje jaaju jedna drugu.72 To su: (1) civilno drutvo, (2) politiko drutvo, (3) ekonomsko drutvo, (4) vladavina prava i (5) dravna birokratija. dijagram 3.1. predstavlja moj ilustrativni kratki prikaz ovih razliitih arena i njihove interakcije.
Abroad: The Learning Curve (Washington, dC: Carnegie Endowment for International Peace, 1999). 71 Vidi, pored ostalog, Jean L. Cohen, Class and Civil Society (Cambridge, Ma: MIT Press, 1982.); Jean L. Cohen and andrew arato, Civil Society and Political Theory (Cambridge, Ma: MIT Press, 1992.); John keane, Democracy and Civil Society: On the Predicaments of European Socialism, the Prospects for Democracy, and the Problem of Controlling Social and Political Power (London: Verso, 1988); i adam Seligman, The Idea of Civil Society (New York: Free Press, 1992). 72 Linz i Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation.
JAVNA SFERA (zasnovana na pravnimracionalnim institucijama i organizacionim principima)
dravna birokratija
Vladavina prava
Politiko drutvo
(konkretne organizacije i grupe ljudi) Civilno drutvo Ekonomsko drutvo
Porodine i prijateljske mree PRIVATNA SFERA

dIJaGraM 3.1. arene demokratizacije
50
da bi se razumela ova ema potrebno je da se jasno ukae na nekoliko kljunih stvari. Prvo, postoji velika razlika izmeu javne i privatne sfere,73 to je na dijagramu 3.1. prikazano punom linijom koja odvaja porodine i prijateljske mree, sa jedne strane, od civilnog drutva i etiri preostale arene, sa druge. Ovakva distinkcija odraava znaajnu razliku izmeu drutvenih aktivnosti koje se odvijaju u krugovima bliskih i pouzdanih prijatelja i onih aktivnosti koje izlaze iz tog okvira i podrazumevaju interakciju sa drugim oblicima organizacije u drutvu uopte. drugim reima, postoji kvalitativna razlika izmeu okupljanja lanova porodice i prijatelja bez obzira na to da li se radi o malim ili velikim, povremenim ili redovnim skupovima i aktivnosti u zvanino uspostavljenim grupama, kada se ljudi sastaju na osnovu zajednikih ideja, interesa, talenta ili odreenog cilja. Zatim bi trebalo da napravimo razliku izmeu dve arene iznad i tri arene ispod isprekidane linije na dijagramu 3.1. dravna birokratija i vladavina prava zasnivaju se prvenstveno na pravnim-racionalnim institucijama i organizacionim principima, koji predstavljaju osnovno jezgro svakog modernog demokratskog sistema. Nasuprot tome, politiko, ekonomsko i civilno drutvo sainjavaju konkretne organizacije i grupe ljudi koji oblikuju i odreuju specifian karakter tog demokratskog sistema. Puna strelica koja povezuje ove dve kategorije arena pokazuje da su one u interakciji i da se meusobno pojaavaju. Zaista, to su dravna birokratija i pravni sistem vie institucionalizovani u skladu sa pravnim-racionalnim principima, to je vie slobode i prilika za udruivanje aktera i organizacija ekonomskog, politikog i civilnog drutva. Slino tome, to su ove grupe i organizacije jae i uticajnije, to su vee anse da dravna birokratija i vladavina prava budu zasnovane na pravnim-racionalnim principima.74 Tri arene postavljene ispod isprekidane linije na dijagramu 3.1, sastavljene od konkretnih organizacija i grupa ljudi, imaju sloeniji odnos. Jednostavno reeno, politiko drutvo obuhvata politiku elite, odnosno politiko rukovodstvo i konkurenciju za politiku vlast i poloaje. Ekonomsko dru73 O poreklu pojma javne sfere vidi Jrgen Habermas, The Structural Transformation of the Public Sphere: An Inquiry into a Category of Bourgeois Society, prev. Thomas Burger i Frederick Lawrence (Cambridge, Ma: MIT Press, 1989); i Craig Calhoun, ur., Habermas and the Public Sphere (Cambridge, Ma: MIT Press, 1992.). 74 Negativna strana ove uzajamne interakcije ogleda se u tome to bez pravne-racionalne dravne birokratije i vladavine prava, nema mnogo mogunosti da se zatite prava organizacija i graana, dok je bez razvoja politikih, ekonomskih i graanskih udruenja i pritisaka, mala verovatnoa da e se pravni-racionalni principi i institucije iriti.
Civilno drutvo i demokratizacija
51
tvo podrazumeva bezbroj poslovnih organizacija koje nastoje da ostvare ekonomsku dobit u kapitalistikom sistemu, dok se civilno drutvo odnosi na podruje organizacija, grupa i udruenja koji su formalno osnovani i zatieni zakonom, koji rade nezavisno i kojima obini graani pristupaju dobrovoljno. Jasnije reeno, ono pojmovno i iskustveno svojstvo koje civilno drutvo odvaja od politikog i ekonomskog drutva jeste razlika u nivou izmeu elite i mase. u civilnom drutvu, individualni lanovi mogu da ostvare ili spree promenu delujui kroz svoju organizaciju. Meutim, i u ekonomskom i u politikom drutvu, individualne elite jo uvek imaju mo da kontroliu politiku, ak i onda kada same ne deluju unutar ili u ime neke organizacije. drugim reima, dok su politiko i ekonomsko drutvo prvenstveno sainjeni od elitnih aktera i institucija koji tee sticanju moi ili dobiti, civilno drutvo je carstvo obinih graana koji pristupaju grupama i udruenjima i uestvuju u njihovom radu zbog svojih svakodnevnih interesa, potreba i elja. Prema tome, za razliku od organizacija politikog i ekonomskog drutva, organizacije civilnog drutva iako esto nastoje da ostvare politiki uticaj i imaju stalnu potrebu za finansijskom pomoi nemaju ni mo ni dobit kao svoj cilj ili osnovu svog postojanja.75 Iako sam upravo objasnio kljune razlike izmeu ovih pojmova, to ne znai da su oni u stvarnom ivotu odvojeni jasnim koncepcijskim ili praktinim linijama. Naprotiv, izmeu njih postoji malo ali znaajno preklapanje. kao to se vidi na dijagramu 3.2, mi ove tri arene moemo da zamislimo kao tri kruga koja se preklapaju. Centralne elemente politikog drutva ine rukovodee grupe politikih partija, meupartijski savezi i profesionalni politiari i elite. Ekonomsko drutvo koje, kao i civilno drutvo, zadrava tesnu vezu s privatnom sferom jer su njegovi koreni u samom konceptu privatne svojine i linog i porodinog preduzetnitva obuhvata, pre svega, preduzea, finansijske institucije, preduzimae i ekonomske elite. konano, civilno drutvo obuhvata irok krug grupa, udruenja i organizacija, ukljuujui tu i mesne i lokalne organizacije;
75 koen i arato piu Neophodno je i znaajno da se napravi razlika izmeu civilnog drutva, politikog drutva stranaka, politikih organizacija i politike javnosti kao i ekonomskog drutva koje ine organizacije za proizvodnju i distribuciju, obino firme, zadruge, partnerstva itd akteri politikog i ekonomskog drutva neposredno su ukljueni u dravnu vlast i ekonomsku proizvodnju nad kojima nastoje da uspostave kontrolu i upravu Politika uloga civilnog drutva, sa svoje strane, nije neposredno vezana za kontrolu ili osvajanje vlasti, ve za stvaranje uticaja kroz ivot demokratskih asocijacija i neogranienu raspravu u kulturnoj javnoj sferi. Takva politika uloga je neizbeno difuzna i neefikasna, Cohen i arato, Civil Society and Political Theory, str. IX-X.
Politiki lideri i elite Rukovodee grupe politikih stranaka Meupartijska udruenja
Mediji
Politike stranke (lanstvo)
Politike interesne grupe i NVO
Politiko drutvo
Politike/ekonomske interesne grupe zasnovane na elitama i NVO
Civilno drutvo
Ekonomsko drutvo
Radniki sindikati Finansijske institucije Preduzetnici i ekonomske elite Profesionalna udruenja, udruenja poslodavaca i proizvoaa Ekonomske interesne grupe i NVO
Mesne i lokalne organizacije Grupe za ljudska prava Mirovne inicijative Ekoloki i pokreti za zatitu okoline Crkvene i verske organizacije Sportski i rekreativni klubovi enske grupe Organizacije veterana Omladinske grupe Penzionerske grupe Grupe invalida Grupe za zatitu prava ivotinja Zdravstvene organizacije Grupe za samopomo Preduzea
dIJaGraM 3.2. Grupe politikog, ekonomskog i civilnog drutva
54
grupe za ljudska prava, mir i zatitu okoline; grupe za obrazovne i kulturne aktivnosti; crkve ili verske organizacije; sportske ili rekreativne klubove; i grupe koje se bave problemima ena, veterana, omladine, starijih i invalida, kao i pravima ivotinja, zdravstvom i samopomoi. ali, to nije kraj prie. u skladu sa prethodnim definicijama svake od ovih arena, neizbeno je da postoje grupe ili organizacije koje pripadaju vie nego jednoj oblasti u isto vreme. Na primer, politike interesne grupe i velike nevladine organizacije (NVO) obino imaju oigledan cilj da ostvare uticaj na politike strukture vlasti i da ih menjaju, ali se ipak oslanjaju na uee i podrku obinih graana da bi dobili legitimaciju za stvar za koju se bore. Zato bismo u deo u kojem se preklapaju civilno i ekonomsko drutvo mogli ukljuiti radnike sindikate, profesionalna udruenja i udruenja poslodavaca i proizvoaa, ekonomske interesne grupe i NVO. Svi oni pripadaju ekonomskom drutvu jer su zainteresovani za uticaj na ekonomske rezultate, a ipak je njihovo lanstvo dobrovoljno i oni ukljuuju veliki ili mali broj ljudi koji se okupljaju da bi razmatrali ili ostvarivali zajednike interese. u deo u kojem se preklapaju politiko i ekonomsko drutvo mogli bismo ukljuiti niz politiko-ekonomskih interesnih grupa zasnovanih na elitama i NVO, koje ne zavise od participacije ili podrke graana. Tu bi, takoe, bili ukljueni i korporativni ili kvazikorporativni aranmani izmeu preduzea i sindikata, koji u nekim sektorima funkcioniu nezavisno od inputa svojih lanova. konano, kao element koji preseca sve tri arene, mogli bismo postaviti medije koji igraju uticajnu ulogu u odreivanju onoga to e doi na dnevni red politikog i ekonomskog drutva, dok istovremeno slue i kao osnovno sredstvo za komunikaciju sa obinim graanima i izmeu njih. Poto sam objasnio opte razlike i podruja preklapanja civilnog, politikog i ekonomskog drutva, eleo bih da se nakratko posvetim jednom broju suptilnijih pitanja, koja je potrebno dodatno razjasniti i odrediti. Jedno se tie odnosa izmeu drave i civilnog drutva. u velikom delu literature vide se nastojanja da se napravi otra analitika dihotomija izmeu drave i civilnog drutva, u kojm oni stoje u odnosu nulte sume.76
76 Ernest Gelner, na primer, karakterie civilno drutvo kao ostatak drutva kada se od njega oduzme drava. Vidi Gellner, Conditions of Liberty: Civil Society and Its Rivals (New York: allen Lane/Penguin Press, 1994), str. 212.
55
u sluaju Istone Evrope odakle je, to je znaajno, potekao veliki deo obnovljenog interesa za civilno drutvo ovaj odnos se posmatra kao odnos dve suprotstavljene drutvene snage, u kojem je civilno drutvo protiv drave.77 Ovakvo usmerenje bilo je prikladno u kontekstu suprotstavljanja komunistikom reimu pogotovo jer je korieno vie za politiko izjanjavanje nego za teorijsku analizu ali je manje primenljivo kada se radi o ustanovljenim demokratijama ili zemljama u procesu demokratizacije gde je odnos drava civilno drutvo mnogo interaktivniji i reciproniji.78 Majkl Volzer pie: Samo demokratska drava moe da stvori demokratsko civilno drutvo; samo demokratsko drutvo moe da odri demokratsku dravu.79 Neki naunici su u svojim novijim radovima, zasnovanim na empirijskim istraivanjima, zaista izneli uverljive dokaze u prilog argumentima koji se protive strogo suprotstavljenoj dihotomiji drave i civilnog drutva u demokratskom kontekstu. Obimna istorijska istraivanja Tede Skokpol pokazuju da je kroz celu ameriku istoriju vlada Sjedinjenih drava bila neposredno odgovorna za uspostavljanje i podravanje svih vrsta dobrovoljnih organizacija.80 Ona zakljuuje: Pria o amerikom voluntarizmu oigledno govori o simbiozi drave i drutva, a ne o drutvu odvojenom od drave, ili umesto drave.81 Slino tome, u svojoj knjizi koja se bavi savremenom Francuskom dona Levi tvrdi da je odnos izmeu drave i civilnog drutva reciproan i potencijalno simbiotski. Levi dodaje: drava nije nuno neprijatelj civilnog drutva, niti je odsustvo drave dovoljno da se razvije dobro civilno drutvo. u stvari, drava moe a u mnogo sluajeva zaista i mora da igra aktivnu ulogu u stvaranju i odravanju dinaminih i delotvornih socijetalnih i lokalnih institucija.82 vrstina ovog argumenta snano podrava prikaz interakcije izmeu dve
77 Vidi, na primer, andrew arato, Civil Society vs. the State: Poland 1980-81, Telos, br. 47 (1981). 78 Na to ukazuju i koen i arato kada kau kako ele da istaknu da bi, po definiciji, u liberalnim demokratijama bilo pogreno sagledavati civilno drutvo u opoziciji privredi i dravi. Vidi Cohen i arato, Civil Society and Political Theory, str. x. 79 Michael Walzer, The Idea of Civil Society: a Path to Social reconstruction, u E. J. dionne, Jr., ur., Community Works: The Revival of Civil Society in America (Washington, dC: Brookings Institution Press, 1998), str. 140 (prvi put objavljeno u asopisu Dissent [prolee 1991], str. 293-304). 80 Theda Skocpol, unravelling from above, The American Prospect, br. 2.5 (1996). Vidi takoe njenu opirniju studiju How americans Became Civic. 81 Skocpol, How americans Became Civic, str. 70. 82 Levy, Tocquevilles Revenge, str. 7. Sline argumente za Nemaku i Britaniju vidi u Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany, odnosno Hall, Social Capital in Britain.
56
arene iznad isprekidane linije na slici 3.1. (dravna birokratija i vladavina prava) i tri arene ispod nje (politiko drutvo, ekonomsko drutvo i civilno drutvo). drugo pitanje odnosi se na karakterizaciju manje strukturiranih tipova masovne mobilizacije. Po mom miljenju, spontane demonstracije, bez obzira na to to su sigurno znaajne i efektivne, ne ulaze u civilno drutvo. Civilno drutvo zahteva odreeni stepen rutiniranosti i institucionalizacije koje takvi oblici mobilizacije obino nemaju. ako, meutim, demonstracije dovedu do formiranja organizacije sa odreenim imenom, kancelarijom, volonterima ili osobljem, onda takav pokret dobija atribute organizacije civilnog drutva. drugim reima, civilno drutvo se jednostavno ne odnosi na bilo kakav oblik mobilizacije, nego na lanstvo i uee u formalno organizovanoj grupi, klubu ili udruenju. To nas dovodi do neophodne diferencijacije izmeu civilnog drutva i drutvenih pokreta, koja esto nije dovoljno odreena jer naunici uglavnom prouavaju ili jedno ili drugo.83 drutveni pokreti su obino kombinacija spontane mobilizacije i labave organizacije. Po mom miljenju, ako su formalno organizovani oni pripadaju civilnom drutvu i, u stvari, mnogi od primera civilnog drutva prikazani na dijagramu 3.2. predstavljaju neki oblik drutvenog pokreta. ali ono to je specifino za drutvene pokrete jeste injenica da se njihove voe esto odupiru institucionalizaciji pokreta, jer u takvoj formalizaciji vide poputanje ili izdaju koja dovodi do brze demobilizacije lanova i pristalica. u stvari, u irem kontekstu civilnog drutva organizacije drutvenih pokreta dolaze i odlaze, uspinju se i padaju ee nego normalnije ili uobiajene vrste dobrovoljnih organizacija, dovodei do onoga to Sidni Tarou naziva ciklusi negodovanja.84 Jo jedno sloeno pitanje odnosi se na organizacije u kojima lanstvo nije u potpunosti dobrovoljno ili koje, moda, nisu u potpunosti nezavisne. Na primer, da li bi radnike sindikate, u dravi koja je izrazito korporativistika i u kojoj svi radnici automatski postaju lanovi sindikalne organizacije koju finansira drava, trebalo klasifikovati kao deo civilnog
83 Noviji pregled literature o drutvenim pokretima, iji su koautori tri pomenuta strunjaka za ovaj predmet doug Mcadam, Sidney Tarrow i Charles Tilly, Toward an Integrated Perspective on Social Movements and revolution, vidi u Lichbach i Zuckerman, Comparative Politics. 84 Sidney Tarrow, Power in Movement: Social Movements and Contentious Politics, 2. izdanje (Cambridge: Cambridge university Press, 1998), naroito poglavlje 9, str. 141-160.
57
drutva? Ili, kako stoji stvar sa sindikatima u komunistikim reimima sovjetskog tipa koje partijska drava u celosti organizuje, proima i kontrolie? drugi primer mora se odmah odbaciti, dok je prvi neto neodreeniji, pa se tu mora ostaviti izvesna sloboda istraivau koji najbolje poznaje konkretan sluaj. Odgovor e zavisiti od inilaca kao to su, na primer, nain na koji je grupa interno strukturirana, koliko je sposobna da sama donosi odluke i koliko samostalnosti imaju njeni lanovi za interakciju i organizaciju, ali je injenica da e uvek ostati prostora za razliita tumaenja obima u kojem iskustvena stvarnost odgovara drutveno-naunoj kategoriji. reenje je, kao to pokazujem u poslednjem odeljku, da ta tumaenja budu dosledna i uporediva, a ne proizvoljna i izolovana. Sledei problem tie se onih organizacija koje se uklapaju u optu definiciju civilnog drutva, gde se obini graani okupljaju i udruuju na osnovu zajednikih interesa i poslova, ali u kojima su ti interesi antiliberalni ili antidemokratski. Na primer, da li bi kju kluks klan (kkk) ili mafiju ili komunistiku partiju ruske Federacije (kPrF) trebalo smatrati organizacijama civilnog drutva? Odgovor na to pitanje zahteva da se blie odredi razgranienje grupa koje mu pripadaju ili ne pripadaju. Iako unutranja struktura i dinamika nekih od neliberalnih grupa mogu podseati na tipine organizacije civilnog drutva, samo one grupe ili organizacije koje prihvataju legitimnost drugih grupa, unutar optepriznate javne sfere, mogu se smatrati delom civilnog drutva. Iz tog razloga iskljuujem ekstremistike grupe kao to je kkk, jer se one zasnivaju na ocrnjivanju i ruenju drugih grupa, iju legitimnost ne prihvataju. Takoe iskljuujem i mafiju, jer je sainjavaju uglavnom profitne kriminalne organizacije koje se postavljaju izvan domaaja zakona. Time, meutim, ne elim da kaem da sve organizacije moraju da budu dobre, pa ak ni dobroudne, da bismo ih smatrali delom civilnog drutva. kPrF, na primer, ima mnogo neprijatnih karakteristika koje bi mogle da ugroze demokratsku stabilnost u rusiji, ali ipak prihvata vladavinu prava i pravo na postojanje drugih stranaka i grupa.85 Iako bi neko mogao prigovoriti da zbog ovog ogranienja definicija pokazuje odreenu nor85 Na primer, kPrF je 1996. godine u parlamentu podnela predlog kojim se raspad Sovjetskog Saveza iz 1991. godine proglaava nezakonitim, ali je, kada predlog nije prihvaen, prihvatila svoj neuspeh i nije pokuala da ode izvan parlamentarnog sistema. Vidi Weigle, Russias Liberal Project, str. 330-331. ako bi se, meutim, situacija promenila i kPrF krenula u pravcu od kojeg strahuju neki analitiari, morali bismo preispitati da li bi ona trebalo da bude ukljuena u sferu civilnog drutva.
58
mativnu pristrasnost prema Zapadu, vano je imati na umu da je civilno drutvo, i kao teorijski konstrukt i kao praktina stvarnost, proisteklo iz specifinog istorijskog iskustva Zapada. Stoga uopte nije kontradiktorno traiti da grupe koje pripadaju civilnom drutvu moraju da se pridravaju optih liberalnih demokratskih principa koji su ve due vreme vezani za njegov razvoj.86 Poslednje pitanje, koje se vezuje za prethodno, odnosi se na razliku izmeu civilnog drutva i drutvenog kapitala dva pojma koja se poslednjih godina sve vie koriste i koja neki naunici upotrebljavaju bez razlike ili jedan umesto drugog. drutveni kapital, u skladu sa najee primenjivanom definicijom roberta Patnama, oznaava veze izmeu pojedinaca drutvenih mrea i norme reciprociteta i poverenja koje iz njih proistiu.87 Osnovna razlika izmeu ova dva koncepta ogleda se u tome to je drutveni kapital ira i optija kategorija od civilnog drutva, jer obuhvata sve tipove odnosa izmeu ljudi, a ne samo javne aktivnosti u demokratskom i zakonskom okruenju. drugim reima, iako su lanstvo i uee u dobrovoljnim organizacijama obuhvaeni definicijama i civilnog drutva i drutvenog kapitala, mree i aktivnosti kkk, mafije i drugih zlonamernih i antidemokratskih organizacija koje su iskljuene iz civilnog drutva, ipak se raunaju kao drutveni kapital.88 Osim toga, privatne mree i od86 Slian argument i opravdanje za iskljuivanje fanatinih organizacija, vidi u M. Steven Fish, russias Fourth Transition, Journal of Democracy, sv. 5, br. 3 (1994), str. 41. Lari dajmond dodaje i sledeu kvalifikaciju u meri u kojoj neka organizacija na primer verska fundamentalistika, etnika ovinistika, revolucionarna, ili milenaristiki pokret nastoji da monopolizuje funkcionalan ili politiki prostor u drutvu, tvrdei da ona predstavlja jedini legitimni put, ona se suprotstavlja pluralistikoj i trino orijentisanoj prirodi civilnog drutva. Vidi, diamond, Toward democratic Consolidation, u Larry diamond i Marc F. Plattner, ur., The Global Resurgence of Democracy, 2. izdanje (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996), str. 2.29-2.30. 87 robert d. Putnam, Bowling Alone: The Collapse and Revival of American Community (New York: Simon & Schuster, 2.000), str. 19. Vidi takoe robert d. Putnam, Making Democracy Work: Civic Traditions in Modem Italy (Princeton: Princeton university Press, 1993); robert d. Putnam, Bowling alone: americas declining Social Capital, Journal of Democracy, sv. 6, br. 1 (1995), str. 65-78; i robert d. Putnam, The Strange disappearance of Civic america, The American Prospect, br. 2,4 (1996), str. 34-48. Prvobitna formulacija izraza socijalni kapital u onom smislu u kojem ga koristi Patnam potie od dejmsa kolmana. Vidi James S. Coleman, Social Capital in the Creation of Human Capital, American Journal of Sociology, sv. 94, dodatak (1988), str. 595-8120; i James S. Coleman, Foundations of Social Theory (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1990). 88 Posle objavljivanja Making Democracy Work, Patnama su kritikovali da nije na odgovarajui nain obradio pitanje koje neki naunici nazivaju problem kju kluks klana. Patnamu se
59
nosi izmeu bliskih prijatelja i lanova porodice, koji su izuzeti iz javnog domena civilnog drutva, zadravaju prilino veliku vanost u najveem broju tumaenja drutvenog kapitala. konano, civilno drutvo se generalno posmatra kao bihevioralna i institucionalna pojava, dok drutveni kapital naglaava amorfnije norme ili vrednosti meuljudskog poverenja. ukazivanje na ove razlike nema za cilj da sugerie postojanje antagonizma ili zategnutosti izmeu ova dva srodna koncepta, pa ak ni izmeu onih koji piu o jednom ili drugom. Cilj je da se osvetle razlike izmeu civilnog drutva i drutvenog kapitala na nain koji bi mogao pomoi da se smanji pojmovna konfuzija koja se esto primeuje u dananjim raspravama. u celini gledano, koncepcija i opis civilnog drutva izloeni u ovom odeljku ostaju verni teorijskom i istorijskom poreklu tog pojma i savremenim raspravama o demokratiji i demokratizaciji. Moj rad pokazuje kako se razliiti tipovi grupa ili organizacija iz stvarnog sveta zaista uklapaju u uglavnom teorijsku konceptualizaciju civilnog drutva. Poto sam odredio ta je civilno drutvo i kako se ono uklapa u iru socijetalnu perspektivu, okreem se razmatranju njegovog znaaja u oblasti uporedne politike.
ZaTO BI TrEBaLO da PrOuaVaMO CIVILNO druTVO
uobiajeno shvatanje veine naunika koji piu o civilnom drutvu kako god da ga definiu ili operacionalizuju jeste pretpostavka da ono ima pozitivan i koristan uticaj. kod veine ljudi, ovaj izraz odmah stvara idealistiku predstavu o mirnom i moralnom drutvu koje je implicitno u kontrastu sa svojom suprotnou, necivilnim drutvom.89 ali, koje su, konkretno, koristi od civilnog drutva? u ovom odeljku su ukratko saeti osnovni argumenti u prilog vrlinama civilnog drutva, kako bismo obrazloili zato bi ga trebalo smatrati znaajnim predmetom prouavanja u uporednoj politici, a naroito u uem podruju demokratije i demokratizacije.
mora priznati da taj problem obrauje u Bowling Alone, gde mu posveuje i posebno poglavlje The dark Side of Social Capital, str. 350-363. 89 Ponekad se jasno ukazuje na ovaj kontrast; na primer, u znaajnom govoru koji je odrao 16. jula 1997. godine (Obnova ujedinjenih nacija: Program za reformu), generalni sekretar uN kofi anan govori o velikoj globalnoj potrebi za borbu protiv zala necivilnog drutva kriminala, rasturanja droga i terorizma. Lepa knjiga koja razvija novi pogled na necivilno drutvo u postkomunistikoj Evropi je Petr kopecky i Cas Mudde, ur., Uncivil Society? Contentious Politics in Post-Communist Europe (London: routledge, 2.002). Vidi takoe Simone Chambers i Jeffrey kopstein, Bad Civil Society, Political Theory, sv. 2.9, br. 6 (2.001), str. 837-865.
60
Lari dajmond daje opti prikaz uloge civilnog drutva i nabraja mnogo naina na koje ono moe da vri pozitivan uticaj na proces demokratske konsolidacije. Prema dajmondu, pored toga to kontrolie i ograniava mo drave, civilno drutvo podstie politiku participaciju, razvija demokratsku kulturu tolerancije i pregovaranja, stvara dodatne kanale za formulisanje i predstavljanje interesa, formira poprene veze, regrutuje i obuava nove politike lidere, poboljava funkcionisanje demokratskih institucija, iri i obogauje protok informacija ka graanima i proizvodi koalicije koje podravaju ekonomsku reformu, to sve pomae jaanje i legitimaciju demokratske drave.90 Iako dajmond dodaje da snano civilno drutvo samo po sebi nije zamena za vrste politike i pravne institucije, koje su nune za demokratski sistem, on zakljuuje da kada se te osnovne institucije uspostave, civilno drutvo moe, ili bolje rei mora, da se razvije kako bi se uspostavila dublje ukorenjena, legitimna i delotvorna demokratija. dajmond daje koristan rezime potencijalnih vrlina civilnog drutva u demokratskom sistemu, ali je i dalje potrebno da ispitamo kako civilno drutvo zaista deluje na njihovo stvaranje ili na njih utie. Skeptike moda nee uveriti opsene generalizacije o korisnim efektima civilnog drutva pa ak ni one koje deluju logino ili su oigledne bez konkretnih podataka o tome kako uzroni mehanizmi funkcioniu empirijski. drugim reima, da li bi drugi inioci, kao to su ekonomsko blagostanje, efikasnost demokratskih politikih institucija ili dugotrajni kulturni faktori mogli biti znaajni za objanjenje posledica koje dajmond pripisuje civilnom drutvu? Na ovo pitanje se ne moe dati sistematian i definitivan odgovor, ali mu zato sigurno ne nedostaje skepticizma.91
90 Vidi diamond, Toward democratic Consolidation, str. 227-240 (citat iz uvoda, str. XXIII). Vidi takoe Larry diamond, Developing Democracy: Toward Consolidation (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1999), naroito poglavlje 6. 91 Vidi, na primer, Sheri Berman, Civil Society and the Collapse of the Weimar republic, World Politics, sv. 49, br. 3 (1997), str. 401-42.9; Sheri Berman, Civil Society and Political Institutionalization, American Behavioral Scientist, sv. 40, br. 5 (1997), str. 562-574; kenneth Newton, Social Capital and democracy, American Behavioral Scientist, sv. 40, br. 5 (1997), str. 575-586; andrew Greeley, Coleman revisited: religious Structures as a Source of Social Capital, American Behavioral Scientist, sv. 40, br. 5 (1997), str. 587-594; Bob Edwards i Michael W. Foley, Social Capital and the Political Economy of Our discontent, American Behavioral Scientist, sv. 40, br. 5 (1997), str. 669-678; Bob Edwards i Michael W. Foley, Civil Society and Social Capital Beyond Putnam, American Behavioral Scientist, sv. 42, br. 1 (1998), str. 12.4-140; Thomas r. Cusack, The Shaping of Popular Satisfaction with Government and regime Performance in Germany, British Journal of Political Science, sv. 29, br. 4 (1999), str. 641-672; Margaret Levi, Social and unsocial Capital: a review Essay of robert
61
Iako manje odreeno od dajmondovog opisa koristi od civilnog drutva, najvei deo novijih empirijskih istraivanja (kvalitativnih ili kvantitativnih, savremenih ili istorijskih) o ovom pitanju ukazuje na snaan pozitivan odnos izmeu civilnog drutva i demokratije.92 Posle ove napomene, moramo rei da skeptici imaju pravo da prigovore preterivanju nekih naunika kada civilno drutvo tretiraju kao jedini ili najznaajniji inilac, a ne, jednostavno, kao jedan od mnogih znaajnih faktora.93 u krajnjoj liniji, iako bi mogli da ospore relativan naglasak koji se stavlja na civilno drutvo u poreenju sa drugim iniocima, malo njih e zaista osporiti njegov znaaj za uspostavljanje i odravanje dinaminog i zdravog demokratskog sistema. a jo je manji broj onih ako takvih uopte ima koji bi rekli da bi slabije civilno drutvo u stvari bilo korisnije za demokratiju. u celini gledano, nauno prouavanje efekata civilnog drutva moe se podeliti na dva osnovna pristupa. Prvi, neposredno vezan za Patnamov rad, naglaava pozitivne efekte koje uestvovanje u civilnom drutvu ima na pojedince, to sa svoje strane doprinosi veem miru, harmoniji i demokratinosti u drutvu. drugi pristup se obino vezuje za rad istorijskih institucionalista, kao to je Teda Skokpol, koji tvrde da organizacije civilnog drutva predstavljaju neposredan izvor narodnog uticaja na politike i ekonomske dogaaje i na taj nain koriste i pojedincima i drutvu. Ova dva tipa argumenata se, naravno, meusobno ne iskljuuju i pobornici
Putnams Making Democracy Work, Politics & Society, sv. 24, br. 1 (1996), str. 45-55. 92 Ovaj argument se protee i na ekonomsku sferu. Bez obzira na to da li ukljuuje udruenja poslodavaca, sindikate ili lokalnu upravu, opte je prihvaeno miljenje da e dobro razvijeno civilno drutvo doprineti boljem funkcionisanju i drutveno reprezentativnijem ekonomskom sistemu. alternativno objanjenje koje naglaava uticaj institucionalnih podsticaja, vie nego drutvenog kapitala izloeno je u Lane kenworthy, Civic Engagement, Social Capital, and Economic Cooperation, American Behavioral Scientist, sv. 40, br. 5 (1997), str. 645-656. 93 u jednoj od najotrijih kritika novije literature o civilnom drutvu eri Berman koristi primer vajmarske Nemake da bi pokazala kako snano civilno drutvo ne spreava kolaps demokratskog sistema. Ona ukazuje na znaajnu injenicu da samo civilno drutvo nije dovoljno i da su politike institucije koje se uspostavljaju u demokratiji podjednako znaajne, ako ne i znaajnije. . Berman tvrdi da je propast vajmarske demokratije rezultat njenih slabih politikih institucija i da, u to vreme nesporno dinamino, nemako civilno drutvo nije spreilo taj ishod. Pre bi se moglo rei da je nacistiki pokret u stvari mobilisao i instrumentalizovao civilno drutvo. Iako je ovaj argument, koji ubedljivo ilustruje sluaj vajmarske Nemake, dobar, on moda potpuno ne opravdava njenu osudu upotrebe koncepta civilnog drutva. Njena kritika studija civilnog drutva koje zanemaruju iru sliku i vei politiki i ekonomski kontekst jeste izuzetno vredna, ali ona ne bi trebalo da ide u krajnost i tvrdi kako uee u dobrovoljnim organizacijama nije znaajan element delotvorne demokratske reakcije i legitimacije. Vidi Berman, Civil Society and the Collapse of the Weimar republic i Civil Society and Political Institutionalization.
62
jednog esto priznaju znaaj drugog, ali je razlika u onome to naglaavaju vrednost uea ili snagu institucionalnog uticaja analitiki i sutinski znaajna. u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Patnam navodi niz razliitih naina na koje civilno drutvo, ili na jo optijem nivou ira kategorija drutvenog kapitala mogu imati korisne rezultate. On pie: Ima li drutveni kapital koristan uticaj na pojedince, zajednice, pa ak i na cele nacije? Ima, jer znaajan i sve vei deo istraivanja ukazuje na to da graanske veze pomau da budemo zdravi, bogati i pametni.94 u knjizi koju ine poglavlja Obrazovanje i blagostanje dece, Bezbedno i produktivno susedstvo, Ekonomski prosperitet, Zdravlje i srea, i demokratija, on sintetizuje veliki deo naunog rada koji se tokom protekle decenije bavio drutvenim kapitalom i istie njegove pozitivne efekte. Patnam takoe izlae originalne empirijske podatke iz nedavno otkrivene arhive istraivanja obavljenih tokom poslednjih 25 godina, koje koristi da bi ukazao na neverovatan odnos izmeu njegovog indeksa drutvenog kapitala i neobino irokog niza pitanja i podataka o 50 amerikih drava.95 to se tie lanstva u dobrovoljnim organizacijama koje je kljuni element njegovog koncepta drutvenog kapitala Patnam ukljuuje klasini argument Marka Granovetera o paradoksalnom znaaju daljih ili slabih veza, za razliku od bliskih ili jakih veza, kada se radi o zapoljavanju ili irenju pogleda na ivotne mogunosti.96 Bliske veze sa porodicom i prijateljima oigledno su jo uvek znaajne za ovekovu dobrobit uopte; pa ipak, u irem ekonomskom i politikom smislu, ona vrsta daljih poznanika koje svaka osoba moe da stekne kroz lanstvo u organizacijama, moe biti dragocenija od porodice i bliskih prijatelja. Patnam objanjava kako je Granoveterov nalaz proveren i potvren u razliitim kontekstima: desetine studija uraenih od Olbanija do Singapura, i od drezdena do detroita, utvrdile su da je na svim nivoima drutvene hijerarhije i u svim delovima privrede, drutveni kapital snano sredstvo za ostvarivanje napredovanja u profesiji, drutvenom statusu i ekonomskoj dobiti moda i znaajnije od ljudskog kapitala (obrazovanje i iskustvo).97
94 Putnam, Bowling Alone, str. 287. 95 On, na primer, smatra da je to smo vie integrisani u nau zajednicu, manje verovatno da emo dobiti kijavicu, srani udar, modani udar, rak, depresiju ili umreti pre vremena iz bilo kog drugog razloga. Putnam, Bowling Alone, str. 326. 96 See Mark Granovetter, The Strength of Weak Ties, American Journal of Sociology, sv. 78 (1973), str. 1360-1380.. 97 Putnam, Bowling Alone, str. 321.
63
konkretnije reeno, osnovna logika argumenata koje iznose Patnam i drugi zastupnici drutvenog kapitala jeste da organizacije civilnog drutva slue kao kole demokratije, kako to kae Patnam parafrazirajui Tokvila.98 drugim reima, injenica da nezavisne organizacije postoje i prosperiraju, doputa obinim graanima da ostvaruju interakciju izvan mrea lanova porodice i bliskih prijatelja i da na taj nain razvijaju vee poverenje, toleranciju i vetine pregovaranja, to je sve zajedno korisno za demokratiju. tavie, iskustvo koje stiu u organizacijama civilnog drutva omoguava ljudima da steknu bolji oseaj sopstvene uloge i sposobnosti u sistemu participativne demokratije, to doprinosi stvaranju sposobnijeg i angaovanijeg graanstva. to ljudi vie uestvuju u dobrovoljnim organizacijama civilnog drutva ak i onima koje nisu izriito politike to vie internalizuju norme ponaanja graana participativne demokratije, a to moe samo da ojaa institucije i uinak demokratske vlade njihove zemlje. Za razliku od Patnama, koji naglaava drutveno-psiholoke koristi od konsenzusa i saradnje koje uee u grupama prua njihovim lanovima i drutvu uopte, istorijski institucionalisti naglaavaju ulogu grupnog sukoba i borbe u oblikovanju razvoja moderne demokratije.99 Skokpol i Fjorina kau: Iz institucionalne perspektive, dobrovoljna udruenja imaju znaaj kao izvori uticaja naroda, a ne samo kao neto to olakava individualnu participaciju i generalizovano drutveno poverenje.100 u savremenom kontekstu, institucionalni pristup naglaava sposobnost organizacija civilnog drutva da deluju kao tit ili odbrambeni mehanizam koji graane uva od potencijalno nametljive drave. drugim reima, u demokratskom sistemu grupe i organizacije civilnog drutva
98 Putnam, Bowling Alone, str. 338. O tome kako dobrovoljne asocijacije ue graanskim vrlinama i vetinama vidi takoe alexis de Tocqueville, Democracy in America, prev. George Lawrence, ur. J. P. Mayer (Garden City, NY: doubleday, anchor Books, 1969 [1835, 1840]), naroito str. 355-359; Sidney Verba, kay Lehman Schlozman, i Henry E. Brady, Voice and Equality: Civic Voluntarism in American Politics (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1995); i klasinu studiju Harry Eckstein, Division and Cohesion in Democracy: A Study of Norway (Princeton: Princeton university Press, 1966). 99 Jasnu formulaciju ovog pristupa vidi u Skocpol, How americans Became Civic, str. 17-80. u istoj tradiciji vidi takoe Barrington Moore, Social Origins of Dictatorship and Democracy (Boston: Beacon Press, 1966); Thomas Ertman, Birth of the Leviathan: Building States and Regimes in Medieval and Early Modern Europe (Cambridge: Cambridge university Press, 1997); dietrich rueschemeyer, Evelyne Huber Stephens, i John d. Stephens, Capitalist Development and Democracy (Chicago: university of Chicago Press, 1991). 100 Theda Skocpol i Morris P. Fiorina, Making Sense of the Civic Engagement debate, u Skocpol i Fiorina, Civic Engagement in American Democracy, str. 15.
64
imaju mogunost da spree dravu da donosi zakone koji se suprotstavljaju organizovanim interesima grupa graana. Pored ove u osnovi odbrambene uloge, organizacije civilnog drutva mogu da deluju pozitivno i kroz uticaj na zakone i propise koji su ve doneti. dobrovoljne organizacije daju zakonodavcima iri opseg informacija i gledita, a i pritisaka, to sve zajedno doprinosi efikasnijem i pravednijem kreiranju politike.101 Naglasak koji institucionalisti stavljaju na neposredan politiki uticaj civilnog drutva moe se odnositi i na pojedince. Ejmi Gatman objanjava: ako nemamo pristup udruenju koje je spremno i sposobno da zastupa naa gledita i vrednosti, imamo vrlo ogranienu mogunost da nas drugi ljudi uju ili da utiemo na politiki proces, osim ako sluajno nismo bogati ili slavni.102 tavie, kako to kae aleksis de Tokvil: udruenje spaja snagu razliitih umova i energino je usmerava u pravcu jasno naznaenog cilja.103 ukratko, lanstvo u organizacijama ima neposredne i osetne koristi i za pojedince i za drutvo, dozvoljavajui ljudima da utiu na procese koji se odraavaju na njihov ivot i da ostvaruju kolektivne ciljeve koji inae ne bi bili dostignuti. Bez obzira na razlike u onome to naglaavaju ova dva pristupa, njihovi zastupnici imaju isto miljenje o korisnom uticaju civilnog drutva na demokratiju. Skeptici e moda i dalje tvrditi kako veza izmeu lanstva u dobrovoljnim organizacijama i svesnog demokratskog uinka jo uvek nije dovoljno uverljivo ili sistematino pokazana, ali moj cilj ovde nije da reim taj spor ispitujui znaaj odnosa izmeu civilnog drutva i demokratije. u stvari, ja prihvatam opti stav da su lanstvo i uee u dobrovoljnim organizacijama u relativno znaajnom stepenu bitna karakteristika i inilac demokratskog uinka i kvaliteta demokratije. Pitanje kojim se bavim drugaije je od pomenutog i prethodi mu, ali je podjednako znaajno za one koji prouavaju uporednu politiku: koji inioci objanjavaju zato neke zemlje imaju jaa, a neke slabija civilna drutva i zato neki ljudi pristupaju organizacijama, a neki ne?
101 Naglaavanje neposrednog uticaja dobrovoljnih organizacija na kreiranje politike dovelo je do znaajnih nalaza o odnosu izmeu drave i civilnog drutva. kao to je ve reeno u ovom poglavlju, pristup istorijskih institucionalista dao je dragocen doprinos razumevanju naina na koji drava i civilno drutvo ostvaruju interakciju u simbiotskom odnosu, umesto da se jedno definie samo kao odsustvo drugog. 102 amy Gutmann, Freedom of association: an Introductory Essay, u amy Gutmann, ur., Freedom of Association (Princeton, NJ: Princeton university Press, 1998). 103 Tocqueville, Democracy in America, str. 190.
65
S obzirom na do sada nevieni zamah tranzicija ka demokratiji od sredine sedamdesetih godina dvadesetog veka, u periodu koji je Samjuel Hantington (Samuel Huntington) nazvao trei talas demokratizacije,104 i injenicu da se mnoge od tih zemalja jo uvek bore da odre svoje tek stvorene demokratske institucije, civilno drutvo predstavlja centralni element njihovih napora. Zato je ne samo na mestu nego i neophodno da se naunici usmere na razvoj civilnog drutva u velikoj grupi zemalja koje danas s razliitim stepenom uspeha nastoje da izvre demokratizaciju.
kakO MOEMO da PrOuaVaMO CIVILNO druTVO
Jedna od veih spornih taaka u savremenoj raspravi odnosi se na to da li je civilno drutvo prvenstveno normativni i moralni koncept koji slui kao ideal i predstavlja izazov svim drutvima da postanu komunikativnija i u veoj meri participativna, egalitarna i demokratska ili je to koncept koji naunici iz oblasti drutvenih nauka mogu da operacionalizuju i empirijski izmere. Predstavnik prvog gledita Bendamin Barber odbacuje, kako kae, naivno stanovite da se injenice i vrednosti lako mogu izdvojiti i drati u sjajnoj izolaciji i dodaje da meuzavisnost idealnog i stvarnog ne znai da je sve doputeno, ali ipak ne doputa pojednostavljenu predstavu da lako moemo doi do objektivne definicije, ili da postoje nauni odgovori na naa politika pitanja.105 Mada imam razumevanja za ovu elju da se izbegnu pseudonauni redukcionizam i naivnost, nisam spreman da odbacim empirijski pristup civilnom drutvu kao takav. Naprotiv, verujem da komparativno istraivanje predstavlja drugi veliki izazov u prouavanju civilnog drutva. a bez nekih zajednikih standarda kvalitativnih, kvantitativnih, ili i jednih i drugih uz pomo kojih moemo da procenjujemo, poredimo, opisujemo i, konano, shvatimo atribute civilnog drutva u razliitim kontekstima, nee biti mogue da se istraivanja o civilnom drutvu obavljaju uporedno i kumulativno. Jo jedna znaajna primedba dananjoj upotrebi civilnog drutva dovodi u pitanje naine za merenje civilnog drutva u razliitim zemljama
104 See Samuel P. Huntington, The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century (Norman: university of Oklahoma Press, 1991). 105 Benjamin r. Barber, A Place for Us: How to Make Society Civil and Democracy Strong (New York: Hill and Wang, 1998), str. I2-I3. Slian argument protiv Patnama vidi u Jean L. Cohen, american Civil Society Talk, Report from the Institute for Philosophy and Public Policy, sv. 18, br. 3 (1998).
66
i kulturama. kris Han u uvodu knjige, iji je jedan od urednika, tvrdi da civilno drutvo ima temeljnu i istorijsku zapadnu etnocentrinu tendenciju koja se loe prenosi u nezapadne delove sveta. Han sutinu svog argumenta saima u dve take. Prvo, rasprave koje su do sada voene o civilnom drutvu bile su previe usko ograniene modernim zapadnim modelima liberalnog individualizma, i drugo, istraivanje civilnog drutva zahteva da se velika panja posveti nizu raznih nezvaninih meuljudskih postupaka koje druge discipline previaju.106 u ovom pozivu antropolozima da u prouavanje civilnog drutva ukljue i etnografska istraivanja nezapadnih drutava, Han tvrdi da su savremena shvatanja o civilnom drutvu zasnovana na idealu drutvene organizacije razvijenom u istorijskim uslovima koji se danas ne mogu ponoviti ni u jednom drugom delu sveta.107 Oba Hanova zapaanja predstavljaju veliki izazov naunicima koji se bave empirijskim istraivanjima civilnog drutva u komparativnom kontekstu. Moj pristup se zasniva na prihvatanju drugog zapaanja (o potrebi da se u nezapadne kontekste ukljue i etnografska istraivanja) i kontraargumentu prvom (o potrebi da se koncept civilnog drutva proiri kako bi obuhvatio nezapadne kulture). Slaem se sa Hanovim ubedljivim apelom da se rasprava o civilnom drutvu od formalnih struktura i organizacija okrene ka istraivanju verovanja, vrednosti i svakodnevne prakse.108 drugim reima, u prouavanju civilnog drutva u nezapadnim zemljama znaajno je da se ispita koje vrste drutvenih praksi postoje umesto uea u zvaninim organizacijama zapadnog tipa. Poto u etvrtom poglavlju budem pokazao da graani postkomunistikih zemalja belee veoma nizak nivo uea u zvaninim dobrovoljnim organizacijama, i u petom poglavlju statistiki ispitam niz konkurentnih hipoteza, u estom poglavlju u, kroz interpretativno istraivanje i analizu, razmotriti i razloge za neparticipaciju graana postkomunistikih zemalja i pokazati ta oni umesto toga rade. ali, iako se slaem sa Hanovom karakterizacijom jedinstvenih istorijskih okolnosti koje vode pojavi civilnog drutva kao novom obliku drutvene organizacije na Zapadu, ne slaem se sa njim da bi pojam, ili izraz, civilno drutvo trebalo proiriti, odnosno po mom miljenju razvodniti,
106 Chris Hann, Introduction: Political Society and Civil anthropology, u Chris Hann i Elizabeth dunn, ur., Civil Society: Challenging Western Models (London and New York: routledge, 1996), str. 3. 107 Hann, Political Society and Civil anthropology, str. 1. 108 Hann, Political Society and Civil anthropology, str. 14.
67
tako da obuhvati sve oblike drutvene organizacije i prakse kao razliite manifestacije istog opteg fenomena civilnog drutva.109 dragoceno je njegovo razmiljanje kojim je u prvi plan rasprave postavio zapaanje da je civilno drutvo inherentno zapadni koncept koji je nastao iz specifinog istorijskog iskustva, bez obzira na to da li se na mogunost da ono bude preneto negde drugo gleda pozitivno ili negativno. ali iako razumem frustraciju zbog toga to se taj izraz, esto pogreno ili nezgrapno, upotrebljava za regione i zemlje koje imaju potpuno drugaiju istorijsku i kulturnu podlogu nisam uveren da bi irenje shvatanja civilnog drutva na kvalitativno razliite drutvene obrasce pomoglo da se smanji znaajna konfuzija u vezi sa ovim pojmom i plaim se da bi to, u stvari, imalo sasvim suprotan efekat.110 tavie, kao to sam pomenuo, postoji stvarna osnova za prouavanje civilnog drutva kao specifinog zapadnog koncepta u nezapadnim zemljama, s obzirom na to da su mnoge od njih nedavno krenule u razliite oblike vesternizacije koja obuhvata i razvoj demokratskog i kapitalistikog sistema zasnovan na ideal-tipskom zapadnom modelu. Barem u zemljama koje se u odreenoj meri demokratizuju, civilno drutvo mereno dobrovoljnim organizacijama i ueem u njima predstavlja legitiman i odgovarajui predmet za istraivanja i analizu. Ovde Hanov argument postaje vrlo pouan. kada rezultati analize ove vrste pokau da su drutveni obrasci razliiti od onih u zapadnim zemljama, onda je bitno da naunici uine sledei korak i objasne zato je to sluaj. Posle obrade ova dva znaajna izazova i upozorenja koja se odnose na empirijsko prouavanje civilnog drutva, okreem se raspravi dva alternativna empirijska pristupa. usredsreujem se na to kako oni jesu i mogu biti primenjeni na postkomunistiku Evropu, naroito u iroj komparativnoj perspektivi.
109 Han pie: Mogue je da za neku ogranienu svrhu poelimo da upotrebimo sutinsku definiciju civilnog drutva i iskoristimo je za komparativnu analizu. ali umesto da traimo da se irom sveta kopira odreeni zapadni model, trebalo bi da budemo spremni da napustimo taj univerzalni standard i prihvatimo da se civilno drutvo u slobodnijem vienju odnosi na moralnu zajednicu, probleme odgovornosti, poverenja i saradnje sa kojima se suoavaju sve grupe. u tom smislu, sve ljudske zajednice nastoje da uspostave svoju verziju civilnog drutva ili civilizacije. Hann, Political Society and Civil anthropology, str. 20. 110 O opasnostima konceptualne rastegljivosti, vidi u Giovanni Sartori, Concept Misinformation in Comparative Politics, American Political Science Review, sv. 87, br. 4 (1970), str. 1033-1053, i david Collier i James Mahon, Jr., Conceptual Stretching revisited: adapting Categories in Comparative analysis, American Political Science Review, sv. 87, br. 4 (1993) str. 845-855.
68
Najuobiajeniji pristup koji se koristi u empirijskim prouavanjima civilnog drutva fokusiran je na same organizacije i udruenja. Mnoge studije izlau podrobne podatke o rasporeenosti razliitih tipova organizacija unutar civilnog drutva odreene zemlje i nabrajaju brojeve i procente dobrovoljnih organizacija koje pripadaju razliitim kategorijama.111 dva osnovna problema sa ovim tipom izvetaja su, prvo, to je kategorizacija organizacija po vrstama retko standardizovana i znaajno se razlikuje od jedne studije do druge, pa to iskljuuje mogunost sadrajnog poreenja vie zemalja; i drugo, to su podaci esto sakupljeni nasumice, na osnovu nejasnih i nesistematinih metoda uzorkovanja, pa to dovodi u sumnju njihovu reprezentativnost. Najzanimljivija i najproduktivnija uporedna istraivanja dobrovoljnih organizacija obavljena su u Nemakoj gde je nekoliko grupa naunika poredilo razne aspekte civilnog drutva u istonom i zapadnom delu zemlje. Bez obzira na to to su koristili drugaije empirijske metode, usredsreivali se na druge tipove i grupe i dolazili do razliitih tumaenja i zakljuaka, ovi istraivai istiu zajedniki empirijski rezultat da je civilno drutvo slabije, ponekad ak znatno slabije, na Istoku nego na Zapadu.112 Ovaj nalaz, koji je veoma znaajan za razumevanje razlika izmeu Istone i Zapadne Nemake, predstavlja samo polaznu osnovu za razumevanje uticaja komunistikog iskustva u njegovom irem komparativnom kontekstu postkomunistikih zemalja Evrope. Pored toga to se usredsreuju na distribuciju dobrovoljnih organizacija u datoj zemlji, neki analitiari iznose podatke o organizacijama civilnog drutva tako to pokazuju promene u broju registrovanih grupa tokom vremena. To omoguava analizu trendova, a to je bitna tema u najveem broju rasprava o civilnom drutvu koje nastoje da izmere ili predvide pro111 Na primer, o rusiji vidi F. M. Borodkin, Tretii Sektor v Gosudarstve Blagodenstviya, Mir rossii, br.2 (1997), str. 67-116. Vidi takoe studije o austriji, Bugarskoj, kanadi, ekoj republici, danskoj, Egiptu, Francuskoj, Gvajani, Haitiju, Maarskoj, Letoniji, Meksiku, Novom Zelandu, rusiji, Slovakoj, paniji, vajcarskoj, ukrajini i Jemenu u Civicus, The New Civic Atlas. Podaci u ovoj publikaciji prikupljeni su na tako drastino razliite naine da je svako poreenje zemalja besmisleno. 112 Vidi, na primer, Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany; Jacoby, Imitation and Politics; Wessels, Burger und Organisationen in Ost-und Westdeutschland: vere int und doch verschieden? Probleme der Einheit; rucht, Blattert, i rink, Soziale Bewegungen auf dem Weg zur Institutionalisierung; Priller, Veranderungen in der politischen und sozialen Beteiligung in Ostdeutschland; anheier et al., Der Dritte Sektor in Deutschland; Baur, koch, i Telschow, Sportvereine im Ubergang. Vidi takoe poglavlje o Nemakoj, Helmut k. anheier, u Civicus, The New Civic Atlas.
69
mene u nivou civilnog drutva tokom vremena. u postkomunistikim zemljama ovi trendovi esto pokazuju veliko poveanje broja organizacija. Na primer, navodei izvetaj Odeljenja za drutvenu statistiku Centralnog statistikog biroa Maarske, Ferenc Mislivec i dodi Jensen piu: Podaci pokazuju neverovatan rast broja civilnih neprofitnih organizacija u proteklih pet godina i navode da je broj takvih grupa u periodu od 1989. do 1992. godine vie nego utrostruen.113 Slino tome, Gego Ekjert i Jan kubik piu o ogromnom poveanju broja organizacija u Poljskoj u periodu 1989-1996. godine.114 Lev Jakobson, Boris rudnik i Sergej ipkin pokazuju da se broj organizacija u rusiji skoro udvostruio od 1995. do 1997. godine, a podaci za 1995. godinu sigurno su mnogo obimniji nego to su bili poetkom devedesetih godina dvadesetog veka.115 Iako je razmatranje trendova broja registrovanih organizacija sigurno korisnije od obine tipologije razliitih vrsta organizacija, ono je, svejedno, vezano za nekoliko problema. Prvo, i u ovom sluaju bi podatke trebalo posmatrati sa odreenom skepsom, imajui u vidu nedosledne metode raunanja broja organizacija u razliitim zemljama, naroito kada se baziraju na poduzorku organizacija. Zbog ovih nedoslednosti komparativne analize su i tee i nesigurnije, dok njihovi nalazi imaju samo ogranienu korist za istraivae koji nastoje da utvrde komparativnu polaznu liniju civilnog drutva u raznim zemljama i regionima. tavie, Patnam ispravno ukazuje na injenicu da najvei broj studija koje uzimaju u obzir broj organizacija jednostavno unosi u tabele broj onih koje su stvorene u datoj godini. razmatrajui samo stopu raanja organizacija naunici previaju stopu njihove smrtnosti, odnosno sasvim realnu mogunost da su mnoge od njih ve nestale.116
113 Ferenc Miszlivetz i Jody Jensen, an Emerging Paradox: Civil Society from above? u dietrich rueschemeyer, Marilyn rueschemeyer, i Bjorn Wittrock, ur., Participation and Democracy East and West: Comparisons and Interpretations (armonk, NY: M. E. Sharpe, 1998), str. 84. 114 Ekiert i kubik, Rebellious Civil Society. 115 Lev Jakobson, Boris rudnik, and Sergei Shishkin, russia, u Civicus, The New Civic Atlas. 116 Patnam pie: Na osnovu stope raanja novih organizacija ne moe se zakljuiti ba nita ako istovremeno ne razmatramo i stopu smrtnosti starih organizacija. Otkrie da je recimo polovina svih ekolokih organizacija koje sada postoje osnovana u proloj deceniji ne govori apsolutno nita o organizacionim trendovima, ako nam istovremeno nije poznato koliko je slinih grupa nestalo u tom istom periodu. Ovo pitanje je posebno problematino ako se lista organizacija redovno ne isti od onih koje su prestale da postoje. Putnam, Bowling Alone, str. 416.
70
Pored metodolokih tekoa u izgradnji projekta koji bi koristio zajednike metode brojanja, razvrstavanja i praenja dobrovoljnih organizacija u razliitim zemljama, postoje i teorijski i sutinski razlozi zbog kojih je ovaj pristup neodgovarajui. kao to je reeno, razlog zbog kojeg teoretiari i naunici smatraju civilno drutvo znaajnom karakteristikom demokratije, nije toliko u kvantitetu i formi samih grupa koliko u znaenju i sadraju koje im daje uee obinih graana.117 tavie, naroito u postkomunistikom kontekstu gde je odnedavno osnovano mnogo organizacija uglavnom uz finansijsku pomo Zapada one imaju snaan podsticaj da preteruju kada govore o svojoj veliini, aktivnostima i znaaju. Mislivec i Jensen ukazuju na paradoksalnu pojavu statistiki jakog civilnog drutva koje je, ipak, u najveoj meri organizovano odozgo sa vrlo ogranienim ueem obinih graana. Oni vrlo otroumno ukazuju na pogrean pravac i zablude analiza civilnog drutva koje se fokusiraju na broj organizacija:
Ti statistiki podaci pokazuju formalan rast institucija civilnog sektora u periodu tranzicije. Povean broj organizacija u civilnom sektoru, meutim, ne govori nuno o stvarnoj participaciji u civilnom drutvu, o srazmernom ili podjednako brzom rastu njegovog uticaja na donoenje politikih odluka. Tu skepticizam nije potreban samo zato to 49 posto udruenja deluje u oblasti sporta i slobodnih aktivnosti. Vei problem predstavlja pseudoegzistencija velikog broja registrovanih NVO.118
drugim reima, iako na papiru (pa ak i na internetu) postoji veliki broj organizacija, pseudoegzistencija velikog broja njih ne govori neophodno o odgovarajuem nivou ili poveanju uea obinih graana.119
117 ak i institucionalisti priznaju ovu znaajnu injenicu. T. Skokpol, na primer, pie: Poto su brojnost i neposredni sastanci bili znaajni u svim klasinim amerikim dobrovoljnim udruenjima, njihove voe, ili oni koji su eleli da funkcije u tim grupama iskoriste da bi simbolizovali ili potvrdili svoj iri socijetalni liderski poloaj, morali su da vode rauna o tome da mobiliu i nadahnu veliki broj svojih lanova. lanstvo je bilo znaajno. Lideri su morali da mobiliu druge i ostvaruju interakciju sa drugima, ili nisu bili uspeni. Skocpol, How americans Became Civic, str. 67-68. 118 Miszlivetz i Jensen, an Emerging Paradox, str. 84-85 (naglasak je moj). Vidi takoe Ferenc Miszlivetz, Illusions and Realities: The Metamorphosis of Civil Society in a New European Space (Szombathely: Savaria university Press, 1999). 119 Ovo unekoliko uznemirujue zapaanje koje se sigurno ne odnosi samo na postkomunistiki region, iako je oigledno tu najizraenije potvrdili su brojni nezvanini intervjui i sa aktivistima organizacija i sa lokalnim istraivaima koji su ih prouavali i/ili pomagali. u prilog tome govori opis uea graana ruskog grada Jaroslavlja koji daje defri Han: Podaci pokazuju da je stopa individualne politike participacije u Jaroslavlju i dalje prilino niska, bez obzira na mehanizme za unapreenje te participacije. Politika participacija kroz grupe takoe ne deluje naroito efikasno. Najvei broj njih je po svemu sudei slabo organizovan,
71
ukratko, kljuni element ovog pristupa merenju civilnog drutva bez obzira na to da li se radi o tabuliranju proporcionalnog udela raznih vrsta organizacija ili praenju promena u broju organizacija tokom vremena predstavlja naglasak na broju organizacija, a ne na lanstvu i participaciji obinih graana. Ovakvi istraivaki poduhvati su legitimni i mogu biti korisni u osvetljavanju karakteristika ili trendova u odreenoj zemlji, ali poto se podaci u svakom projektu drugaije sakupljaju i poto se moe posumnjati u stvarno postojanje mnogih od ovih organizacija, ovakve studije daju nepotpunu osnovu za sistematsko poreenje razliitih zemalja i regiona. Bez obzira na to to se civilno drutvo u razliitim zemljama ne moe savreno izmeriti, verujem da reprezentativna anketna istraivanja obezbeuju valjaniju i pouzdaniju polaznu taku. Merenjem procenta ispitanika koji su lanovi dobrovoljnih organizacija u odreenoj zemlji, ankete ne samo da daju pribliniju ocenu razvoja civilnog drutva u toj zemlji od one koja se oslanja na turu listu ukupnog broja ili vrsta registrovanih organizacija, nego i olakavaju opsena poreenja izmeu drutvenih slojeva u zemlji koja se prouava i izmeu razliitih zemalja. Eksplozija anketnih istraivanja u postkomunistikoj Evropi donela je, od pada komunizma do sada, unekoliko meovite rezultate. Prve studije koje su objavljene u prvoj polovini devedesetih godina dvadesetog veka bile su zasnovane na anketama sprovedenim u burnom periodu 1990-1992. godine i nastojale su da ocene da li je postkomunistika, pre svega ruska, politika kultura demokratska.120 koristei pitanja o stavovima i vrednostima koja se standardno primenjuju u amerikim i zapadnoevropskim
sa ogranienom listom lanova, ako ne i potpuno fiktivan. Vidi Jeffrey Hahn, The development of Local Legislatures in russia: The Case of Yaroslavl, u Jeffrey Hahn, ur., Democratization in Russia: The Development of Legislative Institutions (armonk, NY: M. E. Sharpe, 1996), str. 188. Za kritiku strategija zapadnih donatora koje autorka smatra naivnim i podlonim zloupotrebi i manipulaciji, vidi Janine r. Wedel, Collision and Collusion: The Strange Case of Western Aid to Eastern Europe 1989-1998 (New York: St. Martins Press, 1998). 120 Vidi, na primer, Jeffrey Hahn, Continuity and Change in russian Political Culture, British Journal of Political Science, sv. 21, br. 4 (1991), str. 393-422.; James L. Gibson i raymond M. duch, Emerging democratic Values in Soviet Political Culture, u arthur H. Miller, William M. reisinger, i Vicki L. Hesli, ur., Public Opinion and Regime Change: The New Politics of Post-Soviet Societies (Boulder: Westview Press, 1993); andrei Yu Melville, an Emerging Civic Culture? Ideology, Public attitudes, and Political Culture in the Early 19905, u Miller, reisinger, i Hesli, Public Opinion and Regime Change; William M. reisinger, arthur H. Miller, Vicki L. Hesli, i kristen Hill Maher, Political Values in russia, ukraine and Lithuania: Sources and Implications for democracy, British Journal of Political Science, sv. 24, br. 2. (1994), str. 183-224.
72
anketama, naunici su pokuali da komunistike zemlje postave u iri komparativni kontekst. Tu dobru nameru je, meutim, kvarila injenica da su mnoga pitanja bila ili nerazumljiva ili besmislena velikom broju graana postkomunistikih zemalja naroito u periodu neposredno pre i posle uruavanja komunizma u Sovjetskom Savezu zbog ega su dobijeni rezultati esto bili nedosledni, a ponekad i zbunjujui.121 Tehniku anketnog istraivanja su na postkomunistiku Evropu najbolje primenili riard rouz i njegove kolege, koji su sproveli pravilne, opsene i pronicljive ankete u najveem broju zemalja postkomunistike Evrope. umesto da upotrebe standardnu bateriju pitanja iz zapadnog konteksta, rouz i njegovi saradnici izradili su Barometar novih demokratija (NdB), veliki upitnik koji, izmeu ostalog, meri i koncepte kao to su podrka komunistikim i postojeim reimima, optimizam u pogledu budunosti, vei broj ekonomskih elemenata i drutveni kapital. tavie, njihova publikacija posveuje veliku panju istorijskom kontekstu komunistikog iskustva, revolucionarnim preokretima 1989-1991. godine i, naroito, procesu postkomunistike transformacije.122 u stvari, mnoge druge ankete poele su da ugrauju pitanja iz ovog barometra kao modele koje treba imitirati. Iako NdB obezbeuje iroku komparativnu osnovu za veliki deo postkomunistike Evrope, njegovi nalazi imaju unekoliko ogranienu primenu na ovaj projekat. Prvo, Istona Nemaka i rusija dve zemlje ije je prouavanje u sreditu ove knjige izuzete su iz ove velike baze podataka, iako iz razliitih razloga. rouz i Herpfer smatraju da je Istona Nemaka, poto je dobila gotovu dravu, privilegovana na jedinstven nain, zbog ega je treba posmatrati odvojeno od ostalih postkomunistikih zemalja.123 Sa druge strane, rusija je, kao izuzetno znaajna, dobila svoj barometar Barometar nove rusije (NrB) u kojem su delimino ponovljena pitanja iz NdB-a, ali se ona ipak retko ukljuuje u komparativne analize.124
121 Na primer, defri Han je doao do iznenaujueg zakljuka o tome da u celini gledano, slika ruske politike kulture koju nam daje ova studija nije upadljivo razliita od onoga to nalazimo u zapadnim industrijskim demokratijama. Hahn, Continuity and Change in russian Political Culture, str. 420. 122 Vidi impresivnu sintezu izloenu u rose, Mishler, i Haerpfer, Democracy and Its Alternatives. 123 Vidi richard rose i Christian Haerpfer, The Impact of a ready-Made State: East Germans in Comparative Perspective, German Politics, sv. 6, br. 1 (1997), str. 100121. 124 Democracy and Its Alternatives, znaajna publikacija koja se zasniva na Barometru novih demokratija, u potpunosti iskljuuje rusiju iz analize. Opravdavajui ovaj ogromni propust, autori piu: rusija je izuzeta zbog svoje jedinstvene uloge tvorca komunistikog sistema; situacija u njoj zasluuje posebnu knjigu (str. 21). Po mom miljenju, znaaj rusije predstavlja
73
Osim toga, poto se NdB odnosi samo na postkomunistike zemlje, on ne doputa nikakva poreenja sa zemljama izvan regiona. Meutim, jo znaajnija od izbora posmatranih sluajeva za ovu studiju jeste injenica da ni NdB ni NrB ne sadre pitanja o lanstvu u organizacijama civilnog drutva. To je zaista teta jer ispitanici odgovaraju na pitanja o poverenju u razne institucije civilnog drutva, a rezultati koji su tako dobijeni vrlo su dramatini i govore o velikom nepoverenju i skepticizmu.125 Na sreu, postoji i veliki istraivaki projekat Svetski pregled vrednosti (WVS) koji sadri pitanja o lanstvu u dobrovoljnim organizacijama. Iako se ovaj pregled esto kritikuje iz istih razloga koje sam prethodno pomenuo u vezi sa radovima o ruskoj politikoj kulturi odnosno, on uglavnom sadri pitanja o stavovima i vrednostima koji esto nemaju smisla za nezapadno stanovnitvo on sadri i bateriju osnovnih bihevioralnih pitanja o tome da li je ispitanik lan neke od pet vrsta organizacija, i ako jeste, da li je u njoj aktivan ili nije. S obzirom na to da je ovo pitanje postavljeno u vie od 50 zemalja u periodu 1995-1997. godina, dobijeni rezultati predstavljaju veoma vredan, i jo uvek neiskorien, izvor za poreenje stepena uea u raznim zemljama i regionima. Pitanje o lanstvu u dobrovoljnim organizacijama u upitniku Svetskog pregleda vrednosti odnosi se na devet razliitih vrsta grupa. To su: (1) crkve i verske organizacije, (2) sportski i rekreativni klubovi, (3) obrazovne, kulturne ili umetnike organizacije, (4) sindikati, (5) politike stranke ili pokreti, (6) ekoloke organizacije, (7) profesionalna udruenja, (8) dobrotvorne organizacije i (9) druge dobrovoljne organizacije. Iako ova lista sigurno nije do kraja iscrpena (moglo bi se s pravom rei da bi u nju trebalo ukljuiti i druge vrste organizacija, kao to su na primer one posveene pitanjima od interesa za ene, studente i veterane, kao i grupe za prava ivotinja), ona obuhvata veliki niz organizacija, i tradicionalnih i savremenih, koje ine sr civilnog drutva i doputaju nam da ispitamo komparativne nivoe lanstva u raznim zemljama. tavie, poslednja kategorija druge organizacije trebalo bi da, iako na manje izriit i neposredan nain, obuhvati i preostale vrste organizacija koje nisu obuhvaene listom iz pitanja.
jo jedan razlog vie da se ona obuhvati uporednim pregledom, a ne da se podrazumeva kako ona ima sopstveni tok i logiku, potpuno drugaije od onih u susednim zemljama koje su imale slino komunistiko iskustvo. 125 Vidi Mishler i rose, Trust, distrust and Skepticism, str. 418-451.
74
ukratko, imajui u vidu znaajna ogranienja za valjana i pouzdana komparativna istraivanja na nivou organizacija, usredsreivanje na civilno drutvo u smislu participacije mereno reprezentativnim anketama koje ponavljaju ista pitanja u veem broju razliitih zemalja predstavlja najbolju optu mogunost za komparativno istraivanje ove znaajne karakteristike demokratije i demokratizacije.
ZakLJuak
Iako anketno istraivanje predstavlja najbolji nain za poreenje civilnog drutva vie zemalja, tako dobijena komparativna osnovna linija predstavlja samo polaznu taku za sloeniju i specifiniju analizu kojom se objanjavaju drugaiji, nepravilni ili iznenaujui rezultati. Bez obzira na to da li e se primeniti poreenja odgovora ispitanika na individualnom nivou u anketi zatvorenog tipa ime se razliite grupe ili podgrupe ljudi unutar drutava posmatraju jedna nasuprot drugoj ili kvalitativne studije koje istraivau omoguavaju da dublje ispita misaone procese i bihevioralne obrasce koji se mogu uoiti uz pomo anketnih pitanja, znaajno je da se analiziraju, ispitaju i protumae osnovni empirijski nalazi. Meutim, ako se zaista ne doe do te osnovne linije mala je mogunost da istraivanja o civilnom drutvu imaju veu vrednost za naunike koji nastoje da razumeju kako se zajednike kategorije drugaije aktuelizuju u razliitim zemljama i kontekstima. Zadatak narednog poglavlja jeste da obezbedi tu bitnu osnovnu liniju, oslanjajui se na rezultate Svetskog pregleda vrednosti iz 1995-1997. godine. Nalazi su veoma upeatljivi i pokazuju konzistentno nizak nivo lanstva u organizacijama graana postkomunistikih zemalja, i postavljaju osnovu za dublju statistiku i interpretativnu analizu koju u izloiti u narednim poglavljima.
4 Postkomunistiko civilno drutvo u uporednoj perspektivi: empirijsko polazite
uVOd
Poto sam definisao i opisao koncept civilnog drutva i obrazloio potrebu da ga komparativno merimo, sada u izloiti analizu novijih empirijskih podataka koji se odnose na niz zemalja iz celog sveta. Iako je civilno drutvo samo jedan od brojnih znaajnih izazova sa kojima se suoavaju postkomunistika drutva zbog ega je neophodan oprez u iroj primeni ovih rezultata i nalaza na druga pitanja ono nam daje polaznu osnovu za merenje i poreenje vrsta demokratije koje postoje u raznim drutvima. I ovde u, kao i u prethodnom poglavlju, naglasiti da ivo civilno drutvo, iako samo po sebi nije garancija odranja demokratije, angaovanja i participacije graana, ipak predstavlja bitan element kvaliteta demokratije. Osnovni cilj ovog poglavlja jeste da predstavi ovu empirijsku osnovu odnosno doslednu i uporedivu meru lanstva u dobrovoljnim organizacijama u irokom rasponu zemalja i regiona i da analizira mogue uzroke razliitog nivoa lanstva u organizacijama graana ovih zemalja. Sve u svemu, nalazi izloeni u ovom poglavlju konzistentno i sistematino ukazuju na nizak nivo lanstva u svim zemljama postkomunistike Evrope u poreenju sa mnogim drugim zemljama izvan ovog regiona. da bih objasnio ovako izuzetan zakljuak nakon ovog poglavlja, u kojem u okarakterisati i analizirati specifine slabosti postkomunistikog civilnog drutva, naredna dva poglavlja posvetiu analizi na individualnom nivou koristei pritom i reprezentativnu anketu i dubinske intervjue.
76
kaTEGOrIJa TIPa PrETHOdNOG rEIMa
Populaciju predstavljenu u Svetskom pregledu vrednosti (WVS) za period 1995-1997. sainjavaju reprezentativni uzorci iz preko 50 zemalja. Neke od njih sam izostavio u analizi koju izlaem u ovoj knjizi, iz dva osnovna razloga. Prvo, podaci o mnogim zemljama ili ne sadre ili u potpunosti ne navode vrednosti koje se odnose na uee u organizacijama. Zbog toga su iz analize iskljuene Jermenija, kolumbija, dominikanska republika, Gana, Velika Britanija, Moldavija, Poljska i Tajvan. drugo, poto se usredsreujem na civilno drutvo u kontekstu demokratije i demokratizacije, obuhvatio sam samo one zemlje koje prelaze minimalan prag proceduralne demokratije, koji oznaava rezultat od 3,5 ili vie na rang-listi Fridom Hausa i 1995-6. i 1966-7. godine, a to su godine koje pokriva i WVS.126 Ovu je razliku neophodno napraviti jer je u nedemokratskim drutvima lanstvo u organizacijama retko zakonom dozvoljeno, nezavisno ili dobrovoljno. ukljuivanje takvih nedemokratskih zemalja u analizu deformisalo bi samu sr koncepta civilnog drutva. Po osnovu tog kriterijuma iz analize su izostavljene sledee zemlje obuhvaene Svetskim pregledom vrednosti: azerbejdan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, kina, Hrvatska, Gruzija, Indija, Meksiko, Nigerija, Pakistan, Peru, Turska i Jugoslavija. injenica da je iz analize izostavljena Poljska je znaajna i za aljenje jer se na Poljsku, zbog nekolektivizovane poljoprivrede, uticaja katolike crkve i, naravno, masovne mobilizacije pokreta Solidarnost, gledalo kao na izuzetak u postkomunistikoj Evropi, i zemlju sa aktivnijim civilnim drutvom.127 Meutim, valja istai da je uporedna studija nekoliko postkomunistikih zemalja, koju su sproveli Samjuel Barns i njegove kolege, utvrdila da Poljska u stvari belei znatno nii nivo lanstva u organizacijama (ak i verskim) od bilo koje druge postkomunistike zemlje obuhvaene studijom, a sam Barns koristi izraz poljski ekscepcionalizam kada govori o neobino slabom civilnom drutvu u Poljskoj.128 Osim toga, odgovori na pitanja WVS 1995-97. godine o ueu u dobrovoljnim organizacijama u Poljskoj u dve kategorije politike stranke i sindikati potvruju Barnsove nalaze koji govore o izuzetno niskom nivou lanstva
126 Vidi, Freedom House, annual Survey of Freedom House Country Scores 1972-73. do 199899. na internet adresi: <http://www.freedomhouse.org/ratings/ratings.pdf>. 127 Vidi, na primer, Ekiert and kubik, Rebellious Civil Society. 128 Vidi Samuel H. Barnes, The Mobilization of Political Identity in New democracies, u Samuel H. Barnes i Jnos Simon, ur., The Postcommunist Citizen (Budapest: Erasmus Foundation, 1998), str. 127.
Postkomunistiko civilno drutvo u uporednoj perspektivi
77
u organizacijama. Naalost, s obzirom na to da ne postoje podaci o preostalih sedam vrsta organizacija, ova knjiga nee moi da ponudi nikakav odreeni odgovor o Poljskoj, iako preliminarni podaci pokazuju da bi se ona verovatno uklopila sa drugim postkomunistikim zemljama u veoj meri nego to se to inae misli. Sve u svemu, jezgro ove uporedne polazne osnove ine sledee zemlje, podeljene u tri posebne grupe: (1) australija, Finska, Japan, Norveka, vedska, vajcarska, Sjedinjene drave i Zapadna Nemaka, koje klasifikujem kao starije demokratije; (2) argentina, Banglade, Brazil, ile, Filipini, Juna afrika, Juna koreja, panija, urugvaj i Venecuela, koje nazivam postautoritarnim zemljama; i (3) Bugarska, eka republika, Istona Nemaka, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija, Makedonija, rumunija, rusija, Slovaka, Slovenija i ukrajina, koje ine kategoriju postkomunistikih zemalja. Pre nego to se posvetim stvarnim podacima, vano je da objasnim i opravdam navedeno grupisanje zemalja u tri kategorije po tipu prethodnog reima. Pomenute zemlje sam razdvojio u ove tri grupe i iz teorijskih i iz empirijskih razloga, a ova podela je, takoe, izuzetno znaajna za uporednu statistiku analizu na kraju ovog poglavlja. uopteno govorei, podelu na ove kategorije zasnovanu na tipu prethodnog reima u velikoj meri podrava literatura o demokratiji i demokratizaciji, u kojoj se starije demokratije one koje su u potpunosti konsolidovane odmah posle drugog svetskog rata sagledavaju kao zemlje koje su dostigle onaj stepen demokratske stabilnosti po kojem se izdvajaju od svih drugih.129 I dok je specifinost starijih demokratija prilino oigledna, razlika izmeu kategorija postautoritarnih i postkomunistikih zemalja zahteva dodatno objanjenje. Ja se uglavnom drim pionirskog dela Huana Linca, iako uz nekoliko modifikacija za potrebe ovog projekta.130 kategorija postautoritarnih zemalja najveim delom obuhvata zemlje koje su zapoele demokratizaciju tokom ili u drugoj polovini sedamdesetih godi129 Obratite panju na injenicu da su u ovu kategoriju ukljueni i Zapadna Nemaka i Japan, jer su obe zemlje pre drugog svetskog rata imale demokratsku tradiciju i institucije koje su brzo ponovo uspostavljene u posleratnom periodu, i od tada su i stabilne i uspene (mada u Zapadnoj Nemakoj vie nego u Japanu). 130 Vidi Juan J. Linz, Totalitarian and Authoritarian Regimes (Boulder: Lynne rienner, 2000), delo koje je prvobitno objavljeno pod nazivom Totalitarian and authoritarian regimes u Fred I. Greenstein i Nelson W. Polsby, ur., Handbook of Political Science (reading, Ma: addison-Wesley, 1975), str. 175-411. rezime glavnog argumenta vidi u Linz i Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation, str. 38-54.
78
na prolog veka i u kojima se demokratija uglavnom uvrstila, ali ne bez borbe i povremenih zastoja. Linc reime autoritarnog tipa definie kao politike sisteme sa ogranienim politikim pluralizmom, bez elementa odgovornosti, bez razraene vodee ideologije, ali sa posebnim mentalitetima, bez ekstenzivne i [sic] intenzivne politike mobilizacije, izuzev u nekim takama njihovog razvoja u kojima voa, ili povremeno mala grupa ljudi, vri vlast u loe definisanim, iako u stvari potpuno predvidljivim granicama.131 Nain na koji ja govorim o autoritarnom tipu reima ili, kada se radi o dananjem vremenu, o post-autoritarnim zemljama kao tipu prethodnog reima saglasan je sa Lincovom definicijom, kao i sa studijama sluaja nekoliko zemalja izloenih u knjizi koju je napisao sa alfredom Stepanom i u kojoj je po jedno poglavlje posveeno paniji, Portugaliji, urugvaju, Brazilu, argentini i ileu.132 u ovu grupu sam ukljuio i Banglade, Filipine, Junu koreju i Junu afriku, zemlje koje sasvim sigurno spadaju u kategoriju postautoritarnih iako u geografskom smislu ne pripadaju podruju koje pokriva studija Linca i Stepana.133 Pored demokratije i autoritarizma, Linc definie i koristi jo dva tipa reima koja su relevantna za ovu studiju: totalitarizam i posttotalitarizam.134 Totalitaran reim je reim koji je eliminisao skoro svaki prethodni politiki, ekonomski i drutveni pluralizam, i ima jedinstvenu, jasno
131 Juan J. Linz, an authoritarian regime: The Case of Spain, u Erik allardt i Stein rokkan, ur., Mass Politics: Studies in Political Sociologz (New York: Free Press, 1970), str. 255 (navedeno u Linz i Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation, str. 38). 132 Portugalija i Grka, naalost, nisu obuhvaene najnovijim Svetskim pregledom vrednosti, tako da panija ostaje jedini predstavnik postautoritarnih zemalja Jugoistone Evrope. 133 Neko e moda primetiti da je demokratska tranzicija June afrike bila drugaija od onih u drugim postautoritarnim zemljama, kako zbog krajnje politizovane prirode otpora aparthejdu tako i zbog toga to je autoritarna vladavina u stvari ukljuivala i demokratski reim za belo stanovnitvo, pa su ove nasleene demokratske institucije olakale ukljuivanje crnake veine posle sloma sistema aparthejda. ali s obzirom na to da je 80% stanovnitva ivelo pod autoritarnim reimom, lieno osnovnih politikih prava i graanskih sloboda, ipak ima smisla da se Juna afrika ukljui u kategoriju reima ovog tipa. tavie, nesumnjivo ivo civilno drutvo u Junoj africi danas predstavlja otar kontrast niskom nivou uea u organizacijama graana postkomunistike Evrope; vredi podsetiti da su mnogi analitiari oekivali, i nadali se, da e postkomunistiko civilno drutvo biti jako, aktivno i puno ivota, i u velikoj meri slino onome koje zaista postoji u Junoj africi. 134 Linc takoe govori o kategoriji sultanizam, koja se odnosi na izuzetno represivnu i samovoljnu vladavinu jednog voe i njegove porodice, s malo trpeljivosti prema drutvenom pluralizmu. Ovu kategoriju sam izostavio iz moje rasprave, jer samo rumunija u kojoj je takoe postojao komunistiki reim i koja je stoga ukljuena u kategoriju komunistikih zemalja odgovara definiciji sultanizma, a nijedan drugi primer sultanistikih reima (Haiti, dominikanska republika, Centralnoafrika republika, Iran, Severna koreja) ne ulazi u opseg ove studije.
79
formulisanu vodeu utopijsku ideologiju, intenzivnu i ekstenzivnu mobilizaciju i, esto, harizmatino vostvo koje vlada u neodreenim granicama i podrazumeva veliku nepredvidljivost i ranjivost kako elita tako i onih koji im ne pripadaju.135 I dok bi kontrast izmeu autoritarnih i totalitarnih reima trebalo da bude jasan, kategorija posttotalitarnih reima trebalo bi da obuhvati sve one zemlje koje se nalaze izmeu njih. Posttotalitarni reimi, koji nastaju unutar totalitarnih reima posle odreenog vremena otopljavanja ili slabljenja kontrole, i koji se kreu u rasponu od ranih do zamrznutih i zrelih posttotalitarizama, toleriu vie oblika pluralizma nego to je to doputao prethodni totalitarni reim. Linc takoe tvrdi da se ak i posttotalitarni reimi znaajno razlikuju od autoritarnih reima u nekoliko pogleda, od kojih je najznaajnije to to jo uvek doputaju manje pluralizma u drutvu. Lincova tipologija je korisna kada se pravi razlika izmeu nedemokratskih tipova reima i njihovog naslea u periodu demokratizacije. Tabela 4.1. prikazuje osnovne razlike izmeu tipova reima, pri emu autoritarni reimi u svih pet arena obino imaju vie skorove od druga dva tipa reima. to se tie civilnog drutva, skorovi za autoritarne zemlje kreu se od srednjih do visokih, dok su za totalitarne i posttotalitarne reime niski, odnosno, niski do srednji. u ovom poglavlju u analizu ukljuujem kljune pretpostavke i definicije iz Lincove tipologije, ali ih organizujem na neto drugaiji nain. Totalitarne i posttotalitarne ideal-tipove stavljam u istu kategoriju koju, radi jednostavnosti i jasnoe teksta, nazivam komunistika. Smatram da je ovo spajanje opravdano, naroito onda kada se pravi razlika izmeu komunistikih i autoritarnih reima. u stvari, i Linc i Stepan piu: Empirijski, naravno, veina sistema sovjetskog tipa osamdesetih godina prolog veka nije bila totalitarna. Meutim, reime sovjetskog tipa, sa izuzetkom Poljske, ne bi bilo mogue shvatiti u svim njihovim specifinostima, ako bismo ih klasifikovali kao autoritarne.136 Osim toga, izuzev ekstremnog totalitarizma nacistike Nemake, sve ostale primere totalitarnih i posttotalitarnih reima nalazimo u komunistikom bloku. dovodei u vezu moju modifikovanu kategorizaciju i unekoliko impresionistike rezultate iz tabele 4.1, u preostalom delu ovog poglavlja nastojim da pruim konkretniju empirijsku potvrdu razlika u nivoima razvije135 Linz i Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation, str. 40. 136 Linz i Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation, str. 41.
80
Tabela 4.1. Uticaj tipa prethodnog nedemokratskog reima na zadatke demokratske konsolidacije Karakteristike arene autonomija politikog drutva konstitucionalizam i vladavina prava Profesionalne norme i autonomija dravne birokratije Ekonomsko drutvo i stepen autonomije trita i pluralnosti oblika vlasnitva Autoritarni reimi nizak-srednji nizak-visok nizak-visok Totalitarni reimi nizak nizak nizak nizak Posttotalitarni reimi nizak-srednji nizak srednji nizak-srednji
autonomija civilnog drutva srednji-visok
srednji-nizak
nizak nizak (komunistiko) nizak-srednji ili srednji (faistiko)
Napomena: karakter arena u prethodnom nedemokratskom reimu tokom perioda koji je priblino prethodio poetku tranzicije ima ogroman znaaj za zadatke sa kojima se suoavaju demokratske voe. to je arena manje razvijena, to e demokratski lideri morati da obave sloenije zadatke da bi se novi reim uvrstio kao demokratski. Izvor: Linc i Stepan, 1996, Tabela 4.1, str. 56 (tabela i napomena su doslovno reprodukovane, osim to je, iz razloga koji su prethodno objanjeni, izostavljena dodatna kategorija sultanizam).
nosti civilnog drutva u postkomunistikim i postautoritarnim reimima. rezultati koje navodim zaista daju snanu podrku Lincovim konceptualnim razlikama, pokazujui da je tip prethodnog reima i dalje kljuna kategorija za razumevanje sadanjeg stepena razvoja civilnog drutva.
rEZuLTaTI SVETSkOG PrEGLEda VrEdNOSTI: EMPIrIJSkO POLaZITE
u ovom odeljku izlaem empirijske nalaze iz upitnika Svetskog pregleda vrednosti. Cilj mi je da moju zavisnu varijablu lanstvo u devet vrsta dobrovoljnih organizacija navedenih u prethodnom poglavlju opiem to je mogue preciznije i potpunije i da pokaem obrasce i varijacije u raznim zemljama i regionima. Sve u svemu, rezultati daju vrste i jasne dokaze da je lanstvo u dobrovoljnim organizacijama znaajno nie u postkomunistikim zemljama nego u starijim demokratijama ili postautoritarnim dravama.
3,00
2,50
2,39
2,00 1,82
1,50 0,91
1,00
0,50
0,00 postautoritarni prosek postkomunistiki prosek
starije demokratije prosek
81
dIJaGraM 4.1. Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi, proseno po tipu prethodnog reima. Izvor : Svetski pregled vrednosti 1995-1997.
82
Pre nego to se pozabavim svakom od devet navedenih kategorija organizacija, na dijagramu 4.1. prikazao sam u velikoj meri zbirni i irok pogled na proseno lanstvo u organizacijama uopte, uz poreenje tri kategorije po tipu prethodnih reima.137 Iako bi se moglo oekivati da e rezultati za postautoritarne i postkomunistike zemlje biti relativno slini, imajui u vidu njihove prethodno nedemokratske reime, vidimo da je srednja vrednost za postautoritarne zemlje na obe skale blia prosenoj vrednosti starijih demokratija nego postkomunistikih zemalja. Ovi nalazi prikazani su neto detaljnije na dijagramu 4.2, sa srednjim vrednostima prema tipu prethodnog reima za svih devet kategorija organizacija. rezultati jasno pokazuju da je prosek za postkomunistike zemlje, kada se radi o svim vrstama organizacija izuzev sindikata, znatno nii od proseka za druge dve grupe, i da je razlika izmeu starijih demokratija i postautoritarnih zemalja relativno mala u poreenju sa velikim jazom koji postautoritarne zemlje razdvaja od postkomunistikih. dok dijagram 4.2. daje samo prosene vrednosti po tipu prethodnog reima za devet specifinih vrsta organizacija, tabela 4.2. sadri ukupne podatke za sve zemlje, uz srednju vrednost grupe u zagradi, to predstavlja optu referentnu taku za poreenje i unutar i izmeu grupa. Paljiviji pregled skorova na tabeli 4.2. ukazuje na isti opti nalaz za osam vrsta organizacija: starije demokratije obino imaju najvie skorove, neto vee od postautoritarnih zemalja, dok su postkomunistike zemlje grupisane na samom dnu. Mali broj postkomunistikih zemalja ima rezultat koji je vei od proseka za postautoritarne zemlje za bilo koju od devet vrsta organizacija, to je iznenaujue s obzirom na raznolikost pobrojanih organizacija. Jedini veliki izuzetak od ovog obrasca su, naravno, sindikati. umesto da se nau na najniem nivou, postkomunistike zemlje pokazuju mnogo viu stopu lanstva u sindikatima od postautoritarnih zemalja, mada, ipak, niu od starijih demokratija. Meutim, trebalo bi da vodimo rauna da ne prenaglasimo znaaj ovog relativno velikog nivoa lanstva u sindikatima. radniki sindikati su u komunistikom sistemu bili bitno drugaiji od onih na Zapadu. Oni nisu bili nezavisan glas koji predstav137 Svaki put kada sam postavljao pitanja o lanstvu u odreenoj grupi, ispitanici su mogli da se odlue za jedan od tri sledea odgovora: aktivan lan, pasivan lan, i nisam lan. Meutim, u svim sluajevima, osima kada se radilo o verskim organizacijama, broj aktivnih lanova bio je previe mali da bi zaluivao posebnu panju, pa sam stoga spojio prve dve opcije, pravei osnovnu razliku izmeu onih koji jesu lanovi (aktivni ili pasivni) i onih koji to nisu.
50
47 47
45
41
40
32
35
30 20
17 16 21 23 23
28
25 17
13 14
25
22 13 8 6 4 6 8 7 13 13
20
18
15
14
10
Starije demokratije Postautoritarne zemlje
Crkve ili verske org.
Radniki sindikati
Politike stranke
Ekoloke grupe
Profesionalna udruenja
Dobrotvorne organizacije
Druge

