Prenos podatka- Umreavanje

7. Umreavanje
Povezivanje veeg broja PC maina preko mree za prenos podataka postalo je jako aktuelno zadnjih nekoliko godina iz sledeih razloga: Kao prvo, po ceni, PC maine su postale veoma jeftine naprave, koje su, po svojim performansama, zaista mone naprave. Kao drugo, na tritu se danas nudi veliki broj raznih monih softverskih alata (paketa) po neverovatno niskim cenama (postoje i piratske verzije) koje obezbedjuju da se PC maine primene za irok dijapazon aplikacija. Kao tree, nadgradnja PC maine novom logikom (drajverske ploice i razne periferije) nije tako skupa investicija ne samo za kompanije nego i individue. Sve je ovo dovelo do toga da su PC maine danas najire prihvaene raunarske maine od kojih se mogu projektovati sada dosta sloeniji sistemi. Tipino, takve sisteme sreemo kod LAN-ova (Local Area Network). LAN se definie kao skup raunara lociranih u okviru neke kancelarije, ili zgrade, povezanih preko deljivog (zajednikog) prenosnog medijuma (kakav je koaksijalni kabl) nazvan glavni put (kima) mree (network backbone). LAN se moe povezati na druge mree bilo direktno ili preko WAN (Wide Area Network) kako je to prikazano na slici 7.1. WAN obino povezuje mree na ire geografsko podruje, do nivoa jedne zemlje. Na slici 7.1 tri LAN-a, nazvana LAN-A, LAN-B i LAN-C povezana su u WAN. Kada se LAN povezuje na WAN/LAN preko analogne linije koristi se modem, bridge se koristi za medjusobno povezivanje dva slilna tipa LAN-a koji razmenjuju digitalne podatke, a gateway kada dva razliita LAN-a razmenjuju digitalne podatke.
LAN B LAN A

Wide area network

LAN C Bridge

Local area network backbone

Gateway or modem

Wide area network connection

Gateway or modem

Slika 7.1 Medjusobno povezivanje LAN-ova i formiranje WAN Javne komutacone telekomunikacione mree (PSTN - Public Switched Telecommunications Network) koriste analogne linije za prenos podataka na duga rastojanja. PSTN mogu izvriti povezivanje jedne linije mree na drugu koristei komutaciona kola (circuit switched). Komutaciona kola i svi kanali za prenos govora u telefoniji, tj. PSTN, koriste ogranieni propusni opseg od 400 do 3400 Hz. Zbog toga ako po telefonskim vezama elimo da prenosimo digitalne podatke potrebno je koristiti modem. Osnovni zadatak modema na predajnoj strani je da izvri konverziju digitalnih podataka u signal ija je forma pogodna za prenos kroz PSTN, a na prijemnoj strani da analogni oblik signala konvertuje u digitalni. Na slici 7.2. prikazano je povezivanje raunara na PSTN. Raunare je mogue povezati na WAN preko service provider ili preko druge mree koja se povezuje preko modema. Service provider poseduje eljeni hardver koji je neophodan da bi se izvrilo povezivanje na WAN. 168

Prenos podatka- Umreavanje

Modem

Modem NTE NTE

Direct conection
Word area network connection WAN

Public switched telephona network (PSTN)

Service provider

Integrated services digital network (ISDN)

Slika 7.2 Povezivanje vora na PSTN Javne komutacione mree za prenos podataka (PSDN-Public Switched Data Network) omoguavaju da se izvri direktno povezivanje digitalnih uredjaja na digitalnu mreu. Ovakav pristup ima prednosti jer ne zahteva konverziju digitalnih podataka u analognu formu i obratno. ISDN (Integrated Services Digital Network) omoguava prenos mnogo tipova digitalnih podataka i pravu (stvarnu) globalnu digitalnu mreu. Podaci koji se prenose mogu biti digitalizovani video, digitalizovani govor i raunarski podaci. Imajui u vidu da su komutacija i prenos digitalni, mogue je ostvariti veoma brzi pristup nekoj taki u mrei, a takodje i prenositi podatke veoma velikim bitskim brzinama. Obino se koriste brzine prenosa od 64 kbps. Sva povezivanja na ISDN vre se preko NTE (Network Termination Equipment).

