9.

Regulacija vlanosti
T. H. Powers and W. J. Calvo, Multisorb Technologies, USA

9.2

Uvod

Suenje je verovatno jedan od najstarijih naina konzervacije hrane. Umotavanje stvari koje su suene, kako bi se zatitile od valge je takoe jedan od najranijih naina pakovanja namernica. ak i u dananje vreme se troe velike koliine resursa, kako bi se pronali novi naini pakovanja koji e uspeti proizvode da sauvaju od valge. Neki od najstarijih materijala koji su se koristili za kontrolisanje vage se koriste i danas: glina, so, minerali i biljni ekstrakti koji imaju veliki afinitet prema vodi. Glina se koristi ve vekovima, vlana glina da ouva proizvode vlanim, a sauva da uuva proizvode suvim. Takoe vanost soli je velika, nije bitno da li se koristi kod hrane ili biljnih namernica da vee vlagu ili se koristi u suvoj stanju da apsorbuje vlagu. Ekonomski gubici koje valga moe da nanese mogu biti izuzetno veliki, ne spominjui tetu koju moe da izazove po zdravlje u odreenim delovima sveta usled kvaranja hrane, te postoje propisi za dranje hranljivih namernica suvim. Utvreno je da ak do 25% namernica na svetskom nivou se gubi svake godine, zbog kvarenja namernica usled loeg pakovanja, prevelike vlage i nedovoljnog ili loeg hlaenja. Jedan od prvih materijala koji se koristili za apsorbovanje vlage, a i dan danas ima iroku rasprostranjenost je glina. Jeftina je, dostupna i zahteva minimalni proces dorade. Silika gel je najpopularniju adsorber zbog svoje dostupnosti, istoe i beline koja ukazuje na istou. Drugi silikati takoe imaju iroku primenu u obliku prirodnih zeolita i sintetizovani oblici koji se nazivaju molekularnim sitima. Koriste se zbog svoje selektivnosti i njihove sposobnosti da odre stvari izuzetno suvim. Mnogi drugi minerali su takoe opisani u daljem tekstu.

9.2

Silika gel

9.2.1 Poreklo Poreklo silika gela poiva na svakoj plai i dnu reke na svetu. Pesak je poetna sirovina za proizvodnju slika gela. Pesak predstavlja relativno ist kristalizovan siliciijum dioksid. Da bi se proizveo silika gel, pesak se prvo stavlja u jak alkalni rastvor. Nakon toga se vri filtracija, taloenja, neutralizacije, ponovno ispiriranje i suenje, dobija se amorfni silikon dioksid. To predstavlja silika gel, koji treba samleti i klasifikovati kako bi bio spreman za upotrebu. 9.2.2 Sastav Silika gel proizveden na ovaj nain je potpuno amorfan (nekristalizovan), bez prisustva kristala silikon dioksida, koji se smatra loim. Ali ima ostataka soli, obino oko 0,5% i to u obliku Na2SO4 (natrijum-sulfat), pH vrednost blizu neutralne uglavnom u granicama od 4 do 8 pH. Procena se moe izvesti lako, pripremanjem smese koja sadri 10% silika gela umuenog sa destilovanom vodom, koja se ekstraktuje dva sata, potom se meri provodljivost, pH vrednost i kiselost kod ostatka smee.

9.2.3 istoa i regulative: EU, FCC, USP Dozvoljeno je korienje silika glea kao desikanta u hranljivim namernicama i farmaceutskim proizvodima po regulativama Evropse Unije. US Food Chemical Codex sadri u sebi studiju koja odreuje nain i pravila upotrebe silika gela kod namernica za ishranu, dok US Pharmacopoeia odreuje pravila za korienje u farmaceutske svrhe. 9.2.4 Adsorpcioni profil Adsorpciona mo silika gela, kao i kod drugih adsorbera, proporcionalno zavisi od ravnotenog stanja vlanosti (ERH) i temperature okruenja. U cilju da se sagledaju adsorpcione karakteristike obino se crtaju adsorpcione izoterme pri 25C (sl.9.1). Kao to se moe videti, kapacitet adsorpcije silika gela iznosi 3-4% pri relativnoj vlanosti od 10% i raste do 30 % za relativnu vlanost 90%. Vreme pri kojem silika gel postie svoj pun kapacitet (zasienost), pri razliitim relativnim vlanostima je prikazan na sl. 9.2. Moe se primetiti da se vreme saienja krea u uskim granicama, dok se kapacitet adsorpcije varira u velikoj meri

