\DK 11 Cassiiei, I.

!zvoini znanstveni clanak

Piiml|eno: 9. 9. 2O1O
Piilvaceno 27. 9. 2O1O.
3URPL^OMDQMDRPHWDIL]LFLXILOR]RILMLVLPEROLaNLK
IRUPL(UQVWD&DVVLUHUD
D/a:cn !o//

Sa:c/a/
C/ana/ na/o/| p/||/|:|/| |/ta//o/ j|/o:oj/o-/co/o/o/ a/adcm/o/ /cd|n| d/c/o |
m|ao /cdno od na/tcc|| j|/o:oja XX /, L/n/a Ca|/c/a Icdan od man/c po:-
na/|| | /omcn/|/an|| od/c/a n/cotc j|/o:oj|/c /c mc/aj|:|/a |m|o/|c/|| jo/m|,
/o/a /c |:n|mno ta:na :a |tacan/c n/cotc c/c/o/upnc m|aonc /adct|nc
Da || c na p/at| nac|n |ta/|/o Ca|/c/otu noto/ | /ad|/a/no/ u /umaccn/u
||//a | mc/aj|:|/c, nu:no /c na/p/|/c ot|/c//|/| /cmc//nc an//opo/o/c po/at/c | //|-
/|/u c/ca/|c/c m|/|, c|mc c |at| utodn| d|o | d|o p/to po/at//a c/an/a, /c /c up/a-
to /cmc//n| p/|/up u c/an/u c|/an/c mc/aj|:|/c |m|o/|c/|| jo/m| pod an//opo-
/o/|m ///uccm
Ca|/c/ota mc/aj|:|/a a:c/a /c o/o dta /cmc//na po/a, du|a | :|to/a, /c /c /oa
po/an/cn/c ot|| po/mota unu/a/ n/cota u/ata p/cdut/c/ :a p/|/a:|tan/c :ao-
//u:cnc /|/c o oto/ p/o|/cma/|c| Sta/| m|aon| u/at, pa /a/o | j|/o:oj|/a |m-
|o/|c/|| jo/m|, |ma od/cdcn|| nc/an|| momcna/a, | up/ato |:nocn/c //|/|/a /||
c/cmcna/a dop/|no| |o//cm /a:um|/ctan/u j|/o:ojot|| po/at/| To /c /a/odc/ /u-
ca/ | mc/aj|:|/om |m|o/|c/|| jo/m|, | /o /c /cma d/uo po/at//a c/an/a
Za///ucno c mo:c u/t/d|/| da |mp/|/ac|/c Ca|/c/otc mc/aj|:|/c na pod/uc/u an-
//opo/o|/c | j|/o:oj|/c /u//u/c, u: po//c|nu puno |/u | du|//u ana/|:u, mou ||/|
p/odonoan po/|ca/ ut/cmcno/ j|/o:oj|/|, a/| | /co/o|/|, oo||/o na ot|m na|m p/o-
/o/|ma
K//ucnc /|/cc|. mc/aj|:|/a, ||/a/, du|, :|to/, |m|o/|c/c jo/mc
Utod
Iinst Cassiiei (18741945), n|emacki filozof zidovskog podii|etla, uvistio se u
ple|adu onih ko|i su se s intelektualnim zaiom i moialnim integiitetom suocili s
kiizama i tuibulentnim piom|enama ko|e |e sa sobom doni|ela piva polovica XX.
st. Poceci n|egova filozofskog iazmisl|an|a vezani su uz Maibuig i neokantovsku
skolu, obil|ezenu d|elovan|em Heimana Cohena i Paula Natoipa. Nadahn|u|uci
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323
Di. sc. Diazcn \olk, Tcologi|a u Ri|cci. Adicsa: Tizianova 15, 51 OOO Ri|cka, Hivatska.
Iposta: dvolk@nct.hi
313
se postavkama ove skole, nasto|ao |e foimuliiati teoii|u spozna|e ko|a bi odgova-
iala filozofskosistematskim nasto|an|ima za unosen|em odiedenog |edinstva u
pluiifoimnost povi|esnokultuioloskih fenomena u ko|ima se dogada i odvi|a l|ud-
ska stvainost. !ilozofi|a simbolickih foimi, ko|u Iinst Cassiiei iazvi|a, upiavo ima
za cil| u|ediniti unutai sebe iazlicite nacine i piavce spozna|e stvainosti, nasto|eci
na ta| nacin uociti iazloge svakog pokusa|a inteipietaci|e, svakog ob|asn|en|a
stvainosti ko|e l|udski duh moze piuziti, shvaca|uci ga u n|egovo| specificnosti
1
.
Na temel|u spozna|a do ko|ih |e dosao kioz epistemolosku analizu znanosti,
stavl|a u pitan|e i klasicnu definici|u cov|eka (cov|ek |e an|ma/ /a/|ona/c), a takodei
pioblematiziia i eleaticki po|am bitka. Cassiiei istice (oslan|a|uci se na piomisl|a-
n|a Oitege y Gasseta), da |e dotadasn|a logika bitka bila logika ko|a se zasnivala
na temel|nim kategoii|ama eleaticke misli. Medutim, putem tih kategoii|a ne mo-
ze se doci do onoga sto uistinu kaiakteiiziia cov|eka. Ileaticka misao |e, piema
Cassiieiu, piedstavl|ala iadikalnu intelektualizaci|u l|udskog zivota; ukoliko se ze-
li govoiiti o cov|ekovo| biti, potiebno |e foimuliiati neeleaticki po|am bitka, kao
sto su diugi foimuliiali neeuklidsku geometii|u
2
. Nakon sto naucimo biti imuni od
intelektualizaci|e, potiebno |e osloboditi se i od natuializma, |ei cov|ek nema od-
iedenu naiav; ono sto on ima |e povi|est
3
.
Ove temel|ne postavke Cassiieiove antiopoloske misli su sm|einice u ko|ima
tieba piomatiati n|egovu c|elokupnu filozofsku misao, pa tako i novi piistup u me-
tafizici, odnosno n|egovu metafiziku simbolickih foimi.
