DIPLOMSKA RABOTA

Na tema:

Upravuvawe so rezultatite vo firmata

Celta na postoeweto na sekoe pretprijatie e ostvaruvawe na {to pogolemi pozitivni finansiski rezultati dobivka, no ne sekoga{ site pretprijatija se vo sostojba da ostvaruvaat pozitivni rezultati, pa zatoa imame ~esti slu~aevi, mnogu od pretprijatijata delovnata godina da ja zavr{at so negativni finansiski rezultati- zaguba. Za toa dali nekoe pretprijatie ke ostvari pozitivni ili negativni finansiski rezultati vlijaat mnogu faktori, objektivni i subjektivni, pri {to na krajot se se sveduva na sposobnosta na pretprijatieto da se vklopi na pazarnite tekovi, {to sepak se sveduva na subjektivniot karakter na sposobnosta na pretprijatieto. Finansiskite rezultati, pozitivni ili negativni, zavisat od goleminata na prihodite i tro{kovite, odnosno nivniot me|useben odnos, pri {to dokolku prihodite se pogolemi od tro{kovite imame dobivka i obratno, ako tro{kovite se pogolemi od prihodite imame zaguba. Finansiskite rezultati mo`e da se prika`at so ravenka i taa izgleda vaka: Prihodi = tro{kovi + dobivka Tro{kovi + zaguba = prihodi Prihodite vo edno pretprijatie mo`e da bidat redovni i vonredni, pri {to za redovni se smetaat prihodite {to se ostvareni od redovnoto rabotewe odnosno od proda`bata na sopstvenite proizvodi, stoki i uslugi a kako vonredni se prihodite koi se ostvareni nadvor od tekovnoto rabotewe i takvi mo`at da bidat prihodi od proda`ba na otpadi, prihodi od kamati i sl. Tro{kovite mo`at da bidat redovni i vonredni, redovni se tro{kovite za nabavka na repromaterijali, tro{kovite za plati na rabotnicite, tro{kovite za otpla}awe na redovni kamati po koristeni krediti, tro{kovite za amortizacija i sl., a vonredni se tro{kovite {to mora da se nadomestat poradi razni nepredvideni okolnosti kako {to se razni havarii vo procesot na proizvodstvoto nastanati od vi{a sila po`ar, poplava, zemjotres, tro{kovite za le`arini tro{kovite za razni kazni na pretprijatieto i drugi tro{kovi koi ne zavisat od redovnata rabota.

Tro{kovite od redovnoto rabotawe zavisat od slednite faktori: visinata na nabavnata cena na sirovinite i repromaterijalite - visinata na tro{kovite za pootro{ena energija koja zavisi od koli~inata na potro{enata energija ,vidot na energija i cenata po koja istata e nabavena. visinata na platite, brojot na vrabotenite, iskoristenosta na kapacitetite i sl. visinata na kamatite od kreditite iskoristeni za redovno rabotewe visinata na amortizacijata A visinata na vonrednite tro{kovi naj~esto ne zavisat od sposobnosta na pretprijatieto tuku se zbir na nadvore{ni faktori , kako {to se razni prirodni nepogodi poplavi, zemjotresi i drugi kataklizmi, a vnatre{ni faktori koi vlijaat se pla}aweto na razni kazni, penali i sl. no i tie treba da se svedat na minimum.,,

Primer 1 Dobivka dobivka Pretprijatieto za proizvodstvo na tuli AD ciglana vo tekot na 2010 godina vo sporedba so 2009 godina gi ima ostvareno slednite finansiski rezultati odnosno negoviot Bilans na uspehot izgleda vaka: Bilans na uspehot na pretprijatieto AD Ciglana Skopje za period od 01.01 do 31.12. 2010 god. Prihodi r.br vid na prihodi vo 000 den 2010 2010/09 vo % 1. od proda`ba na sopstveni proizvodi 2. proda`ba na uslugi 3. drugi prihodi Vkupni prihodi 2.000.000 300.000 200.000 2.500.000 2.300.000 500.000 500.000 3.300.000 115 167 250 132

2009

Tro{kovi 1.tro{kovi za sirovini i materijali 2. drugi materijalni tro{kovi 3. amortizacija 4. kamati po krediti 5. plati 6. vonredni tro{kovi Vkupni tro{kovi Vkupni prihodi Vkupni tro{kovi Razlika 1.200.000 100.000 400.000 100.000 450.000 50.000 2.300.000 2.500.000 2.200.000 + 200.000 1.500.000 150.000 500.000 150.000 600.000 80.000 2.980.000 3.300.000 2.980.000 + 320.000 125 150 125 150 133 160 130 132 130 160