7.1.

Komunikacioni standardi i OSI model kod LAN-ova

Na slici 7.3 prikazan je jedan pogled koji se odnosi na prenos podataka kroz odredjene mree u odnosu na njihovo uskladjivanje sa nivoima OSI modela. Uglavnom se razlikuju tri glavne tehnologije prenosa podataka kroz mree, i to one koje koriste asinhroni prenos podataka, LAN i WAN. Najpopularniji tipovi LAN-ova su Ethernet i Token Ring. Standardi za Ethernet su Ethernet 2.0 i IEEE 802.3 (ukljuujui i IEEE 802.2). Za Token Ring standardi su IBM Token Ring i IEEE 802.5 (ukljuujui i IEEE 802.2). Ethernet koristi CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access/Collision Detect) tehnologiju za prenos podataka. Jedan od poznatijih standarda za medjusobno povezivanje mrea je TCP/IP (Transport Control Protocol/Internet Protocol). IP rutira (usmerava) pakete kro mreu, dok TCP rutira pakete podataka izmedju medjusobno povezanih mrea. (Alternativni ekvivalentni standard TCP/IP-u koji se koristi kod nekih PC mrea je SPX/IPX). Glavni standardi za digitalno povezivanje WAN-ova su ITU-T X.21, HDLC i ITU X.25. (ITU - International Telecommunication Union) je novi naziv za CCITT (Comit Consultatif International Tlgraphique et Tlcommunications)).

169

Prenos podatka- Umreavanje

Application Presentation Session Transport Network Data link Physical Asyn. protocol RS-232 Ethernet 2.0 TCP IP SPX IPX IEEE 802.2 Asyn. protocol Asyn. protocol X.25 HDLC X.21 WANs

Asynchronous Serial Comunnication

LANs

Slika 7.3 OSI model i tipovi mrea Na slici 7.4. prikazani su glavni standardi i njihove osnovne funkcije. Agencije za standarde, ije su skraenice koriene na slici 7.4. su sledee: ISO (International Organization for Standardization), CCITT, EIA (Electrical Industries Association), ITU, ANSI (American National Standards Institute), i IEEE(Institute of Electrical and Electronic Engineers).

170

Prenos podatka- Umreavanje Equivalent Standard EIA RS-232C EIA RS-422 EIA RS-423 ANSI X3T9.5 IEEE802.2 IEEE802.3 IEEE802.4 IEEE802.5 ISO 802.2 ISO 802.3 ISO 802.4 ISO 802.5 CCITT X.21 HDLC CCITT X.212 / 222 CCITT X.25 CCITT 1430/1 CCITT 1440/1 CCITT 1450/1 Slika 7.4 Tipovi standarda WAN: Interfejs mrenog nivoa ka PSDN-u ISDN: Interfejs fizikog nivoa ka ISDN-u ISDN: Interfejs nivoa podataka ka ISDN-u ISDN: Interfejs mrenog nivoa ka ISDN-u ISO/CCITT CCITT V.28 CCITT V.11 CCITT V.10 Description Serijski prenos do 20kbps/20m Serijski prenos do 10Mbps/1200m Serijski prenos do 300Kbps/1200m LAN: Optiko-vlakno FDDI standard LAN: IEEE standard za logiku kontrolu veze LAN: IEEE standard za CSMA/CD LAN: Prenos znaka (Token-a) kod Token Ring mree LAN: Token Ring topologija WAN: Fiziki interfejs nivo prema PSDN-u WAN: Interfejs nivoa podataka ka PSDN-u

7.2.

