PONAANJE POTROAA

- kolska 2011/12. godina-

Nastavne metode
Predavanja Vebe

Metode ocenjivanja
U toku semestra odrae se tri kolokvijuma (testa). I kolokvijum 21.03.2012. (materija za prvi kolokvijum je od 20-113. strane). Studenti prijavljuju izlazak na kolokvijum najkasnije do 16.03.2011. kod asistenta (mtankosic@megatrend.edu.rs). Za prolaz je neophodno 10 poena. Studenti koji ne poloe prvi kolokvijum, ne mogu da polau drugi. II kolokvijum 25.04.2012. (materija za drugi kolokvijum je od 114-240. strane). Studenti koji ne poloe drugi kolokvijum, ne mogu da polau trei kolokvijum. Za prolaz je neophodno 10 poena. III kolokvijum 30.05.2012. (materija za trei kolokvijum je od 255-395. strane). Za prolaz je neophodno 10 poena. Kolokvijum traje 20 minuta, ima deset pitanja, a za svaki taan odgovor dobija se po 2 poena (ukupno 20 poena). Na kolokvijumima studenti mogu da dobiju do 60 poena. Seminarski rad Seminarski rad je obavezan za izlazak na ispit. Tema seminarskog rada se odreuje u dogovoru sa asistentom. Spisak tema za seminarske radove i uputstvo za izradu su u ovom obavetenju. Seminarski rad bi trebalo poslati na e-mail adrese mrakic@megatrend.edu.rs i mtankosic@megatrend.edu.rs. Seminarski rad se brani kod asistenta (termin odbrane rada se prethodno zakazuje). Za uspeno odbranjen seminarski rad studenti mogu da dobiju do 10 poena. Ispit (pismeni) Studenti koji ne izau na kolokvijume ili ne poloe iste, izlaze na pismeni ispit. Pismeni ispit se sastoji od 30 pitanja, a student moe da dobije do 60 poena. Ispit traje 60 minuta. Konana ocena Studenti koji ostvare dovoljan broj poena za prolaznu ocenu i zadovoljni su ocenom, trebalo bi da prijave ispit u redovnom ispitnom roku, a obavetenje o vremenu upisa ocena bie objavljeno sa obavetenjem o rezultatima pismenog ispita (u ispitnom roku kada prijave ispit). Studenti koji poloe kolokvijume ili pismeni ispit (tj. ostvare minimum po 10 poena na kolokvijumima), a nemaju dovoljan broj poena za prelaznu ocenu mogu da izau ponovo

na pismeni ispit (uz priznavanje prethodno ostvarenih poena na kolokvijumima) ili da odgovaraju usmeno. Studenti koji poloe kolokvijume ili pismeni ispit, mogu usmeno da odgovaraju za veu ocenu u istom roku kada su polagali i pismeni ispit. U toku semestra studenti mogu da ostvare 70 poena. Za veu ocenu od sedam, potrebno je da studenti odgovaraju usmeno. Ostvareni poeni na kolokvijumima raunaju se u tekuoj kolskoj 2011/12. godini (zakljuno sa oktobarskim ispitnim rokom). Ispitna pitanja na testovima (kolokvijumima) i pismenom ispitu su u formi: 1. zatvorenih pitanja - ponuenih odgovora sa jednim tanim odgovorom koji bi trebalo zaokruiti i 2. otvorenih pitanja dopisivanja kratkih odgovora. Ispitna pitanja za usmeni ispit su na sajtu.

Literatura
dr Mira Raki, dr Beba Raki, Ponaanje potroaa, Megatrend univerzitet, Beograd,
2010.

