1

1.1

DAS SISTEMI: SISTEMI ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA I UPRAVLJANJE

Definicija DAS-a

Dana{nji svet skoro u potpunosti funkcioni{e na odlukama koje se zasnivaju na prikupljanju podataka i njihovoj daljoj analizi. Dete prvo stavi nogu u vodi da bi odredilo temperaturu pre nego {to zagnjuri. Osiguravaju}e dru{tvo prikupi obiman materijal statisti~kog tipa pre nego {to odredi rizik i ustanovi premije. U su{tini postoji skoro onoliko sistema za prikupljanje podatka koliko postoji i tipova podataka. Ipak, odredjena klasa sistema za akviziciju podataka i upravljanje se defini{e kao: Elektronski instrument, ili grupa medjusobno povezanih elektronskih hardverskih komponenti, namenjenih za merenje i kvantizaciju analognih signala i prihvatanje digitalnih, u cilju digitalne analize ili obrade i preduzimanje povratno-upravlja~kih akcija. U tom kontekstu, DAS (Data Acquisition System) je analogni interfejs digitalnom svetu. Grafi~ka predstava o tome gde je mesto DAS-a prikazano je na Slici 1 a).
neelektri~ni domen Analogni Struja Napon Snaga Frekfencija Vreme Faza Digitalni Paralelni Serijski kodirani Brojanje serijski

Fizi~ki Hemijski Poziciono, na skali instrumenta Brojevi

transliranje

transliranje

analiza ili proces

transdjuseri (merni pretvara~i)

sistemi za akviziciju podataka

Slika 1 a) Mesto i uloga DAS-a Kako je prikazano na Slici 1 b), tipi~na struktura jednog DAS-a (automatskog sistema za prikupljanje podataka i upravljanje procesima) sastoji se od tri fundamentalna dela: senzori, modifikator (blok za kondicioniranje signala i procesiranje) i aktuatori. Svaki deo obavlja specifi~nu funkciju u sistemu.
proces koji se analizira senzori

modifikator

aktuator (i)

parametri

prikupljena informacija o procesu

Slika 1. b) DAS ~ine tri dela: senzori, modifikator i aktuatori

Funkcija senzora je da prihvataju signale od relevantnih parametara procesa. Senzor konvertuje energiju iz jedne fizi~ke forme u drugu. Postoji {est va`nih energetskuh domena izme|u kojih se de{avaju ove konverzije. To su hemijski, mehani~ki, magnetni, radijacioni, termi~ki i elektri~ni. Kao {to je prikazano na Slici 1. c), konverzija se vr{i prema elektri~nom domenu jer su elektri~ni signali najpogodniji za modifikaciju. Na ovaj na~in, energija koja je svojstvena signalu, konvertuje se u pogodnu formu koja je podesna za modifikaciju. Funkcija modifikatora je da prikupi signale sa izlaza senzora, obavi obradu nad tim signalima i pobudi aktuatore. Modifikator se sastoji od ve}eg broja analognih i digitalnih kola (operacioni poja~ava~i, izolacioni poja~ava~i, filtri, A/D konvertori, paralelni i serijski ulazni portovi i dr.). Funkcija aktuatora je da podesi status procesa na na~in kako to defini{e aktuator. Aktuator konvertuje signale iz elektri~nog oblika (forme) u druge fizi~ke oblike. Na ovaj na~in je mogu}e podesiti parametre procesa.
radijacioni hemijski mahani~ki

magnentni

termi~ki

elektri~ni

Slika 1.c) konverzija energije se obi~no vr{i u elektri~ni domen Na Slici 1.d) i 1.e)je ilustrativno prikazan na~in konverzije signala u vidu matrice ure|aja i efekata konverzije, respektivno. Konverzija se obavlja sa ili bez pomo}nih signala, odnosno dodatnih izvora energije. Pomo}ni signal naziva se jo{ i modifikacioni signal. izlaz ulaz radijacioni mehani~ki termi~ki opti~ki filtar kremen temper.osetljivi LCD LED magnetoopti~ki modulator sve}a Golay-ova }elija menja~ bimetal izmenjiva~ toplote solarimetar solarna }elija elektri~ni generator termopar fotografski proces radijacioni mehani~ki termi~ki elektri~ni magnetni hemijski

elektri~ni magnetni

zvu~nik magnetno kva~ilo eksplozioni motor adijabatski demagneter gasni greja~

MOSFET Hall-ova plo~a pH merna }elija

kalem magnetno kolo

baterija

hemijski

hemijski proces

Slika 1.d) Tipi~ni ure|aji - pretvara~i signala

izlaz ulaz radijacioni

radijacioni

mehani~ki

termi~ki

elektri~ni

magnetni

hemijski

fotoradijacioni luminiscenc pritisak ija fotoelasti~ni efekat usijavanje konzervativni moment termi~ka ekspanzija piezoelektr. efekat magnetostrikcija

