BILANS STANJA I BILANS USPEHA

1. UVOD
U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila. Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. Najvaniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim raunima i b) pravne norme koje ine osnovu bilansiranja. Bilans preduzea je u vrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zakljuak knjigovodstvenih rauna. Polazei od veze sa knjigovodstvenim raunima - razlikuju se dva rauna: 1) raun izravnanja (bilans stanja) i 2) raun dobitka i gubitka (bilans uspeha) Polazei od pravnih normi koje ine osnovu bilansiranja, razlikuju se: 1) poslovni (izvetajni) i 2) poreski bilans. U izvetajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izvetajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godinji bilansi, ve i kao bilansi u kraim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uoptavanja informacija koje mere imovinsko stanje na odreeni dan i uspeh poslovanja u odreenom periodu nekog preduzea, odnosno preduzetnika. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak.p

2. BILANS STANJA Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna. Drugim reima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na odreeni dan, izraen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava preduzea sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasnitvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu. Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. nain pribavljanja ovih sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoroni finansijski plasmani), zalihe, kratkorona potraivanja i kratkoroni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i nerasporeeni viak prihoda - dobitak), dugorona rezervisanja i obaveze (dugorone i kratkorone). Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Poto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnotea. Ona se ogleda u tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane bilansa. Ako bilans stanja nije u ravnotei, bilans praktino i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. U formalnom smislu bilans moe biti prikaz u vidu dvostranog rauna, pri emu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva, ili u vidu jednostranog rauna, pri emu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva kao to je prikazano na primeru Bilansa stanja trgovinskog preduzea Tehnooprema. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzea ralanjene su prema principu rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadraj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa odreuje se broj kolona, njihov naziv, smetaj aktive i pasive, kao i razmetaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.

1. forma jednostranog pregleda ili forma liste

Tabela 1. primer preduzee Tehnooprema

S obzirom na ralanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive, proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vriti samo statike finansijske analize.

Ukoliko bismo dinamiki posmatrali kategorije bilansa stanja u voenju finansijske politike preduzea, neophodno je primeniti sistem analize vie uzastopnih bilansa stanja.

3. AKTIVA Aktiva predstavlja sredstva koja se plasiraju na tritu zajmovnog kapitala. U poslovanju banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant povraaja depozita komintenata banke. Pod pojmom aktiva esto se podrazumeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji neki teoretiari u aktivu svrstaviju pored novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga. Pri analizi funkcionisanja banaka, aktivu, predstavljaju sretstva banaka koje mogu da plasiraju na tritu zajmovnog kapitala, u obliku kredita (za investiranje ili potronju). Ta sretstva su rezultat depozita, kako oroenje tednje graana i privrede, tako i "depozita po vienju". U Aktivu pored iznosa krdita koje banka dalje nudi na tritu, ulaze i obavezne rezerve (sredstva koje banke ne sme dalje plasirati ve mora zadrati kao garant povraaja tednje). Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka,i to je jedan od osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se prevashodno odreuje ponuda novca u ekonomiji). Kratkorona aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se razumno oekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, a ukljuuju: 1. Gotovinu; 2. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni; 3. Potraivanja od kupaca i druga potraivanja - Iznosi koja preduzee potrauje od drugih lica, sa rokom dospea do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraivanja nee biti naplaena. 4. Zalihe - Obuhvataju: Sirovine - sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzea; procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nioj trinoj vrednosti; Proizvodnja u toku - proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi proizvodi; procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uveanoj za trokove proizvodnje nastale do odreenog datuma ili po nioj trinoj vrednosti; Gotovi proizvodi - proizvod kod koga je proizvodni proces zavren i koji eka prodaju; ovde se procena takoe vri na osnovu nabavne vrednosti uveane za ostvarene trokove proizvodnje ili po nioj trinoj vrednosti; treba obratiti panju na to da se na dobit ne rauna pre nego to je ostvarena prodaja. Dugorona aktiva su sredstva koja se dugorono koriste u poslovanju i za koja se ne oekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom obuhvataju: Zemljite i graevinske objekte Opremu / maine Motorna vozila Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Tako]e je est sluaj da se vrednost zemljita i graevinskih objekata koriguje na vie, ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tritu,

odnosno, cena po kojoj mogu biti prodati - poveava. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrilo lice ovlaeno za ovu vrstu procene.