Pa|a vo o~i deka porastot na prihodite e skoro adekvaten na porastot na tro{kovite od raboteweto, bidejki vkupnite prihodi vo odnos na prethodnata godina se pogolemi za 32% a vkupnite tro{kovi za 30% no ako se napravi podetalna analiza vo sporedba so prethodnata godina }e se vidi deka porastot na prihodite od proda`bata na sopstveni proizvodi e pogolema samo za 15% dodeka drasti~no zgolemuvawe imame kaj prihodite od proda`bata na uslugi od 67% i posebno od drugite prihodi za 250%, odnosno deka prihodite od proda`bata na sopstvenite proizvodi ne go sledat adekvatno porastot na vkupnite prihodi, i menaxerskiot tim mora seriozno da razmisli koi merki }e gi prevzeme za zgolemuvaweto na ovie prihodi vo narednata godina i da go zadr`i trendot na zgolemuvawe kaj prihodite od proda`ba na uslugi i drugite prihodi. Kaj tro{kovite zgolemuvaweto na tro{kovite za sirovini i materijali vo odnos na prethodnata godina e pogolemo za 25% odnosno nivnoto zgolemuvawe e pomalo od zgolemuvaweto na vkupnite tro{kovi, {to e dobro i treba da se nastojuva toj soodnos da se zadr`i, no imame zgolemuvawe kaj drugite materijalni tro{kovi za 50% i }e treba da se ispita koi se pri~inite koi dovele za vakviot porast so cel vo idnina da ne se povtoruva; amortizacijata e zgolemena za 25% {to e dobro; kamatite za krediti se povisoki za 50% i toa mo`e da se smeta za pozitivno dokolku se raboti za investicioni krediti koi vo idnina }e donesat do ostvaruvawe na pozitivni rezultati i obratno ako istite se upotrebeni nenamenski za zgolemuvawe na raznite neproduktivni tro{kovi; porastot kaj platite e samo za 1% povisoko od porastot na vkupniot prihod, i treba da se vidi dali toj porast e realen i dali vrabotenite go dale svojot maksimum vo ostvaruvaweto na ovie rezultati, dali ovaa masa na plati e isplatena na ednakov brtoj na vraboteni, ili pak nivniot broj e zgolemen ili namalen vo odnos na prethodnata godina, ako brojot na vraboteni e zgolemen toga{ isplatenite plati po rabotnik e namalen, pa verojatno i pridonesot od cenite e pomal, za {to treba seriozno da se razmisli, rabotnata sila ne e maksimalno iskoristena, i obratno ako brojot na vrabotenite e namalen, bez obzir na pri~inite,toga{ isplatenite plati ako nominalno se pogolemi po eden vraboten se zaslu`eni, {to zna~i deka treba se prodol`i so stimuliraweto na rabotnicite, so {to sigurno i nivniot pridones vo proizvodniot process }e bide pogolem, a so samoto toa }e se ostvarat i pogolemi prihodi.

Za podobro sogleduvawe na strukturata se pravat razni statisti~ki prikazi, no ovde ke ja prika`eme samo t.n. statisti~ka pita i taa izgleda vaka:

Strukturalno prihodite po vidovi zafa}aat od vkupniot prihod

Prihodi Struktura vo %

r.br

vid na prihodi

2009
80 12

2010
70 15

1. od proda`ba na sopstveni proizvodi 2. prihodi od proda`ba na sopstveni uslugi 3. drugi prihodi Vkupen prihod

8
100

15
100

2009

20%

2%

4% 18% 4%

52%

2010

20%

3% 50%

5% 17% 5%

Ovaa slika na pretstavuvawe na finansovoto rabotewe na pretprijatieto e mnogu porealna od obi~noto sporeduvawe, na nea nema bitno vlijanie na inflatornite ili deflatornite dvi`ewa, i gi poka`uvaat vistinskite odnosi i vlijanie. U~estvoto na tro{ocite za sirovini i materijali vo vkupnite tro{oci vo tekovnata 2010 godina se namaleni za 2% vo odnos na 2009 godina i toj trend treba da se zavr{i so cel na nivno maksimalno iskoristuvawe, duri i ako ima mo`nosti da se proveri dali tie maksimalno se iskoristuvaat a nu`niot otpad da se svede na minimum; a u~estvoto na drugite materijalni tro{kovi zafa}a 5% vo vkupnite tro{kovi na sproti 4% vo prethodnata godina i menaxerskiot tim }e treba celosno da gi proveri za da utvrdi dali se tie korektni ili ne i dali ima mo`nost da se namalat u~estvoto na amortizacijata e za 1% pomalo od prethodnoto {to zna~i, deka ne se vlo`uvalo vo nova oprema i iako za tekovnata godina toa donelo pozitivni rezultati treba dobro da se razmisli za osovremenuvawe na kapacitetite so cel da se dobijat novi kvalitetni proizvodi koi }e bidat konkuretni na pazarot; kamatite za otplata na krediti vo vkupnite tro{kovi u~estvuvaat so 5% na sproti 4% vo prethodnata godina, i treba da se vidi potrebata od zadol`uvaweto i za {to se potro{eni kreditite, odnosno dali se rezultat na subjektivnoto lo{o rabotewe, ili se dol`at na objektivni pri~ini kako {to se zgolemuvawe na kamatnata stapka od strana na bankite, inflacijata a i potrebata za tekovnoto rabotewe so isti kamatni stapki; platite i vo dvete godini zafa}aat po 20% od vkupnite tro{kovi i kako {to navedov pri sporeduvaweto na odnosot me|u dvete godini treba da se vidi dali se raboti za ist, zgolemen ili namalen broj na rabotnici so istiot naveden komentar; drugite tro{kovi zafa}aat 3% a vo prethodnata zafa}ale 2% od vkupnite tro{kovi i treba da se vidi nivnata opravdanost.

