GENERALNI PRINCIPI MONITORINGA

SADRAJ 1. UVODNE NAPOMENE..............................................................................................................1 2. ZATO MONITORING ..............................................................................................................2 3. KO OBAVLJA MONITORING..................................................................................................2 4. TA I KAKO PRATITI...............................................................................................................2 5. REIM MONITORINGA............................................................................................................3 Reim povremenog monitoringa......................................................................................................5 Reim stalnog monitoringa ..............................................................................................................5 Reim stalnog ali uestaliheg monitoringa ......................................................................................5 Reim intenzivnog monitoringa.......................................................................................................5 6. KAKO PRIKAZATI REZULTATE MONITORINGA I VREDNOSTI ZA MDK....................5 7. SAGLEDAVANJA MONITORINGA U VREMENU I PROSTORU .......................................6 8. KAKO POSTUPATI SA GREKAMA I NEODREENOSTIMA...........................................6 9. MDK I ZAHTEVI MONITORINGA MORAJU UVEK BITI POZNATI..................................6 10. LANAC DOBIJANJA PODATAKA ......................................................................................7 11. POUZDANOST I UPOREDIVOST........................................................................................7 12. EMISIJE...................................................................................................................................7 Totalna emisija.................................................................................................................................7 Difuzna, fugitivna i izuzetna emisija ...............................................................................................7 13. VREDNOSTI ISPOD LIMITA DETEKCIJE I VREDNOSTI ZA ODBACIVANJE ............8 14. VRSTE MONITORINGA .......................................................................................................8 Direktna merenja..............................................................................................................................9 Posredni ili surogatni podaci............................................................................................................9 Bilans masa ......................................................................................................................................9 Preraunavanja ...............................................................................................................................10 Emisioni faktori .............................................................................................................................10 Ocena ispunjenosti uslova..............................................................................................................10 15. SAOPTAVANJE REZULTATA MONITORINGA ...........................................................11 16. TROKOVI MONITORINGA..............................................................................................11 __________________________________

1. UVODNE NAPOMENE Monitoring je aktivnost koja se moe protumaiti na nekoliko naina: Prvi: Monitoring1 je analitiko merenje i odnosi se na specifian oblik hemijske analitike koja se propisuje zakonom i podlee zakonskim, odnosno podzakonskim propisima. Zakonska regulativa koju treba potovati obuhvata domae zakone i direktive Evropske unije. Tako, na primer, integrisano spreavanje i kontrola zagaenja [Integrated pollution prevention and Control - IPPC] je obaveza koja je uspostavljena Evropskom direktivom jo od 1996. godine [EU Concile Directive
1

Nadgledanje

Ivan Greti, HF

96/61/EC], a kod nas Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Sl. glasnik RS, 135) od 2004. Ovom direktivom se uvodi obavezan monitoring kojim se proverava da li je nako postrojenje, itava fabrika ili industrija usaglaena sa dozvoljenim emisijama zagaujuih suspstanci u atmosferu, vodu i zemljite. Drugi: Monitoring je kombinacija posmatranja i mera koje prate uinak prilikom izvoenja nekog programa, propisanih mera ili plana rada i njihovu usaglaenost sa zakonskom regulativom i politikom zatite ivotne sredine Trei: Monitoring obuhvata niz mera kojima se obezbeuju informacije o uspehu nekog projekta, plana ili slinog sa ciljem da se osigura da se upravljanje i saradnja na projektu sprovodi u skladu sa planom, finansijama i postavljenim zahtevima, a ime se obezbeuje ostvarenje cilja datog projekta 2. ZATO MONITORING Kada je re o monitoringu kao analitikom postupku/procesu postoje tri osnovna razloga zato se radi monitoring: 1. Da se ustanovi da li su i koliko su priroda i ovek ugroeni usled emisije zagaijuih supstanci, 2. Radi proveravanja da li se potencijalni zagaiva pridrava zakonski dozvoljenih normi o dozvoljenom nivou zagaivanja, 3. Radi obezbeenja releveantnih podataka o nivou zagaenja koji se potom stavljaju na uvid zainteresovanima (drav u i javnosti). Osim za ove potrebe monitoring podaci se mogu koristiti i u druge svrhe sve dok su jasni i upotrebljivi na adekvatan nain da se ne zloupotrebljavaju ili pogreno interpretiraju. 3. KO OBAVLJA MONITORING Odgovornost za monitoring je generalno podeljena izmeu sledeih inioca: 1. Organa drave zaduenih za ivotnu sredinu (ministarstva, agencije, inspektorata) i 2. Izvoaa monitoringa (ovlaene ustanove, potencijalnog zagaivaa), to porazumeva struna lica obuena da rade monitoring (prvenstveno hemiari i fizikohemiari). U praksi organi drave zadueni za ivotnu sredinu preputaju obaveze izvoenja monitoringa na potencijalnog zagaivaa ili ovlaenu ustanovu, a zadravaju pravo da vre kontrolu u odnosu i na bazi vaeih propisa. Zato je veoma vano da se odgovornost vezana za monitoring vrlo jasno definie izmeu svih odgovornih strana (ministarstva, agencije, inspektorata, ovlaene ustanove, potencijalnog zagaivaa) kako bi se tano znalo ko ta radi i kakve su mu obaveze. Odgovorne strane su dune da za monitoring u potpunosti razviju sistem obezbeenja kvaliteta i njegovu kontrolu. 4. TA I KAKO PRATITI Parametri monitoringa se odreuju na bazi procesa koji se prati (proizvodni, usluni...), sirovina koje se upotrebljavaju u procesu i otpadnih supstanci koje se pri tom stvaraju, kao i na bazi instalacija koje se koriste u procesu. Obino se praeni parametri tako biraju i mere da su tesno povezani sa operacijama koje se izvode tokom procesa ili su u isto vreme to parametri kojima se kontrolie i/ili optimizuje sam proces. Monitoring se u funkciji od mogueg rizika tako uspostavlja:

Ivan Greti, HF

1. da je u funkciji procene potencijalnih rizika, 2. da je u funkciji od veliine tete koja moe da nastane u ivotnoj sredini, i 3. da menja svoj reim u zavisnosti od dostignutog stepena rizika. Pri odreivanju rizika osnovni parametar, ali ne i jedini, je procena, odnosno verovatnoa da e propisana maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) biti prekoraena. Za svaki sistem moraju postojati iskustveno definisane vrednosti koje uspostavljaju: 1. Stanje poviene pripravnosti jer emisija prekorauje uobiajene vrednosti, 2. Stanje neodlone akcije da se sprei prekoraenje MDK jer se emisija opasno pribliila graninoj vrednosti i 3. Alarmantno stanje radi smanjenmja prekoraenja MDK i vraanja u okvire MDK. 5. REIM MONITORINGA Razliiti nivoi potencijalnog rizika po ivotnu sredinu definiu potrebu za razliitim reimima monitoringa. Pri definisanju reima monitoringa (njegobog intenziteta) prate se osnovni elementi koji utiu na rizik: Verovatnoa da se prekorai MDK, i Posledice koje nastaju u ivotnoj sredini zbog prekoraenja MDK. Elementi sistema koji se prate da bi se utvrdila verovatnoa prekoraenja MDK su: a) b) c) d) e) f) g) h) i) j) k) Broj izvora zagaenja koji doprinose ukupnoj emisiji, Stabilnost procesa, Puferski kapacitet efluenata koji se koriste, Kapacitet izvora i njegova mogunost da ublai dodatnu emisiju, Potecijalna mogunost mehanikog ispada iz rada usled korozije, Fleksibilnost pri stvaranju proizvoda, Sposobnost industrije da reaguje kada se pojavi prekoraenje MDK Starost opreme koja se koristi, Radni reim opreme (malo optereena, optimalno optereena, preoptereena), Katastar zagaivaa koji se oslobaaju ili mogu da se oslobode tokom havarije, Maksimalni nivo koncentracije i protoka opasne supstance tokom havarije (visoka koncentracija, veliki protok), l) Fluktuacije u sastavu efluenata.

Elementi sistema koji se prate da bi se utvrdile posledice koje nastaju u ivotnoj sredini zbog prekoraenja MDK: a) b) c) d) Trajanje mogue havarije, Akutni efekti opasne supstance hazardne karakteristike zagaivaa, Poloaj postrojenja (blizina naselja), Meteoroloki uslovi.

Kako se koriste prethodni elementi da bi se ustanovio nivo rizika prikazano je u tabeli 1.