Postkomunistike zemlje
Sportski i rekreativni klubovi
Obrazovne, kulturne ili umetnike org.
83
dIJaGraM 4.2. lanstvo u devet tipova organizacija, proseno po tipu prethodnog reima. Izvor : Svetski pregled vrednosti 1995-1997.
TaBELa 4.2. lanstvo u organizacijama, po zemljama (u procentima)

Aktivnih u Sportski i Obrazovne, Crkve ili crkvenim ili rekreativni kulturne ili Radniki verske org. verskim org. klubovi umetnike org. sindikati
Starije demokratije Sad 78 australija 47 vedska 29 Finska 82 Norveka 32 vajcarska 45 Z. Nemaka 52 Japan 12 (prosek grupe) (47,2) Postautoritarne zemlje Juna afrika 87 Juna koreja 47 ile 59 Brazil 62 Venecuela 45 Banglade 34 panija 43 urugvaj 35 argentina 34 Filipini 23 (prosek grupe) (46,8) Postkomunistike zemlje Makedonija 18 Istona Nemaka 22 Slovenija 30 rumunija 38 Slovaka 29 eka republika 17 Maarska 20 Letonija 13 rusija 6 Estonija 12 ukrajina 9 Litvanija 14 Bugarska 3 (prosek grupe) (17,7)
51 21 8 9 8 17 16 5 (17,1) 60 16 29 31 21 24 17 14 15 13 (23,9) 4 8 7 15 9 5 9 4 2 2 2 4 1 (5,5)
41 52 45 32 39 49 48 20 (40,6) 41 50 35 26 29 25 20 18 16 16 (27,7) 21 31 19 10 22 24 14 9 6 14 5 7 4 (14,1)
38 37 23 21 22 30 19 12 (25,0) 33 37 29 18 22 22 14 19 15 10 (21,9) 14 14 9 9 6 9 5 10 6 11 5 7 (8,3)
23 23 63 51 47 17 20 13 (32,2) 24 11 18 18 14 7 12 11 6 8 (12,8) 20 23 29 21 19 16 12 18 40 13 33 8 13 (20,4)
Politike stranke
Ekoloke grupe
Profesionalna Dobrotvorne Druge udruenja organizacije org.
Starije demokratije Sad 50 australija 10 vedska 15 Finska 10 Norveka 16 vajcarska 17 Z. Nemaka 9 Japan 7 (prosek grupe) (16,6) Postautoritarne zemlje Juna afrika 44 Juna koreja 12 ile 16 Brazil 14 Venecuela 14 Banglade 19 panija 8 urugvaj 16 argentina 10 Filipini 8 (prosek grupe) (16,1) Postkomunistike zemlje Makedonija 21 Istona Nemaka 4 Slovenija 5 rumunija 12 Slovaka 7 eka republika 7 Maarska 3 Letonija 3 rusija 2 Estonija 2 ukrajina 2 Litvanija 3 Bugarska 6 (prosek grupe) (5,9)
25 17 13 8 7 20 12 3 (13,2) 21 25 18 14 15 10 9 13 6 13 (14,3) 14 5 4 6 5 5 3 2 2 2 2 2 1 (4,1)
35 30 16 9 26 23 13 15 (21,1) 19 14 18 17 16 13 11 9 8 7 (13,2) 14 13 12 9 7 9 10 9 2 5 3 4 2 (7,6)
41 31 23 15 28 23 22 4 (23,3) 22 32 21 31 17 7 12 10 10 10 (17,1) 15 20 11 6 5 4 6 2 2 2 2 2 2 (6,0)
31 22 35 21 31 12 20 9 (22,7) 18 20 19 13 15 17 10 8 6 9 (13,3) 13 14 13 3 13 18 9 4 1 2 1 1 1 (7,1)
Izvor: 1995-97 World Values Survey
86
lja kolektivne interese i pregovaraka prava radnika. To su, u stvari, bile organizacije kojima je upravljala drava i u kojima je lanstvo bilo obavezno za sve radne ljude, pa su tako predstavljali znaajan element sloenog partijskog aparata za kontrolu brojnih razliitih segmenata stanovnitva. tavie, sindikati su imali i kljunu drutvenu ulogu jer su svojim lanovima obezbeivali brojna socijalna davanja, pa ak i paket aranmane za godinje odmore. Iako je komunistiki dravni aparat nestao u periodu 1989-91. godine, sindikati su opstali labavo organizovani i u nekim zemljama ak zadrali veliki deo lanstva, bez obzira na svoj neizvestan status i ulogu u postkomunistikom periodu. Sve u svemu, stopa ulanjenosti u sindikate uporno opada od sloma komunizma, naroito u poreenju sa starim danima skoro stopostotnog lanstva.138 ukratko, nivo lanstva u sindikatima u tri grupe zemalja predstavlja odreenu nepravilnost u celini od devet grupa organizacija pokrivenih upitnikom WVS, utoliko to u postkomunistikim zemljama nije na apsolutnom dnu. Meutim, ovaj nalaz ne bi trebalo da nas iznenauje s obzirom na centralnu ulogu koju su sindikati igrali u komunistikim drutvima i, naroito, injenicu da nivo lanstva u postkomunistikom periodu, po svemu sudei, postepeno opada.139 to se tie ostalih osam vrsta organizacija, postkomunistike zemlje belee izuzetno niske nivoe lanstva u onima koje su po prirodi vie politike, kao to su, na primer, politike stranke i ekoloke grupe. Slino tome, postkomunistike zemlje pokazuju i konzistentno niske nivoe lanstva u crkvenim, kao i u obrazovnim, kulturnim i umetnikim organizacijama. Ti nivoi su u velikom kontrastu sa mnogo viim nivoima i irim varijacijama lanstva u verskim i kulturnim organizacijama postautoritarnih zemalja i starijih demokratija. Meutim, postkomunistike zemlje pokazuju vee varijacije kada se radi o lanstvu u organizacijama koje podrazumevaju slobodno vreme, i neke ekonomske aktivnosti, odnosno u sportskim i rekreativnim klubovima i dobrotvornim organizacijama. Nekoliko postkomunistikih zemalja ima vrlo visok nivo lanstva u takvim organizacijama u poreenju sa mnogim postautoritarnim zemljama.
138 O kontinuitetu i promenama u sindikatima u postkomunistikoj Evropi, vidi Padgettt, Organizing Democracy in Eastern Germanu, naroito strane 34-36 i 77-79. 139 O slabostima radne snage u postkomunistikoj Evropi, vidi david Ost i Stephen Crowley, Weak Labor and Fragile democracy u Stephen Crowley i david Ost, ur., Workers After Workers States; Labor and Politics in Postcommunist Eastern Europe (Lantham, Md: rowman & Littlefield, 2001)
87
u analizi koja sledi, koristim zbirnu meru lanstva u organizacijama. Mera koja predstavlja osnovu za statistiku analizu na nivou pojedinih zemalja u ovom poglavlju i na individualnom nivou u narednom poglavlju odgovara prosenom broju lanstava u organizacijama po osobi u odreenoj zemlji.140 S obzirom na to da je tema ove knjige civilno drutvo uopte (a ne odreeni tip organizacije civilnog drutva) i da je svih devet kategorija organizacija bitno za najvei broj koncepcija civilnog drutva, vredelo je rtvovati malo preciznosti da bi se dolo do irih i dalekosenijih zakljuaka o lanstvu u organizacijama kada se radi o razliitim drutvima i pojedincima.141 Na dijagramu 4.3. prikazani su skorovi po zemljama za prosean broj lanstava po osobi, pri emu su zemlje grupisane po tipu prethodnog reima. Od maksimalno devet organizacija najvii skor belee Sad gde je jedna osoba, proseno, lan 3,59 organizacija. rezultati se kreu u rasponu od 3,59 u Sad do 0,35 koliko iznosi skor Bugarske. Ovaj dijagram pokazuje da je nivo lanstva neposredno povezan sa klasifikacijom zemlje po tipu prethodnog reima. Meu starijim demokratijama, najupadljivija anomalija primeuje se kod Japana koji ima mnogo nie nivoe lanstva u organizacijama od bilo koje druge zemlje u toj grupi. Zapadna Nemaka, takoe starija demokratija koja je postala demokratska posle drugog svetskog rata, ima drugi najnii skor, ali je njenih 2,12 mnogo blie proseku grupe od 2,39 nego rezultat Japana od 0,92.142 Postautoritarne zemlje pokazuju velike varijacije
140 da bih obezbedio da ovakvo kodiranje ne uvedi nikakvu pristrasnost, ponovio sam analizu uz primenu razliitih mera lanstva u organizacijama, pri emu sam grupisao ispitanike u manje kategorije (npr. 0, 1-2, 3-5, 6-9 lanstava po osobi), i posebno ocenio ispitanike koji su aktivni lanovi neke organizacije. Ove varijacije su samo potvrdile nalaze koje u opisati. Odluio sam da koristim indeks ukupnog broja lanstva u organizacijama po osobi, jer je to mera koja je najjasnija i najlaka za tumaenje. 141 Jedan od prigovora koji su neki naunici izneli u odnosu na brojanje lanstava u organizacijama na ovaj nain jeste to to se ispitaniku, ak i onda kada pripada dvema ili veem broju organizacija odreenog tipa, rauna samo jedno lanstvo. Iako je ova kritika u potpunosti ispravna, njen uticaj slui samo za to da se potcene stvarne razlike izmeu zemalja i grupa zemalja, jer je mnogo verovatnije da e se ljudi u narodu koji ve belei visok nivo lanstva u organizacijama ulaniti u nekoliko organizacija u okviru jedne kategorije, nego da e se to desiti u narodu u kojem je broj lanstava u organizacijama mali, ili ga uopte i nema. Vidi, na primer, Frank Baumgartner i Jack L. Walker, Survey research and Membership in Voluntary Organizations, American Journal of Political Science, sv. 32, br. 4 (1988), str. 908-928; i William a. Galston i Peter Levine, americas Civic Condition: a Glance at the Evidence, u dionne, Community Works. 142 Pored mogueg kulturnog ili civilizacijskog objanjenja relativno slabog civilnog drutva u Japanu, znaajni institucionalni faktori su i nepostojanje pravog viepartijskog sistema,
88
3,59
3,5
3,07
3
2,44 2,32 2,13 1,84 1,53 1,39 1,39 1,3 1,14 1,12 1,07 0,82 0,7 0,65 0,64 0,6 1,1 1,03 1,5 1,44
2,68 2,62
2,5
2,48 2,47
2,22
2,12
1,5
0,92
0,5
0,46
0,35
SAD
ile
Finska
Japan
Brazil
panija
vedska
Urugvaj
Filipini
Rusija Letonija
Estonija
Slovenija
Ukrajina Slovaka
Postkomunistiki 0,91
Litvanija
Australija
Norveka
vajcarska
Venecuela
Argentina
Rumunija
Z. Nemaka
Banglade
Juna Afrika
Makedonija
Juna Koreja
Ist. Nemaka

Bugarska eka Republika
Starije demokratije 2,39
Postautoritarne zemlje 1,82
dIJaGraM 4.3. Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi, po zemljama. Izvor: Svetski pregled vrednosti 1995-97.
Maarska
89
u pogledu ukupnog lanstva u organizacijama. Juna afrika, Juna koreja, ile i Brazil imaju rezultate koji su vii od onih u grupi starijih demokratija, dok nekoliko zemalja u ovoj grupi ima neznatno nie rezultate od nekih postkomunistikih zemalja. konano, u okviru postkomunistike grupe, na samom vrhu se izdvajaju Makedonija, Istona Nemaka i Slovenija, dok su na dnu uglavnom bive sovjetske republike i Bugarska. Iako izmeu postkomunistikih zemalja sigurno ima razlika, injenica da ne postoji postkomunistiki ekvivalent Junoj africi, odnosno ni jedna jedina zemlja koja znaajno premauje prosek iz prethodne grupe po tipu reima, govori nam o tome da iz ove ire uporedne perspektive razlike unutar grupe postkomunistikih zemalja, oigledno, predstavljaju razlike u stepenu, a ne razlike u vrsti.
SLaBOST ILI OPadaNJE
Pre nego to se posvetim analizi koja sistematinije opravdava razlike po tipu prethodnog reima, potrebno je obraditi jo jedno osnovno pitanje. Poto smo pokazali da je nivo lanstva u organizacijama u postkomunistikim zemljama nizak, i u apsolutnim iznosima i u odnosu na druge zemlje i regione sveta, moemo li da procenimo i u kom obimu je, posle sloma komunizma, opadalo uee graana, kako to navode neki naunici?143 Iako je bez podataka vremenskih serija za svaku zemlju pojedinano nemogue dati definitivan odgovor, ipak mogu da ponudim nekoliko preliminarnih napomena. Svetski pregled vrednosti sainjen je i za period 1990-1991. godina ali je tada, naalost, pitanje o lanstvu u dobrovoljnim organizacijama bilo neznatno drugaije formulisano u upitniku, to nam onemoguava neposredno poreenje rezultata.144 Meutim, ipak moemo da uporedimo kako su pojedine zemlje rangirane i kakve
relativna tajnost odluivanja elite, i skoro potpuno odsustvo demokratskog prenosa vlasti u posleratnoj demokratskoj istoriji Japana. 143 Vidi, na primer, Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany; Bill Lomax, The Strange death of Civil Society in Post-Communist Hungary, Journal of Communist Studies and Transition Politics, sv. 13, no. 1 (1997), str. 41-63; aleksander Smolar, From Opposition to atomization, Journal of Democracy, sv. 7, no. 1 (196), str. 24-38. 144 Tada je, odnosno 1990-91. godine, pitanje glasilo: Molimo vas da paljivo pogledate listu dobrovoljnih organizacija i aktivnosti i da nam kaete... (a) da li uopte pripadate nekoj od njih, i kojoj? (b) da li uopte obavljate neplaeni dobrovoljni rad za neku organizaciju, i za koju? 1995-1997. godine postavljeno je pitanje; Sada u vam proitati spisak dobrovoljnih organizacija; moete li da mi za svaku od njih kaete da li ste njen aktivan ili neaktivan lan, ili uopte niste lan neke organizacije te vrste. autori objanjavaju da nova verzija pitanja pokazuje vie nivoe potvrenog lanstva, kako aktivnog tako i neaktivnog. Vidi kodeks Svetskog pregleda vrednosti, str. 4.
90
TaBELa 4.3. Promene u nivou lanstva, od 1990-91. do 1995-97: Redosled zemalja redosled zemalja 1990-91. vedska Norveka Sad Finska Istona Nemaka Estonija Zapadna Nemaka Letonija Juna koreja rusija Litvanija Maarska ile Brazil Bugarska Slovenija Japan rumunija panija argentina redosled zemalja 1995-97. Sad vedska Finska Norveka Juna koreja ile Zapadna Nemaka Brazil Istona Nemaka panija Slovenija rumunija argentina Japan Maarska Letonija rusija Estonija Litvanija Bugarska
starije demokratije postautoritarne postkomunistike
Napomena: Prosean broj lanstava 1990-91. godine proraunat je na osnovu osam vrsta organizacija, istih onih koje se navode i 1995-97. godine, sa izuzetkom dobrotvornih organizacija koje nisu obuhvaene upitnikom iz 1990-91. godine. Na tabeli su rangirane samo one zemlje koje su pokrivene Svetskim pregledom vrednosti i 1990-91. i 1995-97. godine i u kojima su oba puta postavljeni svi delovi pitanja o lanstvu u organizacijama. Zbog toga su izostavljene australija, Banglade, eka republika, Makedonija, Filipini, Slovaka, vajcarska, ukrajina, urugvaj i Venecuela. Iz tabele je takoe iskljuena i Juna afrika, jer je njen autoritarni reim aparthejda sruen tek poto je anketa 1990-91. godine odavno obavljena. Izvor: 1990-91 i 1995-97 WVS.
su promene u odnosu na 1990-91. godinu zabeleene 1995-97. Tabela 4.3. pokazuje rejting svih zemalja u oba pregleda, u kojima su postavljena sva pitanja o lanstvu u organizacijama. analiza rezultata zahteva oprez, pre svega zbog toga to je redosled zemalja relativan. injenica da je neka zemlja zauzela vii ili nii poloaj
91
na rang-listi ne odraava nuno porast ili pad lanstva u organizacijama iako je i to mogue jer se moe dogoditi da su neke druge zemlje ostvarile vei rast ili pad, to je uticalo na promenu ukupnog redosleda, a da pritom u nekoj od zemalja nije dolo ni do kakve promene. ukratko, nema mnogo naina da tano saznamo kako se nivo lanstva u organizacijama u svakoj od zemalja promenio od 1990-91. do 1995-97. godine, ako pitanja u anketi nisu identino postavljena. Meutim, promene u redosledu koje pokazuje tabela 4.3. mogu nam dati okvirne smernice u vezi sa promenama unutar grupe zemalja, to zaista i ine jer tabela nedvosmisleno pokazuje da postoje velike razlike izmeu grupa zemalja, uz mnogo manje varijacije unutar grupa. Starije demokratije praktino i nisu promenile svoj poloaj i ostaju na vrhu, ili pri vrhu, relativne skale i 1990-91. i 1995-97. godine. Postautoritarne zemlje pokazuju veliko poboljanje u celini, jer je poloaj svih pet postautoritarnih zemalja znatno vii. Nasuprot njima, 1995-97. godine sve postkomunistike zemlje, sa izuzetkom Slovenije i rumunije,145 rangirane su znatno nie nego 1990-91. godine. Iako nije mogue odrediti obim u kojem je, u apsolutnom smislu, lanstvo u postautoritarnim zemljama poveano, a u postkomunistikim zemljama smanjeno, pretpostavljam da su promene do kojih je dolo u postkomunistikim drutvima posledica dva osnovna razloga. Prvo, verovatno je da je znaajan deo izjava o pripadnosti organizacijama u pregledu iz 1990-91. godine zaostatak iz vremena komunistikih organizacija i da one, prema tome, nisu stvarno bile ni dobrovoljne, ni samostalne. To je skoro sigurno sluaj Estonije, Letonije, rusije i Litvanije, koje su u vreme sprovoenja ankete bile republike Sovjetskog Saveza, i gde su masovne organizacije jo uvek postojale; verovatno je i da su mnogi ispitanici u Istonoj Nemakoj, Maarskoj i Bugarskoj jo uvek navodili da su lanovi organizacija koje su neposredno pre toga prestale da postoje. drugi razlog to je lanstvo u organizacijama graana postkomunistikih zemalja 1995-97. godine opalo u odnosu na pregled iz 199091. godine verovatno je injenica da je prva anketa uglavnom obavljena u periodu velike mobilizacije i snane politike aktivnosti, kada su mnogi ljudi uestvovali u raznim drutvenim i politikim pokretima, ali samo
145 Zanimljivu raspravu o onome to smatra visokim rezultatom rumunije u Svetskom pregledu vrednosti 1995-97. godine vidi u Gabriel Badescu, Social Trust and democratization in Post-Communist Societies, u Gabriel Badescu i Eric M. uslaner, ur., Social Capital and the Transition to Democracy (New York: routledge, u pripremi).
92
u relativno kratkom periodu. Iako se ova dva inioca ne mogu ispitati ili dokazati ni na individualnom ni na kolektivnom nivou oni, uzeti zajedno, daju verovatno objanjenje naglog pada komunistikih zemalja na rang-listi iz tabele 4.3. i, indirektno, dramatinog skoka postautoritarnih zemalja. Iako je koristan podatak za poreenje, ovaj pad u poloaju zemalja od 1990-91. do 1995-97. godine ne doputa nam da doemo do vrstog zakljuka o tome da li se uee u dobrovoljnim organizacijama zaista smanjivalo u godinama od uspostavljanja novih demokratskih reima. Meutim, u anketi sprovedenoj u okviru Studije o lanstvu u organizacijama graana postkomunistikih zemalja (PCOMS) u rusiji, Istonoj Nemakoj i Zapadnoj Nemakoj ponovljeno je pitanje iz Svetskog pregleda vrednosti 1995-97. godine, to je omoguilo da se bar malo razmotri relativan pad lanstva u organizacijama u ova tri sluaja. Tabela 4.4. daje ukupne rezultate ovih promena u smislu prosenog broja lanstava u organizacijama po osobi. rezultati pokazuju da je u sva tri sluaja dolo do pada. u rusiji je on mali i govori o smanjenju ionako niskog nivoa od 0,65 lanstava u organizacijama po osobi 1995-97. godine na 0,45 1999. u Istonoj Nemakoj, prosean broj lanstava naglo je opao u relativno kratkom vremenu, jer je 1995-97. godine pripadnost organizacijama prosenog graanina Istone Nemake iznosila 1,44 organizacije, a 1999. godine samo 0,78.146 konano, u Zapadnoj Nemakoj je uoen mali pad sa 2,12 na 2,00. Bilo bi dobro da se ovo pitanje ponovi i u drugim postkomunistikim zemljama, kako bi se videlo da li je pad lanstva u organizacijama konzistentan u celom regionu, ili Istona Nemaka i rusija predstavljaju izuzetke u tom smislu. S obzirom na podatke iz tabele 4.4, posebno kada se dopune upadljivim promenama poloaja iz tabele 4.3, mogu preliminarno da kaem da je u postkomunistikom periodu lanstvo u dobrovoljnim organizacijama u opadanju. Poto sam opisao raspon varijacije u nivou lanstva, sada se okreem analizi inilaca koji je objanjavaju. u narednom odeljku data je opisna i statistika analiza potencijalnih uzroka variranja lanstva u organizacijama u raznim zemljama, koristei prosean broj lanstava u organizacijama po osobi kao zavisnu varijablu.
146 Neobino zanimljivu raspravu o kontinuiranom padu lanstva u organizacijama u Istonoj Nemakoj vidi u Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany, naroito str. 87-95.

