206 - Rezime Studija Srpski

STUDIJA
O PROCENI UKUPNOG SOLARNOG POTENCIJALA - SOLARNI ATLAS I MOGUNOSTI "PROIZVODNJE" I KORIENJA SOLARNE ENERGIJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE - KRAA VERZIJA ________________________________________________________________________________________________________
REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ENERGETIKU I MINERALNE SIROVINE
STUDIJA O PROCENI UKUPNOG SOLARNOG POTENCIJALA SOLARNI ATLAS I MOGUNOSTI "PROIZVODNJE" I KORIENJA SOLARNE ENERGIJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE
- KRAA VERZIJA -
NOVI SAD, 2011.
STUDIJA
PODACI O STUDIJI
Naziv studije: STUDIJA O PROCENI UKUPNOG SOLARNOG POTENCIJALA - SOLARNI ATLAS I MOGUNOSTI "PROIZVODNJE" I KORIENJA SOLARNE ENERGIJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE" Ugovor broj: 115-401-2248/2010-04 od 15.11.2010. Rukovodilac studije: Dr Miroslav Lambi, red. prof. Organizacija koordinator: Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Radni tim na izradi studije: 1. Dr Miroslav Lambi, red. prof., Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 2. Dr Tomislav Pavlovi, red. prof., Prirodno-matematiki fakultet, Ni, 3. Dr Dragia Tolma, red. prof., Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 4. Dr Milan Pavlovi, red. prof., Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 5. Dr Slavica Prvulovi, vanred. prof., Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 6. Dr Novica Pavlovi, vanred. prof., Privredna akademija - FIMEK, Novi Sad, 7. Mr Jasmina Pekez, asistent, Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, Organizacije uesnice na izradi studije: 1. Drutvo za sunevu energiju "Srbija solar", Zrenjanin 2. Drutvo za menadment, inovacije i razvoj "Srbija invent", Zrenjanin Saradnici na izradi studije: 1. Milan Novak, eko-Slovaka asocijacija za sunevu energiju, 2. Duan Velimir, "Srbija solar", 3. Kristijan Vujiin, "Srbija solar" Prevod na engleski jezik: Ana Vukobratovi, prof. Vreme izrade Studije: 15. novembar, 2010. do 15. septembar, 2011.
STUDIJA
STUDIJA O PROCENI UKUPNOG SOLARNOG POTENCIJALA - SOLARNI ATLAS I MOGUNOSTI "PROIZVODNJE" I KORIENJA SOLARNE ENERGIJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE - KRAA VERZIJA Energija zraenja Sunca koja godinje dospeva do Zemljine povrine je oko 170 puta vea od energije koju sadre ukupne rezerve uglja u svetu. Kapacitet suneve energije na Zemlji je, po nekim procenama, oko 14.000 - puta vei od celokupne energije koju troi oveanstvo danas. Snaga sunevog zraenja koja dospeva na Zemlju iznosi oko 175.000 TW. Koji je to potencijal pokazuje i injenica da celokupna svetska energetska potronja ima snagu od priblino 13 TW! Energija zraenje Sunca koja dolazi do zemljine povrine, dakle potencijalno iskoristivo zraenja Sunca, iznosi oko 1,9 x 108 TWh (190 miliona teravat asova) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea od energije ukupnih rezervi uglja u svetu i kada se uporedi sa energetskim potrebama oveanstva, koje iznose 1,3 x 105 TWh (130 hiljada teravat asova) godinje, dobija se podatak da je suneva energija koja stie na povrinu Zemlje u toku samo 6 asova dovoljna da zadovolji sve svetske potrebe na godinjem nivou. Da bi se dobio bolji uvid u ove veliine, proseno domainstvo u nekim od najrazvijenijih zemalja sveta troi godinje oko 10.000 kWh elektrine energije, a bilo bi potrebno oko 100.000 godina da se potroi 1 TWh. Oko 37% svetske energetske potranje zadovoljava se proizvodnjom elektrine energije koja je u toku 2008. godine iznosila oko 17.000 TWh. Sa gledita energetike, suneva energija predstavlja resurs koji je na raspolaganju za korienje i supstituciju znaajnih koliina konvencionalnih energetskih oblika. Njeno ogranieno korienje je uzrokovano tehnolokim i ekonomskim problemima. To je ogroman energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. Suneva energija koja dospeva na povrinu Zemlje u toku samo 6 asova dovoljna je da zadovolji sve svetske potrebe na godinjem nivou. Suneva energija moe imati znaajno mesto u energetici jedne zemlje jer predstavlja obnovljiv i neiscrpan energetski resurs. Obnovljivim izvorima energije se ne posveuje ista panja u svetu. Moe se slobodno rei da toj problematici vie panje posveuje relativno mali broj zemalja - i to onih razvijenijih. Interesantno je da se energetske tehnologije bazirane na korienju suneve energije najvie razvijaju u tehnoloki i ekonomski monijim zemljama. Za to postoji vie razloga od kojih su najvaniji strateki, ekonomski i ekoloki faktori. Ekoloki gledano to je ista energija ije energetske tehnologije u primeni ne zagauju ivotnu sredinu. Ona predstavlja resurs sa kojim raspolae svaka drava bez uvozne zavisnosti. Posebno je znaajno to se postrojenja za korienje suneve energije mogu graditi u neposrednoj blizini potroaa bez znaajnijih ulaganja u infrastrukturu. Suneva energija se tehnikim sredstvima jednostavno transformie direktno u toplotu i direktno ili indirektno u elektrinu energiju, ime je omoguena brza primena u svim energetskim procesima. Korienje suneve energije u svim segmentima energetske potronje danas je u znaajnom porastu u mnogim zemljama sveta. Suneva energija prua raznovrsne mogunosti za primenu. Savremeni solarni sistemi omoguavaju iskorienje suneve energije tokom cele godine. Ovakvi sistemi mogu snabdeti do 35% svih potreba u severnoj i centralnoj Evropi, vie od 50% juno od Alpa, a na jugu Evrope ak 70%. Istovremeno, znatno se smanjuje emisija tetnih gasova u atmosferu, to je argument vie za korienje suneve energije. Sa gledita praktinog korienja suneve energije, vana je koliina energije koja dospeva na neku povrinu u toku dana. Ta koliina zavisi od geografske irine, godinjeg doba, orijentacije prijemne povrine i meteorolokih uslova. Prva tri faktora su geometrijskog karaktera i postoje
STUDIJA
raunski metodi njihovog tanog odreivanja. Meutim, meteoroloki uslovi su promenljiv faktor i pouzdani se podaci mogu dobiti jedino dugogodinjim merenjima. Za korienje suneve energije vani su i podaci o srednjoj dnevnoj sumi energije po mesecima, kao i podaci o prosenim temperaturama za iste periode. Veliku ulogu u korienju suneve energije imaju i oblik, veliina zgrada, orijentacija, materijali koji se koriste i dr. Bitno je i okruenje, tj. da li ima zasenenja od strane drugih zgrada i dr. Usvajanjem Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju energije korienjem obnovljivih izvora energije, odlukom Vlade Republike Srbije, stekli su se preduslovi da se zapone sa intenzivnijim korienjem transformisane suneve energije u domainstvima i privredi Srbije i pokrajine Vojvodine. Korienje obnovljivih izvora energije (OIE) i u okviru njih - suneve energije doprinosi efikasnijem korienju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija "gasova staklene bate", smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Analizom podataka sunevog zraenja utvreno je da promena integralnog zraenja tokom vremena ne odstupa vie od 1,5%. Rasprenost, odnosno koncentracija molekula vazduha, vodene pare i estica praine i dima u atmosferi utiu na umanjenje propusnosti sunevog zraenja na povrinu Zemlje. Apsorpcija energije zraenja u atmosferi definie se u funkciji sadraja vodene pare i optike vazdune mase. Optika vazduna masa se odreuje duinom puta radijacije kroz atmosferu, pri emu se vertikalna putanja uzima za jedinicu mase. Merenjima i proraunima utvreno je, da je zbog reflektovanja zraka od atmosfere i apsorpcije u atmosferi, pri normalnom upadu zraka i malom sadraju vodene pare, praine i dima - umanjen intenzitet zraenja. Zbog toga na povrinu Zemlje dospeva (u naem podneblju) sunevo zraenje od 970 [W/m2] - leti i 1.030 [W/m2] - zimi. U proraunima se najee koristi srednja vrednost snage od 1.000 [W/m2]. Na promenu vrednosti zraenja koje dospeva do gornjih slojeva atmosfere utie i promena rastojanja izmeu Zemlje i Sunca tokom godine. Ova promena se nalazi u granicama odstupanja od 3%. Iz navedenog je evidentna i nauno utvrena injenica, po kojoj je snaga sunevog zraenja na Zemlji (u naem podneblju) u toku zime ak vea za 5,8% od snage zraenja leti. Ovaj porast snage zraenja zasniva se na injenici da je Sunce, za severnu poluloptu, blie Zemlji zimi za oko 3% nego leti. Ukupni efekti zraenja energije su ipak leti vei za odgovarajua podneblja - zbog due putanje Sunca preko neba (dueg vremena trajanja obdanice). Sunce kao izvor energije ima veoma stabilno dejstvo i intenzitet zraenja do ulaska u Zemljinu atmosferu. Umanjenje ovog zraenja u atmosferi Zemlje pod najpovoljnijim uslovima se kree u granicama od 23,9 do 28,3%. Meutim, osim godinjih, mesenih i dnevnih promena intenziteta Sunevog zraenja na odreenoj povrini Zemlje, promene nastaju i u zavisnosti od meteorolokih uslova atmosfere, kao i od ugla upada zraka na Zemlju, odnosno na povrinu do koje dospeva. U geografskim uslovima u Vojvodini energija koja dospeva na horizontalnu ravan od 1 m2 dostie vrednost od minimalno 1.350 do maksimalno - 1.500 kWh/god. To je jednako koliini toplotne energije, koju je mogue dobiti sagorevanjem priblino 160-180 m3 zemnog gasa. S obzirom da je suneva energija sa tehniko-eksploatacionog gledita - energetski resurs obnovljivog karaktera (transformisana suneva energija koja se odvede od prijemnika suneve energije (PSE) se permanentno obnavlja u uslovima dejstva sunevog zraenja) - ne moe se govoriti o energetskom resursu na nain kako se to iskazuje kod drugih - neobnovljivih izvora energije. Ovaj resurs zavisi od insolacionih uslova, veliine i karakteristike PSE (prethodno nabrojanih uticajnih faktora) te vremena izlaganja PSE dejstvu sunevog zraenja. Od dozraenog sunevog zraenja na Zemlji ija gustina snage dostie vrednosti od 970 do 1.030 2 [W/m ] - korisno dozraena koliina energije na jedinicu slobodno orijentisane povrine, zavisi od njene orijentacije (treba da je orijentisana prema jugu), od njenog nagiba (poeljno je da sunevi zraci dospevaju na prijemnu povrinu pod uglom to bliem - normalnom, kako bi ozraenje - gustina snage bila to vea), od konstrukcije i energijskih karakteristika prijemnika suneve energije, doba dana, doba godine, vremena insolacije, atmosferskih uslova, eksploatacionih uslova i dr. Energija zraenja koja dopire do neke povrine na Zemlje zavisi u prvom redu od trajanja osunavanja (trajanja sijanja Sunca). Insolacija zavisi od geografske irine i od godinjeg doba.
STUDIJA