1 Gc|/ und Lc|cn (Du/ | :|to/)
Pivi nuzni koiak u analizi cov|ekova bitka, polazeci od iskustva, |e, piema Cas-
siieiu, foimulaci|a novoga neeleatickog shvacan|a samog bitka. Ileaticki po|am
bitka Cassiiei opisu|e kao piistup gd|e se m|//cn/c i ||/a/ shvaca|u tako da se tu
ne moze govoiiti |ednostavno o tome da se oni odnose |edan na diugoga, t|. da
|edan diugom odgovaia|u. Oni sto|e u stiogom odnosu podudainosti (Idcn/|/a/-
tc/|a//n|), u smislu da |e |edino kioz misl|en|e i u misl|en|u shvatl|ivo i dohvat-
l|ivo ono sto bi bila sustina samog bitka, i s diuge stiane ne posto|i misl|en|e ko|e
se ne bi odnosilo na odiedeno i |ednoznacno po/o/ccc (Sc|cndc) kao na svo| ob-
|ekt
4
. Posl|edica takve veze izmedu misl|en|a i nepiom|en|ivog bitka |e da misl|e-
1 \sp. I. Cassiici, Sulla logica dcllc scicnzc dclla cultuia. Cinquc studi, Iiicnzc, 1979, 16sl. (oiig.
n|cm. Zui Logik dci Kultuiwisscnschaftcn. Iunf Studicn, Daimstadt, 1961).
2 \sp. I. Cassiici, Saggio sull`uomo. !ntioduzionc ad una filosofia dclla cultuia umana, Rim, 81968,
292 (oiig. cngl. An Issay on Man. An intioduction to a Philosophy of Human Cultuic, Ncw Havcn,
1962).
3 \sp. I/o Ono sto Cassiici zcli icci |c to da sc cov|cka nc mozc piomatiati kao stvai, tc stoga on
ni|c cvista ncpiom|cn|iva zaokiuzcna c|clina (usp. I. W. Oith, !on dc/ L//cnn/n|/|co/|c :u/ Ku/-
/u/p||/oop||c. S/ud|cn :u L/n/ Ca|/c/ P||/oop||c dc/ ;m|o/|c|cn Io/mcn, Wuizbuig, 2OO4,
213).
4 \sp. I. Cassiici, Wccn und W|//un dc S;m|o/|c/|jj, Daimstadt, 21956, 2O4.
D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c| Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323
314
n|e ni|e piilagodeno za iazumi|evan|e piocesa po/a/an/a (Wc/dcn), odnosno mis-
l|en|e ne moze ob|asniti posta|an|e i piom|en|ivost. Posl|edica toga |e to da se os-
|etnom svi|etu (S|nncnuc//), t|. svi|etu ko|i dozivl|avamo kioz os|ete, negiia auto-
nomno posto|an|e ili n|egova autonomna stvainost
5
. Poied odiedenog obezvi|e-
den|a os|etne stvainosti, eleaticki po|am bitka i logika s n|im povezana nisu spo-
sobni uklopiti u svo| sustav kategoii|u iazlicitosti
6
.
Ono na cemu Cassiiei inzistiia |e iazvo| nove viste metafizike, ci|e polaziste
nece biti dogmatska tvidn|a o naiavi apsolutnog bitka, nego, sli|edeci Kantovu mi-
sao, ta ce se nova metafizika pitati o znacen|u tvidn|i o bitku ili o bilo ko|em ob-
|ektu spozna|e te o tome ko|i bi bili putovi i siedstva po ko|ima ih mozemo iazum-
|eti. Poied odbacivan|a eleatickog poiman|a bitka, Cassiiei takodei negiia shvaca-
n|a bitka kao ciste mateii|e
7
ili kao apsolutnog duha
8
. Potiebno |e iazviti po|am
bitka ko|i bi bio piikladan za obuhvacan|e po/a/an/a (Wc/dcn)
9
i ko|i bi mogao
iziaziti izvoino |edinstvo i koielaci|u izmedu mateii|e i foime
1O
. Stoga Cassiiei
iazvi|a metafiziku simbolickih foimi
11
, gd|e :|to/ i du| piedstavl|a|u dva sizna
piincipa, dakle piincipa ko|i nisu ni iz cega diugog izvedivi i ko|i se nalaze u teme-
l|u svake simbolicke aktivnosti i foimaci|e. On dizi da bi se siedisn|a distinkci|a
metafizike XX. st. mogla pionaci u napetosti izmedu ova dva pola, dakle izmedu
du|a i :|to/a, te da se supiotnosti poput ||ca i po/a/an/a, /cdno i mno/ta, ma/c/|/c
i jo/mc, duc i /|/c/a sada cine sve stopl|ene u ovu temel|nu antitezu izmedu du|a i
:|to/a
12
.
Kako bi na piim|eien nacin obiadio ovu pioblematiku, Cassiiei se konfionti-
iao s filozofskim stiu|ama svoga viemena. Sli|edeci v|eino piogiam maibuiske
5 \sp. I/o 2O5sl.
6 Zbog ogianiccnosti obima ovog clanka ni|c mogucc piosiiiti ova| aigumcnt, ko|i pioizlazi iz Cas-
siiciovc kiitikc aiistotclovskc logikc, ko|u izlazc u svom d|clu Su|/an: und Iun//|on.
7 \sp. I. Cassiici, Wcscn und Wiikung dcs Symbolbcgiiffs, 212sl.
8 Cassiici u biti ncgiia Hcgclovo shvacan|c sv|ctskog duha (Wcltgcist). O tomc usp.: T. \ogl., Dic
Gcbuit dci Humanitat. Zui Kultuibcdcutung dci Rcligion bci Iinst Cassiici, Hambuig, 1999, 43;
M. Schcici, \om Apiioii dci Piagnanz. \oithcoictischc Sinncischlosscnhcit als zcntialcs Motiv
dci Kultuiphilosophic Iinst Cassiicis, Daimstadt, 1996, 44.
9 Takav bitak bi mogao biti ocitan kao ||/a/ u po/a/an/u (ili na/a/an/u) (usp. I. Cassiici, Su//a /o|ca
dc//c c|cn:c dc//a cu//u/a, 93).
1O Ova izvoina dto//u/o/ (Doppc/|c|/) picdstavl|a momcnt ko|i obil|czava c|clokupni Cassiiciov fi-
lozofski sustav, a osobito n|cgovo shvacan|c simbola i pioccsualnosti l|udskog iskustva.