4. PASIVA Pasiva pokazuje odakle preduzeu imovina koji deo imovine je finansiran sopstvenim novcem, a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima). Kratkorona pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzea, sa rokom dospea do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju: Kratkorone obaveze prema bankama - iznosi koji se otplacuju bankama na zahtev ili sa rokom dospea do 12 meseci, ukljuujui tekua dospea po osnovu dugoronih kredita, odnosno, deo dugoronih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci; Obaveze prema dobavljaima i druge obaveze - plaanja koja dospevaju u korist dobavljaa sirovina i po osnovu drugih usluga, sa rokom dospea do 12 meseci. Dugorona pasiva obuhvata: Dugorone obaveze prema bankama - neotplaceni deo dugoronih kredita banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja; Dugorone obaveze - iznosi koji dospevaju za plaanje po isteku 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaanja po osnovu investicionih nabavki, za robu koja je kupljena pod uslovima odloenog plaanja i krediti iz drugih izvora, osim banaka.

5. BILANS USPEHA Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak.

Primer jednostrane forme bilansa uspeha

U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suoavaju rashodi nastali u cilju ostvarivanja prihoda. Ono to je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa. S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski raun, obraun tanog periodinog rezultata zahteva tano vremensko alociranje prihoda i rashoda kao komponenti rezultata, to podrazumeva da obraunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obraunski) period za koji se uspeh obraunava. To znai da prihodima treba nasuprot da stoje trokovi koji su ih izazvali, to je saglasno principu uzronosti (korelacije). Bilans uspeha se sastoji iz rashoda i prihoda, koji su takoe sloeni. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji trokova koja obuhvata trokove minulog i ivog rada, ukupne poslovne trokove ( to odgovara ceni kotanja c.k. , odnosno ceni proizvoaa), tada se finansijski rezultat javlja u obliku vika produkta, dobitka odnosno gubitka. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji trokova, koja obuhvata samo trokove minulog rada, materijalne trokove i amortizaciju ili i bez amortizacije uz odreene korekture, tada se finansijski rezultat javlja u obliku novostvorene vrednosti, dohodka ili dodajne vrednosti (odnosno gubitka). Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduzea kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih gubitaka) u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak vei od bruto-gubitka, iskazuje se dobitak ili obrnuto, ako je vei bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea. Na osnovu naih propisa o raunovodstvu6 bilans uspeha je godinji i periodini prikaz, pregled utvrivanja ukupnog prihoda i dobitka preduzea. Drugim reima, kroz utvrivanje ukupnog

prihoda i dobitka obraun se ini na osnovu principa dobitka. Osnovica obraunskog sistema, kao osnove za utvrivanje ukupnog prihoda i dobitka je fakturisana prodaja.

ZAKLJUAK Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Kompletan set finansijskih izvetaja ukljuuje sledee sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izvetaj o tokovima gotovine, 4) izvetaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izvetaje. Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzea. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduzea kao brutodobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razliita finansijska izvetaja. Prvi prua uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea a drugi da omogui uvid u to koliko je preduzee sposobno da ostvari zaradu.

LITERATURA 1. D. Stojanovi, Instrumenti finansijsko-raunovodstvenih izvetavanja, Finansijsko raunovodstvo II, Beograd, 1998 2. Cvetkovi N, , 2004, Analiza poslovanja preduzea, Megatrend univerzitet, Beograd 3. Dr Bogdan Mrdovi, Menadment raunovodstva, aak 2006, 4. Zakon o raunovodstvu i reviziji 5. www.tehnooprema.c om/downloads/finizv2005.xls 6. www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf 7. http://sr.wikipedia.org/sr-el/