PITANJA ZA SIP I MEGACO Navesti osnovne SIP mrene elemente i funkcije koje vre.

Koji mreni element je principski zaduen za rutiranje poruka. Na osnovu koje informacije se vri rutiranje? etiri tipa mrenih elemenata: korisniki agent (UA User Agent) UA klijent/UA server korisnika aplikacija inicira uspostavu veze (UA klijent) odgovara na pozive (UA server) softverski (softphone) i hardverski (hardphone) komercijalna i besplatna reenja proksi server klijent / server prosleuje signalizaciju od korisnika ka ostatku mree i obrnuto prema korisniku se ponaa kao server, prema ostatku mree kao klijent funkcije: rutiranje AAA (Authorization, Authentication, Accounting) filtriranje poveanje efikasnosti (ke memorija) redirekcioni server iskljuivo server vri preusmeravanje (redirekciju) pomo u rutiranju prima SIP zahteve i na njih vraa odgovore sa adresom (adresama) na kojoj se nalazi traeni korisnik nakon toga vie ne uestvuje u razmeni signalizacionih poruka registrar server iskljuivo server SIP poseduje koncept registracije korisnici se registruju na registrar server, koji odrava informacije o njihovoj lokaciji (location server) prilikom promene lokacije, korisnici se registruju na odgovarajui registrar olakava mobilnost obino se ne realizuje zasebno va se nalazi na istoj platformi kao redirekcioni ili proksi server Location server (iskljuivo server) SIP preporuke ga ne specificiraju, ali standardno postoji Baza podataka u kojoj se uvaju informacije o korisnicima Registrar server aurira ove informacije Redirect i proxy server koriste ove informacije prilikom vrenja svojih funkcija 1.

Rutiranje se vri na osnovu adrese korisnika koje je skupio registrar server prilikom registracije i beleio informacije o lokaciji korisnika u location server koji potom koristi proksi server za rutiranje. 2. Navesti osnovne elemente SIP mree. Kako se odvija komunikacija izmeu njih (misli se na model komunikacije)? Koji su osnovni SIP zahtevi? Kako se vri kodovanje SIP poruka, skicirati strukturu poruke. Prvi deo odgovora isti kao pod 1. Komunikacija izmeu elementa SIP mree se odvija u transakcijama. Transakcija predstavlja zahtev i sve odgovore na njega. Osnovni zahtevi su REGISTER (UA klijent se registruje na registrar server i dostavlja mu informacije o adresi na kojoj se nalazi)

OPTIONS (ipspitivanje servera o njegovim mogunostima, npr. Podranim audio/video kodecima) INVITE (pokree sesiju pozivajui druge korisnike da uestvuju u multimedijalnoj komunikaciji) ACK (zahtev koji potvruje da je klijent primio konaan odgovor na INVITE zahtev) CANCEL (otkazuje zahtev koji eka na izvrenje, zgodno kada se jednom korisniku upuuje INVITE na vise adresa) BYE (terminira sesiju, mogu da je poalju pozvani i pozivajui korisnik) SIP poruke su tekstualno kodovane (HTTP) Struktura poruke (ne treba ynati sva polja zaglavlja)

3.

Skicirati dijagram razmene SIP poruka kojim se vri uspostavljenje sesije. Koji protokol slui za sam opis sesije? Dati primer pregovaranja o sesiji (broj portova i broj i oznaku kodeka izabrati proizvoljno)

Za opis sesije slui SDP protokol. On opisuje tip medije koja e se razmenjivati (govor video, podaci), kao i format medije (kodeke koji e biti koriteni )

4.

Koji servisni model (arhitektura) je primenjen u SIP-u? Skicirati SIP u VoIP protokol steku. Koji protokol slui za opis sesije? Dati primer pregovaranja o sesiji broj portova i broj i oznaku kodeka izabrati proizvoljno). SIP protokol se bazira na klijent server arhitekturi.

signalizacija SDP SIP TCP

prenos podataka multimedijalne aplikacije RTP UDP IP

kontrola prenosa kontrolne aplikacije RTCP/RTSP

Drugi deo odgovora isti kao prethodni.

5.
emu slui SDP protokol? Kako se prenose SDP poruke (tj. pomou kojih poruka)? Koji su najvaniji parametri koje se prenose u okviru SDP poruka?

SDP protokol slui za opis medije tip medije koja e se razmenjivati (govor, video, podaci) format (kodeci). SDP proruke prenose se u okviru SIP zahteva i odgovora na njih u samom telu poruke. Najvaniji parametri koji se prenose su tip medije, format(kodek) koji e biti korten i broj porta na koji ureaji oekuje IP pakete.