11 Mc/aj|:|/a |m|o/|c/|| jo/m| |c iziaz ko|i sc nalazi u naslovu cctvitog di|cla n|cgova monumcntal-
nog opusa I|/o:oj|/a |m|o/|c/|| jo/m|, ko|i |c postumno ob|avl|cn 1995. god. Cassiici polazi od tvi-
dn|c da su pciccpci|c u scbi vcc katcgoii|alno foimiianc, sto upucu|c na multipcispcktivnost l|ud-
skog iskustva. Tu cin|cnicu Cassiici pokusava ob|asniti po|mom |m|o/|c/a jo/ma, pii ccmu sim-
bolickc foimc picdstavl|a|u unutain|u stiuktuiu l|udskog duha putcm ko|cg on konstiuiia ob|ck-
tivnu stvainost, odnosno l|udski kultuioloski svi|ct. Nckc od simbolickih foimi bilc bi mit i icligi|a,
|czik, znanost, um|ctnost, itd. Kada upoticbl|ava iziaz mc/aj|:|/a |m|o/|c/|| jo/m|, Cassiici nasto|i
timc ukazati na picduv|ctc ko|i omogucu|u nastanak simbolickih foimi, daklc ono sto sc nctcmat-
ski nalazi iza ncposicdnog iskustva.
12 \sp. I. Cassiici, T|c P||/oop|; oj S;m|o/|c Io/m. !\. T|c Mc/ap|;|c oj S;m|o/|c Io/m, Ncw
Havcn and London, 1996, 8. \ dal|n|cm tckstu ovo d|clo cc biti oznaccno skiaccnicom (P|SI I!).
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323 D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c|
315
skole, piema ko|o| bi filozofi|a tiebala biti cvisto povezana sa znanoscu, on od-
lucno odbacu|e glavne postavke tzv. Iebensphilosophie, ci|i zastupnici su dizali da
|e zadatak filozofi|e piodubl|en|e ieakci|a individualne inteligenci|e na totalitet
zivota. Potiebno |e dakle stvoiiti odiedeni ugoda| (S/|mun) ko|i bi bio neposiedni
iziaz totaliteta sub|ekta i n|egova os|eca|a zivota i bitka. Cassiiei upozoiava da bi
se piihvacan|em takvog piistupa dovelo do siozavan|a filozofske misli na patoloski
diletantizam, |ei bi filozofski sustavi postali odiedeni tip Wc//anc|auuna, tako
da se filozofi|a ne bi vise bavila iasv|etl|ivan|em temel|a onoga sto /c/, nego bi
postala u biti iziaz os|etl|ivosti sub|ekta
13
.
Odbacu|uci piistup ko|i piedlaze Lc|cnp||/oop||c, Cassiiei ukazu|e na to da
udal|avan|e filozofi|e od znanosti dovodi do zastian|ivan|a i do teskih posl|edica
na kultuioloskom podiuc|u. Supiotno tomu teoietski idealizam (od ko|eg Cassi-
iei zapocin|e izgiadn|u kiitickog idealizma), odnoseci se piema zivotu, pokusava
opisati onu stvainost ko|a |e dostupna znanosti, odnosno nasto|i zaokiuziti po-
diuc|e u ko|em bi se tiebala tiaziti znanstvena siguinost
14
. Takvo tiazen|e sigui-
nosti ko|e polazi od zivota ne moze izvoditi izvan du|a, buduci da |e on izvoi svih
intelektualnih cina
15
. Pietpostavka konsolidiian|a znanosti se nalazi u sposobno-
sti misl|en|a da iazvi|e kategoii|e putem ko|ih se mogu definiiati ob|ekti istiaziva-
n|a, ili diugim ii|ecima, aktivnost sub|ekta |e |edino siedstvo u ko|em i pomocu
ko|eg mozemo shvatiti istinu ob|ekta. Ovakve postavke iskl|ucu|u shvacan|e bitka
kao necega stalnog, nepomicnog i nepiom|en|ivog.
Cvisto povezivan|e filozofi|e sa znanoscu ima kao posl|edicu naglasavan|e ob-
|ektivnosti
16
i imanenci|e
17
, sto se osobito ocitu|e u opisivan|u duha i zivota.
Nakon ovih pieliminainih po|asn|en|a potiebno |e piikazati kako Cassiiei
shvaca dvi|e temel|ne kategoii|e metafizike simbolickih foimi.
11 Da Lc|cn (:|to/)
Zivot |e, piema Cassiieiu, piincip |edinstva, i kao takav ocitu|e oiganske, na-
iavne, di|alekticke, sub|ektivne, vitalne, bioloske i funkcionalne kaiakteiistike ko-
13 \sp. T. Knoppc, Das Lcbcn: cin Tiaum. Iinst Cassiici und dic Lcbcnsphilosophic u: I. W.
Oith H. Holzhcy (ui.), Ncukantianismus. Pcispcktivcn und Pioblcmc, Wuizbuig, 1994, 46O.
14 \sp. I/o, 461 (bil|cska 17).
15 \sp. P|SI I!, 5O. Ovd|c sc isto vidi ut|cca| maibuiskc skolc |ci i H. Cohcn slicno opisu|c zadatak
idcalizma, isticuci da dic Wisscnschaftcn vom Gcistc habcn zui \oiaussctzung d|c Wisscnschaft
vom Gcistc. Kcin Gcist ohnc Wisscnschaft (T. Knoppc, Da Lc|cn, 457).
16 Cassiici naglasava da |c piavi pioblcm novog idcalizma ko|i on zastupa tiazcn|c piavc ob|cktivno-
sti ko|a ni|c visc vczana uz ob|cktivnost fizickih i |;pc/fizickih supstanci|a, ili cmpiiickih, ili tian-
sccndcntnih stvaii. Cil| spozna|c nisu stvaii samc po scbi ncgo mogucc odicdcn|c stvaii, odnosno
iazliciti nacini spozna|c putcm ko|ih sc onc zaokiuzu|u i dcfiniia|u. Ontoloski piistup picthodnc
mctafizikc, potom piistupi Dcscaitcsa ili Bcikclcy|a ticba|u biti nadidcni; poticbno ih |c zami|cniti
cistim analitickim piistupom [usp. I. Cassiici, C/|/|ca/ Idca/|m a a P||/oop|; oj Cu//u/c (1936)
u: D. P. \cicnc, (ui.), S;m|o/ M;/| and Cu//u/c La; and Lcc/u/c oj L/n/ Ca|/c/ 1935-
1945, Ncw Havcn and London, 1979, 7O].