radijaciono zagrevanje frikciono zagrevanje provo|enje toplote Peltier-ov efekat Ettinghausenov efekat

fotoprovodnost piezoelektr. efekat Seebeck-ov efekat efekat p-n spoja Hall-ov efekat

fotomagne tni efekat magnetostrikcija CurieWeiss-ov zakon Amperov zakon magnetna indukcija

fotohemijski efekat pritiskom indukovana eksplozija

mehani~ki

termi~ki

elektri~ni

injektivna lumuniscen cija Faradejev efekat

elektroliza

magnetni hemijski

hemoreakcija luminiscenc eksplozije ija

egzotermi~k Voltin a reakcija efekat

hemijska reakcija

Slika 1.e) Efekti konverzije signala Imaju}i u vidu vrste modifikacionih signala, na Slici 1.f), u zavisnozti od tipa ulaza, izlaza i kori{}enog na~ina modifikacije signala, prikazanao je mesto senzora u trodimenzionalnom prostoru, a na Slici 1.f) kori{}eni efekti kod konverzije signala. Shodno prezentaciji datoj na Slici 1.f), svaki prtvara~ se mo`e predstaviti kao struktura tipa kub ili, uz pomo} Miller-ovih indeksa (Slika 1.f)), kao ure|ena trojka signala [ulazni, izlazni, modifikacioni]. Tako na primer, na Slici 1.g), prikazani su neki pretvara~i i njihovi indeksi shodno Miller-ovoj notifikaciji.
MODIFIKACIONI hem. magn. elek. term. meh. rad. rad. meh. term. elek. magn. hem. ULAZNI rad. meh. term. elek. magn. hem. IZLAZNI

Slika 1.f) Trodimenzionalni dijagram efekata pretvara~a

Solarna }elija Fotoprovodnik Piezo-otpornik Termopar Hall-ov element Magnetotranzistor LED LCD

[rad, elek.,0] [elek., elek., rad.] [elek., elek., meh.] [term., elek., 0] [elek., elek., magn.] [elek., elek., magn.] [elek., rad., elek.] [rad., rad., elek.]

Slika 1.g) Notacija petvara~a shodno Miller-ovim indeksima 1.2 Domeni podataka

Sa aspekta metrologije, sve veli~ine ~iju vrednost procenjujemo, delimo na ne-elektri~ne i elektri~ne. Shodno Slici 1.c), neelektri~ne veli~ine su one koje pripadaju magnetnom, hemijskom, raduijacionom, mehani~kom i termi~kom energetskom domenu. Skup energetskih domena karakteristi~nih za ne-elektri~ne veli~ine, nazivamo zajedni~kim imenom fizi~ki domen. Sa druge strane, kod elektri~nog energetskog domena, razlikujemo tri forme elektri~nih signala, a to su: a) analogna forma : amplitude struje i napona predstavljaju relevantan odziv b) vremenska forma : vremenski odnos izmedju nivoa signala se koristi da opi{e neku veli~inu c) digitalna forma: racionalan broj predstavlja mereni podatak Kada se sve tri forme elektri~nih signala pridru`e fizi~kom sistemu ~ije se karakteristike/pona{anje procenjuju (mere), pridru`iv{i im jo{ i zna~enje koje se odnosi na interpretaciju ovih signala (skala instrumenta, cifre na displeju), dobija se osnovni domen podataka, kako je to prikazano na Slici 2.

Oblast neelektri~nih veli~ina Fizi~ki domen Opa`ajni domen

Vremenski Digitalni domen domen Analogni domen

Oblast elektri~nih veli~ina

Slika 2 Domeni podataka i pod-domeni 1.2.1 Analogni domen Merenje podataka u ovom pod-domenu se svodi na merenje amplitude struje ili napona. Signal u ovom domenu je kontinualno promenljiva veli~ina koja se mo`e neprekidno procenjivati u vremenu ili diskretno meriti u bilo kom trenutku. Veoma veliki broj mernih