Slika 9.1: Adsorpcione izoterme pri 25C

9.2.5 Regeneracija Silika gel se moe regenerisati i koristiti neodreeno vreme. Sa ponovljanje adsorpcije i regeneracije, dolazi do osimapanja nekih delova to smanjuje njegovu upotrebljivost. Potpuna regeneracija je mogua pri zasienou za manje od 2% vlage pri 150C u trajanju od tri sata. Dok se 75-80% kapaciteta asbsopcione moi moe regenerisati pri temperaturi od 115-120C u trajanju od 6 sata. Mikrotalasna regeneracija je takoe mogua pri slaboj snazi (<400 W).

9.2.6 Pakovanje i aplikacija Silika gel se kao i drugi desikanti, se najee pakuje u vreicama i kesicama. Materijali za izradu kesica su veoma razliiti od papirnih kesica, netkanih matrijala (obloenih i neobloenih), propustljivih ili mikro-perforiranih filmova. Polu krute kapsule razliitih konstrukcija su dostupne sa razliitom poroznou i propustljivou. Obino se silika gel proizvodi u obliku smole za punenje kalupa ili ekstrudiranje. Spisak stvari za koje se koristi silika gel je prevelik da bi se ceo navodio. Tu se ukljuuju hranljive namirnice, farmaceutski preparati, medicinski i dijagnostiki aparati, tekstili, koni proizvodi, zapakovani elektronski uraaji itd.

Slika 9.2: Intenzitet adsorpcije i kapacitet adsorpcije pri 20,40 i 80% RV

9.3

Glina

9.3.1 Poreklo i sastav Skoro sve vrste i tipovi gline kada su potpuno suvi imaju neke adsorpcione sposobnosti. Gline koje se koriste u komercijalne svrhe spadaju u grupu Bentonita. Najee koriena vrsta je Montmorilonit. Glina se u principu sastoji od silikata metala, sulfata u manjem delu i fosfata. 9.3.2 Kapacitet i uslovi korienja Ruda gline se aktivira za upotrebu putem paljivog suenja. Kapacitet adsorpicije se kree u granicama od 25-30% teine suve materije pri sobnoj temeraturi i nie. Iznad 35C glina poinje da se sui i otputa vlagu. Najvea korisnost gline se postie pri umerenim uslovima. 9.3.3 Adsorpcija / desorpcija Adsorpcioni kapacitetet varira u zavisnosti od sastava i porekla. Slika 9.3 prikazuje adsorpcione karakteristike gline iz posebnog rudnika u Oklahomi, poznat kao Oklahoma 1. Adsorpcija vlage je relativno brza, ak i pri malim relativnom vlanostima. Kao to se moe

videti na sl. 9.3, glina e u roku od nekoliko sati da adsorbuje kompletnu koliinu vlage koju moe da usvoji. 9.3.4 Pakovanje i aplikacija Glina predstavlja desikant koji se koristi u mnogim industrijama naroito tamo, gde je potrebna masovna primena. Pakovanje se vri u vidu presvlake na rolni papira, na ojaanom papiru, perforiranog laminiranog papira. Velika pakovanja za vie od 1 kg mogu se pakovati u fabrike kese koje se posle zaivaju. Kao to je navedeno u prethodnom tekstu, brzina usvajanja vlage je esto mnogo bra nego to je potrebno za pojedine sluajeve. Kako bi se reio ovaj problem i produilo vreme apsorbovanja, mogue je odabrati pakovanje od posebnog materijala sa smanjenom (ogranienom) propustljivou. U cilju otvrivanja razlika izmeu jedne vrste gline i druge vrste gline koje se koriste kao desikanti, amerika vojska je utvrdila standardnu jedinicu za adsorpciju. U novembru 1963, Departman Odbrane je izdao MIL-D-3464D, standardkoji propisuje pakovanje i korienje desikanata, kod ambalae i statike dehumidacije. Tri godine kasnije, MIL-D3464D je sluio za stvaranje jedinstvenog standarda po kome se mogu porediti razliiti desikanti u razliitim oblastima: kapacitet adsorpcije i intenzitet adsorpcije, pranaste karakteristike pakovanja, jaina i korozivna svojstva i veliine estica desikanta. Posle deset godina 1973, je izdat DOD sa specifikacijama za ienje, suenje, konzervaciju i pakovanja stvari, opreme i materijala kako bi se zatitili od korozije, mehanikih i fizikih oteenja i drugih vidova degradacije. MIL-D-3464D i MIL-P-116 su dugo vremna bili jedini izvor informacija za inenjere koji se bave pakovanjem. Snaga ovih standarda lei u njihovj definisanosti uniformnih jedinica za kapacitet suenja, omoguavajui poreenje efikasnosti desikanata na uniformnoj skali.