17 O ovo| pioblcmatici usp.: M. Schcici, !om Ap/|o/| dc/ P/anan:, 144 (osobito bil|cska 351).
D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c| Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323
316
|e ga cine iazlicitim od duha
18
. Sva ta navedena obil|ez|a ukazu|u na to da se po|-
mom :|to/ oznacava nepodi|el|en i |edinstven pogled na svi|et ko|i neki oiganizam
pos|edu|e ziveci u piiiodi, odnosno on |e |edinstvo vezano uz na/u/a/-uo//d-p|c/u-
/c
19
. Difeienci|aci|a kultuioloskih foimi nalazi u zivotu tocku pomiien|a i teme-
l|nog |edinstva, tocku iza ko|e duh ne moze piodii|eti. Samim tim pokazu|e se da
|e zivot piimoidi|alna cin|enica, a dispeizi|a u iazlicitim sm|eiovima piipada n|e-
govo| biti, sto ipak ne ugiozava n|egovo temel|no |edinstvo
2O
.
Takodei, zivot |e obil|ezen kietan|em i piom|enom u smislu da nepiekidno po-
tice stvaian|e novih foimi, a istoviemeno |e u tom piocesu stvaian|a i nasta|an|a
sadizan i moment n|ihova nesta|an|a. !z ovoga |e iazvidno da zivot u sebi pos|edu|e
odiedene di|alekticke piocese
21
.
1edinstvo zivota |e takodei i fokalna tocka sub|ektivnosti, gd|e se sub|ektivno-
scu oznacava iskustvo sastavl|eno od piolaznih kvaliteta, a ne od stvaii ko|e bi po-
kazivale tia|ni|e kaiakteiistike. To |e vista sub|ektivnosti ko|a se moze piid|enuti
i zivotin|ama u smislu da one ne pos|edu|u empiiicki smisao za ob|ekte, za sebe i
za diuge, dakle pos|edu|u samo kiatka i piolazna iskustva
22
. Diugim ii|ecima, sub-
|ektivnost bi ovd|e znacila zatvoieno i individualno iskustvo svi|eta, tako da biva
odiedena instinktom ko|i iskl|ucu|e mogucnost akci|e, izboia ili tumacen|a
23
.
!pak, ova| opis ne impliciia oiganolosku vizi|u zivota
24
ko|u Cassiiei odlucno
odbacu|e, tvideci da se kaiakteiistike zivota ne smi|u zam|en|ivati onima ko|e su
kaiakteiisticne za duh. Duh i zivot su iazliciti po svo|o| naiavi, ali sto|e u nuznom
odnosu. Zivot |e kiug d|elovan|a, odnosno oiganske kieativnosti, dok duh pied-
stavl|a kiug vizi|e, gd|e on uocava iazlike, tumaci situaci|e i dod|el|u|e znacen|e
dogada|ima
25
.
12 Dc/ Cc|/ (du|)
Duh |e takodei piincip |edinstva, ali onoga kultuialnog, i kao takav piedstavl|a
temel|ni moment Cassiieiove filozofi|e kultuie. \koliko |e piincip |edinstva, duh
pokazu|e da |e kultuialan, intelektualan, di|alekticki, ob|ektivan i funkcionalan
26
.
18 Nckc od ovih kaiaktciistika nasto|at ccmo iasvi|ctliti u dal|n|cm tckstu clanka.
19 \sp. P|SI I!, 5.
2O \sp. I/o, 225.
21 \sp. T. !. Bayci, Cassiici`s Mctaphysics of Symbolic Ioims. A Philosophical Commcntaiy, Ncw
HavcnLondon, 2OO1, 42.
22 N|ihova sub|cktivnost ncma sposobnost kictati sc izmcdu mogucih intcipictaci|a iskustva, a ta-
kodci |o| ncdosta|c snaga da iz iskustva piiiodc ko|c pos|cdu|c izvucc odicdcnc zakonitosti (usp.
I/o, 43).
23 Ovc sposobnosti zahti|cva|u svi|cst i sv|csnost pii izvisavan|u vlastitih cina, a to |c ncsto sto |c ka-
iaktciisticno za cov|cka kao takvoga (usp. P|SI I!, 111).
24 Oiganolosku vizi|u zivota su picdlagali mislioci u iazdobl|u iomantizma tc Cassiiciov suvicmcnik,
filozof povi|csti Oswald Spcnglci (188O1936), ko|i |c podupiiao tczu da piolaznc i ncstalnc ka-
iaktciistikc zivota piozima|u i kultuic, tako da su i kultuioloskc foimc u biti aspckti zivota, a nc
duha (usp. P|SI I!, 1O5; T. !. Bayci, Ca|/c/ Mc/ap|;|c oj S;m|o/|c Io/m, 44).
25 \sp. P|SI I!, 76.
26 \sp. T. !. Bayci, Cassiici`s Mctaphysics of Symbolic Ioims, 44.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323 D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c|
317
Do opisa sto bi duh bio ne moze se doci analiziia|uci ga iznutia, nego |edino kioz
sucel|avan|e i povezivan|e sa zivotom.
\ ovom piocesu susieta duha i zivota simbolicke foime su nezam|en|ivi ele-
menti duha, buduci da sacin|ava|u n|egovu unutain|u stiuktuiu. Duh |e u|edin|u-
|uci piincip svih foimativnih piocesa i kao takav ni|e posve teoietican niti cisto
piaktican
27
, nego se putem svo|e aktivnosti uzdize iznad zivota, tako da se kioz ta|
pioces pocin|e iazvi|ati kultuia, na nacin da duh fiksiia i definiia os|ete ko|i mu
dolaze pieko stiu|an|a zivota. Pioces fiksaci|e os|eta piedstavl|a pocetnu tocku
simbolicke foimaci|e putem ko|e si cov|ek piedocava svi|et ob|ekata.
Navedeni pioces |e usko povezan sa svi|escu, ko|a se pocin|e iazvi|ati onda ka-
da cov|ek piesta|e biti |ednostavno dio svi|eta te si ga pocin|e piedocavati, opisivati
i ciniti ga piisutnim u svi|esti. Opisivan|e, iziazavan|e i piedocavan|e ovise o sim-
bolickim foimama. S tim u skladu se moze ustviditi da |e kultuia l|udski svi|et iea-
liziian putem duha, ili tocni|e, putem n|egove sv|esne aktivnosti
28
.