pretvara~a vr{i konverziju merene veli~ine iz fizi~kog (hemijske, mehani~ke, elektromehani~ke, itd.) domena u analogni domen. U bilo kom trenutku merena veli~ina se predstavlja amplitudom signala. Procenjene vrednosti signala mogu se koristiti za slede}e potrebe: - da se posmatra i zapisuje pona{anje sistema (monitoring) - da se sagleda teku}e pona{anje sistema sa aspekta manipulisanja njegovog budu}eg pona{anja (upravljanje) - da se koreli{u podaci u razli~itim vremenskim trenucima i procene odredjene karakteristi~ne osobine sistema (obrada signala i podataka). Signali u analognom domenu podlo`ni su uticaju elektri~nih {umova koji se javljaju bilo zbog interno generisanih signala smetnji u okviru samog pretvara~a, uticaju rada drugih elektronskih kola illi uticaju spoljnih izvora (indukovane smetnje zbog rada nekih motora ili sna`nih potro{a~a). Odnos nivoa {uma u odnosu na nivo korisnog signala se zove odnos signal-{um. Analogni signali, kao {to je prikazano na Slici 3, mogu pripadati jednom od slede}a ~etiri oblika: a) naelektrisanje, b) napon, c) struja, d) snaga.
naelektrisanje napon struja snaga

Slika 3 Sub-domeni u analognom domenu Elektronsko kolo koje prebacuje podatke iz jednog od ovih domena u drugi naziva se kondicioner signala, a prelaz granica domena zovemo konverzija signala. 1.2.2 Vremenski domen: Merenje podataka u ovom domenu sastoji se u odredjivanju promene vrednosti signala u odre|enom vremenu a naj~e{}i oblici procene vrednosti signala su: a) odre|ivanje frekvencije periodi~nih talasnih oblika, b) odre|ivanje vremenskog perioda izmedju dva impulsa, c) odre|ivanje fazne razlike merenog talasnog oblika u odnosu na referentni talasni oblik. Osnovna tri pod-domena koja pripadaju vremenskom domenu su prikazana na Slici 4. Signali u vremenskom domenu su kontinualne promenljive ali se ne mogu meriti kontinualno u vremenu nego se mere samo u datom trenutku. Minimalno vreme potrebno da se meri signal u vremenskom domenu mo`e biti jedna perioda signala ~ija se vrednost procenjuje, vreme trajanja impulsa ~ija se {irina procenjuje, referentni period od jedne sekunde, itd. Na ta~nost procene vrednosti signala koji pripadaju vremenskom domenu, {umovi imaju manji uticaj u upore|enju sa signalima analognog domena iz slede}a dva razloga: (a) signali su obi~no digitalni (postoji velika razlika u amplitudi napona logi~ke nule i logi~ke jedinice; i (b) frekventni opseg signala koji se procenjuje je obi~no uzak tako da se mo`e ostvariti veliko poja~anje signala malih amplituda kori{}enjem selektivnih poja~ava~a).

Slika 4 Sub-domeni u vremenskom domenu 1.2.3 Digitalni domen U konkretnom slu~aju, podatke ~ine signali koji imaju samo dva nivoa: visoko (=digitalna 1) i nisko (= digitalna 0), Standardno, ovi signali predstavljaju kodirani oblik celobrojnih brojeva ili standardnih znakova. Postoje tri glavne forme digitalnih signala (Slika 5), a to su a) serijski podaci - predstavljaju se nizom impulsa koji se prenose kanalom b) paralelni podaci - predstavljaju skup impulsa koji se simultano prenose po ve}em broju kanala. a) broja~ki impulsi - frekvencija impulsa predstavlja relevantan podatak.
paralelni impulsi

serijski impulsi brojivi impulsi

Slika 5 Sub-domeni u digitalnom domenu 1.3 Proces merenja - prelaz iz jednog domena u drugi

Proces merenja se mo`e razmatrati kao skup ulan~anih interdomenskih prelaza (=konverzija) i intradomenskih prelaza (=kondicioniranje). Za prelaz signala ili skupa podataka iz jednog domena podataka u drugi potrebno je ugraditi posebna kola ili odgovaraju}e elektronske sklopove. U principu, ugradnjom ovakvih sklopova unose se inherentne gre{ke (pogor{ava se ta~nost i linearnost, unosi se dodatno ka{njenje signala itd). Sa aspekta merenja, gre{ke su uvek prisutne (javljaju se) kada se vr{i prelaz iz jednog domena u drugi. Zbog toga uvek se te`i da se u toku merenja ostvari minimalni broj interdomenskih prelaza. Kao primer, analizirajmo merenje ubrzanja kako je to prikazano na Slici 6. Kod piezoelektri~nog akceleratora, osnovni senzorski sklop (piezoelektri~ni materijal) generi{e elektri~ni tovar ~ija je veli~ina funkcija ubrzanja u datom trenutku. Kako elektri~ni tovar nije jednostavno meriti, pre nego {to se ubrzanje prebaci u domen observacije, neophodno je ugraditi dodatni signalno-konverzioni stepen (poja~ava~ tovara) (Slika 6a)). Kod induktivnog tipa akcelerometra (Slika 6.b)), generi{e se napon koga treba samo poja~ati pre nego {to se izvr{i prelaz na observacioni domen. Sa ta~ke gledi{ta interdomenskog prelaza podataka, induktini akcelerometar je podobniji. Prilog ovoj konstataciji je i fakat da je poja~ava~ tovara spori i skupi sklop u odnosu na druge oblike analognih kondicionera signala.