LAN topologije

Najvei broj savremenih LAN mrea je organizovan oko backbone (kime). Backbone predstavlja glavni (deljivi) put za prenos podataka svih maina koje su povezane na taj LAN. Backbone takodje obezbedjuje korisnicima razliitih mrenih segmenata medjusobno da komuniciraju. Na slici 7.5. prikazana je jedna lokalna raunarska mrea koju ine segmenti LAN A, LAN B, LAN C, LAN D, LAN E i LAN F. Svi ovi segmenti povezani su na lokalnu mreu preko BACKBONE 1. Na primer, ako LAN A komunicira sa LAN E tada podaci se prenose na izlaz LAN A, prolaze kroz BACKBONE 1, prenose se kroz LAN C i dolaze do LAN E. 171

Prenos podatka- Umreavanje Medjusobno razdvajanje mrea vri se pomou: bridge, gateway, ili rutera. Bridge je uredjaj koji se koristi za povezivanje dve homogene (istog tipa) lokalne raunarske (pod)mree, tj. dve (pod)mree koje koriste isti metod za pristup medijumu upravljanja. Tipina povezivanja su Ethenet na Ethernet, ili Token Ring na Token Ring. Gateway je uredjaj koji rutira datagrame/pakete izmedju jedne i druge mree. Obino, obe mree rade sa razliitim protokolima, tako da gateway obavlja funkciju konverzije protokola. Ruter (router) je uredjaj koji se koristi za medjusobno povezivanje dva ili vei broj LAN-ova pri emu svaki LAN koristi razliiti MAC (Media Access Control method). To znai da ruter radi slino kao gateway sa tom razlikom to moe povezati dve sline, ali i dve razliite mree.
BACKBONE 2 LAN B BACKBONE 1 Bridge, gateway or router Local network

LAN A

LAN C

LAN D

LAN E

LAN F Local network

Local network

Local network

Local network

Bridge, gateway or router BACKBONE 3

Slika 7.5 Medjusobno povezivanje lokalnih (pod)mrea

7.3.

Medjusobno povezivanje mrea

Medjusobno povezivanje mrea ostvaruje se pomou: repetitora, bridge-eva, ili rutera. Repetitor odgovara fizikom nivou i uvek usmerava signale od jednog mrenog segmenta ka drugom. Osnovne funkcije koje obavljaju repetitori su: regeneracija signala, vre dvosmeran prenos signala, poveavaju snagu (amplitudu i/ili struju) signala na izlazu, vre prevodjenje izmedju dva tipa medijuma (optiki kabl na par upredenih ica). Bridge vri usmeravanje na link nivou. On filtrira ulazno izlazni saobraaj tako da se paketi namenjeni mrei (od strane raunara) usmeravaju ka mrei, a paketi koji nisu namenjeni raunaru (dolaze sa mree) ponovo se predaju mrei. Performanse bridge-a se ocenjuju na osnovu sledeih mera: a) brzina filtriranja (filtering rate) - bridge ita MAC adresu Ethernet/Token Ring/FDDI (Fiber Distributed Data Interface) vora pa nakon toga odluuje da li da prosledi paket ka mrei. Brzina filtriranja se kree od 5000 do 70 000 pps (packets per second), a tipine su 17500 pps. 172

Prenos podatka- Umreavanje b) brzina prosledjivanja (forward rate) - nakon to je bridge odluio da usmeri paket ka mrei on mora da ih prosledjuje. Brzine prosledjivanja se kreu od 500 do 140000 pps, a tipine su 90000 pps. Ruter ispituje polje okvira koje sadri adresu i odredjuje najbolji put za taj paket pri emu moe da izvri i konverziju protokola na mrenom nivou. Obino ruteri koji manipuliu sa jednim tipom protokola karakteriu se velikim brzinama filtriranja i prosledjivanja. Ako podravaju rad veeg broja protokola, tada reijsko vreme potrebno da se detektuje protokol i obavi usmeravanje poruke ka odreditu postaje veliko.