Diugi nacin putem ko|eg se moze opisati sto |e duh |e uspoiediti ga s intelek-
tom. Piema Cassiieiu, sve su intelektualne mogucnosti sadizane u duhu, i on im
|e izvoi. !ntelektualno tiagan|e za siguinoscu moze se dogadati samo u n|emu
29
,
buduci da tu intelekt dosize sfeiu ide|a. Na ta| nacin duhovni svi|et se pioteze pie-
ko piostoinoviemenskih gianica, dakle u piavcu inteligibilnog kozmosa ko|i mo-
ze posto|ati zahval|u|uci u sebi piisutnim simbolima. Na|bol|i piim|ei za ilustiaci|u
navedenoga |e |ezik kao |edna od simbolickih foimi i kao tvoievina l|udskog duha,
|ei |ezik nadilazi po|edince, vii|eme i piostoi te posto|i zahval|u|uci znacen|u sa-
dizanom u simbolima. 1os |edna kaiakteiistika duha ko|a |e vezana uz govoi o
intelektu |e da on iazmisl|a u kategoii|ama stvaii i ob|ekata, po cemu se iazliku|e
od zivotin|skog i bozanskog intelekta
3O
.
Nadal|e, duh pos|edu|e sposobnost da piosudu|e samog sebe, dakle da se u
odiedenom smislu okiece piema sebi samome, a da istoviemeno osta|e unutai
sebe. Ova di|alekticka sposobnost iefleksi|e kioz ko|u duh moze uvi|ek na nove
nacine piosudivati o sebi ostvaiu|e se putem simbolickih foimi. Svaka simbolicka
foima sluzi kao posiednik izmedu duha i zivota, a istoviemeno sve foime nasta|u
kioz di|alekticku aktivnost duha. Pomocu ove aktivnosti duh dolazi do spozna|e
27 \sp. I/o, 45. Cassiici uvodi ovu iazliku iaspiavl|a|uci s L. Klagcsom, |cdnim od picdstavnika mc-
tafizikc zivota, ko|i supiotstavl|a zivot i duh (ili intclckt), dizcci da |c duh unistavac zivota, buduci
da ga zcli pod|aimiti putcm katcgoii|a, po|mova i dcfinici|a, sto |c s diugc stianc iziaz skiivcnc zcl|c
za dominaci|om u tchnickom i piakticnom smislu ii|cci (usp. P|SI I!, 26). Cassiici isticc da n|c-
gova filozofi|a simbolickih foimi u aktivnosti duha picpozna|c nc zcl|u za pod|aiml|ivan|cm, ncgo
vol|u za jo/m|/an/cm, tako da sc nc iadi o cisto| dominaci|i nad svi|ctom. Glcdc tcoii|c, u ovom kon-
tckstu Cassiici naglasava da piava tcoii|a nc znaci |cdnostavno piomatian|c stvaii ili pasivno pod-
lagan|c n|ima, ncgo |c potaknuta cncigi|om shvaccnom u smislu akci|c ko|a nadilazi piaksu ili pia-
kticnost, tako da ticba uociti iazliku izmcdu akci|c i piaksc, a za takvo iazlikovan|c u mctafizici
zivota ncma m|csta niti u Klagcsa, a niti u Bcigsona (usp. I/o, 29).
28 Kultuia i svi|cst su paialclna kictan|a unutai duha (usp. I/o, 231).
29 \sp. I/o, 5O.
3O \sp. I/o, 212.
D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c| Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323
318
svih svo|ih foimi i svo|ih mogucnosti, t|. do spozna|e samog sebe. Ovo dvostiuko
kietan|e piema zivotu i piema sebi piedstavl|a temel| duhovne aktivnosti
putem ko|e se da|e foima iskustvu
31
.
Na di|alekticku aktivnost duha nadovezu|e se kaiakteiistika ob|ektivnosti ko|a
se ocitu|e u n|egovo| sposobnosti da izluci znacen|e iz iskustva, dakle da izdvo|i
atempoialne i tia|ne momente piisutne u iskustvu. Duh |e sposoban pioizvesti ia-
zlicite inteipietaci|e istog dogada|a, i to ti|ekom iazlicitih viemenskih iazdobl|a,
sto sve moze postati di|elom kultuie
32
. Putem ove ob|ektivne aktivnosti duh obli-
ku|e svi|est ko|u cov|ek ima o samom sebi. Neizostavnost ob|ektivnosti se takodei
ocitu|e i u meduovisnosti ob|ekta i cov|ekova /a, u smislu da se duhovna svi|est
moze definiiati kao svi|est o ob|ektu, ukoliko |e ta svi|est istoviemeno i svi|est o
samome sebi
33
. Diugim ii|ecima, kada svi|est u sebi obliku|e ob|ekt iazlicit od cov-
|eka, tada se u cov|eku iazvi|a sv|esnost vlastite duhovne aktivnosti, odnosno sv|e-
snost o samome sebi. Svi|est o vlastitom /a, ukoliko |e ta| /a iazlicit od ob|ekta
spozna|e, od sustinske |e vaznosti za cov|eka.
13 Odno du|a | :|to/a
!z dosad navedenih konstitutivnih elemenata duha i zivota moze se uociti da
su oni vise iazlicite viste d|elovan|a nego iazliciti stupn|evi iste d|elatnosti, ko|i
teze iazlicitim cil|evima. Ova iazlicitost u di|alektickom odnosu duha i zivota ne
biva ponistena nego sacuvana, buduci da se Cassiieiovo shvacan|a di|alektike mo-
ze oci|eniti kao ocuvan|e iazlika
34
. !z ovoga sli|edi da di|alektika ukl|ucu|e u sebi
stan|e iavnoteze; ako bi |edan od momenata bio naglaseni|i od diugog, iavnoteza
bi bila naiusena te bi kietan|e izmedu dva pola bilo ponisteno. \aznost iavnoteze
izmedu duha i zivota ocitu|e se u tome sto |e l|udska naiav odiedena di|alektickim
kietan|em izmedu ova dva pola, tako da navedena di|alektika odiedu|e uv|ete na-
stanka iskustva i kultuie. Duh i zivot su piincipi ili nesupstanci|alne funkci|e ko|e
ima|u koii|en i svihu u aktivnosti, tako da se moze zakl|uciti: cov|ecnost znaci ak-
tivnost (d|elatnost)
35
.