{irina impulsa

nfrekvencija

fazna razlika

fizi~ke karakteristike ubrzanje 3 1 naelektrisanje 2 napon struja analogni domen snaga 3

pozicija skale

domen opa`anja

broj

a) kod merenja ubrzanja pomo}u piezoelektri~nog akceleromatra potrebna su dva interdomenska i jedan intradomenski prelaz

fizi~ke karakteristike ubrzanje 2 naelektrisanje napon struja snaga 1 2

pozicija skale

domen opa`anja

broj

b) kod merenja ubrzanja pomo}u induktivnog akceleromatra potrebna su jedan interdomenski i jedan intradomenski prelaz Slika 6 Putevi podataka kod razli~itih akceleratora Znatno kompleksnija pitanja interdomenskih prelaza prikazana su na Slici 7. Na Slici 7 a) prikazan je jedan standardni postupak kori{}enja termistora koji generi{e DC napon u funkciji temperaturne razlike. U konkretnom slu~aju potrebna su ~etiri interdomenska i jedan intradomenski prelaz pre nego {to se rezultat prika`e. Alternativno re{enje sa Slici 7 b) koristi kristal kvarca kod koga je frekvencija zavisna od temperature. Oscilator se koristi za konverziju rezonantne frekvencije u signal koji pripada vremenskom domenu. Frekvencija se zatim komparira sa referentnom frekvencijom, a razlika obe frekvencije se odre|uje u zavisnosti od temperature. Ovaj pristup zahteva ugradnju znatno slo`enijih kola ali ima manje interdomenskih prelaza. Ako se signal srazmeran temperaturi prika`e kao analogni signal, ovakav pristup je po`eljniji jer tada postoji direktni prelaz iz analognog domena u observacioni pa se, ovakvim izborom putanje konverzije, smanjuje ukupan broj interdomenskih prelaza na dva kao {to je prikazano na Slici 7 c).

Najefikasniji merni sistem se mo`e smatrati onaj kod koga postoji najkra}i put procesiranja signala/podataka. Najkra}i put procesiranja signala/podataka se defini{e kao onaj put kod koga postoji minimalan broj interdomenskih i intradomenskih prelaza. Kod izvodjenja `eljenog puta za procesiranje signala/podataka, treba imati u vidu da gre{ke koje se javljaju usled konverzije unutar domena su zna~ajno manje od gre{aka koje se unose zbog konverzije analogni domen

VuF konvertor termistor prelaskom granice domena.

digitalni frekvencmetar digitalni

O^ITAVA NJE

fizi~ke karakteristike temperatur napon 1 2 3 brojivi impulsi 5 4 broj paralelni signal

frekvencija

Slika 7a) Kori{}enje termistora i digitalnog prikaza

vremenski domen

temperaturno osetljivi kristaloscilator ft komparator frekvencija fr stabilni referentni oscilator fizi~ke karakteristike temperatura broj paralelni signal digitalni frekvencmetar digitalni domen O^ITAVANJE

4 3

1 2 brojivi impulsi

frekvencija

Slika 7b) Kori{}enje temperaturno osetljivog kristalnog oscilatora i digitalno prikazivanje

fizi~ke karakteristike 2 temperatura pozicija skale

napon

Slika. 7c) Merenje temperature sa analognim instrumentom Slika 7 Merenje temperature i prikazivanje 1.3.1 Vremenska zavisnost U toku prethodnih razmatranja bilo je govora samo o procesu konverzije signala, a nije se vodilo ra~una o tome da li se merena veli~ina u toku procesa merenja menja ili ne. Kada podatak koji se meri varira sa vremenom, potrebno je uvesti i tre}u dimenziju u osnovnom domenu podataka prikazan na Slici 2, pa se na taj na~in Slika 2 modifikuje u Sliku 8, tj. koristi se sada domen povr{ina. Kada podaci koriste domen povr{ina, svaka interdomenska