Otkako vaka }e se iznaliziraat site parametri na raboteweto mo`e da se premine na raspredeluvaweto na dobivkata, so toa {to prethodno treba da se zazeme stav dali pretprijatieto ima namera da se pro{iruva i da go pro{iruva asortimanot na proizvodstvo, voveduvajki novi proizvodi, osovremenuvawe na postoe~kite proizvodi so cel pretprijatieto i vo idnina da bide uspe{no. O~igledno e deka pretprijatieto i vo dvete godini ostvarilo pozitivni rezultati i treba da se nastojuva toj trend ne samo da se zadr`i tuku i da se zgolemuva so {to i profitabilnosta }e bide pogolema pa }e nosi dobrobit i za sopstvenicite i za rabotnicite i za op{testvoto. Ne e po`elno ostvarenata dobivka celosno da se potro{i za devidendi i plati bidejki pretprijatieto so toa ednostavno }e zaspie na toa deka ete uspe{no raboti, a konkurencijata vo me|uvreme }e se osovremenuva i }e bide mnogu pouspe{na na pazarot bidejki na pazarot }e isfrli ne samo novi tuku i pokvalitetni i poeftini proizvodi koi }e dovedat do nemo} na ova pretprijatie uspe{no da egzistira na pazarot. Poradi se {to navedov vo prethodniot pasus edna od mo`nite dobri raspredelbi bi bila: za plati 20% za rezervi 10% za devidenta 30% za novi investicii 40%

Zaguba dobivka AD. ,,Agro prom Prihodi Rd.br. vid na prihodi 2009 1.400.000 100.000 1.500.000 2010 1.850.000 350.000 2.200.000

Vo 000.den. % 132 350 147

1. Prihodi od proda`ba na stoka 2. Drugi prihodi Vkupni prihodi Prihodi

Struktura vo % r.br vid na tro{kovi 2009 93 7 100 2010 84 16 100

1. prihodi od proda`ba na stoki 2. drugi prihodi Vkupni prihodi

2009

7%

. 93%

2010

16 %

. 84%

Vo 2010 godina prihodite od proda`bata na stoki u~estvuvaat ,, samo so 84% nasproti 93% vo prethodnata godina {to mo`e da dade la`en signal deka vo prethodnata godina podobro se rabotelo, a drugite prihodi zafa}aat 16% od vkupnite prihodi nasproti 7% vo prethodnata godina, {to mo`e da se tretira i kako dobar i kako lo{ znak, bidejki drugite prihodi treba da se nastojuva kako suma da ostanat isti i da se zgolemuvaat vo idnina, no sepak akcent da se stavi na zgolemuvaweto na prihodite od primarnata dejnost t.e. od proda`ba na stoki i istite vo strukturata da zafa}aat {to pogolem obem. No sogleduvaweto na porastot na prihodite i nivnata struktura bez da se vidi sporedbata na tro{kovite ne zna~i ni{to pa zatoa vo prodol`enie }e izvr{am sporedba na tro{kovite po vidovi za sekoja godina i toa bi izgledalo vaka:

Tro{kovi
r.br. vid na tro{kovi 1. materijalni tro{kovi 2.nab vrednost na prodadeni stoki 3. amortizacija 4. kamati po krediti 5. plati 6. drugi tro{kovi Vkupni tro{kovi 350.000 800.000 150.000 50.000 250.000 50.000 1.650.000 400.000 850.000 180.000 70.000 320.000 80.000 1.900.000 114 106 120 140 128 160 115

Vkupni prihodi Vkupni tro{kovi

Zaguba/ Dobivka

1.500.000 1.650.000
150.000

2.200.000 1.900.000
+ 300.000

147 115
400

Materijalnite tro{kovi koi porasnale za 14% {to mo`at da se ka`e deka e dobro bidejki imaat pomal rast od rastot na prihodite, a nabavnata vrednost na prodadenite stoki e samo za 6% pogolema vo odnos na 2009, nasproti prihodite ostvareni od proda`bata na tie stoki koja e pogolema za 32% {to zna~i deka na pazarot se postignati povisoki ceni, amortizacijata e pogolema za 20% i mo`e da se re~e deka i taa e pod porastot na prihodite, dodeka kaj kamatite za koristenite krediti zgolemuvaweto iznesuva 40% i mo`e da se ka`e deka zadol`uvaweto so novi krediti bi bilo opravdano so toa {to treba da se vodi smetka za nivno racionalno koristewe, dodeka porastot na platite od 28% e ne{to pomalo od porastot na prihodite od proda`ba na stoki i duri 19% pomali od porastot na vkupniot prihod i treba da se razmisli dali toa e realno i dali ima mo`nosti za nivno zgolemuvawe, a porastot na drugite tro{oci od 60% ne mora da zna~i ni{to ako tie bile nu`ni, no sepak treba da se vodi smetka za nivna racionalizacija. Vkupnite tro{kovi porasnale ,,samo za 15% nasproti vkupnite prihodi koi porasnale za 47% {to sekako najmnogu pridonelo za premin na pretprijatieto od zagubar vo profitabilna organizacija. I ovde kako i za prihodite }e napravam strukturalno sporeduvawe na tro{ocite za dvete godini i so prikaz na statisti~ka pita.