Razlika izmeu vremena izlaska i vremena zalaska Sunca daje vreme trajanja insolacije kojoj je izloena horizontalna i nepokrivena povrina. Ono iznosi za Srbiju oko 15 h - leti i oko 9 h - zimi. Stvarno trajanje insolacije je znatno krae zbog pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja zagaenosti atmosfere na posmatranom podruju. Ona se razlikuje za povrine koje su postavljene horizontalno, vertikalno, ili pod nekim uglom u odnosu na povrinu Zemlje. Dotok energije Sunevog zraenja nije proporcionalan trajanju insolacije. Naime, deo energije se gubi prolaenjem kroz atmosferu zbog apsorpcije kiseonika, ozona i ugljen dioksida. Gubitak je vei to je Sunce blie horizontu. Osim toga, energija zraenja se u prolazu kroz atmosferu raspruje, a najvei gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca. Prema tome, ukupno zraenje koje doe do povrine Zemlje sastoji se od neposrednog - direktnog i indirektnog difuznog zraenja koje je deo rasprene energije zraenja. Zbog svega toga snaga zraenja koja dospeva na neku povrinu, a koja bi se mogla energetski iskoriavati, znatno se menja tokom dana, a njene promene zavise od godinjeg doba i poloaja obasjane povrine. Veoma esto se energija zraenja prikazuje kao energija koja doe do povrine Zemlje tokom dana, naravno za vreme trajanja osunavanja. Ta energija zavisi i od stanja oblanosti i osobina atmosfere, ali je potrebno poznavati i potencijalnu energiju zraenja. To je maksimalna energija koja dospe do povrine kroz suvu i vlanu atmosferu. Ona zavisi i od geografske irine i nadmorske visine i sve je manja kako se smanjuje nadmorska visina i poveava geografska irinea. Na geografskoj irini od 43 stepena potencijalna energija iznosi oko 2.500 kWh/m2 godinje, a na geografskoj irini od 46 stepena oko 2.400 kWh/m2 godinje. Za posmatraa sa Zemlje, dva ugla definiu poloaj Sunca. Visina Sunca (solar altitude angle) je ugao izmdju Sunca i horizonta. Tokom dana on se menja izmedju 0 i 900. Ugao pada Sunevog zraenja (zenith angle) i ugao visine sunca sabrani daju 900 . Solarni azimut je ugao u vodoravnoj ravni izmeu referentnog smera (sever) i Sunca. Ovaj ugao se menja izmedju 180 i +1800 . Za proraun solarnih instalacija, odnosno sistema za prijem suneve energije od bitnog uticaja je tzv. "solarni prozor". Solarni prozor je povrina neba izmeu putanje Sunca u letnjem i zimskom solsticiju za odreenu lokaciju. Poznavanje solarnog prozora za odreeni grad je bitno za ispravan smetaj i usmerenost solarnog kolektora kako bi se dobila optimalna energetska svojstva, te kako bi se izbeglo zasenenje od drvea i drugih zgrada. Snaga sunevog zraenja se menja tokom dana, meseca i godine. Njena vrednost zavisi i od geografskog mesta, uslova atmosfere i dr. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zraenja Sunca. Ipak, te su promene lagane (manje od npr. promena snage vetra) i one se mogu s veom ili manjom tanou predviditi, jer je poznat ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). Intezitet zraenja koje nam stoji na raspolaganju ne moemo predviditi s potpunom sigurnou. Kao izvor energije Sunevo zraenje je povoljnije - npr. od vetra - s obzirom na predvidivost pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na to da zraenja nema u toku noi, i da je manje intezivno tokom zime kada je i potronja energije vea. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa, to se ne poklapa potpuno sa ritmom potranje energije. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumulacija energije ime bi se obezbedilo snabdevanje potroaa i nou ili pri loijim uslovima osunavanja. Najvee uee pri dobijanju energije posredstvom solarnih kolektora imaju direktno i difuzno zraenje, iji intenzitet se u toku godine menja u zavisnosti od smenjivanja godinjih doba. Naravno, najvie suneve energije se dobija u letnjim mesecima kada je intenzitet najjai. Maksimum sunevog zraenja je u junu, a minimum pri prelasku decembra u januar. Posmatrajui tokom dana uopteno, vai da najvie zraenja dospeva na Zemlju u podne, kada je poloaj Sunca na nebu najvii i putanja prolazeeg sunevog zraenja kroz atmosferu je najkraa. Tada dolazi do najmanjeg rasprivanja i apsorbcije zraenja u atmosferi. Broj sunanih sati u Vojvodini se kree od neto manje od 2.000 sati (zapadni deo) do 2.100 sati (istoni deo). Prema softveru Valentin Energie Software -TSol Pro 4.5 prosena godinja vrednost globalnog zraenja za horizontalnu povrinu se kree izmeu 1.294 kWh/m2 na severu Vojvodine i 1.335 kWh/m2 na jugu Vojvodine, i 1.281 kWh/m2 na zapadu do 1.294 kWh/m2 na istoku Vojvodine. To pokazuje da je prema istom izvoru prosena godinja vrednost sunevog zraenja na horizontalnu
STUDIJA
povrinu - za teritoriju AP Vojvodine oko 1.300 kWh/m2 . Prosena dnevna energija globalnog zraenja za ravnu povrinu u toku zimskog perioda kree se izmeu 1,0 kWh/m2 na severu Vojvodine i 1,45 kWh/m2 na jugu Vojvodine (Decembar - Januar) i do 3,55 (Mart) , a u toku letnjeg perioda izmeu 5,70 kWh/m2 na severu i 6.85 kWh/m2 na jugu (Jun - Avgust). Prema tridesetogodinjim meteorolokim merenjima u bivoj Jugoslaviji, vrednost dozraene energije na neku horizontalnu povrinu je vea od proraunskih vrednosti za oko 9 do 12 %. U uslovima osunanosti u Vojvodini - u zavisnosti od godinjeg doba i stanju atmosfere intenzitet globalnog zraenja u podnevnim satima moe varirati od 200 do 1.000 W/m2. Odnos direktnog i difuznog zraenja zavisi od geografskih i mikroklimatskih uslova. Difuzno zraenje na nivou celogodinjeg proseka ini 40-60 % od globalnog zraenja, pri emu je zimi ovo uee vee. Prosena dnevna energija globalnog sunevog zraenja na horizontalnu povrinu na teritoriji Vojvodine se kree od 1,0 1,4 kWh/m2 tokom januara, a od 6,0 - 6,3 kWh/m2 tokom jula. Na teritoriji Vojvodine, godinji prosek dnevne energije globalnog sunevog zraenja na povrinu nagnutu prema jugu pod uglom od 30 iznosi od 4,0-4,6 kWh/m2.
Solarna karta AP Vojvodine sa godinjim zonama osunanosti u kWh/m2
STUDIJA
Godinji prosek dnevne energije globalnog zraenja (u kWh/m2) na horizontalnu povrinu (00) za Vojvodinu
Godinji prosek dnevne energije globalnog zraenja (u kWh/m2) na povrinu pod nagibom od 300 za Vojvodinu
STUDIJA
Godinji prosek dnevne energije globalnog zraenja (u kWh/m2) na povrinu pod nagibom od 450 za Vojvodinu
Prijemnik sunevog zraenja se pod odreenim nagibom orijentie ka jugu u cilju dobijanja maksimalnih energetskih efekata. Poto se relativan odnos Sunca prema mestu na kojem je locirana prijemna povrina menja tokom dana, meseca i godine, neophodno je kod nepokretnih prijemnika obezbediti, pravilnom orijentacijom maksimalnu osunanost prijemne povrine, te time i povoljniji energetski uinak. Meutim, ukoliko smetajne mogunosti prijemnika Suneve energije ne dozvoljavaju idealnu junu orijentaciju, a na tome se u krajnjoj liniji ne mora insistirati, mogue je isti postaviti u zakrenutom poloaju (u odnosu na jug) bez velikog smanjenja energetskog priliva. Meutim, ukoliko smetajne mogunosti prijemnika Suneve energije ne dozvoljavaju idealnu junu orijentaciju, a na tome se u krajnjoj liniji ne mora insistirati, mogue je isti postaviti u zakrenutom poloaju (u odnosu na jug) bez velikog smanjenja energetskog priliva. Tako npr. za mesta u Vojvodini, odstupanje solarnog kolektora od idealne june orijentacije za oko 15 do 300 - smanjuje se koliina dozraene energije za oko 5 do 10% (respektivno). Poto se i ugao kojeg zaklapa Sunev zrak sa svojom horizontalnom projekcijom menja tokom dana, meseca i godine - optimalan nagib statine prijemne povrine predstavlja kompromisno reenje po kojem taj nagib odgovara srednjem uglu za odreeni period eksploatacije tokom godine. Za teritoriju AP Vojvodine povoljan nagib neke juno orijentisane povrine (solarnog kolektora) za maksimalan "zahvat" sunevog zraenja tokom cele godine odgovara uglu od oko 40 do 450, a za solarne kolektore koji se uglavnom koriste u toplijem periodu godine (kasno prolee, leto i rana jesen), odnosno kada se bolji efekti oekuju u tom periodu - optimalan nagib je oko 300. Za solarne kolektore od kojih se bolji energetski efekti oekuju u hladnijem periodu godine (kasna jesen, zima i rano prolee) optimalan nagib solarnih kolektora je oko 600. Tako npr. za povrinu nagnutu pod uglom od 300 godinja vrednost dozraene energije je vea za oko 13 do 14 % - u odnosu na horizontalnu povrinu. Za povrinu nagnutu pod uglom
STUDIJA
od 450 godinja vrednost dozraene energije je vea za oko 12 do 13% - u odnosu na horizontalnu povrinu. Prijemne povrine koje se nalaze pod nekim nagibom u odnosu na horizontalnu ravan, treba da se orijentiu ka jugu. Nepokretna povrina, tako orijentisana, moe da primi tokom dana najvie energije, jer svaka druga povrina iste veliine i sa istim nagibom, ija projekcija normale na horizontalnu povrinu nije orijentisana strogo ka jugu - prima tokom dana manju koliinu energije. Ukoliko je to odstupanje vee, primljena energija je manja. Orijentisanje povrina (kolektora) solarnih instalacija da bi ih koristili preko itave godine, najpovoljnije je kada je usmerena prema jugu i pod uglom od oko 35 do 45. Ovaj ugao moe biti manji ako se eli sistem koristiti vie u letnjim mesecima ili vei, ukoliko se eli sistem koristiti vie u zimskim mesecima. Naravno, najbolja orijentacija je jug, sa maksimalnom mogunou odstupanja od 45 na istok ili zapad. S obzirom da je suneva energija sa tehniko-eksploatacionog gledita - energetski resurs obnovljivog karaktera (transformisana suneva energija koja se odvede od prijemnika suneve energije (PSE) se permanentno obnavlja u uslovima dejstva sunevog zraenja) - ne moe se govoriti o energetskom resursu na nain kako se to iskazuje kod drugih - neobnovljivih izvora energije. Ovaj resurs zavisi od insolacionih uslova, veliine i karakteristike PSE (prethodno nabrojanih uticajnih faktora) te vremena izlaganja PSE dejstvu sunevog zraenja. Od dozraenog sunevog zraenja na Zemlji ija gustina snage dostie vrednosti od 970 do 1.030 [W/m2] - korisno dozraena koliina energije na jedinicu slobodno orijentisane povrine, zavisi od njene orijentacije (treba da je orijentisana prema jugu), od njenog nagiba (poeljno je da sunevi zraci dospevaju na prijemnu povrinu pod uglom to bliem - normalnom, kako bi ozraenje - gustina snage bila to vea), od konstrukcije i energijskih karakteristika prijemnika suneve energije, doba dana, doba godine, vremena insolacije, atmosferskih uslova, eksploatacionih uslova i dr. Snaga sunevog zraenja se menja tokom dana, meseca i godine. Njena vrednost zavisi i od geografskog mesta, uslova atmosfere i dr. Broj sunanih sati u Vojvodini se kree od neto manje od 2.000 sati (zapadni deo) do 2.100 sati (istoni deo). Prema programskom paketu Valentin Energie Software -TSol Pro 4.5, Meteonorm, Version 5.1, i PVGIS programu - Photovoltaic Geographical Information System (JRC - European Commision), prosena godinja vrednost globalnog zraenja za horizontalnu povrinu se kree izmeu 1.294 kWh/m2 na severu Vojvodine i 1.335 kWh/m2 na jugu Vojvodine, i 1.281 kWh/m2 na zapadu do 1.294 kWh/m2 na istoku Vojvodine. To pokazuje da je prema istom izvoru prosena godinja vrednost sunevog zraenja na horizontalnu povrinu - za teritoriju AP Vojvodine oko 1.300 kWh/m2. Prosena dnevna energija globalnog sunevog zraenja na horizontalnu povrinu na teritoriji Vojvodine se kree od 1,0 1,4 kWh/m2 tokom januara, a od 6,0 - 6,3 kWh/m2 tokom jula. Na teritoriji Vojvodine, godinji prosek dnevne energije globalnog sunevog zraenja na povrinu nagnutu prema jugu pod uglom od 30 iznosi od 4,0-4,6 kWh/m2. Prosena dnevna energija globalnog zraenja za ravnu povrinu u toku zimskog perioda kree se izmeu 1,0 kWh/m2 na severu Vojvodine i 1,45 kWh/m2 na jugu Vojvodine (Decembar - Januar) i do 3,55 (Mart) , a u toku letnjeg perioda izmeu 5,70 kWh/m2 na severu i 6.85 kWh/m2 na jugu (Jun - Avgust). Prema tridesetogodinjim meteorolokim merenjima u bivoj Jugoslaviji, vrednost dozraene energije na neku horizontalnu povrinu je vea od proraunskih vrednosti (prema: Valentin Energie Software -TSol Pro 4.5 Meteonorm, Version 5.1, i PVGIS programu - Photovoltaic Geographical Information System (JRC - European Commision) za oko 9 do 12 %. Za teritoriju AP Vojvodine povoljan nagib neke juno orijentisane povrine (solarnog kolektora) za maksimalan "zahvat" sunevog zraenja tokom cele godine odgovara uglu od oko 40 do 450, a za solarne kolektore koji se uglavnom koriste u toplijem periodu godine (kasno prolee, leto i rana jesen), odnosno kada se bolji efekti oekuju u tom periodu - optimalan nagib je oko 300. Za solarne kolektore od kojih se bolji energetski efekti oekuju u hladnijem periodu godine (kasna jesen, zima i rano prolee)