konverzija je prikazana kao vremenski deo obrade koja se obavlja u realnom vremenu. Ako veli~ina koja se kontinualno menja sa vremenom treba da se konvertuje u digitalni domen, rezultantni broj (koji pripada specifi~nom vremenskom trenutku) mo`e biti pravi (korektan) samo za taj specifi~ni vremenski trenutak, jer je stvarni zapis vremenski promenljivog signala nemogu}. Obi~no, vremensko promenljiva veli~ina se mo`e meriti u sukcesivnim vremenskim intervalima i sme{tati u digitalnoj memoriji u sekvenci koja odgovara redosledu prikupljanja. Ako se merenja izvode ~esto, a merena veli~ina je sporo promenljiva, digitalni zapis mo`e dovoljno ta~no da reprodukuje vrednost amplitude. Naravno maksimalna u~estanost sa kojom se vr{i merenje je ograni~ena potrebnim vremenom da se obavi konverzija merene veli~ine u digitalni domen i nakon toga da se izvr{i zapis. Drugim re~ima, vremensko promenljivi signal nema uticaja na postupke koji se odnose na konverziju podataka nego samo na izbor frekvencije uzorkovanja.
vreme vreme konverzije domena T T T T T T T vreme izme|u merenja

fizi~ke opa`ajni karakteristike domen digitalni analogni domen vremenski domen domen

Slika 8 Sunkcesivni domeni konverzije 1.4 Tipovi DAS-ova

DAS-ovi se uglavnom koriste za merenje i arhiviranje signala koji se generi{u bilo kao: (a) signali koji poti~u od direktnog merenja elektri~nih veli~ina (napon, struja, otpor, frekvencija), a tipi~no se sre}u u oblastima kao {to su testiranje elektronskih komponenata, automatska merna mesta, i dr. , kao (b) signali koji poti~u od transdjusera kao {to su termoparovi, "strain gages", i dr. Instrumentacioni sistemi, koji se kod DAS-va koriste za procenu ulazne veli~ine, mogu se podeliti u slede}e dve glavne klase: analogni - mere informaciju u analognom obliku. Analogni signali se defini{u i kao kontinualne vremenske funkcije. Standardno, zapis ovih veli~ina se vr{i iscrtavanjem na nekom pisa~u. Tipi~no se bele`i, recimo napona u funkciji vremena, ili, promena pomeraja u funkciji pritiska, i dr. digitalni - obradjuju informaciju u digitalnoj formi. Digitalnu veli~inu ~ini ve}i broj diskretnih vrednosti i odgovaraju}i broj diskontinuiranih impulsa ~iji vremenski odnos nosi informaciju o veli~ini i prirodi veli~ine koju procenjujemo.

1.4.1 Analogni DAS Obi~no, analogni DAS ~ine neki ili svi nabrojani sastavni blokovi: (a) transdjuseri - koristi se za konverziju fizi~kih parametara u elektri~ne signale (b) signal-kondicioneri - poja~avaju, modifikuju, ili uzorkuju ulazne signale (c) uredjaji za vizuelni prikaz - koriste se za kontinualni monitoring ulaznih signala. U ovu klasu uredjaja spadaju: jedno- i vi{e-kanalni osciloskopi, osciloskopi sa memorisanjem (storage), panel metri, numeri~ki displeji, i dr. (d) Instrumenti za grafi~ki zapis - koriste se za dobijanje permanentnih zapisa ulaznih podataka. Tipi~ni instrumenti iz ove grupe su vi{ebojni ploteri, sistemi za opti~ki zapis (obi~no se zasnivaju na kori{}enje galvanometra sa ogledalom) i dr. (e) instrumenti sa magnetnom trakom - prikupljaju ulazne podatke, memori{u njihovu originalnu elektri~nu formu, a kasnije ih reprodukuju radi detaljnije analize. Tipi~ni ovakvi instrumenti su jedno ili vi{ekanalni magnetofoni (f) satni mehanizam - upravlja radom komutatora Blok {ema jednog tipi~nog analognog DAS-a prikazana je na Slici 9.a).
komutator transdjuser 1 kondicioner siganala vizualni prikaz

. . .

gravi~ki zapis

magnetni zapis transdjuser n kondicioner siganala

satni mehanizam

Slika 9a) Blok {ema analognog DAS-a 1.5 Digitalni sistem za akviziciju podataka

Veliki broj sistema za akviziciju podataka i upravljanje realizuje se danas kao digitalni. Blok {ema jednog pojednostavljenog sistema za akviziciju podataka prikazana je na Slici 9.b)