\ meduodnosu duh i zivot se s|edin|u|u, pioizvodeci na ta| nacin kultuioloske
simbolicke foime (mit i ieligi|u, |ezik, um|etnost, znanost, povi|est, itd.), sto dal|e
dovodi do zakl|ucka da di|alektika ni|e kietan|e izmedu apstiakci|a, nego kietan|e
izmedu aktualiziianih piocesa. Dva pola se ne mogu posve odupiiati |edan diugo-
me |ei bi to dovelo do smiti
36
. Oni se za|edno opiiu smiti, i ta inteiakci|a |e nuzna
za cov|eka kako bi on bio to sto |est.
31 Ova tvidn|a picdstavl|a siz Cassiiciovc mctafizikc, buduci da bi duh bcz ovoga dvostiukog kicta-
n|a ostao samo staticki piincip ko|i nc bi mogao iazviti svo|c samostalno posto|an|c u ticnutku kada
sc oslobodio ncposicdnosti ut|cca|a stiu|c zivota (j/u\ oj /|jc) (usp. T. !. Bayci, Ca|/c/ Mc/ap|;-
|c oj S;m|o/|c Io/m, 48).
32 \sp. I/o, 49.
33 \sp. P|SI I!, 66.
34 \sp. T. !. Bayci, Cassiici`s Mctaphysics of Symbolic Ioims, 54. 56.
35 \sp. I/o, 69.
36 Antitcza zivota |c smit bioloskog iskustva, a antitcza duha |c smit kultuioloskog iskustva.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323 D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c|
319
!z ovoga se moze zakl|uciti ko|a bi bila sviha ili finalitet duha i zivota. Zivot
postize svo|u svihu u simbolicko| foimaci|i, gd|e ulazi u foimativni pioces i viaca
se samom sebi piepoznava|uci se u simbolicko| foimi, tako da biva sacuvan u ovom
tipu kietan|a. Pioizlazi da |e sviha zivota samoocuvan|e ko|e se ostvaiu|e putem
kontinuiiane aktivnosti stvaian|a i podizavan|a di|alektickog kietan|a simbolickih
foimi
37
.
Sviha ili finalitet duha |e vezan uz iefleksi|u i iazvo| kultuie, sto u sebi nuzno
ukl|ucu|e i slobodu, u smislu da duh pomocu dvostiukog kietan|a (piema zivotu i
piema sebi) stvaia kultuiu putem simbolickih foimi i pieko n|ih dolazi do sfeie
ide|a ko|e nisu vezane uz biolosku egzistenci|u buduci da |e nadilaze, izdizuci se
na ta| nacin iznad viemenitosti zivota, oiganskih ogianicen|a i u konacnici iznad
smiti
38
. Simbolicke foime nadilaze biolosku egzistenci|u ukoliko su ob|ektivne,
inteipeisonalne i kultuialne. Ovakav tip besmitnosti odnosi se na duhovno ocu-
van|e foimi ko|e sa svo|e stiane sacin|ava|u slobodu, t|. slobodu idealnoga
39
. Kao
piim|ei za ove tvidn|e Cassiiei navodi matematiku ko|a ni|e empiiicka znanost
ko|a pioucava konkietne stvaine ob|ekte niti se moze vezati uz odiedenu psihicku
aktivnost ko|a pioizvodi imaginaine ob|ekte. Matematicko vii|eme ni|e vezano uz
ob|ekte i psihicke cine, nego |e ono v|ecno ukoliko iast matematickog znan|a ne
ovisi toliko o piolaznim povi|esnim osobama, nego o samom simbolickom susta-
vu
4O
. Povi|esne osobe iazvi|a|u sustav, ali su zakonitosti iazvo|a odiedene samim
sustavom.
2 Od/cdcnc nc/anocc Ca|/c/otc mc/a||:|/c |m|o/|c/|/ |o/m|
Piemda Cassiiei kontinuiiano inzistiia na iazlici izmedu duha i zivota, sm|e-
sta|uci pii tome zivot u biolosku sfeiu, odnosno u sfeiu gd|e se cov|eka moze de-
finiiati kao an|ma/, n|egov piistup ni|e posve koheientan. P. Osmo, suviemeni
fiancuski filozof, istice da koiisten|e modela 1ohannesa von \exklla
41
u filozofi|i
simbolickih foimi kako bi se moglo piomisl|ati o l|udsko| kultuii putem autono-
37 \sp. P|SI I!, 19.
38 \sp. T. !. Bayci, Cassiici`s Mctaphysics of Symbolic Ioims, 7O.
39 Cassiici to ob|asn|ava kioz piim|ci mitologi|c: Thc oiganic phcnomcnon of dcath, of having to
dic, is now mct and ovcicomc by a spiiitual phcnomcnon, by an act of ficcdom. !n thc immoitality
which it lcnds to its mythic hcio, mankind has attaincd foi itsclf, foi its own spccics, an idcal im-
moitality (P|SI I!, 88).
4O Takodci |c opiavdan i po|am t/ccn|| ma/cma/|c/|| |/|na |ci sc nc odnosi na misli po|cdinih osoba
ili na posto|ccc stvaii, ncgo na znaccn|c piisutno u simbolima (usp. 1. M. Kiois, Ca|/c/ S;m|o/|c
Io/m and H|/o/;, Ncw Havcn and London, 1987, 7O). Cassiici ipak sv|csno izb|cgava postuliian|c
posto|an|a tiansccndcntnih cntitcta ko|i bi bili picdmct matcmatikc.
41 \ iazdobl|u u ko|cm Cassiici iazvi|a svo| piistup sc unutai biologi|c vodila iaspiava izmcdu vita-
listickog i mchanicistickog ob|asn|cn|a fcnomcna zivota. \cxkull |c zastupao vitalisticku opci|u, pii
ccmu |c iznosio odicdcnc kiitikc na iacun daivinista, u smislu da su zancmaiili uzcti u obzii mno-
gostiukost ambi|cnata i znaccn|c foimc ko|i su bitni za shvacan|c povczanosti izmcdu oiganizma
i n|cgova ambi|cnta. Mcdutim, ovakvo postavl|cna pioblcmatika glcdc ob|asn|cn|a fcnomcna zivo-
ta izgubila |c na znaccn|u iazvo|cm molckulainc biologi|c i gcnctikc.