STUDIJA
optimalan nagib solarnih kolektora je oko 600. Tako npr. za povrinu nagnutu pod uglom od 300 godinja vrednost dozraene energije je vea za oko 13 do 14% - u odnosu na horizontalnu povrinu. Za povrinu nagnutu pod uglom od 450 godinja vrednost dozraene energije je vea za oko 12 do 13% - u odnosu na horizontalnu povrinu.
Prosene dnevne vrednosti sunevog zraenja na horizontalnu povrinu - po mesecima tokom godine, u kWh/m2 - za neka mesta u Vojvodini (Izvor: meteoroloki podaci)
Mesto
Jan.
Feb. Mart Apr. Maj
Jun
Jul
Avg. Sep. Okt. Nov. Dec. Ukupno godinje 4,40 2,90 1,45 4,45 2,95 1,45 4,20 2,80 1,35 4,45 3,00 1,50 4,60 3,00 1,55 4,30 2,85 1,40 4,35 2,95 1,45 4,55 3,00 1,55 1,20 1,05 1,40 1,05 1,00 1,15 1,20 1,05
Novi Sad 1,45 2,35 3,20 Zrenjanin 1,30 2,15 3,45 Sombor 1,35 2,15 3,35 Kikinda Vrac Pali Subotica Vrbas Dolovo 1,00 2,05 3,55 1,00 2,00 3,35 1,30 2,10 3,45 1,45 2,35 3,45 1,30 2,05 3,40
4,65 4,90 4,85 5,10 4,40 5,00 4,80 4,80
5,80 6,20 6,35 5,75 6,05 6,35 6,55 5,90 5,95 6,30 6,15 5,65 6,40 6,55 6,85 5,95 6,00 6,40 6,55 6,85 6,15 6,25 6,35 5,85 5,90 6,15 6,40 5,70 5,85 6,20 6,55 6,00
Godinja srednja dnevna 1.392,64 3,82 1.419,45 3,89 1.387,35 3,80 1.456,50 1.424,75 1.407,40 1.406,85 1.412,05 3,99 3,90 3,80 3,85 3,87
Optimalan nagib statine prijemne povrine za ostvarenje maksimalnog energetskog uinka Sunevog zraenja u odreenim periodima tokom godine - za 45o geografske irine
Mesec u godini Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
Potreban nagib statine prijemne povrine (o) Za zimsko i Za mesec u Za godinje Za celu letnje godini doba godinu polugodite 66 57 60 do 50 oko 60 45 34 26 30 do 20 oko 30 22 40 do 45 26 34 30 do 40 45 57 66 60 do 70 oko 60 70
Tehnologije za korienje energije sunevog zraenja baziraju na dva osnovna principa, i to: - na korienju toplotnog dejstva sunevog zraenja, pri emu se energija sunevog zraenja transformie u toplotu na apsorberu prijemnika suneve energije - toplotni PSE (kod ovih tipova PSE se ostvaruje proseni stepen efikasnosti transformacije dozraene suneve energije u korisno odvedenu toplotu - od 35 do 55%) i
10
STUDIJA
- na korienje fotoelektrinog efekta, pri emu se suneva svetlost direktno transformie u elektrinu energiju u fotonaponskom prijemniku sunevog zraenja - fotoelektrini PSE. Kod ovih tipova PSE se dozraena energija pretvara u korisno odvedenu elektrinu energiju sa efikasnou od 10 % do 20 % - zavisno od tipa i konstrukcije, te eksploatacionih i insolacionih uslova. Ravni niskotemperaturni prijemnici suneve energije su tehniki najjednostavniji prijemnici sa aspekta izrade (proizvodnje), a u njima se ostvaruju radne temperature do 100 [C] (pri tzv. "praznom hodu" - i do maksimalno 180 [C]). Pri tome se toplota odvodi od PSE vazduhom, vodom ili nekom drugom tenou izraenoj na bazi "antifriza" (radni medijum) - i predaje potroau - direktno ili indirektno preko razmenjivaa toplote i grejnih tela. Solarni energetski sistemi koji se baziraju na primeni PSE ovakvih karakteristika, koriste se najvie za pripremu tople sanitarne ili tehnoloke vode, u procesima suenja razliitih poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, za grejanje prostora i u drugim toplotnim procesima u kojima se radne temperature kreu do 100 [C]. U uslovima Vojvodine solarni kolektori su najpogodniji za grejanje vode u svim procesima, objektima razliitih namena, posebno u domainstvima. Prosena povrina jednog komercijalnog tipa kolektora je oko dva kvadratna metra i oko dva kolektora su dovoljna za zagrevanje vode u jednom manjem domainstvu. Vakuum cevni solarni kolektori, zbog svoje specifine konstrukcije, u sutini predstavljaju posebnu podgrupu ravnih solarnih kolektora. Sastoje se iz vie vakuum cevi sa apsorberom u njima, pri emu se sistem - kolektor formira povezivanjem pojedinanih elemenata vakuum cevi sa sopstvenim apsorberom postavljajenih u niz - red formirajui jedinini kolektor dimenzija slinih ravnom kolektoru. Vakuumski kolektor se sastoji od 15 do 30 vakuumskih cevi koje su povezane sa izmenjivaem toplote kroz koji protie fluid koji se zagreva. Cena cevnih vakuumskih kolektora je do oko 50% vea od klasinih kolektora. Zbog tog razloga se vakuumski kolektori preporuuju za objekte u kojima postoji stalna potreba za toplom vodom, pogotovo tamo gde su potrebne vee koliine tople vode.
Vakumski cevni kolektor
Klasian termiki solarni kolektor
11
STUDIJA
Posebnu tehnologiju korienja toplotnog dejstva sunevog zraenja, predstavljaju tzv. "pasivni solarni sistemi" kojima se obezbeuje grejanje prostora kua i drugih objekata, pri emu se prijemnik suneve energije izvodi na principu integracije dela grejanog objekta i prijemnika suneve energije.
Pasivno solarno grejanje
Sistemi sa koncentrisanjem sunevog zraenja baziraju na zahvatanju sunevog zraenja sa vee povrine odgovarajuim ogledalima (paraboloidnim, hiperboloidnim, parabolocilindrinim, ravnim heliostatski sistemi i dr.) i reflektovanjem - uz znaajan stepen koncentracije (poveanja gustine snage) na odgovarajui apsorber u kojem se stvaraju temperature od 200 do hiljadu i vie stepeni Celzijusa. To je jedan od razloga, zato je korienje ravnih kolektora za niskotemperaturne aplikacije povoljnije od koncentriuih, koji mogu koristiti samo direktno zraenje. Kod solarnih kombi sistema (sa veim brojem solarnih kolektora) obezbeuje se u odreenoj meri i grejanje zgrada tokom jesenjih i prolenih meseci. Na taj nain, uz optimalno projektovano postrojenje instalacije, solarna energija moe da obezbedi 20 do 30 (40)% ukupne energetske potrebe zgrade, zavisno od toga koliko je dobro izolovana i koliki je zahtevani stepen zagrevanja. Kod posebno projektovanih objekata - kua primenom principa pasivnog solarnog grejanja mogu pokriti energetske potrebe objekta sa 50 do 90%. Zavisno od insolacionih uslova, tipa i konstrukcije PSE - moe se sa jednog metra kvadratnog PSE godinje dobiti oko 500 do 800 [kWh] toplotne energije, to je priblino ekvivalentno toplotnoj energiji koja se dobija sagorevanjem 50 do 80 litara lo - ulja. U zimskom periodu je, u naem podneblju, ukupno energetsko dejstvo sunevog zraenja manje od letnjeg, ali je jo uvek dovoljno efikasno za korienje. Tako npr. iz komercijalnih tipova solarnih kolektora, moe se u grejnoj sezoni dobiti - po jednom metru kvadratnom i jednom danu - energija koja se kree (u zavisnosti od meseca u godini i lokaciji potroaa) - od 1,2 do 3,0 [kWh]. To znai da PSE za 30 dana u mesecu moe predati nekom potroau toplote od 36 do 90 [kWh] sa jednog metra kvadratnog kolektora. PSE ija je povrina deset puta vea, moe obezbediti zimi od 360 do 900 [kWh] energije meseno, a kolektor povrine od 30 [m2] - od 1.080 do 2.700 [kWh] meseno - to je sa aspekta potrebe grejanja ve znaajna koliina toplote. U grejnoj sezoni je mogue dobiti od dejstva sunevog zraenja oko 360 [kWh] toplotne energije sa jednog kvadratnog metra PSE, odnosno oko 11.000 [kWh] sa povrine od 30 [m2]. Poto se temperatura toplonoe u solarnom kolektoru (pri preporuenim brzinama strujanja) u zimskom periodu kree najee od 40 do 60 [C], jasno je da se kod sistema centralnog toplovodnog grejanja u periodu najniih temperatura ne mogu u dovoljnoj meri koristiti. Meutim, im su spoljni uslovi
12
STUDIJA
povoljniji, odnosno, kada je spoljna temperatura oko 0 [C] i vie, mogunost korienja toplote iz PSE je vea. Tada kotlovska instalacija najee radi sa temperaturama od 60/45 [C]. To znai, da se najbolji efekti za grejanje porodinih kua i stanova mogu ostvariti u prelaznim periodima. I takav doprinos energije je vrlo znaajan. Ukoliko se u sistemu toplovodnog grejanja primenjuje podno grejanje sa podnim panelom, koje radi sa niim temperaturama toplonoe - efekti su jo bolji. Bolji efekti se ostvaruju primenom vazdunog sistema grejanja. Energetski efekti solarnih sistema pri grejanju kua ili stanova zavise od vie faktora, meu kojima ispravno i optimalno projektovanje ima prvorazrednu ulogu. Termike karakteristike grejanog objekta direktno utiu na koliinu toplotnih gubitaka, a time i na potrebe za toplotnom energijom.
Kuna solarna instalacija za grejanje sanitarne potrone vode
Ravni niskotemperaturni prijemnici suneve energije su tehniki najjednostavniji prijemnici sa aspekta izrade (proizvodnje), a u njima se ostvaruju radne temperature do 100 [C] (pri tzv. "praznom hodu" - i do maksimalno 180 [C]). Pri tome se toplota odvodi od PSE vazduhom, vodom ili nekom drugom tenou izraenoj na bazi "antifriza" (radni medijum) - i predaje potroau - direktno ili indirektno preko razmenjivaa toplote i grejnih tela. Solarni energetski sistemi koji se baziraju na primeni PSE ovakvih karakteristika, koriste se najvie za pripremu tople sanitarne ili tehnoloke vode, u procesima suenja razliitih poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, za grejanje prostora i u drugim toplotnim procesima u kojima se radne temperature kreu do 100 [C]. U uslovima Vojvodine solarni kolektori su najpogodniji za grejanje vode u svim procesima, objektima razliitih namena, posebno u domainstvima. Prosena povrina jednog
13
STUDIJA
komercijalnog tipa kolektora je oko dva kvadratna metra i oko dva kolektora su dovoljna za zagrevanje vode u jednom manjem domainstvu.
Kuna solarna instalacija za grejanje sanitarne potrone vode i dogrevanje objekta
Sistemi sa koncentrisanjem sunevog zraenja baziraju na zahvatanju sunevog zraenja sa vee povrine odgovarajuim ogledalima (paraboloidnim, hiperboloidnim, parabolocilindrinim, ravnim heliostatski sistemi i dr.) i reflektovanjem - uz znaajan stepen koncentracije (poveanja gustine snage) na odgovarajui apsorber u kojem se stvaraju temperature od 200 do hiljadu i vie stepeni Celzijusa. To je jedan od razloga, zato je korienje ravnih kolektora za niskotemperaturne aplikacije povoljnije od koncentriuih, koji mogu koristiti samo direktno zraenje. U stambenim objektima postoje dva tipa solarno toplotnih energetskih sistema: oni koji se koriste iskljuivo za zagrevanje vode i oni koji uz to obezbeuju i grejanje (takozvani kombi sistemi). Solarno/toplotni energetski sistemi za zagrevanje potrone vode su dizajnirani tako da su u toplijoj polovini godine dominantni za zagrevanje vode. U zimskim mesecima topla voda se obezbeuje bojlerima koji obino rade na elektrinu energiju ili indirektno od konvecionalnog grejnog sistema objekata, a sunanih dana podrava ga solarno toplotni energetski sistem. To znai da se godinje oko 60% potrebne energije za grejanje potrone vode moe dobiti solarnim toplotnim energetskim sistemima. Efikasnost transformacije energije sistema za zagrevanje sanitarne vode, od kolektora do solarnog bojlera, kree se na klasinim tipovima kolektora od 35 do 55 %. Nie vrednosti se odnose na solarne kolektore loijih konstrukcionih i termoizolacionih karakteristika i niih vrednosti apsorptivnosti, a posebno emitivnosti toplote sa apsorberske povrine. Ovoj 14
