EKONOMIKA TRGOVINE 40.

Evolucija makroorganizacione strukture trgovine na malo Na makroorganizacionu strukturu trgovine na malo uti e mesto i uloga prometne sfere u procesu dru tvene reprodukcije s jedne strane i promene u okru enju s druge strane. U procesu razvoja trgovine na malo razlikujemo tri faze, i to: 1) Prva faza vezuje se za nivo socio-ekonomske razvijenosti privrede i dru tva u celini. U ovom periodu trgovina na malo je kr ila sebi put razvoja i ovu fazu karakteri e nedovoljno razvijena materijalnotehni ka sposobnost proizvo a a da ponudi tr i tu irok asortiman proizvoda, a zahtevi potro a a su bili nedovoljno izo treni prema nosiocima trgovinske delatnosti. 2) Druga faza je faza masovne proizvodnje, koju karakteri e opadanje zna aja nezavisnih detaljista. Intenzivira se horizontalna i vertikalna integracija i dolazi do razvoja kooperacija. Dolazi do pojave mnogofilijalnih preduze a, i primene teh.tehnolo kih inovacija u trgovini. U prvi plan izbijaju novi sistemi maloprodaje kao to su samouslu ivanje, dolazi do pojava novih sistema kao to su robne ku e, supermarketi, hipermarketi i td. Insistira se na ekonomiji obima u nabavci, fizi koj distribuciji i plasmanu. 3) Tre a faza je faza stabilizacije u kojoj trgovina na malo pove ava svoje u e e u privrednom ambijentu. Dolazi do pove anja u e a trgovine na malo u dru tvenom proizvodu, ukupnoj zaposlenosti, spoljno trgovinskoj razmeni, pove ava se broj prodavnica kao i njihova povr ina. U borbi za dominaciju u kanalima prometa bitku dobija trgovina na malo, ali tu dominaciju ne treba shvatiti kao trajnu, jer konkurencija menja tr i ne pozicije nosioca trgovinske delatnosti. Po ev od 90-ih godina prisutan je i koncept elektronske trgovine, globalizacije i internacionalizacije trgovine na malo. Treba obratiti pa nju i na TQM koncept kao koncept koji ukazuje na koji na in treba upravljati kvalitetom da bi se ostvarila prednost na tr i tu. Izvor profita u 21.veku bi e pove anje prihoda i mar i a to je mogu e posti i samo ukoliko je maloprodaja usmerena ka potro a u. etiri dominantna oblika u evoluciji trgovine na malo su: a) nezavisni detaljisti; b) potro a ke zadrugekooperative; c) ujedinjeni lanci; i d) ugovorni lanci. 41.Nezavisni detaljisti i kooperative Nezavisni detaljisti su tradicionalno organizovani oblik trgovine na malo. To su sitni trgovci. Ovo je esto tzv.porodi na trgovina koja je razvijena u nekim zemljama. Oni su va an faktor konkurencije u trgovini. Njihova uloga dolazi do posebnog izra aja u prometu odre enih proizvoda i na uskim tr i nim segmentima. Nezavisni detaljisti imaju visok stepen senzibilnosti. Oni su i humanizovani u smislu da se kreira bli i odnos sa potro a ima-intimniji. Prednosti nezavisnih detaljista su: 1) Ve a efikasnost na ograni enim tr i nim segmentima; 2) Pogodnost za plasman odre enih proizvodima; 3) Visok stepen fleksibilnosti; 4) Neposredan i intimniji odnos sa potro a ima; 5) Mogu nost minimiziranja re ijskih tro kova; 6) Sposobnost preciznijeg odgovora na potrebe potro a a. Nedostaci nezavisnih detaljista su: 1) Ograni enost konkurisanja na masovnim tr i tima; 2) Nedostatak kapitala; 3) Ograni eni dometi u primeni i razvoju institucionalnih i funkcionalnih inovacija. Prednost ujedinjenih lanaca, ugovornih lanaca i dr.oblika integracije i koncentracije kapaciteta u trgovini na malo proisti u iz mogu nosti kori enja: 1) Ekonomije koncentracije i integracije kapaciteta; 2) Ekonomije obima prometa; 3) Ekonomije veli ine prodajnih objekata; 4) Ekonomije pakovanja i ostalih marketing aktivnosti. Savremena teorija i praksa razvijenih zemalja pokazuje da nezavisni detaljisti ine preko 70% maloprodajnih subjekata i obuhvataju oko 50% maloprodajnih objekata. Njihovo u e e u prometu na malo je znatno ni e, to je rezultat okrupnjavanja i integracija u trgovini na malo. Poslednjih godina nezavisni detaljisti uo avaju opasnosti koje ugro avaju njihov opstanak kao nosioca trgovinske delatnosti na malo. anse za opstanak vide u udru ivanju svojih kapaciteta i to: a) Objedinjavanjem poslova prodaje b) Objedinjavanjem poslova nabavke

