SEMINARSKI RAD

Predmet: Poslovna statistika

ARITMETIKA SREDINA

Mentor: Prof. dr

Student:

Aritmetika sredina

SADRAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Statistiki niz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srednje vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aritmetika sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jednostavna aritmetika sredina osnovnog skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ponderisana aritmetika sredina osnovnog skupa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Svojstva aritmetike sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. 4. 5. 8. 9. 9. 11. 11. 12. 13.

Aritmetika sredina

UVOD

Raunanjem srednjih vrednosti dolazi se do informacija o vrednostima statistikog obeleja oko kojih se rasporeuju elementi statistikog niza. Srednja vrednost je vrednost statistikog obeleja oko koje se grupiu podaci statistikog niza. Srednje vrednosti mogu da se podele na potpune srednje vrednosti i poloajne srednje vrednosti. Potpune srednje vrednosti raunaju se upotrebom svih podataka u statistikom nizu. Jedna od osnovnih srednjih vrednosti je aritmetika sredina. Aritmeticka sredina spada u potpune srednje vrednosti i racuna se na osnovu svih podataka u statistickom nizu. Srednje vrednosti oko koljih se grupisu podaci statistickog niza ili mere centralne tendencije odredjuju se polozajem podataka u statistickom nizu kao i obuhvatanjem svih podataka u nizu.

Aritmetika sredina

Statistiki niz

Statistika je nauna disciplina koja se bavi prikupljanjem, analizom i tumaenjem podataka masovnih pojava. Postoje i mnoge druge definicije statistike. Na primer, statistika je nauka o prikupljanju, ureivanju, analizi i tumaenju brojanih podataka. Takoe, statistika je skup podataka o pojavama (ureen, obraen, i objavljen). Prikupljeni podaci u svom izvornom obliku esto nisu pregledni, pa ih je potrebno na odgovarajui nain urediti, odnosno, grupisati. Kad prikupljene podatke ureujemo prema nekom obeleju ili karakteristici dobijamo statistiki niz. Jedna od najvanijih metoda je metoda grupisanja. Grupisanje statistikih podataka je postupak deobe statistikog skupa na odreeni broj podskupova prema unapred utvrenim modalitetima posmatranog obeleja i uz potovanje naela iskljuivosti i iscrpnosti. Naelo iskljuivosti podrazumeva da svaki element statistikog skupa istovremeno moe pripadati samo jednoj grupi tj. podskupu. Naelo iscrpnosti podrazumeva da postupkom grupisanja moraju biti obuhvaeni svi elementi statistikog skupa.

Aritmetika sredina

Srednje vrednosti

Analiza distribucije frekvencija zapoinje izraunavanjem srednjih vrijednosti, odnosno mjera centralne tendencije. Navedeno podrazumijeva izuavanje grupiranja manjih frekvencija oko najvee frekvencije distribucije frekvencija kao centra distribucije frekvencija.

fmax.

fmin.

Osim simetrinih distribucija frekvencija, u statistikoj praksi vrlo esto se susreu i distribucije frekvencija bez intenzivnijeg grupisanja oko srednje frekvencije (oblika slova J, slova U, ili drugih oblika).

Aritmetika sredina

Pri analizi mera centralne tendencije je cilj uporediti dve distribucije frekvencija karakterizirajui svaku distribuciju jednim jedinim brojem (parametrom, karakteristikom). Praktina upotreba srednjih vrednosti u statistici podrazumeva odreivanje naina izraunavanja srednje vrijednosti koja e okarakterisati centralnu tendenciju neke distribucije frekvencija. Kako je poznato vie mera centralne tendencije, pred istraivaima se uvek postavlja pitanje koju srednju vrijednost upotrebiti. Na navedenu odluku e uticati specifina svojstva srednjih vrijednosti, koja e odrediti koja e se srednja vrijednost u datom sluaju upotrebiti. Vrste srednjih vrijednosti: 1. potpune srednje vrijednosti: - aritmetika sredina - (A.S.) X , - aritmetika sredina relativnih brojeva strukture P - aritmetika sredina relativnih brojeva koordinacije R - harmonijska sredina - H

Aritmetika sredina

- geometrijska sredina - G - aritmetika sredina aritmetikih sredina X

2. poloajne srednje vrijednosti: - medijana M - modus Mo 3. specifine srednje vrijednosti: - momenti distribucije frekvencija Osnovne karakteristike srednjih vrednosti su: - uticaj ekstremnih obeleja na srednje vrednosti, - uticaj frekvencija u distribuciji frekvencija na srednje vrednosti, - uticaj svih obeleja koja su razliita od srednje vrednosti na tu srednju vrednost, - odnos posmatrane srednje vrednosti i drugih obeleja. Zahtjevi kojima moraju odgovarati sve srednje vrednosti: - mogunost utvrivanja srednje vrednosti objektivnim raunskim pravilom na jedinstveni nain, - srednja vrednost mora biti sadrana izmeu najmanje i najvee vrednosti obeleja, - ako su sve vrijednosti obeleja jednake, i srednja vrednost mora biti jednaka toj vrijednosti.