STUDIJA
grupi kolektora odgovaraju kolektori iji apsorberi nemaju selektivne karakteristike, pa im je vrednost koeficijenta emisije zraenja bliska vrednosti (iznad 0,9) koeficijenta apsorpcije zraenja. Na ovu vrednost utie i vrsta i broj transparentnih pokrivki. Solarni kolektori imaju viu nultu efikasnost (efikasnost u uslovima jednakosti spoljne temperature i temperature apsorbera - fluida u apsorberu) od radne efikasnosti. Nulta efikasnost nije merodavna za kvalitetnu procenu efikasnosti nekog tipa solarnog kolektora. Za tu procenu je bitna karakteristika krive efikasnosti, odnosno kriva (ili jednaina) zavisnosti energetske efikasnosti kolektora od odnosa razlike karakteristinih temperatura fluida/apsorbera i okoline - i solarnog zraenja. Najbitnija karakteristika za izbor solarnog kolektora sa gledita njegove efikasnosti je ona efikasnost koja vai za realan rad solarnog kolektora. U toku jedne godine sa 1 m2 kolektora moe da se primi oko 900 kWh toplotne energije. Vakuumski toplotni kolektori se odlikuju veom efikasnou koja posebno dolazi do izraaja u hladnijim periodima. Ta efikasnost je zasnovana na mnogo boljoj termikoj izolovanosti apsorbera koji se nalazi u staklenoj cevi iz koje je izvuen vazduh. Ukupna efikasnost sistema za zagrevanje sanitarne vode sa vakuumskim kolektorima je na godinjem nivou za oko 40% vea u odnosu na sistem sa ravnim ploastim kolektorima. Vakuumski kolektor se sastoji od 15 do 30 vakuumskih cevi koje su povezane sa izmenjivaem toplote kroz koji protie fluid koji se zagreva. Cena vakuumskih kolektora je za oko 50% vea od klasinih kolektora. Zbog tog razloga se vakuumski kolektori preporuuju za objekte u kojima postoji stalna potreba za toplom vodom, pogotovo tamo gde su potrebne vee koliine tople vode.
Jednostavna solarna instalacija za grejanje sanitarne potrone vode
Kompaktan solarni bojler za grejanje potrone vode
U praksi najeu primenu imaju solarne instalacije koje kao radni medijum koriste neku tenost ili vazduh. Ova dva tipa instalacije, u sutini funkcioniu na slian nain, jedino se razlikuju komponente sistema i radni medijum u njima. Kod instalacija sa tenim radnim medijumom, nosilac toplote moe biti voda, voda pomeana sa nekim antifrizom ili tenost na bazi antifriza (propilenglikola) koja je razvijena
15
STUDIJA
za primenu u solarnim instalacijama. U ovakvoj instalaciji tenost koja se zagrejala u vodenim prijemnicima suneve energije se najee dejstvom centrifugalne pumpe potiskuje kroz cevovod ka razmenjivau toplote. U njemu se greje potrona sanitarna ili tehnika voda, pri emu se razmenjiva moe izvesti sa veom zapreminom, tako da se u njemu vri istovremeno razmena i akumulacija toplote u masi vode (kombinovan bojler - razmenjiva toplote). Meutim, kod veih instalacija, razmenjiva toplote i skladite tople vode su obino zasebni, tako da postoji potreba prinudne cirkulacije zagrejane vode iz razmenjivaa toplote u skladite toplote - koje se odvija dejstvom cirkulacione pumpe - kroz cevovod tzv. sekundarnog, odnosno potronog kruga instalacije. Za proseno domainstvo ovakvi sistemi obino imaju dva solarna kolektora (oko 4 m2) sa tenim radnim medijumom koji cirkulie u primarnom - solarnom krugu. Toplota se iz solarnih kolektora - putem zagrejane radne tenosti predaje sanitarnoj potronoj vodi - preko (u prikazanoj varijanti) razmenjivakog snopa cevi koji je smeten u donjoj zoni toplotno akumulacionog bojlera sa sanitarnom vodom. Radna tenost je, u klimatskim podrujima sa niskim (ispod 00C) temperaturama tokom zime (kao to je sluaj i u Vojvodini), izraena na bazi "antifriza" - propilen glikola ili drugih nesmrzavajuih i netoksinih tenosti, kako ne bi dolo do njenog zamrzavanja. Za sluaj naveden u ovom primeru tzv. "solarni bojler" akumulator toplote obino ima zapreminu od oko 200 do 300 litara. Cirkulisanje vode omoguuje cirkulaciona pumpa primarnog kruga koja se ukljuuje na signal diferencijalnog termostata - kao osnovnom sistemu automatike u instalaciji. Diferencijalni termostat je spojen elektrinim provodnicima sa senzorima temperature, od kojih je jedan postavljne u solarnom kolektoru, a drugi u bojleru. Diferencijalni termostat se podeava tako da kada je temperatura fluida u solarnom kolektoru via za oko 5 0C od temperature vode u bojleru - ukljuuje se cirkulaciona pumpa. Tada se vri grejanje vode u bojleru. im je temperaturska razlika manja od zadate temperaturne diferencije - pumpa se iskljuuje kako ne bi dolo do kontra efekata, odnosno do hlaenja vode u bojleru i grejanja solarnog kolektora, odnosno gubitaka toplote u okolinu. Na prikazanom primeru instalacije vidi se da je predviena i mogunost grejanja vode u bojleru i preko kunog kotla. Grejanje se vri cirkulacijom vode od kotla ka drugom razmenjivau toplote (smetenom u gornjoj zoni bojlera). Sloenije tipske kune instalacije omoguuju, osim grejanja sanitarne potrone vode i dogrevanja prostora kue. Obzirom da je za potrebe grejanja kue potrebno vie toplotne energije (vea toplotna snaga) ovakav sistem ima vei broj solarnih kolektora. Kako je u zimskim uslovima insolacija manja, a i dostignute temperature u solarnoj instalaciji - nie (40 do 50 0C - i vie) pogodan sistem grejanja je tzv. "panelni" - podni i/ili zidni. Dok je temperatura solarnog fluida na dovoljnom temperaturskom nivou grejanje se vri bez rada kotla sa konvenconalnim grejanjem na neko godivo ili elektrinu energiju. Automatika sistema omoguuje nesmetan rad instalacije i ukljuivanje rada kotla u sistuacijama kada je temperatura solarne tenosti nia od potrebne. U praksi imaju iroku primenu i jednostavnije solarne instalacije za grejanje vode koje nisu povezane sa sistemom za grejanje vode iz kune kotlarnice (konvencionalnog kotla), ve je samo predvieno dogrevanje elektrinom energijom. Kod ovakvih instalacija se cevni razmenjiva toplote konstrukciono izvodi, takoe, u donjem delu bojlera, kako bi se raspoloiva toplota od sunevog zraenja koristila za grejanje cele zapremine bojlera, a elektro greja je postavljen u gornjoj zoni kako bi se grejala manja koliina vode u bojleru. Takva koncepcija zahteva podeavanje termostata elektrinog grejaa na niim temperaturama (oko 40 0C) kako ne bi dolo do zagrevanja vode po celoj zapremini bojlera. To bi za posledicu imalo manji energetski dobitak od solarnog grejanja jer bi voda ve bila prethodno (i bre) zagrejana elektrinom energijom (u trenutku kada bi postojala mogunost grejanja sunevom energijom). Kompaktni solarni bojleri predstavljaju iroko primenjivan sistem za grejanje vode sunevom energijom. To su kompaktni ureaji koji se sastoje od jednog, ili ee dva solarna kolektora i termoizolovanog rezervoara - bojlera u kojem se nalazi voda koja se greje. Bojleri su izvedeni sa ili bez elektro dogrejaa. Zapremine bojlera se obino kreu od 200 do 300 litara. Oprema je smetena i
16
STUDIJA
privrena na posebnoj noseoj konstrukciji, a meusobno je povezana termoizolovanom cevnom instalacijom koja omoguuje termosifonsko, prirodno strujanje vode kroz instalaciju. U praksi se primenjuju i verzije kod kojih je strujanje vode prinudno - dejstvom centrifugalne pumpe. Za razliku od prethodnog tipa, ovakvi solarni bojleri moraju biti prikljueni na izvor elektrine energije. Neka reenja kompaktnih solarnih bojlera se izrauju sa dodatnim rezervoarom za vodu ime je omogueno snabdevanje vodom i u situacijama kada ne funkcionie napajanje vodom iz vodovodne instalacije. Prednost ovakvih sistema je u njihovoj kompaktnosti, te korisnik dobija sistem koji samo treba povezati na dovod hladne vode i prikljuak tople vode potroaa. Nedostatak im je u to nisu predvieni za rad u zimskim uslovima, odnosno u uslovima niskih spoljnih tempoeratura, jer moe doi do zamrzavanja vode u njima i prskanja bojlera i cevovoda. Kako do toga ne bi dolo sistem se zimi mora prazniti od vode. Obino se koriste u junijim podrujima gde temperatura ne pada ispod nula stepeni ili u drugim uslovima (kao to su uslovi i u Vojvodini) - leti i u prelaznim periodima godine (prolee i jesen). Korienje suneve energije za grejanje bazenske vode je dosta esta primena solarnih instalacija u svetu. Instalacija se jednostavno prikljuuje na postojee konvencionalne sisteme grejanja bazenske vode, pri emu se primenjuju osnovna dva koncepta. Po jednom konceptu se solarna instalacija koristi odvojeno od postojee konvencionalne instalacije za grejanje bazenske vode, a druga koncepcija se bazira na vezivanju solarne instalacije i konvencionalne instalacije u jedan - redni sistem. U prvom sluaju su to obino jednostavnije instalacije za manje i otvorene - kune bazene, a obino koriste nezastakljene (i jeftinije) solarne kolektore - apsorbere koji su najee izraeni od ultravioletno stabilnih plastinih masa. U drugom sluaju, povratna - hladnija bazenska voda se prvo predgreva dejstvom suneve energije (preko razmenjivaa toplote), a potom se greje na potrebnu temperaturu (ako je to potrebno) u konvencionalnom grejnom sistemu. U ovom sluaju se mogu koristiti i klasini, zastakljeni ravni solarni kolektori ime je omogueno bolje grejanje i u hladnijim vremenskim uslovima i to kod - uglavnom veih bazena u zatvorenom prostoru. Tada je ema instalacije slina emi instalacije prethodno prikazanih sistema za grejanje vode u kombinaciji sa konvencionalnim izvorom toplote.
Solarna instalacija za grejanje bazenske vode
U ovom trenutku je za Srbiju - Vojvodinu opravdanije podsticati korienje energije sunevog zraenja za proizvodnju toplotne i elektrine energije u domenu domainstava, industrije i nekih grana poljoprivrede zbog manjih investicionih ulaganja. Isto tako opravdano je i podsticanje i izgradnja veih solarnih elektrana na bazi fotonaponskih sistema. Takva politika bi, izmeu ostalog, bila korisna i zbog razvoja domae ekonomije, kao i upoljavanja stanovnitva u oblasti istih energija. Meutim dugorono gledano, budunost pretvaranja sunevog zraenja je u FN tehnologiji i njenoj integraciji sa ostalim
17
STUDIJA