D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c| Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323
32O
mi|e foimi, n|ihove neizvedive pluialnosti, funkcionalne cov|ekove biti, itd. isk-
l|ucu|e na odiedeni nacin Cassiieiovu tendenci|u ko|a |e takodei piisutna u n|e-
govu sustavu, a sasto|i se u piim|eni odiedenih elemenata Daiwinove teoii|e evo-
luci|e
42
kako bi se pokazalo da l|udski svi|et, izvana gleda|uci, ne piedstavl|a iz-
nimku s obziiom na bioloske zakonitosti ko|e upiavl|a|u zivotom diugih oiganiza-
ma
43
. Pioblem ko|i se ovd|e namece |e pioblem simbola, odnosno kako ob|asniti
iziastan|e simbolicke stiuktuie kultuioloskog cov|ekova svi|eta iz n|egove biolo-
ske podloge.
Na ovo pitan|e Cassiiei odgovaia da evolucionisticka ide|a dopusta oiiginalno,
sluca|no stvaian|e ili nasta|an|e necega. Diugim ii|ecima, putem ove ide|e se moze
ob|asniti neizvedivost l|udskoga simbolickog sustava iz nekih diugih bioloskih uz-
ioka
44
. Medutim, ova tvidn|a se piotivi \exkllovu piistupu, buduci da |e n|ego-
vo| misli stian evolucionisticki piistup, a osobito ide|a piilagodavan|a; piema n|e-
mu, funkcionalni kiugovi svakog oiganizma su od pocetka zacitani i nepiom|e-
n|ivi. Osmo zakl|ucu|e da tiansfoimaci|a bioloskog u simbolicko ne piipada iedu
posta|an|a ili nasta|an|a. To |e odiedeni lom unutai biti zivota, tako da bi ono sto
Cassiiei naziva :|to/om u sustini bilo nesto unutai kultuie sto se intuitivno na-
slucu|e, a bioloski zivot s tim nema veze
45
. !z ovoga sli|edi da bi zivot kultuie, ili
unutai kultuie, bio u| cnc/|, i moglo bi ga se definiiati kao skup sila ko|e se opiiu
bioloskom zivotu, i u tome bi se sasto|ala n|egova vitalnost.
Slicno Osmu, M. Scheiei, suviemeni n|emacki filozof i dobai poznavatel| filo-
zofi|e simbolickih foimi, upucu|e svo|u kiitiku (oslan|a|uci se na Plessneia
46
) Cas-
siieiovu shvacan|u bioloskog zivota, isticuci da foimulom an|ma/ ,m|o/|cum, ko|a
piedstavl|a izvoino funkcionalno |edinstvo duha i zivota, Cassiiei stavl|a zivot (ili
t|/a/no/, zivotnost) u odiedenom smislu po stiani, buduci da pod zivotom podia-
zumi|eva piocesualnost, a samim time zivot posta|e samo odiedeni stiuktuialni
moment duha
47
. Ako bi se piihvatilo ove kiitike, tada bi se pokazalo da |e Cassi-
ieiov piistup foimalisticki u smislu da |e on sv|estan kako |e cov|ek dio i bioloskog
svi|eta, ali tu cin|enicu ni|e filozofski viednovao
48
.
42 Cassiici osobitu pozoinost posvccu|c Daiwinovo| tcoii|i o podii|ctlu vista, buduci da ona visc nc
polazi od finalnih uzioka u ob|asn|cn|u piiiodc, ncgo iadi|c govoii o matcii|alnim uziocima. Pos-
l|cdica ovakvog piistupa |c da sc posto|cci oiganski zivot piomatia kao iczultat odicdcnih sluca|-
nosti, tako da sc mozc icci da cov|ck (s oiganskog stanovista) ni|c visc sicdistc kozmosa. !z toga
sli|cdi zakl|ucak da sc bit cov|cka mozc dohvatiti |cdino ako sc suocimo s cov|ckom liccm u licc
(usp. I. Cassiici, Sa|o u//uomo, 51), odnosno ako ga piomatiamo kioz n|cgovo d|clovan|c, t|.
kioz sfciu kultuic.
43 \sp. P. Osmo, \ic c cultuic dans la pcnscc d`Iinst Cassiici, u: 1. Scidcngait (ui.), Iinst Cassiici:
Dc Maibouig a Ncw Yoik. L`itinciaiic philosophiquc, Paiis, 199O, 185.
44 \sp. I/o, 186.
45 \sp. I/o, 186187.
46 Hclmuth Plcssnci (18921985) bio |c paialclno s Maxom Schclciom i kasni|c Ainoldom Gchlc-
nom |cdan od glavnih zastupnika i suosnivaca filozofskc antiopologi|c XX. st.
47 \sp. M. Schcici, !om Ap/|o/| dc/ P/anan:, 155. 156sl.
48 \sp. I/o, 157.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323 D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c|
321
Odiedena obiana Cassiieiova piistupa s obziiom na navedene kiitike mogla
bi biti ta da se pitan|e kako zivot postize foimu ili kako iz bioloske podloge iziasta
simbolicka stiuktuia u biti i ne moze postaviti |ei ga postavl|a duh ko|i ne moze
doci iza tocke u ko|o| zapocin|e svo|e vlastito d|elovan|e.
3 Za///uca/
Kioz iznosen|e elemenata Cassiieiova filozofskog sustava potvideno |e ono
sto smo na pocetku istakli, a to |e n|egovo nasto|an|e da se u modeino| filozofi|i
ucini konacni iazlaz s klasicnom eleatickom metafizikom te da se, pocevsi od an-
tiopologi|e kao siedista filozofskog iazmisl|an|a, piemisli samo shvacan|e bitka, a
samim tim i metafizike. !stican|e da cov|ek nema odiedenu naiav, nego ima povi-
|est, dovodi do zakl|ucka da l|udskost znaci aktivnost, i to aktivnost ko|a |e odie-
dena di|alektickim kietan|em izmedu zivota i duha. \piavo ta aktivnost obliku|e
iskustvo, a ono zadobiva konacnu foimu u dvostiukom kietan|u duha piema zivo-
tu i piema samom sebi.
Pieko kietan|a piema zivotu ko|e |e obil|ezeno ob|ektivnoscu duh izlucu|e zna-
cen|e iz iskustva, konstiuiia|uci na ta| nacin bitak shvacen kao ||/a/ u po/a/an/u
ili na/a/an/u. Pioces oblikovan|a bitka iazliku|e se s obziiom na simbolicke foime
pieko ko|ih duh d|elu|e.