Tro{kovi Struktura vo % r.br. vid na tro{kovi 1. materijalni tro{kovi 2. nab. vrednost na prodadeni stoki 3. amortizacija 4. kamati po krediti 5. plati 6. drugi tro{kovi Vkupni tro{oci 2009 21 48 9 2010 21 45 9

3 15 3
100

4 17 4
100

2009

15% 3% 9%

3%

21%

49%

2010

17% 4% 9%

4%

21%

. 45%

U~estvoto na materijalnite tro{kovi za dvete godini e 21% a u~estvoto nabavnata vrednost na prodadenite stoki vo vkupnite tro{kovi bele`i pad za 4% {to sekako se dol`i na zgolemenite prihodi vrz osnova na zgolemeni ceni na pazarot amortizacijata za dvete godini u~estvuva so 9% kamatite po krediti zafa}aat 4% nasproti 3% vo prethodnata godina, o~igledno e deka ova zgolemuvawe dalo dobri rezultati platite u~estvuvaat so 17% i se za 2% pogolemi vo odnos na zafa}awata {to platite gi imale vo vkupnite tro{kovi vo prethodnata godina, i drugite tro{kovi rastat za 1% i treba da se sogleda dali tie bile realni. Pred da se izvr{i raspredelbata na dobivkata od 300.000 000 denari najnapred treba da se pokrie zagubata od prethodnata godina od 150.000.000 denari i na ostatokot od dobivkata moja razmisla e da se izvr{i spored primerot {to go navedov za pretprijatieto {to ostvarilo dobivka od dvete godini i toa: za plati 20%, za rezervi 10%, za devidenti 30%, za novi vlo`uvawa 40% .

Dobivka Zaguba Agrokombinat Vo sledniot primer }e dadam svoe razmisluvawe za izleguvawe od krizata na pretpostavenoto pretprijatie Agrokombinat koe iako vo 2009 godina imalo pozitivni rezultati e ostvaren profit od 700.000.000 denari od razni pri~ini 2010 ja zavr{uva so zaguba od 450.000.000 denari za celosno sogleduvawe na pri~inite {to dovele do vakvata sostojba potrebna e celosna analiza na finansiskite rezultati dadeni vo bilansot na uspehot. Najnapred }e gi analizirame i toa prvin so ednostavna sporedba na raboteweto vo dvete godini: Prihodi Vo 000. den. vo % r.br. vid na prihodi 1. prihodi od sopstveno proizvodstvo 2. prihodi od uslugi Vkupni prihodi 2009 8.300.000 1.200.000 9.500.000 2010 8.000.000 1.500.000 9.500.000 96 125 100

Vedna{ pa|a vo o~i deka prihodite od proda`bata na sopstveni proizvodi pa|a za 4% a prihodite od uslugite porasnale za 25% {to vkupno doprinelo prihodite za dvete godini da bidat ednakvi. Normalno e za uspe{no rabotewe prihodite vo tekovnata godina da bidat pogolemi od prethodnata, i toa najmnogu va`i na prihodite od osnovnata dejnost a toa ovde se prihodite od proda`ba na sopstvenite proizvodi i pri~inite za toa {to ovie prihodi otpa|aat treba seriozno da se razgledaat, dali se raboti za namalen obem na proizvodstvo, za ostvaren poslab kvalitet, za nedovolno marketing{ko pretstavuvawe na sopstvenite proizvodi ili site tri zaedno, i da se prevzemat adekvatni merki da se zgolemi proizvodstvoto, da se obrne posebno vnimanie na kvalitetot na proizvodite, da se napravi se tie da stignat do krajniot potro{uva~, reklamirawe distribucija i drugi marketing{ki potezi {to }e dovedat do zgolemuvaweto na proda`bata. Za podobro sogleduvawe na finansiskoto rabotewe po`elno e prihodite da se razgledaat i strukturalno a u~estvoto na prihodite vo vkupnite prihodi }e go dadam i so t.n. statisti~ka pita:

Prihodi Struktura vo %

r.br. vid na prihodi 1. prihodi od sopstveni proizvodi 2. prihodi od uslugi Vkupni prihodi