c) Stvaranjem grupa za obe vrsta poslova Grupa detaljista za prodaju formirala se kako bi se branila od konkurencije robnih ku a. Prvi oblik udru enja javio se 1962.god u vedskoj. Grupe detaljista za nabavku imaju lokalni i regionalni zana aj. Prva ovakva grupa nastala je u Francuskoj ali nije bila dugog veka, pa je prva stabilna grupa osnovana 1885.u Remsu. Grupe za kupovinu i prodaju objedinjuju detaljiste, grosiste i proizvo a e. Kooperative predstavljaju oblik udru enja u kome lanovi obavljaju sve aktivnosti. Nastale su za vreme ekonomske revolucije iz koje se javlja industrijska kapitalisti ka revolucija. Glavni razlozi nastajanja su: 1)mnogi potro a i veruju da mogu voditi maloprodaju isto tako efikasno i kvalitetno kao tradicionalni maloprodavci; 2)potro a i smatraju da tradicionalni maloprodavci neadekvatno zadovoljavaju potrebe potro a a; 3)potro a i smatraju da tradicionalni maloprodavci stvaraju vanrednu dobit u svom poslovanju. Prvi ovakav oblik nastao je u Francuskoj i osnovala su ga dvojica Furijeovih u enika 1835.godi, a rad im je zabranjen 1836. U Velikoj Britaniji osnovana je prodavnica Ro delski tka i, koji su i formulisali principe potro a kog zadrugarstva: 1) Slobodan pristup u lanstvo za sve; 2) Jedan ovek jedan glas; 3) Isplata ristorna lanovima zadruge srazmerno vrednosti obavljenih kupovina; 4) Isplata kamata najvi e do 6% na iznos upisanih udela; 5) Obrazovanje potro a a u razli itim formama. Danas kooperative predstavljaju zna ajan oblik udru ivanja. Oko 125 miliona ljudi je u lanstvu neke zadruge, a od toga je najve i broj ljudi zainteresovan za zadrugarstvo u sferi prometa. 42.Mnogofilijalna preduze a i ugovorni lanci Mnogofilijalna preduze a- ujedinjeni lanci Prvo ovakvo preduze e osnovano je u Remsu 1866.godine kada je tka ki radnik Etjen Lesa osnovao preduze e za uzajamno pomaganje sa vi e prodavnica prehrambenih proizvoda i ostalih artikala svakodnevne potro nje u svom sastavu. Najve i prosperitet MP posti u u u trgovini prehrambene robe jer potro a i ele da kupe proizvode u blizini svog stana neposredno nakon ukazane potrebe. Ova preduze a uspe no kumuliraju funkcije i trgovine na veliko i trgovine na malo. To su udru enja sa statusom pravnog subjekta nastala kao kombinacija razli itih maloprodajnih institucija u prometu sli nih proizvoda. Funkcija nabavke je centralizovana ime se posti e ekonomija ovima plasmana. Prednost MP je i u jasno definisanoj organizacionoj strukturi, naj e e u vidu profitnih centara uz odre eni stepen autonomije u vo enju poslovne politike. Po pravilu oni su nosioci internacionalizacije trgovine na malo. Prednosti mnogofilijalnih preduze a su: 1) Finansijske sposobnosti (mogu nost centralizacije, akumulacije i njene visoke mobilnosti); 2) irok opseg u izboru optimalne marketing strategije itavog sistema ili njegovih delova; 3) Olak an nastup na nova tr i ta; 4) Ekonomija obima u nabavci i fizi koj distribuciji; 5) Stvaranje prepoznatljive trgovinske marke; 6) Afirmacija kategori menad menta. Nedostaci mnogofilijalnih sistema su: 1) Nefleksibilnost; 2) Velika investiranja; 3) Ote ana primena jedinstvene strategije promogionog miksa; 4) Visoko tro kovi z azakup, opremu, asortiman robe, zaposleno osoblje. U savremenim uslovima privre ivanja sistem mnogofilijalnih preduze a slede ujedinjeni lanci i korporacije koje imaju veliki i rastu i zna aj u razvijenim tr i nim privredama. To su udru enja koja imaju status pravnog lica a osnivaju se u cilju za tite prava svojih vlasnika, zastupanja i ostvarenja njihovih ciljeva i interesa. Prednosti ujedinjenih lanaca: 1) Velika snaga pregovaranja; 2) Efikasnost obavljanja veleprodajnih funkcija; 3) Veliki broj prodajnih objekata; 4) Potpuna kompjuterizacija; 5) Jednostavan i lak na in pristupa medijima; 6) Velika koli ina godi njih nabavki itd. Neki ugovorni lanci kao to je npr.Sears imaju ekskluzivno pravo prodaje odre enih robnih marki ili proizvoda sa prepoznatljivom trgovinskom markom.