zavisi od tipa kondicionira nja signala

digitalni takt ra~unar

analogni ulazi

analogni MUX

kondicioner signala

A/D konvertor

izlazni bafer

digitalni zapis

upravlja~ki sistem digitalni ulazi digitalni MUX

ulaz za ru~no uno{enje podataka

sklopovi za zapis/obradu

Slika 9.b) Jednostavni digitalni DAS sistem Uloga pojedinih blokova je slede}a. 1.5.1 Analogni MUX Ovaj blok omogu}ava da se ve}i broj izvornih signala automatski meri pomo}u istog DAS hardvera. Njega ~ine skup prekida~a ~iji su ulazi povezani na razli~ite izvore analognih signala a izlazi povezani na zajedni~ku mernu ta~ku. Svaki ulaz se individualno povezuje (selektuje) na mernu ta~ku po unapred odredjenoj sekvenci. Broj kanala multipleksera mo`e da varira od dva do nekoliko stotina. 1.5.2 Kondicioner signala ^esto signali koji se dovode na ulaz DAS-a nisu u formi koja je pogodna za konverziju, tako da se oni moraju prekondicionirati. Proces kondicioniranja mo`e da obuhvata: linearno poja~anje, logaritamsko poja~anje, filtriranje, detekciju vr{ne vrednosti, ili uzorkovanje i dr`anje. Obi~no od kondicionera se zahteva da ispuni ve}i broj od nabrojanih funkcija. 1.5.3 A/D konvertor A/D konvertor vr{i transliranje analognog signala u kodirani digitalni oblik. A/D konvertor se mo`e realizovati na ve}i broj na~ina (konvertor sa sukcesivnom aproksimacijom, fle{ konvertor, sigma-delta konvertor,...). 1.5.4 Digitalni takt Digitalni takt obezvedjuje (generi{e) upravlja~ke signale pomo}u kojih se sinhronizira rad DAS-a. Obi~no se realizuje kao polifazno-kristalno kontrolisani oscilator. Deo ovog bloka je i podsistem za merenje kalendarskog vremena. 1.5.5 Ulaz za ru~no uno{enje podataka Veliki broj DAS-ova omogu}ava korisniku da unese podatke koji su prikupljeni putem li~nog uvida (obi~no prikupljeni na terenu). 1.5.6 Digitalni bafer Svaki DAS obi~no treba da je sposoban da prihvati odredjeni broj digirtalnih ulaza. Ovi ulazi predstavljaju obi~no neka stanja prekida~a (on/off stanje), tj. to su ulazi sa diskretnim stanjima.

1.5.7 Izlazni bafer Predstavlja mesto gde se skupljaju svi podaci u DAS-u. Po odredjenoj sekvenci on prikuplja podatke, i pakuje ih u korektnu formu koja je pogodna za digitalni zapis ili dalju obradu. Ako je sklop za obradu mikrora~unar izlazni bafer obi~no predstavlja periferijski kontroler. 1.5.8 Uredjaj za digitalni zapis/obrada Veliki broj razli~itih tipova uredjaja mogu da obavljaju funkciju zapisa i obrade. Standardno u ovu klasu uredjaja spadaju: jedinice za magnetni zapis, {tampa~i, CRT displeji, flopi diskovi, ra~unari op{te i specifi~ne namene. 1.6 Savremena verzija DAS-a Zadnjih godina skoro sve komponente DAS-ova su postale veoma kompleksne ( sa aspekta funkcije koje obavljaju), autonomne u radu i programabilne (menjaju re`im rada). Tipi~an blok dijagram DAS-a zasnovan na ovakvim komponentama prikazan je na Slici 10. Centralno mest ima mikrora~unar. Ovakva konfiguracija ima dve osnovne prednosti: a) on-line programibilna obrada je mogu}a u ovom na~inu izvo|enja b) masovni memorijski medijum je obezbedjen Zahtev a) se mo`e danas jednostavno ostvariti kori{}enjem programibilnih periferijskih interfejs ~ipova. U novije vreme te`nja je da se mikroprocesor ugradi u instrumentacionu opremu. Kod jedne takve opreme njegova funkcija nije podre|ena tome da obavlja neka matemati~ka izra~unavanja, ili da manipuli{e sa bazama podataka, nego da jednostavno generi{e upravlja~ke signale za aktiviranje rada pojedinih gradivnih blokova, inicira razne upravlja~ke akcije (aktivira selekciju kanala na MUX-u, bira poja~anje programabilnog operacionog poja~ava~a, startuje A/D konverziju, i dr.), prihvata rezultat merenja, vr{i, po potrebi, obradu (prikazuje ga na CRT prikazu, memori{e ga, ...). Ako je jedan ovakav sistem sposoban za rad u realnom vremenu, tada za njega ka`emo da je to embedded system (Slika 11).

drugi ra~unar komun. ure|aji Analogni MUX siagnal kondicioner A/D konvertor U/I MR tastatura