2009 87 13 100

2010 84 16 100

2009

13%

87%

2010

16%

84%

Pa|a vo o~i deka u~estvoto na prihodite od proda`ba na sopstveni proizvodi vo vkupnite prihodi e samo 84% nasproti 87% vo prethodnata godina i ve}e rekov deka ostvareniot ednakov vkupen prihod e osnovnata pri~ina za ostvarenata zaguba bidejki neverojatno tro{kovite vo tekovnata godina porasnale najnapred preku ednostavnata sporedba na tro{kovite vo 2010 vo sporedba so 2009 godina i tie izgledaat vaka:

Tro{kovi 1. tro{oci za sirovini 2. drugi materijalni tro{oci 3. amortizacija 4. kamati po krediti 5. plati 6. drugi tro{oci Vkupni tro{oci

2009 4.300.000 300.000 1.300.000 500.000 1.800.000 600.000 8.800.000

2010 4.700.000 250.000 1.500.000 600.000 2.200.000 800.000 10.050.000 109 83 115 120 122 133 114

Vkupni prihodi Vkupni tro{oci Dobivka/zaguba

9.500.000 8.800.000 + 700.000

9.500.000 10.050.000 450.000

100 114 642

Vkupnite tro{kovi vo tekovnata godina se pogolemi za 14% vo odnos na prethodnata {to vedna{ uka`uva na nerentabilno rabotewe pri uslovi na ednakov vkupen prihod odnosno deka tro{kovite imaat rast od 14% nasproti ednakviot prihod {to e i osnovna pri~ina za ostvarenata zaguba. Tro{kovite za sirovini i materijali se pogolemi za 9% drugite materijalni tro{kovi iznesuvaat 83% od prethodnata godina ovde komentarot e deka zgolemuvaweto na ovie tro{kovi ne donelo adekvatni prihodi {to zna~i deka proizvodstvoto e namaleno ili padnala proda`bata {to treba dobro da se iznalizira, iako navidum drugite materijalni tro{kovi pa|aat; porastot na amortizacijata za 15% ne zna~i ni{to bidejki ne donela adekvatni finansiski pridobivki i o~igledno e deka se raboti so zastarena oprema koja ne ovozmo`uva pogolemo proizvodstvo so pomali tro{kovi; kamatite po krediti se pogolemi za 20% i o~igledno deka iako pretprijatieto ima novi zadol`uvawa dobienite sredstva se nerentabilno iskoristeni i najverojatno se koristeni za nabavka na sirovini i repromaterijali i za plati a ne vlo`eno vo nova oprema adekvatno na toa rastat i drugite tro{kovi za 33%.
No za podobro sogleduvawe na napravenite tro{kovi i nivna podobra analiza najdobro e da se izvr{i strukturalno sporeduvawe pri {to najdobro }e se sogledaat site tro{kovi i }e se utvrdat pri}inite za lo{oto rabotewe vo tekovnata goina. Kako i vo prethodnite primeri strukturata na tro{kovite }e ja prika`am tabelarno i so statisti~ka pita:

Tro{oci Struktura vo % r.br. vid na tro{oci 1.tro{oci za sirovini 2. drugi materijalni tro{oci 3. amortizacija 4. kamati po krediti 5. plati 6. drugi tro{oci Vkupni tro{kovi 2009 49 3 2010 47 2

15 5 21 7
100

15 6 22 8
100

2009

7% 21% 49%

5% 15% 3%

2010

8% 22% 47%

6% 15% 2%

Tro{kovite za sirovini i materijali u~estvuvaat so 47% vo vkupnite tro{kovi i se za 2% pomalku od u~estvoto na ovie tro{kovi vo prethodnata godina, {to mo`e da se smeta kako dobro dokolku so vakvite tro{kovi e ostvaeno isto ili pogolemo proizvodstvo i obratno deka poradi nedovolno i nenavremeno nabavuvawe na potrebnite sirovini i materijali imame pad na proizvodstvoto; drugite materijalni tro{kovi u~estvuvaat so 2% namestvo prethodnite 3% {to e dobar znak kako {to navedov pogore ako se raboti za isto ili zgolemeno proizvodstvo i za lo{ ako se raboti za nenavremeno i nedovolno pratewe na proizvodstvoto; amortizacijata i vo dvete godini u~estvuva so 15% {to o~igledno zna~i deka nema novi vlo`uvawa i nema sovremenuvawe na proizvodstvoto so cel da se isfrlat novi i kvalitetni proizvodi; kamatite po krediti se pogolemi za 1% od prethodnata godina za kolku {to se pogolemi i platite; a posebno porastot kaj platite pa duri i da bide ednakvi o~igleden e nedovolniot anga`man na vrabotenite i menaxerskiot tim po ostvaruvaweto na obemot na proizvodstvoto i plasmanot na tie proizvodi na pazarot; i drugite tro{oci rastat so 1%.

Zaguba Zaguba Konfekcija ,,Jana Dosega vidovme i komentiravme primeri na uspe{no rabotewe vo dve godini edno po drugo, a potoa ako pretprijatieto vo prethodnata godina bilo zagubar a tekovnata ja zavr{uva profitabilno i obratno ako vo prethodnata godina ostvarilo dobivka a vo tekovnata zaguba; vo sledniot primer }e pogledame slu~aj na pretprijatie koe dve godini po red poka`uva zaguba i }e ponudam izgledni mo`nosti za nadminuvawe na krizata {to go zafatila pretprijatieto, vo sprotivno }e treba da bide lekvidirano i pove}e nema da postoi. Kako pretpostaven zagubar dve godini po red }e zemam primer so fiktivnata konfekcija Jana ~ie {to rabotewe gledajki gi dolunavedenite primeri e pove}e od lo{o.