!z dosad iecenoga bi se Cassiieiov c|elokupni filozofski piistup, pa tako i shva-
can|e metafizike, mogao piocitati pod antiopoloskim kl|ucem i sazeti pod nazi-
vom /co/|/a ncp/om/cn/|t|| apc/a/a |/u/ta, u smislu da se, analiziia|uci kietan|e
piema zivotu, uocava|u nepiom|en|ivi momenti (elementi, stiuktuie i piocesi) tog
kietan|a ko|i kaiakteiiziia|u l|udsku d|elatnost, odnosno cov|eka i n|egov speci-
ficni nacin st|ecan|a iskustva.
Sve sto |e ti|ekom povi|esti uslo u cov|ekov vidokiug ili sfeiu inteiesa |e pieo-
blikovano simbolickom aktivnoscu, odnosno zaoginuto plastem kultuie. Stoga u
fokusu ni|e stvai po sebi (D|n an |c|), nego |e u siedistu inteiesa spozna|a u svo-
|o| vlastito| foimi ili spozna|a u zakonu foimaci|e, dakle spozna|a kakva |e ona u
sebi
49
. Sve sto |est, sto posto|i, za cov|eka posto|i u n|egovo| svi|esti i pieko n|e, i
to putem znacen|a ko|e mu se dod|el|u|e. Stoga se metafizika simbolickih foimi ne
pita sto se nalazi iza fizickoga ili po|avnoga, nego se pita sto |e to sto sto|i iza l|ud-
skog iskustva, odnosno ko|e stiuktuie ga omogucu|u.
Svu izazovnost Cassiieiovih piomisl|an|a moze se osobito uociti kada ih se pie-
nese na podiuc|e ieligi|e, odnosno teologi|e, ko|a |e svo|im vecim di|elom obil|e-
zena klasicnom antickom metafizikom, pa samim tim i logikom. Reci da cov|ek
konstituiia bitak svega sto se nalazi u n|egovu svi|etu, t|. da sve nosi pecat kultuie,
znaci tviditi da i Boga ne mozemo piomatiati u sebi, nego da |e i n|egovo posto|a-
n|e unutai cov|ekova svi|eta |os uvi|ek u posta|an|u, u smislu da se l|udska d|elat-
nost ko|om se st|ece iskustvo Boga, odnosno ko|om ga se foimiia, ne zaustavl|a.
49 \sp. I. Cassiici, Wcscn und Wiikung dcs Symbolbcgiiffs, 185.
D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c| Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323
322
Boz|i bitak unutai l|udske kultuie bi dakle piema postavkama Cassiieiove filozo-
fi|e bio |os uvi|ek u posta|an|u.
Dal|n|e implikaci|e Cassiieiove metafizike na podiuc|u antiopologi|e i filozo-
fi|e kultuie zahti|eva|u puno siiu i dubl|u analizu, ko|a bi na kia|u mogla dati plo-
donosne potica|e suviemeno| filozofi|i, ali i teologi|i, osobito na ovim nasim pio-
stoiima.
Rcj/cc/|on on Mc/ap|,|c |n /|c P||/oop|, oj S,m|o/|c Io/m oj L/n/
Ca|/c/
D/a:cn Io//

6XPPDU\
T|| a//|c/c cc/ /o jam|/|a/|:c /|c C/oa/|an p||/oop||ca/-/|co/o|ca/ acadcm|c m|-
/|cu u|/| /|c uo// and /|ou|/ oj onc oj /|c /ca/c/ p||/oop|c/ oj /|c /ucn/|c/|
ccn/u/,, L/n/ Ca|/c/ Onc oj /|c /cc/ /noun and commcn/cd |/anc|c oj || p||-
/oop|, | /|c mc/ap|,|c oj ,m|o/|c jo/m u||c| | c\ccp/|ona//, |mpo//an/ |n un-
dc//and|n /|c /o/a/|/, oj || /|ou|/ //uc/u/c
In o/dc/ /o p/opc//, /ap /|c notc//, and /ad|ca/|/, oj Ca|/c/ |n/c/p/c/a/|on oj |c|n
and mc/ap|,|c, |/ | nccca/, /o |//um|na/c /|c jundamcn/a/ p/cm|c oj an/|/opo/-
o, and /|c c/|/|quc oj c/ca/|c /|ou|/ |o/| oj u||c| a/c d|cucd |n /|c |n//oduc/|on
and pa// oj /|c j|// cc/|on oj /|c a//|c/c In jac/, /|c |a|c mc/|od app/|cd |n /|c a//|c/c
| /o app/oac| /|c mc/ap|,|c oj ,m|o/|c jo/m |, u|n an/|/opo/o, a /|c /c,
Ca|/c/ mc/ap|,|c | jocucd upon /|c /uo |a|c po/c oj p|/|/ and /|jc, and o jo/
a comp/c/c po///a,a/ oj /|| p/o|/cm uc mu/ j|// c/uc|da/c /|cc no/|on u|/||n /|c
j/amcuo// oj || ,/cm A// /|ou|/ //uc/u/c, and o /oo /|c p||/oop|, oj ,m|o/|c
jo/m, con/a|n cc//a|n am||u|/|c, /|c/cjo/c /o |/|n jo/ua/d c/|/|quc oj /|c amc
con//||u/c /o a |c//c/ undc//and|n oj p||/oop||ca/ /cnc/ T|| | /|c cac a/o u|/|
/|c mc/ap|,|c oj ,m|o/|c jo/m, /|c /|cmc oj /|c ccond cc/|on oj /|c a//|c/c
T|u |/ | po||/c /o conc/udc /|a/ /|c |mp/|ca/|on oj Ca|/c/ mc/ap|,|c |n /|c
j|c/d oj an/|/opo/o, and /|c p||/oop|, oj cu//u/c, cn|anccd |, a |/oadc/ and
dccpc/ /cqu||/c ana/,|, can p/ot|dc a /|c| |nccn/|tc jo/ con/cmpo/a/, p||/oop|,,
|u/ a/o jo/ /|co/o,, pa//|cu/a//, |n /|| /c|on oj /|c uo//d
Kc, uo/d. mc/ap|,|c, |c|n, p|/|/, /|jc, ,m|o/|c jo/m
Di. sc. Diazcn \olk, Thcology in Ri|cka, Dislocatcd Studics of thc Catholic Iaculty of Thcology,
\nivcisity of Zagicb. Addicss: Tizianova 15, 51 OOO Ri|cka, Cioatia. Imail: dvolk@nct.hi
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 3, 313323 D. \olk, P/om|//an/a o mc/aj|:|c|
323