Veoma esto u katalokim podacima kompanija koja proizvode rutere nailazimo na rutere koji vre konverziju paketa izmedju sledeih tipova protokola: BGP (Border Gateway Protocol) - TCP/IP EGP (Exterior Gateway Protocol) - TCP/IP RIP (Routing Information Protocol) - TCP/IP Na slici 7.6., sa aspekta procesiranja paketa u odnosu na OSI model, prikazane su funkcije koje obavljaju repetitori, bridge, i ruter.
Router Network Data link Network A Physical Router rutiranje sa mrenim adresama (kao to su IP adrese) Network B

Bridge Data link Network A Physical

Bridge rutiranje sa MAC adresama Network B

Repeater Network A Physical

Repeater uvek rutira signale Network B

Slika 7.6 Funkcija repetitora, bridge-a, i reuter-a

173

Prenos podatka- Umreavanje

7.4.

Topologije mrea

Kod LAN-ova, kako je to prikazano na slici 7.7., se uglavnom koriste topologije tipa zvezda (star), prsten (ring), i magistrala (bus). Ring network
Star network

Bus network Slika 7.7 Topologije mrea kod LAN-ova A. Zvezda Kod topologije tipa zvezda postoji centralni server koji rutira podatke u mrei. Prednosti ove varijante su sledee: zbog toga to je brzina podataka izmedju centralnog servera i vora obino mala kabliranje se izvodi jevtinim upredenim kablovima. Otkaz jednog vora nema uticaj na ostatak mree.

Glavni nedostatak ove topologije je taj to je rad (operativnost) mree jako zavisan od centralnog servera. U sluaju da server otkae ceo sistem nije vie operativan. B. Prsten Kod prstena raunari su povezani u petlji (vidi sliku 7.8.). Da bi se obezbedio korektan redosled pristupa u mrei jedan elektronski marker koji se naziva token se prenosi od jednog raunara do drugog. Samo onaj raunar kod koga se trenutno nalazi token moe da predaje podatke. U zavisnosti od toga koji medijum za prenos se koristi (upredeni par ica, koaksijalni kabl, optiko vlakno), mogue je ostvariti razliite brzine prenosa kroz prsten, poev od nekoliko kbps do reda nekoliko stotina Mbps.

174

Prenos podatka- Umreavanje Tipina mrea tipa prsten je IBM Token Ring. Glavna prednost token ring mree je ta to se svim vorovima u mrei prua podjednaka ansa za prenos. Na alost, postoje i nedostaci a glavni je taj da ako jedan od vorova ispadne iz rada, tada se i rad celokupne mree naruava.
Elektronski token prolazi od vora do vora

Token

vorovi mogu preneti podatke jedino kada zahvate token

Slika 7.8 Prolaz token-a kroz prsten C. Mrea tipa magistrale Kao to se vidi sa slike 7.9, ovaj tip mree koristi multidrop prenosni medijum. Svi vorovi mree dele istu magistralu, ali samo jedan vor u datom trenutku moe biti predajnik. Kao prenosni medijum mogue je koristiti upredeni par ica, koaksijalni kabl, ili optiko vlakno. Brzine u prenosu podataka koje se postiu su relativno visoke, obino su reda 100 Mbps. Pored jednostavnosti izvodjenja, prednost ove topologije je ta da ako jedan od vorova bude u kvaru ostatak mree bie operativan. Glavni nedostatak ove topologije je taj to zahteva implementaciju skupog i sloenog mrenog protokola koji onemoguava da dodje do sudara na magistrali. Sudar (contention) se javlja u situacijama kada dva vora vre predaju u isto vreme.
Svi kompjuteri imaju pristup na zajedniki bus u isto vreme

Zajedniki bus

Slika 7.9 Topologija tipa magistrala D. Druge topologije Postoje i druge mrene topologije koje predstavljaju kombinaciju dve ili vie osnovnih. Tipian primer je topologija tipa stablo koja predstavlja kombinaciju zvezde i magistrale (slika 7.10). U konkretnom sluaju koristi se koncentrator (hub) za povezivanje vie vorova na mrei.

175

Prenos podatka- Umreavanje

Concetrator (ili hub)

Concetrator (ili hub)

Concetrator (ili hub)

Concetrator (ili hub)

Concetrator (ili hub)

Slika 7.10 Topologija tipa stablo

176