Hipoteza istraivanja

4.1. Priroda, funkcije i vrste hipoteza

Kada je postavljen i jasno odre en nauni problem, u potrazi za njegovim konanim reenjem, polazi se od nekog probnog reenja.

Problem se izraava pitanjem kojim se trae informacije i znanja koja su:

nedostajua upotpunjujua utanjavajua.

Hipoteza je reenje naunog problema koje je:

zamiljeno jasno formulisano u iskaz probno znaajno (netrivijalno) logiki i iskustveno dopustivo teorijski dobro obrazloeno raspoloivim naunim znanjem iskustveno proverljivo.
2

4.1. Priroda, funkcije i vrste hipoteza

Pronalaenje hipoteze moe biti

intuitivno

ali su brojniji sluajevi u kojima se koristi zakljuivanje:

induktivno zakljuivanje opte pravilnosti iz iskaza o pojedinanim sluajevima analoko uvi ajui analogiju izme u oevidno nepovezanih pojava; deduktivno izvo enjem hipoteze iz teorije retroduktivno po uoavanju neke nepravilnosti koju je potrebno objasniti, traga se za hipotezom i poetnim uslovima iz kojih nepravilnost moe da bude dedukovana

4.1. Priroda, funkcije i vrste hipoteza

Funkcije hipoteze:
pruanje probnog objanjenja (koje se moe pokazati kao ispravno) predvi anje (koje, zauzvrat, omoguava proveravanje hipoteze) vo enje u procesu istraivanja (ono to se u istraivanju ini i nain na koji se to ini)

S obzirom na mogunost opovrgavanja ili potvr ivanja, postoje tri vrste hipoteza:
univerzalne (Primer: Svi politiari su skloni manipulaciji.)
Ako je re o klasi sa beskonano velikim brojem lanova, onda takva hipoteza nikada ne moe konano da bude potvr ena. S druge strane, bilo bi dovoljno nai samo jedan sluaj kontradikcije da bi takva hipoteza bila opovrgnuta.

egzistencijalne (Primer: Postoji najmanje jedna osoba kojoj njene paranormalne moi omoguavaju da predskae neke aspekte budunosti.)
Ako je klasa neograniena, ma koliki broj kontradiktornih sluajeva se navede, hipoteza ne moe konano da bude opovrgnuta. Dovoljno je, me utim, da se na e samo jedan sluaj da bi ovakva hipoteza bila potvr ena.

verovatnosne (Primer: U zemljama jugoistone Evrope uspeno se okona 30% projekata koje finansira Evropska Unija.)
Ne mogu da budu ni potvr ene ni opovrgnute singularnim iskazom, ali se uvo enjem nekih metodolokih pravila, ipak mogu uiniti opovrgljivim.
4

4.2. Promenljive i odnosi izme u promenljivih

Mnogi istraivaki problemi u oblasti drutvenih nauka formulisani su tako da se tiu (nepoznatog) odnosa izme u dveju ili veeg broja promenljivih, a odgovarajue hipoteze tako da govore o pretpostavljenom odnosu izme u tih promenljivih. Promenljiva je svojstvo predmeta, osobe, stanja, procesa, doga aja i dr. koje moe uzeti neku vrednost iz odre enog skupa vrednosti. Kriterijumi za razvrstavanje promenljivih:
zavisne i nezavisne manipulisanju podlone i nepodlone promenljive-moderatori interveniue promenljive hipotetiki konstrukti

4.2. Promenljive i odnosi izme u promenljivih

Nezavisno promenljiva: istraiva njom manipulie (sistematski je varira) ili je meri da bi odredio efekat te promenljive na neku drugu promenljivu. Zavisna (kriterijumska) promenljiva: istraiva je neposredno ili posredno posmatra i meri da bi odredio prirodu njenog odnosa sa nezavisnom promenljivom, odnosno mogui efekat koji na nju ima nezavisna promenljiva. Promenljiva-moderator: promenljiva kojom istraiva manipulie ili je meri da bi odredio kako ona menja odnos izme u neke nezavisne promenljive i neke zavisne promenljive. Interveniua promenljiva: unutranja, organska, posmatranju nepodlona promenljiva iji se efekat zakljuuje na osnovu spoljanjih nezavisnih promenljivih (promenljiva drai) i zavisnih promenljivih (promenljiva odgovora). Hipotetiki konstrukti: zakljueni ili pretpostavljeni pojmovi (za razliku od empirijskih, koji izvedeni iz opservacionih podataka neposrednom apstrakcijom).
6

4.2. Promenljive i odnosi izme u promenljivih

Da bi hipoteza bila jasna, nedvosmislena i iskustveno proverljiva, potrebno je, pored ostalog, da promenljive o ijem pretpostavljenom odnosu govori budu definisane, tj. da njihovo znaenje bude izriito odre eno. Istraivanjem koje se preduzima radi empirijskog proveravanja hipoteza potrebno je dobiti informacije o stvarnom odnosu izme u promenljivih da bi se izveo zakljuak da li pretpostavljeni odnos izme u promenljivih o kojem govori hipoteza relativno adekvatno odgovara stvarnom (istraivanjem na enom) odnosu izme u tih promenljivih. Odnos izme u promenljivih: odnos skupova ure enih parova vrednosti nezavisne promenljive i zavisne promenljive. Pod skupom ure enih parova se podrazumeva takav skup parova u kojem se lanovi svakog para koji pripadaju istom skupu vrednosti dosledno javljaju kao prvi lan u paru. Relacija izme u skupova, zavisno od broja skupova, moe da bude: unarna (n=1), binarna dijadna (n=2), ternarna trijadna (n=3) i enarna (n).
7