granama tehnologije, to je i u skladu sa stavovima, planovima, ali i trenutnim stanjem u Evropskoj uniji i ostalim ekonomski vodeim zemljama sveta. Stoga se u daljem izlaganju razmatraju iskljuivo ureaji i sistemi bazirani na fotonaponskom pretvaranju suneve energije te odgovarajui program, planovi i mogunosti korienja i razvoja u Srbiji i Vojvodini. Prema kompetentnom gorinjem izvetaju "Solar Heat Worldwide" - izdanje za 2011. god. o stanju solarnog grejanja sa pregledom trita i doprinosa termalne suneve energije u svetu - procenjeni ukupni proizvodni i instalisani kapaciteti krajem 2010. godine - u oblasti solarne termalne konverzije iznose 196 GW (sa oko 280.000.000 m2 solarnih kolektora) - instalisane snage postrojenja sa godinje proizvedenom toplotnom energijom od 162 TWh. Ovim izvetajem je obuhvaen velik broj zemalja sveta, od kojih - i gotovo sve zemlje Evrope (izuzev nekoliko - ukljuujui i Srbiju). Datim podacima treba dodati i kapacitete u oblasti fotoelektrinih postrojenja sa instalisanim ukupnim kapacitetom od 38 GW i godinjom proizvedenom elektrinom energijom od oko 39,6 TWh. Znatno manji postojei kapaciteti se odnose na heliostatska solarna postrojenja koja su procenjene snage od 1,0 GW sa proizvedenom elektrinom energijom od oko 2,4 TWh. Od ukupno operativnih sistema kapaciteta 172.368,6 MW, na vakuum cevne kolektore otpada 96.539,1 MW, na zastakljene ravne kolektore - 54.915,5 MW, nezastakljene - bazenske i dr. kolektore - 19.703,9 MW i najmanje - na vazdune kolektore - 1.210,2 MW. Sa ekonomskog aspekta, cena struje dobijene iz suneve energije kontinuirano pada, kao rezultat tehnolokih unapredjenja i rasta masovne proizvodnje, dok se oekuje da e fosilna goriva postati znatno skuplja u skoroj budunosti. U ovom trenutku je za Srbiju -Vojvodinu opravdanije podsticati koricenje energije Sunevog zraenja za proizvodnju toplotne i elektrine energije u domenu domainstava, industrije i nekih grana poljoprivrede zbog manjih investicionih ulaganja. Takva politika bi, izmedju ostalog, bila korisna i zbog razvoja domae ekonomije, kao i upoljavanja stanovnitva u oblasti istih energija. Dugorono gledano, budunost pretvaranja Sunevog zraenja je u FN tehnologiji i njenoj integraciji sa ostalim granama tehnologije, to je i u skladu sa stavovima, planovima, ali i trenutnim stanjem u Evropskoj uniji i ostalim ekonomski vodeim zemljama sveta. Sa ekonomskog gledita, na osnovu nezavisnih uporednih testova, najefektniji su sistemi za grejanje sanitarne tople vode. Potvruju to i uporedni testovi izraeni u posmatranim i testiranim kuama. Pri tome se za poreenje uzimala u obzir uglavnom postignuta snaga (godinja uteda energije, stepen iskorienja, koliina tople vode), posmatrao se rad i odravanje, ekoloki aspekt i energetska amortizacija, bezbednost i jednostavnost montae. Iz uporednih testova proizilazi da su znaajni investicioni trokovi 2, 3 -puta vei kod kombinovanih sistema nego kod sistema predvienih samo za grejanje sanitarne vode. Kod podrke grejanja prostorija ima kakve takve ekonomske isplativosti ali samo kod niskotemperaturnih grejnih sistema (napr. podno grejanje) i kua sa malim toplotnim gubicima. Iako je u zimskom periodu energetsko dejstvo sunevog zraenja manje od letnjeg, i dalje je veoma znaajno za korienje solarnog grejanja kua, kao podrka nekoj drugoj energiji na centralnom sistemu grejanja, gde se moe pokriti oko 45% besplatne toplotne energije za grejanje kua i oko 75% za grejanje sanitarne vode. Najbolji efekat korienja suneve energije za solarno grejanje porodinih kua i drugih stambeno poslovnih objekata moe se ostvariti u prelaznim periodima energetski efikasnim grejnim sistemima tj. podno-zidnim sistemima grejanja, tj. niskotemperaturnim sistemima grejanja. Ipak, zbog promenjljivosti delovanja snage sunevog zraenja tokom dana , meseca i godine, ne moe se izvesti instalacija solarnog grejanja koja bi omoguila potpuno grejanje kua tokom celog zimskog perioda, pa se zbog toga solarni sistemi za solarno grejanje kombinuju sa nekim od drugih izvora energije u kojima se troi neki od drugih oblika energije: teno gorivo, gasno gorivo, elektrina energija, vrsto gorivo i slino. Solarni sistemi donose znaajne utede zahvaljujui kojim se po isplativosti investicije koristi dobijena energija takorei besplatno. Rok trajanja kvalitetnih sistema je 25 do 30 godina. Nije ipak mogue generalno ustanoviti vreme isplativosti investicije solarnog sistema zato to zavisi od mnogih faktora kao napr. od tipa i proizvoaa kolektora i pratee opreme, postojeeg naina pripreme sanitarne tople vode i grejanja, cena toplote, zemnog gasa ili drugih goriva i slino. Bez podrke od strane drave vreme isplativosti je prilino dugo da bi se sa solarnim sistemima gradili moderni, efikasniji praktini sistemi. Razmiljanje o investiciji
18
STUDIJA
u solarne kolektore je zato najpogodnije kod zamene ili rekonstrukcije starog i neefikasnog ili prilino skupog grejnog sistema (napr. elektrino grejanje) kao i u sluaju nove gradnje. Primena suneve energije termalnom konverzijom u praksi se koristi za: Zagrevanje sanitarne vode u kuama, stanovima, hotelima, hostelima, domovima uenika i studenata, domovima za stara lica, obdanitima, restoranima, sportskim objektima i svuda gde postoji potreba za grejanjem vode. Centralno ili individualno zagrevanje sanitarne vode za naselja koja imaju distribuciju tople vode iz gradskih toplana u periodu kada toplane ne rade. Zagrevanje bazena u kuama i sportskorekreativnim centrima. Zagrevanje vode ili drugih fluida u industrijskim procesima. Zagrevanje staklenika i plastenika u poljoprivrednoj proizvodnji. Predsuenje i suenje poljoprivrednih i industrijskih proizvoda Destilaciju vode za industrijske potrebe. Zagrevanje prostora kao dopunsko sredstvo u periodima kada ima dovoljno sunanih dana. Proizvodnju elektrine energije na bazi toplotne konverzije sunevog zraenja (parne turbine). U procesima za hlaenje prostora. Preko 55 % od ukupne energije koja se troi u domainstvima u Srbiji (tako i u Vojvodini) se vri korienjem elektrine energije. Od toga, znaajan deo se troi na zagrevanje potrone sanitarne vode. Korienjem suneve energije moe se tokom godine obezbediti smanjenje trokova koji se odnose na zagrevanje sanitarne vode u visini od oko 60 do 70 % . Srbija ima potencijal da godinje iz suneve energije proizvodi 700 do 900 i vie (zavisno od efikasnosti sistema, reima rada i dr.) kilovat asova energije po m2 solarnog termikog kolektora, to je vie nego u zemljama koje imaju dobru reputaciju po pitanju korienja energije sunca. Dnevno bi se u Srbiji po metru kvadratnom moglo proizvoditi 3,3 kilovat-asa energije, a najefikasnije bi se koristila u turistikom, zdravstvenom sektoru i u domainstvima, pre svega za zagrevanje tople vode. Ogromna uteda konvencionalne energije bi se ostvarila kada bi svako domainstvo imalo bar jednu jedinicu solarnog kolektora kojim bi se grejala sanitarna potrona voda. Gledano u okviru elektroenergetskog sistema drave, to bi predstavljalo znatno rastereenje sistema. Naroito interesantnu grupu potroaa toplotne energije ine brojni industrijski, turistiki, sportski, medicinski, vojni i drugi objekti. Poznato je da ovi objekti za grejanje sanitarne ili tehnoloke vode troe znaajne koliine elektrine energije dobijene sagorevanjem vrstih, tenih i gasovitih goriva. To se lako moe ostvariti korienjem veoma jednostavnih sistema za korienje suneve energije. Suneva energija je veoma atraktivna i ekonomski opravdana za korienje i kada je u pitanju grejanje domainstava, industrijskih i drugih objekata. Solarni sistemi omoguiju veliku utedu energije. Tako npr. solarna kua tedi 40% energije na grejanje, 80% energije za zagrevanje potrone vode. Ona koristi znaajne potencijale koje pruaju krovni solarni pokrivai i fasade, za obezbeenje dodatne energije. Solarni sistemi obezbeuju: - bolju energetsku efikasnost, - znaajnu utedu energije, - dugotrajnost, - energetski uinak, - kroz dobijenu energiju - povraaj investicije, - povoljan odnos cene i performansi, - jednostavnu instalaciju. Primena solarne energije obezbeuje vee utede energije i nie trokove. Energetska kriza i akutno zagaenje atmosfere i ovekove okoline, uticali su na ire mogunosti korienja, kako toplotnog, tako i fotoelektrinog dejstva suneve energije. U tom smislu su razvijene 19
STUDIJA
tehnologije, data praktina reenja i primene ovih sistema. U zimskom periodu je ukupno energetsko dejstvo sunevog zraenja manje od letnjeg, ali ipak znaajno za korienje u sistemima grejanja kua kao podrka grejanja. Na taj nain je mogue pokriti i do 40% toplotne energije za grejanje kua, 70% za grejanje sanitarne vode i do 100% - za dogrevanje bazenske vode. Solarni sistemi se ne mogu u dovoljnoj meri koristiti kod sistema centralnog toplovodnog grejanja u periodu najniih temperatura zimi. Medutim im su spoljni uslovi povoljniji, mogunost korienja toplote iz solarnih kolektora suneve energije je vea, to znai da se najbolji efekat korienja suneve energije za solarno grejanje porodinih kua i drugih stambeno poslovnih objekata moe ostvariti u prelaznim periodima izmeu jeseni i zime i izmeu zime i prolea, a takoe i u toku zimskog perioda - pri boljoj osunanosti. I takav doprinos energije je znaajan, a najvei efekti se postiu kod energetski efikasnih kua (visoke karakteristike termo izolacije) i energetski efikasnim grejnim sistemima (podnozidnim sistemima), tj. niskotemperaturnim sistemima grejanja. Zbog promenjljivosti delovanja (intenziteta snage) sunevog zraenja tokom dana, meseca i godine, nije ekonomski opravdano i tehniki izvodivo izvoenje instalacija solarnog grejanja koja bi omoguila potpuno grejanje kua tokom celog zimskog perioda. Iz istih razloga, solarni sistemi za solarno grejanje kombinuju se sa nekim sistemima sa drugim izvorom energije u kojima se troi neki od konvencionalnih oblika energije: teno gorivo, gasno gorivo, elektrina energija, vrsto gorivo... Prema rezultatima istraivanja evropskog udruenja "INTERATOM", cena grejanja vode za domainstva pomou ravnih solarnih kolektora - u krajevima gde ima vie od 1.600 sunanih sati godinje (a to je cela Evropa), ve danas je 1:1 - u odnosu na druge sisteme grejanja vode. Kao ilustraciju kod jednostavnog prorauna vremena isplativosti investicije, moe posluiti primer koji odgovara jednom delu i nainu pripreme sanitarne tople vode u porodinoj kui. Potrebna ulaganja su 15 - 25 EUR/m2, odnosno 900 do 1.500 EUR po domainstvu. Manje vrednosti se odnose na jeftinije solarne kolektore i jednostavnije instalacije, a vee - na skuplje sisteme sa sloenijim instalacijama sa razmenjivaem toplote, sistemom za prinudnu cirkulaciju radne tenosti i automatikom za regulaciju rada. Efekti pri grejanju potrone sanitarne vode u periodu od aprila do oktobra meseca sa aspekta pokrivenosti potreba su 80% od potrebne energije, a u periodu od oktobra do aprila ova pokrivenost je oko 30%. S obzirom da je suneva energija sa tehniko-eksploatacionog gledita - energetski resurs obnovljivog karaktera (transformisana suneva energija koja se odvede od prijemnika suneve energije (PSE) se permanentno obnavlja u uslovima dejstva sunevog zraenja) - ne moe se govoriti o energetskom resursu na nain kako se to iskazuje kod drugih - neobnovljivih izvora energije. Ovaj resurs zavisi od insolacionih uslova, veliine i karakteristike PSE (prethodno nabrojanih uticajnih faktora) te vremena izlaganja PSE dejstvu sunevog zraenja. Od dozraenog sunevog zraenja na Zemlji ija gustina snage dostie vrednosti od 970 do 1.030 [W/m2] - korisno dozraena koliina energije na jedinicu slobodno orijentisane povrine, zavisi od njene orijentacije (treba da je orijentisana prema jugu), od njenog nagiba (poeljno je da sunevi zraci dospevaju na prijemnu povrinu pod uglom to bliem - normalnom, kako bi ozraenje - gustina snage bila to vea), od konstrukcije i energijskih karakteristika prijemnika suneve energije, doba dana, doba godine, vremena insolacije, atmosferskih uslova, eksploatacionih uslova i dr. Snaga sunevog zraenja se menja tokom dana, meseca i godine. Njena vrednost zavisi i od geografskog mesta, uslova atmosfere i dr. Potrebno je znati da je solarni sistem jedna od mogunosti za pripremu sanitarne tople vode i podrka grejanju prostorija pri emu postoji znaajna opravdanost i isplativost investicije, pre svega zahvaljujui postignutim utedama u poreenju sa klasinim izvorima toplote. Klasini kotao ili drugi izvor toplote u porodinij kui ili nekom drugom objektu smatra se za nunu investiciju zbog ega korisnik uglavnom ni ne razmilja o njegovoj isplativosti, jer ona u sutini nije ni mogua. Nasuprot tome solarni sistemi donose znaajne utede zahvaljujui kojim se, po isplativosti investicije dobija energija takorei besplatno. Rok trajanja kvalitetnih sistema je 25 do 30 godina (izuzev bojlera za pijau vodu i