Prihodi Vo 000.den. vo % 2010

r.br. vid na prihodi

2009

1. prihodi od proda`ba na sopstveni proizvodi 2. drugi prihodi

Vkupni prihodi

700.000
100.000 800.000

800.000
120.000 920.000

114
120 115

Najnapred }e izvr{am ednostavna sporedba na prihodite {to ovaa firma gi ostvaruva vo tekovnata vo sporedba so prethodnata godina. Na prv pogled gledajki gi ostvarenite prihodi se dobiva vpe~atok deka firmata go podobrila raboteweto bidejki ostvarila vkupen prihod za 15% pri {to prihodite od proda`ba na sopstveni proizvodi se pogolemi za 14% a drugite prihodi za 20% sozdava la`na slika za uspe{no rabotewe bidejki ova zgolemuvawe na prihodite verojatno se dol`i na povolnite pazarni uslovi, ili pak na toa deka e prodaden pogolem obem na sopstveni proizvodi no zad ~ie proizvodstvo verojatno se napraveni pogolemi tro{kovi. Po`elno e da se vidi i strukturata na prihodite vo vkupniot prihod i istata osven u~estvoto na prihodite po vidovi vo vkupniot prihod tabelarno, istata }e ja prika`am kako i vo prethodnite primeri vo forma na statisti~ka pita.

Prihodi Struktura vo %

r.br. vid na prihodi

1. prihodi od proda`ba na sopstveni proizvodi 2. drugi prihodi Vkupni prihodi

2009
87 13 100

2010
86 14 100

2009

13%

. 87%

2010

14%

. 86%

Vedna{ pa|a vo o~i deka prihodite ostvereni od sopstveni proizvodi zafa}aat 86% od vkupniot prihod, i ima niven pad vo odnos na zafa}aweto {to ovie prihodi go imale vo prethodnata godina koja isto taka bila negativna; a imame porast na zafa}aweto na drugite prihodi vo vkupniot prihod i tuka verojatno se raboti za zgolemuvawe na prihodite od proda`ba na otpad, od proda`ba na nekakvi sli~ni uslugi i dr. i vakvata struktura ne e lo{a, lo{o e toa {to porastot na prihodite ne go prati adekvaten pad na tro{kovite i obratno porastot na tro{kovite da bide praten so mnogu pogolem rast na prihodite, za {to }e stane zbor vo zavr{niot komentar na ovoj trud so tema : UPRAVUVAWQE SO REZULTATITE OD RABOTEWETO. Ve}e rekov deka sporeduvajki gi samo prihodite tabelarno i strukturalno za dvete godini, se dobiva la`en vpe~atok deka pretprijatieto go podobrilo svoeto rabotewe, no bez da se napravi sporedba na tro{kovite ne mo`e ni{to da se vidi bidejki ne znaeme dali tie porasnale pove}e otkolku {to porasnale prihodite. Najnapred }e izvr{am obi~na sporedba na tro{kovite za dvete godini:

Tro{kovi r.br. vid na tro{oci 1. materijalni tro{oci 2. amortizacija 3. kamati po krediti 4. plati 5. drugi tro{oci Vkupni tro{oci 450.000 60.000 100.000 220.000 70.000 910.000 520.000 80.000 140.000 260.000 120.000 1.120.000 113 133 140 118 171 123

Vkupni prihodi Vkupni tro{oci

Zaguba/Zaguba

800.000 910.000
110.000

920.000 1.120.000
200.000

115 123
181

I obi~nata sporedba deka vkupnite tro{kovi porasnale duri za 23% odnosno za 8% pove}e od prethodnata godina {to donelo do toa zagubata da porasne skoro dvojno odnosno za 81% pove}e od prethodnata, i ova e o~igleden dokaz deka zgolemuvaweto na prihodite e prividno i deka ne nosi rezultati ako tro{kovite rastat pove}e od porastot na prihodite i menaxerskiot tim }e treba dobro da ja razgleda strukturata na tro{kovite po vidovi i da prevzeme merki sekade kade {to }e mo`e direktno da se vlijae na nivnoto namaluvawe.