6.

Skicirati razmenu poruka u okviru SIP signalizacione procedura uspostave veze, u sluaju kada se veza uspostavlja sa prethodnom redirekcijom (pomou redirekt servera). Pera zove Miku koji nije vie na toj SIP URI adresi koju ima Pera, o tome ga obavetava redirekcioni server i daje mu novu Mikinu adresu. Posle vie ne uestvuje u tom pozivu.

7.

Skicirati razmenu poruka u okviru SIP signalizacione procedure uspostave veze, u sluaju kada se veza uspostavlja preko jednog proksi servera.

Pera zove Miku, ali invite poruka ide preko proksija koji trai da se sve vezano za ovu transakciju odigrava preko njega, to se vidi jer je oznaio polje record route i stavio tu svoju adresu. U VIA polje uoisuje se adresa svih elementa kroz koje je poruka prola, poev od Pere preko proksija, a odgovori se vracaju onda istim putem. kako poruka pree kroz neki vor, tako on brie svoju adresu iz VIA polja. VIA polje je zgodno jer se na osnovu njega moe utvrditi da poruka krui u mrei, a ne stie do odredita.

8.

Navesti koje su SIP ekstenzije i funkciju svake od njih..

SIP EKSTENZIJE SU: INFO metoda : slui za prenos informacija aplikacionog nivoa u toku trajanja sesije:DTMF cifre, PSTN signalizacija, stanje korisnikovog rauna,

SUBSCRIBE i NOTIFY metode obavetavanje o dogaajima (event notification) pomou SUBSCRIBE se korisnik prijavljuje odgovarajuem serveru da eli da dobije obavetenje o nekom dogaaju (kada se on desi) pomou NOTIFY server obavetava prijavljene korisnike o dogaajima primer: dostavljanje presence informacije (instant messaging) MESSAGE metoda: slui za slanje kratkih tekstualnih poruka; instant messaging SUBSCRIBE, NOTIFY & MESSAGE REFER metoda : poiljalac REFER instruie primaoca da kontaktira treu osobu. Uobiajen primer je transfer poziva (call transfer) PRACK metoda: slui za pouzdano slanje potvrda o prijemu informativnih odgovora iz klase 1xx. Na primer, ovo je bitno prilikom konverzije signalizacionih procedura kod interworking-a SIP mree sa klasinom telefonskom mreom PSTN.

9.

Dva uesnika u komunikaciji preko SIP protokola treba da uspostave vezu i dogovore se oko vrste podataka koji e prenositi i kodeka koji e korisiti. Prvi uesnik podrava tri govorna kodeka, dok drugi uesnik podrava samo jedan od ta tri govorna kodeka. Skraenice za govorne kodeke odabrati proizvoljno. Kako e se ove poruke razmeniti izmeu uesnika? Koji protokol se pritom koristi? Po tom protokolu napisatio scenario pregovaranaja o mediji, odn. kako prvi uesnik nudi komunikaciju i kako mu drugi odgovara. Odgovor na pitanje:

PONUDA
m=audio 4566 RTP/AVP 2 % prvi audio kodek koji se oekuje na portu 4566 i ima kod AVP 2 a=rtpmap 2 G726-32/8000 % njegovi atributi, konvencionalna oznaka i frekvencija odabiranaja govora m=audio 4566 RTP/AVP 4 % jo jedan audio kodek a=rtpmap 4 G723-32/8000 % njegovi atributi m=audio 4566 RTP/AVP 15 %jo jedan audio kodek, a=rtpmap 15 G728/8000 %njegovi atributi

Napomena za onog koji pregleda: Broj porta mogu da lupe, kao i oznaku i opsi kodeka, bitno je da napisu isto u odgovoru to se kodeka tie. Ako prijemna strana ne podrava neki kodek napisae na mestu broja porta nulu. ODGOVOR na ponudu
m=audio 3013 RTP/AVP 2 % ovaj kodek podrava i daje broj porta na koji on oekuje prijem, ostale attribute ne menja a=rtpmap 2 G726-32/8000 m=audio 0 RTP/AVP 4 % ovaj kodek ne podrava jer je napisao broj porta 0 a=rtpmap 4 G723-32/8000 % njegovi atributi nepromenjeni m=audio 0 RTP/AVP 15 % ovaj kodek ne podrava jer je napisao broj porta 0 a=rtpmap 15 G728/8000 % njegovi atributi nepromenjeni

Ove poruke se najee alju prilikom uspostavljanja veze u INVITE poruci ponuda, a u telu odgovora na INVITE (200OK poruka) se daje izabrani kodek, odn. odgovor na ponudu. Za prenos se koristi SDP protokol.