M1 analogni ulazi M2 M3 M4

CRT digitalni ulazi disk softver

Slika 10 Automatizovana verzija DAS-a

DAS . . . uP m izlazni ure|aj

ulazi

softver

Slika 11 Mikroprocesorski upravljani DAS-embeded sistem

1.7

DAS sa paralelnom A/D konverzijom na svakom ulazu

Znatno razli~ita konfiguracija u odnosu na prethodno opisane prikazana je na Slici 12. U ovom slu~aju svaki kanal ima sopstveno signal kondicioniranje i A/D konverziju. Ovakav koncept se obi~no koristi kada se analogni signali generi{u od velikog broja razli~itih izvora, kada se ulazne veli~ine veoma brzo menjaju (kod DAS-a sa Slike 10, ulazne veli~ine su obi~no sporo promenljive) i/ili kada se zahteva nezavisna kalibracija za svaki ulaz, tj. da se svaki kanal na razli~it na~in (postupak pode{avanja) posebno podesi u odnosu na prethodni.

ulaz 1

signal kondicioner

A/D

ulaz 2

signal kondicioner ... signal kondicioner

A/D ... A/D

digitalni MUX

izlazni ure|aj

ulaz n

Slika 12 DAS kod koga svaki ulazni kanal ima signal kondicioner i A/D konvertor

1.8

Distribuirani DAS

Najve}i broj procesa koji se nadgledaju i kojima se upravlja su razu|eni po svojoj prirodi. Na primer, u jednoj termoelektrani parni kotao, generator, sistem za snabdevanje ugljem i dr., ne nalaze se fizi~ki na istoj lokaciji. Shodno tome, DAS mora biti realizovan kao razu|en, tj. distribuiran. Obi~no, na nivou jedne celine koja se nadgleda, pridru`uje se jedan akvizicioni modul - AM. AM-ovi treba da budu sposobni za autonomno obavljanje funkcija, a tako|e i za komunikaciju sa ostalim delovima sistema. Na Slici 13 a) i 13 b) prikazan je koncept realizacije DAS sa aspekta distribucije inteligencije. Kod klasi~nog pristupa (Slika 13 a) senzor prihvata veli~inu koju treba da proceni, i nakon odgovaraju}e konverzije, predaje je u digitalnom ili analognom obliku AM-u. AM vr{i obradu i, ako je to potrebno, generi{e izlazne signale kojima se vr{i povratno dejstvo na proces. Naime, procesor u sastavu AM-a se koristi za generisanje jedne ili vi{e pobuda koje treba da defini{u stanje procesa (vrednost napona u odre|enoj ta~ki, vrednost struje u odre|enoj grani, pomeraj, temperaturu i dr.). Da bi se ocenio efekat povratnog dejstva, osim podataka o procenjenoj veli~ini, procesor AM-a mora da prihvata i statusnu informaciju sa ulaznih i izlaznih pretvara~a. Statusna informacija ukazuje na: 1) gre{ke u radu (pretvara~ jeste/nije logi~ki/fizi~ki prisutan), 2) gre{ke u dovodu napajanja (defekt izvora za napajanje, kratak spoj ili prekid u kablovima za dovod napajanja), 3) gre{ke/prekid u prenosu informacije (prekid u kablovima za prenos informacija ili veliki uticaj indukovanih smetnji), 4) ambijentalne uslove rada (dan, no}, pove}anje temperature, pritiska itd.). Nakon prihvata podataka i statusa, procesor u AM-u vr{i obradu, arhiviranje, prikaz rezultata, a potom, ako je to potrebno, generi{e upravlja~ke signale kojima se vr{i povratno dejstvo na proces. Kod ovakvog pristupa procesor je uglavnom zauzet obavljanjem velikog broja U/I aktivnosti na nivou direktnog a ne sistemskog upravljanja, tako da odziv mo`e da postane kriti~an sa aspekta vremena izvr{enja, {to je posebno va`no kada sistem radi u realnom vremenu.

v e li~ in a k o ja se m e ri

d i g i ta l n a v e l i~ i n a ( p o d a c i / s ta t u s ) I z la z i k a p ro cesu

P ro c e s

Senzor ( k l a s i~ a n )

AM

I z la z n i p re tv a ra ~

a n a lo g n a v e l i~ i n a

p o v r a tn o d e j s tv o

a)
v eli~in a k o ja se m eri d ig ita ln i p re no s

p od a ci/statu s

P ro ce s

S en zo r (p a m etan )