Slika 9.3: Adsorpcija - vreme

9.4

Molekularna sita

9.4.1 Sastav i istoa Molekularna sita se sastoje iz natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijum i aluminijum silikata. Ovi elementi sainjavaju stabilnu makrostrukturu sa postojanim porama. 9.4.2 Tipovi i osobine Molekularna sita se uglavnom razlikuju na osnovu veliine pora, koja se iskazuje u angstromima (10-10 m). Najee koriena tip sita je 4A, ija je nominalna veliina pora 4 angstroma. Druge esto koriene vrste sita su 3A i 5A. Specijalna vrsta sita je 13X , sa nominalnom veliinom pora od ~ 10 angstroma. Slike 9.4 i 9.5 prikazuju adsorpcione sposobnosti sita tipa 4A i 13X pri izabranim uslovima relativne vlanosti. 9.4.3 Selektivna adsorpcija Zadravanje i selekcija izmeu razliitih slojeva adsorbera je proporcionalna u zavisnosti od njihovog polariteta i molekularne veliine. Ovo je obrazloenje za sam naziv molekularna sita. Selektivna sposobnost posebnog tipa sita da adsorbuje posebne vrste molekula zavisi od jedinjenja koja su jo prisutna u situ npr., jedinjenja vee elektronegativnosti e zadrati manje elektronegativna jedinjenja ije su estice iste veliine. 9.4.4 Adsorpcija vlage Prema tome u vlanom okruenju, voda e se rairiti kao i svako drugo jedinjenje. Kapacitet adsorpcije molekularnog sita u vlanom okruenju e najee biti popunjen vodom. Kao rezultat, za primenu molekularnih sita kao desikanta se koristi najee sito tipa A4, jer su veliine pora pogodne za vodu i polaritet takvih sita privlai molekule vode. Ove karakteristike ujedinjene daju situ tipa A4 veliki afinitet prema vlazi ak i pri niskim relativnim vlanostima. Kao to se moe videti na sl. 9.4 i 9.5, tip sita 4A moe da adsorbuje 10% svoje teine, pri relativnoj vlanosti ispod 10%. Ovo omoguuje da se vlanost u zatvorenim prostorijama odrava na manje od 1% RV sa odgovarajuim kvalitetom molekularnih sita.

Slika 9.4: Adsorpcione izooterme esto korienih tipova molekularnih sita

Slika 9.5: Adsorpcione izoterme slinih tipova molekularnih sita

9.5

Humetantske soli

esto korien i ekonomian nain za kontrolisanje vlanosti u vlanim uslovima je korienje humetantskih soli. Takve se soli e adsorbovati vlagu sve dok u potpunosti nepreu u rastvor. Takav rastvor se sastoji od soli u vrstvom stanju i rastvora soli. Takav rastvor e biti zasien rastvor, sa ravnotenim vlanostima svake komponente posebno. 9.5.1 Natrijum hlorid (NaCl) Kao primer, zasieni rastvor obine kuhinske soli (natrijum hlorida) e imati ravnotenu vlanost od ~ 75%. Posledica ovog je da natrijum hlorid nee adsorbovati vlagu u sluaju da je relativna vlanost okoline < 75%. 9.5.2 Magnezijum hlorid (MgCl2) Slino kao i kod natrijum hlorida, zasieni rastvor magnezijum holorida ima ravnotenu vlanost od 35%. Posteje mnogobrojne tabele u razliitim prirunicima, koje prikazuju ravnotene vlanosti za mnogobrojne tipove soli pri datim temperaturama. Walxer je definisao zavisnost izmeu ravnotene vlanosti i temperature za najee koriene humektanske soli i objavio konstante za njegovu jednainu (Wahler-ova jednaina). Dakle obino je mogue odrediti tip soli, koji e odravati vlanost u datim granicama u nekom sitemu ili pakovanju neke stvari koja se eli zatititi. 9.5.3 Kalcijum sulfat (CaSO4) Neke soli, posebno soli sulfata, e usvajati vodu u tano odreenim molarnim odnosima. Neke soli, kao to je kalcijum sulfat imaju vie hidratacionih stanja. Anhidrit prilikom zagrevanja