20
STUDIJA
cirkulacione pumpe), zato su solarni kolektori dobra investicija za budunost i manje zavisna na porast cena klasinih goriva. Nije ipak mogue generalno ustanoviti vreme isplativosti investicije solarnog sistema zato to zavisi od mnogih faktora kao napr. od tipa i proizvoaa kolektora i pratee opreme, postojeeg naina pripreme sanitarne tople vode i grejanja, cene toplote, zemnog gasa ili drugih goriva i slino. Bez podrke od strane drave vreme isplativosti je prilino dugo da bi se sa solarnim sistemima gradili moderni i efikasniji praktini sistemi. Razmiljanje o investiciji u solarne kolektore je zato najpogodnije kod zamene ili rekonstrukcije starog i neefikasnog ili prilino skupog grejnog sistema (napr. elektrino grejanje) kao i u sluaju nove gradnje. etiri razloga zbog kojih treba koristiti sunevu energiju su: - Preko 55 odsto ukupne energije troi se u domainstvima u obliku elektrine energije, od ega dobar deo za zagrevanje sanitarne vode; - Postie se smanjivanje trokova za zagrevanje sanitarne vode za oko 60 do 70 odsto u toku godine, to dovodi do rastereenja kunog budeta; - Poveava se zaposlenost u procesu istraivanja, proizvodnje, montae i servisiranja solarne opreme; - Postizanjem znaajnije primene solarne energije pribliavamo se preporukama Evropske unije o koricenju obnovljivih izvora energije medju kojima Sunce ima znaajnog udela. Istraivanja i komercijalna primena u oblasti tehnologija za korienje suneve energije u procesima grejanja i proizvodnje elektrine energije imaju u proteklim decenijama za rezultat dovoljno pokazatelja i praktinih iskustava da se moe rei da su ove tehnologije, uglavnom, prevazile baznu istraivaku i eksperimentalnu fazu, te da su dostigle znaajan stepen praktine primenljivosti i komercijalne zrelosti. Naravno, to ne znai da nisu potrebna dalja istraivanja u smeru osvajanja novih, efikasnijih, tehnologinijih i efikasnijih reenja pogodnih za iru i dalju primenu u praksi u svakodnevnom ivotu i radu kao i sistemi pouzdani i dovoljno efikasni u smislu korienja u razliitim procesima grejanja (vode, prostora i dr.), predsuenja i suenja (poljoprivrednih i industrijskih proizvoda), proizvodnji elektrine energije za svakodnevne potrebe i sl. Moe se zakljuiti da svetska solarna industrija, ve danas, raspolae pouzdanim tehnologijama i dugogodinjim iskustvom praktine primene. U tom smislu, sistemi za korienje suneve energije za razliite nie temperaturne procese (do 100 0C) su prihvatljivo pouzdani, efikasni i komercijalno zreli. To se, pre svega, odnosi na korienje toplotnog dejstva nietemperturnom konverzijom sunevog zraenja u toplotu za potrebe grejanja sanitarne potrone vode (u svim segmentima korienja od domainstava, turistikih objekata, ustanova do industrije), tehnike vode (u agroindustrijskim i industrijskim procesima) i dr. Korienje nietemperaturnih solarnih postrojenja (solarnih kolektora) u procesima predsuenja ili suenja poljoprivrednih proizvoda ili u industriji industrijskih proizvoda (procesi koji zahtevaju radne temperature do 100 0C) je praktino primenljivo bilo direktno predgrevanjem agensa suenja (vazduha i drugih gasova) u vazdunim kolektorima, bilo indirektno putem solarnih kolektora sa tenim radnim medijumom. Ne sme se izgubiti iz vida injenica da i nietemperaturni solarni sistemi (kolektori) omoguuju u vietemperaturnim procesima predgrevanje. Jer u svim procesima bili oni nie ili vie temperaturni zagrevanje se vri od nekih niih temperatura (temperatura okoline) do nekih, tehnoloki potrebnih temperatura. Kada su u pitanju srednje temperaturni solarni sistemi (koncentriui sistemi sa linijskom iom) sa radnim temperaturama iznad 100 0C najee sa temperaturama od 200 do 300 0C njihova primena u praksi je takoe dugotrajna. Meutim, ovi sistemi su u komercijalnoj primeni manje zastupljeni, mada su tehniko-tehnoloki zreli dostigli dovoljno pouzdan tehniki nivo. Manja zastupljenost u praksi je uzrokovana manjim zahtevima (manjom zastupljenou u praksi), kada su u pitanju njihove uobiajene radne temperature. Kako je opisu tehnolokih reenja navedeno, ovakvi sistemi baziraju na zakrivljenim reflektujuim povrinama ogledalima (parabolocilindrini ili sl. tzv. koritasti) kod kojih postoji potreba (zbog vee efikasnosti i efektivnosti u radu) zakretanja (praenja visine ili dnevnog hoda Sunca na nebu) uglavnom po jednoj osi. Nije od manjeg znaaja ni injenica da ovakvi sistemi ne mogu tehniki zahvatati difuzno sunevo zraenje koje je esto dominantno u zimskom periodu, i takoe znaajno i u drugim periodima godine (pri oblanom nebu). Od znaaja je i zahtev da reflektujua povrina (ogledala)
21
STUDIJA
ovakvih tipova kolektora uvek bude ista sa visokim stepenom reflektovanja zraka na inu zonu u kojoj se nalazi apsorber PSE. Znai, bez obzira na tehnoloku zrelost ovakvih prijemnikih sistema, i znaajna praktina iskustva, te prevazienom eksperimentalnom fazom ovakvi sistemi se ne mogu smatrati dominantnim za iru primenu u praksi, sem u specifinim sluajevima kada odsustvo konvencionalne infrastrukture omoguuje primenu ovih sistema za proizvodnju elektrine energije ili mehanikog rada. Koncentriui heliostatski sistemi, takoe su due vremena u primeni za podrku proizvodnji elektrine energije i to gotovo kao eksperimentalna faza. Relativno mali broj izvedenih postrojenja u svetu, snaga od 5 so 50 MW i to u podrujima sa visokom vrednou godinje insolacije i visokim procentom uea direktnog zraenja u globalnom (manji procenat difuznog zraenja tokom godine) su jedan od bitnih preduslova za uspenu tehno-ekonomsku eksploataciju ovakvih sistema. Ovakav sistem sa velikim brojem ravnih ogledala heliostata kompjuterski upravljanih koji (svaki) mora imati mogunost permanentnog zakretanja po dve ose, kako bi pratili promenu poloaja Sunca tokom dana (visinu i dnevni hod) predstavljaju sloeniji sistem. Imajui pri tome u vidu odravanje reflektujuih povrina ogledala istim i sa nepromenljivim reflektivnim karakteristikama dodatno ugroava parametre sistema. Svetska iskustva i preporuke predviaju preporuuju izgradnju heliostatskih solarnih elektrana u podrujima koja imaju preko 1.600 kWh po jednom kvadratnom metru godinje dozraene suneve energije. Vojvodina sa svojih 1.200 do 1.400 kWh/m2 ne spada, danas, u grupu teritorija pogodnih za primenu ovakvih tipova solarnih elektrana. Mada, takve preporuke ne iskljuuju izgradnju ovakvih sistema i na podrujima sa manjom insolacijom ali period otplativosti sistema je tada dui to poveava specifinu cenu proizvedene energije. Ovakav tip elektrana spada u sloenije tipove, sa relativno malim brojem izvedenih postrojenja u svetu, veom cenom ulaganja (3 do 5 Eura/W instalisane snage), sloenijim sistemom upravljanja, odravanja i dr. Imajui u vidu i eksploatacione karakteristike, te nemogunost zahvata difuznog solarnog zraenja koje znaajno uestvuje u globalnom zraenju u podrujima kao to je Vojvodina znatno utie na manju opravdanost gradnje ovakvih tipova elektran u Vojvodini. Sistemi za fotoelektrinu (fotonaponsku) konverziju sunevog zraenja u elektrinu energiju su znatno pogodniji za ire korienje u praksi. To se odnosi i na manje sisteme sa akumulatorima elektrine energije u kojima se skladiti elektrina energija (odnosno viak proizvedene elektrine energije) tokom dana za vreme kada nema dovoljno sunevog zraenja (nou i danju u vreme izuzetne oblanosti). Solarni sistem kod koga se dobijena elektrina energija uva u akumulatorima, sastoji se od solarnih elija, regulatora punjenja akumulatora i akumulatora. Kod ovog sistema se obino dodaje i invertor za pretvaranje jednosmerne u naizmeninu struju. Drugi tip sistema bazira na prikljuenju fotonaponskog sistema preko pretvarakog invertorskog sistema direktno na elektrinu mreu (bez akumulatora elektrine energije). Solarni sistem za dobijanje elektrine energije koji se prikljuuje za gradsku mreu, sastoji se od solarnih elija (modula), pretvaraa jednosmerne u naizmeninu struju (invertora) i strujomera.
Kombinovani fotonaponski sistem
22
STUDIJA
Ovi sistemi, za razliku od elektrana sa koncentriuim ogledalima mogu koristiti i difuzno zraenje za proizvodnju elektrine energije (koliina proizvedene elektrine energije pri difuznom zraenju je, naravno, manja od one proizvedene pri direktnom sunevom zraenju). Prendnost ovakvih tipova solarnih elektrana je u mogunosti tipske gradnje sistema sa malim i velikim snagama. To su jednostavniji sistemi (obino se grade bez mogunosti promene orijentacije ili nagiba) kao statini sistemi koji imaju dovoljno efikasan i pouzdan rad. Jednostavniji su za upravljanje i odravanje. Cena po jednom vatu instalisane snage ovakvih elektrana se kree od 2 do 3 Eura. Danas, u svetu, su u radu komercijalne elektrane ovog tipa, pri emu limiti oko osunanosti i intenziteta sunevog zraenja uglavnom ne postoje (za prosene uslove). Obzirom da se u fotonaponskim sistemima vri direktna transformacija suneve svetlosti u elektrinu energiju - ovakvi sistemi nemaju (statini) pokretne mehanike podsisteme koji su bitni za rad i odravanje. Uslovi instalacije i drugi uslovi za podruje Vojvodine su povoljni za gradnju i eksploataciju ovakvih tipova postrojenja.To su sistemi koji su, kroz dosadanja istraivanja i eksploataciju dostigla punu zrelost i potrebnu pouzdanost u radu. Dalja istraivanja vezana za poveanje energetske efikasnosti i snienja poetnih trokova vezanih za fotonaponske panele se nastavljaju, pri emu primena do sada osvojenih tehnikih reenja nije problematina. Imajui prethodno u vidu i u okviru ove studije - izloeno i obrazloeno - moe se oceniti da je za potrebe razliitih potroaa energije u Vojvodini, danas preporuljiva, kompatibilna i dovoljno pouzdana i tehno-ekonomski (i ekoloki) opravdana primena: 1. Nietemperaturnih solarnih sistema (sa ravnim termikim kolektorima) u procesima grejanja sanitarne i tehnike potrone vode u domainstvima, institucijama, turistikoj privredi, zdravstvu, industriji i svuda gde postoji potreba za grejanjem (ili predgrevanjem) razliitih fluida. 2. Fotonaponskih konverzionih sistema za proizvodnju elektrine energije - od malih snaga (mini elektrane) do srednjih i veih snaga. U oblasti toplotne konverzije sunevog zraenja je otvoreno nekoliko puteva za razvoj, istraivanje i inovacije. Razvoj u oblasti termalnog korienja suneve energije nije toliko povezan sa skupocenom opremom kakav je sluaj kod fotonaponske konverzije. Sistemi za koncentraciju sunevog zraenja, hibridni sistemi (kombinacija toplotne i fotonaponske konverzije), vazduni kolektori, integracija postojeih ili novih komponenti u zgrade, primena u destilaciji i desalinizaciji vode, pasterizacija u prehrambenoj industriji, suenje u poljoprivredi i skladitenje toplotne energije - su samo jedan deo programa koji je mogue raspoloivim potencijalima razvijati u Srbiji. Aktuelna politika vezana za odluku o izdvojanju znaajnih novanih sredstava za oporavak i razvoj nauke u Srbiji ukazuje na priliku da se jedan deo (bar 1%) tih sredstava utroi za primenjena istraivanja u oblasti obnovljivih izvora energije, pri emu posebno treba obratiti panju na sunevu energiju. Da bi se intenziviralo korienje solarne energije u Srbiji potrebno je stvoriti povoljnu poslovnu klimu za razvoj domae industrije solarne opreme na bazi sopstvenog istraivanja i razvoja. U sadanjim uslovima je mogue da se ak i u malim serijama dobije oprema odgovarajueg kvaliteta i nie cene od uvozne opreme. Neophodno je postaviti za cilj da se sve potrebe za zagrevanjem vode do 80C u stambenim prostorima i industrijskim procesima zadovoljavaju upotrebom sunevom energijom. Na taj nain podstakla bi se graevinska industrija da se ozbiljnije bavi ovim izvorom energije. Takoe je neophodno podsticati razvojne i inovacione aktivnosti u tehnologiji i proizvodnji solarne opreme, koje e u domaoj proizvodnji dovesti do vee efikasnosti i niih cena. Pri tome se, svakako, ne sme zanemariti ni neprekidno promovisanje upotrebe energije Sunca, u emu veliku ulogu mogu imati mediji i nevladine organizacije.