Nedostaci ujedinjenih lanaca su:velike investicije, velika nefleksibilnost, nedostatak kontrole, i ograni ena nezavisnost. Ugovorni lanci su dobrovoljan vid kooperacije zasnovan na dugom roku i definisan ugovorom. Cilj udru enih lanica je racionalno obavljanje maloprodajnih funkcija kao to su: nabavka, prodaja, istra ivanje tr i ta, skladi tenje, fizi ka distribucija i td. Oni mogu biti dobrovoljni prometni lanci, nabavne grupe ili fran izing sistemi. Najrasprostranjeniji oblik su dobrovoljni prometni lanci koji se uspostavljaju izme u grosisti ke i detaljisti ke trgovine. Prvi dobrovoljni lanac u Evropi osnovan je u Holandiji pod nazivom De Spar. Osnovni cilj grosista prilikom osnivanja ovih lanaca bio je da smanje ulogu i zan aj detaljista koji ne e biti vi i od poslovo e. Nezavisni trgovac grosista ili detaljista ukoliko eli da ostane samostalan mo e da postane lan neke grupe za kupovinu i da jo neko vreme ivi u iluziji o samostalnosti ili da pristupi dobrovoljnom lancu i da sveno raskine sa svojom tradicionalnom samostalno u. 43.Fran izing Zna enje fran izinga nije lako objasniti jer on zadire u mnoge oblasti ekonomskog ivota. Primenjuje se u skoro svim delatnostima i privrednim oblastima. arls Von, univerzitetski profesor fran izinga smatra da je to oblik distribucije i marketinga u kome mati no preduze e daje pojedincu ili malom preduze u privilegiju da posluje na propisan na in za odre eni period na specifi nom mestu. Ta privilegija mo e biti veoma razli ita i mo e se sastojati od isklju ivog prava na prodaju proizvoda mati nog preduze a, prava da se usvoje neki metodi poslovanja, know-how, prava da se koriste trgovinske marke i prepoznatljivi simboli ali i sva ova prava zajedno. Fran izing je sistem marketinga i distribucije u kome mala preduze a (fran izati) dobijaju pravo prodaje dobara i usluga od nekog ve eg preduze a (fran izanta). Prvu fran izu razvio je Isak Singer, a kasnije je kopirana od nekoliko kompanija. Kada je re o sistemu fran izinga u trgovini dominiraju tri strukturalna aran mana: 1) Proizvo a - trgovina na malo, gde proizvo a daje pravo trgovcu na malo da prodaje njegove proizvode na odre enoj teritoriji (General Motors); 2) Trgovina na veliko - trgovina na malo, gde postoje dve varijante: ugovorni gde trgovac na veliko inicira formiranje fran izing sistema i dodeljuje fran izu trgovcu na malo, i kooperativni gde grupa trgovaca na malo inicira formiranje fran izing sistema; 3) Uslu no preduze e trgovina na malo, gde uslu no preduze e daje fran izu trgovini na malo da pru aju paket usluga krajnjim potro a ima. Prednost fran izinga za primaoca fran ize fran izata: 1) Ulazak u novi posao uz relativno malo ulaganje kapitala; 2) Sticanje dobro poznatog imena ili marke proizvoda ili usluga; 3) Lako se u e od fran izanta standardne operativne procedure i menad erske ve tine; 4) Olak avaju se zajedni ki marketing napori; 5) Dobija se ekskluzivno pravo prodaje i td. Nedostaci fran izinga za primaoca fran ize fran izata: 1) Mo e do i do prekomerne saturacije usled postojanja velikog broja fran izata; 2) Investicije fran izata mogu biti nekorektno formulisane od strane fran izanta; 3) Ako provizije nisu zadovoljavaju e fran izanti imaju pravo da poni te ugovor; 4) Ugovori su u nekim slu ajevima kratkog trajanja; 5) Provizija se esto odre uje procentom od ukupne prodaje bez obzira na profit. Koristi za fran izante: 1) Nacionalno i globalno prisustvo mogu e je ostvariti na brz na in i uz manje investicija; 2) Pravila fran izinga pode avaju fran izanti; 3) Nakon to fran izat plati fran izu, fran izanti imaju pravo da je ponovo prodaju. Nedostaci: 1) Mo e se naru iti reputacija fran izanta ukoliko se fran izati ne pridr avaju ugovornih obaveza; 2) Nepostojanje jednoobraznosti kod fran izaata mo e nepovoljno da se odrazi na lojalnost potro a a; 3) Neefikasnost pojedinih fran izanta nepovoljno se reflektuje na efikasnost itavog sistema. 