Predmetni nastavnik dr Mira Raki, vanredni profesor Konsultacije: sreda 16.00-20.00 (Goce Deleva 8, kabinet 47) E-mail: mrakic@megatrend.edu.rs

Asistent mr Mirjana Tankosic, asistent Konsultacije: Ponedeljak 15.00-17.00 i Utorak 12-14 (Goce Deleva 8, kabinet 53) E-mail: mtankosic@megatrend.edu.rs

SPISAK TEMA ZA SEMINARSKE RADOVE

1. Istraivanje ponaanja potroaa u proizvodnim organizacijama 2. Istraivanje ponaanja potroaa u uslunim organizacijama 3. Interdisciplinarnost ponaanja krajnjih potroaa 4. Emocionalni i racionalni motivi krajnjih potroaa 5. Osnove za segmentaciju trita krajnjih potroaa 6. Uticaj geografskih faktora na ponaanje potroaa 7. Broj stanovnika kao demografski faktor ponaanja potroaa 8. Uticaj starosne strukture na ponaanje potroaa 9. Ponaanje dece kao potroaa 10. Ponaanje ena kao potroaa 11. Uticaj obrazovanja na ponaanje potroaa 12. Uticaj zaposlenosti i zanimanja na ponaanje potroaa 13. Etnika struktura kao demografski faktor ponaanja potroaa 14. Uticaj branog statusa na ponaanje u potronji 15. Uticaj ekonomskih faktora na ponaanje potroaa 16. Uticaj makroekonomskih uslova na marketing strategiju organizacije 17. Promene u ponaanju potroaa kao posledica ekonomske krize 18. Ponaanje potroaa trajnih potronih dobara u uslovima ekonomske krize 19. Ponaanje potroaa netrajnih potronih dobara u uslovima ekonomske krize 20. Uticaj globalne kulture na ponaanje potroaa 21. Strategija standardizacije na globalnom tritu 22. Strategija lokalne adaptacije na globalnom tritu 23. Uticaj religije na ponaanje potroaa 24. Potkulture kao drutveni faktor ponaanja potroaa 25. Uticaj drutvenog sloja na ponaanje potroaa i marketing strategiju 26. Uticaji referentnih grupa na ponaanje potroaa 27. Poznate linosti kao referentni pojedinci 28. Uticaj lidera miljenja na ponaanje potroaa 29. Potroai inovatori 30. Uvoenje novog proizvoda na trite 31. Uvoenje nove usluge na trite 32. Uticaj porodice na ponaanje potroaa 33. Stil ivota kao drutveni faktor ponaanja potroaa 34. Uticaji percepcija na ponaanje potroaa 35. Pozicioniranje proizvoda odreene organizacije 36. Pozicioniranje usluga odreene organizacije 37. Pozicioniranje zemlje 38. Turizam kao osnova pozicioniranja zemlje 39. Uloga i znaaj banjskog turizma za Srbiju 40. Uloga i znaaj planinskog turizma za Srbiju 41. Promocija seoskog turizma u Srbiji 42. Uloga i znaaj gradskog turizma za Srbiju 43. Brendiranje grada (Beograd, Novi Sad...)
3