4.2. Promenljive i odnosi izme u promenljivih

S obzirom na nain na koji povezuju dva skupa vrednosti, domen i kodomen, relacije mogu biti:
a) b) c) d) relacije 1:1 relacije N:1 relacije 1:N relacije N:N.

Veoma znaajna vrsta relacija su funkcije: skup ure enih parova vrednosti nezavisne i zavisne promenljive tako da za svakog lana iz skupa vrednosti nezavisne promenljive (domen) postoji jedan i samo jedan lan skupa vrednosti zavisne promenljive (kodomen). y = f(x) (y je funkcija x).
Relacije u kojima se jednom lanu domena pridaje vie od jednog lana kodomena nisu funkcije.

Kada se vrednosti dveju ili veeg broja promenljivih zajedniki menjaju, onda je re o korelaciji.
8

4.3. Formulisanje i ocenjivanje prihvatljivosti hipoteze

Naune hipoteze mogu se formulisati u vidu: implikacija, egzistencijalnih, relacionih i univerzalnih iskaza. implikacija hipotetiki iskaz (najee)
Primer: Ako je vee samouvaavanje studenata, onda e biti vei i njihov uspeh.

Implikacijom je izraen odnos izme u dveju promenljivih. Kada se uzme u obzir mnogostruka uslovljenost i povezanost pojava (naroito u oblasti drutvenih nauka), hipoteze se najee postavljaju tako da govore o pretpostavljenom odnosu izme u veeg broja promenljivih. Opti oblik hipoteze je: Ako p1, p2, ..., pn, onda q" ili Ako p1, p2, ..., pn, onda q1, q2, ..., qm.

4.3. Formulisanje i ocenjivanje prihvatljivosti hipoteze

U traganju za reenjem nekog naunog problema, niz zamiljenih, moguih reenja (hipoteze) uvek je ogranien na neki konani skup, ali ni svi lanovi tog skupa nemaju jednaku vrednost, niti jednako zasluuju sistematsko i strogo empirijsko proveravanje u budunosti Stoga su neophodni neki kriterijumi za ocenjivanje privremene, prethodne prihvatljivosti suparnikih hipoteza toga skupa. Da bi se neki iskaz prihvatio kao hipoteza neophodno je da on bude:
izgra en u skladu sa pravilima jezika na kojem je sroen smisaon, jasan i nedvosmislen informativan znaajan, teorijski dobro obrazloen, logiki i iskustveno dopustiv odgovor na pitanje kojim je izraen problem.
10

4.3. Formulisanje i ocenjivanje prihvatljivosti hipoteze

Princip inkompatibilnosti: to se produbljenije promatra neki problem stvarnog sveta njegovo reenje postaje sve rasplinutije, tj. sa uveavanjem kompleksnosti sistema opada naa sposobnost da postavljamo precizne i znaajne iskaze o ponaanju dok se ne do e do praga ispod kojeg preciznost i znaajnost postaju skoro uzajamno iskljuujua svojstva. Hipoteza treba da bude teorijski obrazloena odgovarajuim znaajnim svedoanstvom, pri emu se zahteva strogo procenjivanje:
epistemolokog statusa svedoanstva (istinitosne vrednosti iskaza koji sainjavaju posredno svedoanstvo) naina na koji je to svedoanstvo steeno logikog odnosa izme u svedoanstva i hipoteze kojoj je u prilog navedeno.

Hipoteza se moe obrazlagati: dokazivanjem dedukovanjem hipoteze iz ve usvojenih tvrdnji koje su ukljuene u prethodno znanje i ija je istinitost utvr ena nezavisno od hipoteze koja se obrazlae. posredstvom skupa iskaza manje optosti od one koju ta hipoteza ima, uz uslov da skup iskaza hipotezu ini verovatnom u nekom znaajnom stepenu

11

4.3. Formulisanje i ocenjivanje prihvatljivosti hipoteze

Za ocenjivanje prethodne prihvatljivosti hipoteza koriste se isti kriterijumi koji se koriste za ocenjivanje naunih teorija:
iskustvena proverljivost prethodna verovatnoa smelost objanjavalaka i predvi aka mo saglasnou sa ve usvojenim naunim znanjima i principima teoretisanja i dr.
Preliminarno prihvatanje hipoteze ne zavisi od injenice da li istraiva u nju veruje ili ne, ili, moda, naga a da je lana, poto e morati da iskustveno proveri.

Prihvatljivost hipoteza zavisi od njene:

prethodne prihvatljivosti ishoda iskustvenih proveravanja procenu prihvatljivosti njoj suparnikih hipoteza
12