TaBELa 4.4. Promene u nivou lanstva, 1995-97. do 1999: Rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka
93
Prosean broj lanstava u org. po osobi
rusija Istona Nemaka Zapadna Nemaka 19951995199597 1999 Promena 97 1999 Promena 97 1999 Promena 0,65 0,45 - 0,20 1,44 0,78 -0,66 2,12 2,0 -0,12
uPOrEdNa aNaLIZa Na NIVOu ZEMaLJa
Ispitujui lanstvo u organizacijama u vie zemalja, razmatram niz konkurentnih hipoteza, koje ukljuuju eksplanatorne varijable od kljunog znaaja za rasprave o civilnom drutvu i demokratizaciji. Nakon to svaku od njih pojedinano obrazloim, okreem se viestrukoj regresionoj analizi, koja nam dozvoljava da ispitamo kauzalni uticaj svakog inioca, dok istovremeno kontroliemo i druge. rezultat potvruje znaaj razlikovanja po tipu reima o kojem smo ve govorili i ukazuje na potrebu opirnijeg istraivanja razloga na individualnom nivou zbog kojih komunistiko iskustvo ima tako negativan uticaj na lanstvo u organizacijama graana postkomunistikih drutava. Ekonomsko blagostanje Logika u osnovi prve hipoteze je jasna, poto se obino smatra da je snaga civilnog drutva proizvod rastueg nivoa ekonomskog blagostanja u drutvu. u stvari, u skladu sa jednim od centralnih naela teorije modernizacije to je ivotni standard neke zemlje vii njena demokratija bie ivlja, a broj njenih graana koji uestvuju u organizacijama civilnog drutva vei.147 drugim reima, potreban je odreeni nivo ekonomskog blagostanja da bi ljudi mogli da svoje vreme i energiju posvete aktivnostima u organizacijama, pa bi zemlje sa veim ekonomskim sredstvima trebalo da imaju i vie nivoe lanstva u organizacijama.
147 Vidi, na primer, Seymor Martin Lipset, Some Social requisites of democracy: Economic development and Political Legitimacy, American Political Science Review, sv. 53, br. 2 (1959), str. 69-105; Evelyne Huber, dietrich rueschemeyer, i John d. Stephens, The Impact of Economic development on democracy, in Journal of Economic Perspectives, sv. 7, br. 3 (1993), str. 71-86; i Larry diamond, Economic development and democracy reconsidered, u Gary Marks and Larry diamond, ur., Reexamining Democracy (Newbury Park: Sage, 1992), str. 93-139.
94
Tabela 4.5. prikazuje opisne rezultate merenja ekonomskog blagostanja uz pomo stope BdP po glavi stanovnika iz 1997. godine godine u kojoj je najveim delom sproveden WVS.148 Tabela 31 zemlju deli u tri grupe drava sa visokim, srednjim i niskim dohotkom. One su, u okviru svake grupe, navedene prema opadajuim vrednostima BdP po glavi stanovnika, dok je u desnoj koloni za svaku zemlju naveden skor za lanstvo u organizacijama. Na dnu svake grupe naznaene su i prosene vrednosti BdP po glavi i lanstva u organizacijama. rezultati pokazuju da zaista postoji jasan i vrst odnos izmeu BdP i lanstva u organizacijama, i da ta korelacija ostaje znaajna ak i kada se izuzmu zemlje iz grupe sa najveim dohotkom. Ipak, postoji nekoliko znaajnih izuzetaka. u grupi zemalja sa visokim dohotkom izdvaja se Japan, koji ima trei po veliini BdP po glavi stanovnika, ali veoma mali skor za lanstvo u organizacijama. Istona Nemaka i panija takoe imaju nie nivoe lanstva nego to bi se to moglo pretpostaviti prema njihovom statusu zemalja sa visokim dohotkom. Meu zemljama sa srednjim dohotkom, Juna koreja, ile i Venecuela daleko nadmauju prosek grupe, dok su Maarska, eka republika, argentina i Slovaka daleko ispod njega. konano, u grupi zemalja sa niskim dohotkom, Juna afrika i Brazil znaajno nadmauju prosek grupe, a Banglade i Makedonija dve najsiromanije zemlje u celom sklopu podataka belee mnogo vie nivoe lanstva u organizacijama od drugih zemalja koje imaju pribline vrednosti BdP, dok Estonija, rusija, Letonija, Litvanija, Bugarska i ukrajina imaju veoma niske nivoe lanstva u poreenju sa drugim zemljama u ovoj grupi. ukratko, iako postoje brojni izuzeci od opteg obrasca u kojem poveanje BdP po glavi stanovnika odgovara viim nivoima lanstva u organizacijama civilnog drutva, sigurno je da postoji vrst, pozitivan odnos izmeu ekonomskog blagostanja i lanstva u organizacijama.
148 da bi stope BdP po glavi stanovnika Istone i Zapadne Nemake odrazile trajne (iako sve manje) ekonomske razlike izmeu dve grupe, ja sam neznatno prilagodio ukupan rezultat za nemaki BdP tako to sam Zapadnoj Nemakoj dodao 10%, a Istonoj Nemakoj oduzeo 10%. Od 1997. godine zajedniki nemaki BdP iznosi 20,800 dolara, a ja sam za svrhu ove statistike analize upotrebio iznos od 22,880 dolara za Zapadnu Nemaku i 18, 720 za Istonu Nemaku. razlika odgovara najveem broju procena razlika u prihodima Istonih i Zapadnih Nemaca. Vidi, na primer, Michael Grmling i klaus Schnabel, angleichung ostdeutscher Einkommen an westdeutsche Niveaus: Eine Bestandsaufnahme, iw-trends, sv. 25, br. 3 (1998), str. 52-66.
TaBELa 4.5. Ekonomsko blagostanje i lanstvo u organizacijama Nivo dohotka Najvia grupa Zemlja Sad Norveka Japan vajcarska Z. Nemaka australija Finska vedska I. Nemaka panija (prosek grupe) Juna koreja ile eka rep. Slovenija argentina urugvaj Slovaka Venecuela Maarska (prosek grupe) Estonija Brazil Juna afrika rumunija rusija Letonija Litvanija Bugarska Filipini ukrajina Banglade Makedonija (prosek grupe) BDP per capita Prosean broj lanstva (1997. u USD) u org. po osobi 30.200 27.400 24.500 23.800 22.880 21.400 20.000 19.700 18.720 16.400 (22.500) 13.700 11.600 10.800 10.000 9.700 8.900 8.600 8.300 7.400 (9.889) 6.450 6.300 6.200 5.300 4.700 4.260 4.230 4.100 3.200 2.500 1.330 960 (4.128) 3,59 2,47 0,92 2,22 2,12 2,68 2,48 2,62 1,44 1,39 (2,19) 2,44 2,32 1,07 1,30 1,10 1,39 1,12 1,84 0,82 (1,49) 0,64 2,13 3,07 1,14 0,65 0,70 0,46 0,35 1,03 0,60 1,53 1,50 (1,15)
Srednja grupa
Najnia grupa
Napomena: Vrednost BdP per capita izraena je u amerikim dolarima po paritetu kupovne moi. BdP po glavi stanovnika i lanstvo u organizacijama su u korelaciji od r = 0,62 (p < 0,001). Izvor: CIa World Factbook (1998); 1995-1997 WVS.
96
Politika prava i graanske slobode druga hipoteza odnosi se na snagu politikih institucija zemlje i njihovu sposobnost da osiguraju politika prava i graanske slobode svojim graanima. argument politikih institucija takoe se esto koristi da bi se objasnila snaga ili slabost civilnog drutva. Jer, prema optoj saglasnosti, to je neki reim represivniji (ak i ako se u celini sagledava kao demokratski) to je njegovim graanima tee da uestvuju u nezavisnim dobrovoljnim organizacijama.149 ako su, meutim, politike institucije neke zemlje otvorene i podstiu participaciju, trebalo bi da vie ljudi pristupa dobrovoljnim organizacijama. drugim reima, prema ovoj hipotezi oekuje se da e civilno drutvo biti jae, to su politika prava i graanske slobode u nekoj zemlji vee. Tabela 4.6. prikazuje razlike izmeu zemalja i ukljuuje esto citirane skorove Fridom Hausa za politika prava i graanske slobode na skali od 1 do 7. kao i tabela 4.5, tabela 4.6. pravi podelu zemalja na tri grupe, najviu, srednju i najniu, prema obimu politikih prava i graanskih sloboda u svakoj od njih. est zemalja koje se uklapaju u najviu grupu pripadaju starijim demokratijama, a njihovi skorovi za lanstvo u organizacijama spadaju meu najvie u celom uzorku. Samo jedna zemlja (Juna afrika) iz druge dve grupe premauje prosek najvie grupe. u ovom trenutku nam se ini da su skorovi Fridom Hausa odlini prediktori lanstva u organizacijama. ali, ako bolje pogledamo srednju i najniu grupu videemo da se one vrlo malo razlikuju: iako srednja grupa ima vii prosek (1,36) od najnie grupe (1,26) ta razlika je ipak mala, ali su zato varijacije unutar svake od grupa velike. Iako je opta korelacija izmeu politikih prava i graanskih sloboda, i lanstva u organizacijama jo uvek snana, ona je mnogo slabija kada se iskljue zemlje koje pripadaju najvioj grupi. drugim reima, iako generalno predstavlja relativno dobar prediktor, razlika u skorovima Fridom Hausa za srednju i najniu grupu zemalja ne pomae nam da objasnimo lanstvo u organizacijama onoliko koliko BdP po glavi stanovnika. Civilizacija Naredna varijabla meri ono to Samjuel Hantington naziva civilizacijom. Hantington pie da sada ima mnogo vie smisla da se zemlje ne grupiu prema svojim politikim ili ekonomskim sistemima, ili stepenu eko149 Vidi Godinji izvetaj Fridom Hausa: Freedom in the World: The Annual Survey of Political Rights and Civil Liberties (Washington, dC: Freedom House, razne godine); adrian karatnycky, alexander J. Motyl, i Charles Graybow, ur., Nations in Transit, 1998: Civil Society, Democracy, and Markets in East Central Europe and the Newly Independent States (New Brunswick, NJ: Transaction Publishers, 1999).
TaBELa 4.6. Politika prava i graanske slobode i lanstvo u organizacijama Nivo politikih prava i graanskih sloboda Najvia grupa Skorovi Fridom Hausa 1 1 1 1 1 1 (1) 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,75 1,75 2 2 2 2,25 (1,7) 2,5 2,75 2,75 2,75 3 3 3,25 3,5 3,5 3,5 (3,1) Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi 3,59 2,68 2,62 2,48 2,47 2,22 (2,68) 3,07 2,12 1,44 1,39 1,30 1,07 0,92 0,82 0,46 1,39 0,64 2,44 2,32 0,70 0,35 (1,36) 1,10 1,84 1,12 1,03 2,13 1,14 1,53 1,50 0,65 0,60 (1,26)
Zemlja Sad australija vedska Finska Norveka vajcarska (prosek grupe) Juna afrika Z. Nemaka I. Nemaka panija Slovenija eka republika Japan Maarska Litvanija urugvaj Estonija Juna koreja ile Letonija Bugarska (prosek grupe) argentina Venecuela Slovaka Filipini Brazil rumunija Banglade Makedonija rusija ukrajina (prosek grupe)
Srednja grupa
Najnia grupa
Napomena: Skorovi Fridom Hausa kreu se u rasponu od 1 (najvii) do 7 (najnii). Skorovi navedeni u tabeli predstavljaju prosek za 1995-96. i 1996-97. godinu. Politika prava i graanske slobode (po obrnutoj skali) stoje u korelaciji sa lanstvom u organizacijama od r =0,46 (p < 0,1). Izvor: CIa World Factbook (1998); 1995-1997 WVS.
98
nomskog razvoja, ve prema svojoj kulturi i civilizaciji.150 Iako razlikuje osam razliitih civilizacija Hantington tvrdi da se razlika moe svesti na jednu osnovnu podelu koju naziva Zapad naspram ostalih.151 Specifine karakteristike zapadne civilizacije proistiu iz jedinstvene kombinacije faktora, ukljuujui tu i katoliku i protestantsku tradiciju, vladavinu prava, odvojenost crkve i drave, drutveni pluralizam i individualizam.152 u kontekstu ove knjige, u skladu sa Hantingtonovom logikom oekuje se da e zapadne zemlje imati snanija civilna drutva od ostatka. Na tabeli 4.7. prikazana je 31 zemlja. Pritom je napravljena podela u dve grupe, zapadne i nezapadne.153 Opti nalaz pokazuje da je odnos izmeu civilizacije i lanstva u organizacijama pozitivan, iako je generalno veoma slab. Prosean broj lanstava u zapadnim zemljama je 1,70 a u nezapadnim 1,47. Osim toga, postoje znaajne varijacije unutar obe grupe zemalja, pri emu se grupa zapadnih kree od visokog rezultata Sad od 3,59 do najnieg od 0,46 u Litvaniji, dok se rezultati nezapadnih zemalja kreu u rasponu od 3,7 u Junoj africi do 0,35 u Bugarskoj. Ono to najvie pada u oi kada se radi o zapadnim zemljama jeste injenica da sedam najniih skorova, i osam od najniih devet, pripada postkomunistikim zemljama. Slino tome, meu nezapadnim zemljama tri najnia rezultata imaju postkomunistike zemlje. ukratko, malo je verovatno da civilizacija ima ikakav sistematian odnos sa lanstvom u organizacijama civilnog drutva. Tip prethodnog reima u ovu analizu sam ukljuio i kategoriju tipa prethodnog reima, onako kako je razraena u prvom delu ovog poglavlja. Ponovio bih da se u sadanjem periodu na osnovu hipoteze o prethodnom tipu reima oekuje da
150 Samuel P. Huntington, The Clash of Civilizations? Foreign Affairs, sv. 72, br. 3 (1993), str. 22-49; Samuel P. Huntington, The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order (New York: Simon & Schuster, 1996). 151 Vidi, pre svega, njegovu klasifikaciju i mapiranje zemalja na str. 22-27 The Clash of Civilizations. 152 Huntington, The Clash of Civilizations, str. 69-72. 153 Iako Hantington izriito ne navodi koje zemlje spadaju u koju kategoriju, ja sam ih klasifikovao pratei njegovu logiku. Sve starije demokratije, izuzev Japana su Zapad, a to su i panija, i osam postkomunistikih zemalja ukljuujui eku republiku, Istonu Nemaku, Estoniju, Maarsku, Letoniju, Litvaniju, Slovaku i Sloveniju, koje Hantington takoe ukljuuje u Zapad. rumunija i ukrajina su podeljene, ali preteno nezapadne. konano, slovenske pravoslavne zemlje Bugarska, Makedonija i rusija su nezapadne, kao i zemlje Latinske amerike, i Banglade, Juna afrika, Juna koreja i Filipini.

TaBELa 4.7. Civilizacija i lanstvo u organizacijama Civilizacija Zapadna Zemlja Sad australija vedska Finska Norveka vajcarska Z. Nemaka I. Nemaka panija Slovenija Slovaka eka republika Maarska Letonija Estonija Litvanija (prosek grupe) Juna afrika Juna koreja ile Brazil Venecuela Banglade Makedonija urugvaj rumunija argentina Filipini Japan rusija ukrajina Bugarska (prosek grupe) Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi 3,59 2,68 2,62 2,48 2,47 2,22 2,12 1,44 1,39 1,30 1,12 1,07 0,82 0,70 0,64 0,46 (1,70) 3,07 2,44 2,32 2,13 1,84 1,53 1,50 1,39 1,14 1,10 1,03 0,92 0,65 0,60 0,35 (1,47)
99
Nezapadna
Napomena: Civilizacija i lanstvo u organizacijama su u korelaciji od r = 1,4 (nije znaajna). Izvor: Hantington (1996), str. 27-28; Svetski pregled vrednosti 1995-1997.
100

Prosean broj lanstava u org. po osobi 3,59 2,68 2,62 2,48 2,47 2,22 2,12 0,92 (2,39) 3,07 2,44 2,32 2,13 1,84 1,53 1,39 1,39 1,10 1,03 (1,82) 1,50 1,44 1,30 1,14 1,12 1,07 0,82 0,70 0,65 0,64 0,60 0,46 0,35 (0,91)
TaBELa 4.8. Tip prethodnog reima i lanstvo u organizacijama Tip prethodnog reima Starije demokratije Zemlja Sad australija vedska Finska Norveka vajcarska Z. Nemaka Japan (prosek grupe) Juna afrika Juna koreja ile Brazil Venecuela Banglade panija urugvaj argentina Filipini (prosek grupe) Makedonija Ist. Nemaka Slovenija rumunija Slovaka eka republika Maarska Letonija rusija Estonija ukrajina Litvanija Bugarska (prosek grupe)
Postautoritarne zemlje
Postkomunistiki
Napomena: Tip prethodnog reima je u korelaciji sa lanstvom u organizacijama od r =0,74 (p<0,001). Izvor: 1995-1997 WVS.
101
e starije demokratije imati najvie nivoe aktivnosti u organizacijama, kao i postautoritarne zemlje koje su im relativno blizu, dok e postkomunistike zemlje znaajno zaostajati za ove dve grupe. Podaci dati u tabeli 4.8. vizuelno su predstavljeni na dijagramu 4.3. korelacija izmeu tipa prethodnog reima i lanstva u organizacijama je vrlo visoka, a odnos ostaje izuzetno jak ak i onda kada se iskljue starije demokratije. u multiploj regresionoj analizi koja sledi, tip prethodnog reima operazionalizovan je uz pomo dve dummy varijable, prethodno iskustvo sa autoritarizmom i prethodno iskustvo sa komunizmom, to znai da su starije demokratije, kao kategorija, iskljuene. Dugovenost demokratije Jedna od specifinih karakteristika starijih demokratija ogleda se u tome to su njihovi graani imali vie vremena da iskuse ivot u slobodnom i demokratskom drutvu i tako se srode sa dobrovoljnim organizacijama. Od osam zemalja, starijih demokratija, samo je nekoliko starijih graana u Zapadnoj Nemakoj i Japanu u zrelom dobu imalo stvarno iskustvo sa bilo kojim sistemom koji nije bio demokratski.154 u tom smislu dugovenost demokratije ima kljuni znaaj za razlikovanje demokratskih od nedemokratskih reima. Stoga je, ini se, logino da e pri poreenju postautoritarnih i postkomunistikih zemalja, duina vremena u kojem je odreena zemlja bila demokratska imati snaan i pozitivan uticaj na uee u civilnom drutvu, bez obzira na tip prethodnog reima. Na osnovu ove hipoteze oekuje se da e vie godina proivljenih u demokratiji imati za rezultat ivlje civilno drutvo. Tabela 4.9. daje pregled postautoritarnih i postkomunistikih zemalja po godinama kontinuiteta demokratije.155 Iz tabele se vidi da iako post154 Mogue je da ovo neto udaljenije nedemokratsko naslee jo i danas ima neki uticaj u ove dve zemlje (iako mnogo manje u Zapadnoj Nemakoj), jer su one zabeleile najnie rezultate u pogledu lanstva u organizacijama od svih starijih demokratija. 155 Ova varijabla je sainjena prema meri godina kontinuiteta demokratije od 1920. godine ronalda Inglharta. Vidi ronald Inglehart, Modernization and Postmodernization: Cultural, Economic, and Political Change in 43 Societies (Princeton: Princeton university Press, 1997), naroito str. 357-358. Ja sam skorove proirio tako da odraavaju broj godina u kojima je odreena zemlja imala kontinuitet demokratije do 1997, i dodao nekoliko zemalja koje Inglhart nije obuhvatio (Banglade, Makedonija, Filipini, ukrajina, urugvaj i Venecuela). Takoe sam izmenio neke skorove koji su bili neznatno neprecizni, na primer, za argentinu (koja je demokratska drava od 1983, a ne 1985. godine), Brazil (od 1985, a ne 1986) i ile (od 1990, a ne 1992). Osim toga, standardizovao sam postkomunistike demokratije, koje je Inglhart kodirao pomalo nasumice, tako da je polazni datum za nesovjetske istonoevropske
102
TaBELa 4.9. Dugovenost demokratije i lanstvo u organizacijama (Samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) Tip prethodnog reima Postautoritarni Godine kontinuiteta Prosean broj lanstva demokratije u org. po osobi 30 20 14 13 12 11, 11 7 6 4 (12,8) 8 8 8 8 8 8 6 6 6 6 6 6 6 (6,9) 1,84 1,39 1,10 2,13 1,39 1,53 1,03 2,32 2,44 3,07 (1,82) 1,44 1,44 1,12 1,07 0,82 0,35 1,50 1,30 0,70 0,65 0,64 0,60 0,46 (0,91)
Zemlja Venecuela panija argentina Brazil urugvaj Banglade Filipini ile Juna koreja Juna afrika (prosek grupe)
Postkomunistiki Ist. Nemaka rumunija Slovaka eka republika Maarska Bugarska Makedonija Slovenija Letonija rusija Estonija ukrajina Litvanija (prosek grupe)
Napomena: dugovenost demokratije oznaava broj godina kontinuirane i neprekinute demokratije koji je neka zemlja imala 1997. godine. Poto su starije demokratije izuzete, korelacija dugovenosti demokratije i lanstva u organizacijama ima koeficijent r =0,14 (nije znaajna). U grupi postautoritarnih zemalja korelacija je -0,43 (nije znaajna), a u grupi postkomunistikih zemalja 0,21 (nije znaajna). Izvor: WVS 1995-1997. i Inglehart (1997).
103
autoritarne zemlje, generalno, imaju due iskustvo sa demokratijom i vie stope participacije, dugovenost demokratije, uopte, pokazuje vrlo slabu korelaciju sa lanstvom u organizacijama. tavie, ako se posmatraju samo postautoritarni sluajevi, korelacija je u stvari negativna, imajui u vidu da ile, Juna koreja i Juna afrika, tri postautoritarne zemlje sa najkraim iskustvom u demokratiji, belee najvie nivoe lanstva u organizacijama. Prema tome, iako je dugovenost demokratije kljuni element za razlikovanje demokratskih od nedemokratskih tipova prethodnih reima, pokazalo se da je ona u poreenju postautoritarnih i postkomunistikih zemalja mnogo manje znaajan inilac. Rezultati multiple regresije Iako svaka od ovih varijabli generalno ima predvieni efekat na lanstvo u organizacijama u svim analiziranim zemljama, taj odnos nije nimalo monoton. tavie, najupadljivija i najzanimljivija odstupanja kada se radi o pojedinim zemljama obino se javljaju kod postkomunistikih drava koje pokazuju tendenciju da belee nie nivoe lanstva u organizacijama nego to bismo inae predvideli na osnovu opteg odnosa izmeu varijabli. da bismo izmerili relativan uticaj tipa prethodnog reima u odnosu na druge inioce, moemo da upotrebimo multiplu regresionu analizu. Tabela 4.10. daje rezultate regresione analize za 31 zemlju.156 rezultati pokazuju da BdP po glavi stanovnika, politika prava i graanske slobode, i civilizacija, imaju pozitivne koeficijente koji nisu statistiki znaajni.157 Ceteris paribus, prethodno iskustvo sa komunizmom povezuje se sa smanjenjem predvienog lanstva u organizacijama od 0,97. Imajui u vidu da raspon zavisne varijable dosee samo do maksimuma od 3,59 lanstava u organizacijama po osobi, pad od 0,97 je u sutini vrlo veliki.
zemlje 1989. godina, a za bive republike Sovjetskog Saveza 1991. u svim ovim sluajevima, primenjujem Inglhartov postupak i godine kontinuiteta demokratije poinjem da brojim od prve godine posle zavrene tranzicije. 156 Obratite panju na injenicu da varijabla za dugovenost demokratije nije obuhvaena regresijom kod svih zemalja, jer sama predstavlja osnovu za razlikovanje demokratskih od nedemokratskih tipova reima. Varijabla za BdP po glavi stanovnika kodirana je u hiljadama uSd, dok je skala Fridom Hausa obrnuta, tako da najvii skorovi odgovaraju najveim politikim pravima i graanskim slobodama. Potpuniji opis kodiranja varijabli dat je u dodatku a. 157 Iako se, kada je obuhvaena 31 zemlja, zapaa odreena viestruka kolinearnost (npr. BdP po glavi i skorovi Fridom Hausa pokazuju korelaciju od r =0,75, a skorovi Fridom Hausa i civilizacije od r =0,70), to znatno ne utie na ove rezultate. kada se bilo koja od ove tri varijable, ili neka njihova kombinacija, iskljui iz analize, one i dalje nee biti statistiki znaajne, a koeficijenti za prethodno autoritarno i komunistiko iskustvo ostae skoro nepromenjeni.
104
TaBELa 4.10. Regresiona analiza ukupnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK (sve zemlje) Varijabla BdP per capita Politika prava i graanske slobode Civilizacija (zapadna) Prethodno autoritarno iskustvo Prethodno komunistiko iskustvo konstanta Ponderisani r2 SEE N Koeficijent 0,03 (0,03) 0,01 (0,25) 0,13 (0,38) 0,03 (0,48) -0,97* (0,53) 1,55 (1,42) 0,50 0,50 31
Napomena: Podaci u tabeli su nestandardizovani regresioni koeficijenti, sa standardnom grekom u zagradi. Zavisna varijabla je prosean broj lanstva u organizacijama po osobi u svakoj od zemalja.
*
p < 0,05 (jednostrano).
Izvor: 1995-1997 WVS, CIa World Factbook (1998), Freedom House (1999), Huntington (1996).
uticaj BdP po glavi stanovnika, sledeeg koeficijenta po snazi, znatno je manji, jer se rast BdP po glavi stanovnika od hiljadu dolara vezuje za poveanje predvienog lanstva u organizacijama od samo 0,03. Tabela 4.11. prikazuje istu analizu, ali ovaj put bez osam starijih demokratija, to nam omoguava da se usredsredimo na znaajne razlike u nasleu autoritarnih i komunistikih reima. Model 1 sadri sve relevantne nezavisne varijable,158 ukljuujui i varijablu trajanja demokratije u nekoj zemlji, a prethodno komunistiko iskustvo jo jednom je jedina promenljiva koja je statistiki znaajna.159
158 Varijabla prethodnog iskustva s autoritarizmom je izostavljena, jer je to sada izuzeta kategorija po tipu prethodnog reima. 159 I ovoga puta, viestruka kolinearnost, iako jeste prisutna, ne iskrivljuje rezultate. Mada je korelacija izmeu BdP per capita i skorova Fridom Hausa r= 0,63, izostavljanje jedne ili vie varijabli znatno ne menja preostale koeficijente.

TaBELa 4.11. Regresiona analiza ukupnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK (samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) Varijabla BdP po glavi stanovnika Model 1 Model 2 0,03 (0,02) -0,87*** (0,22) 1,57*** (0,26) 0,45 0,51 23
105
0,05 (0,03) Politika prava i graanske slobode -0,005 Civilizacija (zapadna) -0,26 (0,40) Prethodno komunistiko iskustvo -0,92** (0,36) dugovenost demokratije -0,04 (0,02) konstanta 1,94 (1,43) 0,47 Ponderisani r2 SEE 0,50 N 23
Napomena: Navedeni podaci su nestandardizovani regresioni koeficijenti sa standardnim grekama u zagradama. Zavisna varijabla je prosean broj lanstava u organizacijama po osobi u svakoj zemlji.
*
p < 0,05; ** p < 0,01; *** p < 0,01 (sve jednostrano).
Izvor: WVS 1995-1997, CIa World Factbook (1998), Freedom House (1999), Huntington (1996) i Inglehart (1997).
kod rezultata Modela 1 padaju u oi iznenaujue negativni efekti politikih prava i graanskih sloboda, civilizacije i dugovenosti demokratije. Ovi kontraintuitivni nalazi ne podrazumevaju da e vea politika prava i graanske slobode zaista proizvesti nie nivoe lanstva u organizacijama i da su zapadne civilizacije manje kompatibilne s civilnim drutvom, ili da e vie godina iskustva ivota u demokratiji smanjiti nivo lanstva. Sve to bi, u stvari, trebalo protumaiti u kontekstu razlika izmeu tipova prethodnih reima. Mnoge zemlje koje su imale komunistiko iskustvo belee dobre skorove na listi Fridom Hausa i klasifikovane su kao zapadne, a ipak imaju nizak nivo lanstva u organizacijama. Bez obzira na to to postkomunistike zemlje imaju manje godina iskustva s demokratijom od mnogih postautoritarnih zemalja, neke od postautoritarnih zemalja koje belee najvie skorove upravo su one koje imaju najkrae
106
demokratsko iskustvo, to nam pomae da objasnimo iznenaujui negativni koeficijent ove varijable. Model 2, izloen u tabeli 4.11. izdvaja varijable za politika prava i graanske slobode, civilizaciju i dugovenost demokratije, i pokazuje da prethodno komunistiko iskustvo i ovoga puta ima vrlo znaajan negativan uticaj na lanstvo u organizacijama, dok BdP po glavi stanovnika i dalje nije statistiki znaajan. u ovom modelu, iz kojeg su starije demokratije izostavljene, prethodno komunistiko iskustvo vezuje se sa smanjenjem predvienog lanstva u organizacijama po osobi od 0,87, to je veoma veliki uticaj imajui u vidu mali raspon broja lanstava u ovim zemljama. Tabele 4.10. i 4.11. pokazuju da je prethodno iskustvo ivota u komunizmu jedina varijabla koja je, i statistiki i sutinski, konzistentno znaajna, i da objanjava najvei deo varijacije u oba modela. Iako i BdP po glavi i skorovi Fridom Hausa imaju pozitivnu korelaciju sa nivoom lanstva u organizacijama kontrola drugih faktora u multivarijatnoj analizi pokazuje da su oni statistiki beznaajni. Implikacije ovih komparativnih nalaza ukazuju da, bez obzira na to to ekonomski rast i stabilne politike institucije mogu biti vezani sa viim nivoima lanstva u dobrovoljnim organizacijama, oni imaju ogranieniju eksplanatornu mo kada kontroliemo varijablu prethodnog tipa reima. Osim toga, iako civilizacija moe biti korisna za predvianje ili ak stvaranje stratekih vojnih saveza izmeu odreenih tipova zemalja, ona nam, po svemu sudei, malo koristi da objasnimo nivoe lanstva u organizacijama civilnog drutva. dugovenost demokratije predstavlja bitan element karakterizacije po tipu prethodnog reima jer ukazuje na razliku izmeu starijih demokratija i drugih zemalja koje su donedavno imale nedemokratsku vlast, ali nam ne pomae da objasnimo razlike u grupi postautoritarnih i postkomunistikih zemalja. u stvari, izgleda da trajno naslee razliitih tipova nedemokratskih reima i njihov nain vladanja i kontrolisanja stanovnitva ima vei znaaj od duine perioda koji je protekao od prelaska u demokratiju. ukratko, trajno naslee koje je nekoj zemlji ostavio njen bivi reim, naroito kada se radi o zemljama koje imaju prethodno iskustvo sa komunizmom, ima, ini se, znaajniju ulogu u procesu razvoja civilnog drutva od ovih drugih - ekonomskih, institucionalnih i vremenskih - inilaca.

aNaLIZa Na INdIVIduaLNOM NIVOu
107
analiza se do sada zadrala na nivou zemalja, usredsreujui se iskljuivo na savremene institucionalne varijable i klasifikaciju po tipu prethodnog reima. u ovom odeljku nastojim da analizom obuhvatim podatke iz Svetskog pregleda vrednosti na individualnom nivou i da na taj nain prevaziem problem zakljuivanja na osnovu poreenja,160 korienjem konstruisanog niza podataka koji predstavljaju kombinaciju rezultata Svetskog pregleda vrednosti o pojedincima sa dve najvee zbirne varijable razraene u prethodnom odeljku.161 To nam omoguava ne samo da kontroliemo demografske varijable nego i da neke od varijabli na individualnom nivou koje su najznaajnije u raspravama o participaciji i civilnom drutvu testiramo na vrlo velikom uzorku i u irokom krugu demokratskih zemalja. Literatura o individualnim atributima i participaciji u civilnom drutvu ve je uveliko afirmisana, jer su naunici uspeli da razviju i ispitaju niz hipoteza o tipovima ljudi ije je uee manje ili vie verovatno. klasini prediktori individualne participacije izvode se iz koncepta drutveno-ekonomskog statusa (SES).162 Mnogo studija je pokazalo da je verovatnije da e u dobrovoljnim organizacijama uestvovati ljudi koji raspolau veim ekonomskim resursima i oni koji imaju vii nivo obrazovanja.163 Trei ele160 Christopher H. achen and W. Phillips Shively, Cross-Level Inference (Chicago: university of Chicago Press, 1995). Vidi, takoe, raspravu u J. Eric Oliver, City Size and Civic Involvement in Metropolitan america, American Political Science Review, sv. 94, br. 2, (2000), str. 361373. 161 radi jasnoe teksta, u ovom poglavlju sam izostavio varijable politikih prava i graanskih sloboda, civilizacije i dugovenosti demokratije, iako su bile obuhvaene analizom. rezultati su pokazali da su njihovi koeficijenti negativni i da imaju malu eksplanatornu mo, kao i u analizi na nivou zemalja o kojoj smo prethodno govorili. 162 Vidi, na primer, Sidney Verba, Norman H. Nie, i Joe-on kim, Participation and Political EqualityParticipation: A Seven-Nation Comparison (Cambridge: Cambridge university Press, 1978); Lester W. Milbraith i M. L. Goel, Political Participation: How and Why Do People Get Involved in Politics (Chicago: rand McNally, 1977); raymond E. Wolfinger i Steven J. rosenstone, Who Votes? (New Haven: Yale university Press, 1980). Vidi, takoe, raspravu u Verba, Schlozman, and Brady, Voice and Equality. Verba, Schlozman i Brady su uz pomo neobino detaljnog upitnika i opsenih naknadnih intervjua uspeli da odu dalje od SES i svojim Modelom graanske dobrovoljnosti obuhvate i druge inioce kao to su na primer graanske vetine. Meutim, trebalo bi napomenuti da oni, iako kritikuju model SES kao teorijski slabiji, ne dovode u pitanje njegovu relevantnost i znaaj; oni, u stvari nastoje da dou do bogatijeg razumevanja o tome kako socioekonomski poloaj dovodi do politike aktivnosti (str. 19). 163 Obrazovanje se generalno posmatra kao najznaajniji element modela SES. Vidi, na primer, Wolfinger i rosenstone, Who Votes?
108
ment SES su godine starosti, a poto je uee u organizacijama navika i sposobnost koja se razvija kroz ivot pojedinca, generalno se oekuje da e stariji ljudi uestvovati u njima vie nego mlai. etvrta hipoteza tie se roda i razlika izmeu mukaraca i ena. Iako u do sada izraenim studijama ne postoji dosledna saglasnost o tome da li je participacija vea meu mukarcima ili enama, Verba, lozman i Brejdi su utvrdili da je nasuprot stereotipu, neto manja verovatnoa da e bilo kojoj, politikoj ili nepolitikoj, organizaciji pristupiti ene.164 Pored ovih znaajnih drutveno-ekonomskih inilaca postoji jo nekoliko varijabli koje su dobile centralno mesto u literaturi o politikoj participaciji i graanskom drutvu. Erik Oliver je pokazao da veliina grada ima snaan uticaj na nekoliko razliitih vrsta participacije i da je verovatnoa politikog angaovanja manja kada se radi o ljudima iz velikih gradova, nego o onima koji ive u manjim mestima.165 Mnogi naunici takoe govore o meuljudskom poverenju kao snanom prediktoru lanstva i aktivnosti u organizacijama, pa e, shodno tome, ljudi koji imaju vie poverenja u druge verovatno pre pristupiti organizacijama.166 Sledei faktor, gledanje televizije, uveo je robert Patnam koji smatra da je televizija velikim delom odgovorna za opadanje drutvenog kapitala u Sad.167 Poslednja varijabla koju ovde razmatram jeste koncept postmodernizma roberta Inglharta, koji govori o razvijanju vrednosti kao to su izraavanje sopstvene linosti i kvalitet ivota za razliku od materijalistikih vrednosti ekonomske i fizike sigurnosti.168 Inglhart tvrdi da je verovatnije da e organizacijama pristupiti ljudi koji gaje postmaterijalistike vrednosti od onih koji imaju materijalistike vrednosti.
164 Verba, Schlozman, and Brady, Voice and Equality, str. 256. 165 Oliver, City Size and Civic Involvement in Metropolitan america; J. Eric Oliver, The Effects of Metropolitan Economic Segregation on Local Civic Involvement, American Journal of Political Science, sv. 43, br. 1 (1999), str. 186-212. 166 Od mnogih primera, vidi, Putnam, Making Democracy Work; Francis Fukuyama, Trust: The Social Virtues and the Creation of Prosperity (New York: Free Press, 1995); adam B. Seligman, The Problem of Trust (Princeton: Princeton university Press, 1997); Mark Warren, ur., Democracy and Trust (Cambridge: Cambridge university Press, 1999); Eric M. uslaner, The Moral Foundations of Trust (Cambridge: Cambridge university Press, 2002). 167 Putnam, Bowling alone, str. 65-78. Patnam u knjizi Bowling Alone stavlja znatno manji naglasak na gledanje televizije, iako ono i dalje ini znaajan deo njegovog objanjenja. 168 Inglehart, Modernization and Post-modernization, str. 4; vidi takoe ronald Inglehart, The Silent Revolution; Changing Values and Political Styles among Western Publics (Princeton: Princeton university Press, 1977); Samuel H. Barnes i Max kaase et al., Political Action: Mass Participation in Five Western Democracies (Beverly Hills, Ca: Sage Publications, 1979).
109
Na tabeli 4.12. prikazana je potpuna regresija sa varijablama i na nivou zemalja i na individualnom nivou.169 kod varijabli na individualnom nivou nije bilo mnogo iznenaenja. Prihod, obrazovanje, godine starosti, rod, poverenje i postmaterijalizam predstavljaju inioce s predvienim pozitivnim uticajem na lanstvo u organizacijama, dok je uticaj veliine grada i gledanja televizije bio negativan, kao to je i oekivano. Svih osam varijabli je statistiki veoma znaajno. Na nivou zemalja BdP po glavi stanovnika ima vrlo snaan pozitivan uticaj, kako je i predvieno, a varijable oba tipa prethodnog reima pokazuju oekivani negativni efekat, iako znatno jai kada se radi o bivim komunistikim zemljama nego o zemljama koje su bile autoritarne. Sve u svemu, kada se poredi relativan uticaj svake od varijabli ispitivanjem beta koeficijenta, vidimo da prethodno komunistiko iskustvo ima najjai koeficijent (-0,29), a zatim obrazovanje (0,18) i BdP po glavi stanovnika (0,17). to se tie ostalih varijabli na individualnom nivou, beta koeficijenti prihoda i veliine grada su 0,06 i 0,04, dok se preostalih pet kree u rasponu od -0,02 do 0,03. Iako su njihovi koeficijenti relativno slabiji, ovi nalazi podravaju sve hipoteze iz literature o individualnoj participaciji. kao i u prethodnom odeljku, vredi ponoviti istu analizu ali iskljuujui ispitanike iz starijih demokratija, kako bi se usredsredili na znaajnu razliku izmeu graana postautoritarnih i postkomunistikih zemalja. u tabeli 4.13. dati su rezultati koji pokazuju nekoliko velikih promena.170 Meu graanima prethodno nedemokratskih zemalja, nekoliko koeficijenata na individualnom nivou znatno je slabije i manje znaajno nego kada su u analizu bili ukljueni graani svih zemalja, ali uglavnom imaju isti znak koji je i predvien (sa izuzetkom poverenja koje sada pokazuje neoekivani, ali vrlo mali negativan efekat). Obrazovanje meutim, ima ak i vei koeficijent u ogranienom uzorku, to pokazuje da se njegov snaan uticaj na lanstvo u organizacijama ne odnosi samo na starije demokratije. Prethodno komunistiko iskustvo ostaje najsnanija eksplanatorna
169 Vidi dodatak a za pojedinosti o kodrianju varijabli. Naalost, jedan broj zemalja je izostavljen iz ovog dela analize zbog nedostatka podataka o svim ispitanicima za jednu ili vie varijabli na individualnom nivou. argentina, eka republika i Filipini nisu imali podatke o veliini gradova; Bugarska, Maarska, Makedonija i Slovenija nisu imale odgovarajue vrednosti za dohodak; Japanu su nedostajali podaci o obrazovanju i veliini gradova; Junoj africi podaci o obrazovanju i godinama starosti; a Junoj koreji o veliini gradova i gledanju televizije. 170 kao i uTabeli 4.11. i ovde je iskljuena varijabla prethodnog autoritarnog iskustva, jer se tu radi o izostavljenoj kategoriji tipa prethodnog reima.
110
TaBELa 4.12. Regresiona analiza zbirnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK, uz kontrolu individualnih karakteristika (sve zemlje) Varijabla Varijable na nivou zemalja BdP po glavi stanovnika Prethodno autoritarno iskustvo Prethodno komunistiko iskustvo Varijable na individualnom nivou Prihod Obrazovanje Godine starosti rod (muki) Veliina grada Poverenje u druge Gledanje televizije Postmaterijalizam konstanta Ponderisani r2 SEE N Nestandardizovani Standardizovani koeficijenti (Beta) koeficijenti 0,04*** (0,003) - 0,11* (0,05) - 1,15*** (0,06) 0,09*** (0,01) 0,16*** (0,006) 0,003*** (0,001) 0,11*** (0,02) - 0,07*** (0,01) 0,05** (0,02) - 0,04** (0,01) 0,09*** (0,02) 0,49*** (0,10) 0,22 1,70 21.768
0,17*** - 0,03* - 0,29***
0,06*** 0,18*** 0,03*** 0,03*** -0,04*** 0,02** -0,02** 0,03**
Napomena: Standardne greke za nestandardizovane koeficijente navedene su u zagradama. Zavisna varijabla je prosean broj lanstava u organizacijama po osobi.
*
p< 0,05; ** p< 0,01; *** p<=,001 (sve jednostrano).
Izvor: WVS 1995-1997. i CIa World Factbook (1998).