H a n d sh a ke an alo g . v red n o st

AM

Izlazn i in terfejs

Izlazi k a p ro c esu

stim u l p o vratn o d ejstv o an alo g ni/d igitalni p ren o s

b) Slika 13 DAS sa aspekta distribucije inteligencije; a) klasi~an sistem - sa nedistribuiranom obradom; b) sistem sa distribuiranom obradom i pametnim senzorom Kod strukture sa Slike 13 b), izme|u procesa i AM-a nalazi se senzor sa ugra|enom inteligencijom. Ovakvom koncepcijom mogu}e je ostvariti auotonomnost u upravljanju i distribuiranu obradu. Na ovaj na~in procesor AM-a se osloba|a slede}ih aktivnosti: a) direktnog upravljanja radom senzora, b) direktnog generisanja i potpune ili delimi~ne kontrole povratnog dejstva. S obzirom da pametni senzor u ve}em broju slu~ajeva generi{e digitalni a ne analogni izlaz, to je i odnos ugra|enog hardvera za analogno i digitalno procesiranje u AM-u promenjen. Naime, broj analognih ulaza je smanjen, a to zna~i da je i broj upravlja~kih signala redukovan. Kod ovakve koncepcije postoji mogu}nost da procesor AM-a izda komandu senzoru za obavljanje specifi~nog zadatka, recimo statisti~ke obrade 1000 prihva}enih vrednosti, automatskog pode{avanja mernog opsega, anuliranje ofseta, pode{avanje nule, linearizacije i dr. Nakon prihva}ene komande i obavljene akcije, senzor predaje podatke AMu analognom ili digitalnom obliku. Digitalni prenos se obi~no ostvaruje ugradnjom odgovaraju}eg elektri~nog intefejsa (RS232, RS485 i dr.) i kori{}enjem neke od standardnih handshake procedura ili protokola za komunikaciju kao {to su start-stop (asinhroni), ili neki od sinhronih protokola (BSC, HDLC, X.25., itd.). U fazi projektovanja strukture sistema sa distribuiranom inteligencijom, sa Slike 13 b), projektant mora da donese slede}e odluke: a) koje funkcije i zadatke treba da obavi procesor u AM-u, a koje senzor; b) na koji na~in i koje funkcije i zadatke procesora AM-a i senzora treba implementirati hardverski, a koje softverski. Obi~no, u pametnom senzoru koji ima digitalni izlaz, hardverski se implementira upravlja~ka jedinica (control unit), staza podataka (data path) sa relativno malim brojem internih registara za privremeno ~uvanje podataka u toku obrade, i resursi specifi~ne namene, kao {to su:poja~ava~i sa fiksnim poja~anjem, A/D konvertor (tipi~no sa prekomernim uzorkovanjem),

izvor referentnog napona i struje, logika za pode{avanje ofseta napona i struje, logika za linearizaciju, logika za digitalni prenos podataka i izlazni poja~ava~ (naponski ili strujni). Pametni senzori se realizuju sa analognim, digitalnim, ili analognim i digitalnim izlazima. Kod pametnih senzora sa analognim izlazima kondicioner ~ine operacioni poja~ava~i sa fiksnim i programabilnim poja~anjem, izvori referentnog napona, multiplekseri za izbor ulaznog signala i izlazni naponski ili strujni stepeni. Upravlja~ka logika, koja je sastavni deo kondicionera, obi~no se realizuje kao kona~ni automat. Funkcije koje se obavljaju mogu biti: merenje ulazne veli~ine, automatsko biranje mernog opsega, pode{avanje nule i linearizacija karakteristika senzora. Kod pametnih senzora sa digitalnim izlazima stazu podataka ~ine: analogni ulazni poja~ava~ i filtar, kolo za uzorkovanje i dr`anje, A/D konvertor, ve}i broj internih registara za privremeno pam}enje podataka, ALU i interfejs logika za spregu sa AMom. Upravlja~ka jedinica se obi~no realizuje kao kona~ni automat, mikrokontroler ili procesor RISC tipa. Funkcije koje obavlja senzor sa digitalnim izlazom su: procena merene veli~ine, automatskko biranje mernog opsega i poja~anja, pode{avanje nule, statisti~ka obrada, pam}enje podataka, predaja podataka AM-u i prijem podataka i komandi od AM-a po unapred definisanoj handshake proceduri. Deo strukture senzora je i elektronika za generisanje povratnog dejstva na proces. Obi~no, ovu elektroniku ~ini ve}i broj le~eva, D/A konvertori, razna interfejs kola, pretpoja~ava~i i izlazni naponski ili strujni poja~ava~i. Shodno prethodnoj diskusiji, uo~ljivo je da senzor sa Slike 13 b) integri{e funkcije senzora i izlaznog pretvara~a sa Slike 13 a). 1.9 Oblasti primene ^etiri oblasti primene DAS-a su klju~ne: a) data logging - data logger je DAS koji meri analogne ulaze, translira rezultat u digitalni domen i memori{e podatke u cilju dalje obrade ili analize b) analiza signala - vr{i analizu signala obi~no se to izvodi FFT-om c) automatsko fabri~ko testiranje - koristi se u toku procesa proizvodnje za testiranje proizvoda d) upravljanje procesom - vr{i nadgledanje i upravljanje slo`enim procesima.