na 130C do 160C moe da usvoji mola vode, ime se dobija gipsni prah, dok daljim dodavanjem 2 mola vode dolazi do ovravanja praha i dobijaju se gipsane ploe. Mnoge soli onda mogu da prime u sebe vlagu zasienja. Njihova upotrebljivost kao adsorbera vlage zavisi od kinetike adsorbovanja vlage u odreenim uslovima. Mogu se izvesti odreeni eksperimenti kako bi se napravio pravi izbor.

9.6

Nepovratna adsorpcija

Blisko povezano sa vezanom vodom u hidratnim solima je dodatak vode vezanih za alaklne metale i okside prelaznih metala. U ovom sluaju voda reaguje sa oksidom, kako bi stvorila odvojeno jedinjenje. Reakcija moe biti reverzibilna samo ako se doda odreena koliina energije koja je dovoljna da razdvoji jedinjenje. Kako se razlaganje odvija pri temperaturama koje su daleko vie nego to se mogu ostvariti u praktinim uslovima, adsorpcija se smatra ne reverzibilnom. 9.6.1 Kalcijum oksid (CaO) Primer ovakve vrste koji se najee pojavljuje je kalcijum oksid. Predstavlja produk visoko temperaturnog razlaganja krenjaka koji sadri kalcijum karbonat (CaCO3). CaO je principijelno najpoznatiji po njegovoj primeni u poljoprivredi i poznat je kao negaeni kre. Kalcijum oksid reaguje sa vodom prema sledeoj reakciji: CaO + H2O Ca (OH)2 Kao rezultat ove reakcije se dobija kalcijum hidroksid, koji se takoe koristi u poljoprivredi i poznat je kao gaeni kre. Kao bi se izvrila reverzibilna reakcija potrebno je podii temperaturu do 600C. Njegova primena kao desikanta zavisi od iste reakcije. Zbog izuzetno velike koliine energije koja treba da se uloi, sa praktinog gledita ova reakcija se smatra ne reverzibilnom. Kao to se moe zakljuti, produkat je poprilino alkalan. Mada tehniki predstavlja korozivni produk i iritantan je za kou, nije naroito opasan za upotrebu zbog svoje slabe rastvorljivosti (0,06g/100cc vode). Kalcijum oksid se principijelno koristi na mestima gde je potrebno ostvariti izuzetno nisku vlanost. U zatvorenim sistemima mogue je ostvariti milioniti deo procenta sa odreenom koliinom kacijum oksida. Takoe je dobar desikant, jer moe da usvoji 28% od svoje mase. Kalcijum oksid se koristi za jako zahtevna pakovanja, naroito za zapeaene elektronske komponente koje su predviene da traju godinama. Treba imati na umu da kalcijum hidroksid, takoe dobor adsorbuje ugljen dioksid (CO2). Zbog toga, ako se kalcijum oksid koristi kao desikant u okruenju u kome ima dosta ugljen dioksida on e adsorbovati CO2, a pri tom procesu e otputati vodu. Prilikom njegovo primene ovo se ne postavlja kao tema, jer se pakovanje pri njegovoj primeni zapeati pri normalnim atmosverskim uslovima (< 0,03% CO2). Na sl. 9.6 moe se videti da linija kalcijum oksid u pranostom obliku raste do nekih 27% koliine adsorbovane vlage u odnosu na njegovu poenu masu, a tada se moe videti nagli skok poveanja mase na preko 40%. Ovaj drugi korak odgovara adsorbovanju ugljen dioksida. Moe se primetiti da kalcijum oksid moe adsorbuje svoj pun kapacitet, ak i ako su vrednostima RV manje 10%.