TaBELa 4.13. Regresiona analiza zbirnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK, uz kontrolu individualnih karakteristika (samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) Varijabla Varijable na nivou zemalja BdP po glavi stanovnika Nestandardizovani koeficijenti
111
Standardizovani (Beta) koeficijenti 0,01*** -0,28*** 0,007 0,19*** 0,01 0,05*** -0,03*** -0,01 -0,01* 0,04***
0,04*** (0,003) Prethodno komunistiko iskustvo -0,98*** (0,03) Varijable na individualnom nivou dohodak 0,01 (0,01) Obrazovanje 0,14*** (0,007) Godine starosti 0,001 (0,001) rod (muki) 0,18*** (0,03) Veliina grada -0,05*** (0,01) Poverenje u druge -0,03 (0,03) Gledanje televizije -0,03* (0,02) Postmaterijalizam 0,09*** (0,02) konstanta 0,64*** (0,08) 0,12 Ponderisani r2 SEE 1,59 N 15.036
Napomena: Standardne greke za nestandardizovane koeficijente navedene su u zagradama. Zavisna varijabla je prosean broj lanstava u organizacijama po osobi.
*
p< 0,05; ** p< 0,01; *** p<=,001 (sve jednostrano).
Izvor: WVS 1995-1997. i CIa World Factbook (1998).
112
varijabla u regresiji, dok je znaaj BdP po glavi stanovnika, iako i dalje velik, neto slabiji nego na tabeli 4.12. Sve u svemu, prethodno komunistiko iskustvo neke osobe vezuje se sa smanjenjem njenog ili njegovog predvienog lanstva u organizacijama od 0,98, to je izuzetno veliki broj imajui u vidu raspon skale lanstva u organizacijama i naroito injenicu da je uraunat i efekat drugih varijabli za koje se uglavnom smatra da imaju snaan uticaj na participaciju.
ZakLJuak
u ovom poglavlju sam uveo novije i sveobuhvatne zbirne podatke o lanstvu u organizacijama, kao i podatke na individualnom nivou kako bih opisao i uporedio osnovne razlike u nivoima lanstva u organizacijama izmeu raznih drutava i pojedinaca. Opisni rezultati pokazuju upadljive razlike izmeu zemalja, koje su naroito uoljive kada se zemlje grupiu po tipu prethodnog reima. dok starije demokratije i postautoritarne zemlje uglavnom imaju visoke stope lanstva u organizacijama, podaci pokazuju da je nivo lanstva u organizacijama irom postkomunistike Evrope izuzetno nizak i da je, moda, ak i u opadanju. Osim toga, iako postoje velike varijacije unutar starijih demokratija i postautoritarnih zemalja kao kategorija po tipu prethodnog reima, varijacije meu postkomunistikim zemljama ispoljavaju se pre kao razlike u stepenu nego kao razlike u vrsti. Ovaj zakljuak potvruje multivarijatna regresiona analiza koja pokazuje da kada se kontroliu drugi ekonomski, politiki civilizacijski i vremenski inioci na nivou zemalja, kao i mnotvo varijabli na individualnom nivou prethodno komunistiko iskustvo neke zemlje danas ima veoma jak negativan uticaj na lanstvo njenih graana u dobrovoljnim organizacijama. Iako je veoma znaajno u kontekstu uporedne perspektive ovog poglavlja, utvrivanje snanog statistikog efekta prethodnog komunistikog iskustva, jo uvek nam ne govori mnogo o tome zato je to sluaj. ta je to specifino za komunistiko iskustvo pa su graani postkomunistikih zemalja manje skloni da pristupaju organizacijama od stanovnika zemalja sa slinom ekonomskom osnovom, koji ive u demokratskim sistemima i uivaju uporediva politika prava i graanske slobode, pa ak i u periodu uporedive duine? To je kljuno pitanje za teorijsku perspektivu ove knjige kada se radi o individualnom nivou, i obraeno je u narednim poglavljima.
113
ukratko, nalaz da je nivo lanstva u organizacijama u postkomunistikim zemljama nizak, kao to je to pokazano i prilino detaljno opisano u ovom poglavlju, predstavlja zagonetku koju je potrebno objasniti. Taj podatak nas jo vie iznenauje s obzirom na to da mnogi analitiari, kao to je ve reeno u treem poglavlju, tvrde da se tokom protekle decenije broj dobrovoljnih organizacija znaajno poveao. Naredna dva poglavlja nastoje da daju uzroni argument koji objanjava naroito nizak nivo lanstva u organizacijama u postkomunistikoj Evropi, koristei dva razliita, pa ipak komplementarna, metodoloka pristupa. u petom poglavlju primenjena je kvantitativna analiza posebno izraene reprezentativne ankete sprovedene u Nemakoj i rusiji, dok esto poglavlje objedinjuje kvalitativne i interpretativne metodoloke tehnike, zasnovane na dubinskim intervjuima sa obinim rusima i Istonim Nemcima. Oba poglavlja razvijaju i primenjuju iskustvene teorijske inioce uvedene u drugom poglavlju, koji pokazuju kako graani postkomunistikih zemalja povezuju svoje sadanje ponaanje sa svojim prethodnim iskustvima.
5. Objanjenje lanstva u organizacijama: evaluacija alternativnih hipoteza
uVOd
Poto sam u etvrtom poglavlju opisao i analizirao raspon varijacija u nivoima lanstva u organizacijama u 31 zemlji sada u se posvetiti analizi faktora koji objanjavaju upadljivo male nivoe lanstva u postkomunistikim zemljama. u ovom poglavlju prikazujem analizu anketnog istraivanja PCOMS (Studija o lanstvu u organizacijama graana postkomunistikih zemalja) sprovedenog 1999. godine na reprezentativnim uzorcima u rusiji, Istonoj Nemakoj i Zapadnoj Nemakoj, pri emu je, kao i u prethodnom poglavlju, kao mera korien prosean broj lanstava u organizacijama po osobi. Ovde polazim od kratkog pregleda osnovnih drutveno-ekonomskih inilaca razraenih u etvrtom poglavlju, s tim to se ovog puta usredsreujem na tri populacije iz ankete PCOMS. Zapadnonemaki uzorak postavlja uzorke Istone Nemake i rusije u uporednu perspektivu i istovremeno mi omoguava da u analizu uvedem varijablu prethodnog komunistikog iskustva. rezultati ankete pokazuju da, bez obzira na to to je nekoliko drutveno-ekonomskih varijabli statistiki znaajno, prethodno iskustvo ivota u komunizmu ostaje najsnaniji eksplanatorni faktor. Iako je isto kao i u etvrtom poglavlju varijabla prethodno komunistiko iskustvo izuzetno jak prediktor, odnos, u sutini, ostaje nedovoljno odreen. To, oigledno, otvara pitanje koji elementi komunistikog iskustva mogu da objasne zato je uee u civilnom drutvu irom dananje postkomunistike Evrope tako malo? Ovo pitanje je vrlo detaljno razmotreno u poslednjem odeljku ovog poglavlja, pri emu se naroito ispituje nepoverenje ljudi u komunistike organizacije, opstanak
Objanjenje lanstva u organizacijama
115
njihovih prijateljskih mrea i njihovo razoaranje postkomunizmom. rezultati pokazuju da graani koji ispoljavaju vei stepen nepoverenja u komunistike organizacije danas pokazuju manje sklonosti da se angauju u dobrovoljnim organizacijama, da je manje verovatno da e oni ije su prijateljske mree opstale i u postkomunistikom periodu pristupiti dananjim organizacijama i da je spremnost ljudi da uestvuju u njihovom radu manja to je njihovo razoaranje razvojem dogaaja u postkomunizmu vee. uzimajui u obzir ova tri specifino postkomunistika inioca, ova analiza znaajno pojanjava razumevanje razloga ovako niskog stepena lanstva u organizacijama civilnog drutva.
druTVENO-EkONOMSkI INIOCI u ZaPadNOJ NEMakOJ, ISTONOJ NEMakOJ I ruSIJI
u ovom odeljku izloeni su rezultati iz ankete PCOMS sprovedene 1999. godine u Zapadnoj Nemakoj, Istonoj Nemakoj i rusiji i ispitan niz odgovarajuih hipoteza na individualnom nivou.171 Cilj mi je bio da ocenim relativan znaaj nekoliko nezavisnih varijabli, i unutar svakog drutva i na nivou zajednike baze podataka. u ovom odeljku obraujem drutveno-ekonomski status (SES), koji je u brojnim studijama oznaen kao snaan prediktor graanske participacije.172 dijagrami 5.1 - 5.5. prikazuju nivo lanstva u organizacijama u tri pomenuta uzorka u odnosu na sva etiri osnovna inioca SES prihod, obrazovanje, starost i rod, kao i veliinu grada. Ova tri uzorka su na dijagramu 5.1. podeljena na pet delova u zavisnosti od ukupnog prihoda domainstva, pri emu je za svaku petinu naznaen prosean broj lanstava u organizacijama po osobi. Iz rezultata se vidi da u sva tri drutva ljudi sa viim nivoima prihoda obino belee i vii nivo lanstva u organizacijama. dijagram 5.2. pokazuje razliite nivoe obrazovanja u tri uzorka, pri emu su varijable obrazovanja specifinog za odreenu zemlju podeene tako da odgovaraju kontinuumu na kojem su naznaene vrednosti za
171 kompletan opis ankete PCOMS vidi u dodatku C. 172 Vidi raspravu i reference u etvrtom poglavlju. Potrebno je napomenuti da je jedini element modela SES koji nisam ugradio u analizu poslovni status. Imajui u vidu ogromne promene na tritu rada u postkomunistikim zemljama, gde je mnogo ljudi promenilo posao, ili radi u nezvaninom sektoru, ili ne prima platu, ova kategorija u postkomunistikom kontekstu gubi svoje tradicionalno znaenje i relevantnost. Osim toga, poto mnogo ljudi koji su decenijama gradili odreenu karijeru, jo uvek sebe smatra delom te profesije, iako vie u njoj ne radi, pretpostavljam da bi i to predstavljalo problem u smislu validnosti i pouzdanosti merenja.
116
2,5
1,5
0,5 Zapadna Nemaka Istona Nemaka Rusija drugi 1/5 najvii 1/5
najnii 1/5 trei 1/5
etvrti 1/5
dIJaGraM 5.1. Prihod i lanstvo u organizacijama. Izvor: PCOMS (1999).
2,5
1,5
1 Zapadna Nemaka Istona Nemaka Srednje Vie Visoko Rusija
0,5
Nie
117
dIJaGraM 5.2. Obrazovanje i lanstvo u organizacijama. Izvor: PCOMS (1999).
118
nie, srednje, vie i visoko obrazovanje.173 dijagram pokazuje da se zaista, sa samo jednim neznatnim izuzetkom, vii nivo obrazovanja u sva tri uzorka vezuje za vii nivo lanstva u organizacijama. ivotno doba predstavlja varijablu koju je naroito uputno ispitati u postkomunistikom kontekstu, u kojem je promena generacija kljuno pitanje za veliki broj studija na socijetalnom nivou.174 dijagram 5.3. daje rezultate za svaki od tri uzorka, pri emu su ispitanici podeljeni u est starosnih grupa: do 25, 25-34, 35-44, 45-54, 55-64 i 65 i vie godina.175 Zapadnonemaki uzorak pokazuje da lanstvo u organizacijama dostie vrhunac u grupi od 45-54 godine, da bi se neznatno smanjilo u grupi od 55-64 godine i zatim naglo opalo meu ispitanicima od 65 i vie godina. Istononemaki uzorak prati u osnovi isti trend, ali su razlike izmeu starosnih grupa mnogo manje. konano, ruski uzorak je posebno zanimljiv po dva osnova. Prvo, opadanje lanstva koje prati ivotni ciklus u rusiji poinje mnogo ranije, pa je najaktivnija grupa ona od 35-44 godine starosti, dok se u svim narednim grupama belei kontinuirani pad. drugo, grupa ispitanika do 25 godina starosti poduzorak koji naalost nedostaje i zapadnonemakoj i istononemakoj anketi koji su imali malo neposrednog kontakta s komunistikim organizacijama belei vrlo visok nivo lanstva u organizacijama. Iako je jo uvek prerano da se to sa sigurnou tvrdi, ini se da se, barem kada se radi o lanstvu u organizacijama civilnog drutva, u rusiji zaista odvija smena generacija, u kojoj je participacija mladih vea od participacije njihovih roditelja. to se tie rodne komponente, dijagram 5.4. pokazuje da mukarci u sva tri uzorka imaju veu stopu lanstva u organizacijama od ena. ali, ako malo paljivije pogledamo ovaj dijagram videemo da je razlika u stopama pripadnosti organizacijama neto manja u rusiji gde uee ena
173 u ruskom uzorku, na primer, skorovi odgovaraju sledeim kategorijama: nie je osnovno; srednje je nepotpuno srednje, srednje bez [diplome zrelosti], tehnika kola, srednje sa [diplomom zrelosti], srednjotehnika kola, i posebno obrazovanje; vie obrazovanje je nepotpuno visoko, a visoko visoko obrazovanje, dvostruko visoko obrazovanje i poslediplomske studije. u nemakom uzorku, nie je ohne Haupt/Volksschulabschluss; srednje Haupt/Volksschulabschluss, realschulabschluss (mittlere reife), i abschluss der Polytechnischen Oberschule (8./10. razred); vie Fachhochschulreife i allgemeine oder fachgebundene Hochschulreife/abitur; a visoko Fach/Hochschulabschluss. 174 Vidi, na primer, richard rose i Ellen Carnaghan, Generational Effects on attitudes to Communist regimes: a Comparative analysis, Post-Soviet Affairs, sv. 11, br. 1 (1995), str. 28-56. 175 S obzirom na to da u uzorcima za Istonu i Zapadnu Nemaku nije bilo ispitanika ispod 25 godina, ova grupa je, naalost, iskljuena iz analize.
2,5
1,5
0,5 Zapadna Nemaka Istona Nemaka 35-44 45-54 Rusija 55-64 65 i vie
do 25
25-34
119
dIJaGraM 5.3. Godine starosti i lanstvo u organizacijama. Izvor: PCOMS (1999).
120
1,8
1,6
1,4
1,2
1 Zapadna Nemaka
0,8
0,6 Istona Nemaka
0,4
0,2 Rusija mukarci
ene
dIJaGraM 5.4. rod i lanstvo u organizacijama. Izvor: PCOMS (1999).
1,8
1,6
1,4
1,2
0,8
0,6 Zapadna Nemaka Istona Nemaka Rusija 50.000-499.999 preko 500.000
0,4
0,2
manje od 10.000
10.000-49.999
121
dIJaGraM 5.5. Veliina grada i lanstvo u organizacijama. Izvor: PCOMS (1999).
122
TaBELa 5.1. Regresiona analiza individualnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK (Rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka, kombinovano) Varijabla Prihod Obrazovanje Godine starosti rod (muki) Veliina grada Prethodno komunistiko iskustvo dummy varijabla - Ist. Nemaka dummy varijabla - rusija konstanta Ponderisani r2 SEE N Model A 0,14*** (0,02) 0,06* (0,03) 0,006*** (0,002) 0,25*** (0,05) - 0,07*** (0,02) 0,27* (0,13) 0,04 1,18 2644 Model B 0,12*** (0,02) 0,12*** (0,03) 0,002# (0,001) 0,22*** (0,04) - 0,08*** (0,02) - 1,44*** (0,04) 1,44*** (0,11) 0,34 0,98 2644 Model C 0,10*** (0,02) 0,13*** (0,03) - 0,0006 (0,001) 0,21*** (0,04) - 0,05** (0,02) - 1,26*** (0,05) - 1,61*** (0,05) 1,49*** (0,11) 0,35 0,97 2644
Napomena: Podaci u tabeli su nestandardizovani regresioni koeficijenti, sa standardnom grekom u zagradi. Zavisna varijabla je prosean broj lanstava u organizacijama po osobi. *p <0,05; ** p < 0,01; *** p <=,001; # p < 0,10 (sve jednostrano) Izvor: Podaci PCOMS (1999).
iznosi 88% stope koju belee mukarci nego u Istonoj ili Zapadnoj Nemakoj, gde je odgovarajui procenat uea ena u organizacijama 75%, odnosno 78%. Meutim, ove rezultate je teko protumaiti jer je prosean nivo uea ena u Zapadnoj Nemakoj dva puta vei nego u Istonoj Nemakoj, i preko tri puta vei nego u rusiji.176 konano, dijagram 5.5. prikazuje rezultate za sva tri uzorka zavisno od veliine grada. Varijabla veliine grada ima etiri osnovne kategorije:
176 eleo bih da zahvalim Majklu Bernhardu koji mi je ukazao na potrebu da u poreenju tri uzorka napravim razliku izmeu stopa i nivoa uea.
123
gradove sa manje od 10 hiljada stanovnika, gradove sa 10 do 50 hiljada, 50 do 500 hiljada i, konano, gradove sa preko 500 hiljada stanovnika. Obrazac za Zapadnu Nemaku pokazuje kontinuirani rast lanstva u organizacijama sa rastom veliine grada. Meutim, u Istonoj Nemakoj i, naroito u rusiji, trend je u stvari suprotan: lanstvo u organizacijama je uglavnom vee u veim gradovima. I ovoga puta nam se ini da se ovakvo slino preoblikovanje dva, inae po mnogome razliita, drutva moe pripisati iskustvu ivota u komunizmu i njegovim velikim projektima urbanizacije, industrijalizacije i kolektivizacije poljoprivrede. Sada se moemo posvetiti regresionoj analizi da bismo izmerili efekat ovih pet osnovnih varijabli na lanstvo u organizacijama, i pritom kontroliemo uticaj prethodnog komunistikog iskustva na individualnom nivou. To prethodno komunistiko iskustvo u zbirnom uzorku operacionalizujem na dva naina. Prvo, zamenjujem ga dummy varijablom, kodiranom sa 1 za ruse i Istone Nemce i 0 za Zapadne Nemce. drugo, uvodim dummy varijable za Istone Nemce i ruse kako bih uporedio pravac i jainu koeficijenata i obezbedio delovanje istog kauzalnog mehanizma u obe zemlje. Meutim, kada ove zemlje analiziram pojedinano, ne mogu da ukljuim ove varijable jer su one konstanta za sve ispitanike u svakoj od ovih zemalja. Tabele 5.1. i 5.2. sadre podatke o rezultatima multivarijatne regresione analize. u tabeli 5.1, koja obuhvata sve ispitanike iz uzoraka tri zemlje, Model a ispituje varijable drutveno-ekonomskog statusa i veliine grada to, kao to je i predvieno, pokazuje da prihod, obrazovanje i godine starosti imaju pozitivno dejstvo na lanstvo u organizacijama, da mukarci uestvuju vie od ena i da je uticaj veliine grada negativan. Od ovih pet varijabli statistiki su znaajni prihod, godine starosti177, rod i veliina grada, dok obrazovanje ima neto manji znaaj. Bez obzira na znaaj ovih koeficijenta to ne bi trebalo da nas iznenauje s obzirom na veliinu uzorka Model a objanjava samo 4% varijabilnosti u ovom zbirnom uzorku. Model B dodatno ukljuuje varijablu prethodnog komunistikog iskustva na individualnom nivou. u ovom modelu su, sa izuzetkom starosti ispitanika, sve varijable statistiki znaajne i to ak veoma mnogo. Meutim, ako bolje pogledamo koeficijente, postaje jasno da najveu eksplanatornu mo ima varijabla prethodnog komunistikog iskustva, koja se ve177 ivotno doba se u regresionoj analizi meri godinama.
124
TaBELa 5.2. Regresiona analiza lanstva u dobrovoljnim organizacijama na individualnom nivou metodom ONK (posebno za Rusiju, Istonu Nemaku i Zapadnu Nemaku) Varijabla Prihod Obrazovanje uzrast rod (muki) Veliina grada konstanta Ponderisanr2 SEE N Rusija 0,05** (0,02) 0,06* (0,03) - 0,003* (0,002) 0,04 (0,05) 0,02 (0,02) 0,24* (0,12) 0,03 0,72 1009 Istona Nemaka 0,09*** (0,03) 0,15** (0,05) 0,002 (0,003) 0,18** (0,07) 0,004 (0,04) 0,007 (0,20) 0,05 0,96 842 Zapadna Nemaka 0,15*** (0,03) 0,21** (0,07) 0,0007 (0,003) 0,44*** (0,09) - 0,15*** (0,04) 1,24*** (0,26) 0,10 1,21 793
Napomena: Podaci u tabeli su nestandardizovani regresioni koeficijenti, sa standardnom grekom u zagradama. Zavisna varijabla je prosean broj lanstava u organizacijama po osobi u svakoj zemlji. * p <0,05; **; p < 0,01; *** p < 0,001 (sve jednostrano). Izvor: Podaci PCOMS (1999).
zuje za veliko smanjenje predvienog lanstva u organizacijama od 1,44. Osim toga, Model B objanjava 34% varijabilnosti u uzorku, to je veliko poboljanje u poreenju sa pomenuta 4% Modela a. u modelu C prethodno komunistiko iskustvo zamenjeno je dummy varijablama za Istonu Nemaku i rusiju, a rezultati pokazuju da ove dve varijable imaju slian snaan negativan efekat i da su obe statistiki znaajne sa slinom malom standardnom grekom. injenica da je neko Istoni Nemac vezuje se sa smanjenjem od 1,26 u predvienom broju lanstava u organizacijama, dok je smanjenje, kada se radi o rusima, neto vee i iznosi 1,61. Pribline vrednosti ovih koeficijenata ukazuju na veliku slinost Istonih Nemaca i rusa, barem kada se radi o njihovom lanstvu u organizacijama.
125
Tabela 5.2. prikazuje multivarijatnu analizu uzoraka tri zemlje, s posebnim, potpuno izraenim modelom za svaku zemlju zasebno. rezultati pokazuju da prihod i obrazovanje imaju statistiki znaajan uticaj u sve tri zemlje. ivotno doba je znaajno samo u rusiji i negativno deluje na graansku participaciju, to iznenauje s obzirom na to da je uticaj godina starosti i u Istonoj i u Zapadnoj Nemakoj pozitivan. uticaj roda je pozitivan u sve tri zemlje, a rezultati otkrivaju da mukarci uestvuju vie nego ene, i da je taj element statistiki znaajan u Istonoj i Zapadnoj Nemakoj, ali ne i u rusiji. konano, veliina grada je statistiki znaajna samo u zapadnonemakom uzorku, gde ima snaan negativan uticaj, za razliku od pozitivnog ali statistiki neznaajnog efekta veliine grada u ruskom i istononemakom uzorku. Sve u svemu, model koji je u potpunosti izraen pomou varijabli drutveno-ekonomskog statusa i veliine grada objanjava 3% varijabilnosti u ruskom uzorku, 5% u istononemakom i 10% u zapadnonemakom uzorku. S obzirom na to da je u ukupnom uzorku iz tabele 5.1. prethodno komunistiko iskustvo daleko jae od bilo koje druge nezavisne varijable, mogue je da postoje i drugi specifino postkomunistiki inioci koji nisu obuhvaeni modelom drutveno-ekonomskog statusa. Iako je samo po sebi znaajno, utvrivanje snanog negativnog uticaja prethodnog komunistikog iskustva na uestvovanje u organizacijama civilnog drutva ne govori nam mnogo o tome zato je to tako. Potrebno je da saznamo jo mnogo toga o prirodi komunistikog iskustva i razlozima zbog kojih njegovo naslee, kako nam se ini, ima tako obeshrabrujui uticaj na uee u organizacijama civilnog drutva. Alternativna objanjenja Pre nego to se posvetim analizi specifino postkomunistikih inilaca u anketi, napomenuu da dijagram 5.6. pokazuje zbirne rezultate odgovora na potpuno razliito pitanje iz ankete PCOMS postavljeno ljudima koji nisu lanovi nijedne organizacije, s molbom da navedu razloge za svoje neuestvovanje. Poto je ovo pitanje postavljeno i ispitanicima iz Zapadne Nemake moemo da utvrdimo neke zajednike elemente u odgovorima graana postkomunistikih zemalja. To nam omoguava da ispitamo neka alternativna objanjenja zasnovana na savremenim iniocima, pre nego to se posvetimo vie istorijskim varijablama koje se vezuju za prethodno iskustvo ivota u komunizmu kako bismo objasnili razlike izmeu rusa, Istonih Nemaca i Zapadnih Nemaca.
100%
90% 50 Nepostojanje elje za pristupanje bilo kojoj organizaciji Miljenje da su organizacije beskorisne Nedostatak vremena Izostanak poziva Nedovoljna informisanost Drugi razlozi
36 56
80%
70%
60%
50% 4 19 6 13 9 3 8 6 Rusija Istona Nemaka 8 18
30
40%
30%
20%
9 2
10%
17
0%
Zapadna Nemaka
dIJaGraM 5.6. razlozi za nepristupanje nijednoj dobrovoljnoj organizaciji. Izvor: PCOMS (1999)
Napomena: Pitanje je glasilo: koji od sledeih razloga najbolje objanjava to to niste lan nijedne od ovih organizacija? Ponuene su sledee opcije: Niko me nije pozvao da pristupim nekoj organizaciji; Zaista nisam upoznat sa aktivnostima bilo koje od ovih organizacija, kada bih vie znao moda bih razmislio/la o svom ueu; Zainteresovan sam za takve aktivnosti, ali nemam vremena da u njima uestvujem; Jednostavno nisam zainteresovan; prosto ne elim da pripadam nijednoj organizaciji; Smatram da su te organizacije potpuno beskorisne i drugi razlozi.
127
Najznaajniji i najindikativniji nalaz na dijagramu 5.6. odnosi se na opciju odgovora Jednostavno nisam zainteresovan; prosto ne elim da pripadam nijednoj organizaciji. Bez obzira na mnotvo alternativa, 56% Istonih Nemaca u ovom uzorku opredelilo se za ovu opciju to znai neto vie od rusa (50%) i znatno vie od Zapadnih Nemaca (36%). Sledea opcija prikazana na dijagramu 5.6. obuhvata one ispitanike koji ne oseaju samo lini otpor, nego i snaniju odbojnost i antipatiju prema organizacijama koje ispoljavaju izborom opcije Smatram da su te organizacije potpuno beskorisne. rezultati pokazuju da se sa ovim stavom slae relativno mali broj Istonih i Zapadnih Nemaca, za razliku od skoro 18% rusa koji ga prihvataju. Meutim, ove prve dve opcije uzete zajedno pokazuju da ukupno 68% rusa i 60% Istonih Nemaca ima vrlo negativan stav prema dobrovoljnim organizacijama, u poreenju sa samo 42% ispitanika u zapadnonemakom uzorku. Poto je ovo pitanje postavljeno samo ispitanicima koji nisu lanovi nijedne organizacije, kontrast izmeu pomenuta tri drutva postaje jo izraeniji u kontekstu ukupnog pregleda, gde 81% Zapadnih Nemaca pripada barem jednoj organizaciji, u poreenju sa 52% Istonih Nemaca i 35% rusa. drugim reima, u okviru cele populacije (odnosno, ne samo dela neulanjenih) relativan procentualni udeo ljudi koji jednostavno ne ele da pristupe organizacijama ili ih smatraju beskorisnim, vrlo je veliki u rusiji i Istonoj Nemakoj, a mnogo nii u Zapadnoj Nemakoj. Odgovori koji podrazumevaju izbor tree opcije Zainteresovan sam za te aktivnosti, ali nemam vremena da u njima uestvujem daju zanimljiv uvid u razlike izmeu ova tri drutva. S obzirom na to da Zapadni Nemci ive u visokorazvijenoj trinoj privredi, moda i ne bi trebalo da nas iznenauje to preko 30% Zapadnih Nemaca u nedostatku slobodnog vremena vidi prepreku za svoje uee u organizacijama. Nasuprot tome, u rusiji u ijoj novoj privredi ima i previe neefikasnosti i neproduktivnosti, manje od 6% ispitanika navodi nedostatak vremena kao razlog za neuestvovanje. u tom smislu se 19% Istonih Nemaca koji se slau sa tom opcijom nalazi negde na sredini izmeu rusa i Zapadnih Nemaca. Jo jedno mogue objanjenje izbegavanja lanstva u organizacijama podrazumeva nepristupanost i neefikasnost postojeih organizacija, to sigurno vie odgovara stvarnosti rusije nego Istone ili Zapadne Nemake. Naredne dve opcije odgovora obuhvataju ispitanike koji su se saglasili sa jednom od sledeih izjava: Niko me nije pozvao (ili mi ponudio) da pristupim nekoj organizaciji, ili Zaista nisam upoznat sa aktivnostima
128
bilo koje od ovih organizacija; kada bih vie znao moda bih razmislio/ la o svom ueu. ukupno 11% Zapadnih Nemaca, 12% Istonih Nemaca i 21% rusa u ovom uzorku izabralo je jednu od pomenutih opcija. To pokazuje da su dobrovoljne organizacije manje vidljive u ruskoj nego u nemakoj javnosti, i da su malo vidljivije u Istonoj nego u Zapadnoj Nemakoj. konano, drugi razlozi su poslednja opcija odgovora na pitanje iz upitnika, a rezultati pokazuju da su Istoni Nemci i ovoga puta izmeu Zapadnih Nemaca i rusa, s tim to su sada blie rusima, jer mnogo vie Zapadnih Nemaca tvrdi da ima vlastite razloge za nepristupanje organizacijama. Sve u svemu, rezultati prikazani na dijagramu 5.6. jasno govore da mnogi Istoni Nemci i rusi, iz raznih razloga, ne ele da pristupe dobrovoljnim organizacijama. Oigledno je da bi trebalo da se zapitamo zato?
POSTkOMuNISTIkI INIOCI u ruSIJI I ISTONOJ NEMakOJ
u ovom odeljku panja je usmerena na rusiju i Istonu Nemaku, kako bismo bolje shvatili prethodno komunistiko iskustvo i utvrdili zato je njegov negativan uticaj na lanstvo u organizacijama toliko snaan. Poeu od izlaganja hipoteza koje se odnose na tri glavna argumenta izloena u drugom poglavlju, i onda se posvetiti regresiji rezultata u zbirnom uzorku ruskih i istononemakih ispitanika, kao i uzoraka za obe zemlje posebno. u celini gledano, analiza pokazuje da nepoverenje u komunistike organizacije, opstajanje prijateljskih mrea i razoaranje postkomunizmom imaju sutinski i statistiki znaaj za objanjenje dananjeg ponaanja graana postkomunistikih drutava i njihovog lanstva u organizacijama. Nepoverenje u komunistike organizacije Prvi inilac vezuje nepoverenje ljudi u organizacije iz vremena komunizma sa njihovim ueem u organizacijama danas. argument se zasniva na pretpostavci da posledica sloma komunizma nije bila tabula raza, odnosno da on nije izbrisao prethodna iskustva ljudi, ve da upravo ta iskustva utiu na njihovo dananje ponaanje. Ovim ne elim da kaem da su komunistike organizacije u analitikom smislu predstavljale ekvivalent organizacijama civilnog drutva. Naprotiv, one nisu bile ni dobrovoljne ni nezavisne, a uestvovanje u njihovom radu esto je bilo prisilno, iznueno ili prihvatano iz instrumentalnih ili karijeristikih razloga. Bez obzira na
0,9
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2 Istona Nemaka
0,1
0 Rusija srednji visok
nizak
129
dIJaGraM 5.7. Nivo nepoverenja u komunistike organizacije u periodu komunizma. Izvor: PCOMS (1999)
130
to da li su ljudi u organizacijama uestvovali dobrovoljno ili ne to je naravno zavisilo od njihove vrste one su bile sveprisutne u komunistikim drutvima pa su graani u vezi sa njima stekli veliko iskustvo. Ova hipoteza sugerie da e ljudi, to je njihovo nepoverenje u komunistike organizacije bilo vee i to su ih vie izbegavali, imati manje sklonosti da danas uestvuju u radu dobrovoljnih organizacija. Logika ovog argumenta suprotna je uobiajenom miljenju, koje su poetkom postkomunistikog perioda optimistiki iznosili mnogi, da e graani koji su izbegavali komunistike organizacije ili im se protivili biti spremniji da uestvuju sada kada komunistiki sistem vie ne postoji, a da e oni koji su bili aktivni u komunistikom periodu danas biti mnogo povueniji i pasivniji. da bismo izmerili ovu hipotezu, u anketu PCOMS ukljuena su i pitanja o istih devet kategorija organizacija koje su obuhvaene Svetskim pregledom vrednosti, s tim to se ovaj put radilo o lanstvu u komunistikim organizacijama pod kontrolom drave. dijagram 5.7. prikazuje stepen nepoverenja u komunistike organizacije i rusa i Istonih Nemaca meren prema obimu u kojem su izbegavali da pristupe tim organizacijama u komunistikom periodu i njihovo proseno lanstvo u organizacijama danas.178 Opstajanje prijateljskih mrea drugi argument koji ugraujem u ovu analizu odnosi se na privatne mree razvijene u komunistikom sistemu. Ovakve mree su se pojavile jer su nestaice u privredi stvorile klimu u kojoj su ljudima bile potrebne veze i pomo da bi obezbedili mnoge vrste roba i usluga, a poto je javni domen bio toliko kontrolisan i politizovan ljudi su izgradili odnose poverenja sa bliskim prijateljima i lanovima porodice. Ova hipoteza predvia da e graani koji su odrali dinamian krug prijatelja imati manje potrebe ili elje da uestvuju u dobrovoljnim organizacijama. da bismo operacionalizovali prijateljske mree i izmerili promene do kojih je u njima tokom vremena dolo anketom PCOMS predviena su pitanja (postavljena na razliitim mestima u upitniku) koja se odnose i na komunistiki i na sadanji period, a od ljudi je zatraeno da odgovore koliko su se esto oslanjali na pomo prijatelja da bi popravili kuu ili kola, ili pomogli nekome
178 kategorija niskog nivoa nepoverenja obuhvata one koji su bili lanovi 4-9 komunistikih organizacija, kategorija srednjeg nivoa one koji su bili lanovi 3 komunistike organizacije, a visokog nepoverenja one koji nisu bili lanovi nijedne ili su bili lanovi najvie dve komunistike organizacije.
0,9
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3 Istona Nemaka
0,2
0,1 Rusija visok
nizak
Nivo opstajanja prijateljskih mrea u postkomunistikom periodu
131
dIJaGraM 5.8. Opstajanje prijateljskih mrea i lanstvo u organizacijama. Izvor: PCOMS (1999)
132
u porodici, ili se uopte izborili sa nekom tekom situacijom, i koliko to sada ine? Zatim sam konstruisao dva indeksa oslanjanja na prijatelje, jedan za komunistiki i jedan za sadanji period. konano, da bih izmerio opstanak ili promenu ovih mrea, od indeksa za sadanji period oduzeo sam indeks za komunistiki period i dobio tri osnovne kategorije: manjeg, veeg i nepromenjenog oslanjanja. S obzirom na to da je znaajna razlika ona izmeu ispitanika kod kojih se oslonac na line mree smanjio i onih kod kojih on opstaje, objedinio sam u istu grupu ispitanike koji su odgovorili da se na prijatelje oslanjaju u istoj meri ili vie nego pre. dijagram 5.8. prikazuje razliku izmeu ispitanika sa niskim ili visokim nivoom opstanka prijateljskih mrea. rezultati ukazuju na zanimljive razlike izmeu rusa i Istonih Nemaca. kod rusa je nivo uea u dobrovoljnim organizacijama praktino identian, bez obzira na to da li su njihove prijateljske mree opstale (odnosno, da li se i sada oslanjaju na prijatelje onoliko koliko su to nekada inili). Meutim, to se Istonih Nemaca tie, oni ije line mree nisu opstale po svemu sudei uestvuju u dobrovoljnim organizacijama u veem stepenu od svojih sugraana ije su prijateljske mree ostale iste ili postale jo tenje. drugim reima, zaista nam se ini da u meri u kojoj dinamine privatne mree razvijene u komunizmu opstaju nepromenjene, one danas predstavljaju prepreku ili alternativu lanstvu u dobrovoljnim organizacijama. Iako se ovaj inilac oigledno ne primenjuje na ruse u ovoj anketi, trebalo bi istai da su rusi, generalno, doiveli manje promena u smislu uestalosti oslanjanja na prijatelje kada se radi o razliitim vrstama pomoi. To nije nikakvo iznenaenje jer, bez obzira na to to se sada u rusiji moe kupiti najvei broj roba i usluga, njihove cene su za veinu ljudi nedostine pa oni i dalje moraju da se oslanjaju na pomo prijatelja. u Istonoj Nemakoj, meutim, prednost ivota u stabilnoj trinoj privredi i slobodnijem i bezbednijem drutvu dovela je do toga da veina ljudi sada ima dovoljne prihode i mirne due moe da reava stvari zvaninim kanalima pa nije prinuena da se oslanja na prijatelje u meri u kojoj je to nekada bilo potrebno. Razoaranje postkomunizmom Trei i poslednji element mog objanjenja odnosi se na osnovni koncept razoaranja, koji je postao uobiajena tema u mnogim postkomunistikim zemljama, kada se velika oekivanja njihovih graana nisu ostvari-
133
la. Iako bi bilo sasvim razumljivo tvrditi da e razoarani ljudi postati aktivniji protestujui protiv postojeeg sistema, na osnovu ove hipoteze oekuje se da e oni koji su razoarani biti manje skloni da uestvuju u dobrovoljnim organizacijama i da e njihovo razoaranje i osujeenost pratiti vea pasivnost i povlaenje. u anketi PCOMS ovaj koncept je izmeren uz pomo pitanja kojim se od ljudi trailo da ocene promene do kojih je dolo u protekloj deceniji u poreenju sa svojim poetnim oekivanjima. dijagram 5.9. prikazuje rezultate koji otkrivaju da je i u rusiji i u Istonoj Nemakoj uticaj razoaranja na uee u dobrovoljnim organizacijama negativan, s obzirom na to da njegov rast prati pad prosenog broj lanstava u organizacijama. Multivarijatna regresiona analiza Poto smo utvrdili ova tri osnovna eksplanatorna inioca nepoverenje u komunistike organizacije, opstanak prijateljskih mrea i oseanje razoaranja koja se naroito primenjuju na postkomunistike zemlje, sada ih moemo testirati uz pomo multivarijatne regresione analize kako bismo videli na koji nain oni poboljavaju relativno malu eksplanatornu mo modela drutveno-ekonomskog statusa izloenog u prethodnom odeljku. u tabeli 5.3. dati su rezultati regresije za zbirni uzorak ruskih i istononemakih ispitanika, pored rezultata za ta dva uzorka posmatrana zasebno. Za svaki od tri niza regresija, prvi model pokazuje etiri varijable modela drutveno-ekonomskog statusa i veliine grada, drugi model pokazuje moje tri postkomunistike varijable, a trei svih osam varijabli zajedno. rezultati jasno govore da dodavanje postkomunistikih varijabli znaajno poboljava razumevanje lanstva u organizacijama. u sva tri uzorka su ponderisani skorovi r2 za postkomunistike varijable mnogo vii nego samo za inioce drutvenog ekonomskog statusa i tek neznatno se poveavaju kada se zajedno posmatra svih osam varijabli. Od svih drutveno-ekonomskih faktora prihod i dalje ostaje statistiki najznaajniji. Obrazovanje je takoe statistiki znaajno u modelima SES, ali gubi znaaj kad se ukljui u potpuno izraene modele. Godine ivota imaju znaajan negativan efekat na takav model u rusiji ali manji u Istonoj Nemakoj. kao to je napomenuto, uee mukaraca vee je nego uee ena, naroito u Istonoj Nemakoj, gde je rod statistiki
134
1,4
1,2
0,8
0,6
0,4 Istona Nemaka
0,2
0 Rusija srednji visok
nizak
Stepen razoaranja postkomunizmom
dIJaGraM 5.9. razoaranje postkomunizmom i lanstvo u organizacijama.
Izvor: PCOMS (1999)
TaBELa 5.3. Regresiona analiza individualnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK (Rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka, posebno) R+IN1 R+IN2 R+IN3 R1 R2 R3 IN1 IN2 IN3
Varijabla
Prihod
Obrazovanje
ivotno doba
rod (muki)
Veliina grada
Nepoverenje u komunist. organizacije Opstajanje prijateljskih mrea -
0,09*** (0,02) 0,09*** (0,03) 0,002* (0,001) 0,12** (0,04) - 0,04* (0,02) -
0,05** (0,02) 0,06* (0,03) -0,003* (0,002) 0,01 (0,05) 0,02 (0,02) -
0,09*** (0,03) 0,15*** (0,05) 0,002 (0,003) 0,18*** (0,07) 0,004 (0,04) -
razoaranje
konstanta
Ponderisani r2 SEE N
0,07 (0,11) 0,03 0,86 1851
0,05*** (0,02) 0,02 (0,03) -0,002# (0,001) 0,10** (0,04) - 0,01 (0,02) -0,37*** -0,36*** (0,03) (0,03) -0,05 -0,07* (0,04) (0,04) -0,14*** -0,13*** (0,02) (0,2) 1,51*** 1,36*** (0,06) (0,14) 0,13 0,15 0,81 0,81 1934 1806 0,24* (0,12) 0,03 0,70 1009 -0,32*** (0,03) 0,05 (0,05) - 0,01** (0,03) 1,18*** (0,11) 0,11 0,70 1005 0,007 (0,20) 0,05 0,96 842 -0,40*** (0,04) -0,10* (0,06) - 0,09** (0,04) 1,54*** (0,09) 0,11 0,92 929
0,03* (0,02) 0,03 (0,03) -0,004*** (0,001) 0,03 (0,04) 0,02 (0,02) -0,32*** (0,03) 0,03 (0,05) - 0,05 (0,04) 1,01** (0,17) 0,12 0,69 1005
0,07** (0,03) 0,02 (0,05) -0,003 (0,003) 0,16** (0,07) 0,003 (0,03) -0,37*** (0,04) -0,13* (0,07) - 0,07* (0,04) 1,31*** (0,25) 0,13 0,92 801
Napomena: Podaci u tabeli su nestandardizovani regresioni koeficijenti, sa standardnom grekom u zagradi. Zavisna varijabla je broj lanstava u organizacijama po osobi u svakoj od zemalja. *p <0,05; **p <0,01; ***p < 0,001; # p < 0,10 (sve jednostrano) Izvor: Podaci PCOMS (1999).
135
136
znaajan u kompletnom modelu. konano, veliina grada ima mali ili ak nikakav statistiki znaaj u najveem broju modela. ako blie pogledamo efekte postkomunistikih varijabli vidimo da je nepoverenje u komunistike organizacije daleko najsnaniji eksplanatorni faktor. u potpuno izraenom modelu zbirnog uzorka, poveanje za jednu jedinicu na trostepenoj skali nepoverenja vezuje se sa predvienim smanjenjem lanstva u organizacijama od 0,36, to je veoma velika cifra ako se ima u vidu da je prosek lanstva u organizacijama u rusiji samo 0,45, a u Istonoj Nemakoj 0,78. uopteno govorei, postoje dva naina da se protumai snaan uticaj nepoverenja ljudi u komunistike organizacije. Prvi je usredsreivanje na one koji su u velikom stepenu uestvovali u komunistikim organizacijama, pri emu su mnogi to inili po svojoj elji. Iako su skoro svi graani komunistikih zemalja imali malo izbora u pogledu lanstva u sindikatima i, moda, jo nekim drugim organizacijama, verovatno je da su oni koji su bili angaovani u etiri ili vie organizacija, to inili po sopstvenom izboru bez obzira na to da li su se rukovodili instrumentalnim razlozima ili su prosto uivali u tome da uestvuju u raznim aktivnostima. drugim reima, aktivni uesnici u komunistikim organizacijama verovatno su razvili pozitivne asocijacije sa organizacijama i imali pozitivna iskustva dok su u njima uestvovali, to se odrazilo i u viem nivou participacije u dobrovoljnim organizacijama danas. Nasuprot njima, ljudi koji nisu pristupali nikakvim komunistikim organizacijama, ili su moda bili lanovi jedne ili dve, ali ne vie njih, najverovatnije su imali neprijatna iskustva i stvorili negativno miljenje o organizacijama. Iako su okolnosti u vezi sa ueem u organizacijama danas potpuno promenjene, jer su ljudi sada slobodni da formiraju organizacije koje nisu pod kontrolom drave i da im pristupaju po svojoj volji, obrasci ponaanja mnogih prethodno neaktivnih uesnika ili neuesnika, nisu se, kako izgleda, mnogo promenili. Njihovo neinteresovanje, a moda i antipatija prema svim vrstama organizacija koju su razvili kroz iskustvo sa komunistikim organizacijama preneti su i u dananje vreme. 179 kao to sam objasnio, prijateljske mree su u Istonoj Nemakoj izgubile vie na znaaju nego u rusiji. Osim toga, Istoni Nemci ije su prijateljske mree opstale ili se ak pojaale, pokazuju manju sklonost da pri179 u narednom poglavlju u ovo pitanje ispitati mnogo detaljnije, uvodei prie mnogih od ispitanika koji su uestvovali u mojim dubinskim intervjuima.
137
stupe dobrovoljnim organizacijama, dok e im se oni ije su mree u veoj meri poremeene, verovatno, pre pridruiti. u potpuno izraenom modelu za istononemaki uzorak, opstanak prijateljskih mrea ima statistiki znaajan negativan efekat na sadanje lanstvo u organizacijama. Takvi rezultati pokazuju da se, barem u sluaju Istone Nemake, dinamine drutvene mree razvijene tokom komunistikog perioda i sklonosti za uee u dobrovoljnim organizacijama dananjice esto kompenzuju. konano, varijabla razoaranja je statistiki veoma znaajna u zbirnom uzorku, gde se poveanje od jedne jedinice na trostepenoj skali razoaranja vezuje sa predvienim smanjenjem lanstva u organizacijama od 0,08. razoaranje je takoe znaajno u istononemakom uzorku, ali ne i u potpuno izraenom modelu za ruski uzorak a to je nalaz koji se delimino moe pripisati negativnoj korelaciji sa varijablom prihoda, ime se prikriva deo njenog statistikog efekta. Iako nisu tako snani kao u sluaju drugih varijabli, ovi rezultati pokazuju da je razoaranje postkomunizmom inilac koji spreava uee u dobrovoljnim organizacijama. ukratko, oekuje se da e uee graana biti manje, to je njihovo razoaranje vee.
ZakLJuak
Sve u svemu, ovi nalazi pokazuju da tri postkomunistika inioca koja sam izloio znaajno pomau da se objasne razlozi izuzetno niskih nivoa uea u organizacijama u postkomunistikim zemljama. Odreivanje ova tri glavna elementa komunistikog iskustva, i na nivou pojedinih zemalja u uporednoj studiji 31 zemlje, i na individualnom nivou sa uzorkom Zapadnih Nemaca koji je pridodat istononemakom i ruskom uzorku objanjava nalaz da je dummy varijabla prethodnog komunistikog iskustva testirana u odnosu na mnotvo alternativnih objanjenja daleko najznaajnija. Zajedniki teorijski element ova tri kauzalna inioca jeste to to ljudi, u nastojanju da preive u sloenom svetu koji se brzo menja, koriste svoja prethodna iskustva kao referentne take za dananje izbore i akcije. ako ne razmotrimo ta iskustva ukljuujui i nain na koji su ona oblikovala ljude i nain na koji oni danas o njima razmiljaju ili ih tumae nae razumevanje ranih postkomunistikih drutava i njihovih graana bie ogranieno.
138
Poto sam u etvrtom poglavlju pokazao relativnu slinost izmeu zemalja postkomunistike Evrope, pa zatim u ovom poglavlju utvrdio nekoliko znaajnih uzronih inilaca koji mogu da objasne niske nivoe graanske participacije u postkomunizmu, u narednom u nastojati da doprinesem sveobuhvatnijem i prodornijem objanjenju naina na koji graani postkomunistikih drutava shvataju svoja prethodna iskustva i objanjavaju svoje tekue izbore i aktivnosti. analizom 60 dubinskih intervjua sa stratifikovanim sluajnim uzorkom 30 Istonih Nemaca i kvotnim uzorkom 30 obinih rusa, uvodim u analizu interpretativni metodoloki pristup koji dopunjuje i uvruje nalaze izloene u ovom poglavlju.
6. Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama: interpretativna analiza
uVOd
u etvrtom poglavlju su okarakterisane, ilustrovane i demonstrirane specifine slabosti civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi, dok je u petom poglavlju upotrebljena statistika analiza da bi se utvrdila i testirala eksplanatorna mo niza uzronih inilaca na individualnom nivou, koji bi mogli da objasne stepen uea graana i unutar pojedinih zemalja i izmeu njih. u ovom poglavlju je primenjen u velikoj meri razliit metodoloki pristup koji se zasniva na kvalitativnim i interpretativnim tehnikama i ukljuuje rezultate dubinskih intervjua sa 30 Istonih Nemaca i 30 rusa, koji su obavljeni u prolee i leto 1998. godine.180 Cilj je bio da doemo do mnogo dubljeg i potpunijeg razumevanja ivota, iskustava, motivacije i ponaanja graana u postkomunistikim zemljama nego to bismo to mogli uz pomo odgovora na pitanja iz zatvorenih anketa. Ovaj interpretativni pristup omoguava dublje razmatranje sloenih i uzbudljivih ivotnih pria mojih ispitanika, i tako dopunjuje statistiki pristup primenjen u prethodnom poglavlju. Svrha ovog poglavlja je detaljno razmatranje kognitivnih i iskustvenih razloga zbog kojih ljudi uestvuju ili ne uestvuju u dobrovoljnim organizacijama. Poto je izrazita karakteristika postkomunistikog civilnog drutva nizak nivo uea obinih graana, to najvei deo ovog poglavlja posveujem ispitanicima koji ne uestvuju ni u jednoj dobrovoljnoj orga180 u dodatku d detaljno su objanjeni metodi istraivanja koje sam koristio u dubinskim intervjuima, pri emu je objanjeno kako sam izabrao svoje ispitanike, na koji nain se moji uzorci mogu uporediti sa velikim N uzorcima iz ankete PCOMS i kako sam sprovodio intervjue, i navedene konkretne smernice koje sam koristio za strukturiranje i organizaciju svakog pojedinanog intervjua.
140
nizaciji. To zasnivam na tri glavna uzrona faktora koji su teorijski predstavljeni u drugom poglavlju i statistiki analizirani u petom, a koje ovde detaljnije objanjavam i razraujem. Pritom, kombinujui prie i rei ispitanika, ukazujem na znaaj i vanost ova tri inioca.
ZaTO SE GraaNI POSTkOMuNISTIkIH druTaVa NE uLaNJuJu u dOBrOVOLJNE OrGaNIZaCIJE
Paljiva analiza mojih intervjua otkriva mnotvo faktora koji objanjavaju zato se toliko mnogo graana postkomunistikih drutava ne ulanjuje u dobrovoljne organizacije. Neki od tih inilaca, kao to su starost ili slabo zdravlje, nedostatak vremena ili nedovoljno poznavanje organizacija, tipini su i za ispitanike u zapadnim drutvima, pa nam u ovom smislu ispitanik iz Istone Nemake ili rusije lako moe liiti na nekoga iz Zapadne Nemake ili Sjedinjenih drava. Meutim, kako je statistiki pokazano u prethodnom poglavlju, tradicionalnim drutveno-ekonomskim iniocima moe se objasniti malo razlike u ueu unutar postkomunistikih drutava. Zbog toga se u ovom poglavlju koriste kvalitativni i interpretativni metodi da bi se utvrdili i objasnili specifino postkomunistiki inioci, isto kao to su Verba, olcman i Brejdi upotrebili bazu podataka jedne opsene ankete, sa preciznijim i u veoj meri kontekstualizovanijim iniocima koji prevazilaze osnovni model drutveno-ekonomskog statusa.181 Ova tri inioca, razraena u drugom i primenjena u petom poglavlju, ukljuuju: (1) nepoverenje u komunistike organizacije; (2) opstanak prijateljskih mrea; i (3) razoaranje postkomunizmom. Prva dva predstavljaju neposredno naslee komunistike prolosti, dok se trei odnosi na novija postkomunistika kretanja i njihov neuspeh da ispune odreena oekivanja koja su 1989-91 gajili mnogi ljudi. Ova tri opta faktora, iako su u analitikom smislu zasebna, uzajamno pojaavaju svoj uticaj na uee javnosti i pritom se sva tri u drugaijem stepenu primenjuju na sve, inae, meusobno razliite i specifine zemlje postkomunistike Evrope. tavie, oni se mogu razumeti samo u kontekstu komunistikog iskustva i naina na koji ljudi danas posmatraju, tumae i ocenjuju to iskustvo. radi boljeg razumevanja ovih inilaca, obraujem ih pojedinano. To, meutim, ne znai da oni postoje izolovano jedan od drugog. Naprotiv, oni su uzajamno povezani i jasno je da na mnoge ljude utie vie od jednog faktora, a ponekad ak i sva tri. Moja namera nije da odredim ta181 Verba, Schlozman i Brady, Voice and Equality.
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 141 nu veliinu tog uticaja, jer su njegove varijacije toliko idiosinkratine da se ne mogu izmeriti ili u potpunosti razumeti. Osnovni cilj je, u stvari, da preciziram razliite vrste motiva koje su navodili moji ispitanici da bi objasnili svoje neuestvovanje, i da pokaem zato je potrebno razmotriti specifinu prirodu komunistikog iskustva i najnoviji postkomunistiki razvoj dogaaja, da bismo shvatili zbog ega je nivo uea u organizacijama u celoj postkomunistikoj Evropi tako nizak. Nepoverenje u komunistike organizacije Prvi faktor koji objanjava nizak nivo lanstva u organizacijama u postkomunizmu koji u ovde razmotriti odnosi se na nepoverenje ljudi u komunistike organizacije. Poto sam u petom poglavlju uoio ovaj opti zakljuak u veoj populaciji, sada se okreem detaljnijoj slici koju sam dobio iz dubinskih intervjua, koja pokazuje na koji nain prethodno iskustvo ljudi sa organizacijama pomae da se objasni njihov nivo uea danas. Poinjem prikazivanjem odgovora Istonih Nemaca, da bih ih zatim uporedio sa odgovorima mojih ruskih ispitanika. Objanjenje koje mi je dao jedan 46-godinji istononemaki novinar poznatog nemakog nedeljnika predstavlja polaznu taku za ovu diskusiju: Mislim da se kod svih graana ddr radi o istom: oni su jednom verovali u neto i vie nee. drugim reima, poto su tokom velikog dela ivota bili angaovani i aktivni u organizacijama, mnogi graani postkomunistikih drutava nisu voljni da to jo jednom pokuaju, iako sada ive u slobodnim uslovima i bez prinude. Zanimljivo je, a i iznenaujue, da graani postkomunistikih drutava retko prave razliku izmeu obaveznih organizacija komunistikog sistema i dobrovoljnih organizacija slobodnog drutva. Tako, na primer, 64-godinji penzionisani elektriar, Istoni Nemac, kae: Pa, rekao bih da za to vie nisam zainteresovan. Proveo sam mnogo, mnogo godina na grupnom radu i mislio sam da e to promeniti stvari, ali se u sutini nije promenilo nita. drugim reima, njegova frustracija zbog neefikasnosti bivih organizacija predstavlja bitan element koji objanjava njegovu dananju neaktivnost. Jedna Istona Nemica, 46-godinja sekretarica, objanjava svoje razloge za neuee na sledei nain:
Pa, stvarno mi je teko da to objasnim. ako kaem da nemam vremena, onda to zvui kao neki banalan izgovor. Moram rei da smo u vreme ddr-a bili primo-
142
rani da se ulanimo u mnoge ovakve organizacije. Posle Wende, 182 rekla sam sebi da se vie nikada neu ulaniti ni u ta. Nekako se plaim ulanjenja ili prosto nemam vie elje za to. To je bar sluaj sa mnom, a i sa mojom porodicom, moram da kaem, to se potvrdilo, a i mnogi drugi se isto tako oseaju. Vrlo jednostavno, ljudi na neki nain, pa, valjda zato to je tada postojao odreeni pritisak i morali su da rade mnoge stvari koje nisu eleli, i sada su stvari otile u suprotnom pravcu i oni kau ne, ne opet.
Najupadljivije u ovom citatu je njeno insistiranje da se nikada i nigde nee ponovo ulaniti to pokazuje da ona svoj ivot, uprkos znaajnim promenama i preokretu Wende, posmatra u odreenom kontinuitetu, gde se njena sadanja situacija ne moe shvatiti bez pozivanja na njeno prolo iskustvo. Nespremnost ljudi da se danas ukljue u dobrovoljne organizacije ne znai nuno da ih ne interesuju ciljevi tih organizacija, ili da se protive njihovom postojanju. Za mnoge, neuestvovanje jednostavno odraava njihov lini izbor da ne budu lanovi. Ovo je dobro objasnio 56-godinji istononemaki advokat koji je danas zaposlen u nemakoj dravnoj upravi i ivi vrlo udobno: Mnogi ljudi iz biveg ddr-a se tako oseaju i kau dovoljno dugo smo bili lanovi i sada ne moramo da se ulanimo da bismo se na neemu angaovali ili da bismo neto podravali. I 29godinji mehaniar iz Istone Nemake na slian nain objanjava svoju averziju prema grupnom lanstvu:
Ne elim da se obavezujem ni na ta i nikakvoj grupi. Vie volim da budem nezavisan, slobodan... ako kaem Sada u da uradim neto za zatitu ivotinja, ja onda odem i dam doprinos ili pitam da li mogu neto da uradim. ali samo jednom. Ne elim da opet budem zavisan i da moram da idem redovno ili tako neto. Ja to ne elim...(u vreme ddr-a) to je bilo manje-vie obaveza i oni su vas primoravali da se ulanite, ili su vam govorili da morate da uradite ovo ili ono. radi se ba o toj zavisnosti, kada vam kau morate da idete na taj sastanak ili neto drugo, i to je bila obaveza, e to je ono to ja ne elim. Zbog toga ja to sada ne radim, da ne budem na neki nain zavisan. Vie volim da mislim svojom glavom.
Ovaj citat jasno govori koliko je jaka averzija prema lanstvu, koje za mnoge graane u postkomunistikim zemljama podrazumeva obavezu. Meutim, to nuno ne znai da oni odbacuju ciljeve organizacija. Ovaj ispitanik, izgleda, smatra da e se u dananjim organizacijama oseati isto
182 Nemaki termin Wende doslovno znai preokret ili promena ali se u ovom kontekstu odnosi na dogaaje iz 1989. godine i brz proces ujedinjenja.
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 143 kao i u preanjim, kao da je primoran da i dalje bude njihov lan ili da na neki nain zavisi od organizacije. dok za mnoge ljude tumaenje sopstvene prolosti podrazumeva bilans pozitivnih i negativnih momenata iz ivota u komunistikom periodu, godina revolucionarnog preokreta i njihove sadanje situacije, kod nekih ljudi njihovo komunistiko iskustvo izaziva ekstremne pa ak i neprijateljske reakcije. Odgovor 29-godinje istononemake uiteljice u osnovnoj koli predstavlja jasan primer ovog neprijateljstva i pokazuje kako ono utie na njen stav prema dobrovoljnim organizacijama danas:
Mislim da sam ja jednostavno onesposobljena za uee u organizacijama, zbog FdJ,183 a i zbog Pionira, i sve mi to ide na ivce. Ja to prosto ne elim. a to se tie ovih grupa koje su na ovom spisku, moje je miljenje da, na primer, verske organizacije, ja ne moram da pripadam crkvi da bih bila vernik. Za mene je to kristalno jasno... Ja se isto tako bavim sportovima. redovno idem dva puta nedeljno u sportski centar i tamo se neim bavim. ali mi nikada ne bi palo na pamet... (reenica se prekida). To lanstvo je bilo dovoljno! dosta mi je! To bi opet znailo previe obaveza, mesene lanarine, lanska karta, to je previe. Ja samo elim da to radim kada ja to hou. Grupe koje se bave treim svetom i organizacije za ljudska prava, naravno da sam zainteresovana i inim to je u mojoj moi. Meutim, za to nije potrebno da dozvolim da me uniformiu, to nije za mene. Ista je stvar i sa grupama za prava ivotinja, grupama za mir, to je sasvim jasno. ako mogu da uradim neto, da prikupim odeu, poaljem pakete... Naravno da u to uiniti. ali, zbog toga ne moram da idem u neku organizaciju. uopte ne elim da pristupim organizaciji Zelenih ili neem takvom, ne elim da budem aktivan lan. Isto tako ne elim da ovde sedim i razmiljam o tome koju bi akciju trebalo da preduzmem kao sledeu, ili tako neto. Za mene je to vreme, sada kaem, prolo. Sada vie volim da imam ulogu nekoga ko prua podrku, nekoga ko kae: Pa, dobro je to to vi radite. Pomoi u vam onde gde mogu. ali ja vie ne elim da budem jedna od onih ljudi iz organizacije.
u izvesnom smislu, ovaj citat saima kljune take svih koji su do sada navedeni u ovom odeljku. Govorei o tome zato ne uestvuje u dananjim dobrovoljnim organizacijama, ispitanica jasno ukazuje na svoje prolo iskustvo sa lanstvom u komunistikim organizacijama, pa ak za sebe kae da je onesposobljena za uee u organizacijama. Osim toga, ona dananje slobodne organizacije ne vidi kao neto to je sutinski drugaije i, konano, tvrdi da njena nespremnost da se ulani u organizacije ne znai da nije zainteresovana za njihove ciljeve.
183 FdJ ili Slobodna nemaka omladina bila je u Istonoj Nemakoj ekvivalent ruskog komsomola, komunistike omladinske grupe.
144
da se sad okrenem mojim ruskim ispitanicima. Vidimo da su i rusi skloni da se pozivaju na svoju komunistiku prolost kada objanjavaju sadanju neparticipaciju, ali ne tako snano kao istononemaki ispitanici koje sam upravo opisao i, u izvesnoj meri, drugaije. Jedan 45-godinjak zaposlen u kompaniji koja objavljuje kulturne materijale o Sankt Peterburgu pokazuje slino neprijateljstvo prema dobrovoljnim organizacijama. Iako je, po osnovu svog posla, automatski lan jedne kulturne organizacije, on nikada ne ide na sastanke i ne plaa lanarinu. Objanjavajui zato ne uestvuje u ovoj ili bilo kojoj drugoj organizaciji, dao je sledei odgovor:
Pa, stvarno, nemam vremena i nisam zainteresovan. Meutim, najvanije je da je, eto, sovjetski sistem stvorio neku antipatiju ili averziju, jer je svako iskustvo sa organizacijama bilo neprijatno. To jest, za mnoge ljude je organizacija ta koja namee obaveze. a obaveze su u socijalizmu bile tako stroge, da ja sada jednostavno ne elim da uestvujem. Moda su one (organizacije) sasvim drugaije, ali ja to prosto ne elim.
Ovaj odgovor je vrlo slian odgovorima koje je dalo nekoliko Istonih Nemaca. Miljenje ovog rusa o komunistikim organizacijama u potpunosti je negativno; on je to lanstvo i uee shvatao kao obavezu, a ne slobodan izbor i zbog tog iskustva je sada nezadovoljan i nevoljan da uzme uee u bilo kojoj savremenoj organizaciji. drugi primer je odgovor ruskinje, stare 52 godine, koja radi kao prodavaica u maloj prodavnici odee. Ona objanjava: Moda je to ostalo od komunista, ali ja sam jako oprezna kada se radi o ovim grupama. Ona nastavlja s dugom priom o svom iskustvu dok je ivela u Jerevanu, za vreme katastrofalnog zemljotresa u Jermeniji 1988. godine. Sea se da su mnoge komunistike organizacije obeavale podrku i pomo, ali da je malo od toga stvarno dolo do ljudi kojima je bilo potrebno. Od tada je, dodaje, veoma nepoverljiva prema bilo kakvim zvaninim organizacijama. drugim reima, kao i kod mnogih istononemakih ispitanika, miljenje ove ruskinje o savremenim organizacijama pomueno je prethodnim iskustvom sa komunistikim organizacijama, zbog kojeg je uzdrana i nezadovoljna. Primer jedne aktivne i pokretne, iako sada nezaposlene, 24-godinje ruskinje poklapa se sa onim to je istaklo nekoliko Istonih Nemaca. Iako ona u ovom odgovoru izriito ne pominje svoje komunistiko iskustvo, njeno objanjenje za neuestvovanje pokazuje da nespremnost da se ulani u neku organizaciju ne mora da odraava nedostatak interesovanja:
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 145