10. Softswitch arhitektura (ideja/slika). Mesto MEGACO protokola u ovom konceptu.. Prilikom prelaza sa klasine telefonske mree na VoIP arhitekturu korisniki ureaji psotepeno e se pristupnim mreama povezivati na MG (Media Gateway), a signalizacioni tokovi e tei preko MGC (Media gateway controler). MGC e na osnovu informacija koje primi od PSTN mree u IP mrei koristei SIP i MEGACO protokol da uspostavlja veze izmeu MG na koje su odgovarajui korisnici koji uestvuju u pozivu povezani. Svaki MG kontrolie jedan MGC. Meu sobom komuniciraju preko MEGACO protokola, a dva MGC meu sobom komuniciraju SIP protokolom. MGC glumi ulogu stare telefonske centrale i naziva se softswich.
Fiziko razdvajanje elemenata signalizacione i prenosne mree u VoIP mrei MGC (Media Gateway Controller) Ostvaruje funkcije kontrole poziva u VoIP mrei Prihvata signalizacione poruke PSTN mree (posredstvom SG) Razmenjuje signalizacione poruke sa drugim MGC-ovima Upravlja radom veeg broja MG-a MG (Media Gateway) Ostvaruje funkcije konverzije podataka (medije) na spoju PSTN/VoIP mree

MEGACO protokol definie komunikaciju izmeu MG i MGC kojom MGC realizuje kontrolu nad MG, alje mu komande i dobija odgovor na njih kao i obavetenja o stanju korisnike linije.

11. Koja je osnovna uloga MGC, a koja MG? Kakav je odnos izmeu MGC i MG po pitanju kontrole. ta se razmenjuje izmeu dva MG preko koji se uspostavlja veza izmeu dva korisnika od kojih je svaki povezan jedna MG. MGC (Media Gateway Controller) Ostvaruje funkcije kontrole poziva u VoIP mrei Prihvata signalizacione poruke PSTN mree (posredstvom Signalling Gateway) Razmenjuje signalizacione poruke sa drugim MGC-ovima Upravlja radom veeg broja MG-a MG (Media Gateway) Ostvaruje funkcije konverzije podataka (medije) na spoju PSTN/VoIP mree, pakuje govor u pakete i prosleuje u IP mreu, a na prijemu vri obrnut proces. MGC ima potpunu kontrolu nad MG (master slave odnos) koju realizuje korienjem MEGACO protokola za komunikaciju sa MG. Kad se uspostavi veza izmeu dva MG teku IP paketi u kojima je pakateizovan govor.

12. Opisati pojmove terminacija, kontekst i transakcija. Po potrebi prikazati grafiki.

U svakom MG mora da se uspostavi veza izmeu ulaznog toka podataka (govora prenoenog komutacijom kola, TDM) i govora koji se u formi IP paketa prenosi kroz mreu putem RTP sesije. MG ima sa jedne strane interfejs klasine telefonske mree, a sa druge strane se ponaa kao IP ureaj. Terminacije: Logiki entiteti koji predstavljaju izvor ili odredite tokova podataka na MG-u. Semi-permanentne: fiziki resursi, poput E0 TDM govornih kanala ili analognih PSTN linija.Tranzijentne: logiki resursi, postoje samo za vreme trajanja poziva, kao npr. RTP/RTCP sesija. Tranzijentne terminacije se kreiraju i briu Semi-permanentne terminacije se aktiviraju iz tzv. Null konteksta i vraaju u njega po zavretku poziva Identifikator terminacije: TerminationID

Konteksti: Asocijacije izmeu grupa terminacija koje mogu meusobno razmenjivati tokove podataka Null kontekst: Sadri sve Semi-permanentne terminacije koje nisu aktivne unutar nekog konteksta Kontekst moe da sadri vei broj terminacija ako MG podrava konferencijske veze Kontekst karakterie:
o o o

identifikator konteksta zove se ContextID topologija konteksta: opis toka podataka izmeu terminacija prioritet konteksta u okviru MG-a

Transakcije:

Obuhvataju vie akcija koje sadre skup komandi koje treba izvriti u odreenom kontekstu Komande u okviru transakcije se izvravaju sekvencijalno Identifikator transakcije zove se TransactionID