44. Repozicioniranje proizvoda 45. Repozicioniranje usluga 46. Strategija diferenciranja proizvoda 47. Strategija diferenciranja usluga 48. Percipiranje cena i kvaliteta proizvoda 49. Percipiranje cena i kvaliteta usluga 50. Korporativni imid 51. Imid proizvoda 52. Imid maloprodajnih objekata 53. Percipirani rizik 54. Strategije za smanjenje percipiranog rizika 55. Lojalnost potroaa prema odreenoj marki 56. Razvoj dugoronih odnosa sa potroaima 57. Uticaj karakteristika linosti na ponaanje u potronji 58. Prinudna potronja kao vid nepravilne potronje 59. Uticaj linog imida na ponaanje u potronji 60. Segmentacija trita na osnovu linih imida 61. Uticaj zemlje porekla proizvoda na stavove i ponaanje potroaa 62. Etnocentrizam potroaa u Srbiji na primeru trajnih potronih dobara 63. Etnocentrizam potroaa u Srbiji na primeru netrajnih potronih dobara 64. Doprinos akcije Najbolje iz Srbije jaanju imida domaih brendova 65. Etnocentrizam potroaa u SAD 66. Fiziko okruenje kao situacioni faktor ponaanja potroaa 67. Uticaj drutvenog okruenja na ponaanje potroaa 68. Uticaj globalnih trendova na ponaanje potroaa i marketing strategiju 69. Prepoznavanje problema kao faza procesa odluivanja potroaa o kupovini 70. Traenje informacija u procesu donoenja odluka o kupovini 71. Procena alternativa kao faza procesa odluivanja potroaa o kupovini 72. Odluka o kupovini 73. Ponaanje potroaa posle kupovine 74. Satisfakcija korisnika usluga 75. Ponaanje proizvodne organizacije u situacijama nezadovoljstva potroaa 76. Ponaanje uslune organizacije u situacijama nezadovoljstva potroaa 77. Uloge u procesu kupovine 78. Ekstenzivno odluivanje potroaa 79. Ogranieno odluivanje potroaa 80. Rutinsko odluivanje potroaa 81. Zatita prava potroaa u Srbiji 82. Zatita prava potroaa u svetu 83. Korporativna drutvena odgovornost 84. Znaaj nabavke na poslovnom tritu 85. Trendovi u oblasti nabavke 86. Istraivanje ponaanja kupaca na poslovnom tritu 87. Formiranje baze podataka u proizvodnoj organizaciji 88. Formiranje baze podataka u uslunoj organizaciji 89. Dravne organizacije kao potroai 90. Neprofitne organizacije kao potroai 91. Proizvodne organizacije kao potroai 92. Uslune organizacije kao potroai 93. Trgovinske organizacije kao potroai
4

94. Diferenciranje trgovinskih organizacija u Srbiji 95. Uloga i znaaj ljudskih resursa za proizvodnu organizaciju 96. Uloga i znaaj ljudskih resursa za uslunu organizaciju 97. Nabavka proizvodnih dobara na poslovnom tritu 98. Makro okruenje proizvodne organizacije 99. Makro okruenje uslune organizacije 100. Uticaj fizikog okruenja na organizaciju 101. Uticaj pravno-politikog okruenja na organizaciju 102. Uticaj ekonomskog okruenja na organizaciju 103. Uticaj tehnolokog okruenja na organizaciju 104. Uticaj informacionog okruenja na organizaciju 105. Primena novih informacionih tehnologija u proizvodnim organizacijama 106. Primena novih informacionih tehnologija u uslunim organizacijama 107. Mikro okruenje proizvodne organizacije 108. Mikro okruenje uslune organizacije 109. Odnosi kupaca i dobavljaa na poslovnom tritu 110. Lojalnost kupaca prema dobavljaima 111. Uloga marketing posrednika na poslovnom tritu 112. Uloga marketing agencija na poslovnom tritu 113. Uloga finansijskih posrednika na poslovnom tritu 114. Analiza konkurenata na poslovnom tritu 115. Istraivanje javnosti kao faktora mikro okruenja 116. Uloga sektora odnosa s javnou u organizaciji 117. Ciljevi i zadaci nabavke na poslovnom tritu 118. Politika i procedura nabavke proizvodne organizacije 119. Politika i procedura nabavke uslune organizacije 120. Struktura i sistem nabavke proizvodne organizacije 121. Struktura i sistem nabavke uslune organizacije 122. Odnosi nabavke i ostalih poslovnih funkcija u organizaciji 123. Uloge lanova u centru kupovine 124. Tipovi kupovine na poslovnom tritu 125. Analiza poslovnog trita u Srbiji 126. Proces odluivanja neprofitnih organizacija o kupovini 127. Proces odluivanja dravnih organizacija o kupovini 128. Proces odluivanja proizvodnih organizacija o kupovini 129. Proces odluivanja uslunih organizacija o kupovini 130. Proces odluivanja trgovinskih organizacija o kupovini

UPUTSTVO ZA IZRADU SEMINARSKOG RADA

1. TEMA SEMINARSKOG RADA Cilj izrade seminarskog rada je upoznavanje studenta sa odreenom oblau naune discipline kroz detaljniju razradu jedne teme iz te oblasti i priprema studenta za pisanje naunih i strunih radova, diplomskog rada, master rada i sl. Studentu se prua prilika da pokae teorijsko i praktino znanje kao i sposobnost samostalnog sluenja domaom i stranom literaturom u pismenoj obradi.