Ja se i dalje bavi svojim stvarima. Interesuju me socijetalne/grupne aktivnosti. Mogu da ih posmatram, ali nisam spremna da u njima uestvujem. Ne znam, moda e se neto promeniti u mom ivotu kada nastavim sa studijama ali za sada ne uestvujem ni u kakvim organizacijama i to ne elim. To me ne zanima. Jedino to znam jeste da ako neto treba uraditi, promene u zemlji ili slino, onda da, uradiu to ali, za sada, uopte ne vidim nikakvu... Volim umetnost, pozorite i drutvenu interakciju na (veernjim) zabavama. Ne proputam mnogo. Gledam vesti, televiziju, jer sada je situacija mirna, a i ja sam mirna. ako je potrebno, ja u to uraditi. ako je potrebno da se izae na demonstracije, izai u na demonstracije i moda u ak i da trajkujem glau, ako je potrebno. Meutim, za sada je sve mirno, dobro, a i ja sam spokojna. Sada ivim u sadanjosti i ne elim da ita menjam u ovom ivotu.
Iako ne ispoljava otvoreno neprijateljstvo prema dobrovoljnim organizacijama kao drugi, njeni komentari pokazuju da ona svoje sadanje neraspoloenje da uestvuje u radu organizacija pripisuje iniocima van njene kontrole, jer kae da bi se njen stav mogao promeniti ako bi se situacija u zemlji promenila i zahtevala akciju. Vano je zapaziti da njenu trenutnu pasivnost prati veliko interesovanje i potencijalno opredeljenje za akciju. Slino tome, uspean 37-godinji rus, direktor instituta za strane jezike, objanjava zato nije lan ni jedne organizacije i kae da je inae vrlo aktivan kada je re o njegovom drutvenom angamanu i uverenjima ali jednostavno ne eli da se ulani ni u jednu grupu:
Ne vidim nikakvu aktivnost za koju mi je potrebna grupa. Ja sam aktivan u sportu ali to radim sam za sebe, nije mi potrebno da budem lan dinama ili Spartaka. Idem u crkvu, ali nemam nameru da postanem lan neke verske grupe i da se za neto borim. To je moje ubeenje i neu se ni u ta ulanjivati. Politike stranke, esto se sa njima sreem i odravam veze ali nisam lan neke partije. Prema tome, jedino to bi moglo da se dogodi jeste da postanem lan nekog kluba gde bih provodio vreme sa svojim poznanicima i prijateljima. To je sve.
Ovaj odgovor otkriva da ljudi mogu da budu ukljueni u aktivnosti koje se obino vezuju za neku vrstu dobrovoljnih organizacija, bilo da su verske, sportske ili politike, bez elje ili potrebe da se ulane u organizaciju koja te aktivnosti koordinie. Poto sam izloio slinosti izmeu Istonih Nemaca i rusa, u smislu nepoverenja prema organizacijama koje se prvenstveno bazira na prolom iskustvu sa komunistikim organizacijama, konstatovau i nekoliko razlika. Istononemaki ispitanici generalno pokazuju vie ljutnje i ozlojeenosti prema starim socijalistikim organizacijama, dok rusi iznose optiji
146
stav o organizacijama kao nepotrebnim, beskorisnim a ponekad i odbojnim. Ova primedba vai i za odgovore na pitanje iz ankete prikazane na dijagramu 5.6, koji pokazuju da je mali broj ispitanika iz Istone ili Zapadne Nemake smatrao da su organizacije potpuno beskorisne, dok je 18% rusa koji nisu lanovi imalo takvo miljenje. Pa ipak, ono to naroito pada u oi jeste injenica da su u prethodnim citatima ruski i istononemaki ispitanici pokazali sklonost da pokreu ista pitanja, upotrebe isti nain razmiljanja ocenjujui sadanje organizacije na bazi prolog iskustva i donesu isti zakljuak da ne uestvuju. To to su graani u dva potpuno razliita drutva, sa potpuno razliitim institucijama i kulturama, mogli da daju tako slina obrazloenja predstavlja snaan dokaz eksplanatorne moi nepoverenja ljudi u komunistike organizacije kao uzronog inioca niskog stepena lanstva u dobrovoljnim organizacijama danas. do sada sam se usredsreivao na veliku veinu ljudi koji imaju negativne reakcije na komunistike organizacije i njihovo iskustvo sa tim organizacijama i koji svoju sadanju averziju prema dobrovoljnim organizacijama objanjavaju time to su u prolosti bili primorani da u njima uestvuju. drugi element ovog argumenta ukljuuje one ljude koji su imali pozitivno iskustvo sa komunistikim organizacijama pa, prema tome, i malo nepoverenje prema njima. Po logici ovog argumenta, kao to je statistiki pokazano u prethodnom poglavlju, ti ljudi bi danas trebalo da budu aktivniji uesnici. rezultati mojih dubinskih intervjua isto tako potkrepljuju ovaj aspekt argumenta. Od 11 rusa i 12 Istonih Nemaca ispitanika koji su sada lanovi jedne ili vie dobrovoljnih organizacija, veina je bila u lanstvu nekoliko komunistikih organizacija. tavie, ako se usmerimo na one ispitanike koji su danas najaktivniji, logika argumenta postaje jo jasnija. dvoje rusa i troje Istonih Nemaca, koji su sada lanovi dve ili vie organizacija, za vreme komunistikog perioda steklo je veliko iskustvo i razvilo vetine i duh rada u organizacijama. Najaktivniji od tih ispitanika je 35-godinji pastor iz Istone Nemake. Oigledno vrlo aktivan u verskim organizacijama, on uestvuje i u dobrotvornim, omladinskim i muzikim drutvima. kljuno iskustvo u radu sa organizacijama stekao je krajem osamdesetih godina 20. veka, u revolucionarnom periodu, kada je kao mladi student teologije postao voa studentskog komiteta u Lajpcigu. Organizovao je i vodio diskusione grupe i rasprave i bio jedan od prvih aktivnih uesnika u dobro poznatim demonstracijama ponedeljkom koje su konano izvrile najneposredniji
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 147 pritisak na reim. Iako za vreme studija nije bio siguran koje e zanimanje izabrati, on tvrdi da su ga uzbuenje tokom tih aktivnosti i iskustva koja je stekao opredelili da postane pastor i smatra kako ima odgovornost da pomae i podrava svoje sunarodnike, graane ddr-a, u nastojanjima da izau na kraj sa tekoama sa kojima se suoavaju posle ujedinjenja. Sledei primer daje vrlo siromana ruskinja, stara 47 godina, koja vodi za sada neafirmisanu firmu za obrazovni turizam dece ometene u razvoju. Ona je danas lan kulturnih i enskih organizacija i podrava ih. I ona je iskustvo sa organizacijama iz komunistikog perioda stekla kroz rad u nekoliko dravnih organizacija, kao to je Crveni krst ili klub ljubitelja knjiga i, naroito, kroz nezvanine aktivnosti osamdesetih godina 20. veka. Poto je njen (sada bivi) mu bio pesnik, njihovi prijatelji su uglavnom bili ljudi iz knjievnih i kulturnih krugova, od kojih su mnogi bili disidenti i sumnjivi reimu. Opisuje kako je pomagala ilegalno objavljivanje samizdata, snimanje Arhipelaga Gulag aleksandra Solenjicina na audiokasete loeg kvaliteta i njihovu distribuciju i pruala podrku antikomunistikim opozicionim pokretima poetkom devedesetih godina, kada je po ceo dan demonstrirala na dvorskom trgu u Lenjingradu. Za nju je to revolucionarno vreme bilo najpodsticajniji i najispunjeniji period ivota i ona tvrdi da nikada nee prestati da bude aktivna, ta god se desilo u rusiji. drugi ruski ispitanik - glumac i pozorini reiser star 59 godina, aktivan je u umetnikim i dobrotvornim udruenjima i lan dve organizacije. On je, takoe, svoja interesovanja, sposobnosti i navike razvio u komunistikom periodu. Iako je njegovo lanstvo u komunistikim organizacijama bilo isto formalno, bio je aktivan u literarnim i umetnikim krugovima u kojima su se ljudi redovno sastajali da bi itali i raspravljali o knjigama i temama koje je reim ili zabranjivao ili suzbijao. to je najvanije, on je u to vreme razvio sopstveni umetniki talenat, i kao glumac i kao reiser, i nastavio da bude aktivan u organizacijama i u postkomunistikom periodu. dok se u prva tri primera radi o ljudima koji su bili naroito aktivni u nedravnim grupama i aktivnostima, sledea dva ispitanika, oboje iz Istone Nemake, uestvovala su u zvaninim komunistikim organizacijama, a sada i u dobrovoljnim organizacijama. Tridesetsedmogodinja domaica, koja je radila kao optiar, lan je organizacije za zatitu ivotinja i jednog sportskog kluba. kao to se vidi iz njenog odgovora, ona vrlo pozitivno govori o svom iskustvu sa komunistikim organizacijama:
148
Bila sam i u manjim klubovima, kao to su sportske organizacije. aktivno sam se bavila kuglanjem i to je bilo sjajno. Onda sam bila u plesnoj grupi i to je bilo lepo... Prednost lanstva u takvim klubovima... bila je ta to ste mogli da putujete u socijalistiko inostranstvo. I to nije bilo loe. Ili smo u Prag... Bilo je mnogo toga to je ovek mogao da radi.
u poreenju sa onim ispitanicima koji imaju negativne asocijacije na komunistike organizacije i koji danas izbegavaju dobrovoljne organizacije jer smatraju da su nekada bili primorani da se ulane i uestvuju u njima, ova ena, u svom odgovoru, pokazuje da je zbog pozitivnih iskustava sa organizacijama za vreme komunizma raspoloena da i danas uestvuje u njihovom radu. Jo jedna Istona Nemica, pedesetestogodinja pravnica, oigledno je razvila svoje organizacione sposobnosti u komunistikom periodu. Ona je bila voljan i aktivan lan komunistike partije, a naroito sindikata, gde je organizovala mnogo komisija i radnih grupa i rukovodila njihovim radom. krajem 1989. godine, ona je ve postala javna linost i govorila je u ime sindikata na mnogim velikim demonstracijama, podravajui reformu ddr-a bez ujedinjenja sa Zapadnom Nemakom. u vremenu od ujedinjenja, ona vie nije angaovana u radu sindikata ali je, generalno, ostala aktivna. Pored toga to je ulanjena u profesionalno udruenje, postala je i lan Slobodne demokratske partije (FdP) i redovno odlazi na sastanke, dri govore i daje izjave u nastojanju da izgradi istononemaki aspekt FdP, stranke iji je uticaj poeo da prodire u istononemako izborno telo. Jasno je da njeno oduevljenje za organizacije traje jo iz komunistikog perioda kada je imala velike mogunosti za razvoj organizacionih sposobnosti i duha. ukratko, bez obzira na to da li se usredsreujemo na onaj mali broj graana koji su sada aktivni uesnici u dobrovoljnim organizacijama ili na veliku veinu koja se potpuno povukla iz javnih aktivnosti, zajedniki zakljuak, i u Istonoj Nemakoj i u rusiji, jeste da ranija iskustva koja su ljudi stekli sa lanstvom u organizacijama i nain na koji oni tumae i ocenjuju ta iskustva pomau da objasnimo zato oni danas u njima uestvuju ili ne uestvuju. u poreenju sa tipinim drutveno-ekonomskim pokazateljima, koji imaju ogranienu korist za objanjenje uea graana u postkomunistikom periodu, fokusiranje na prethodno iskustvo sa organizacijama na individualnom nivou prua bogatiju, u veoj meri kontekstualizovanu i taniju perspektivu.
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 149 Opstajanje prijateljskih mrea dok je nepoverenje u komunistike organizacije inilac koji se lako uoava i koji su mnogi ispitanici izriito naveli objanjavajui zato ne uestvuju u dananjim dobrovoljnim organizacijama, sledea dva specifino postkomunistika faktora moraju se izvesti iz drugih odgovora koji su dati tokom intervjua. kao to je to statistiki pokazano u petom poglavlju, ovi faktori su ipak veoma znaajni za razumevanje obrazaca neuestvovanja u dobrovoljnim organizacijama graana postkomunistikih zemalja. tavie, oba slede istu teorijsku logiku, da nain na koji ljudi tumae prola iskustva pomae da se objasni njihovo sadanje ponaanje. Ovaj odeljak bavi se jo jednom od tema u mojim intervjuima, da bih pokazao kako mnogi graani u postkomunizmu ne oseaju potrebu da uestvuju u dobrovoljnim organizacijama jer su vrlo angaovani u svojim privatnim prijateljskim i porodinim mreama i da se time zadovoljavaju. Podaci iz ankete su u prethodnom poglavlju pokazali da su Istoni Nemci vie promenili svoje line mree od rusa. tavie, regresionom analizom je utvreno da je opstajanje linih mrea imalo statistiki znaajan negativan efekat na uee graana u organizacijama u Istonoj Nemakoj, ali da nije imalo nikakav uticaj u rusiji. Podaci iz mojih intervjua daju dubinu, kontekst i perspektivu ovakvim zakljucima. Iako je veliki broj i Istonih Nemaca i rusa tvrdio da se njihove line mree nisu mnogo promenile posle pada komunizma, u Istonoj Nemakoj je promena bilo vie.184 Ovo ne bi trebalo da nas iznenauje, imajui u vidu radikalniji raskid prouzrokovan ujedinjenjem Nemake i kompletno prestrukturiranje radne snage i radne sredine. Meutim, u mnogo suptilnijem i znaajnijem smislu, moje istraivanje pokazuje da ipak postoje velike slinosti izmeu Istonih Nemaca i rusa. injenica da su mnogi Istoni Nemci ispriali svoje ivotne prie koje su vrlo sline ruskim jaa moju tvrdnju da ova dva sluaja moda jesu skoro na suprotnim krajevima kontinuuma postkomunistikih drutvenih mrea, ali da su razlike meu njima razlike u stepenu a ne u vrsti. drugim reima, razlika izmeu ova dva sluaja mnogo je manja od razlike izmeu postkomunistikog i nepostkomunistikog drutva.
184 Za vie podataka o promenama drutvenih mrea u Istonoj Nemakoj, vidi Beate Vlker Should auld acquaintance be forgot...? The Institutions of Communism, the Transition to Capitalism and Personal Networks: the Case of East Germany) (amsterdam: Thesis Publishers, 1995); i Vlker i Flap, Changes in Personal Networks in the Former Gdr, str. 87-110.
150
Najosnovnija razlika u tipu odgovora koje su dali moji ispitanici odnosi se na to u kojoj su se meri odnosi meu ljudima promenili od pada komunizma i da li su to bile promene nabolje ili nagore. Mnogi moji ispitanici su napravili otru razliku u proceni drutva uopte i sopstvenih ivota. kada se radi o drutvu uopte, veina ljudi je tvrdila da su se odnosi promenili, uglavnom nagore. konkretnije, oni su pokrenuli nekoliko kljunih tema, ukljuujui i sledee: (1) da se ljudi sada usredsreuju na sebe i svoj ivot mnogo vie nego u vreme komunizma; (2) da novac sada igra centralnu ulogu u odnosima meu ljudima; (3) da su se pojavile nove socijalne nejednakosti, sa jasnom granicom izmeu bogatih i siromanih; i (4) da je, naroito za Istone Nemce, glavni uzrok ovih novih momenata bila promena radnog mesta. karakteriui meuljudske odnose u svom drutvu, mnogi istononemaki i ruski ispitanici su objasnili da su se, po njihovom miljenju, ljudi vie povukli u sebe Na primer, jedan tridesetdvogodinji vodoinstalater iz Istone Nemake tvrdi da su se stari prijatelji sada vie usredsredili na sebe. Vie ih ne interesuje ta drugi rade. etrdesetetvorogodinji audiotehniar, rus, izjavljuje da su se ljudi vie povukli u sebe. Moda to ne vai za sve i ima onih koji se jo sastaju sa prijateljima i sve je i dalje dobro, ali se meni nekako desilo da smo se razili. Tridesetdvogodinja ruskinja, knjigovoa, jo malodunije govori o svom razoaranju meuljudskim odnosima:
ranije su prijateljski odnosi bili nekako prisniji i bolji. Odnosno, ranije je prijateljstvo bilo iskrenije. danas se nekako izgubilo. Zato? Ne znam, ivot je postao takav da se svi bore za svoju koru hleba. Pre im je vlast to davala i ovek nije mislio o tome. Imao je vremena da se svaki dan via sa prijateljima, da ide ovamo ili onamo, a sada, pa, sada je svako za sebe. Svako za sebe, da.
Ponavljajui miljenje da su se odnosi znaajno pokvarili, ali ovaj put iz istononemake perspektive, tridesetdvogodinji batovan objanjava:
Postali su hladniji... u ddr-u je postojala ta toplina meu ljudima. Moda se neki nisu podnosili ali su nekako bili potrebni jedni drugima zbog tih veza. Sada je to potpuno nestalo. Svako radi svoje i svako misli, ili moda pokuava da ubedi sebe, kako mu on nije potreban, taj magarac! Ne, on mi uopte ne treba, mogu sve da kupim, odlazi! Tako su odnosi postali agresivniji i hladniji.
Ovaj odgovor iznosi na videlo kljunu razliku izmeu ove dve studije sluaja, koja se ogleda u tome da danas potreba da se za nabavku roba i usluga koriste veze u Istonoj Nemakoj u sutini ne postoji, ali je i dalje
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 151 uveliko prisutna u rusiji. tavie, kao to u to kasnije detaljnije objasniti, rusi moraju da se bore sa stvarnou ekonomske nematine na nain koji Istoni Nemci ne mogu ni da zamisle. kako je to tridesetetvorogodinji rus, sanitarni tehniar, rekao Svi su se prosto povukli u sebe zbog nedostatka sredstava. Povukli su se u sebe jer moraju da zarade novac i ishrane porodicu. Mnogi ispitanici u obe zemlje govorili su o novom znaaju novca u svom drutvu. to se tie uticaja novca na odnose meu ljudima, ve citirani direktor ruskog instituta za jezike daje prototipski odgovor:
Pa, oni se (prijateljski odnosi), rekao bih, vie zasnivaju na novcu, jer sada jako mnogo toga zavisi od novca, a mnoga prijateljstva zavise od materijalnog statusa. To je ono to se promenilo. Odnosi zavise od materijalnih i finansijskih faktora. To je postojalo i ranije, ali ne u meri u kojoj to vidimo danas. Sada je to mnogo vie i mnogo jae izraeno.
dvadesetsedmogodinja Istona Nemica, koja je ranije bila kuvarica a sada je nezaposlena, dodaje da je nova uloga novca usadila ljudima oseanje zavisti koje po njenom uverenju nije postojalo u vreme ddr-a i koje smatra pogubnim po ljudske odnose.
Pre je postojala zajednica. Porodice su ile (na odmor) zajedno i ljudi su mnoge stvari radili zajedno. Nije bilo zavisti. danas je samo novac vaan. danas se mnoge porodice svaaju zbog finansija, zbog naslea, uglavnom zbog stvari koje su nekad smatrane banalnim. Nije drugaije ni u mojoj porodici i mogu vam navesti jo mnogo primera. To je uglavnom zbog toga to mnogi nisu ba uspeli posle Wende nezaposleni su (dvoje), na primer... drugi ive gore pored Baltikog mora. Nasledili su zemlju od majke, zapoeli biznis tamo i sada su milioneri. da, oni su iz iste porodice. Naravno, oni vie uopte ne govore meu sobom jer (nezaposleni) kau Oni su mi to uzeli. I zbog toga, to je jako, jako komplikovano, da. Ova stvar o kojoj sam govorila, Wende, i naroito ta finansijska pitanja, mnogo su toga unitili, toliko mnogo. To je zato to odjednom zavist ima vanu ulogu tamo gde je ranije nije bilo.
Moda je njeno prikazivanje odnosa u vreme ddr-a preterano ruiasto; pa ipak, kljuna stvar je ta to ona uoava da su se sada odnosi meu ljudima pokvarili zbog novih uticaja novca, pohlepe i zavisti. Ovaj opis efekata najnovijeg bogatstva i siromatva u jednoj porodici ukazuje na opti stav koji mnogi ljudi imaju o drutvu, naime, da su se socijalne nejednakosti dramatino poveale od pada komunizma. Sledea dva citata pokazuju slina tumaenja novih drutvenih nejednakosti u obe zemlje, prikazujui istovremeno i neke jasne razlike izmeu ivota u
152
rusiji i ivota u Istonoj Nemakoj. Prvi je izgovorila 53-godinja ruska domaica:

Pa, nekako su se odnosi meu ljudima promenili, tako mi izgleda... raslojavanje drutva je veoma duboko. u sovjetskim danima smo svi mi bili manje-vie na istom nivou. Mi nismo stvarno znali ta je gore na vrhu. ini mi se da je ak i komunistika partija bila nekako skromnija. Jer kada (danas) pokau te trospratne vile zidane od cigala, pa, one vrede ogromnu koliinu novca. Meutim, mase obinih ljudi su svuda i oni su siromani. Zbog toga su se odnosi meu ljudima promenili. Mi smo pre bili manje-vie jednaki i imali smo kola, kao na primer iguli. Meutim, sada se svuda po Moskvi vide ta neverovatno skupa kola... Postoji velika razlika, kako da to kaem, izmeu bogate elite i potpuno siromanih ljudi. Jako veliko raslojavanje. Posebno meu ljudima dolazi do tua i kokanja.
Sledei odgovor je dala etrdesetestogodinja sekretarica iz Istone Nemake:

Finansijska situacija je uveliko drugaija. u ddr-u su, u sutini, svi bili na istom nivou, uz male varijacije. Naravno, ef je zaraivao vie od sekretarice. ali, razlike nisu bile jako velike. danas je to stvarno finansijski problem i sada se sve vie razmilja o prestiu. Mislim... ako neko kupi vea kola onda ga neko drugi udno gleda, ili ako neko izgradi kuu, a neko drugi ivi u iznajmljenom stanu... Takve stvari dovode do razdora. Mislim, sigurno ima ljudi koje nije briga za to. Meutim, ima i onih koji pate zbog tih uslova i koji kau Neu vie da idem da ih vidim; postali su suvie uobraeni za mene, ili neto tako... u tom pogledu mislim da drugarstvo koje je nekada postojalo vie ne postoji... Ima naravno i dobrih prijateljstava koja se dre i u dobru i u zlu i koja sve preive ali se neka i raspadnu, tako ja mislim.
Ova dva citata imaju nekoliko slinosti. Povezujui sadanju situaciju sa komunistikom prolou, obe ene istiu da su skoro svi ljudi bili na istom nivou ili govore o jednom nivou. Isto tako obe izraavaju aljenje zbog rastuih nejednakosti u postkomunistikom periodu koje stvaraju velike razlike izmeu bogatih i siromanih i kvare prijateljstva i odnose. Obe takoe navode automobil, to je uradilo jo nekoliko ispitanika, da bi ilustrovale prelazak sa jednostavne i striktno funkcionalne upotrebe automobila u komunistiko doba na dananje aspekte posedovanja kola u smislu prestia i razmetanja bogatstvom. ukratko, ovi citati otkrivaju osnovnu slinost izmeu drutava Istone Nemake i rusije slinost koju verovatno, iako na razliite naine i u razliitom stepenu, dele sa svim postkomunistikim drutvima a to je da mnogi graani u postkomunistikom periodu uoavaju da je novi znaaj novca stvorio nove nejednakosti i nove hijerarhije u drutvu i unitio nehijerarhijska
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 153 prijateljstva i ire drutvene veze iz komunistikog perioda, i ao im je zbog toga. Iako ova dva citata imaju tu osnovnu slinost, oni isto tako otkrivaju i neke razlike izmeu ove dve zemlje. to je najznaajnije, nejednakosti koje su se pojavile u oba drutva iako se tumae na relativno slian nain, pozivanjem na egalitarnu prolost komunizma sasvim su drugaije veliine. dok istononemaki ispitanik ukazuje na relativno poboljanje u posedovanju materijalnih dobara, vea kola ili kupovinu kue umesto iznajmljivanja stana, ruski ispitanik sasvim direktno kae da su mase obinih ljudi svuda i da su siromane. drugim reima, odravanje ivota i opstanak su centralni elementi ivota u rusiji, dok se u Istonoj Nemakoj materijalne brige vie odnose na luksuz nego na potrebe. druga razlika koja se vidi iz ovih citata odnosi se na injenicu da mnogi rusi doivljavaju nove nejednakosti izmeu bogatih i siromanih iz daljine. Poto je veina rusa jo uvek vrlo siromana, oni imaju kontakt sa ekstremnim bogatstvom samo kada se prikazuje na televiziji, ili na ulici kada vide strance u bogatoj odei kako voze luksuzna kola ili, pak, dok stoje ispred izloga radnji i gledaju u skupe inostrane proizvode. Inae, veina siromanih rusa retko sree mali broj vrlo bogatih. ali u Istonoj Nemakoj gde pravo siromatvo skoro da i ne postoji i gde, objektivno gledano, ekonomske nejednakosti nisu ni blizu tako izraene kao u rusiji mnogi ljudi su imali neposredno iskustvo sa novim nejednakostima, bilo u sopstvenim porodicama, bilo u krugu prijatelja. Stoga ne treba da iznenauje to su line mree meu Istonim Nemcima bile pokidane vie nego u rusiji. Jo jedan izuzetan, iako delimian, razlog za razlike izmeu istononemakih i ruskih drutvenih mrea u postkomunistikom periodu obuhvata promene na radnom mestu do kojih je dolo u Istonoj Nemakoj i, mnogo manje, u rusiji. Iako mnogi rusi sada moraju da rade mnogo vie i napornije da bi preiveli sigurno je i da su mnogi izgubili posao, ili su prinueni da rade na drugom ili treem poslu jer ih na zvaninom ne plaaju redovno veina Istonih Nemaca doivela je potpunu transformaciju svoje radne sredine. uzmite, na primer, sledei komentar tridesetpetogodinje prodavaice iz Istone Nemake:
ranije je na poslu bilo drugaije zajednitvo, sada ga nema. Ljudi su bili u kolektivu. Bili su u zajednici i radili su zajedno mnogo godina... Sada, jedan prestane da radi, neko novi doe i vie nemate taj kontakt. Pre smo, na primer, sa naim kolegama na Meunarodni dan ena imali zabavu, i za Boi, i ovom i onom
154
prilikom... Sada imamo samo rad. rad i moda deset minuta pauze za razgovor, i to je to.
Ovakvo miljenje podrava i etrdesetsedmogodinja knjigovezaka radnica koja se ali da je kontrola Zapadne Nemake nad novim kompanijama doprinela opadanju kolegijalnosti meu Istonim Nemcima na radnom mestu:
Niko vie ne eli interakciju. delimino i zato to je, prema naem iskustvu, u mnogim kompanijama takozvani Wessi185 gazda i oni (zapadnonemake gazde) to ne ele. Oni ne ele da se kolege radnici sastaju privatno... i hoe da mi jedni drugima govorimo Vi, to nikada nismo radili u ddr-u. Mi smo imali krug kolega u kojem smo govorili samo ti jedni drugima i to je nekako bilo prijateljskije.186 Naalost, tako se danas vie ne radi.
konano etrdesetdevetogodinji slobodni konsultant za invalide, u svom promiljenom i uravnoteenom odgovoru, objanjava da su prijateljski krugovi, koji su negovani kroz dugu karijeru u istoj firmi i sa istim kolegama, bili pokidani zbog promena u zapoljavanju u postkomunistikom periodu, ostavljajui mnoge ljude nespremne da ponovo stiu nove prijatelje:
kada ljudi kau da je prijateljstva manje... i da se to uglavnom opravdava time to se kae pa, vie nam nisu potrebne te veze, da ruka ruku mije, to nam stvarno vie ne treba. Ja ne mislim da je to ba ispravno. Trebalo bi da shvatite da je veina poznanstava i prijateljstava stvorena na radnom mestu i da je za 80%, ili skoro 80%, bivih graana ddr staro radno mesto nestalo. u sutini, to ukljuuje i line veze sa saradnicima, prijateljima i kolegama. To znai da oni treba da izgrade neto sasvim novo. Osim toga, vi morate da shvatite da je veina graana ddr-a retko menjala radno mesto oni su esto ostajali u istoj firmi 20, 30, 40 godina, a te firme su bankrotirale. Skoro je nemogue nai novi krug prijatelja posle 20 godina.
Zajedniki element u mnogim odgovorima jeste to to je za veinu ljudi njihovo iskustvo u komunizmu referentna vrednost za sadanje ocene. Verujem da se ovo opaanje moe primeniti na sva postkomunistika drutva iako na razliite naine, zavisno od obima siromatva, linog dodira sa drutvenim nejednakostima i od promena u radnim mestima ljudi i da bi mnogi graani drugih zemalja ponudili isti raspon odgovora koje su dali istononemaki i ruski ispitanici.
185 Wessi je (obino) podsmeljiv naziv za Zapadnog Nemca, dok se Ossi odnosi na Istonog Nemca. 186 Vi (nemaki Sie) je formalnije obraanje, dok je du (ti) neformalnije i kolegijalnije.
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 155 da rezimiram, glavni uzroci promena u meuljudskim odnosima vide se iz etiri teme pokrenute u mnogim intervjuima, a to su povean akcenat na lini ivot, nova upadljiva i destruktivna uloga novca, daleko vee socijalne nejednakosti i transformacija radne sredine. Slika koju daju ovi odgovori je slika dramatino promenjenih meuljudskih odnosa u drutvu i Istone Nemake i rusije, iako uz odreene razlike karakteristine za stanovnitvo te dve zemlje. Moglo bi se zakljuiti da se stare privatne mree koje su bile tako dobro razvijene u komunizmu bilo da se radilo o prijateljstvu sa dubokim poverenjem, bilo o odnosima iz nude danas raspadaju, to moda ljudima otvara mogunost da se ulane u dobrovoljne organizacije radi drutvene interakcije. Meutim, kada se skoncentriu na svoj lini ivot, mnogi ispitanici daju sasvim drugaiju sliku i prijavljuju manje promena u njihovim meuljudskim odnosima. Ovo je indikacija da ljudi dominantni diskurs da su novac i pohlepa unitili dragoceno drutveno tkivo koje je bilo najbolji deo socijalizma nuno ne primenjuju na sopstveni ivot. Naravno, teko je tano odrediti granicu izmeu celokupnog drutva i sopstvenog linog kruga, poto neki ljudi u ovu drugu kategoriju mogu da uraunaju samo bliske lanove porodice, dok drugi tu ukljuuju svakoga koga znaju ak i povrno. rezultati mojih intervjua jasno pokazuju da mnogi ljudi prave tu razliku u svojim glavama. tavie, veina mojih ispitanika, i u rusiji i u Istonoj Nemakoj, generalno smatra da je njihova situacija bolja ili da je sigurno manje loa od drugih u njihovom drutvu. Ovim se ne eli rei da je netano ili da je zabluda primetiti da su se odnosi u drutvu promenili. Isto tako, nije kontradiktorno kad ljudi tvrde kako su se odnosi generalno pogorali, ali su u njihovim krugovima ostali isti. Naprotiv, ako se uzme da ljudi svoju ocenu drutva baziraju na optim interakcijama sa strancima na ulici ili sa povrnim poznanicima, ne treba nuno da sledi da su ljudske interakcije sa bliskim prijateljima i porodicom isto tako zahladnele i postale neprijatne, iako u nekim sluajevima sigurno jesu. Ovde je vano da su se za neke ljude drutvene mree, koje su bile tako bitna i izrazita karakteristika komunistikih drutava, delimino promenile, kao to to otkrivaju mnogi citirani odgovori. Meutim, za druge su bliske drutvene mree ostale u sutini iste, iako jo uvek postoji snano oseanje da su se iri drutveni odnosi pokvarili. To su izriito naveli ispitanici svih uzrasta i zanimanja u obe zemlje. Oni su stabilnost svojih drutvenih mrea potvrdili, na primer, sledeim frazama: u stvari su ostali isti kakvi su uvek bili. Nita se
156
nije promenilo;187 Pa, u mojim krugovima nije bilo promena;188 Nita se nije promenilo. Ostalo je isto. Nije mi poznato da se neto uopte promenilo;189 Ja nisam doivela nikakve promene, ono to sam imala jo je tu;190 u mojim krugovima se stvari nisu uopte promenile;191 Prijatelji ne zavise ni od ega... Oni su prijatelji. To su oni bili i to je ostalo isto. Oni se ne mogu promeniti. Prijateljstvo se ne menja;192 Pa, danas se vie vodi rauna o novcu i bogatstvu i novac igra vaniju ulogu nego u vreme ddr-a. ali, to se tie moje porodice i ljudi i prijatelja koji su mi uvek bili bliski, nita se uopte nije promenilo.193 ukratko, kada se radi o mnogim ljudima ije su se drutvene mree malo promenile i koji i dalje odravaju bliske veze stvorene za vreme komunizma, zadovoljstvo tim mreama pomae da se objasni njihovo neuestvovanje u organizacijama. tavie, ako uzmemo da zajedniko komunistiko iskustvo slui kao eksplicitna referentna taka za ispitanike u Istonoj Nemakoj i rusiji, mogli bismo sugerisati da je ovaj inilac, na razliite naine i u razliitim stepenima, prisutan i u mnogim postkomunistikim zemljama koje se nalaze izmeu ove dve studije sluaja. Razoaranje postkomunizmom u petom poglavlju sam, pored nepoverenja u komunistike organizacije i opstajanja prijateljskih mrea, obradio i fenomen razoaranja postkomunizmom, koje je pokazalo statistiki negativan uticaj na lanstvo u organizacijama. Obraujui ga u ovom poglavlju ukljuujem i rezultate koje sam dobio u dubinskim intervjuima, da bih detaljnije razradio argument i pokazao kako moji ispitanici doivljavaju ovo razoaranje i kako se ono odraava na njihovo lanstvo u dobrovoljnim organizacijama. razoaranje je relativan pojam i pojavljuje se delimino u zavisnosti od tipa i intenziteta oekivanja ljudi. Za vreme opojnog i uzbudljivog perioda kada se komunizam uruavao i kada se pojavljivalo novo doba, mnogi od mojih ispitanika imali su vrlo velike i, verovatno, nerealne nade. Na primer, dvadesetestogodinji rus, ef biroa, objanjava:
187 188 189 190 191 192 193 Istoni Nemac, penzionisani elektriar (64 godine). ruskinja, penzionerka (61). Istoni Nemac slubenik agencije za privremeno zapoljavanje (29). ruskinja, daktilograf/sekretarica (47). Istoni Nemac, mehaniar (29) ruskinja, ef slube (33). Istona Nemica (63), raunovoa.

Imao sam mnogo nada: da e nam se, ako gvozdena zavesa padne, otvoriti ceo svet, da e naa srea biti u naim rukama, more mogunosti, da radi ta god hoe, da bude velika zverka, da zarauje mnogo novca... Mogli biste rei da je to bilo opijajue, opijenost slobodom. Pre niste mogli da putujete u inostranstvo, nita! rafovi su bili prazni. ali za samo pola godine ili godinu dana, mogli biste raditi svata. Mogli biste kupiti sve, putovati gde god elite, rei ta elite. Sve je postajalo mogue! To je bilo kao opijenost.
u mojim krugovima... ljudi su stvarno eleli vie slobode miljenja, putovanja i potronje... Takvi ciljevi su, moglo bi se rei, nekako primitivni. Ne mislim da je bilo veih. Najveim delom radilo se o putovanjima, da, i to je zaslepilo ljude.
etrdesetsedmogodinji Istoni Nemac, koji rukovodi transportnim preduzeem, opisuje oekivanja ljudi na slian, iako manje evokativan, nain:
Ova dva citata pokazuju da su nade i oekivanja ljudi viestruko podsticani neverovatnom osujeenou zbog onoga to nisu mogli da rade u komunistikom sistemu: (1) da putuju van komunistikog bloka, (2) da otvoreno kau ta misle, i (3) da imaju mogunost da kupuju razna materijalna dobra. Meutim, ljudi su vrlo malo bili svesni tekoa koje dolaze. Velike nade mnogih ispitanika brzo su sruene, kao to to objanjava jedan etrdesetpetogodinji rus, slubenik firme za izradu mapa iz oblasti kulture:
Oseao sam da je to jako dobro, da je divno, izuzetno... Oseaj slobode je bio, pa, stvarno izvanredan. u poetku je bilo euforino ali je ubrzo posle toga dolo razoaranje... Izgledalo je da biste u ovoj radosti mogli sve rei, mogli rei istinu jedan drugome, a ne samo negde u kuhinji, nego otvoreno i da e u novinama pisati ono isto to vi mislite. Meutim, u stvarnom ivotu se vrlo malo toga promenilo. Odnosno, uticaj rei na stvarnost nije trenutan i sve se u stvarnosti odvija mnogo sporije. Postojalo je ushienje zbog slobode govora i mi smo mislili da e se sve odmah promeniti. Meutim, pokazalo se da to nije ba tako.
a ve citirani etrdesetsedmogodinji Istoni Nemac dodaje: Oni koje ja poznajem, oni su jako, jako razoarani jer mnogi nisu eleli ovo. Oni su eleli neto sasvim drugaije. Mislim da najvei deo stanovnitva nije eleo ono to sada imamo. Nikako. Niko. Gledajui unatrag, neki ispitanici su rekli kako su bili naivni u svojim oekivanjima i kako su ih lako zavela obeanja politiara. Tridesetdevetogodinji rus, sociolog obrazovanja, to formulie na sledei nain:
Imali smo velike nade. u principu, stanovnitvo Sovjetskog Saveza bilo je puno poverenja, i to veoma. Mi smo verovali u tampanu re. kada je nova velika poli-
158
tika stigla, ljudi nisu bili politizirani, nisu bili spremni za to. uee u svim ovim igrama bilo je kao uee dece u igrama za odrasle. I kada se sada osvrnem na to, kako smo bili smeni! da verujemo tim ljudima koji su se igrali! Mi smo bili samo uesnici u njihovim igrama na visokom nivou.
u slinoj izjavi, iako bez pominjanja dejih igara, ezdesettrogodinja Nemica, knjigovoa, tvrdi:
Veliki deo (ljudi) je bio frustriran... Mnogo njih je previe oekivalo od ovih promena ili previe spontano. Mnogi ljudi su imali iluzije koje su bile isuvie velike. I onda su se jako razoarali... Nije sve bilo dobro. Zbog toga su se mnogi ljudi koji su sa uzbuenjem i velikom voljom ili na demonstracije danas razoarali jer su nezaposleni ili imaju neke druge probleme.
kljuna stvar u ova dva opisa jeste to to su u vreme optimizma koji je pratio pad komunizma mnogi ljudi preterano verovali onome to su uli, nesvesni tekoa sa kojima e se uskoro suoiti i nespremni za prilagoavanja koja e morati da izvre. Najvei prekori i prezir naroda upuivani su politiarima. Iako je elja da se bitange izbace napolje bitna za demokratski sistem koji dobro funkcionie, antipatija prema skoro svim politiarima i politikim partijama naroito je snano ispoljena u nejakim postkomunistikim demokratijama, kao to to pokazuju ankete javnog mnjenja i veliki broj obrta na izborima do kojih je poslednjih godina dolo u celom regionu. Ovo razoaranje savremenom politikom oigledno se javlja u razliitom obliku u svakoj zemlji, zavisno od odreene konstelacije politikih snaga i linosti. u tom pogledu su ruski i istononemaki sluajevi najrazliitiji koji se mogu zamisliti u spektru postkomunistikih zemalja Evrope. ujedinjenje Nemake bio je zaista jedinstven dogaaj koji je Istonim Nemcima dao gotovu dravu, zbog ega su oni jedinstveno privilegovani.194 Meutim, injenica da skoro sve elitne poloaje kontroliu Zapadni Nemci195 dala je Istonim Nemcima vrlo vidljivu metu za kritiku: ne samo politiara, nego zapadnonemakih politiara, personifikovanih u bivem kancelaru Helmutu kolu. Nasuprot tome, mrnja prema politiarima koja postoji u rusiji tipinija je za druge istonoevropske zemlje gde se ne moe okrivljavati druga unutranja (tj. zapadnonemaka) grupa iako se strane i zapadne vlade i lideri smatraju delimino odgovornim za domae probleme.
194 Vidi rose i Haerpfer, The Impact of a ready-Made State. 195 Vidi Wilhelm Brklin, Hilke rebenstorf, et. al., Eliten in Deutschland: Rekrutierung und Integration (Leverkusen: Leske & Budrich, 1997).
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 159 u okviru ove zajednike teme o razoaranju, razlike izmeu stanovnitva jedne i druge zemlje jasno se vide u sledeim odgovorima, prvo ruskih, pa onda istononemakih ispitanika. Tridesetsedmogodinji rus, radnik obezbeenja, koji je i sam nekoliko puta uestvovao u demonstracijama 1991. godine, opisuje svoje razoaranje na sledei nain:
uglavnom sam se nadao boljem ivotu. ali sada, kako vreme prolazi, vidim da se u stvari malo ta promenilo. Nije postalo bolje. Lino mislim da je situacija napetija i svi sada oekuju neku vrstu socijalne eksplozije. Velika je napetost u ovom drutvu, to moete osetiti.
dvadesetestogodinji rus, ef biroa, koji je ranije citiran kada je govorio o svojim velikim nadama i opijenosti slobodom, tvrdi: razoaran sam u sve, sve u naoj politici. upravo sada je naa najvia vlast 99% korumpirana. konano, etrdesetsedmogodinji rus, kompjuterski tehniar, navodi odreenije razloge za razoaranje politikim rukovodstvom svoje zemlje:
Ja sam jako, jako razoaran. raspodela imovine je, po mom miljenju, izvrena vrlo nepravedno. Mislim da 80% stanovnitva ima isto miljenje. To je glavno pitanje koje me zabrinjava a i mnoge druge ljude, mislim... raspodela imovine je jednostavno bila prevara, oni su prevarili ljude, i svi to znaju. Prema tome, kako mogu da verujem mojoj vladi kada me obmanjuje? Prvo, ona je obmanula narod i drugo, opljakala ga je. Zato? kada sam ja radio, ja nisam krao, zaraivao sam odreenu sumu novca. radio sam uvee, nou i raunao u glavi i na kompjuteru koliko sam zaradio. raunao sam s tim novcem. a onda se ispostavilo da je nestao! Sav! Nita nije ostalo. I sada treba da verujem ovoj vladi? Ne, naravno da neu.
Ovi navodi pokazuju krajnju i potpunu zgaenost savremenom politikom u rusiji koja je verovatno ekstremnija nego bilo gde u svetu. dugi niz godina dok je predsednik bio dva puta izabrani Boris Jeljcin njegov rejting je varirao od 1% do 2%, to je skoro neuven procenat, naroito kada se ima u vidu njegova konzistentnost tokom dueg vremena. Meutim, averzija prema politici i politiarima, u rusiji, samo je deo razloga zbog kojih su ljudi toliko razoarani. druga znaajna komponenta, o kojoj je ve bilo rei u prethodnom odeljku, ima veze sa stvarnim ekonomskim tekoama i borbom za preivljavanje sa kojima su mnogi ljudi danas suoeni. To je objasnila veoma uspena dvadesetosmogodinja ruskinja, pravnica:
kada je Jeljcin izabran prvi put, to je bilo apsolutno grandiozno... Verovala sam da smo na putu koji e nas pribliiti dobrom ivotu. dolo je do promena, u to nema
160
sumnje. ivot se promenio 100%, mislim u smislu mogunosti da se neto uradi ili da se konano postigne samoostvarenje. ak i u uem smislu, u izlozima ili na policama u radnjama. Meutim, druga je stvar to je to otkrilo mnoge nedostatke koji su... znaajno pogorali rezultat. Odnosno, mnogo je ljudi rtvovano za to. ezdeset procenata naeg stanovnitva danas ivi na ivici siromatva.
Obeshrabrujui uticaj koji ove ekonomske tekoe imaju na uee u dobrovoljnim organizacijama dobro je okarakterisan u izjavi koju je dala jedna 45-godinjakinja koja se sada bavi nekretninama, a ranije je dugo radila kao profesor ruskog jezika i knjievnosti:
Ja sam razoarana, razoarana, ni sa im nisam zadovoljna. Znam da se, naravno, u inostranstvu ljudi ulanjuju u ovakve organizacije. ali mislim da oni imaju drugaije probleme. Sada ovde, generalno, postoji samo jedan problem, a to je preiveti, preiveti tako da se ne osea ponienim. kada ode u neku radnju i vidi skupe proizvode i hranu, a ti to sebi ne moe da priuti. Ne znam, nikada to do sada nisam doivela. Znam da je potrebno da ivim i da je potrebno da radim. Idem u pozorite, sluam muziku. Za to mi nije potrebna nikakva organizacija. Imam mnogo prijatelja od kojih neki rade u pozoritu i sa njima provodim vreme. To je to. Eto, opet da kaem, za to mi nije potrebna nikakva zvanina organizacija.
Ovaj odgovor je takoe dobar primer koji pokazuje kako se inioci koje sam skicirao preklapaju i pojaavaju jedni druge. u ovom izvodu, ispitanica jasno izjavljuje da njena borba da preivi iskljuuje bilo kakvo uee u dobrovoljnim organizacijama, ali dodaje da ima mnogo prijatelja i da je vrlo aktivna u drutvenom smislu i tvrdi da ne osea nikakvu potrebu za zvaninom organizacijom. da rezimiramo, razoaranje koje oseaju mnogi obini rusi ima u korenu raireno ekonomsko razaranje do kog je dolo u njihovoj zemlji posle sloma komunizma. Za to se obino okrivljuju politiari oko Borisa Jeljcina, za koje se smatra da su ukrali veliki deo imovine i bogatstva rusije, pa ak i njeno dostojanstvo. Sluaj Istone Nemake se u vie aspekata razlikuje, kao to to pokazuju sledei primeri. uopteno gledano, kljune karakteristike istononemakog razoaranja mogu se odrediti uz pomo dva uzajamno povezana elementa po kojima se ono razlikuje od ruskog. To su: (1) oseanja da su ih zavarala obeanja Zapadne Nemake i (2) psiholoki poguban efekat nezaposlenosti. Iako ovi faktori sigurno nisu tako ozbiljni kao borba za ivot i preivljavanje sa kojom su suoeni mnogi rusi, oni su kod velikog broja Istonih Nemaca stvorili oseanja opte nelagodnosti i nezadovolj-
Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama 161 stva novim politikim i ekonomskim poretkom, zbog ega su jo manje raspoloeni da uestvuju u dobrovoljnim organizacijama. Indikativan odgovor za prvu temu da su elite Zapadne Nemake zavarale graane dala je tridesetsedmogodinja istononemaka domaica koja se razoarala u Helmuta kola i njegovu Hriansko-demokratsku partiju (Cdu) tokom osam godina dok je on bio kancelar:
Mi smo svi glasali za Cdu. a kol, on je uvek mogao dobro da govori. dao je mnoga obeanja. Mi smo se drali za njih, stvarno smo verovali u njih. Meutim, sada niko vie ne bi glasao za kola. Garantovano.
Iako je ovo gledite verovatno u izvesnoj meri standardno za mnoge Istone Nemce, dvadesetsedmogodinja nezaposlena Nemica, koja je i ranije citirana o pitanju novca i pohlepe, objanjava svoje gaenje zbog naina na koji je kol zapoeo proces ujedinjenja i kako je nju to otuilo od novog sistema:
u glavama mnogih ddr graana ovo je bilo ujedinjenje jer smo mi Nemci. Brzo sam primetila da ono dolazi kada smo dobili 100 maraka kao pozdravni novac (Begrungsgeld). da, pozdravni novac... I onda te politike stvari, ono to se stvarno dogodilo, ti ljudi koji su sedeli zajedno, samo su sluali Helmuta kola i glasali za Cdu. Moja reakcija je bila, ti ljudi nisu razmiljali, oni su samo bili emotivni! Posle toga mi je bilo dosta. Tako se sve to desilo prilino brzo... Mislila sam, to je suvie euforino, to to se deava. to se mene tie, sigurno je da neu ostariti u ovoj dravi. To nije moja zemlja! To nema nikakve veze s tim to sam ja graanin ddr-a, nego se vie zasniva na politici ove drave.
Veina odgovora istononemakih ispitanika verovatno se uklapa negde izmeu ova dva gledita, naroito kada se radi o nacionalnom nivou Cdu i Helmutu kolu lino. I odista, manje od pola godine posle mojih intervjua, kol je doiveo veliki poraz i zavrio svoju, do tada nevieno dugu, osamnaestogodinju vladavinu, a za prenos vlasti na novu koalicionu vladu predvoenu Socijaldemokratskom partijom (SPd) prvenstveno je odgovorno istononemako birako telo. Otkako je ova nova vlada dola na vlast 1998. godine, izborno telo Istone Nemake neprekidno je pokazivalo dramatine fluktuacije u svom izboru i obino je buno glasalo protiv svake prethodno izabrane vlasti na lokalnim i dravnim izborima. u ovom smislu, Istoni Nemci vie lie na graane drugih zemalja u kojima je sruen komunizam nego na Zapadne Nemce, iji su obrasci glasanja stabilniji i predvidiviji. Najveu ozlojeenost prema Zapadnim Nemcima obino pokazuju istononemaki aktivisti koji su imali kljunu ulogu u ostvarivanju revo-
162
lucionarnih promena, na prvom mestu, i koji smatraju da su proces i uslovi nemakog ujedinjenja predstavljali izdaju ciljeva za koje su se oni, uz znatan rizik, borili. Na primer, jedan tridesettrogodinji socijalni radnik, koji je bio vrlo aktivan krajem osamdesetih godina 20. veka, objanjava zato se povukao iz svih organizovanih aktivnosti:
kada sam shvatio da e se dogoditi preuzimanje od strane Zapadne Nemake, da smo u stvari izgubili revoluciju, prosto zato to nismo iskoristili ansu da stvorimo neto novo, postao sam vrlo frustriran i za mene je sve bilo gotovo.
kasnije tokom intervjua, opisujui svoj sadanji posao u jednoj velikoj zapadnonemakoj dobrotvornoj organizaciji, on kae da u njoj ima vrlo malo Istonih Nemaca, a da su i oni koji su lanovi obino mnogo manje aktivni. razlog tome je, po njegovom miljenju, to to su se mnogi povukli ili se povlae iz organizacija jer se u velikoj meri oseaju bespomonim. dok pitanje nezadovoljstva zapadnonemakom politikom i politiarima ostaje na prilino optem nivou, drugi bitan aspekt istononemakog nezadovoljstva je mnogo odreeniji. Jednostavno reeno, nezaposlenost se pojavila kao centralna i dominantna prituba u dananjem istononemakom drutvu. Ona je bila i glavno pitanje na izborima 1998. godine koji su odrani neposredno posle mojih intervjua i jo uvek je jedna od najvanijih tema razgovora, briga i ogorenja celog stanovnitva. Tabela 6.1. pokazuje u kojoj meri pitanje nezaposlenosti dominira u Istonoj Nemakoj, naroito kada se uporedi sa rusijom. u mojim dubinskim intervjuima nisam postavljao otvorena pitanja koja su se direktno odnosila na nezaposlenost, ali tabela pokazuje koliko su puta ispitanici pokrenuli pitanje nezaposlenosti, uporedno za dva sluaja. razlika je jasna i porazna. dok 26 od 30 mojih ispitanika, rusa, nije uopte pomenulo nezaposlenost, samo est Istonih Nemaca je izostavilo to pitanje.196 Veina Istonih Nemaca je to pitanje pomenula nekoliko puta za vreme intervjua, a jedna ena etrdesetjednogodinja kuvarica koja je nekoliko godina bila nezaposlena i iji je mu sada nezaposlen pomenula ga je 14 puta. rezultati tabele 6.1. obezbeuju dragocenu polaznu taku da shvatimo kako veina Istonih Nemaca, za razliku od rusa, obino odmah pomene
196 Iako je mogue da bi ovi rezultati bili drugaiji da sam sprovodio intervjue posle ruske finansijske krize u avgustu 1998. godine, sumnjam da je nezaposlenost u rusiji postala tako istaknut problem kao u Istonoj Nemakoj, naroito poto je ruska domaa produktivnost porasla posle ove krize.