Druga kriva prikazuje kalcijum oksid zapakovan u samolepljivu etiketu koja je zapeaena dok je omot sa prednje strane napravljen o mikroperforiranog materijala koji omoguuje kontak izmeu valge spolja i kalcijum oksida. Mikroperforirani materijal usporava difuziju vlage te zbog toga kriva ima konstantan nagib.

Slika 9.6: Adsorpcione karakteristike kalcijum oksida 9.6.2 Magnezijum oksid i barijum oksid Takoe slino ponaanje se moe videti i kod magnezijum oksida i barijum oksida. Neto su sporiji adsorpcije ali barijum oksid moe da smanji vlanost u zatvorenom sistemu do 1 ppm. Njegova primena je ograniena zbog specifinih karakteristika.

9.7

Planiranje zatite od valge

Vlaga koja je zarobljena unutar pakovanja sa hranom ili curi unutar pakovanja prilikom transporta moe da ima tetne efekte. Ako se ne odstrani, ta vlaga e biti adsorbovana od strane proizvoda ili e se kondenzovati, to e dovesti do pojave razmnoavanja plesni, bui i gljivica. Na primer, ako je vrst materijal jako rastvorljiv u vodi (premaz eera), prodiranjem vlage u ambalu e dovesti do nepovratne migracije vlage u napomenuti sloj. Odabir pravog desikanta predstavlja jeftinu sigurnost da nee doi do kvarenja proizvoda, a samim tim e se poboljati kvalitet proizvoda. 9.7.1 Izvori vlage u pakovanjima Oni koji se bave pakovanjem prehrambenih proizvoda, dolaze do zbunjujueg problema prilikom odabira pravog desikanta (sredstvo za adsorbovanje vlage), zato to je regulacija vlanosti kompleksan problem. Preciznije, kao izvor vlage u pakovanjima ili kontenerima moe takoe da potie od: a) od samog proizvoda, b) bilo kog materijal ( filc, pena, papir itd.) i c) prodiranje kroz samu zatitnu ambalau pakovanja. Sa ciljem kako bi se odabrao pravi desikant, vlaga unutar pakovanja (zarobljena vlaga) i valaga u okruenju u kome se nalazi zapakovan proizvod se moraju posebno razmatrati.

Vlaga u okruejnu Temperatura i relativna vlanost su dva najuticajnija faktora okoline, koji utiu na postojanost proizvoda i moraju se kontrolisati, kako bi se postavili optimalni uslovi za ouvanje kvaliteta proizvoda. Pre odabira pravog desikanta, kao imperativ se postavlja poznavanje uslova u kojima e se proizvod transportovati i skladititi. Dalje treba primetiti da prilikom pakovanja unutar zapakovanog proizvoda e vladati isiti uslovi kao i u prostoriji u kojoj je izvreno pakovanje. Vlaga koja se nalazi u vazduhu moe da bude definisana relativnom vlanou vazduha, koja se izraava kao odnos parcijalnog pritiska vodene pare datog stanja i maksimalnog parcijalnog pritiska vodene pare na graninoj krivoj. Najkorisnija informacija koja se dobija merenjem temperature i vlanosti vazduha predstavlja taka rose i predstavlja taku kada se stvarni i maksimalni parcijalni pritisak vodene pare izjednaavaju. Kako temperatura opada, opada i pritisak zasiene vodene pare. Bilo koji dalji pad temperature e izazvati poveanje kondezacije, jer je koliina vode u vazduhu dostigla kritinu taku (stanje vazduha se nalazi na graninoj krivi). Dobar desikant e adsorbovati vodenu paru iz vazduha u pakovanju, smanjujue relativnu vlanost do take gde nee vie dolaziti do pojave kondezacije, odnosno nee dozvoliti pojavu vrednosti relativne vlanosti koja e izazvati kondezovanje vlage pri uslovima, na kojima e biti izloeno pakovanje. Jedno od osnovnih pravila, kako bi se obezbedila adekvatna zatita je projektovanje pakovanje i desikanta da odre relativnu vlanost vazduha unutar pakovanja u granicama od 1012% pri sobnoj temperaturi od 21C (70F). Vlaga unutar pakovanja Vlaga koja se nalazi unutar pakovanja, moe se definisati kao odnos vlage koju sadri proizvod u odnosu na svoju suvu materiju. U ravnotenim uslovima (nema razmene vlage proizvoda sa okolinom), pritisak vodne pare unutar pakovanja se naziva aktivnost vode i obeleava se sa Aw. Preciznije aktivnost vode se moe odrediti jednainom:

gde je:

parcijalni pritisak vode koja se nalazi na povrini proizvoda - pritisak zasienja pri temperaturi proizvoda

Ravnotena vlanost prestavlja vrednost aktivnosti vode izraene u pocentima. Prednost ove definicije Aw, jeste u tome to definie vlagu koja moe aktivno da se razmenjuje izmeu samog proizvoda i njegove okoline. Aktivnost vode moe da obezbedi bolji informacijiju, nego ukupna sadraj vlage u proizvodu kada se posmatra stabilnost hrane. Moe se direktno uporediti sa relativnom vlanou okoline kako bi se spreilo stvrdanjavanje prakastih materijala (kao to su eer u prahu ili so). U zatvorenim pakovanjima desikant e adsorbovati vlagu iz svih izvora. Neke plastike (nilon), pena, papir, drvo, filc, koa i poliester mogu da sadre vlagu u sebi. Drvo, koa i papir mogu da sadre do 14% ili vie, a neke do 10%. Vlaga koju sadre ti materijali se moe osloboditi usled suenja vazduha od strane desikanta koji adsorbuje vlagu iz vazduha ili usled poveanja temperature. Koliina vlage koju adsorbuje desikant zavisi od: a) koliko jako je vlaga vezana za proizvod (hemiski ili fiziki vezana vlaga), b) tip i koliina desikanta koji se koristi, c) koliko je vode ve oadsorbovano od strane desikanta i d) temperatura.

Osnovna svrha regulacije vlage u namernicama je da se smanji aktivnost vode, a time se smanjuje pojava i razvijanje mikroorganizama, kao to su plesni i kvasci koji se pojavljuju na namirnicama sa povienom vlanou (kao to su gotove namernice za jelo tj. MREs). ta vie, kod higroskopnih namirnica svaka promena temperature e izazvati razmenu vlage izmeu namernice i okolnog vazduha ili gasa koji je okruuje. Razmena vlage e trejati sve dok se ne izjednae parcijalni pritisci vlage na povrini proizvoda i vlage u okolnom vazduhu ili drugom gasu. Prodor valge: teorisko razmatranje Desikanti, se najee odabiraju na osnovu testova koji se rade za tano propisane uslove koji se oekuju tokom primene. Meutim, ispitvanja trajnosti hrane mogu da oduzmu mnogo vremena, to ih ini i skupim. Zbog toga je potrebno da se odredi koliko vlage ima u pakovanju pre testa ili tokom testa stabilnosti proizvoda. Koeficijen difuzije vlage (MVTR), je definisan kao koliina vodene pare koja prolazi kroz jedan kvadratni metar testiranog materijala u zadatim uslovima (temerature i relativne vlanosti) za 24 h i obrnuto je proporcionalan debljini materijala. Ako su MTRV (obino je izraen u gvode/m2/h), ukupna povrina materijala (m2) i duina vremena skladitenja poznati, moe se odrediti koliina vlage koja e difundovati. Ova vrednost predstavlja koliinu vlage koju desikan treba da odstrani, kako ne bi dolo do kodezovanja ili propadanja proizvoda tokom dueg vremena izlienosti uslovima sa visoke vlanosti. Koeficijent difuzije, predstavlja konstantu materijala koja odreuje koliinu gasa koja e proi kroz poznatu povrinu, poznate debljine materijala u odreenom vremenu, sa zadatom razlikom parcijalnih pritisaka. Koeficijent varira u zavisnosti od temperature. Koeficijen difuzije za materijale koji se koriste za pakovanje ptoizvoda se uglavnom mogu dobiti od dobavljaa ili proizvoaa materijala ili u tabelama za koeficijente difuzije za razliite materijale. Objavljene vrednosti koeficijenta nisu samo za paokvanja materijala koji se eli zatititi, ve se mogu nai i koefijenti materijala za pakovanje desikanata (npr. kesice za pakovanje silika gela). Koeficijent difuzije moe biti pretvoren u intenzitet difuzije koji je definisan u zavisnosti od porekla difuzije vlage (razlika koncentracija vlage ili razlika parcijalnih pritisaka). Parcijalni pritisci vodene pare se nalaze u termodinamikim tablicama. Ulazak valge (npr. mgvode/dan) kroz zidove pakovanja za date uslove relativne vlanosti unutar pakovanja je odreen upotrebom opteg materijalnog bilansa: Kretanje H2O = Apkg Ppkg (Cout - Cin) Gde je: Apkg - povrina pakovanja Ppkg intezitet provoenja vlage materijala koji je korien za pakovanje Cout koncentracija vode u okolini Cin koncentracija vode unutar pakovanja Intenzitet provoenja materijala koji se koristi za pakovanje mora da bude prilagoen prema debljini materijala i prema razlici parcijalnih pritisaka. Koliina vlage koja e ui unutar pakovanja tokom njegovog roka trjanja zavisi najvie od tipa pakovanja (vrsta, fleksibilna itd.) i materijala koji su korieni za pakovanje. Na primer razliiti materijali za fleksibilna pakovanja imaju razliite koeficijente difuzije. Prolaz vode u fleksibilna pakovanja se moe samo grubo proceniti iz takvih podataka. To je zato to u tabelama sa podacima za difuziju nije uraunat prolaz vlage kroz mesto gde je pakovanje zapeaeno. Desikanti se uglavnom biraju na osnovu