23
STUDIJA
Toplotni solarni sistemi se najee koriste za grejanje sanitarne potrone vode, grejanje tehnoloke vode, vode u bazenima i dr. Mogue ih je koristiti i kao podrka pri zagrevanju prostororija objekata razliitih namena - kua, hala i dr., ali ovakva primena je pogodnija za objekte koji koriste niskotemperaturne sisteme grejanja (podno, plafonsko ili zidno) i koji su kvalitetno izolovani, t.j. njihovi temperaturni gubici su na nivou niskoenergetskih zgrada. U klimatskim uslovima Vojvodine primena solarnih tehnologija se kombinuje sa drugim izvorom grejanja radi obezbeenja dovoljne koliine toplote u uslovima nie insolacije ili odsustva insolacije (uvee, ujutru, noi, zimi i dr.). Voda za potrebe grejanja, zagrejana pomou solarnih kolektora moe se koristiti i u sistemima centralnog grejanja ili centralnom snabdevanju toplote (CST). Generalno gledano, suneva energija moe pokriti 50-70% godinjih potreba energije za grejanje vode u domainstvima, leti i u prelaznim periodima tako rei - u potpunosti, dok je zimi dovoljna za predgrevanje hladne napojne vode. Osim u oblasti stambene izgradnje i gradnji porodinih kua, dalju potencijalnu sferu u aplikaciji solarnih toplotnih postrojenja predstavljaju javni pratei objekti (bolnice, sanatorijumi, kole, hoteli). Dobru primenljivost solarne instalacije mogu imati kod grejanja otvorenih i zatvorenih bazena, malih objekata pogonsko-servisnih slubi, objekata dravnih institucija (carine, kasarne i dr.), restorana, poljoprivrednih preduzea i posebno za grejanje potrone vode u agroindustriji, prehrambenoj industriji i dr. Vojvodina raspolae resursima energije sunevog zraenja znatno iznad evropskog proseka uz povoljan sezonski raspored. Njeno efikasno i dugorono korienje neophodno je osmisliti u najskorijem vremenskom periodu. Da bi se intenziviralo korienje suneve energije u Vojvodini, treba stvoriti povoljnu poslovnu klimu za razvoj domae industrije. U sadanjim uslovima je mogue da se, ak i u malim serijama, dobije oprema odgovarajueg kvaliteta i niih cena od uvozne opreme. Primena suneve energije predstavlja dobar nain da se smanji potronja elektrine energije svuda gde je to mogue. Bez obzira na to to je cena ulaganja u solarnu instalaciju relativno velika (priblino 500 evra za jedan kilovat instalisane snage), isplati se ulagati jer e to imati jedno sigurno trite. Ako se u tu cenu urauna i sve ono to prati dobro osmiljen i organizovan posao, kao to je istraivanje, razvoj, proizvodnja, marketing, stvaranje strunog, naunog i proizvodnog kadra, osvajanje novih tehnologija, izvoz najveeg dela proizvodnje, poveanje zaposlenosti u osnovnim i prateim delatnostima - onda je ta cena znatno nia, a postie se pozitivan energetski i ekonomski efekat. U periodu od 1975. do 1990. u Srbiji i Jugoslaviji, stvorena je atmosfera istraivanja, razvoja i primene solarne energije. U tom periodu je postojalo nekoliko proizvoaa solarnih kolektora i pratee opreme. Izgraeni su brojni i veliki sistemi za zagrevanje sanitarne vode, i to najvie u hotelima na jadranskoj obali i u turistikim centrima. Danas u Srbiji postoje dva proizvodjaa solarnih toplotnih kolektora i nekoliko uvoznika kompletnih sistema. Ugradnja opreme za solarno zagrevanje sanitarne vode zasnovana je na individualnom oseaju investitora da u svojoj kui ili preduzeu uradi neto to je prirodno i normalno, da koristi ono to mu besplatno stie na njegov krov, a pri tome je potpuno isto. Ukupno gledano, u Vojvodini je energetski potpuno zanemarljiva primena solarne energije za zagrevanje sanitarne vode ili prostora. Isti je sluaj i u ostalim oblastima mogue primene. Razlozi za postojee stanje u Srbiji su: neznanje o primeni obnovljivih izvora energije, o stanju i planovima u Evropi, o naim buduim obavezama u krugovima donosioca odluka, kao i neobavetenost stanovnitva o mogunostima primene energije Sunca, ceni opreme, energetskim i finansijskim efektima. Takoe, problem lei i u veoma niskom materijalnom standardu stanovnitva, ali i u relativno niskoj ceni elektrine energije, to automatski dovodi do toga da se elektrina energija ne troi racionalno. Proizvodnja domae opreme je skupa zbog uvozne zavisnosti pri nabavci materijala i malog neformiranog trista. Suneva energija moe imati znaajno mesto u energetici jedne zemlje jer predstavlja obnovljiv i neiscrpan energetski resurs. Obnovljivim izvorima energije se ne posveuje ista panja u svetu. Moe se slobodno rei da toj problematici vie panje posveuje relativno mali broj zemalja - i to onih razvijenih. Interesantno je da se energetske tehnologije bazirane na korienju suneve energije najvie razvijaju u tehnoloki i ekonomski monijim zemljama. Za to postoji vie razloga od kojih su najvaniji strateki,
24
STUDIJA
ekonomski i ekoloki faktori. Suneva energija je ekoloki gledano ista energija ije energetske tehnologije ne zaga|uju ivotnu sredinu. Ona predstavlja resurs sa kojim raspolae svaka drava - bez uvozne zavisnosti. Ogromna uteda konvencionalne energije bi se ostvarila kada bi svako domainstvo imalo bar jednu jedinicu solarnog kolektora kojim bi se grejala sanitarna potrona voda. Gledano u elektroenergetskom sistemu drave, to bi predstavljalo znatno rastereenje sistema. Naroito interesantnu grupu potroaa toplotne energije ine brojni industrijski, turistiki, sportski, medicinski, vojni i drugi objekti. Poznato je da ovi objekti za grejawe sanitarne ili tehnoloke vode troe znaajne koliine elektrine energije dobijene sagorevawem vrstih, tenih i gasovitih goriva. To se lako moe ostvariti korienjem veoma jednostavnih sistema za korienje suneve energije. Suneva energija je veoma atraktivna i ekonomski opravdana za korienje i kada je u pitanju grejanje domainstava, industrijskih i drugih objekata. U zimskom periodu je, u naem podneblju, ukupno energetsko dejstvo sunevog zraenja manje od letnjeg, ali je jo uvek dovoljnono efikasno za korienje. Tako npr. iz komercijalnih tipova solarnih kolektora, moe se u grejnoj sezoni dobiti - po jednom metru kvadratnom i jednom danu - energija koja se kree (u zavisnosti od meseca u godini i lokaciji potroaa) od 1,2 do 3,0 [kWh]. To znai da PSE za 30 dana u mesecu moe predati nekom potroau toplote od 36 do 90 [kWh] sa jednog metra kvadratnog kolektora. PSE ija je povrina deset puta vea, moe obezbediti od 360 do 900 [kWh] energije meseno, a kolektor povrine od 30 [m2] - od 1.080 do 2.700 [kWh] meseno to je sa aspekta potrebe grejanja ve znaajna koliina toplote. U grejnoj sezoni je mogue dobiti od dejstva sunevog zraenja oko 360 [kWh] toplotne energije sa jednog kvadratnog metra PSE, odnosno oko 11.000 [kWh] sa povrine od 30 [m2]. Poto se temperatura toplonoe u solarnom kolektoru (pri preporuenim brzinama strujanja) u zimskom periodu kree najee od 40 do 60 - maksimalno 80 [C], jasno je da se kod sistema centralnog toplovodnog grejanja u periodu najniih temperatura ne mogu se u dovodnoj meri koristiti. Meutim, im su spoljni uslovi povoljniji, odnosno, kada je spoljna temperatura oko 0 [C] i vie, mogunost korienja toplote iz PSE je vea. Tada kotlovska instalacija najve se radi sa temperaturama od 60/45 [C]. To znai, da se najbolji efekti za grejanje porodinih kua i stanova mogu ostvariti u prelaznim periodima. I takav doprinos energije je vrlo znaajan. Ukoliko se u sistemu toplovodnog grejanja primenjuje podno grejanje sa podnim panelom, koje radi sa niim temperaturama toplono e - efekti su jo bolji. Najbolji efekti se ostvaruju primenom vazdunog sistema grejanja. Energetski efekti solarnih sistema pri grejanju kua ili stanova zavise od vie faktora, meu kojima ispravno i optimalno projektovanje ima prvorazrednu ulogu. Termike karakteristike grejanog objekta direktno utiu na koliinu toplotnih gubitaka, a time i na potrebe za toplotnom energijom. Sunevo zraenje na Zemlji dostie gustinu snage od 970 do 1.030 [W/m2] (obino se u inenjerskim razmatranjima uzima srednja vrednost od 1.000 [W/m2]), pri emu korisno dozraena koliina energije na jedinicu slobodno orijentisane povrine, zavisi od njene orijentacije (treba da je orijentisana prema jugu), od njenog nagiba (poeljno je da sunevi zraci dospevaju na prijemnu povrinu pod uglom to bliem - normalnom, kako bi ozraenje - gustina snage bila to vea), od konstrukcije i energijskih karakteristika prijemnika suneve energije, doba dana, doba godine, vremena insolacije, atmosferskih uslova, eksploatacionih uslova i dr. S obzirom da je suneva energija sa tehnikoeksploatacionog gledita - energetski resurs obnovljivog karaktera (transformisana suneva energija koja se odvede od prijemnika suneve energije (PSE) se permanentno obnavlja u uslovima dejstva sunevog zraenja) - ne moe se govoriti o energetskom resursu na nain kako se to iskazuje kod drugih neobnovljivih izvora energije. Ovaj resurs zavisi od insolacionih uslova, veliine i karakteristike PSE (prethodno nabrojanih uticajnih faktora) te vremena izlaganja PSE dejstvu sunevog zraenja. U tom smislu, zavisno od insolacionih uslova, tipa i konstrukcije PSE - moe se sa jednog metra kvadratnog PSE godinje dobiti oko 500 do 1.200 [kWh] toplotne energije, to je priblino ekvivalentno toplotnoj energiji koja se dobija iz 50 do 120 litara lo - ulja. 25
STUDIJA
Tehnologije za korienje energije sunevog zraenja baziraju na dva osnovna principa, i to: na korienju toplotnog dejstva sunevog zraenja, pri emu se energija sunevog zraenja transformie u toplotu na apsorberu prijemnika suneve energije (toplotni PSE). Kod ovih tipova PSE se ostvaruje proseni stepen efikasnosti transformacije dozraene suneve energije u korisno odvedenu toplotu - od 35 do 55% , na korienju fotoelektrinog efekta, kada se suneva svetlost direktno pretvara u elektrinu energiju, pri emu je efikasnost transformacije do 20 %.