TaBELa 6.1. Znaaj nezaposlenosti u Istonoj Nemakoj Rusija Koliko je puta nezaposlenost pomenuta 0 1 2 3 4+ Vaeih N Broj ispitanika (% od ukupnog broja) 26 (86,7%) 2 (6,7%) 2 (6,7%) 0 0 30 Istona Nemaka Broj ispitanika (% od ukupnog broja) 6 (20,0%) 5 (16,7%) 7 (23,3%) 6 (20,0%) 6 (20,0%) 30
Napomena: Merenja za ovu tabelu su obavljena tako to je u svim transkriptima intervjua brojano koliko je puta bila pomenuta neka re (kao imenica, glagol ili pridev), tako da je raunata svaka reenica u kojoj je odreena re pomenuta bar jednom (tj. ako je u jednoj reenici pomenuta nekoliko puta, ona se ipak raunala kao jedna). Izvor: Intervjui autora (1998).
temu nezaposlenosti dajui ocenu postojeeg sistema. Sada se moemo posvetiti dubljim razmatranjima o tome kako i zato je to tako. realnost nezaposlenosti u Istonoj Nemakoj naroito je bolna iz dva osnovna razloga. Prvo, bez obzira na to to nam se danas moe initi da je to neizbean deo prestrukturiranja neefikasnog i propalog komunistikog ekonomskog sistema, u vreme revolucionarnih promena je malo njih uopte imalo pojma da e toliko veliki broj ljudi izgubiti posao, bez mnogo nade da e nai novo trajno zaposlenje. drugo, nezaposlenost je naroito bolna za graane zemlje u kojoj je komunizam propao, a koji su najvei deo ivota proveli u sistemu u kojem je svako imao posao (ak i ako su fabrika ili preduzee bili u gubitku) i gde je radno mesto bilo kamen temeljac drutvene aktivnosti. drugim reima, budui da je nezaposlenost dola tako neoekivano i da je veini ljudi veoma stalo da imaju radno mesto, injenica da je sada preko 20% istononemakog stanovnitva nezaposleno, a da je veina bila nezaposlena bar u nekom periodu posle ujedinjenja, imala je veoma tetan uticaj na mnoge ljude. da bismo videli kakvu vrednost predstavlja rad i koliki bol izaziva nezaposlenost, razmotrimo primer etrdesetjednogodinje Nemice koja je tokom intervjua pomenula nezaposlenost 14 puta. Ona sada radi kao kuvarica u jednom zdravstvenom centru. Opisujui svoje najvee vrednosti i ideale, ona izjavljuje: Za nas je jako vano, prvo, da imamo posao
164
i drugo, da smo zdravi. Zatim nastavlja da pria o sopstvenom iskustvu i pogledima:

I kada pogledam kako stvari stoje danas, mislim da je u vreme ddr-a svako imao ne samo obavezu nego i pravo na rad, to danas vie nije sluaj. I dodala bih da... iako nismo demonstrirali, uli smo na televiziji i u medijima ta je kancelar kol obeavao. a koje je od svih tih obeanja odrao?! da li je iko zaista rekao graanima ddr-a ta e nam se, u stvari, na kraju desiti? Nacionalna vlast koja se ovde proirila unitila je sve to smo imali i nije ak ni pokuala da neto odgovorno ponovo izgradi, ak ni nae proizvode koje smo izraivali u vreme ddr-a, a nisu svi bili loi!... Ova nezaposlenost. Znam to iz sopstvenog iskustva jer sam i ja bila nezaposlena godinu i po dana 1991-92. godine. Sada je moj mu nezaposlen. Te zapadne kompanije dou ovde i grade, ali dovode svoje ljude. Ili gomilu stranaca, Portugalaca ili nekih drugih. Ja ne znam koliko oni zarauju... ali ti stranci oduzimaju poslove naim ljudima.
Ova ispitanica u svojim zapaanjima iznosi nekoliko znaajnih stvari. Prvo, to je najvanije za svrhu ove rasprave, ona jasno ocenjuje sadanju situaciju pomou svog ranijeg iskustva i oekivanja ukljuujui uglavnom period komunizma ali i period Wende. drugo, ona uz mnogo emocija govori o tome koliko je nezaposlenost bila muna za njenu porodicu. Tree, ona krivi kancelara kola i njegovu vladu za ono to sagledava kao lana obeanja i antiistonu politiku. I konano, ona pokree vrlo osetljivo pitanje odgovornosti stranaca za nezaposlenost u Istonoj Nemakoj. Iako ovo poslednje izlazi iz okvira tema obraivanih u ovom poglavlju, njena oigledna spremnost da svoju osujeenost iskali na stranim radnicima ukazuje na potencijalno opasne posledice koje bi istononemaka frustracija i razoaranje mogli imati u bliskoj budunosti. Jasno je da ovakvo razoaranje koje je raireno meu Istonim Nemcima ne podstie ljude na uee u dobrovoljnim organizacijama, a taj njegov efekat je statistiki prikazan u petom poglavlju. Iako je, kao to sam objasnio, situacija neto drugaija nego u rusiji s obzirom na jedinstvenu ulogu Zapadne Nemake i rairenu nezaposlenost u Istonoj Nemakoj, kao i ozbiljnost privrednog kolapsa u rusiji efekat na javno uee je sasvim slian. Sledei odgovor tridesettrogodinje Istone Nemice koja je, poto je nekoliko godina bila nezaposlena, upravo krenula u posao snabdevanja graevinskim materijalom, sumira ono to smatram osnovnim elementom postkomunistikog razoaranja:

Stvari su se definitivno promenile. Mi i dalje diskutujemo o politici ali niko vie ne bi izaao na ulice. Jer, sada svako ima neku brigu, zaista. One su sve razliite, za neke vee, za druge manje. I one vas preokupiraju. Mislim, na primer, mi imamo prijatelje, brani par, i oboje su nezaposleni. Oni su zauzeti nastojanjem da preive, da nau posao. Ne ostaje im nita to bi im dopustilo da se ponovo politiki angauju.
Ostavljajui po strani konkretan primer njenih nezaposlenih prijatelja, najvanije je to ima mnogo ljudi u Istonoj Nemakoj, rusiji, ili u mnogim zemljama izmeu njih koji su preokupirani sopstvenim brigama, problemima i borbom da se prilagode novom sistemu za koji smatraju da je daleko od savrenog. Isto kao to sam to nastojao da uradim u dva prethodna odeljka o nepoverenju u komunistike organizacije i opstanku prijateljskih mrea i u ovom delu sam pokuao da pokaem na koji se nain trei faktor razoaranja uklapa u ove dve studije sluaja. inei to, istakao sam i slinosti i razlike da bih izvukao ire zakljuke koji bi se mogli primeniti i na druge postkomunistike zemlje. uprkos oiglednijim razlikama, koje variraju zavisno od politikih snaga i privredne situacije svake zemlje, sutinska i osnovna slinost u odgovorima o kojima je upravo bilo rei jeste to da ljudi ocenjuju sadanjost na bazi iskustava, i oekivanja iz prolosti. a zbog idealistikih oekivanja od novog postkomunistikog vremena koja se do sada umnogome nisu ispunila, mnogi graani u postkomunistikom periodu oseaju razoaranje i utuenost koji ih jo vie obeshrabruju da uestvuju u javnom drutvenom ivotu i organizacijama civilnog drutva.
ZakLJuak
u ovom poglavlju je data dubinska interpretativna analiza koja objanjava nizak nivo uea u dobrovoljnim organizacijama u dva vrlo razliita postkomunistika drutva. uz navoenje originalnih citata mojih ispitanika, zabeleenih u intervjuima, i istovremenu kontekstualizaciju i analizu njihovih odgovora u uporednoj perspektivi, metodologija ovog poglavlja dopunjava statistiki prilaz prethodnog. Prednost ovog interpretativnog prilaza ogleda se u tome to on omoguava bogato i slikovito prikazivanje iskustava i razmiljanja ljudi njihovim sopstvenim reima. u analizi sam utvrdio tri osnovna inioca koji se, na razliite naine i u razliitom stepenu, primenjuju na obe moje studije sluaja. Jednostavno reeno, veliki broj graana i rusije i Istone Nemake osea snano i uvek prisutno nepoverenje prema svim vrstama javnih organizacija, opte
166
zadovoljstvo zbog svojih linih mrea (uz oseanje da se odnosi u drutvu u celini pogoravaju) i razoaranje razvojem dogaaja u postkomunizmu. Iako je to potrebno utvrditi daljim empirijskim istraivanjem kvalitativnim ili kvantitativnim, ili i jednim i drugim verujem da ova tri inioca vae i za mnoge postkomunistike zemlje koje se nalaze izmeu rusije i Istone Nemake, i u geografskom smislu i u smislu njihovog nivoa uea u organizacijama danas. Zajedniki teorijski element ova tri inioca je nain na koji ljudi pominju, tumae, a ponekad i reaguju na svoje prethodno iskustvo. kao to je to objanjeno u drugom poglavlju, graani postkomunistikih zemalja nisu bili formirani nepromenljivim nizom kulturnih vrednosti i predispozicija, niti su automatski odgovorili na podsticajne strukture savremenih institucija. Oni su pre perceptivni drutveni akteri koji su u poslednjih nekoliko decenija preiveli burne dogaaje, ukljuujui i dramatian i neoekivan revolucionarni preokret, koji ih je iz jednog politikog i privrednog sistema prebacio u drugi, radikalno drugaijeg tipa. Postavljeno u ovaj kontekst i potpomognuto mnogim uzbudljivim priama koje su ve ispriane, ovo poglavlje pokazuje kako ovi ljudi tumae svoje prethodno i sadanje iskustvo i na koji nain ih ono navodi na odgovarajue ponaanje. Sve u svemu, pored toga to omoguava da se potpunije shvati odreeno iskustvo kroz koje su graani u postkomunizmu proli, ova perspektiva pomae da se objasni i zato su nivoi uea u dobrovoljnim organizacijama postkomunistikih zemalja Evrope toliko nii nego u drugim regionima sveta.
7. Zakljuak
u prethodnim poglavljima, u kojima je izloen odgovarajui teorijski i empirijski kontekst, rasprava je bila usredsreena na temu koja je sredina za ovu knjigu: uee u organizacijama civilnog drutva u postkomunistikim zemljama Evrope. Ovo zakljuno poglavlje, meutim, ima iru i vie spekulativnu svrhu. u njemu razmatram tri vane teme koje su kljune za sveobuhvatnije rasprave o budunosti regiona. Prvo, objanjavam kako bi argumenti i rezultati ove knjige trebalo da promene opte poimanje regiona postkomunistike Evrope, naroito u pogledu trajnog uticaja drutvenog naslea komunistikog iskustva. Zastupam stav da su se analitiari do sada isuvie usredsreivali na elite i institucije umesto na drutvo i obine graane i da su zbog toga prebrzo zanemarili ili odbacili relativne socijetalne slinosti postkomunistikih zemalja ovog regiona. drugo, razmatram i tumaim znaaj mojih empirijskih rezultata za perspektivu demokratije i demokratske stabilnosti u regionu, pri emu uzimam u obzir i pozitivna i negativna tumaenja. dokazujem da slabost civilnog drutva, iako nuno ne mora da govori o opasnosti od sloma ili raspada postkomunistike demokratije, zaista spreava razvoj graanskih vetina koje su toliko vane za odravanje i konsolidaciju demokratskog sistema. Isto tako, slabost civilnog drutva dovodi i do toga da mnogi graani u postkomunizmu ostaju bez institucionalnog predstavljanja i uticaja koje bi mogle da im obezbede aktivne dobrovoljne organizacije. konano, razmiljam u kojoj bi meri empirijski rezultati i trendovi koje sam ovde prikazao mogli da se promene u budunosti. Iako tvrdim da je, imajui u vidu snano i trajno naslee komunistikog iskustva i relativan neuspeh neoliberalnog oblikovanja institucija, malo verovatno da e biti izvrena brza i odluna transformacija, ukazujem na dva mogu-
168
a mehanizma za promene i govorim o tome kako se do njih moe doi, ili podstai njihov razvoj. Smena generacija je vrlo postupno sredstvo za zamenu starijih lanova drutva njihovim potomcima koji su bili manje izloeni izvornim komunistikim institucijama ijim je radom oblikovan najvei deo dananjeg odraslog stanovnitva tog drutva. ali, ovaj proces smene generacija nije ni siguran ni automatski, s obzirom na brojne druge inioce koji zajedno utiu na socijalizaciju pojedinca i razvoj javnih i privatnih odnosa i navika te linosti. delovanje drugog mehanizma promene olakala bi aktivnija uloga drave koja bi dobrovoljne organizacije, podravajui ih i radei sa njima, povezivala sa linim ivotima ljudi kako bi oni poeli da ih sagledavaju kao manje otuene i nametljive. Meutim, u celini gledano, bez za sada neoekivanih poboljanja u nainu ostvarivanja novih institucija i politika, malo je verovatno da e doi do dramatine promene u obrascu graanske neparticipacije u celom regionu postkomunistike Evrope.
rEGION POSTkOMuNISTIkE EVrOPE
do 1989-91. godine bilo je uobiajeno da se o graanima komunistikih zemalja govori kao o stanovnicima komunistikog bloka. I ako ostavimo po strani retoriku komunistike partije o drugovima i pripadnicima bratstva socijalistikih naroda, drutveni naunici su se, generalno, slagali da graani komunistikih zemalja ive u relativno slinim politikim i ekonomskim uslovima i da je stoga logino da se istaknu njihove zajednike karakteristike. danas, meutim, veina naunika postkomunistiku Evropu posmatra kao niz nezavisnih zemalja, suoenih sa mnotvom razliitih izazova, ukljuujui i uinak njihovih ekonomskih i politikih institucija, programe za proirenje NaTO i Eu i ciljeve MMF-a i Svetske banke. dok je pre sloma komunizma akcenat bio na slinosti, danas se naglaava razliitost. Nalazi ove knjige, zasnovani na konkretnim i sistematinim uporednim podacima, dodaju jo jedan sloj ovoj perspektivi. Bez obzira na velike institucionalne i civilizacijske razlike izmeu zemalja ovog regiona, podaci i analiza izloeni u ovoj knjizi govore o tome da, ako posmatramo obine graane i njihovo socijalno ponaanje, izmeu drutava postkomunistike Evrope i dalje postoje upadljive slinosti. u najmanju ruku kada se radi o nivoima uea u dobrovoljnim organizacijama predmet prouavanja koji zauzima centralno mesto u raspravama o demokratiji i demokratizaciji ovaj projekat pokazuje da graani postkomunistikih
Zakljuak
169
zemalja belee znaajno i konzistentno nie nivoe lanstva i participacije od graana najveeg broja drugih demokratskih zemalja, naroito u poreenju sa postautoritarnim zemljama koje imaju slian stepen ekonomskog razvoja, politikih prava i graanskih sloboda. Podaci koje sam izloio u ovoj knjizi ukazuju na to da se varijacije koje postoje meu postkomunistikim drutvima najbolje mogu okarakterisati kao razlike u stepenu, a ne kao razlike u vrsti. Osim toga, usredsreujui se na Istonu Nemaku i rusiju, dva sluaja koja se uveliko razlikuju jedan od drugog u pogledu najuobiajenijih alternativnih objanjenja zasnovanih na savremenim ekonomskim uslovima i politikim institucijama, mogao sam da uoim i prikaem uzrono delovanje tri iskustvena faktora koja vae za obe zemlje, iako sa odreenim varijacijama. Mada je potrebno jo istraivanja o drugim postkomunistikim zemljama u regionu, miljenja sam da e se, s obzirom na to da je sutina argumenta razumevanje zajednikih elemenata komunistikog iskustva i njegovih posledica za pojedince i drutva sovjetskog bloka, isti osnovni faktori primenjivati i u drugim zemljama. drugim reima, graani postkomunistikih zemalja Evrope e, na razliit nain i u razliitom stepenu: (1) zadrati snano nepoverenje prema dobrovoljnim organizacijama, koje proistie iz njihovog ranijeg iskustva sa komunistikim organizacijama; (2) i dalje koristiti privatne prijateljske mree koje opstaju i u dananjem periodu i destimuliu ulanjivanje u dobrovoljne organizacije; i (3) oseati veliko razoaranje novim politikim i ekonomskim sistemom, to e ih jo vie obeshrabriti da uestvuju u javnim aktivnostima. Ovi nalazi daju novu perspektivu izuavanju politike i drutva u postkomunistikim zemljama Evrope. Oni podravaju veliki deo novijeg naunog rada koji istie znaaj komunistikog naslea u oblikovanju savremenih kretanja, ne samo kada su u pitanju elite ili institucije, nego naroito kada se radi o drutvima i obinim graanima. Zasnovana na primeni viestrukih metodolokih pristupa i oslanjajui se na novije komparativne podatke i materijal kako na optem nivou velike grupe zemalja, tako i na individualnom nivou nekoliko studija sluaja socijetalna perspektiva izloena u ovoj knjizi i dopunjuje i osporava nalaze studija usredsreenih prvenstveno na elite ili institucioni okvir. Iako sam ponegde doao do vrstih zakljuaka, moji opti nalazi i argumenti predstavljaju samo poetak prouavanja pitanja relativne razliitosti zemalja postkomunistike Evrope u iroj uporednoj perspektivi. Bez obzira na to da li e se koristiti uporedne ankete, fokusirana poreenja ili
170
dubinske studije sluajeva, potrebno je sistematinije istraivanje koje bi postkomunistike zemlje Evrope uporedilo sa zemljama iz drugih regiona sveta koje nisu postkomunistike. Ima jo mnogo toga to bi trebalo da saznamo o jedinstvenosti komunistikog iskustva, potencijalnoj promeni njegovog naslea i njegovom uticaju na civilno drutvo i demokratiju.
dEMOkraTIJa u POSTkOMuNISTIkOJ EVrOPI
ustanovljavanje niskog nivoa uea u organizacijama civilnog drutva u svim postkomunistikim zemljama Evrope moe da dovede do mnotva razliitih esto emocijama obojenih tumaenja o izgledima za demokratiju u tom regionu. Sa jedne strane, negativna i pesimistina verzija istie da nizak nivo angaovanja i uea obinih graana ukazuje na prazan, proceduralni i formalistiki karakter postkomunistike demokratije. Pristalice ovog gledita se pitaju da li e demokratija i dalje oznaavati vladavinu naroda ako narod izabere da u njoj ne uestvuje? to je jo gore, moglo bi se tvrditi da e tako prazna demokratija biti nestabilna, jer e graanskim organizacijama nedostajati aktivna podrka stanovnitva, zbog ega e demokratija biti u opasnosti da je srue neprijateljske snage, zasnovane na nedemokratskoj istorijskoj tradiciji ili na nekoj novoj antidemokratskoj ideologiji.197 Sa druge strane, pozitivnije i optimistinije tumaenje ne bi u nepostojanju dinaminog civilnog drutva videlo prepreku za demokratiju i demokratsku stabilnost. u stvari, politika participacija i poverenje u vlast su, navodno, u opadanju u najveem delu sveta, jer se ljudi u sve veem broju povlae iz javnih aktivnosti. Moda postkomunistika sadanjost koja je preskoila ili zaobila fazu aktivne participatorne demokratije, u stvari, odslikava demokratsku budunost ostalog delu sveta.198 tavie, kada se radi o stabilnosti demokratije, neki tvrde da snano i ivo civilno drutvo moe da doprinese slomu demokratije pa u tom smislu paradoksalno neuestvovanje graana u dobrovoljnim organizacijama moe da ojaa, ili ak spasi demokratiju u postkomunistikoj Evropi.199
197 Vidi, na primer, raspravu kena dauita o pokretima besa, New World Disorder, naroito str. 275-277. 198 Ovaj argument je, iako samo orijentaciono, izneo Padet u Organizing Democracy in Eastern Germany. 199 Vidi, na primer, Berman, Civil Society and the Collapse of the Weimar republic, str. 401429; Stephen E. Hanson i Jeffrey S. kopstein, The Weimar/russia Comparison, Post-Soviet Affairs, sv. 13, br. 3 (1997), str. 252-283.
Zakljuak
171
Moje miljenje o postkomunistikoj demokratiji razlikuje se i od pozitivnog i od negativnog scenarija. Iako uee u dobrovoljnim organizacijama u starijim demokratijama opada,200 to ne znai da se nivo lanstva u organizacijama irom sveta izjednaava. Naprotiv, kao to je prikazano u etvrtom poglavlju, starije demokratije i postautoritarne zemlje obino su blizu jedne drugima, ali postkomunistike zemlje imaju mnogo manje uee, a prema raspoloivim podacima za protekli period mogue je da u postkomunistikim zemljama doe do daljeg opadanja ionako malog broja lanstva u organizacijama. ukratko, potencijalnu tendenciju pribliavanja ne bi trebalo previe naglaavati.201 to je jo vanije, kada se govori o propasti ili preivljavanju demokratije, ja ne smatram da je postkomunistika demokratija osuena na propast ili neuspeh, isto kao to ne verujem da je slabost civilnog drutva dobra za zdravlje demokratije. Nasuprot tome, moje osnovno, i manje sporno, tumaenje istie karakterizaciju slabosti civilnog drutva kao specifian element postkomunistike demokratije, a to je obrazac koji bi lako mogao da se odri u celom regionu bar nekoliko decenija. Zakljuak da je postkomunistiko civilno drutvo izrazito slabo nuno ne govori da je postkomunistika demokratija manje stabilna, ili nesigurnija, ali ukazuje na kvalitativno drugaiji odnos izmeu graana i drave, odnos koji se zasniva na vrlo malom angaovanju obinih ljudi u dobrovoljnim organizacijama u javnoj sferi. da li to znai da demokratija ne moe propasti, da je taj region siguran od autoritarne vladavine? Svakako ne. kao to se to ve dogodilo u Belorusiji, i kao to bi se moglo dogoditi u rusiji ili negde drugo u sledeoj deceniji, antidemokratski lideri i snage mogu uspeti da iskoriste osujeenost glasaa naroito u zemljama koje su preivele 70 godina sovjetske vladavine i u kojima su ekonomske tekoe danas najvee i da ih uvedu u novi autoritarni reim, ak i demokratskim sredstvima. Takav razvoj dogaaja bi u velikoj meri zavisio od pojedinanih lidera, njihovih linosti
200 Mogue je da se ova tvrdnja, koju je lansirao robert Patnam u svom istraivanju o Sjedinjenim dravama, u stvari ne moe primeniti na druge razvijene industrijalizovane zemlje. Vidi, na primer, Hall, Social Capital in Britain, i Bo rothstein, Social Capital in the Social democratic State - referate pripremljene za godinji sastanak amerikog udruenja za politike nauke, Boston, septembar 3-6, 1998. g. 201 I sam Patnam priznaje da postoje velike razlike meu zemljama, kao i jo uvek relativno veliki broj lanstava u organizacijama u Sjedinjenim dravama. Na primer, on pie: danas, kao i pre 170 godina, amerikanci pokazuju veu sklonost ka lanstvu u dobrovoljnim organizacijama nego graani veine drugih nacija. Vidi Putnam Bowling Alone, str. 48.
172
i ideologija, kao i njihove politike strategije.202 I dok ponaanje lidera nije mogue predvideti, rezultati ove knjige sugeriu da e njihove potencijalne sledbenike biti teko aktivirati i angaovati. u stvari, nespremnost tolikog broja graana postkomunistikih zemalja da danas uestvuju u radu dobrovoljnih organizacija znai da e i anti-demokratske organizacije i pokreti, isto kao i njihovi demokratski pandani, imati problema sa organizacijom i mobilizacijom i da e i njihova nastojanja ometati isto nasleeno nepoverenje u organizacije.203 drugim reima, iako je mogue da demokratija ostane relativno prazna ili stagnantna, sa prekinutom vezom izmeu vladalaca i onih kojima se vlada, ne ini nam se da bi moglo doi do toga da postojee demokratske reime srue pokreti sa irokom i aktivnom podrkom naroda. Iako slabost civilnog drutva ne mora da bude predznak nestanka demokratije u postkomunistikim zemljama Evrope, sigurno je da je ne treba shvatati kao neto to je pozitivno. Bez obzira na istorijski presedan vajmarske Nemake u kojoj je visok nivo lanstva u organizacijama moda pomogao i olakao pojavu antidemokratskog nacistikog reima bilo bi nerazumno tvrditi kako nizak nivo javnog uea graana koristi demokratiji u postkomunistikim zemljama Evrope. Postoje dva znaajna razloga zato slabost civilnog drutva naruava kvalitet postkomunistike demokratije, koja proistiu iz same sutine debate o znaaju civilnog drutva i njegovom uticaju na demokratiju. Prvi razlog izveden je iz argumenata roberta Patnama i drugih drutvenih kapitalista koji tumae na koji nain dobrovoljne organizacije usauju svojim lanovima naviku saradnje i aktivnosti u javnoj sferi, kao i praktine vetine potrebne za uee u javnom ivotu.204 Izborom da se ne ulane u dobrovoljne organizacije ili neuestvuju u njihovom radu, graani postkomunistikih drava se odriu mogunosti da razvijaju te de202 O ulozi politikih elita u slomu demokratije, vidi, na primer, Juan J. Linz, Breakdown of Democratic Regimes: Crisis, Breakdown i Reequilibration (Baltimor: John Hopkins university Press, 1978); Nancy Bermeo, democracy in Europe, Daedalus, sv. 123, br. 2 (1994), str. 159178; Thomas Ertman, democracy and dictatorship in Interwar Western Europe revisited, World Politics, sv. 50, br. 3 (1998), str. 475-505. 203 u tom smislu se slaem sa Hansonom i kopstajnom da iako naslee totalitarizma zaista predstavlja znaajnu prepreku za formiranje postkomunistikog civilnog drutva, atomizacija drutva moe istovremeno predstavljati i prepreku za praktini autoritarizam. Vidi Hanson i kopstein The Weimar/russia Comparison, str. 277. Sve u svemu, ja na slabost postkomunistikog civilnog drutva ipak gledam kao na faktor koji vie zabrinjava nego to ohrabruje. 204 Putnam, Bowling Alone, str. 338.
Zakljuak
173
mokratske navike i vetine. Iako je, kako pokazuju podaci izneti u ovoj knjizi, ova odluka potpuno razumljiva u kontekstu komunistikog i postkomunistikog iskustva, njene ire posledice ogledaju se u tome to nove demokratske institucije nisu ukorenjene u masi stanovnitva, niti ih ono aktivno podrava.205 Veina naunika bi se sloila da je graanska participacija temeljni aspekt svakog demokratskog sistema. u tom smislu je situacija u postkomunistikim zemljama potpuno drugaija od one u postautoritarnim zemljama gde su grupe i organizacije, esto uspostavljene jo u vreme autoritarne vladavine, mogle da odigraju vodeu ulogu u demokratizaciji. Meutim, u postkomunistikim zemljama gde su iskustva ljudi sa organizacijama preteno poticala iz prinudne mobilizacije komunistikog reima negativno seanje na obavezno uee navodi veinu graana da i danas izbegava aktivnosti u organizacijama. Iako su politike institucije i angaovanost elita moda najbitniji za kontinuirano odranje demokratije, pasivnost graana u postkomunistikim zemljama i njihovo otuivanje i udaljavanje od demokratskog procesa, moe da bude samo zabrinjavajue za postkomunistiku demokratiju. drugi razlog zato je civilno drutvo vano za demokratiju vezan je za neposrednu sposobnost dobrovoljnih organizacija da slue, kako to Teda Skokpol kae, kao izvor znaajne moi naroda da utie na politiki proces.206 u skladu sa ovim istorijskim institucionalnim argumentom, organizacije civilnog drutva koje predstavljaju ukupna miljenja, interese i preferencije svojih lanova, mogu da zatite graane od potencijalno nepravinih zakona i politika, kao i da vre pozitivan uticaj na zakonodavstvo koje ih se dotie. u postkomunistikom kontekstu, niski nivoi lanstva u organizacijama znatno umanjuju politiku mo i uticaj dobrovoljnih organizacija. Zbog toga su graani postkomunistikih drava ne samo lieni mogunosti da razvijaju graanske vetine kroz uee u organizacijama nego su i njihovi glasovi i gledita, praktino, nezastupljeni u politikom procesu odluivanja. kao to je ve reeno u treem poglavlju, neki drugi naunici su ustanovili da broj organizacija civilnog drutva u celom regionu postkomunistike Evrope od pada komunizma neprekidno raste. Nije li, onda, mogu205 upeatljiv opis ovog problema vidi u richard rose russia as an Hour-Glass Society: a Constitution without Citizens, East European Constitutional Review, sv. 4, br. 3 (1995), str. 34-42. 206 Skocpol, How americans Became Civic, str. 70.
174
e da su ove organizacije mogle da utiu na proces politikog odluivanja, premda je njihovo lanstvo ostalo malo ili je ak u opadanju? Iako je naoko uverljiv, takav scenario je malo verovatan i to iz tri osnovna razloga. Prvo, statistiki podaci o broju organizacija dovode nas u zabludu jer su mnoge organizacije koje su uraunate, ili nestale istom brzinom kojom su i nastale ili imaju samo prividnu egzistenciju koja malo odgovara njihovim proklamovanim ciljevima i aktivnostima.207 drugo, poto toliko mnogo organizacija potpuno zavisi od finansijske pomoi i podrke Zapada, one su esto vie okrenute zahtevima agencija zapadnih donatora nego iroj javnosti ijim bi interesima trebalo da slue.208 To jo vie doprinosi prevlasti elitistikog oblika demokratije u najveem delu postkomunistike Evrope. Trei, i moda najznaajniji, razlog jeste to to bez energije, oseaja smislenosti angaovanja i legitimnosti koje obezbeuje aktivno lanstvo, mnoge organizacije mogu da imaju samo ogranien uticaj u procesu kreiranja politike. Teda Skokpol, govorei o amerikom kontekstu, kae: Poto su broj lanova i sastanci licem u lice bili znaajni u svim klasinim amerikim dobrovoljnim udruenjima, lideri ili oni koji su eleli da funkcije u tim grupama iskoriste kao simbol ili potvrdu rukovodeeg poloaja u irem drutvu, morali su da vode rauna o mobilizaciji i animiranju velikog broja lanova. lanstvo je bilo vano. rukovodioci su bili prinueni na mobilizaciju i interakciju sa drugima, jer u protivnom ne bi imali uspeha.209 u organizacijama zemalja postkomunistike Evrope lanova ima malo, zbog ega su one retko kada uspene. Civilni privatizam kao funkcionalni ekvivalent civilnog drutva Iako sam postkomunistiko civilno drutvo okarakterisao kao izrazito slabo, a graane postkomunistikih zemalja kao pasivne i ravnodune prema angaovanju u organizacijama, bilo bi pogreno zakljuiti da su oni atomizovane jedinke, bez sadrajnih veza i odnosa sa drugim ljudima. Situacija je sasvim suprotna jer, kao to nalazi u ovoj knjizi pokazuju,
207 Vidi Ferenc Miszlivetz i Jody Jensen, an Emerging Paradox: Civil Society from above? u dietrich reuschemeyer, Marilyn reuschmeyer i Bjrn Wittrock, ur. Participation and Democracy East and West: Comparisons and Interpretations (armonk, NY: M.E. Sharpe, 1998), str. 84; Putnam, Bowling Alone, str. 416. 208 Vidi Carothers, Aiding Democracy Abroad; Marina Ottoway i Theresa Chung debating democracy assistance; Toward a New Paradigm, Journal of Democracy, sv. 10, br. 4 (1999) str. 99-113; Wedel, Collision and Collusion; Valerie Sperling, Organizing Women in Contemporary Russia: Engendering Transition (Cambridge: Cambridge university Press, 1999). 209 Skocpol, How americans Became Civic, str. 67-68.
Zakljuak
175
mnogi graani postkomunistikih zemalja jo uvek cene i koriste ive privatne mree koje su razvili za vreme komunizma. tavie, u petom i estom poglavlju sam napomenuo da ove aktivne privatne mree u izvesnoj meri predstavljaju alternativu ili zamenu za drutvene veze koje mnogi ljudi u zemljama koje nisu bile komunistike obino ostvaruju kroz dobrovoljne organizacije. To nas dovodi do kljunog pitanja: da li ove privatne mree takoe slue kao funkcionalni ekvivalent lanstva u dobrovoljnim organizacijama? drugim reima, da li bismo mogli tvrditi da visok nivo privatnog angaovanja kompenzuje nizak nivo javnog angaovanja, i da je postkomunistika demokratija ipak zdrava i snana? u tom smislu bi se ove privatne mree mogle okarakterisati kao civilni privatizam, kako to kae Jirgen Habermas kada govori o jednom obliku pasivnog graanstva i orjentisanosti na sebe, koji je bitan za legitimaciju demokratskog reima.210 Ovo deluje prihvatljivo s obzirom na to da privatne prijateljske mree imaju znaajnu ulogu i u Patnamovom konceptu drutvenog kapitala, jer on, pored raznih javnih aktivnosti i opte mere drutvenog poverenja u druge ljude ukljuuje i vreme provedeno u poseti prijateljima, prireivanju veera i neformalnom druenju. Iako bismo mogli doi u iskuenje da u tome naemo razlog za optimizam, u inae sumornoj situaciji irom postkomunistike Evrope, mislim da bi iz nekoliko razloga bilo pogreno zakljuiti da privatne mree imaju istu svrhu kao i javne organizacije. Prvo, kako to sam Habermas jasno kae, civilni privatizam ne samo da ne zamenjuje javnu aktivnost, nego je i sam obezbeen neformalno kroz strukture javnog domena.211 Osim toga, ako bismo civilni privatizam posmatrali kao prihvatljivu alternativu javnoj sferi civilnog drutva to bi znailo da usvajamo ono to din koen i Endru arato nazivaju realistini, elitistiki modeli demokratije, koji politiku preputaju profesionalcima u politikom drutvu i zastupaju civilni privatizam za njegove lanove.212 ukratko, privatne mree imaju znaajnu ulogu u demokratskim drutvima, uz uee u javnim organizacijama i povrh njega, ali ga ne zamenjuju.
210 Jrgen Habermas, Legitimation Crisis, prev. Thomas McCarthy (Boston: Beacon Press, 1975), naroito str. 68-75. 211 Jrgen Habermas, Legitimation Crisis, str.72. 212 Cohen i arato, Civil Society and Political Theory, str. 565. Vidi takoe klasinu kritiku elitistike koncepcije demokratije, Peter Bachrach i Morton Baratz, The Two Faces of Power, American Political Science Review, sv. 56 (1962), str. 947-952.
176
Jedan od razloga to Patnam smatra da su i privatne mree i uee u javnim organizacijama znaajni elementi drutvenog kapitala jeste to to oni podravaju jedno drugo. drugim reima, opte je prihvaeno da aktivne privatne mree mogu da se pretoe u javne aktivnosti, to se esto i dogaa. Na primer, naunici koji prouavaju drutvene pokrete ustanovili su da privatne prijateljske mree pruaju izvanrednu mogunost za regrutovanje ljudi u pokrete.213 u skladu sa ovom logikom, postojanje ivih privatnih mrea trebalo bi da pomogne, a ne da sprei, razvoj javne sfere koju karakterie vea participacija, poto bi postojee mree mogle da slue kao izvor za regrutovanje i mobilizaciju. Meutim, u postkomunistikim drutvima razlika izmeu javnog i privatnog jasna karakteristika komunistikih reima, ve opisana u drugom poglavlju i danas je vrlo velika.214 u tim drutvima ima jo mnogo manje preklapanja i interakcije izmeu privatnih i javnih aktivnosti nego u drutvima drugog tipa, poto se porodica i bliski prijatelji shvataju kao sfera koja je po definiciji odvojena i suprotstavljena veoj sferi javnih aktivnosti pod kontrolom drave. Jezikom teorije mrea, ove privatne mree ostaju jake veze koje se ne razvijaju u onu vrstu unakrsnih slabih veza koje bi, paradoksalno, otvorile vrata irem krugu poznanika, kontakta i mogunosti.215 Osim toga, privatne mree u postkomunistikom drutvu danas ne sadre implicitnu podrku javnoj sferi koju pojam civilnog privatizma zahteva radi legitimacije demokratskog sistema. Veliki deo istraivanja je pokazao da je u postkomunistikim zemljama Evrope nivo poverenja veoma nizak, bilo da se radi o poverenju u strance, ili o poverenju u javne institucije.216
213 Vidi, na primer, Tarrow, Power in Movement, str. 47-50. 214 riard rouz se ovim pitanjem bavi u opisu postkomunistikog drutva koje vidi u obliku peanog sata: u drutvu koje ima oblik peanog sata u osnovi postoji bogat drutveni ivot, koji se sastoji od jakih neformalnih mrea zasnovanih na poverenju meu prijateljima, roacima i drugim grupama u neposrednom kontaktu. Ove mree se mogu protegnuti i na prijatelje prijatelja. Na vrhu peanika odvija se bogat politiki i drutveni ivot, jer se elite bore za vlast, bogatstvo i presti... Takvo drutvo lii na civilno drutvo ako se jedan broj neformalnih pa ak i formalnih institucija tolerie i ako ih drava sada zakonski priznaje. Pa ipak, rezultat nije graanska zajednica nego drutvo koje ima oblik peanog sata, jer su veze izmeu njegovog vrha i dna vrlo ograniene. rose, russia as an Hour-Glass Society, str.35. 215 Vidi Granovetter, The Strength of Weak Ties, str. 1360-1380. 216 Vidi, na primer, Mishler i rose Trust, distrust and Skepticism, str. 418-451; Piotr Sztompka Trust and Emerging democracy, str. 37-62; Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany, naroito str. 100-107.
Zakljuak
177
ukratko, za razliku od privatnih mrea u starim demokratijama ili postautoritarnim drutvima, postkomunistike privatne mree ostaju otporne na javnu mobilizaciju jer je sam njihov identitet istorijski formiran uslovima koji su nametali striktnu podelu izmeu javne i privatne sfere. Njihovu dinaminost je teko preneti na javne grupe ili organizacije jer su privatne mree zasnovane na dugotrajnom otporu grupnoj aktivnosti. Iako same za sebe i po sebi nisu loe za demokratiju, ove privatne mree nisu zamena za javnu sferu civilnog drutva. kao rezultat toga, predstavljenost obinih graana organizacijama u javnoj sferi jo uvek je vrlo mala i graani postkomunistikih zemalja u najveem broju i dalje imaju (i ele da imaju) vrlo malo veze sa organizacijama preko kojih bi mogli da steknu onu vrstu javnih graanskih vetina koje bi koristile njihovom drutvu i demokratiji. u celini gledano, preterana su i negativna i pozitivna tumaenja empirijskih rezultata ove knjige i njihovog uticaja na demokratiju u postkomunistikoj Evropi. Postkomunistika demokratija ne cveta, ali nije ni na ivici propasti. u stvari, najverovatnije e nastaviti da gura dalje sa elitama i institucijama koje se uveliko razlikuju po stilu i uinku svog rada i graanstvom odvojenim od javne sfere. Specifian element postkomunistike demokratije sada je a verovatno e to biti jo nekoliko decenija i generacija zabrinjavajua, ali ne i fatalna, karakteristina slabost njenog civilnog drutva.
IZGLEdI Za PrOMENu TOkOM VrEMENa
Poto sam precizirao implikacije za demokratiju i demokratsku stabilnost prema empirijskim rezultatima ove knjige, u ovom odeljku se bavim pitanjem kako bi se slabost postkomunistikog civilnog drutva mogla vremenom promeniti. u tom nastojanju ponavljam deo teorijskih argumenata iz drugog poglavlja, ali na spekulativniji nain i u kontekstu postkomunistikih institucionalnih promena. Iako tvrdim da nije verovatno da e se sadanja situacija promeniti u bliskoj budunosti, izlaem dva naina za eventualno postepeno poveanje broja lanova u organizacijama, a to su smena generacija i aktivnija i podsticajnija saradnja drave i organizacija civilnog drutva. kao to sam pokazao u drugom poglavlju, nova institucionalna struktura u postkomunistikim zemljama jo uvek nije dovela do trajnih socijetalnih promena. Ne samo da je prolo malo vremena od osnivanja
178
novih institucija, nego se i njihova teorijska i logika podloga oslanja na neoliberalne pojmove samopouzdanja i samomotivacije, koji se nimalo ne slau sa prethodnim iskustvom ivota u komunizmu. Osim toga, i sama priroda ovih neoliberalnih ideala oteava njihovo ire prihvatanje, jer se ljudi ne mogu naterati da pristupe dobrovoljnim organizacijama i uestvuju u njihovom radu. Po definiciji, elja i motivacija moraju doi iznutra. Zbog toga, opsene i velike institucionalne promene u postkomunizmu nisu pratile istovremene promene u socijetalnom ponaanju pristupanja dobrovoljnim organizacijama. Pre bi se moglo rei da su ove promene ojaale prethodne drutvene obrasce, bar kada se radi o razlici izmeu javnog i privatnog domena. Podaci o regionu postkomunistike Evrope ukazuju na ogranienja institucionalnog oblikovanja i na delimian neuspeh graditelja postkomunistikih neoliberalnih institucija da stvore podsticaje na koje bi odgovorio iri krug stanovnitva. kakva situacija bi se mogla oekivati kroz deset godina? Hoe li se nivo lanstva i participacije graana postepeno poveavati, bar u nekim zemljama? Svaki pokuaj da se odgovori na ova pitanja moe da bude samo spekulativan, rizian poduhvat za drutvene naunike, naroito one koji se bave postsovjetologijom, imajui u vidu opsene rasprave o problemima i neuspesima predvianja u oblasti sovjetologije.217 Pa ipak, nalazi ove knjige doputaju odreene oprezne spekulacije o uslovima i verovatnoi promene obrasca neuestvovanja u organizacijama civilnog drutva. to se tie zemalja sa najniim nivoima graanske participacije kao to su Bugarska, Litvanija, rusija i ukrajina u kojima je ekonomija nestabilna a dravni aparat slab i ne prua podrku organizacijama, malo je verovatno da e se uee graana u dobrovoljnim organizacijama znaajno poveati. u tom smislu, ako ne doe do nekih neoekivanih preokreta, strukturne prepreke u dravi i privredi odravae lanstvo u organizacijama na niskom nivou, a nee se promeniti ni specifino postkomunistiki inioci o kojima sam prethodno govorio. Meutim, kada se radi o postkomunistikim zemljama u viem delu spektra uea u dobrovoljnim organizacijama kao to su Maarska,
217 Otroumnu analizu problema predvianja u domenu sovjetologije i postsovjetologije, vidi u Michael E. urban i M. Steven Fish, does Post-Sovietology Have a Future? u Michael Cox, ur. Rethinking Soviet Collapse: Sovietology, the Death of Communism and the New Russia (London: Pinter, 1999), str. 164-180. Odmeren pregled rasprava o sovjetologiji, vidi u George Breslauer, In defense of Sovietology, Post-Soviet Affairs, sv. 8, br..3 (1992), str. 197-238.
Zakljuak
179
eka republika, Istona Nemaka, Slovaka, Slovenija i rumunija sasvim je mogue, a u nekim sluajevima ak i vrlo verovatno, da e njihove drave i privrede tokom sledee decenije ojaati. Ostaje otvoreno pitanje da li e to dovesti do rasta lanstva i veeg uea u organizacijama? a ako hoe, da li e se uee poveati u tolikoj meri da ove zemlje konano ponu da lie na one u grupi postautoritarnih zemalja i starijih demokratija, umesto da i dalje budu sline drugim postkomunistikim zemljama? Po mom miljenju, iako se to moe dogoditi u jednoj ili dve zemlje, do takvog razvoja dogaaja teko da moe doi bez velikih poboljanja u nainu na koji domaa drava i strani finansijeri pristupaju postkomunistikim graanima i njihovom prethodnom iskustvu ivota pod komunistikim reimima. Fenomen neparticipacije, koji je nastao u postkomunistikom periodu, nije ni sluajan ni privremen. Pre bi se reklo da on predstavlja kontinuitet obrasca drutvenih odnosa i ponaanja koji su se tokom nekoliko decenija razvijali u vrlo specifinim uslovima komunistikog sistema. Ironino je da je sada u postkomunistikom periodu ovaj obrazac, u potpuno drugaijem institucionom okruenju, u mnogo emu ojaan. Osim toga, dinamina analiza promena tokom vremena, izloena u etvrtom poglavlju, pokazuje da su nivoi uea u stvari opali i da je mogue da i dalje padaju. ukratko, iako se obrazac neparticipacije vremenom sigurno moe promeniti i dovesti do oivljavanja uea u organizacijama i trajne promene u socijetalnim drutvenim obrascima, teko da e ta promena biti brza i da e do nje doi u bliskoj budunosti. Bez obzira na ovu sumornu ocenu uporne slabosti postkomunistikog civilnog drutva, ipak vredi razmotriti kako bi, u budunosti, moglo doi do poveanja lanstva i uea u organizacijama i, naroito, kako drave i meunarodne organizacije mogu tome da doprinesu. Iako nema ni udotvornih formula ni brzih reenja, postoje, uopteno govorei, dva naina za razvoj takvog trenda. Prvi i najoigledniji potencijalni mehanizam promene jeste smena generacija stasavanjem novih generacija graana postkomunistikih zemalja, koje su pod manjim uticajem ivotnih iskustava steenih u komunistikom sistemu. u skladu sa izvornom formulacijom karla Manhajma, logika generacijskog argumenta je u tome to se jedna koherentna grupa ljudi, otprilike izmeu 17 i 25 godina, moe formirati ne samo na osnovu starosnih ili geografskih slinosti nego i znaajnih drutvenih dogaaja
180
kao to su rat ili ekonomska depresija.218 to se tie generacijske smene u postkomunistikom kontekstu, kako to Pjotr tomka tvrdi, pretpostavlja se da dokle god veinu stanovnitva ine ljudi ija rana mladost, odnosno formativne godine, pa prema tome i kljuna iskustva socijalizacije, pripadaju periodu vladavine komunistikog reima mogue je oekivati kontinuitet vitalnosti blokovske kulture. On, meutim, dodaje da e se to vremenom promeniti kako nove demografske kohorte budu zamenjivale starije generacije na centralnim poloajima u drutvu.219 Prema tome, kada se radi o lanstvu u organizacijama, oekuje se da e ljudi koji ne vole i izbegavaju dobrovoljne organizacije poumirati i da e ih zameniti mlaa generacija koja bi mogla biti naklonjenija takvim aktivnostima. Sa jedne strane, oekivanje da e smena generacija dovesti do konstantnog poveanja lanstva u organizacijama sigurno je prihvatljivo iako nije naroito ohrabrujue jer e, ak i u najboljim uslovima, za nju biti potrebno vie decenija i uklapa se u argument ove knjige o znaaju komunistikog iskustva za objanjenje niskog nivoa lanstva u postkomunistikim organizacijama. Sa druge strane, takav razvoj dogaaja je tegoban i nije automatski, pa je teko predvideti da li e smena generacija, ak i dugorono gledano, uopte doprineti veem ueu u civilnom drutvu. uostalom, znaajan element socijalizacije ne potie samo od postojeih institucionih struktura nego i od roditelja, nastavnika i vrnjaka, koji mogu da doprinesu daljoj reprodukciji istih obrazaca orijentacije i ponaanja, bez obzira na to to je prvobitno instituciono okruenje odavno nestalo.220 ako su za proces socijetalne promene potrebne generacije, a ne godine, logian predmet prouavanja bila bi dananja omladina ili najmlaa
218 karl Mannheim The Problem of Generations, Essays in the Sociology of Knowledge (New York: Oxford university Press, 1952 (1928). Takoe vidi, izmeu ostalog, M. kent Jennings i richard G. Niemi, Generations and Politics: A Panel Study of Young Adults and Their Parents (Princeton: Princeton university Press, 1981); Inglehart, The Silent Revolution. Mnogi demografi su upotrebili analogiju rata ili depresije da bi okarakterisali poraavajue demografske posledice pada komunizma i tekoe postkomunistike tranzicije. Vidi Nicholas Eberstadt, demographic disaster: the Soviet Legacy, National Interest, br.. 36 (1994), str. 53-57; Nicholas Eberstadt, demographic Shocks after Communism: Eastern Germany, 19 89-93, Population and Development Review, sv. 20, br.1 (1994), str. 137-152. 219 Piotr Sztompka, Looking Back: The Year 1989 as a Cultural and Civilization Break, Communisti and Post-Communist Studies,sv. 29, br. 2 (1996), str. 126-127. 220 Vidi, na primer, richard G. Braungart i Margaret M. Braungart, Life-Course and Generational Politics, Annual Review of Sociology, sv. 12 (1986), str. 205-231); Stanley a. renshon, ur. Handbook of Political Socialization: Theory and Research (New York: Free Press, 1977); Orit Ichilov, Political Socialization, Citizenship Education and Democracy (New York:Teachers College Press, 1990).
Zakljuak
181
generacija odraslih koja je bila najmanje izloena komunizmu i koja bi, stoga, trebalo da bude obeleena njegovim iskustvom manje od starijih generacija. u stvari, kao to je reeno u petom poglavlju, rezultati ankete PCOMS u rusiji pokazuju znaajnu razliku izmeu generacija, jer je nivo lanstva u organizacijama rusa mlaih od 25 godina u proseku neto vii od ostatka uzorka. Meutim, potrebno je voditi rauna da se ovoj mladoj generaciji ne pripie prevelika vanost, i to iz tri osnovna razloga. Prvo, poto su mladi u svim drutvima nemirni i promenljivi, utvrivanje odreenih obrazaca ne znai nuno da e se razlika izmeu njih i starijih generacija zadrati kako oni budu starili. drugo, dobro je poznato da mladi ljudi nisu zainteresovani za politiku i da se politiki interesi, preferencije i eme ponaanja obino potpunije razvijaju tek u periodu kasne mladosti.221 Tree, i moda najvanije u kontekstu ove knjige, iako pripadnici najmlae generacije odraslih nemaju iskustva sa komunizmom kao odrasli ljudi, oni su mu u velikoj meri bili izloeni kroz komunistike omladinske organizacije, gde je regrutovanje poinjalo sa polaskom dece u osnovnu kolu. Poto su ta deca ipak bila aktivno socijalizovana u komunistikom sistemu, ne bi bilo tano rei da ona predstavljaju istinski postkomunistiku generaciju a to je oznaka koja e vaiti samo za one koji su bili suvie mladi da se ulane u omladinske organizacije u vreme pada komunizma. Jo uvek je isuvie rano za vrsta predvianja o promenama u ukupnom nivou uea na bazi ove mlade generacije. da bi se izmerila i testirala smena generacija, potrebno je da se narednih decenija uradi jo mnogo studija u raznim zemljama, naroito kada prva zaista postkomunistika generacija dostigne zrelo doba. do tada e se, verovatno, nastaviti postojei postkomunistiki obrasci i u smislu malobrojnog lanstva u organizacijama, i optih razloga i uzroka koji to najbolje objanjavaju. Meutim, dugoronije gledano, smena generacija ostaje jedna od osnovnih mogunosti za postepeno ostvarivanje socijetalne promene u regionu. drugi mehanizam uz pomo kojeg bi graani postkomunistikih zemalja, eventualno, mogli da postanu aktivniji lanovi civilnog drutva tei je, ali i pozitivniji jer doputa mogunost da se novim politikama utie na postojei i budui razvoj dogaaja u pravom smeru. Najznaajniji uslov da
221 Ovde se, naravno, vii nivo lanstva ruske omladine u dobrovoljnim organizacijama istie kao znaajan izuzetak od ovog obrasca, ali je ipak previe rano za vrste zakljuke ili predvianja na osnovu ovih rezultata.
182
graani postkomunistikih zemalja promene navike u pogledu svog uea podrazumeva i to da se dobro upoznaju sa dobrovoljnim organizacijama, da im one postanu prihvatljive i da stvore novu pozitivnu asocijaciju u odnosu na njih. Meutim, do toga ne moe doi ni lako ni automatski, bez obzira na protok vremena, uzimajui u obzir obeshrabrujue prepreke za uee opisane u petom i estom poglavlju. Mnoge od postojeih organizacija, iji broj od pada komunizma neprekidno raste, osnovale su zapadne organizacije i one u razliitoj meri zavise od zapadnih sredstava i uslova. Zbog toga inicijativa velikim delom dolazi odozgo, odnosno spolja ili od stranih izvora koji malo znaju o komunizmu i postkomunizmu. Stoga ne bi trebalo da nas iznenauje to u nastojanju da ubede ljude da pristupe organizacijama, mnogi njihovi pozivi, u najboljem sluaju, deluju prazno ili strano ili, u najgorem, glupo i neumesno. Osim toga, u situaciji kada finansijska sredstva prikupljaju u uslovima ekonomske neizvesnosti, lokalni lideri i aktivisti u organizacijama esto su vie okrenuti svojim finansijerima nego ljudima koje nastoje da angauju i inspiriu.222 to je moda jo vanije, mnoge nove organizacije koje podravaju zapadni izvori imaju u osnovi antikomunistiku crtu, pa se podrazumeva da je nain ivota ljudi u komunizmu bio pogrean, neetiki ili nepodoban za demokratsko i kapitalistiko drutvo. Moe nam se initi da je takva poruka opravdana s obzirom na zakljuak da opstanak privatnih mrea iz komunistikog doba destimulativno deluje na ulanjivanje u javne organizacije, drugim reima da ih, poto predstavljaju smetnju, moda jednostavno treba zbrisati. Meutim, iako osuda komunistikog sistema moe biti potrebna da bi se ljudi ubedili da krenu iznova i da promene svoje poglede i drutvene obrasce, eksplicitna ili implicitna osuda njihovog naina ivota i njihove line istorije ima suprotan efekat i dovodi do jo veeg nerazumevanja, rezignacije i neangaovanja. Naalost, poruka koju alju mnoge organizacije ne pravi razliku izmeu ocene komunistikog sistema i kritike linog ivota ljudi. dok ta razlika ne postane jasna i dok rukovodioci organizacija ne naue da vrednuju i cene ono to veoma veliki broj graana postkomunistikih drutava smatra pozitivnim aspektima ivota u komunistikom sistemu, kao i njihovu linu snalaljivost i inventivnost, pokuaji da se ljudi mobiliu za uee u dobrovoljnim organizacijama i dalje e propadati ili biti primani s nerazumevanjem i skepsom.
222 Vidi Carothers, Aiding Democracy Abroad; Wedel, Collision and Collusion; Sperling, Organizing Women in Contemporary Russia.
Zakljuak
ZakLJuak
183
Ova rasprava u stvari i cela knjiga ne daje direktan odgovor na kljuno, a ipak frustrirajue, pitanje ta se moe uiniti da bi se vei broj graana postkomunistikih zemalja podstakao da uestvuje u javnim organizacijama. Iako je to ogroman zadatak koji verovatno nee doneti brze promene, ipak postoje neke mere koje se mogu preduzeti. Jedan od oiglednih preduslova koji sam u ovoj knjizi vie puta ponovio jeste poboljanje ekonomskih uslova, naroito u onim zemljama u kojima su mnogi graani suoeni sa skoro katastrofalnim ekonomskim problemima. To se ne odnosi samo na stvaranje bogate poslovne elite ili na ukupnu meru nacionalne produktivnosti ili rasta, nego pre svega na poboljanje stvarnog ivotnog standarda veine obinih ljudi, kako bi imali dovoljno ekonomskih sredstava da svoje vreme i energiju posvete dobrovoljnim organizacijama i da, moda, daju neku donaciju ili lanarinu koja bi im se u duem roku isplatila. Pored optih poboljanja u celokupnoj privredi, druga mera za jaanje postkomunistikog civilnog drutva ukljuuje preispitivanje uloge drave i njenog odnosa sa organizacijama civilnog drutva. kao to je reeno u prethodnim poglavljima, nasuprot pojednostavljenom gleditu mnogih konzervativnih komentatora i politiara,223 znaajan korpus istraivanja koja ukljuuju iru istorijsku i uporednu perspektivu, pokazuje da je drava igrala kljunu ulogu u omoguavanju, olakavanju i podsticanju postojanja i procvata dobrovoljnih organizacija.224 Iako, oigledno, ne moe da prisili svoje graane da se ulane u organizacije, drava, izmeu ostalog, moe da donese zakonske propise koji tite prava organizacija i da obezbedi poreske ili neke druge institucionalne podsticaje koji e ih stimulisati da regrutuju vie lanova. Prema tome, iako mnogi pokuaji da se civilno drutvo ojaa nisu uspeli, ni u kom sluaju ne bih sugerisao da takve napore treba obustaviti, a finansiranje smanjiti. Naprotiv, i domae vlade i meunarodni donatori trebalo bi da pojaaju napore da bi osnaili lokalne grupe i organizacije, ali je pritom neophodno da svoju energiju preusmere na nain koji e te grupe ohrabriti i nagraditi zbog proirenja aktivnosti, lanstva i klijenata,
223 Primere konzervativnog pristupa u amerikoj debati, vidi u William a. Schambra, all Community is Local: the key to americas Civic renewal; i dan Coats i rick Santorum, Civil Society and the Humble role of Government, oba u dionne, Community Works. 224 Vidi, na primer, Skocpol, How american Became Civic; Levy, Tocquevilles Revenge; Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany; i Hall, Social Capital in Britain.
184
umesto da podnose dobro sroena objanjenja svojih zadataka i postavljaju lepo dizajnirane sajtove na internetu. Takva strategija e sigurno zahtevati sloenije (i skuplje) tehnike za ocenu organizacija i njihovog korienja sredstava, ali e se ulaganje te vrste isplatiti u vidu jaih veza sa lokalnim stanovnitvom, i to i kroz poboljanje odnosa ljudi sa organizacijama i kroz drutveno ili politiko predstavljanje njihovih interesa. u tom smislu je pouan primer Zapadne Nemake posle drugog svetskog rata. Iako post-Staljinove komunistike sisteme Istone Evrope ne treba u moralnom smislu izjednaavati sa krvolonim nacistikim reimom, postoje znaajne paralele najoiglednije kada se radi o Istonoj Nemakoj, ali i drugim zemljama postkomunistike Evrope u pogledu institucionalnih i drutvenih promena u situaciji u kojoj su se te zemlje nale proavi kroz period nedemokratske vladavine. Malo ko od onih koji su pratili situaciju nee priznati da su posleratni Zapadni Nemci, koji su nakon rata generalno smatrani prototipom autoritarne linosti,225 uspeno usvojili liberalno-demokratske norme i navike demokratskog drutva. ak je i danijel Goldhagen, jedan od najotrijih kritiara nemake kulture i njene nesposobnosti da se promeni, hvalio karakter i demokratsku perspektivu savremene Nemake.226 Osim oivljavanja prethodnih demokratskih tradicija iz vajmarskog perioda, glavni faktor koji je doprineo zapanjujuoj transformaciji drutva Zapadne Nemake bilo je uspeno presaivanje zapadnih politikih i ekonomskih institucija koje su izvrile saveznike snage u ranom posleratnom periodu.227 To nas dovodi do dva centralna pitanja: ako je drutvo Zapadne Nemake moglo da se tako brzo i dramatino promeni posle drugog svetskog rata, moe li se isti proces odigrati i u Istonoj Nemakoj posle ujedinjenja ili, uopte, u postkomunistikom delu Evrope? kako su nove institucije i politike presaene u posleratnu Zapadnu Nemaku, i ta nam to moe rei o savremenoj Istonoj Nemakoj i postkomunistikoj Evropi? u nedavno objavljenoj studiji, zasnovanoj na sistematskom pore225 Theodor W. adorno et al., The Authoritarian Personality (New York: Harper, 1950). 226 daniel Jonah Goldhagen, Modell Bundesrepublik: National History, democracy and Internationalization in Germany, u robert r. Shandley, ur., Unwilling Germans? The Goldhagen Debate (Minneapolis: university of Minnesota Press, 1997), str. 285;daniel Jonah Goldhagen, Hitlers Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust (New York: knopf, 1996). 227 Jacoby, Imitation and Politics; vidi i Michaela richter, From State Culture to Citizen Culture: Political Parties and the Postwar Transformation of Political Culture in Germany, (ann arbor: university of Michigan Press, 1999).
Zakljuak
185
enju ove dve studije sluaja, Vejd dekobi je rekao da efikasan transfer zavisi od toga da li e kreatori politika u civilnom drutvu pronai organizovane grupe koje su voljne da zastupaju ili uvedu strani dizajn.228 Prema dekobiju, nove institucije i politike su u posleratnoj Zapadnoj Nemakoj ustanovljene zajedno sa lokalnim grupama i organizacijama koje su bile u stanju da ih poveu sa drutvom u celini. Nasuprot tome, u Istonoj Nemakoj posle ujedinjenja i u drugim postkomunistikim zemljama Evrope, nove institucije su bile nametnute uz malo konsultacije, saglasnosti ili povezivanja sa dobrovoljnim organizacijama delimino i zato to je tih organizacija bilo manje, ali prvenstveno zbog toga to politiari Zapadne Nemake nisu bili voljni da dozvole fleksibilnije tumaenje i prilagoavanje njihovih institucija.229 Poreenje sa posleratnom Zapadnom Nemakom je pouno iz dva razloga: prvo, ono pomae da se objasni zato transfer institucija nije imao ni priblino isti transformacioni efekat u postkomunistikim drutvima; drugo, i jo vanije, glavni inilac koji objanjava ovaj relativni neuspeh isto tako ukazuje na mogua sredstva da se on u budunosti popravi. drugim reima, ako se uzme u obzir primer Zapadne Nemake, kljuni cilj drava, vodeih politiara, pa ak i stranih savetnika, trebalo bi da bude da predlau i nastoje da sprovode nove politike u saradnji sa organizacijama civilnog drutva koje imaju pravu bazu klijenata i lanstva. Takva praksa i suvie retka u prvoj postkomunistikoj deceniji u kojoj su menjane institucije i izdavane politike direktive, ne vodei mnogo rauna o stavovima ili interesima obinih graana i dobrovoljnih organizacija pomogla bi legitimaciju institucionalnih promena, jer bi postale prepoznatljive, poznate i prihvatljive obinim graanima, to bi povealo mogunost za razvoj trajnih socijetalnih promena. da bi se takve promene odigrale, kljuno je da analitiari i kreatori politike shvate da do toga ne moe doi bez aktivne podrke drave. drava nije ni protivnik ni antiteza civilnog drutva nego partner koji sa njim sarauje. Meutim, u sadanjoj politikoj klimi u postkomunistikim zemljama Evrope, i dalje preovlauje neoliberalni dogmatizam,
228 Jacoby, Imitation and Politics, str. 20. 229 dekobi o uspenoj posleratnoj strategiji saveznika u Zapadnoj Nemakoj govori kao o pristupu funkcionalnog ekvivalenta u kojem se kreatori politike usredsreuju na opte funkcije ili zadatke jedne institucije, uz odreenu fleksibilnost da se prilagode drutvu. Nasuprot tome, strategija primenjena u Istonoj Nemakoj posle ujedinjenja, koja je predstavljala relativni neuspeh, bila je strategija preciznog transfera koja zahteva vernu kopiju institucionih struktura. Jacoby, Imitation and Politics, str. 16-17.
186
s dominantnom pretpostavkom da e oblikovanje novih institucija prema stranim modelima biti dovoljno za promenu davnanjih socijetalnih obrazaca. ak i u Istonoj Nemakoj, u kojoj su Istoni Nemci graani jedne od drava koja prua najveu podrku i ima jednu od najaktivnijih privreda u Evropi i svetu, pristup institucionim promenama podrazumevao je nametanje reenja spoljnih (tj. zapadnonemakih) eksperata istononemakom drutvu, bez posredovanja lokalnih organizacija koje su mogle da pomognu i utiu na te promene kako bi ih veina graana prihvatila kao manje strane i odbojne. dokle god se ne bude vodilo vie rauna o specifinim linim i drutvenim iskustvima graana postkomunistikih zemalja, i o nainu na koji su ta iskustva uobliila pristup tih graana dananjem drutvu i politici, institucionalne i politike promene imae marginalni efekat na drutvene obrasce ljudi i ak bi mogle da ojaaju njihove stavove i navike formirane u vreme komunizma. Iako je verovatno da e do promene doi, mogue je da e se, iz tih razloga, u postkomunistikim zemljama jo dugo odrati model slabog civilnog drutva.
dOdaTak a
Kodiranje varijabli
Sledi opis kodiranja svake od varijabli korienih u statistikoj analizi iz etvrtog poglavlja.
ZaVISNa VarIJaBLa
lanstvo u organizacijama. Sada u vam proitati spisak dobrovoljnih organizacija. da li biste mi, za svaku od njih, mogli rei da li ste njen aktivan ili neaktivan lan, ili uopte niste lan organizacije tog tipa? Pitanje se odnosilo na sledeih devet tipova organizacija: (1) crkve i verske organizacije, (2) sportski ili rekreativni klubovi, (3) obrazovne, kulturne ili umetnike organizacije, (4) radniki sindikati, (5) politike stranke ili pokreti, (6) organizacije za zatitu okoline, (7) profesionalna udruenja, (8) dobrotvorne organizacije i (9) druge dobrovoljne organizacije. Zavisna varijabla je indeks ukupnog broja potvrenih lanstava (aktivnih ili neaktivnih), s tim da je minimalni broj 0, a maksimalni 9. u analizi na nivou zemlje, zavisna varijabla odnosi se na prosean broj lanstava u organizacijama po osobi za celu zemlju.
NEZaVISNE VarIJaBLE Na NIVOu ZEMLJE
BNP per capita. Podaci su preuzeti iz publikacije CIa s osnovnim podacima o svim zemljama sveta (1998 CIA World Factbook) i kodirani su u hiljadama uS dolara. Politika prava i graanske slobode. rezultati potiu iz Godinjeg pregleda rezultata na nacionalnom nivou, 1971-73. do 1998-99. god. koji objav-
188
Dodatak A
ljuje organizacija Fridom Haus. Cifre koje su koriene u analizi predstavljaju prosek skorova za politika prava i graanske slobode i za 1995-96. god. i 1996-97. godinu, s tim to je skala od 1 do 7 obrnuta, tako da vii rezultat odgovara veim politikim pravima i graanskim slobodama. Civilizacija. Ova promenljiva koja je preuzeta iz knjige Sukob civilizacija Samjuela Hantingtona, kodirana je sa 1 = zapadna, 0 = nezapadna. Tip prethodnog reima. Ovaj pojam, uzet iz dela Totalitarni i autoritarni reimi Huana Linca, kodiran je sa dve dummy varijable: prethodno autoritarno iskustvo (1=da, 0=ne) i prethodno komunistiko iskustvo (1=da, 0=ne).
NEZaVISNE VarIJaBLE Na INdIVIduaLNOM NIVOu
Dohodak. kodiran skalom od 1 do 10 u svakoj zemlji, kao odgovor na sledee pitanje: Ovo je skala dohodaka. eleli bismo da znamo u kojoj je grupi vae domainstvo, raunajui sve nadnice, plate, penzije i druge prihode koji u njega ulaze. Samo upiite slovo grupe kojoj pripada vae domainstvo pre poreza i drugih odbitaka. Obrazovanje. kodirano skalom od 1 do 9, sa specifinim kodom za svaku zemlju, kao odgovor na sledee pitanje: koji je najvii nivo obrazovanja koji ste dostigli? Uzrast. kodiran po godinama starosti. Rod 1 = muki, 0 = enski. Veliina grada. kodirana u skladu sa sledeih osam kategorija sa: 1 = manje od 2.000; 2 = 2.000-5.000; 3 = 5.000-10.000; 4 = 10.000-20.000; 5 = 20.000-50.000; 6 = 50.000-100.000; 7 = 100.000-500.000; 8 = 500.000 ili vie stanovnika. Poverenje u druge. kao odgovor na pitanje: uopteno govorei, da li biste rekli da se veini ljudi moe verovati ili da morate da budete vrlo oprezni u odnosima sa ljudima? kodirano je sa 1 = ljudima se moe verovati i 0 = treba biti vrlo oprezan. Gledanje televizije. Odgovor na pitanje: da li uopte gledate televiziju? koliko vremena obino utroite na gledanje televizije u proseku jednog dana u nedelji?, kodiran sa 1 = ne gledam TV ili nemam pristup TV, 2 = 1-2 sata dnevno, 3 = 2-3 sata dnevno, 4 = vie od 3 sata dnevno.
Kodiranje varijabli
189
Postmaterijalizam. Ova promenljiva preuzeta je neposredno iz rada ronalda Inglharta. Vidi, na primer, r. I. Modernizacija i postmodernizacija, str. 389, gde on kae:
Ovaj indeks se bazira na prvom i drugom izboru ispitanika u originalnoj bateriji od etiri materijalistike/postmaterijalistike vrednosti. ako su obe materijalistike stavke dobile visok prioritet, rezultat je 1; ako su obe postmaterijalistike stavke dobile visok prioritet, rezultat je 3; ako je visok prioritet dat jednoj materijalistikoj i jednoj postmaterijalistikoj stavki skor je 2. a ako ispitanik napravi samo jedan izbor ili ne napravi nikakav izbor, rezultat je nema podataka.
konkretno pitanje glasi: ako biste morali da izaberete, za ta biste od ovoga to je navedeno na kartici rekli da je najvanije? a ta bi bilo sledee po vanosti? Ispitaniku se onda nudi sledei izbor: Odravanje reda u dravi; Obezbeivanje ljudima veeg uticaja prilikom donoenja vanih vladinih odluka; Borba protiv poveanja cena; Zatita slobode govora. Smatra se da su prva i trea opcija materijalistike, a druga i etvrta postmaterijalistike.
dOdaTak B
Skorovi zemalja za glavne varijable
Tabela B.1. Skorovi zemalja za glavne varijable Prosean broj lanstva u org. po osobia 3,59 3,07 2,68 2,62 2,48 2,47 2,45 2,32 2,22 2,12 2,12 1,85 1,44 1,39 1,39 1,14 1,12 1,10 1,07 1,04 0,82 Politika prava BNP per capitab i graanske (u 1.000 USD) slobodec 30,2 6,2 21,4 19,7 20,0 27,4 13,7 11,6 23,8 6,3 22,9 8,3 18,7 16,4 8,9 5,3 8,6 9,7 10,8 3,2 7,4 1,0 1,5 1,0 1,0 1,0 1,0 2,0 2,0 1,0 3,5 1,5 2,5 1,5 1,5 1,5 2,0 3,0 2,5 1,5 2,5 1,5
Zemlja Sjedinjene drave Juna afrika australija vedska Finska Norveka Juna koreja ile vajcarska Brazil Z. Nemaka Venecuela I. Nemaka panija urugvaj rumunija Slovaka argentina eka republika Filipini Maarska
Skorovi zemalja za glavne varijable
191
Zemlja rusija Estonija ukrajina Litvanija Bugarska Starije demokratije srednja vrednost Postautoritarne srednja vr. Postkomunistike srednja vr.
Prosean broj Politika prava lanstva u org. po BNP per capitab i graanske osobia (u 1.000 USD) slobodec 0,66 0,64 0,59 0,45 0,36 2,60 1,86 0,82 Prosean broj lanstva u organizacijama 3,59 3,07 2,68 2,62 2,48 2,47 2,45 2,32 2,22 2,12 2,12 1,85 1,44 1,39 1,39 1,14 1,12 1,10 1,07 1,04 4,7 6,5 2,5 4,2 4,1 23,6 9,4 7,0 3,5 1,5 3,5 1,5 2,5 1,1 2,3 2,4
Zemlja Sjedinjene drave Juna afrika australija vedska Finska Norveka Juna koreja ile vajcarska Brazil Z. Nemaka Venecuela I. Nemaka panija urugvaj rumunija Slovaka argentina eka republika Filipini
Civilizacijad zapadna nezapadna zapadna zapadna zapadna zapadna nezapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna zapadna nezapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna nezapadna
Tip prethodnog reima demokratski autoritarni demokratski demokratski demokratski demokratski autoritarni autoritarni demokratski autoritarni demokratski autoritarni komunistiki autoritarni autoritarni komunistiki komunistiki autoritarni komunistiki autoritarni
192
Prosean broj lanstva u organizacijama 0,82 0,70 0,66 0,64 0,59 0,45 0,36 2,60 1,86 0,82
Dodatak B
Tip prethodnog reima komunistiki komunistiki komunistiki komunistiki komunistiki komunistiki komunistiki demokratski autoritarni komunistiki
Zemlja Maarska Letonija rusija Estonija ukrajina Litvanija Bugarska Starije demokratije srednja vr. Postautoritarne srednja vr. Postkomunistike srednje vr.
Civilizacijad zapadna zapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna u glavnom nezapadna zapadne i nezapadne
dOdaTak C
Anketno istraivanje Studija o lanstvu u organizacijama u postkomunistikim zemljama (PCOMS)
anketno istraivanje Studija o lanstvu u organizacijama u postkomunistikim zemljama (PCOMS) sprovedeno je u rusiji i Nemakoj poetkom 1999. godine, a finansirano je sredstvima Nacionalne fondacije za nauku (grant #SBr-9810584). u rusiji je anketu sproveo Sveruski centar za izuavanje javnog mnjenja (VTsIOM), od 10. januara do 8. februara 1999. godine, u okviru dvomesenog omnibusa. Istraivanjem je obuhvaeno stanovnitvo evropskog dela ruske Federacije (ukljuujui i region urala) od 16 godina navie, a uzorak je bio reprezentativan po polu, godinama starosti, nivou obrazovanja, regionu, i prebivalitu u gradskim i seoskim sredinama. Sve u svemu, uzorak je inilo 1.009 intervjua obavljenih u priblino 80 gradskih naselja i seoskih oblasti evropskog dela rusije. S obzirom na slabu telefonsku mreu u rusiji, svi intervjui su obavljeni u neposrednom razgovoru, kao to je uobiajeno za ruska anketna istraivanja.230 u Nemakoj je anketu sproveo Institut za socijalna istraivanja i analizu (FOrCa), od 25. januara do 11. februara 1999. godine. Istraivanje je obuhvatilo stanovnitvo i Zapadne i Istone Nemake od 28 godina ili starije, pri emu su oba uzorka bila reprezentativna po polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, regionu i prebivalitu u gradskim i seoskim sredinama. uzorak se sastojao od 1.003 intervjua u Istonoj Nemakoj i 1.008 u Zapadnoj Nemakoj. Svi intervjui su obavljeni telefonskim putem, uz korienje kompjuterskih tehnika. Tabela C.1. prikazuje optu raspodelu ova tri uzorka prema polu, godinama starosti i obrazovanju.
230 Vidi, na primer, raspravu u Stephen White, richard rose i Ian Mcallister, How Russia Votes (Chatham,: Chatham House, 1997), str. 271-279.
194
TaBELa C.1. Distribucija ispitanika u anketi PCOMS Rusija (%) Rod enski muki Godine starosti ispod 30 30-39 40-49 50-59 60-69 preko 70 Obrazovanje nie srednje vie visoko Vaei 58,5 41,5 21,1 19,5 23,0 16,0 13,5 6,9 6,4 52,4 20,0 21,1 1.009
Dodatak C
Istona Nemaka (%) Zapadna Nemaka (%) 57,9 42,1 2,4 21,3 22,2 22,2 20,2 11,6 1,9 74,5 10,7 12,9 1.003 56,3 43,8 3,7 28,0 20,2 17,8 16,5 13,9 1,7 72,1 16,8 9,4 1.008
Izvor:PCOMS (1999. god)
Anketni upitnik Pored niza demografskih informacija u anketi PCOMS postavljena su sledea dolenavedena pitanja. ruskim i istononemakim ispitanicima postavljeno je svih 12 pitanja, a zapadnonemakim samo pitanja 6-8: P1. u Sovjetskom Savezu/ddr postojale su razne vrste organizacija u kojima je uestvovalo mnogo ljudi. Proitau vam spisak razliitih tipova organizacija; moete li mi za svaku od njih rei da li ste bili njen aktivan ili neaktivan lan ili niste bili lan takve organizacije? a. Crkvena ili verska organizacija b. Sportska ili rekreativna organizacija c. umetnika, muzika ili obrazovna organizacija d. radniki sindikat e. Politika stranka f. Organizacija za zatitu okoline g. Struno udruenje h. dobrotvorna organizacija i. Neka druga dobrovoljna organizacija
Anketno istraivanje PCOMS
195
P2. u periodu postojanja Sovjetskog Saveza/ddr, koliko esto ste se oslanjali na pomo prijatelja: 1. esto 2. ponekad 3. retko 4. nikada a. za rad (montiranje, instaliranje, popravljanje) u kui, na kolima, itd. b. za brigu o lanu vae porodice (bebi, starijoj osobi, itd) c. u tekim situacijama (jednostavno zbog podrke). P3. Poevi od sredine 1980-ih godina, u ddr/SSSr-u poele su da se pojavljuju mnoge male i neformalne grupe i organizacije, organizovane izvan partije. kako ste se vi, u to vreme, odnosili prema takvim aktivnostima? 1. Nisam ni uo/ula za te organizacije i njihove aktivnosti 2. uo/ula sam za njih ali u njima nisam uestvovao/ uestvovala 3. uestvovao/uestvovala sam, ali samo s vremena na vreme 4. Bio/bila sam prilino aktivan uesnik 5. Bio/bila sam vrlo aktivan/aktivna i ak sam pomagao/ pomagala u organizaciji i voenju sastanaka. P4. Molim vas da pokuate da se setite kako ste se oseali krajem 1980-ih godina kada su se u ddr/SSSr-u dogaale sve te promene. ta ste vi oekivali u pogledu vaeg ivota? Oekivao/oekivala sam da e mi ivot biti: 1. mnogo bolji 2. neto bolji 3. ostati isti 4. neto gori 5. mnogo gori P5. Gledajui unatrag, kako biste opisali promene u vaem ivotu u protekloj deceniji u poreenju sa onim to ste oekivali? Moj ivot je u protekloj deceniji postao: 1. mnogo bolji 2. neto bolji
196 3. ostao isti 4. neto gori 5. mnogo gori
Dodatak C
P6. uopteno govorei, koliko esto se ovih dana oslanjate na pomo prijatelja: 1. esto 2. ponekad 3. retko 4. nikada a. za rad (montiranje, instaliranje, popravljanje) u kui, na kolima, itd. b. za brigu o lanu vae porodice (bebi, starijoj osobi, itd) c. u tekim situacijama (jednostavno zbog podrke). P7. Proitau vam spisak dobrovoljnih organizacija; da li biste mi za svaku od njih mogli rei da li ste sada njen aktivni ili neaktivni lan, ili niste lan nijedne takve organizacije: a. Crkvena ili verska organizacija b. Sportska ili rekreativna organizacija c. umetnika, muzika ili obrazovna organizacija d. radniki sindikat e. Politika stranka f. Organizacija za zatitu okoline g. Struno udruenje h. dobrotvorna organizacija i. Neka druga dobrovoljna organizacija
akO ISPITaNIk NIJE LaN NI JEDNE OrGaNIZaCIJE:
P8. koji od sledeih razloga najbolje objanjava zato niste lan ni jedne od ovih organizacija? 1. Niko me nije pozvao/ponudio mi da se ulanim 2. Nisam stvarno upoznat/upoznata sa aktivnostima ovih organizacija; da sam vie znao/znala moda bih se reio/reila da uestvujem 3. Zainteresovan/zainteresovana sam za te aktivnosti ali nemam vremena da u njima uestvujem 4. Nisam zainteresovan/zainteresovana; ne elim da pripadam ni jednoj organizaciji
Anketno istraivanje PCOMS 5. Smatram da su ove organizacije potpuno beskorisne 6. drugi razlozi
197
P9. kakvi su, po vaem miljenju, postali odnosi meu ljudima u celokupnom ruskom/istononemakom drutvu u poslednjih 10 godina? Odnosi meu ljudima u ruskom/istononemakom drutvu postali su: 1. mnogo bolji 2. neto bolji 3. ostali su isti 4. neto gori 5. mnogo gori P10. kako stoji stvar sa vama lino, kakvi su postali meuljudski odnosi u vaem ivotu? Odnosi meu ljudima u mom bliskom okruenju postali su: 1. mnogo bolji 2. neto bolji 3. ostali su isti 4. neto gori 5. mnogo gori P11. koliko ste zadovoljni razvojem demokratije u Istonoj Nemakoj/ rusiji? 1. vrlo sam zadovoljan/na 2. prilino sam zadovoljan/na 3. nisam naroito zadovoljan/na 4. nisam uopte zadovoljan/na P12. koliko esto verujete da e vlada vae drave uraditi ono to treba? 1. uvek 2. uglavnom 3. ponekad 4. skoro nikad 5. teko je rei
dOdaTak d
Dubinski intervjui
METOdI uZOrkOVaNJa
Pri izboru ispitanika iz rusije i Istone Nemake, nastojao sam da obezbedim veliku raznolikost pripadnika oba drutva, kako bih obuhvatio ljude razliitog uzrasta, zanimanja, obrazovanja i ekonomskog stanja. da bih olakao postupak selekcije izabrao sam po dva grada u svakoj zemlji za izradu uzorka Moskvu i Sankt Peterburg u rusiji i Berlin i Lajpcig u Istonoj Nemakoj i u svakom od njih obavio po 15 intervjua. Izbor ba ovih gradova odreen je njihovom komplementarnou jer su Moskva i (Istoni) Berlin uporedivi po jedinstvenom znaaju, kako u prolosti tako i u sadanjosti, kao glavni i najznaajniji gradovi u svojim zemljama, dok su Sankt Peterburg i Lajpcig uporedivi po svom kulturnom i politikom znaaju, i kroz istoriju i kao sredita disidentske aktivnosti tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, kao i zbog svog dananjeg relativnog ekonomskog uspeha. Iako je najbolje da se metodi uzorkovanja ne meaju, praktina stvarnost mog projekta bila je takva da sam morao da primenim dva sasvim razliita postupka. u Istonoj Nemakoj, zvanini institut za anketna istraivanja FOrSa, koji je i sam sproveo veliku anketu, dao mi je spisak ljudi u Lajpcigu i Istonom Berlinu koji su se saglasili da razgovaraju sa amerikim istraivaem koji bi eleo da im postavi neka pitanja u vezi sa njihovim ivotnim iskustvima. Iako taj institut nije evidentirao kakav je bio odziv kada je beleio imena i kontaktne informacije potencijalnih ispitanika, samo je jedno lice koje sam kontaktirao odbilo da bude intervjuisano. u rusiji je, meutim, postupak pronalaenja ispitanika bio komplikovaniji. S obzirom na to da je pokrivenost rusije telefonskom mreom relativno mala i poto je, to je jo znaajnije, teko nai ruse
Dubinski inervjui
199
koji su voljni da uestvuju u anketama231 morao sam da primenim model kvotnog uzorka. To je zahtevalo da od mojih ruskih prijatelja i poznanika zatraim da mi pomognu da naem ispitanike i da sa njima stupim u kontakt, odnosno da pronaem ljude koje pre intervjua nisam upoznao a koji se uklapaju u odreene kategorije po polu, godinama starosti i nivou obrazovanja. Iako je manje sistematian od metoda izrade sluajnog stratifikovanog uzorka, koji sam mogao da koristim u Istonoj Nemakoj, ovaj kvotni uzorak mi je ipak omoguio da u rusiji pronaem i intervjuiem ljude koji su po svojoj raznolikosti bili uporedivi sa mojim istononemakim ispitanicima.
duBINSkI uZOrak u IrOJ kOMParaTIVNOJ PErSPEkTIVI
kada se sprovodi dubinsko prouavanje, nemogue je postii reprezentativnost velikih anketa jer mnogi razliiti tipovi ljudi ne mogu biti obuhvaeni malim brojem ispitanika. tavie, teko je odrediti koliko su tipina ili neuobiajena gledita i iskustvo bilo kog ispitanika u poreenju sa gleditima i iskustvima ljudi sa slinim osnovnim demografskim karakteristikama, koji nisu obuhvaeni uzorkom. Pa ipak, ako istraiva nastoji da doe do zakljuaka koji se primenjuju na celokupno stanovnitvo, preporuljivo je da izabere ispitanike koji su u najveoj moguoj meri slini tom stanovnitvu, jer to moe samo da povea verodostojnost i eksplanatornu snagu argumenata izvedenih iz malog uzorka. Tabela d.1. prikazuje osnovnu distribuciju mojih 60 ispitanika koje poredim sa slinom grupacijom iz velike reprezentativne ankete o kojoj je re u dodatku C. Tabela pokazuje da moji ispitanici po rodu i starosti priblino odgovaraju onima iz ankete. Meutim, kada se radi o obrazovanju,232 u mom uzorku su prezastupljeni visokoobrazovani rusi; prevelika zastupljenost je uobiajeni problem u malim istraivanjima, naroito kada se istraiva oslanja na metod kvotnog uzorka. Bez obzira na tu konstataciju, smatram da ova prezastupljenost ne iskrivljuje analizu poto su ispitanici u dubinskom intervjuu slini velikom uzorku u veini
231 Jedan od slubenika velikog ruskog anketnog instituta nezvanino mi je rekao da se tako sprovode sve ankete u rusiji, i da koriste iroku mreu istraivaa na terenu da bi nali ispitanike preko svojih poznanika. On procenjuje da bi istraiva koji ide od vrata do vrata, trebalo da zakuca na preko 300 vrata da bi naao 20 ljudi koji su saglasni da uestvuju u anketi. 232 Obratite panju na injenicu da sam u tabeli d.1. kategorije vie i visoko obrazovanje iz velike ankete saeo u kategoriju visoko. Poto je broj ispitanika u dubinskim intervjuima bio mali, bilo je razlonije da se upotrebe samo tri osnovne kategorije odnosno nisko, srednje i visoko.
200
Dodatak D
TaBELa d.1. Poreenje odgovora intervjuisanih ispitanika i rezultata ankete PCOMS Ispitanici u dubinskom intervjuu Rusija Istona Nemaka Ispitanici u velikoj anketi Rusija 58,5% 41,5% 21,1% 19,5% 23,0% 16,0% 20,4% 6,4% 52,4% 41,1% 17,3% 82,7% _ Istona Nemaka 42,1% 57,9% 2,4% 21,3% 22,2% 22,2% 31,8% 1,9% 74,5% 23,6% 16,2% 83,3% _
rod enski 50% (15) 50% (15) muki 50% (15) 50% (15) uzrast ispod 30 17% (5) 10% (3) 30-39 27% (8) 30% (9) 40-49 27% (8) 30% (9) 50-59 20% (6) 10% (3) preko 60 10% (3) 20% (6) Obrazovanje nie 0 7% (2) srednje 27% (8) 60% (18) visoko 73% (22) 33% (10) bivi lanovi komunistike partije lanovi 13% (4) 27% (8) nelanovi 87% (26) 73% (22) Broj lanstava u organizacijama (danas) 0 19 18 1 9 9 2 2 1 3 0 1 4 0 1 0,43 0,60 Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi (danas) Vaei 30 30
Izvor: Intervjui autora (1998); PCOMS (1999)
0,45
0,78
1009
1003
drugih stvari i poto je efekat obrazovanja ionako unekoliko ogranien, kao to se vidi u petom poglavlju. Tabela d.1. isto tako navodi procenat bivih lanova komunistike partije u obe zemlje to pokazuje neznatnu prezastupljenost bivih lanova partije u mom istononemakom uzorku, iako su dva od svakih osam lanova napustila partiju do sredine osamdesetih godina.
Dubinski inervjui
TaBELa d.2. Poreenje odgovora intervjuisanih ispitanika sa rezultatima Barometra novih demokratija (NDB) i Barometra nove Rusije (NRB) Rusija NRB srednja Istona vrednost Nemaka 32% 60% 8% 37% 70% 79% 30% 73% 86% 30
201
NDB srednja vrednost 31% 53% 16% 45% 53% 73% 63% 32% 65% 9087
Proseno poverenje u institucije Nepoverenje 50% 46% Skepsa 45% 42% Poverenje 6% 10% Pozitivna ocena politikih reima komunistiki 63% 51% Postojei 50% 36% kroz pet godina 80% 49% Pozitivna ocena ekonomskih reima komunistiki 74% 61% Postojei 33% 14% kroz pet godina 44% 63% Vaei 30 3535
Izvor: Podaci za rusiju i Istonu Nemaku uzeti su iz autorovih intervjua (1998); rezultati Barometra nove rusije preuzeti su od Vajta, rouza i Makalistera (1997); a podaci Barometra novih demokratija od rouza Milera i Herpfera (1998).
to se tie uea u dobrovoljnim organizacijama danas, tabela d.1. pokazuje broj mojih ispitanika koji su lanovi 0, 1, 2, 3 ili 4 takve organizacije. kao to se i moglo oekivati, stope uea su neto vee u Istonoj Nemakoj, gde je prosean broj lanstava u organizacijama po osobi 0,60 (0,78 u velikoj anketi), nego u rusiji gde je rezultat 0,43 (0,45 u velikoj anketi). u obe zemlje, intervjuisani ispitanici imaju neto nii nivo lanstva nego ispitanici u veem uzorku, ali su dobijeni rezultati jo uvek u istom optem rasponu. Tabela d.2. prikazuje raspodelu ispitanika iz druge komparativne perspektive; ovoga puta je teite na nekoliko zatvorenih pitanja o stavovima iz Barometra nove rusije (NrB) i Barometra novih demokratija (NdB), koje sam ponovio na kraju dubinskih intervjua. Prvo pitanje odnosi se na poverenje u institucije, i od ispitanika se trai da, na skali od jedan do sedam, rangiraju poverenje koje imaju u 12 razliitih institucija (vlada, parlament, predsednik/kancelar, dravni slubenici, sudovi, politike partije, vojska, policija, mediji, crkva, sindikati i privatno preduzetnitvo).
202
Dodatak D
riard rouz i njegove kolege dele odgovore u tri kategorije: nepoverenje (1 ili 2), skeptinost (3, 4 ili 5) i poverenje (6 ili 7). Prvi redovi u tabeli d.2. pokazuju procenat ispitanika iz moja dva uzorka koji su naveli da nemaju poverenja, da su skeptini ili da imaju poverenja u institucije, u poreenju sa prosenim rezultatima NrB i devet centralnoevropskih i istonoevropskih zemalja iz NdB.233 rezultati pokazuju da su ruski ispitanici vrlo blizu srednjoj vrednosti NrB, a istononemaki ispitanici srednjoj vrednosti NdB. Naravno, ako se uporede jedni s drugima, ruski ispitanici pokazuju mnogo vee nepoverenje nego Istoni Nemci, to ne iznenauje s obzirom na mnoge probleme i visok stepen razoaranja u rusiji danas. Sledea dva pitanja iz tabele d.2. ponavljaju glavnu zavisnu varijablu iz rouzovih studija, odnosno trae ocenu ispitanika o bivem, sadanjem i buduem politikom i ekonomskom reimu. Od ispitanika je zatraeno da svaki reim ocene zasebno na skali od apsolutnog zadovoljstva do apsolutnog nezadovoljstva od +100 do -100, pri emu se odgovori iznad nule kodiraju kao pozitivni. to se tie politikih reima, tabela d.2. pokazuje da su odgovori mojih ruskih ispitanika pozitivniji od srednje vrednosti NrB u ocenjivanju komunistikog, sadanjeg i, naroito, budueg reima. Meutim, na moje ispitanike se, ipak, primenjuje osnovni obrazac NrB, jer vie ljudi ima pozitivan stav prema starom komunistikom reimu nego prema ovom sadanjem. Nasuprot tome, odgovori istononemakih ispitanika manje su pozitivni od srednje vrednosti NrB kada se radi o prethodnom komunistikom reimu, ali su zato pozitivniji u odnosu na postojei reim. Pri ocenjivanju budunosti, veoma visok procenat sva etiri uzorka ima pozitivan stav, iako ove rezultate treba tumaiti oprezno jer odgovore mnogih mojih ispitanika prati fraza nadam se ili uz boju pomo! to se tie ekonomskih reima, ruski obrazac ostaje isti mnogi moji ispitanici ocenjuju prethodni privredni sistem pozitivnije od sadanjeg, a rezultati su priblini srednjoj vrednosti NrB. Meutim, obrazac Istonih Nemaca odstupa od srednje vrednosti NdB jer mnogo vie mojih ispitanika ima pozitivan stav o postojeem reimu nego o bivem komunistikom. I u ovom sluaju ispitanici u sva etiri uzorka sa optimizmom gledaju na budunost, a naroito oni iz Istone Nemake.
233 Vidi richard rose, William Mishler i Christian Haerpfer, Democracy and Its Alternatives. Zemlje obuhvaene Barometrom novih demokratija su Bugarska, eka republika, Slovaka, Maarska, Poljska, rumunija, Slovenija, Belorusija i ukrajina.
Dubinski inervjui
203
Moj cilj je da intervjuisane ispitanike postavim u iru komparativnu perspektivu. Tabele d.1. i d.2. pokazuju da su ispitanici iz mog dubinskog intervjua zaista uporedivi sa onima iz velikih uzoraka, ukljuujui i veliku anketu koja je u sreditu petog poglavlja i ankete NrB i NdB sprovedene u vie zemalja. Ispitanici iz mog intervjua razlikuju se po polu, godinama starosti, obrazovanju, zanimanju i prethodnom lanstvu u komunistikoj partiji i imaju prosene skorove u pogledu lanstva u organizacijama i pitanja koja se odnose na stavove o nacionalnim i regionalnim oekivanjima. tavie, konvergencija sa rezultatima velike analize bar orijentaciono ukazuje na to da se rezultati ove male dubinske analize mogu generalizovati i primeniti na ire stanovnitvo.
OPIS INTErVJua
Svi intervjui su obavljeni 1998. godine, marta-aprila i jula u rusiji i majajuna u Istonoj Nemakoj. Intervjue sam sprovodio sam, na nemakom ili ruskom jeziku, obino u kui ispitanika ili, ponekad, na njihovom radnom mestu ili u stanu u kojem sam odsedao, ako im je to vie odgovaralo. razgovori su bili vrlo neformalni, a ponekad su uz njih bili slueni hrana i pie. Ovim razgovorima obino nije prisustvovalo nijedno drugo lice, ali je u nekoliko sluajeva ispitanik eleo da bude prisutan njegov/njen brani drug ili prijatelj, to sam ja doputao, jer je to izgleda doprinosilo da se ispitanik ugodnije osea. Proseno trajanje intervjua je bilo skoro identino u obe zemlje: sat i 24 minuta u rusiji i sat i 25 minuta u Istonoj Nemakoj. Najdui intervju u rusiji trajao je sat i 50 minuta, a najkrai samo 40 minuta; u Istonoj Nemakoj je najdui intervju bio dva sata i 20 minuta, a najkrai 55 minuta. Tokom svakog intervjua, usmeravao sam ispitanika kroz razgovor o njegovom, odnosno njenom ivotu, usredsreujui se na teme kao to su drutveni obrasci, lanstvo u organizacijama, privatne mree i nivoi poverenja, kao i opte vrednosti i ideali. Sve intervjue sam snimao na kaseti i zatim transkribovao u tekstualne dokumente, da bi se mogla obaviti analiza uz pomo kompjutera. Iako sam ja pokretao teme u svakom razgovoru, i to obino onim redom kojim su navedene u smernicama, vreme i panja koju sam posveivao odreenom pitanju razlikovali su se u zavisnosti od toga ta je za odreenog ispitanika bilo najznaajnije i najrealnije. Transkripti intervjua obezbedili su mi obilje uporedivih podataka, to omoguava interpretativnu analizu uzroka neparticipacije graana u postkomunistikim drutvima.
204
TaBELa d.3. Karakteristike ispitanika u dubinskom intervjuu ID Grad Pol Uzrast Obrazov. Zanimanje M M M M M M M M 47 33 42 37 46 29 49 62 39 42 27 29 69 32 56 41 40 32 47 visoko srednje srednje srednje visoko visoko visoko visoko visoko srednje srednje srednje nie srednje visoko srednje srednje srednje srednje vodi transportno preduzee graevinski preduzima kuvarica u bolnici domaica novinar nastavnik u osnovnoj koli savetnik za invalide naunik tehnike nauke sekretarica voza kamiona i mehaniar nezaposlena (bila kuvarica) mehaniar penzioner (bila prodavaica) agencija za privremeno zapoljavanje advokat kuvarica u zdravstvenom centru poreski savetnik vodoinstalater knjigovezac u biblioteci
Dodatak D
Sadanje lanstvo u organizacijama nema sport nema org. za prava ivotinja, sport, obrazovanje nema nema profesionalna org. profesionalna org. nema nema nema nema nema nema politika stranka i profesionalna org. sindikat nema nema nema
IN01 Berlin IN02 Berlin IN03 Berlin IN04 Berlin IN05 Berlin IN06 Berlin IN07 Berlin IN08 Berlin IN09 Berlin IN10 Berlin IN11 Berlin IN12 Berlin IN13 Berlin IN14 Berlin IN15 Berlin IN16 Lajpcig IN17 Lajpcig IN18 Lajpcig IN19 Lajpcig
Dubinski inervjui
ID Grad Pol Uzrast Obrazov. Zanimanje M M M M M M M 63 63 46 56 35 64 33 58 68 32 35 60 59 27 48 55 38 24 28 45 25 31 47 61 srednje nie srednje visoko srednje srednje srednje visoko srednje srednje visoko visoko visoko srednje srednje srednje visoko srednje visoko visoko visoko visoko visoko visoko knjigovoa penzioner (bila prodavaica) sekretarica pravnik u dravnoj upravi prodavaica penzioner (bio elektriar) socijalni radnik profesor u gimnaziji penzioner (bio metalski radnik) batovan pastor
205
Sadanje lanstvo u organizacijama nema muzika org. nema nema batovanstvo dobrotvorna org. dobrotvorne org. nema nema
IN20 Lajpcig IN21 Lajpcig IN22 Lajpcig IN23 Lajpcig IN24 Lajpcig IN25 Lajpcig IN26 Lajpcig IN Lajpcig 27 IN28 Lajpcig IN29 Lajpcig IN30 Lajpcig
r01 St. Peterburg M r02 St. Peterburg M r03 St. Peterburg M r04 St. Peterburg r05 St. Peterburg r06 r07 r08 r09 St. Peterburg St. Peterburg St. Peterburg St. Peterburg M
r10 St. Peterburg M r11 St. Peterburg M r12 St. Peterburg r13 St. Peterburg
sindikat verska, muzika, omladinska, dobrotvorna inenjer sindikat penzioner (bio kulturna org. inenjer) fiziki radnik nema nezaposlena verska org. biva nigde medicinska sestra lekar sindikat nezaposlena nema pravnik profesionalna org. bavi se nema nekretninama pravnik nema fiziar sindikat kompanija enske, kulturna, za obrazovni omladinska turizam penzioner nema (i istaica)
206
ID Grad Pol Uzrast Obrazov. Zanimanje 32 45 71 47 39 37 53 37 47 52 52 44 26 33 34 59 48 visoko visoko visoko srednje visoko srednje visoko visoko visoko visoko visoko srednje visoko visoko srednje visoko visoko knjigovoa u investicionoj firmi radi u kulturi - izdavaka kompanija paleontolog daktilograf/ sekretarica sociolog obrazovanja slubenik obezbeenja domaica direktor instituta za strane jezike kompjuterski tehniar nezaposleni doktor prodavaica nii tehniar ef biroa ef biroa sanitarni tehniar glumac i pozorini reditelj ekonomista
Dodatak D
Sadanje lanstvo u organizacijama nema kulturna org. nema samopomo nema nema nema nema nema nema nema nema muzika nema nema umetnika, dobrotvorna nema
r14 St. Peterburg r15 St. Peterburg M r16 Moskva r17 Moskva r18 Moskva r19 Moskva r20 Moskva r21 Moskva r22 Moskva r23 Moskva r24 r25 r26 r27 r28 Moskva Moskva Moskva Moskva Moskva M M M M M M M M
r29 Moskva r30 Moskva
u tabeli d.3. saete su mnoge karakteristike svakog od ispitanika, to pokazuje veliku raznolikost uzorka.
Dubinski inervjui
SMErNICE Za INTErVJu
207
Intervjui su se sastojali iz dva vrlo razliita dela: (1) otvorena pitanja o nizu tema, i (2) odabrana zatvorena pitanja (uglavnom iz Barometra novih demokratija, Barometra nove rusije i Svetskog pregleda vrednosti), da bi se utvrdili osnovni i standardni demografski podaci koji bi se mogli upotrebiti za uporeenje odgovora i karakteristika mojih ispitanika sa rezultatima iz veih studija kao to je pokazano u tabelama d.1. i d.2. Za mene je u svakom razgovoru bilo najvanije da se postaram da se ispitanik osea prijatno i da bude spreman da slobodno i otvoreno govori o temama i pitanjima koja bih ja pokrenuo. druga vana stvar bila je da intervjui budu to je mogue vie standardizovani da bi se njihovi rezultati mogli sistematski porediti. Iako su ovo moda suprotstavljeni zahtevi, nastojao sam da ih u najveoj moguoj meri uravnoteim. u nastavku navodim glavne teme koje sam obraivao u intervjuima i primere vrsta pitanja koje sam postavljao. Obratite panju na injenicu da sam ovo koristio kao smernice za intervju, a ne kao kruti upitnik. drugim reima, mnoga od ovih pitanja sam postavljao kroz razgovor, umesto da ih u celini proitam onako kako su ovde navedena. Isto tako, radi lakeg praenja ovih smernica, ovde sam numerisao pitanja ali se za vreme intervjua nisam kruto drao ovog redosleda (odnosno, ako bi ispitanik sam poeo da govori o nekom pitanju koje bi u upitniku kasnije dolo na red to se vrlo esto deavalo ja sam mu dozvoljavao da nastavi a onda sam, shodno tome, organizovao ostala pitanja). konano, nisam svako pitanje postavljao svakom ispitaniku. Za neke teme sam od jednog broja ispitanika dobio opirniji odgovor nego od drugih. Sve u svemu, nastojao sam da se usmerim na one teme koje su delovale znaajno za ivot odreenog ispitanika.
1. uVOd 2. ZaGrEVaNJE/BIOGraFIJa
eleo bih da ponem postavljajui vam neka opta pitanja. Gde ste roeni, gde ste odrasli, koliko dugo ivite u ovom gradu, koliko dugo stanujete u ovom stanu, odakle su vam roditelji...?
3. akTIVNOSTI I druTVENI OdNOSI Za VrEME kOMuNIZMa
Sada bih eleo da vam postavim nekoliko pitanja o vaem ivotu u Sovjetskom Savezu/ddr. umesto da mi odgovorite ta biste radili danas da Sovjetski Savez/ddr jo uvek postoje, eleo bih da pokuate da se to je
208
Dodatak D
mogue vie vratite u ono vreme i ispriate mi o emu ste tada razmiljali i ta ste tada radili... 3.1. da li ste bili u Pionirskoj organizaciji? da li ste bili lan komsomola/ FdJ? Ispriajte mi o tome. ta vam je to znailo? koliku je to imalo vanost u vaem ivotu u to vreme? da li ste bili oduevljeni time ili je to bilo vie formalnost i samo formalno lanstvo? 3.2. da li ste bili lan komunistike partije? a sindikata? Molim vas da mi ispriate neto o tom iskustvu... kada ste se ulanili, koliko ste dugo bili lan, ta ste radili, kako ste se oseali...? 3.3. drutveni ivot u ddr/Sovjetskom Savezu oigledno je bio veoma organizovan. Postojale su razne vrste organizacija i grupa, kao to su (nekoliko primera) i mnogi ljudi su uestvovali u njihovim aktivnostima. da li ste vi uestvovali u nekim organizacijama te vrste? kojim? kada? koliko dugo? ta vam je vae lanstvo u to doba znailo? da li ste bili zvanini lan (plaali lanarinu, itd)? da li ste ikada imali neke dopunske obaveze/zadatke (obestvenaja nagruska na ruskom ili gesellschaftliche arbeit na nemakom) koje vam je davao kolektiv/grupa na vaem radnom mestu? (ako jeste) da li je od vas traeno da to radite? (Molim vas da objasnite...) da li su postojale neke alternativne ili neformalne organizacije ili klubovi za koje ste znali? ta ste o njima mislili? da li ste ikada uestvovali u njihovim aktivnostima? 3.4 kako ste obino provodili slobodno vreme? (porodica, prijatelji, kolege, itd) 3.5. Ponekad su ddr/Sovjetski Savez opisivani kao drutva u kojima su ljudi bili iskljueni iz politikog ivota pa su, stoga, stavljali vei naglasak na svoj privatni ivot, provodei vreme u krugu porodice i prijatelja, sa svojim hobijima, u svojim niama. ta mislite o tom opisu? da li on odgovara nainu na koji ste vi iveli? ta je inilo vau niu? 3.6. esto se kae da je drava pokuavala da kontrolie privatni ivot ljudi. da li ste vi ikada oseali da drava na bilo koji nain kontrolie, ili se mea u vae odnose sa porodicom i prijateljima? da li ste se plaili nekoga ili neega? Vlasti? Organa dravne bezbednosti?
Dubinski inervjui
209
3.7. da li ste vi ili neko od vaih bliskih prijatelja ili porodice imali neke line probleme/susrete sa organima dravne bezbednosti? 3.8. Ljudi kau da su u Sovjetskom Savezu/ddr veze bile znaajnije od novca jer vaim novcem niste mogli da kupite mnogo toga, ali sa dobrim prijateljima i vezama mogli ste da nabavite skoro sve to ste hteli. da li mislite da je ovaj opis sovjetskog, odnosno istononemakog drutva taan? kako ste vi to doivljavali u sopstvenom ivotu? Moete li mi dati neki primer?
4. raZLIka IZMEu JaVNOG I PrIVaTNOG; dISIMuLaCIJa
4.1. esto se kae da su u vreme SSSr/ddr ljudi morali da prave razliku izmeu onoga to govore glasno u javnosti, na poslu ili pred strancima i onoga to priaju u uskom krugu porodice i prijatelja. drugim reima, da su se ljudi plaili da ih neko moe prijaviti ili da mogu da imaju problema ili neprijatnosti zbog toga to govore ono to stvarno misle. da li je to stvarno bilo tako? kako to? Moete li mi dati neki primer? 4.2. da li ste vi (ili neki va blizak prijatelj ili roak) zapali u nevolju ili imali neprijatnosti zato to niste pazili ta govorite glasno i u javnosti? 4.3. koliko je u tom pogledu situacija drugaija danas? da li se oseate slobodnijim da iznesete svoje miljenje? da li, uopte, postoji neto o emu pazite kako govorite u javnosti? da li jo uvek ima tema za koje smatrate da ih morate izbegavati u odreenim javnim situacijama?
5. GraaNSka ParTICIPaCIJa
5.1. Poslednjih godina i meseci postojanja ddr/Sovjetskog Saveza pojavilo se mnogo drutvenih pokreta, javnih demonstracija i skupova raznih vrsta. koliko se seate tog doba? kakva je bila vaa reakcija na te dogaaje? da li ste i sami uestvovali u nekim od tih dogaaja? ako je ispitanik stvarno uestvovao: da li se vaa (politika) aktivnost nastavila do danas ili je to bila prolazna faza u vaem ivotu? Zato? ako ispitanik nije uestvovao: da li ste imali prijatelja ili bliskih poznanika koji su bili politiki aktivni u to vreme? (ako jeste) da
210 li se njihova aktivnost od tada promenila? kako? (Spontana pitanja u nastavku razgovora...)
Dodatak D
5.2. kako stoji stvar sa prvim slobodnim izborima? da li ste u to doba uestvovali? da li se seate kako ste se tada seali i ta ste o njima mislili? da li se to vremenom promenilo?(ako jeste) kako? 5.3. danas u vaem gradu ima svih vrsta organizacija u koje se ljudi mogu ulaniti, na primer: (Pokaite karticu: crkvene odnosno verske organizacije; sportske ili rekreativne organizacije; umetnike, muzike ili obrazovne organizacije; radniki sindikati; politike partije ili pokreti; organizacije za zatitu okoline; profesionalna udruenja; dobrotvorne organizacije; i mnoge druge). da li ste lan neke od ovih organizacija? Ili moda neke druge vrste grupa ili organizacija? ako je odgovor potvrdan, koje, odnosno kojih? da li biste rekli da ste aktivan ili neaktivan lan? Na koliko sastanaka idete nedeljno? ako je odgovor potvrdan: [(slede spontana pitanja o doprinosima (finansijskom ili dobrovoljnim radom), rukovodeoj ulozi, raznim iskustvima na sastancima i eventualno prijateljstvima sklopljenim na grupnim sastancima...)] ako je odgovor odrean: Zato ne? [Slede spontana pitanja...]
6. PrIVaTNI IVOT
6.1. Molim vas da mi ispriate neto o ljudima u vaem ivotu koji su vam najbliskiji. ko su oni? 6.2. kako ste upoznali svoje najbolje prijatelje (ili branog druga)? 6.3. Sa kim obino provodite slobodno vreme? 6.4. koliko je iroko vae shvatanje porodice? koga smatrate porodicom? Gde ive vai roaci? koliko ste bliski sa onima koji daleko ive? koliko vam je vana porodica? 6.5. koliko vam je vano prijateljstvo? da li vam je neko od vaih prijatelja blizak kao lan porodice, ili ak blii? Ili vam porodica ipak ostaje jednu lestvicu vie? 6.6. da li se druite sa susedima? ako se druite, koliko je blizak va odnos? da li ikada poseujete susede samo radi razgovora ako bi vam sused traio pare na zajam, da li biste mu ih pozajmili?
Dubinski inervjui 6.7. kako stoji stvar sa kolegama na poslu?
211
6.8. kako i koliko su se meuljudski odnosi promenili u godinama posle pada SSSr/ddr? a kako stoje stvari u uskom krugu vae porodice i prijatelja?
7. POVErENJE
7.1. uopteno govorei, da li biste rekli da se veini ljudi moe verovati ili da morate da budete vrlo oprezni u odnosima sa ljudima? 7.2. Naveu vam jedan broj organizacija i institucija. Moete li mi za svaku od njih rei koliko joj verujete? (POkaZaTI karTICu) koja vrednost na skali od 1 do 7, gde 1 oznaava apsolutno nepoverenje, a 7 veliko poverenje, po vaem miljenju, najbolje odgovara svakoj od njih? [pravosue; tampa; sindikati; policija; nacionalna vlada; politike stranke; parlament; kancelar (predsednik); vaa regionalna vlada; vaa lokalna vlast; dravna sluba; kolski sistem; privatna preduzea; velike kompanije; zeleni/ekoloki pokret; enski pokret; ljudi sa kojima radite; vai susedi; prijatelji; ua porodica; ira porodica] 7.3. [Slede neobavezna, spontana, otvorena pitanja: u zavisnosti od odgovora ispitanika na prethodno pitanje, uzeo sam neke od institucija koje su postavili na jedan ili drugi kraj skale i (a) pitao ih zato i (b) zamolio da mi neto kau o svojim iskustvima sa tom institucijom ili grupom, itd]
8. GENEraCIJE
8.1. Za koju starosnu grupu, otprilike, smatrate da spada u vau generaciju? 8.2. Po emu se vaa generacija razlikuje od drugih? da li smatrate da stariji ili mlai ljudi gledaju na svet drugaije od vas? Zato? 8.3. da li smatrate da bolje razumete ljude koji su vam blii po godinama nego druge ljude? Zato? koliko je jak va oseaj solidarnosti sa ljudima vaih godina u poreenju sa ljudima druge starosne dobi? 8.4. da li moete da se setite nekog znaajnog dogaaja (jednog ili vie) u svetu za koji smatrate da je oblikovao vaa politika uverenja? Molim vas da objasnite ta je to bilo i kako je na vas uticalo.
212
9. OPTE VrEdNOSTI I IdEaLI
Dodatak D
9.1. uopteno govorei, da li smatrate da ste optimista, pesimista ili neto izmeu? Zato? 9.2. Po vaem miljenju, od kojih se vrednosti sastoji dananje drutvo? kako su se one promenile u poreenju sa vremenom SSSr/ddr? drugim reima, ta je ljudima bilo vano onda, a ta im je vano danas? 9.3. Od kojih biste vrednosti najvie voleli da se sastoji drutvo u nekom idealnom svetu? Zato ba od tih? 9.4. Mnogi ljudi, kada govore o vremenu SSSr/ddr, izraavaju neku vrstu nostalgije za tim vremenima, uglavnom zato to su tada postojale drugaije vrednosti i ideali. ta je, po vaem miljenju, bilo dobro u vreme SSSr/ddr?
10. POLITIka (LINa I OPTa)
10.1. Ovo je skala za ocenjivanje funkcionisanja sistema vae vlade. Na vrhu je plus 100, to je najbolja ocena, a na dnu minus 100, to je najgora ocena [POkaZaTI karTICu] Gde biste na ovoj skali postavili bivi komunistiki reim? Gde biste na ovoj skali postavili va postojei sistem vladavine sa slobodnim izborima i vie stranaka? Gde biste na ovoj skali postavili va sistem vladavine kroz pet godina? 10.2. da li bilo koja politika stranka zastupa vae gledite? ako je odgovor potvrdan: koja je to stranka? ako je odgovor potvrdan: koliko ste bliski sa tom strankom? ako je odgovor potvrdan: da li ste lan te stranke? 10.3. da li glasate? da li mislite da je vano da izbori budu slobodni? 10.4. [Specifina pitanja o glasanju na prethodnim izborima...]
11. EkONOMSka SITuaCIJa (LINa I OPTa)
11.1. kakva je vaa sadanja situacija u pogledu zaposlenja? 11.2. da li ste vi ili neko iz vae porodice bili nezaposleni u bilo kom peri-
Dubinski inervjui
213
odu tokom prole godine? (ako je odgovor da za vas ili lana porodice) koliko nedelja ste vi (ili lan porodice) bili nezaposleni? 11.3. da li ste vi ili neki drugi lan vae porodice u nekom periodu protekle godine radili skraeno ili niste od poslodavca dobili punu platu za punu radnu nedelju? (ako je odgovor da za vas ili lana porodice) koliko je nedelja to trajalo? 11. 4. Ovde je skala za ocenjivanje funkcionisanja privrede: vrh je plus 100, to je najbolje, a dno minus 100, to je najgore. (POkaZaTI karTICu) Gde biste na ovoj skali postavili socijalistiku privredu pre 1989/1991? Gde biste na ovoj skali postavili sadanji privredni sistem? Gde biste na ovoj skali postavili va privredni sistem kroz pet godina? 11.5. da li je vaa porodica tokom prole godine [utedela novac, samo preivljavala, potroila neto od uteda, potroila utede i pozajmila novac]? 11.6. Ljudi ponekad opisuju sebe kao pripadnike radnike klase, srednje klase ili vie ili nie klase. da li biste rekli da pripadate [vioj klasi, vioj srednjoj klasi, nioj srednjoj klasi, radnikoj klasi, nioj klasi]? 11.7. Ovo je skala dohodaka. eleo bih da znam u kojoj je grupi vae domainstvo, raunajui sve nadnice, plate, penzije i druge prihode koji ulaze u domainstvo. Samo upiite slovo grupe u koju spada vae domainstvo, pre poreza i drugih odbitaka. (...)
12. OSTaLI dEMOGraFSkI POdaCI [...]
Bibliografija
achen, Christopher H., and W. Phillips Shively, Cross-Level Inference (Chicago: university of Chicago Press, 1995). adorno, Theodor W., Else Frenkel-Brunswik, daniel J. Levinson, r. Nevitt Sanford, Betty aron, Maria Hertz Levinson, and William Morrow, The Authoritarian Personality (New York: Harper, 1950). allgemeine deutsche Nachrichtenagentur, die Ost-West Ehe bleibt auch weiter die ausnahme, Berliner Zeitung, august 9, 1996. anheier, Helmut k., Germany, in The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries (Washington, dC: Civicus, 1997). anheier, Helmut k., et al., eds., Der Dritte Sektor in Deutschland: Organisationen Zwischen Staat und Markt im gesellschaftlizhen Wandel (Berlin: Edition Sigma, 1998). arato, andrew, Civil Society vs. the State: Poland, 1980-81, in Telos, No. 47 (1981), pp. 23-47. Bachrach, Peter, and Morton Baratz, The Two Faces of Power, in American Political Science Review, Vol. 56 (1962), pp. 947-952. Badescu, Gabriel, Social Trust and democratization in Post-Communist Societies, in Social Capital and the Transition to Democracy, edited by Gabriel Badescu and Eric M. uslaner (New York: routledge, forthcoming). Barnes, Samuel H., The Mobilization of Political Identity in New democracies, The Postcommunist Citizen, edited by Samuel H. Barnes and Janos Simon (Budapest: Erasmus Foundation, 1998). Barnes, Samuel H., Max kaase et al., Political Action: Mass Participation in Five Western Democracies (Beverly Hills, Ca: Sage Publications, 1979). Baumgartner, Frank, and Jack L. Walker, Survey research and Membership in Voluntary associations, in American Journal of Political Science, Vol. 32, No. 4 (1988), pp. 908-928. Baur, Jrgen, uwe koch, and Stephan Telschow, Sportvereine im bergang, Die Vere-inslandschaft in Ostdeutschland (aachen: Meyer und Meyer, 1995).
Bibliografija
Berlin, Isaiah, Two Concepts of Liberty, in Four Essays on Liberty (London: Oxford university Press, 1969), pp. 118-172. Berman, Sheri, Civil Society and Political Institutionalization, in American Behavioral Scientist, Vol. 40, No. 5 (1997), pp. 562-574.
215
Berman, Sheri, Civil Society and the Collapse of the Weimar republic, in World Politics, Vol. 49, No. 3 (1997), pp. 401-429. Bermeo, Nancy, democracy in Europe, in Daedalus, Vol. 123, No. 2 (1994), pp. 159-178. Bernhard, Michael H., The Origins of Democratization in Poland: Workers, Intellectuals, and Oppositional Politics, 1976-1980 (New York: Columbia university Press, 1993). Booth, John a., and Patricia Bayer richard, Civil Society, Political Capital, and democratization in Central america, in Journal of Politics, Vol. 60, No. 3 (1998), pp. 780800. Borodkin, E M., Tretii Sektor v Gosudarstve Blagodenstviya, in Mir Rossii, No. 2 (1997), pp. 67-116. Braungart, richard G., and Margaret M. Braungart, Life-Course and Generational Politics, in Annual Review of Sociology, Vol. 12 (1986), pp. 205-231. Breslauer, George, In defense of Sovietology, in Post-Soviet Affairs, Vol. 8, No. 3 (1992), pp. 197-238. Bunce, Valerie, Comparing East and South, in Journal of Democracy, Vol. 6, No. 3 (1995), pp. 87-100. Bunce, Valerie, Should Transitologists Be Grounded? in Slavic Review, Vol. 54, No. 1 (1995), pp. 111-127. Bunce, Valerie, regional differences in democratization: The East versus the South, in Post-Soviet Affairs, Vol. 14, No. 3 (1998), pp. 187-211. Bunce, Valerie, The Political Economy of Postsocialism, in Slavic Review, Vol. 58, No. 4 (1999), pp. 756-793. Bunce, Valerie, Subversive Institutions: The Design and the Destruction of Socialism and the State (Cambridge: Cambridge university Press, 1999). Brklin, Wilhelm, Hilke rebenstorf, et al., Eliten in Deutschland: Rekrutierung und Integration (Opladen: Leske & Budrich, 1997). Calhoun, Craig, ed., Habermas and the Public Sphere (Cambridge, Ma: MIT Press, 1992). Carapico, Sheila, Civil Society in Yemen: The Political Economy of Activism in Modern Arabia (Cambridge: Cambridge university Press, 1998).
216
Bibliografija
Carothers, Thomas, Aiding Democracy Abroad: The Learning Curve (Washington, dC: Carnegie Endowment for International Peace, 1999). Chambers, Simone, and Jeffrey kopstein, Bad Civil Society, in Political Theory, Vol. 29, No. 6 (2001), pp. 837-865. Civicus, The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries (Washington, dC: Civicus, 1997). Coats, dan, and rick Santorum, Civil Society and the Humble role of Government, in Community Works: The Revival of Civil Society in America, edited by E. J. dionne, Jr. (Washington, dC: Brookings Institution Press, 1998), pp. 101106. Cohen, Jean L., Class and Civil Society (Cambridge, Ma: MIT Press, 1982). Cohen, Jean L., american Civil Society Talk, in Report from the Institute for Philosophy and Public Policy, Vol. 18, No. 3 (1998). Cohen, Jean L., and andrew arato, Civil Society and Political Theory (Cambridge, Ma: MIT Press, 1992). Coleman, James S., Social Capital in the Creation of Human Capital, in American Journal of Sociology, Vol. 94, Supplement (1988), pp. S95-S120. Coleman, James S., Foundations of Social Theory (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1990). Collier, david, and James E. Marion, Jr., Conceptual Stretching revisited: adapting Categories in Comparative analysis, in American Political Science Review, Vol. 87, No. 4 (1993). pp. 845-855. Crozier, Michel, On ne change pas la societe par decret (Paris: B. Grasset, 1979). Csandi, Maria, Party States and Their Legacies in Post-Communist Transformation (Cheltenham, uk: Edward Elgar, 1997). Cusack, Thomas r.,The Shaping of Popular Satisfaction with Government and regime Performance in Germany, in British Journal of Political Science, Vol. 2.9, No. 4 (1999), pp. 641-672. di Palma, Giuseppe, To Craft Democracies: An Essay on Democratic Transitions (Berkeley: university of California Press, 1990). di Palma, Giuseppe, Legitimation from the Top to Civil Society: Politico-Cultural Change in Eastern Europe, in World Politics, Vol. 44, No. 3 (1991), pp. 49-80. diamond, Larry, Developing Democracy: Toward Consolidation (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1999). diamond, Larry, Economic development and democracy reconsidered, in Reexamining Democracy, edited by Gary Marks and Larry diamond (Newbury Park: Sage, 1992.), pp. 93-139.
Bibliografija
217
diamond, Larry, Toward democratic Consolidation, in The Global Resurgence of Democracy, 2nd ed., edited by Larry diamond and Marc F. Plattner (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996), pp. 227-240. diamond, Larry, a. H. M. kirk-Greene, and Oyeleye Oyediran, Transition Without End: Nigerian Politics and Civil Society under Babangida (Boulder: Lynne rienner Publishers, 1997). diamond, Larry, and Marc F. Plattner, eds., The Global Resurgence of Democracy, 2nd ed. (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996). dionne, E. J., Jr., ed., Community Works: The Revival of Civil Society in America (Washington, dC: Brookings Institution Press, 1998). Eberstadt, Nicholas, demographic disaster: The Soviet Legacy, in National Interest, No. 36 (1994), pp. 53-57. Eberstadt, Nicholas, demographic Shocks after Communism: Eastern Germany, 1989-93, in Population and Development Review, Vol. 20, No. 1 (1994), pp. 137-151. Eckstein, Harry, Division and Cohesion in Democracy: A Study of Norway (Princeton: Princeton university Press, 1966). Edwards, Bob, and Michael W. Foley, Social Capital and the Political Economy of Our discontent, in American Behavioral Scientist, Vol. 40, No. 5 (1997), pp. 669-678. Edwards, Bob, and Michael W. Foley, Civil Society and Social Capital Beyond Putnam, in American Behavioral Scientist, Vol. 42, No. 1 (1998), pp. 124-140. Ekiert, Grzegorz, democratization Processes in East Central Europe: a Theoretical reconsideration, in British Journal of Political Science, Vol. 21, No. 3 (1991), pp. 285-313. Ekiert, Grzegorz, The State against Society: Political Crises and Their Aftermath in East Central Europe (Princeton: Princeton university Press, 1996). Ekiert, Grzegorz, and Jan kubik, Rebellious Civil Society: Popular Protest and Democratic Consolidation in Poland, 1989-1993 (ann arbor: university of Michigan Press, 1999). Elster, Jon, Claus Offe, and ulrich k. Preuss, Institutional Design in PostCommunist Societies: Rebuilding the Ship at Sea (Cambridge: Cambridge university Press, 1998). Ertman, Thomas, Birth of the Leviathan: Building States and Regimes in Medieval and Early Modern Europe (Cambridge: Cambridge university Press, 1997). Ertman, Thomas, democracy and dictatorship in Interwar Western Europe revisited, in World Politics, Vol. 50, No. 3 (1998), pp. 475-505.
218
Bibliografija
Fish, M. Steven, russias Fourth Transition, in Journal of Democracy, Vol. 5, No. 3 (1994), pp. 31-42. Fish, M. Steven, Democracy from Scratch: Opposition and Regime in the New Russian Revolution (Princeton: Princeton university Press., 1995). Fish, M. Steven, democratizations requisites: The Postcommunist Experience, in Post-Soviet Affairs, Vol. 14, No. 3 (1998), pp. 212-247. Fish, M. Steven, The determinants of Economic reform in the Post-Communist World, in East European Politics and Societies, Vol. 12, No. 1 (1998), pp. 31-78. Fish, M. Steven, Postcommunist Subversion: Social Science and democratization in East Europe and Eurasia, in Slavic Review, Vol. 58, No. 4 (1999), pp. 794-823. Foley, Michael W., and Bob Edwards, The Paradox of Civil Society, in Journal of Democracy, Vol. 7, No. 3 (1996), pp. 38-52. Foley, Michael W., and Bob Edwards, Escape from Politics? Social Theory and the Social Capital debate, American Behavioral Scientist, Vol. 40, No. 5 (1997), pp. 550-561. Freedom House, annual Survey of Freedom House Country Scores, 1972-73 to 1998-1999. available at (http://www.freedomhouse.org/ratings/ratings.pdf ). Freedom House, Freedom in the World: The Annual Survey of Political Rights and Civil Liberties (Washington, dC: Freedom House, 1999). Friedgut, Theodore H., Political Participation in the USSR (Princeton: Princeton university Press, 1979). Fukuyama, Francis, Trust: The Social Virtues and the Creation of Prosperity (New York: Free Press, 1995). Galston, William a., and Peter Levine, americas Civic Condition: a Glance at the Evidence, in Community Works: The Revival of Civil Society in America, edited by E. J. dionne, Jr. (Washington, dC: Brookings Institution Press, 1998), pp. 30-36. Gellner, Ernest, Conditions of Liberty: Civil Society and Its Rivals. (New York: allen Lane/Penguin Press, 1994). Geremek, Bronislaw, Civil Society Then and Now, in The Global Resurgence of Democracy, 2nd ed., edited by Larry diamond and Marc F. Plattner (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996), pp. 241-250. Gibson, James L., Social Networks, Civil Society, and the Prospects for Consolidating russias democratic Transition, in American Journal of Political Science, Vol. 45, No. 1 (2001), pp. 51-68. Gibson, James L., and raymond M. duch, Emerging democratic Values in Soviet Political Culture, in Public Opinion and Regime Change: The New Politics of Post-Soviet Societies., edited by arthur H. Miller, William M. reisinger, and Vicky L. Hesli (Boulder: Westview Press, 1993), pp. 69-94.
Bibliografija
219
Goldhagen, daniel Jonah, Hitlers Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust (New York: knopf, 1996). Goldhagen, daniel Jonah, Modell Bundesrepublik: National History, democracy, and Internationalization in Germany, in Unwilling Germans? The Goldhagen Debate, edited by robert r. Shandley (Minneapolis: university of Minnesota Press, 1997), pp. 275-285. Granovetter, Mark, The Strength of Weak Ties, in American Journal of Sociology, Vol. 78 (1973), pp. 1360-1380. Greeley, andrew, Coleman revisited: religious Structures as a Source of Social Capital, in American Behavioral Scientist? Vol. 40, No. 5 (1997), pp. 587-594. Greskovits, Bla, The Political Economy of Protest and Patience: East European and Latin American Transformations Compared (New York: Central European university Press, 1998). Gromling, Michael, and Claus Schnabel, angleichung ostdeutscher Einkommen an westdeutsche Niveaus: Eine Bestandsaufnahme, in iw-trends, Vol. 25, No. 3 (1998), pp. 52-66. Gutmann, amy, Freedom of association: an Introductory Essay, in Freedom of Association, edited by amy Gutmann (Princeton: Princeton university Press, 1998), pp. 3-32. Habermas, Jrgen, Legitimation Crisis, translated by Thomas McCarthy (Boston: Beacon Press, 1975). Habermas, Jrgen, The Structural Transformation of the Public Sphere: An Inquiry into a Category of Bourgeois Society, translated by Thomas Burger with the assistance of Frederick Lawrence (Cambridge, Ma: MIT Press, 1989). Haggard, Stephan, and robert r. kaufman, The Political Economy of Democratic Transitions (Princeton: Princeton university Press, 1995). Hahn, Jeffrey, Continuity and Change in russian Political Culture, in British Journal of Political Science, Vol. 21, No. 4 (1991), pp. 393-422. Hahn, Jeffrey, The development of Local Legislatures in russia: The Case of Yaroslavl, in Democratization in Russia: The Development of Legislative Institutions, edited by Jeffrey Hahn (armonk, NY: M. E. Sharpe, 1996), pp. 159-196. Hall, Peter a., Social Capital in Britain, in British Journal of Political Science, Vol. 29, No. 3 (1999), pp. 417-461. Hann, Chris, Introduction: Political Society and Civil anthropology, in Civil Society: Challenging Western Models, edited by Chris Hann and Elizabeth dunn (London and New York: routledge, 1996).
220
Bibliografija
Hann, Chris, and Elizabeth dunn, eds., Civil Society: Challenging Western Models (London and New York: routledge, 1996). Hanson, Stephen E., Time and Revolution: Marxism and the Design of Soviet Institutions (Chapel Hill: university of North Carolina Press, 1997). Hanson, Stephen E., and Jeffrey S. kopstein, The Weimar/russia Comparison, in Post-Soviet Affairs, Vol. 13, No. 3 (1997), pp. 252-283. Havel, Vaclav, The Power of the Powerless, edited by John keane (arrnonk, NY: M. E. Sharpe, 1985). Haynes, Jeffrey, Democracy and Civil Society in the Third World; Politics and New Political Movements (Cambridge: Polity Press, 1997). Hendley, kathryn, Legal development in Post-Soviet russia, in Post-Soviet Affairs, Vol. 13, No. 3 (i997)3 PP- 2.31-256.
Howard, Marc, an East German Ethnicity? understanding the New division of unified Germany, in German Politics and Society, Vol. 13, No. 4 (1995), pp. 49-70. Huber, Evelyne, dietrich rueschemeyer, and John d. Stephens, The Impact of Economic development on democracy, in Journal of Economic Perspectives, Vol. 7, No. 3 (1993), pp. 71-86. Huntington, Samuel P., The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century (Norman: university of Oklahoma Press, 1991). Huntington, Samuel P., The Clash of Civilizations?, in Foreign Affairs, Vol. 72, No. 3 (1993), pp. 22-49. Huntington, Samuel P., The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order (New York: Simon & Schuster, 1996). Ichilov, Orit, Political Socialization, Citizenship Education, and Democracy (New York: Teachers College Press, 1990). Inglehart, ronald, The Silent Revolution: Changing Values and Political Styles among Western Publics (Princeton: Princeton university Press, 1977). Inglehart, ronald, Modernization and Postmodernization: Cultural, Economic, and Political Change in 43 Societies (Princeton: Princeton university Press, 1997). Jacoby, Wade, Imitation and Politics: Redesigning Modern Germany (Ithaca, NY: Cornell university Press, 2000). Jakobson, Lev, Boris rudnik, and Sergei Shishkin, russia, in The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries (Washington, dC: Civicus, 1997), pp. 115-117. Janos, andrew C., Continuity and Change in Eastern Europe: Strategies of PostCommunist Politics, in East European Politics and Societies, Vol. 8, No. 1 (1994), pp. 1-31.
Bibliografija
221
Jennings, M. kent, and richard G. Niemi, Generations and Politics: A Panel Study of Young Adults and Their Parents (Princeton: Princeton university Press, 1981). Jowitt, ken, New World Disorder: The Leninist Extinction (Berkeley: university of California Press, 1992). karatnycky, adrian, alexander J. Motyl, and Charles Graybow, eds., Nations in Transit, 1998: Civil Society, Democracy, and Markets in East Central Europe and the Newly Independent States (New Brunswick, NJ: Transaction Publishers, 1999). karl, Terry Lynn, and Philippe C. Schmitter, Modes of Transition in Latin america, Southern and Eastern Europe, in International Social Science Journal, Vol. 43, No. 2 (1991), pp. 269-284. karl, Terry Lynn, and Philippe C. Schmitter, From Iron Curtain to a Paper Curtain: Grounding Transitologists or Students of Postcommunism? in Slavic Review, Vol. 54, No. 4 (1995), pp. 965-978. katznelson, Ira, Structure and Configuration in Comparative Politics, in Comparative Politics: Rationality, Culture, and Structure, edited by Mark I. Lichbach and alan S. Zuckerman (Cambridge: Cambridge university Press, 1997), pp. 81-112. keane, John, Democracy and Civil Society: On the Predicaments of European Socialism, the Prospects for Democracy, and the Problem of Controlling Social and Political Power (London: Verso, 1988). kenworthy, Lane, Civic Engagement, Social Capital, and Economic Cooperation, in American Behavioral Scientist^ Vol. 40, No. 5 (1997), pp. 645-656. kharkhordin, Oleg, The Collective and the Individual in Russia: A Study of Practices (Berkeley: university of California Press, 1999). kim, Sunhyuk, Civil Society and democratization in South korea, in Korea Journal, Vol. 38, No. 2. (1998), pp. 214-236. king, Gary, robert O. keohane, and Sidney Verba, Designing Social Inquiry: Scientific Inference in Qualitative Research (Princeton: Princeton university Press, 1994). kopecky, Petr, and Cas Mudde, eds., Uncivil Society? Contentious Politics in PostCommunist Europe (London: routledge, 2002). kornai, Janos, Economics of Shortage (amsterdam: North-Holland Publishing Company, 1980). kornai, Janos, The Socialist System: The Political Economy of Communism (Princeton: Princeton university Press, 1992). Laitin, david d., disciplining Political Science, in American Political Science Review, Vol. 89, No. 2 (1995), pp. 454-456.
222
Bibliografija
Lambert, T. allen, Generations and Change: Toward a Theory of Generations as a Force in Historical Processes, in Youth and Society, Vol. 4 (1972), pp. 21-46. Ledeneva, alena V., Russias Economy of Favours: Blat, Networking, and Informal Exchange (Cambridge: Cambridge university Press, 1998). Levi, Margaret, Social and unsocial Capital: a review Essay of robert Putnams Making Democracy Work, in Politics & Society, Vol. 24, No. 1 (1996), pp. 45-55. Levy, Jonah d., Tocquevilles Revenge: State, Society, and Economy in Contemporary France (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1999). Lichbach, Mark I., and alan S. Zuckerrnan, eds., Comparative Politics: Rationality, Culture, and Structure (Cambridge: Cambridge university Press, 1997). Lieberson, Stanley, Small Ns and Big Conclusions: an Examination of the reasoning in Comparative Studies Based on a Small Number of Cases, in What Is a Case? Exploring the Foundations of Social Inquiry, edited by. Charles C. ragin and Howard S. Becker (Cambridge: Cambridge university Press, 1992). Lijphart, arend, and Carlos H. Waisman, eds., Institutional Design in New Democracies: Eastern Europe and Latin America (Boulder: Westview Press, 1996). Linz, Juan J., an authoritarian regime: The Case of Spain, in Mass Politics: Studies in Political Sociology, edited by Erik allardt and Stein rokkan (New York: Free Press, 1970). Linz, Juan J., Totalitarian and authoritarian regimes, in The Handbook of Political Science, Vol. 3, edited by Fred I. Greenstein and Nelson Polsby (reading, Ma: addison-Wesley, 1975). Linz, Juan J., The Breakdown of Democratic Regimes: Crisis, Breakdown, and Reequilibration (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1978). Linz, Juan J., Totalitarian and Authoritarian Regimes (Boulder: Lynne rienner, 2000). Linz, Juan J., and alfred Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation: Southern Europe, South America, and Post-Communist Europe (Baltimore: Johns Hopkins university Press., 1996). Lipset, Seymour Martin, Some Social requisites of democracy: Economic development and Political Legitimacy, in American Political Science Review, Vol. 53, No. 2. (1959), pp. 69-105. Lomax, Bill, The Strange death of Civil Society in Post-Communist Hungary, in Journal of Communist Studies and Transition Politics, Vol. 13, No. 1 (1997), pp. 41-63. Maier, Charles S., Dissolution: The Crisis of Communism and the End of East Germany (Princeton: Princeton university Press, 1997).
Bibliografija
Mannheim, karl, The Problem of Generations, in Essays in the Sociology of Knowledge (New York: Oxford university Press, 1952, [1928]), pp. 276-332.
223
Mcadam, doug, Sidney Tarrow, and Charles Tilly, Toward an Integrated Perspective on Social Movements and revolution, in Comparative Politics: Rationality, Culture, and Structure? edited by Mark I. Lichbach and alan S. Zuckerman (Cambridge: Cambridge university Press, 1997). Melville, andrei Yu., an Emerging Civic Culture? Ideology, Public attitudes, and Political Culture in the Early 19905, in Public Opinion and Regime Change: The New Politics of Post-Soviet Societies, edited by arthur H. Miller, William M. reisinger, and Vicky L. Hesli (Boulder: Westview Press, 1993), pp. 5668. Milbraith, Lester W., and M. L. Goel, Political Participation: How and Why Do People Get Involved in Politics (Chicago: rand McNally, 1977). Mill, John Stuart, a System of Logic: Ratiocinative and Inductive (New York: Harper, 1846). Minkoff, debra C., Producing Social Capital: National Social Movements and Civil Society, in American Behavioral Scientist, Vol. 40, No. 5 (1997), pp. 606619. Mishler, William, and richard rose, Trust, distrust and Skepticism: Popular Evaluations of Civil and Political Institutions in Post-Communist Societies, in Journal of Politics, Vol. 59, No. 2, (1997), pp. 418-451. Miszlivetz, Ferenc, Illusions and Realities: The Metamorphosis of Civil Society in a New European Space (Szombathely, Hungary: Savaria university Press, 1999). Miszlivetz, Ferenc, and Jody Jensen, an Emerging Paradox: Civil Society from above? in Participation and Democracy East and West: Comparisons and Interpretations, edited by. dietrich ruescherneyer, Marilyn rueschemeyer, and Bjorn Wittrock (armonk, NY: M. E. Sharpe, 1998). Moore, Barrington, Social Origins of Dictatorship and Democracy (Boston: Beacon Press, 1966). Neumann, Peter, und ulrich Paul, Zehn Jahre nach der Grenzoffnung entsteht eine neue Berlin-Identitat, in Berliner Zeitung, November 9, 1999. Newton, kenneth, Social Capital and democracy, in American Behavioral Scientist, Vol. 40, No. 5 (1997), pp. 575-586. Offe, Claus, Capitalism by democratic design? democratic Theory Facing the Triple Transition in East Central Europe, in Social Research, Vol. 58, No. 4 (1991), pp. 865-892 Oliver, J. Eric, The Effects of Metropolitan Economic Segregation on Local Civic Involvement, in American Journal of Political Science, Vol. 43, No. 1 (1999), pp. 186212.
224
Bibliografija
Oliver, J. Eric, City Size and Civic Involvement in Metropolitan america, in American Political Science Review, Vol. 94, No. 2 (2.000), pp. 361-373. Ost, david, and Stephen Crowley, Weak Labor and Fragile democracy, in Workers After Workers States: Labor and Politics in Postcommunist Eastern Europe, edited by Stephen Crowley and david Ost (Lanham, Md: rowman & Littlefield, 2001). Ottoway, Marina, and Theresa Chung, debating democracy assistance: Toward a New Paradigm, in Journal of Democracy, Vol. 10, No. 4 (1999), pp. 99-113. Padgett, Stephen, Organizing Democracy in Eastern Germany: Interest Groups in Post-Communist Society (Cambridge: Cambridge university Press, 2000). Priller, Eckhard, Veranderungen in der politischen und sozialen Beteiligung in Ost-deutschland, Wohlfahrtsentwicklung im vereinten Deutschland. Sozialstruktur, sozialer Wandel und Lebensqualitat, edited by Wolfgang Zapf and roland Habich (Berlin: Edition Sigma, 1996), pp. 2.83-308. Priller, Eckhard, der dritte Sektor in deutschland (unpublished manuscript, 1997). Przeworski, adam, Democracy and the Market: Political and Economic Reforms in Eastern Europe and Latin America (Cambridge: Cambridge university Press, 1991). Przeworski, adam, and Henry Teune, The Logic of Comparative Social Inquiry (New York: John Wiley & Sons, 1970). Putnam, robert d., Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy (Princeton: Princeton university Press, 1993). Putnam, robert d., Bowling alone: americas declining Social Capital, in Journal of Democracy., Vol. 6, No. 1 (1995), pp. 65-78. Putnam, robert d., The Strange disappearance of Civic america, in The American Prospect., No. 2,4 (1996), pp. 34-48. Putnam, robert d., Bowling Alone: The Collapse and Revival of American Community (New York: Simon & Schuster, 2000). rau, Zbigniew, ed., The Reemergence of Civil Society in Eastern Europe and the Soviet Union (Boulder: Westview Press, 1991). reisinger, William M., arthur H. Miller, Vicki L. Hesli, and kristen Hill Maher, Political Values in russia, ukraine and Lithuania: Sources and Implications for democracy, in British Journal of Political Science, Vol. 24, No. 2, (1994), pp. 183-2.2.4renshon, Stanley a., ed., Handbook of Political Socialization: Theory and Research (New York: Free Press, 1977). richter, Michaela, From State Culture to Citizen Culture: Political Parties and the Postwar Transformation of Political Culture in Germany, in The Postwar Transformation of Germany, edited by John S. Brady, Beverly Crawford, and Sarah Elise Wiliarty (ann arbor: university of Michigan Press, 1999).
Bibliografija
225
ries, Nancy, Russian Talk: Culture and Conversation during Perestroika (Ithaca, NY: Cornell university Press, 1997). rigby, T. H., The Changing Soviet System: Mono-Organizational Socialism from Its Origins to Gorbachevs Restructuring (aldershot: Edward Elgar, 1990). rose, richard., Freedom as a Fundamental Value, in International Social Science Journal, No. 145 (1995), pp. 454-471. rose, richard, russia as an Hour-Glass Society: a Constitution without Citizens, in East European Constitutional Review, Vol. 4, No. 3 (1995), pp. 34-42.. rose, richard, Postcommunism and the Problem of Trust, The Global Resurgence of Democracy, 2nd ed., edited by Larry diamond and Marc F. Plattner (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996), pp. 251-263. rose, richard, and Ellen Carnaghan, Generational Effects on attitudes to Communist regimes: a Comparative analysis, in Post-Soviet Affairs, Vol. 11, No. 1 (1995), pp. 28-56. rose, richard, and Christian Haerpfer, The Impact of a ready-Made State: East Germans in Comparative Perspective, in German Politics, Vol. 6, No. 1 (1997), pp. 100-121. rose, richard, William Mishler, and Christian Haerpfer, Democracy and Its Alternatives: Understanding Post-Communist Societies (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1998). rothstein, Bo, Social Capital in the Social democratic State, paper presented at the 1998 annual Meeting of the american Political Science association, Boston, September 3-6, 1998. rucht, dieter, Barbara Blattert, and dieter rink, Soziale Bewegungen auf dem Weg zur Institutionalisierung. Zum Strukturwandel alternativer Gruppen in beiden Teilen Deutschlands (Frankfurt/M: Campus, 1997). rueschemeyer, dietrich, Marilyn rueschemeyer, and Bjorn Wittrock, eds., Participation and Democracy East and West: Comparisons and Interpretations (armonk, NY: M. E. Sharpe, 1998). rueschemeyer, dietrich, Evelyne Huber Stephens, and John d. Stephens, Capitalist Development and Democracy (Chicago: university of Chicago Press, 1992). rupnik, Jacques, The Post-Totalitarian Blues, in The Global Resurgence of Democracy, 2nd ed., edited by Larry diamond and Marc F. Plattner (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996), pp. 365-377. rupnik, Jacques, The Postcommunist divide, in Journal of Democracy, Vol. 10, No. and (1999), pp. 57-62. Salamon, Lester M., Helmut k. anheier, regina List, Stefan Toepler, S. Wojciech Sokolowski, Global Civil Society: Dimensions of the Nonprofit Sector (Baltimore: Johns Hopkins Center for Civil Society Studies, 1999).
226
Bibliografija
Sartori, Giovanni, Concept Misinformation in Comparative Politics, in American Political Science Review, Vol. 87, No. 4 (1970), pp. 1033-1053. Schambra, William a., all Community Is Local: The key to americas Civic renewal, in Community Works: The Revival of Civil Society in America, edited by E. J. dionne, Jr. (Washington, dC: Brookings Institution Press, 1998), pp. 44-49. Schmitter, Philippe C., and Terry Lynn karl, The Conceptual Travels of Transitologists and Consolodologists: How Far to the East Should They attempt to Go? in Slavic Review, Vol. 53, No. 1 (1994), pp. 173-185. Seligman, adam B., The Idea of Civil Society (New York: Free Press, 1992). Seligman, adam B., The Problem of Trust (Princeton: Princeton university Press, 1997). Shain, Yossi, and Gary Sussman, From Occupation to State-Building: Palestinian Political Society Meets Palestinian Civil Society, in Government and Opposition, Vol. 33, No. 3 (1998). Shlapentokh, Vladimir, Public and Private Life of the Soviet People: Changing Values in Post-Stalin Russia (Oxford: Oxford university Press, 1989). Skocpol, Theda, unravelling from above, in The American Prospect, No. 25 (1996), pp. 20-25. Skocpol, Theda, How americans Became Civic, in Civic Engagement in American Democracy, edited by Theda Skocpol and Morris P. Fiorina (Washington, dC: Brookings Institution Press and the russell Sage Foundation, 1999), pp. 27-80. Skocpol, Theda, and Morris P. Fiorina, eds., Civic Engagement in American Democracy (Washington, dC: Brookings Institution Press and the russell Sage Foundation, 1999). Smolar, aleksander, From Opposition to atomization, in Journal of Democracy, Vol. 7, No. 1 (1996), pp. 24-38. Solnick, Steven L., Stealing the State: Control and Collapse in Soviet Institutions (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1998). Somers, Margaret r., Narrativity, Narrative Identity, and Social action: rethinking English Working Class Formation, in Social Science History, Vol. 16 (1992), pp. 591-630. Sperling, Valerie, Organizing Women in Contemporary Russia: Engendering Transition (Cambridge: Cambridge university Press, 1999). Stark, david, and Laszlo Bruszt, Postsocialist Pathways: Transforming Politics and Property in East Central Europe (Cambridge: Cambridge university Press, 1998). Steinmo, Sven, kathleen ann Thelen, and Frank Longstreth, eds., Structuring Politics: Historical Institutionalism in Comparative Analysis (Cambridge: Cambridge university Press, 1992).
Bibliografija
227
Sztompka, Piotr, The Intangibles and Imponderables of the Transition to democracy, in Studies in Comparative Communism, Vol. 24, No. 3 (1991), pp. 295-311. Sztompka, Piotr, Civilizational Incompetence: The Trap of Post-Communist Societies, in Zeitschrift fur Soziologie, Vol. 22, No. 2 (1993), pp. 85-95. Sztompka, Piotr, Looking Back: The Year 1989 as a Cultural and Civilizational Break, in Communist and Post-Communist Studies, Vol. 29, No. 2 (1996), pp. 115-129. Sztompka, Piotr, Trust and Emerging democracy: Lessons from Poland, in International Sociology, Vol. 11, No. 1 (1996), pp. 37-62. Tarrow, Sidney, Power in Movement: Social Movements and Contentious Politics, 2nd ed. (Cambridge: Cambridge university Press, 1998). Thompson, Mark r., Neither Totalitarian nor authoritarian: Post-Totalitarianism in Eastern Europe, in Totalitarianism: A Theoretical Reassessment, edited by achim Siegel, Poznan Studies in the Philosophy of the Sciences and the Humanities (Poznan, Poland, 1999). Tocqueville, alexis de, Democracy in America, translated by George Lawrence, edited by J. P. Mayer (Garden City, NY: doubleday, anchor Books, 1969 [1835, 1840]). urban, Michael E., The Rebirth of Politics in Russia (Cambridge: Cambridge university Press, 1997). urban, Michael E., and M. Steven Fish, does Post-Sovietology Have a Future? in Rethinking Soviet Collapse: Sovietology,, the Death of Communism and the New Russia, ur. Michael Cox (London: Pinter, 1999), pp. 164-180. uslaner, Eric, The Moral Foundations of Trust (Cambridge: Cambridge university Press, 2002). Van rooy, allison, ed., Civil Society and the Aid Industry (London: Earthscan, 1998). Verba, Sidney, Norman H. Nie, and Joe-on kim, Participation and Political Equality: A Seven-Nation Comparison (Cambridge: Cambridge university Press, 1978). Verba, Sidney, kay Lehman Schlozman, and Henry E. Brady, Voice and Equality: Civic Voluntarism in American Politics (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1995). Volker, Beate, Should auld Acquaintance be forgot...? The Institutions of Communism, the Transition to Capitalism and Personal Networks: The Case of East Germany (amsterdam: Thesis Publishers, 1995).
228
Bibliografija
Volker, Beate, and Henk Flap, Changes in Personal Networks in the Former Gdr, in Netherlands Journal of Social Sciences, No. 2 (1996), pp. 87-110. Volker, Beate, and Henk Flap, Getting ahead in the Gdr: Social Capital and Status attainment under Communism, in Acta Sociologica, Vol. 42, No. 1 (1999), pp. 17-34. Walzer, Michael, The Idea of Civil Society: a Path to Social reconstruction, Community Works: The Revival of Civil Society in America, edited by E. J. dionne, Jr. (Washington, dC: Brookings Institution Press, 1998), pp. 123-143. Warren, Mark, ed. Democracy and Trust (Cambridge: Cambridge university Press, 1999). Wedel, Janine r., The Private Poland (New York: Facts on File, 1986). Wedel, Janine r., Collision and Collusion: The Strange Case of Western Aid to Eastern Europe 1989-1998 (New York: St. Martins Press, 1998). Weigle, Marcia a., Russias Liberal Project: State-Society Relations in the Transition from Communism (university Park: Pennsylvania State university Press, 2000). Wessels, Bernhard, Burger und Organisationen in Ost- und Westdeutschland: Vere-int und doch verschieden? in Probleme der Einheit: Organisierte Interessen in Ost-deutschland, edited by Volker Eichener et al. (Marburg: Metropolis-Verlag, 1992), pp. 509-543. White, Gordon, Jude Ho well, and Shang Xiaoyuan, In Search of Civil Society: Market Reform and Social Change in Contemporary China (Oxford: Oxford university Press, 1996). White, Stephen, richard rose, and Ian Mcallister, How Russia Votes (Chatham, NJ: Chatham House, 1997). Wolfmger, raymond E., and Steven J. rosenstone, Who Votes? (New Haven: Yale university Press, 1980). Woodruff, david M., Money Unmade: Barter and the Fate of Russian Capitalism (Ithaca, NY: Cornell university Press, 1999).
Indeks
annan, kofi (kofi anan) 59 antidemokratske snage 27, 157-9, 170-1 antikomunizam 147, 182 arato, andrew (Endru arato) 48, 51, 55, 175, 216 argentina 77, 78, 88, 94, 101, 109 Arhipelag Gulag 147 atomizovani pojedinci 29, 174 australija, 77, 88, 90 autoritarna linost 184 Banglade 77, 78, 84, 85, 88, 90,94, 95, 97-102 Barber, Benjamin (Bendamin Barber) 65 Barnes, Samuel (Samjuel Barns) 12, 76, 108, 214 Barometar nove rusije (NrB) 72, 73, 201, 202, 203 Barometar novih demokratija (NdB) 72, 73, 201, 202, 203 Belorusija 76, 171, 202 Berlin 21, 198 Berman, Sheri (eri Berman) 60 Bernhard, Michael (Majkl Bernhard) 122 bive sovjetske republike 89, 103 bivi Sovjetski Savez 14. Vidi takoe Sovjetski Savez
Brady, Henry (Henri Brejdi) 63, 140 bratstvo socijalistikih naroda 168 Brazil 77-8, 84-5, 88-90, 94-5, 97, 99102, 190-1 Bugarska 68, 77, 84-5, 87-91, 94-5, 97102, 109, 178, 191-2, 202, 230 Bunce, Valerie (Valeri Bans) 12, 14, 16, 17, 23, 37-40, 215 Burger king 9, 10 Carothers, Thomas (Tomas karaders) 47, 174, 182, 215 Centralna azija 14 civilni privatizam 174-6 civilno drutvo: alternativna objanjenja 18, 136, 168; opadanje (u postkomunistikoj Evropi) 89-93, 170; definicija i konceptualizacija; i demokratizacija 13, 47-59; znaaj 59-65; merenje 65-74; u postkomunistikoj Evropi 3033, 42-46, 67-74, 75-113, 128, 167-8; odnos prema privredi 30-33, 178, 183; uloga drave kao podrka 30-33, 177-185 ; kao kola demokratije 63; slabost (u postkomunistikoj Evropi) 80-113 Cohen, Jean (din koen) 48, 51, 55, 65, 175, 216 Coleman, James (dejms kolman) 58, 60, 216
230
eka republika 32, 68, 77, 84-5, 88, 90, 95-5, 97-100, 102, 109, 179, 190-1, 202 ile 77-8, 84-5, 88-90, 94-5, 97, 99103, 190-1 demokratska republika Nemaka (ddr) 20, 141-2, 150-2, 154, 156, 161, 164 demonstracije ponedeljkom 146 diamond, Larry (Lari dajmond) 12,43, 45, 47, 58, 60, 61, 93, 216 dobrotvorne organizacije 24, 73, 83, 85-6, 90, 146, 162, 187, 194, 196 dobrovoljne organizacije 70; natalitet; smrtnost 70; pseudo egzistencija 70, 174. Vidi takoe civilno drutvo drutveno-ekonomski status (SES) 24, 107, 108, 115, 133 drutvo novog tipa 36 Ekiert, Grzegorz (Gego Ekjert) 14, 16, 17, 32, 69, 76 ekoloke organizacije 24, 53, 69, 73, 83, 85-6, 211 ekonomija nestaice 23 ekonomsko blagostanje 19, 32, 60, 93-4 ekonomsko drutvo 23-4, 48, 50 Estonija 77, 88, 94-5 Evropska unija 18, 168 Filipini 77, 84-5, 88, 90, 95, 97-102, 109, 190-1 Finska 77, 84-5, 88, 90, 95, 97, 99-100, 190-1 Fiorina, Morris 63, 227 formalne organizacije 34, 56, 66, 176 Francuska 55, 68 Freedom House 76, 96, 97, 103-6, 188, 218
Indeks
Gellner, Ernest (Ernest Gelner) 54, 218 geografija 14, 20, 22, 38, 78, 166 Geremek, Bronislaw 44, 45, 218 Goldhagen, daniel (danijel Goldhagen) 184, 219 gotova drava 72, 158 graanske vetine 63, 107, 167, 173, 177 Granovetter, Mark (Mark Granoveter) 62, 176, 219 Grka 78 Gutmann, amy (Ejmi Gatman) 64, 219 gvozdena zavesa 45, 157 Habermas, Jrgen (Jirgen Habermas) 50, 175, 215, 219 Haerpfer, Christian (kristijan Herpfer) 18, 33, 41, 45, 72, 158, 201, 202, 225 Hahn, Jeffrey (defri Han) 70, 72, 219 Hann, Chris (kris Han) 66, 67 Hanson, Stephen (Stiven Hanson) 12, 36, 170, 172, 220 harizmatina bezlinost 36 Havel, Vclav (Vaclav Havel) 40, 220 Huntington, Samuel (Samjuel Hantington) 65, 96, 98, 99, 104, 105, 188, 220 Inglehart, ronald (ronald Inglhart) 101-3, 105, 108, 180, 189, 220 Institut za drutvena istraivanja i analize (FOrSa) 198 Istona Evropa. Vidi postkomunistika Evropa Istona Nemaka. Vidi demokratska republika Nemaka Istona Nemaka: alternativna objanjenja 125-128; studija sluaja 19-22; civilno drutvo 32, 68-9;
Indeks
stope BdP po glavi stanovnika 94; dubinski intervjui 139-168, 198-198-213; institucionalna promena 184-6; stopa meovitih brakova 21; anketa PCOMS 193-7; postkomunistike varijable 128134; drutveno-ekonomski faktori 115-125; statistika analiza 133-138 istorijski institucionalizam 34 Jacoby, Wade (Vejd dekobi) 12, 21, 68, 184, 185 Jakobson, Lev 69 Japan 77, 87, 88, 89, 94, 98, 101, 109 jedinica analize 33 Jeljcin, Boris 159, 160 Jensen, Jody (dodi Jensen) 69, 70, 174, 223 Jermenija 76 Jowitt, ken (ken dauit), 11, 16, 23, 36, 40, 170 Jugoslavija 37, 76 Juna afrika 77, 78, 88-90, 96, 98 Juna Evropa 15 Juna koreja 77, 84, 85, 88-90, 94-5, 97-100, 102-3, 109, 190-1 karl, Terry (Teri karl) 15, 16, 221 katolicizam 76, 98 katznelson, Ira (ajra kacnelson) 28, 34 kavkaz 14 kina 14, 76 kju kluks klan (kkk) 57, 58 klubovi ljubitelja knjige 42, 147 kohl, Helmut (Helmut kol) 158, 161 komunistika partija ruske Federacije (kPrF) 158, 161 komunistika partija (Sovjetskog Saveza) 13, 22, 35-42, 45, 152, 168
231
konceptualna rastegljivost 67 kopecky, Petr 59 kopstein, Jefrrey 12, 20, 59, 170, 172, 216 korporativizam 54, 56 kuba 14 kubik, Jan 14, 32, 69, 76, 217 ciklusi negodovanja 56 Lajpcig 146, 198, 204-5 Latinska amerika 15, 98 lenjinizam 36, 40 Lenjingrad 147 Letonija 68, 77, 84-5, 88, 90-1, 94-5, 97-100, 102, 192 Levy, Jonah (dona Levi) 31-2, 55, 183, 222 Linz, Juan (Huan Linc) 11, 16, 17, 23, 48, 77-80, 172, 188, 222 Litvanija 77, 84-5, 88, 90-1, 94-5, 97100, 102, 178, 191-2 Maarska 19, 32, 37, 68-9, 77, 84-5, 88, 90-1, 94-5, 97-100, 102, 109, 178, 190, 192, 202 mafija 57, 58 Makedonija 71, 84-5, 88-90, 94-5, 97102, 109 Mannheim, karl (karl Manhajm) 179, 180, 223 Meunarodni monetarni fond (MMF) 168 Mill, John Stuart (don Stjuart Mil) 19 Miszlivetz, Ferenc (Ferenc Mislivec) 69, 70, 174, 223 model doivotnog uenja 33 model tranzicije 15 modernizacija 37, 93 Moskovski centar 36
232
Moskva 11, 152, 198, 206 Mudde, Gas 59, 221 Nacionalna fondacija za nauku 10, 193 nacistika Nemaka 61, 79, 172, 184 necivilno drutvo 59 neoliberalizam 23, 27, 41, 167, 178, 185 nevladine organizacije (NVO) 54, 70 Nischengesellschaft 40 Norveka 77, 84-5, 88, 90, 95, 97, 99, 100, 190-1 obrazovne, kulturne i umetnike organizacije 24, 73, 83, 84, 86, 187, 194 Oliver, Eric 107, 108, 224 Ossi 154 partija novog tipa 36 pokreti besa 170 politika participacija. Vidi civilno drutvo politika prava i graanske slobode 78, 96-7, 103-7, 112, 169, 187-8, 190-1 politike partije 9, 18, 24, 38, 51-2, 73, 76, 83, 85, 86, 145, 158, 187, 191, 196, 201 politiko drutvo 23-4, 48-9, 50-4, 56, 80, 175 Poljska 19, 32, 37, 69, 76-7, 79, 202 Portugalija 78 postmaterijalizam 108-111, 189 protestantizam 98 Przeworski, adam (adam Pevorski) 15, 19, 224 Putnam, robert (robert Patnam) 58, 60-3, 65, 69, 108, 171-2, 174, 224-5 razlika u vrsti 18, 22, 89, 112, 149, 169
Indeks
razlika u stepenu 18, 22, 36, 89, 112, 149, 169 reimi replike 36 rigby, T.H. (T.H. rigbi) 37 rose, richard (riard rouz) 18, 33, 41, 45, 72, 118, 149, 173, 176, 193, 201, 223, 229 rudnik, Boris 69, 220 rumunija 77-8, 88, 91, 98, 179, 202 rupnik, Jacques (ak rupnik) 17, 45 rusija: alternativna objanjenja 125-7; studija sluaja 19-22; civilno drutvo 31-2, 69, 91-4; generacijske razlike 118, 179-181; dubinski intervjui 139-166; kPrF 57; anketa PCOMS 193-197; politika kultura 65-6; postkomunistike varijable 128-138; potencijal za slom demokratije 171; uloga drave u privredi 30-33; drutvenoekonomski inioci 115-125; statistika analiza 133-138 samizdat 147 Sankt Peterburg 11, 144, 198 Schmitter, Philippe (Filip miter) 15, 16, 221, 226 Severna koreja 14, 78 Severnoatlantski savez (NaTO) 18, 168 Schlozman, kay Lehman 63, 107, 108, 140, 228 Siromatvo 151-4, 160 Sjedinjene drave 55, 77, 140, 171, 190-1 Skocpol, Theda (Teda Skokpol) 31, 55, 61, 63, 70, 173-4, 226-7 Slobodna demokratska partija (FdP) 148 Slovaka 68, 77, 84-5, 88, 90, 94-5, 97100, 102, 179, 190-1, 202
Indeks
Slovenija 77, 84-5, 88-91, 95, 97-100, 102, 109, 179, 202 Socijaldemokratska partija (SPd) 161 Solidarnost 58 Solenjicin, aleksandar 147 sovjetologija 17, 178 Sovjetski blok 10, 36, 45, 169 Sovjetski Savez 20, 22, 35, 37, 41, 57, 72, 157, 194. Vidi takoe bivi Sovjetski Savez sportski ili rekreativni klubovi 24, 53-4, 73, 83-4, 86, 187 Staljin, Josif 184 Stepan, alfred 16-7, 48, 77-80, 222 Studija o lanstvu u organizacijama graana postkomunistikih zemalja (PCOMS) 25, 92, 114-138, 193-7 Sveruski centar za izuavanje javnog mnjenja (VTsIOM) 193 Svetska banka 168 Svetski pregled vrednosti (WVS) 73, 76, 78, 81, 83, 88-90, 99, 130, 207 Sztompka, Piotr (Pjotr tomka) 16, 43, 176, 180, 227 ikin, Sergej 115, 220 panija 68, 77-8, 84-5, 88, 90, 94-5, 97100, 102, 190-1 vajcarska 68, 77, 84-5, 88, 90, 95, 97, 99-100, 190-1 Tarrow, Sidney (Sidni Tarou) 56, 176, 223, 227 Teune, Henry 19, 224 Tocqueville, alexis de (aleksis de Tokvil) 31, 63-4, 228 tolerancija 60, 63 totalitarizam 78-9
233
ujedinjenje Nemake 20, 142, 147-9, 158, 161-3, 184-5 ukrajina 68, 77, 88, 90, 94, 98, 101, 178, 202 uporedna politika 14, 48, 59, 64 urugvaj 77-8, 88, 90, 101 Vajmarska Nemaka 61, 172 Velika Britanija 55, 76 Venecuela 777, 84-5, 88, 90, 94-5, 97, 99-102, 190-1 Verba, Sidney (Sidni Verba) 28, 63, 107-8, 140, 221, 228 verske organizacije 24, 53-4, 58, 73, 76, 82-4, 86, 143, 145-6, 187 Walzer, Michael (Majkl Volzer) 55, 228 Wedel, Janine 40, 71, 174 Weigle, Marcia a., 31, 57, 228 Wende 142, 151, 164 Wessi 154 Zapadna Nemaka 148, 162, 184-6; alternativna objanjenja 125-8, 140; studija sluaja 25, 77; civilno drutvo 88, 92; dugovenost demokratije 101; stope BdP per capita 94; meoviti brakovi 21; kao gotova drava 54, 158; drutveno-ekonomski inioci 115-125 zapadni donatori 71, 174 enske grupe 42
Autor: Mark Morj Howard Naslov originala: The Weakness of Civil Society in Post-Communist Europe Izdava: Graanske inicijative, Beograd Za izdavaa: Miljenko Dereta Prevod: Ljiljana Nikoli Korice: Ivan Valenak Priprema i tampa: Yu TOP agencija, Novi Sad
CIP - , 316.42:316.323.7(4) , Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi / Mark M. Hauard ; (prevod Ljiljana Nikoli). - Beograd : Graanske inicijative, 2008 (Novi Sad : Yu top agencija). - 240 str. : ilustr.; 20 cm Prevod dela: The Weakness of Civil Society in Post-Communist Europe / Mark Morj Howard. - Bibliografija. - Registar. Tira 1200. ISBN 978-86-7408-028-3 ) - - COBISS.SR-ID 230991623