rezultata testova koji se sprovode za tano odreeno pakovanje. Meutim neka rigoroznija testiranja oduzimaju vreme i kotaju dosta. 9.7.2 Proces odabiranja desikanta Kako bi se postigao to bolji rezultat prilikom odabira desikanta, moraju se uzeti u obzir karakteristike dostupnih desikanata i materijala za pakovanje. Uslovi pri kojima se dobija optimalana zatita proizvoda i ouvanje njegovih karakteristika se dobijaju eksperimentalno i prouavanjem dostupnih literaturnih podataka. Kod poroznih desikanata, voda se odstranjuje iz unutranjosti pakovanja ili vieslojnom adsorpcijom, gde se tanki slojevi molekula vode vezuju za povrinu desikanta ili kapilarnom kondezacijom, pri emu se pore desikanta napune sa vodom. Kod vieslojne adsorpcije, povrina desikanta je velika, te zbog velike poroznosti moe da adsorbuje velike koliine vode. Meutim dolazi do pojave kapilarne kondezacije zato to maksimalni parcijalni pritisak pri zasienju se samnjuje u malim pora zbog povrinskog napona koji vlada u njima. Kapilarna kondezacija se moe pojaviti i u porama upakovanog proizvoda. Mogu se pojaviti tetni rezultati usled kondezacija vlage koja e se pojavati pri vlanostima manjim nego to je previeno prilikom razmatranja unutranjosti pakovanja.Od vitalne vanosti za odabir koliine i oblika pakovanja desikanta je razmatranje pakovanja u kome e vriti transport (kontener) i skladitenje. Pre nego to se izvri odabiranje desikanta, treba da se definie veliina i fleksibilnost strukture bonih ivaca pakovanja (kontenera). Tri najbitnija parametra koja se moraju razmatrati prilikom odabira desikanta su: relativna vlanost, kapacitet desikanta (adsorbera) i intezitet adsorbovanja vlage. 1. Relativna vlanost Poznavanje maksimalnog i minimalno nivoa vlanosti, koji bi trebao da se odrava moe da pomogne prilikom odabira pravog desikanta. Test trajnja proizvoda koji obavlja proizvoa uglavnom utvruje maksimalnu vlanost koja ne sme da se pojavi tokom roka trajanja proizvoda. To znai da podatak o maksimalnoj vlanosti koja ne sme da se pojavi tokom roka trajanja proizvoda predstavlja bitan podatak koji se mora uzeti u obzir. Taj podatak obezbeuje informaciju o maksimalnoj koliini vlage koju ist desikant treba adsorbuje tokom veka trajanja proizvoda i omoguuje usvajanje minimalne koliine istog desikanta. Efekat residualne valge, koju najee daje proizvoa desikanata se takoe mora uzeti u obzir. esto se propisuje i minimalna vlanost koja treba da se odri kako bi se izbegli problemi, koji se pojavljuju usled isuenja proizvoda. 2. Kapacitet adsorpcije Kapacitet adsorpcije se rauna izjednaavanjem masa vlage koje su ukljuene. Ukupna vlanost (Wtot) se izraunava sabiranje vlanosti vazduha unutar pakovanja (Whs), dostupne rezidualne vlanosti unutar zapakovanog proizvoda (Wrm) i koliine vlage koja ue u pakovanje tokom roka trajanja proizvoda (Win). Wtot = Whs + Wrm + Win Whs je rezultat slobodne zapremine prostora unutar pakovanja i apsolutne vlanosti vazduha okruenja u kome se vri pakovanje. Doprinos Whs u Wtot je zanemarljiv, zato to se tei da prilikom projektovanja pakovanja slobodan prostor unutar pakovanja bude to manji i pakovanje se vri uglavnom u kontrolisanoj atmosveri sa smanjenom vlanou vazduha. Wrm predstavlja