Prijemnici suneve energije koji baziraju na pretvaranju energije sunevog zraenja u toplotu, se po konstrukciji dele na: - ravne niskotemperaturne PSE, - srednje temperaturne (sisteme sa manjim stepenom koncentrisanja sunevog zraenja) i - visoko temperaturne PSE (sisteme sa veim stepenom koncentrisanja sunevog zraenja). Ravni niskotemperaturni prijemnici suneve energije su tehniki najjednostavniji prijemnici sa aspekta izrade (proizvodnje), a u njima se ostvaruju radne temperature do 100 [C] (pri tzv. "praznom hodu" - i do maksimalno 180 [C]). Pri tome se toplota odvodi od PSE vazduhom, vodom ili nekom drugom tenou izraenoj na bazi "antifriza" (radni medijum) - i predaje potroau - direktno ili indirektno preko razmenjivaa toplote i grejnih tela. Solarni energetski sistemi koji se baziraju na primeni PSE ovakvih karakteristika, koriste se najvie za pripremu tople sanitarne ili tehnoloke vode, u procesima suenja razliitih poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, za grejanje prostora i u drugim toplotnim procesima u kojima se radne temperature kreu do 100 [C]. Sistemi sa koncentrisanjem sunevog zraenja baziraju na zahvatanju sunevog zraenja sa vee povrine odgovarajuim ogledalima (paraboloidnim, hiperboloidnim, parabolocilindrinim, ravnim heliostatski sistemi i dr.) i reflektovanjem - uz znaajan stepen koncentracije (poveanja gustine snage) na odgovarajui apsorber u kojem se stvaraju temperature od 200 do hiljadu i vie stepeni Celzijusa. Ovakvi sistemi se takoe mogu koristiti za pripremu tople vode, suenje i dr., ali su prevashodno namenjeni "proizvodnji" elektrine energije u tzv. "solarnim elektranama" koje imaju termoenergetski sistem slian sistemu klasinih termoelektrana (jedino to je u ovom sluaju proizvodnja pare obezbeena dejstvom sunevog zraenja). Nezanemarujui je i ekonomski efekat razvoja novih privrednih grana proizvoaa i dobavljaa tehnologije u oblasti obnovljivih energetskih izvora. Na osnovu studije Evropske federacije o korienju toplotne suneve energije (ESTIF) korienje suneve energije ima neuporedivo vie pogodnosti u radu u poreenju sa fosilnom i nuklearnom energetikom. Na 1.000 GWh isporuene primarne energije pripada 90 otvorenih radnih mesta u sektoru energetike bazirane na uglju, 72 radna mesta u sektoru nuklearne energetike i ak 3.960 radnih mesta u sektoru suneve energije. Raunajui tu izradu, projektovanje, instalisanje i odravanje solarnih sistema, koja za razliku od velikih energetskih izvora nije centralizovana na jednom mestu, ve prua mogunost rada u svim regionima. Naime, ako pomislimo na ograniene zalihe mrkog uglja, obnovljivi energetski izvori su jedini domai osnovni energetski izvori u budunosti. Korienjem obnovljivih izvora moe Srbiji doneti desetine hiljada novih kvalifikovanih radnih mesta, koja se u budunosti nee plaiti i biti neija jevtina radna snaga u drugim regionima sveta. Korienjem suneve energije uvaju se prirodni izvori na naoj planeti. Prekomerno korienje fosilnih goriva kao to su sirova nafta, ugalj ili zemni gas sa sobom donosi u prvom redu ozbiljne probleme u vezi sa naom ivotnom sredinom. Globalno zagrevanje i klimatske promene su postali realnost, zato je neizbeno teiti ka irem korienju ,,istih" tehnologija, meu koje neosporno spada i korienje toplotne suneve energije. Korienjem suneve energije sa za razliku od spaljivanja klasinih
26
STUDIJA
vrsta goriva neisputaju u atmosferu nikakve tetne materije niti gasove staklene bate koje uzrokuju postepeno zagrevanje atmosfere. Fotonaponski sistemi su veoma raznovrsni: mogu biti manji od novia i vei od fudbalskog igralita i mogu da obezbeuju energiju za bilo koji ureaj, od asovnika do itavih naselja. Uz jednostavnost rukovanja ovi faktori ih ine posebno privlanim za irok spektar primena. Nedavni porast proizvodnje FN elija uz niske cene otvorio je veliki broj novih trita uz veliki broj razliitih primena. Primene kao to su osvetljavanje, telekomunikacije, hlaenje, pumpanje vode, kao i obezbeivanje elektrine energije za itava naselja, naroito u udaljenim oblastima, pokazale su se kao konkurentne i profitabilne u odnosu na ve postojee tehnologije. U oblasti toplotne konverzije sunevog zraenja je otvoreno nekoliko puteva za razvoj, istraivanje i inovacije. Razvoj u oblasti termalnog korienja suneve energije nije toliko povezan sa skupocenom opremom kakav je sluaj kod fotonaponske konverzije. Sistemi za koncentraciju sunevog zraenja, hibridni sistemi (kombinacija toplotne i fotonaponske konverzije), vazduni kolektori, integracija postojeih ili novih komponenti u zgrade, primena u destilaciji i desalinizaciji vode, pasterizacija u prehrambenoj industriji, suenje u poljoprivredi i skladitenje toplotne energije - su samo jedan deo programa koji je mogue raspoloivim potencijalima razvijati u Srbiji. Aktuelna politika vezana za odluku o izdvojanju znaajnih novanih sredstava za oporavak i razvoj nauke u Srbiji ukazuje na priliku da se jedan deo (bar 1%) tih sredstava utroi za primenjena istraivanja u oblasti obnovljivih izvora energije, pri emu posebno treba obratiti panju na sunevu energiju. Iako je u zimskom periodu energetsko dejstvo sunevog zraenja manje od letnjeg, i dalje je veoma znaajno za korienje solarnog grejanja kua, kao podrka nekoj drugoj energiji na centralnom sistemu grejanja, gde se moe pokriti oko 45% besplatne toplotne energije za grejanje kua i oko 75% za grejanje sanitarne vode. Najbolji efekat korienja suneve energije za solarno grejanje porodinih kua i drugih stambeno poslovnih objekata moe se ostvariti u prelaznim periodima energetski efikasnim grejnim sistemima tj. podno-zidnim sistemima grejanja, tj. niskotemperaturnim sistemima grejanja. Ipak, zbog promenjljivosti delovanja snage sunevog zraenja tokom dana , meseca i godine, ne moe se izvesti instalacija solarnog grejanja koja bi omoguila potpuno grejanje kua tokom celog zimskog perioda, pa se zbog toga solarni sistemi za solarno grejanje kombinuju sa nekim od drugih izvora energije u kojima se troi neki od drugih oblika energije: teno gorivo, gasno gorivo, elektrina energija, vrsto gorivo i slino. Solarni sistemi donose znaajne utede zahvaljujui kojim se po isplativosti investicije koristi dobijena energija takorei - besplatno. Rok trajanja kvalitetnih sistema je 25 do 30 godina. Nije ipak mogue generalno ustanoviti vreme isplativosti investicije solarnog sistema zato to zavisi od mnogih faktora kao napr. od tipa i proizvoaa kolektora i pratee opreme, postojeeg naina pripreme sanitarne tople vode i grejanja, cena toplote, zemnog gasa ili drugih goriva i slino. Bez podrke od strane drave vreme isplativosti je prilino dugo da bi se sa solarnim sistemima gradili moderni, efikasniji praktini sistemi. Razmiljanje o investiciji u solarne kolektore je zato najpogodnije kod zamene ili rekonstrukcije starog i neefikasnog ili prilino skupog grejnog sistema (napr. elektrino grejanje) kao i u sluaju nove gradnje. Primena suneve energije termalnom konverzijom u praksi se koristi za: Zagrevanje sanitarne vode u kuama, stanovima, hotelima, hostelima, domovima uenika i studenata, domovima za stara lica, obdanitima, restoranima, sportskim objektima i svuda gde postoji potreba za grejanjem vode. Centralno ili individualno zagrevanje sanitarne vode za naselja koja imaju distribuciju tople vode iz gradskih toplana u periodu kada toplane ne rade.
27
STUDIJA
Zagrevanje bazena u kuama i sportskorekreativnim centrima. Zagrevanje vode ili drugih fluida u industrijskim procesima. Zagrevanje staklenika i plastenika u poljoprivrednoj proizvodnji. Predsuenje i suenje poljoprivrednih i industrijskih proizvoda Destilaciju vode za industrijske potrebe. Zagrevanje prostora kao dopunsko sredstvo u periodima kada ima dovoljno sunanih dana. Proizvodnju elektrine energije na bazi toplotne konverzije sunevog zraenja (parne turbine). U procesima za hlaenje prostora. Preko 55 % od ukupne energije koja se troi u domainstvima u Srbiji se vri korienjem elektrine energije. Od toga, znaajan deo se troi na zagrevanje potrone sanitarne vode. Korienjem suneve energije moe se tokom godine obezbediti smanjenje trokova koji se odnose na zagrevanje sanitarne vode u visini od oko 60 do 70 % . Za sluaj izgradnje osnovnog solarnog sistema - instalacije namenjene za grejanje sanitarne potrone vode sa dva solarna kolektora i rezervoarom za vodu (akumulatorom toplote - bojlerom) zapremine od 200 litara moe se utedeti oko 60% godinje potronje elektrine energije za grejanje vode. Energetska dobit utom sluaju sa prosenim solarnim kolektorom, jedinine povrine od oko 2 m2 se kree izmeu 700 do 900 kWh/m2 godinje (za dva solarna kolektora je 2.800 do 3.600 kWh - godinje). Cena ovakve osnovne solarne instalacije (sa montaom) se kree u granicama od 1.500 do mksimalno 2.000 Eura. Po dananjim cenama elektrine energije vrednost uloenih sredstava (investicija) bi se otplatila za oko 10 do 12 godina. Meutim, malo je verovatno, da cena elektrine energije u narednim godinama nee rasti, te zbog toga stvarno vreme isplativosti nee biti due od pet godina. Neke od analiza vezanih za procenu porasta cene elektrine energije ukazuju na verovatnou da e period otplativosti biti jo krai - do tri do pet godina.Veina certifikovanih sistema ima rok trajanja 25 do 30 godina zato po isteku desete godine od montiranja, solarni sistem e tako rei besplatno pripremati toplu vodu jo 15 do 20 (25) godina. Jedini trokovi za njegov rad predstavlja zanemarujue odravanje i napajanje pumpe, ije snage se, u zavisnosti od proizvoaa i sistema kreu od 40 W do 65 W. Ceo sistem dakle, nee troiti vie elektrine energije od jedne obine sijalice. Uslovi za obezbeivanje grejanja stambenog prostora su sloeniji, a investiciona ulaganja vea. Ukoliko se pravi nov objekat u kome je predvieno solarno grejanje prostora efekti su najbolji uz minimalnu cenu. Adaptacija ve izgraenih objekata je sloeniji postupak sa veim trokovima. Potrebna ulaganja: 50 100 EUR/m2, odnosno oko 3.000 do 6.000 EUR/domainstvu. Napomena: Manje vrednosti se odnose na stanove i kue sa boljim termikim karakteristikama zidova i manjim toplotnim gubicima kroz procepe; boljim mogunostima aplikacije integralnih solarnih kolektora; boljim rasporedom prostorija i prozira na objektu kao i boljom orijentacijom prijemne povrine objekta. Efekti: Optimalnom instalacijom i veliinom solarnih kolektora omoguuje se kod objekata izgraenih po normama vie energetske efikasnosti (dobra termika izolovanost, dobra orijentacija i raspored prostorija u odnosu na strane sveta i efikasno upravljenje potronjom energije u objektu) pokrivenost potreba grejanja od 30 do 40 % i vie - tokom cele godine.
28

206 - Rezime Studija Srpski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

206 - Rezime Studija Srpski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

206 - Rezime Studija Srpski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STUDIJA

AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ENERGETIKU I MINERALNE SIROVINE

NOVI SAD, 2011.

Solarna karta AP Vojvodine sa godinjim zonama osunanosti u kWh/m2

Feb. Mart Apr. Maj

4,65 4,90 4,85 5,10 4,40 5,00 4,80 4,80

Vakumski cevni kolektor

Klasian termiki solarni kolektor

Pasivno solarno grejanje

Kuna solarna instalacija za grejanje sanitarne potrone vode

Kuna solarna instalacija za grejanje sanitarne potrone vode i dogrevanje objekta

Jednostavna solarna instalacija za grejanje sanitarne potrone vode

Kompaktan solarni bojler za grejanje potrone vode

Solarna instalacija za grejanje bazenske vode

Kombinovani fotonaponski sistem

You might also like