1 Slabost Civilnog Drustva

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1 Slabost Civilnog Drustva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Za Lizu

6 7 9 13 30 47 75 114 139 167 187 190 193 198

49 52 81 83 88 116 117 119 120 121 126 129 131 134

80 84 90 93 95 97 99 100 102 104 105 110

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

2 Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

PrIMENa ISkuSTVENOG PrISTuPa Na POSTkOMuNIZaM

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

3 Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

JAVNA SFERA (zasnovana na pravnimracionalnim institucijama i organizacionim principima)

(konkretne organizacije i grupe ljudi) Civilno drutvo Ekonomsko drutvo

Porodine i prijateljske mree PRIVATNA SFERA

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Politiki lideri i elite Rukovodee grupe politikih stranaka Meupartijska udruenja

Politike stranke (lanstvo)

Politike interesne grupe i NVO

Politike/ekonomske interesne grupe zasnovane na elitama i NVO

dIJaGraM 3.2. Grupe politikog, ekonomskog i civilnog drutva

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

Civilno drutvo i demokratizacija

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

p < 0,05; p < 0,01; * p < 0,01 (sve jednostrano).

0,06* 0,18* 0,03* 0,03* -0,04* 0,02 -0,02 0,03

p< 0,05; p< 0,01; * p<=,001 (sve jednostrano).

p< 0,05; p< 0,01; * p<=,001 (sve jednostrano).