Tema seminarskog rada se odreuje u dogovoru sa asistentom.

2. SADRAJ SEMINARSKOG RADA Seminarski rad sadri: naslovnu stranu, sadraj, uvod, obrada teme rada, zakljuak i literaturu. Naslovna strana: Sredina gornjeg reda: Megatrend univerzitet, Fakultet za poslovne studije, Beograd (14 pt) Sredina: SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA PONAANJE POTROAA, a ispod toga tema seminarskog rada (16 pt) Donji levi ugao: ime i prezime mentora (12 pt) Donji desni ugao: ime i prezime studenta, kao i broj indeksa (12 pt) Sredina donjeg reda: mesto i datum izrade (12 pt) Sledi sadraj u kome su navedeni osnovni delovi od kojih je sainjen seminarski rad (podnaslovi) kao i brojevi strana na kojima se ti delovi nalaze. U uvodnom delu seminarskog rada treba uvesti itaoca u temu, prezentirati znaaj teme i razlog zbog koga je student odabrao ba tu temu kao i pregled teksta koji sledi. U centralnom delu seminarskog rada student obrauje temu rada. Prikazuju se teorijski (osnovne definicije) i praktini (ilustrativni primeri, po pravilu originalni) rezultati koji se odnose na zadatu temu. Taj deo teksta treba da bude sainjen od vie loginih celina oznaenih odgovarajuim naslovima i podnaslovima. Zakljuak sadri sumirana osnovna saznanja do kojih je student doao kroz izradu seminarskog rada. Student navodi literaturu koju je kandidat koristio pri izradi rada (abecednim redom po imenima autora, sa potpunim podacima o bibliografskoj jedinici. Studenti su duni da prilikom izrade svog rada koriste najmanje tri izvora koji ne spadaju u obaveznu udbeniku literaturu. Posebno je poeljno korienje izvora na stranim jezicima, podataka sa internet sajtova, iz asopisa, izvetaja zvaninih institucija i lanaka iz novina. Stil pisanja mora biti u skladu sa uobiajenim standardima akademskog pisanja.

3. FORMA SEMINARSKOG RADA Duina rada: najmanje 10 najvie 15 strana. Format teksta: A4 (210x297 mm), margine sve po 2.5 cm, prored 1, font Times New Roman 12 (sem naslovne strane, naslova i podnaslova u tekstu). Rad mora biti tampan i povezan ali ne i ukorien. Rad se predaje u jednom primerku. Reference (citiranje) Prilikom navoenja pojedinih definicija, podela, podataka, tabela, slika ili delova teksta obavezno je navesti izvor u fusnoti. Korienje fusnota znai navoenje korienog izvora na dnu stranice teksta. U fusnoti prvo navesti prezime i poetno slovo imena autora, godinu izdanja, naslov knjige/asopisa, izdava, mesto izdanja i broj strane sa koje je preuzet tekst. Ako citati postoje, onda treba da budu oznaeni znacima navoda kako bi se izbegli plagijati (korienje tuih misli kao svojih). Navoenje izvora u literaturi po abecednom redu: prezime, prvo slovo imena, (godina izdanja), naziv dela (knjiga: italic; ako je asopis ili zbornik radova u pitanju naziv lanka pie se normalnim slovima, a naziv asopisa odnosno zbornika italic stilom), mesto izdanja: izdava, broj strane na kojoj se u asopisu ili zborniku lanak nalazi; ako su podaci sa internet sajta navesti kompletnu adresu sa datumom preuzimanja podataka. Slike, tabele Oznaavanje slika i tabela u tekstu: navodi se broj slike (tabele), a zatim i naziv slike ili tabele. Navoenje izvora ispod slika i tabela - navodi se ceo izvor: prezime, prvo slovo imena, (godina izdanja), naziv dela, mesto izdanja: izdava, broj strane na kojoj se u izvoru slika ili tabela nalazi. Koristi se font Times New Roman 10.