44.Savremeni pristup trgovini na malo Promene u okru enju menjaju mesto i ulogu trgovine na malo u sistemu dru tvene reprodukcije i sistemu marketinga. Promene se odvijaju u nekoliko pravaca: 1) Ja anje konkurencije i njeno prerastanje u ekipnu konkurenciju;

2) Podizanje nivoa koncentracije i okrupnjavanja u trgovini; 3) Rast uloge mnogo filijalnih sistema; 4) Smanjenje uloge nezavisnih detaljista; 5) Ja anje vertikalne integracije i kooperacije naro ito u formi fran izinga; 6) Razvoj velikih prodajnih jedinica sa savremenim sistemima prodaje; 7) Ja anje uloge trgovinske marke; 8) Rast elektronske trgovine; 9) Modernizacija tehnike i tehnologije koja se primenjuje u trgovini itd. U fokusu savremene trgovine na malo je potro a . Ona ima posredni ku ulogu izme u proizvo a a i potro a a s jedne strane i izme u trgovine na veliko i potro a a sa druge strane. Ona je u stalnoj interakciji sa svim stejkholderima i internim i eksternim, ne samo putem razmene roba ve i preko aspekta dru tvene odgovornosti. Tako e se mo e re i da trgovina na malo dovodi do socio-ekonomskih promena u dru tvu, kao to je menjanje na ina ivota stanovni tva, urbano-prostornog razvoja, promene stila ivota itd. Uz pomo marketinga nosioci trg.delatnosti na malo uspevaju da koordiniraju ekonomske funkcije sa ostalim elementima okru enja. I sam na in na koji se odvijaju aktivnosti i uticaj trgovine na malo se uslo njava pa teoreti ari ka u da ne postoji jo uvek zaokru ena teorija trgovine na malo, ali isti u da se uloga trgovine na malo treba izu avati sa aspekta a)uloge u procesu dru tvene reprodukcije; 2)mesta u sistemu marketinga; 3)mikroekonomskog-upravlja kog nivoa i 4)socijalne institucije u dru tvu. U savremenoj teoriji i dru tvenoj praksi trgovina na malo se izu ava kao: a) Faza dru tvene reprodukcije; b) Kanal prodaje za proizvo a e; c) Mesto snabdevanja finalnih potro a a odnosno gra ana; d) Izvor prihoda za dr avu. 45.Faktori koji uti u na dalji tok strukturnih promena u trgovini na malo Faktori tra nje oni opredeljuju apsorpcioni potencijal obima prometa trgovine na malo. Tu spadaju: op ta ekonomska situacija, demografsko-socijalni faktori, kupovna mo potro a a itd. Najva niji faktor je ekonomski rast, jer je tempo rasta i razvoja trgovine na malo direktno zavista od tempa ekonomskog rasta. Drugi bitan faktor je urbanizacija i prostorno planiranje. Trgovina na malo mora da prati i demografsko-socijalne trendove i kulturolo ke promene stanovni tva koje su od izuzetnog zna aja za planiranje razme taja trgovinske mre e. Tehnolo ke promene ispoljavaju se u institucionalnim i funkcionalnim inovacijama s jedne, razvoju asortimana trgovine na malo s druge strane. Institucionalne inovacije ispoljavaju se kroz nastanak novih sistema maloprodaje, a funkcionalne zamenjuju tradicionalne funkcije trgovine na malo inovativnim. Do izra aja dolazi primena informatike i elektronike u sferi nabavke, prodaje i fizi ke distribucije. Savremeni marketing estetska svojstva koja u velikoj meri uti u na odluku potro a a.