Materijalnite tro{kovi odnosno tro{kovite za nabavka na sirovini i repromaterijali bele`at porast od 13%, kolkav {to od prilika e i porastot na prihodite od proda`ba na sopstveni proizvodi {to zna~i deka vo proizvodstvoto ne e koristeno osovremenuvawe, ne se vodelo smetka za otpadot i ne se dobieni novi proizvodi koi na pazarot bi ~inele pove}e; porastot kaj presmetanata amortizacija e 33% od {to mo`e da se vidi deka pretprijatieto koristi stara oprema koja ne ovozmo`uva dobivawe na novi i kvalitetni proizvodi pa zatoa istata }e treba da se osovremeni preku zadol`uvawe kaj bankite so realen biznis plan koj }e ovozmo`i nadminuvawe na statusot zagubar i postepeno }e go vra}a pretprijatieto vo uspe{na organizacija koja }e opstojuva na pazarot i }e stane profitabilno; kamatite po krediti rastat za 40% i verojatno istite se potro{eni za nabavka na repromaterijali i plati no bez vlo`uvawe vo oprema, a ako e nabavena oprema o~igledno istata ne donela rezultati poradi neadekvatno koristewe, neobezbeden stru~en kadar za nejzino maksimalno iskoristuvawe, nenavremeno nabavuvawe na sirovini i repromaterijali, nabavka na skapi materijali, nezaslu`eno visoki plati pa toa o~igledno ne donelo rezultati; porstot na platite e za 18% pogolema i e malku pove}e od porstot na vkupniot prihod i ima direktno u~estvo vo zgolemuvaweto na zagubata; a drugite tro{kovi porasnale duri za 71% odnosno zafa}aat duri 60% od ostvarenata zaguba, a ovie tro{kovi se nerentabilni bidejki najverojatno se dol`at na pla}awe na razni kazni i penali i drugi neprofitabilni tro{kovi i istite mora maksimalno da se namalat ako se saka pretprijatieto da izleze od krizata.

Tro{kovi
Struktura vo % r.br. vid na tro{oci 1. materijalni tro{oci 2. amortizacija 3. kamati po krediti 4. plati 5. drugi tro{oci Vkupni tro{oci 2009 51 6 11 24 8 100 2010 46 7 13 23 11 100

2009

9% 27% 45%

12%

7%

2010

11% 23% 46%

13%

7%

Materijalnite tro{kovi zafa}aat 46% od vkupnite tro{kovi nasproti 41% vo prethodnata godina {to e znak deka treba da se zapali crvenoto svetlo posebno zatoa {to vakvoto zgolemuvawe na materijalnite tro{kovi ne donelo novi i kvalitetni proizvodi koi na pazarot bi vredele pove}e, odnosno so vakvo zafa}awe na materijalnite tro{kovi treba da se dobijat i pove}e i pokvalitetni proizvodi koi na pazarot }e vredat pove}e a nivnata cena na ~inewe }e bide pomala za {to osven revizija na ovie tro{kovi }e treba da se vidat i site drugi tro{kovi po vidovi i da se prevzemat adekvatni merki za nivno namaluvawe; amortizacijata zafa}a 7% i za 1% strukturalno e pove}e od zafa}aweto {to kako tro{ok go ima vo prethodnata godina {to e samo dokaz deka pretprijatieto rabotelo so stara i ne adekvatna oprema koja na pazarot }e isfrli novi i kvalitetni proizvodi i kako {to navedov pri obi~nata sporedba }e treba da se izgotvi dobar biznis plan za zadol`uvawe kaj bankite, da se nabavi nova i sovremena oprema i istata optimalno da se koristi; kamatite po krediti zafa}aat 13% nasproti 11% vo prethodnata godina i ova e dokaz deka iako pretprijatieto izvr{ilo novi zadol`uvawa tie bile nerentabilni bidejki verojatno se potro{eni za nabavka na sirovini i materijali za pla}awe na dobavuva~ite za isplatata na platite na rabotnicite, pa duri i ako e nabavena nova oprema istata ili e neadekvatna ili ne e iskoristena kako {to treba; strukturalno platite zafa}aat 1% pomalku od prethodnata godina no i ovde treba da se reagira taka {to sekoj vraboten }e treba da go dade svojot maksimum so cel da se izrabotat {to pove}e novi i kvalitetni proizvodi koi {to }e ovozmo`at pozitivna novosozdadena vrednost; a drugite tro{kovi zafa}aat duri 11% nasproti 8% vo 2009 godina i nivnoto zgolemuvawe ima bitno vlijanie na zgolemuvaweto na zagubata i menaxerskiot tim }e mora da napravi se tie da se svedat vo optimalni ramki, odnosno }e treba da povedat smetka za namaluvawe na nu`niot otpad vo procesot na proizvodstvoto, za regularno rabotewe za da se izbegnat kaznite i penalite.