koliinu vlage koju desikant moe da desorbuje iz upakovanog proizvoda tokom njegovog roka trajanja. Ova koliina zavisi od nekoliko faktora: kinetike i termodinamike procesa desorbovanja vlage iz samog upakovanog proizvoda, kao i ukupne vlage koju proizvod sadri posle proizvodnje. 3. Intenzitet adsorpcije Trei parametar na koji treba obratiti panju prilikom razmatranja desikanta je intezitet adsorpcije. Na primer, silika gel moe da smanji relativnu vlanost u zatvorenom konteneru sa 20% na skoro 0% za otprilike sat vremena. U stvarnim uslovima proizvodnje, proizvod koji se pakuje uvek sadri rezidualnu vlagu (zaostala valga). Ova vlaga treba da bude adsorbovana od strane desikanta, ime se usporava proces adsorpcije. Takoe treba primetiti kada se povea sadraj rezidualne vlage, kapacitet adsorpcije opada. U vei sluajeva kinetika desorpcije vode iz proizvoda je sporija od kinetike adsorpcije desikanta. Zbog toga reakcija desorpcije vlage iz proizvoda predstavlja ograniavajui faktor za ukupnu desorpciju. Ovaj fenomen neutralie razlike izmeu brzina reakcija desikanata i produuje vreme trajanja reakcije.

9.8

Trendovi razvoja

Upravlanje i odravanje vlanosti dobija sve vei zanaj, kako polje pakovanja proizvod sve vie doivljava ekspanziju. Vie nije potrebno samo odrati proizvode suvim, ve oni moraju da budu dovoljno suvi da odre stabilnost ali ne i previe suvi da se nebi nakodilo strukturi proizvoda na makro i na molekularnom nivou. Te stoga odravanje vlanosti prelazi u kontrolisanje aktivnosti vlage. Sve vie dolazi se do zapaanja da kod nekih zatvorenih sistema voda nije jedina isparljiva substanca koja vri degradaciju proizvoda. Isparljive organske komponente, posebno iz grupe haloalkana (freoni itd.), kao i isparljive kiseline, aldehidi i alkoholi su takoe prisutne komponente. Desikanti e verovatno morati da se meaju sa drugim adsobentima ili da se udruuju sa drugim jedinjenjima koja e moi selektivno da za sebe vezuju druga jedinjenja, a ne vodu. Konano, vei znaaj je dat selektivnosti adsorbera. Mnogo ira lepeza molekularnih sita postaje dostupna. Nove tehnologije se razvijaju u oblasti sitetike, i prouavaju se neki novi biosintetiki sistemi. Pravac razvoja se kree u razvijanju vie specijalizovanih i multifunkcionalnih adsorbera. Ovaj trend e se sigurno nastaviti i postoje velike anse da e sve vie da se ubrzava njihov razvoj.