Aritmetika sredina

Aritmetika sredina
Aritmetika sredina spada u potpune vrednosti i rauna se na osnovu svih podataka u statistikom nizu. Aritmetiku sredinu dobijamo kada zbir svih vrednosti obeleja podelimo njihovim brojem. Neka se posmatraju vrednosti numerikog obeleja osnovnog skupa (N broj jedinica osnovnog skupa, tj. statistikog niza) X 1 , X 2 , X i ,..., X N i = 1,2,..., N

Ako se posmatraju vrednosti numerikog obeleja uzorka (n - broj jedinica uzorka), tada je simbolika kako slijedi: x1 , x 2 , xi ,..., x n Aritmetika sredina osnovnog skupa: suma vrijednosti broj jedinica numerickog obelezja total = osnovnog skupa osnovnog N skupa i = 1,2,..., n

X =

Aritmetika sredina uzorka: suma vrijednosti numerickog obelezja total uzorka = broj jedinica uzorka n

X =

U zavisnosti od toga, da li je statistiki niz grupisan u razrede, ili ne, izraunava se: - jednostavna aritmetika sredina (za negrupisani niz podataka), - ponderisana aritmetika sredina (za distribuciju frekvencija).

Aritmetika sredina

JEDNOSTAVNA, NEPONDERISANA ARITMETIKA SREDINA OSNOVNOG SKUPA

Ako obiljeje X, statistikoga skupa od N elemenata ima vrijednosti mjerene na svakom elementu: X 1 , X 2 , X i ,..., X N Aritmetika sredina je: X X 1 + ... + X N i i =1 X= = N N
N

i = 1,2,..., N

PONDERISANA ARITMETIKA SREDINA OSNOVNOG SKUPA

Ponderi su veliine kojima se mnoe vrednosti numerike varijable Xi. Ponderisana aritmetika sredina je merena frekvencijama. Pri izraunavanju ponderisane aritmetike sredine mere se vrednosti numerikog obiljeja. Ukoliko je grupisanjem kreirano k razreda (k numerikih grupa distribucije frekvencija, tj. broj modaliteta obiljeja), sa k pripadajuih frekvencija, tako grupisani podaci predstavljaju distribuciju frekvencija sa: X: f: X 1 , X 2 , X i ,..., X k f1 , f 2 , f i ,..., f k i = 1,2,..., k i = 1,2,..., k

Numerike vrijednosti promenljive X, na temelju kojih se izraunava aritmetika sredina, zapisane su kao razredna sredina (u tablicama su oznaene simbolom Xi), te zamenjuju individualne vrednosti numerikog obeleja svakog od analiziranih numerikih razreda.

Aritmetika sredina

10

Aritmetika sredina dobijena na temelju apsolutnih frekvencija je:

k

f X + ... + f k X k X = 1 1 = f1 + ... + f k

fX
i =1 k i

f
i =1

Aritmetika sredina dobijena na temelju relativnih frekvencija je:

X: p: pi =
k

X 1 , X 2 , X i ,..., X k p1 , p 2 , pi ,..., p k fi =
i

i = 1,2,..., k i = 1,2,..., k =1

f
i =1

fi N

p
i =1

p X + ... + p k X k X = 1 1 = p1 + ... + p k

p X
i =1 k i

p
i =1

p X
i =1 i

= pi X i
i =1

Aritmetika sredina

11

Svojstva aritmetike sredine

1. Prvo svojstvo aritmetike sredine Algebarski zbir odstupanja originalnih vrednosti numerikog obeleja od aritmetike sredine jednak je nuli.

(xi - x ) = 0; 2. Drugo svojstvo aritmetike sredine

fi(xi - x ) = 0

Zbir kvadrata odstupanja originalnih vrednosti numerikog obeleja od aritmetike sredine jednak je minimumu.

( xi - x )2 = minimum 3. Tree svojstvo aritmetike sredine Aritmetika sredina uvek se nalazi izmeu najmanje i najvee vrednosti numerikog obeleja varijable Xi X min < X < X max 4. etvrto svojstvo aritmetike sredine Ako je vrednost numerike promenljive Xi jednaka konstanti C, aritmetika sredina te promenljive jednaka je konstanti C. X = c , x1 = x 2 = ... = x N = c 5. Peto svojstvo aritmetikesredine Aritmetika sredina je sklona ekstremima.

Aritmetika sredina

12

Zakljuak

Pojam i znaaj statistike se menjao kroz istoriju. Do XIX veka on je podrazumevao numerike i nenumerike podatke koji su bili izuzetno vani uglavnom za dravu. Danas sa razvojem medija postaju dostupne mnoge informacije, pa je veoma bitno da se izvri njihova selekcija i izdvoje bitne informacije od onih koje to nisu. U skladu sa jasno postavljenim ciljem pri komunikaciji vezanoj za razliita podruja drutvenih aktivnosti vri se i izbor i analiza prikupljenih podataka. Mnoge od ovih analiza mogu biti veoma bitne za preduzee u dananjem turbulentnom trinom okruenju. Statistika je najbitnija nauna disciplina za veinu ovih analiza a izraunavanje aritmetika sredina je samo jedna od njenih mnogobrojnih raspoloivih metoda. Zato je i ovaj rad posveen njenom boljem razumevanju.

Aritmetika sredina

13

Literatura

1. Kvrgi G.,Osnovi finansijske statistike,VP aak, aak, 2008. 2. http://www.skriptologija.com/skripte/vjezbe-i-predavanja, maj 2009.