Inaku menaxerskiot tim za celosno sogleduvawe na situacijata vo koja se nao|a prertprijatieto po`elno e da napravi i sporedbi so drugi isti i sli~ni pretprijatija, ne samo na finansiskite rezultati tuku i na site drugi faktori koi vlijaat na uspe{nosta (marketing{ko pretstavuvawe, proda`ni ceni - dali se tie realni ili se prodavaat so diskont so cel da se pridobijat kupuva~i, dali konkurencijata vo proizvodniot proces koristi nova tehnologija, dali imaat namera na pazarot da isfrlat novi proizvodi koi }e gi ukusat nivnite. Osven toa potrebno e celosno da go prati tehni~kotehnolo{kiot napredok i da nastojuva istiot da go primenuva i vo sopstveniot proizvodstven proces, da gi bara gre{kite {to nastanale vo dosega{noto rebotewe i da ne dozvoli istite da se povtoruvaat Od se ona {to go navedov i od dadenite primeri mo`e da se svati deka upravuvaweto so postignatite rezultati e slo`ena i kompleksna rabota, dokolku se saka pretprijatieto i ponatamu uspe{no da opstojuva, najlesno e zarabotenoto da se potro{i celosno, no {to ponatamu, bidejki konkurencijata sigurno ne misli taka, tuku odi napred, a toa e nevozmo`no bez pari, bidejki tie se krvotokot na pretprijatieo i na site negovi potrebi. Ostvarenite rezultati, dokolku se pozitivni treba da se iskoristat taka {to }e |i zadovolat site i sopstvenicite i rabotnicite, da se ostavat sredtva za rezervniot fond no i seriozno da se razmisluva za pro{irenata reprodukcija, odnosno za zgolemuvawe na kapacitetite na pretprijatieto.

Osnovno merilo na pazarot e vidot na proizvodot, negoviot kvalitet inajbiten faktor sekako e negovata cena, normalno na pazarot od dva proizvoda so ist kavlitet deka }e se prodava onoj koj ima poniska cena. A {to treba da se napravi za proizvodot da ima poniska proda`na cena od konkurencijata? Normalno treba cenata na ~ineweto na na{iot proizvod da bide mnogu poniska od onaa na konkurentite i za taa cel treba: Da se zgolemi produktivnosta, odnodno so pomalku vlo`en trud da se isfrlat pove}e proizvodi ili uslugi, energijata da se koristi optimalno, isto kako {to treba da bide i iskoristuvaweto na raspolo`ivite kapaciteti, platite da zavisat od u~inokot, a za taa cel dokolku opremata e zastarena da se nabavi nova koja }e ovozmo`i ne samo zgolemeno proizvodstvo, tuku i sozdavawe na novi i pokvalitetni proizvodi koi }e bidat barani na pazarot, iskoristuvaweto na sirovinite i repromaterijalite da bide optimalno, a nu`niot otpad da se svede na maksimalno nisko nivo, da se izbegnuva pla}aweto na razni kazni, le`arini, zatezni kamati, podignatite krediti da bidat vo funkcija na ostvaruvaweto na povisoki finansiski rezultati, a ne za zadovoluvawe na nekakvi si potrebi na sopstvenicite, bidejki tie svoite potrebi }e gi zadovolat vo zavisnost od postignatite rezulati.

No seto ova ni{to ne vredi ako ne dobie satisfakcija na pazarot, odnosno ako ne se prodade i ne se postigne finansiski efekt, koj }e donese profit, od koj ne samo {to }e bidat pokrieni tro{kovite na raboteweto, tuku }e gi zadovoli i potrebite na sopstvenicite, na rabotnicite i na op{testvoto. Pretstavuvaweto na proizvodo, odnosno uslugata na potro{uva~ite ima bitno vlijanie na goleminata na proda`bata, za {to prethodno pazarot mora da bide dobro obraboten, odnosno da se ispitaat negovite potrebi koi osven od zadovoluvaweto na potrebite od hrana i obleka, zavisat i od mnogu drugi faktori, od mesto polo`bata na `iveali{teto, od raznite kulturolo{ki i tradicionalni sva}awa, ne mo`e na primer na lu|eto {to `iveat oklu ekvatorot da im prodavate krzneni bundi i visoki toplinski ~izmi, a na onie na severeniot pol da im prodavate ladilnici, ne mo`et vo muslimanska zemja da prodavate proizvodi od svinsko meso, a vo poradikalnite islamski zemji isto taka ne mo`ete da prodavate kostimi za kapewe i mnogu drugi sli~ni slu~ai.

Raspredelbata na rezultati od raboteweto treba, posebno ako se pozitivni treba da se izvr{i taka {to pred donesuvaweto na odlukata za negovata raspredelba treba detalno da se razgledaat site mo`ni opcii za razvojot na pretprijatieto i negoviot opstanok na pazarot, a samata raspredelba da se izvr{i taka {to }e gi zadovoli i potrebite na sopstvenicite i na rabotnicite no vo sebe }e sodr`i razvojna komponenta, koja pretprijatieto, ako bilo uspe{no }e go napravi u{te pouspe{no, a ako rabotelo so zaguba }e treba da se prevzemat i dopolnitelni merki so cel pretprijatieto najnapred da se konsolidira i zastane na zdravi noze, a potoa i da se razmisluva i za negoviot ponatamo{en razvoj, odnosno da se izvr{i osovremenuvaweto na proizvodniot proces, da se ceni kreativniot trud koj }e isfrli novi proizvodi i uslugi koi }e bidat ceneti na pazarot, so {to pretprijatieto }e go napravat uspe{no na pazarot, a so samoto toa i profitabilno i korisno i za sopstvenicite i rabotnicite no i na po{irokoto op{testvo.