Ivan Greti, HF

Tabela 1. Nivo rizika u funkciji od elemenata koji se koriste za definisanje reima monitoringa
RIZIK Mala verovatnoa Srednja verovatnoa Velika verovatnoa numerika oznaka 1 23 4 rizika Elementi sistema koji se prate da bi se utvrdila verovatnoa prekoraenja MDK Broj izvora zagaenja koji doprinose ukupnoj Jedan Nekoliko (1-5) Brojni (>5) emisiji Stabilnost procesa Stabilan Stabilan Nesrabilan Puferski kapacitet Efiksan Ogranien Neefikasan efluenata koji se koriste Kapacitet izvora i njegova mogunost da Efikasan Ogranien Neefikasan ublai dodatnu emisiju Potecijalna mogunost mehanikog ispada iz Nema korozije Normalna korozija Velika korozija rada usled korozije Fleksibilnost pri Samo za jedan proizvod Ogranien broj Sve vrste kvaliteta stvaranju proizvoda odreenog kvaliteta kategorija kvaliteta Katastar zagaivaa koji se oslobaaju ili mogu Nema katastra jer nije Znaajan Veoma veliki katastar da se oslobode tokom potreban havarije Maksimalni nivo koncentracije i protoka Znaajno ispod Na graninoj vrednosti Znaajno iznad MDK opasne supstance tokom propisane MDK MDK havarije Elementi sistema koji se prate da bi se utvrdila ozbiljnost posledica koje nastaju u ivotnoj sredini zbog prekoraenja MDK Trajanje mogue Kratko (< 1 h) Osrednje (1 h do 1 dan) Dugo (> 1 dan) havarije Akutni efekti opasne supstance hazardne Nema Mogui Prisutni karakteristike zagaivaa Poloaj postrojenja Na propisanom Industrijska zona U naselju (blizina naselja) rastojanju Stepen razblaenja u u Visoko razblaenje Nisko razblaenje mediju u kome se nalazi Normalno (oko 1000 puta) (svega oko 10 puta) zagaiva

Na bazi podataka koji su prikazani u tabeli 1 moe se kombinovanjem odgovora na postavljena pitanja u prvoj koloni dobiti odgovor kom nivou rizika pripada postrojenje, proces ili fabrika za koji se mora uspostaviti monitoring. Odreen nivo rizika se tako nalazi to se sabiraju pozitivni odgovori pokolanama i to se bira onaj nivo rizika sa najvie pozitivnih odgovora. Ovde treba napomenuti da je ova tabela samo dobar primer, ali se za svako postrojenje, proces ili fabriku oravi specifina tabela koja njima primerena. Uledeem koraku treba ustanoviti reim monitoringa. On se odreuje na osnovu logikog rasuivanja u funkciji od verovatnoe prekoraenja MDK to je zapravo ustanovljeno u prethodnom koraku u kome su utvreni nivoi rizika u skali od 1 do 4. Korisrei se slikom 1 moe se uzvrditi kakav reim monitoringa je najprikladniji za dati sluaj.

Ivan Greti, HF

Slika 1. Reim monitoringa u funkciji od nivoa rizika (verovatnoa dogaaja u funkciji od ozbiljnosti posledica)

U osnovi postoje etiri reima monitoringa od povremenog, stalnog, stalnog i uestalog do intenzivnog. Reim povremenog monitoringa Monitoring se radi meseno, kvartalno ili jednom godinje. Reim stalnog monitoringa Monitoring se radi jedanom do tri puta nedeljno. Ovo je sasvim dovoljno da se detektuju i stanja poviene emisije. Reim stalnog ali uestaliheg monitoringa Monitoring se radi jedanom dnevno do jednom nedeljno. Reim intenzivnog monitoringa Monitoring se radi kontinualno ili nekoliko puta dnevno. Ovakav monitoring detektuje sve nestabilnosti u procesu i omoguava da se odmah reaguje ako doe do alarmantnog stanja. Svakako da su predlozi za reim monitoringa u ovom tekstu dati kao primer, a da se u stvarnosti reim mora uvek prilagoditi veliini rizika. To znai da je prethodno znaajno proceniti kakvi reimi monitoringa se pripisuju za odreene vrste rizika. 6. KAKO PRIKAZATI REZULTATE MONITORINGA I VREDNOSTI ZA MDK Nain prikazivanja rezultat monitoringa i vrednosti za MDK pre sve zavise od ciljeva zbog kojih se izvodi monitoring. Generalno postoji nekoliko vidova prikazivanja rezultata: koncentracija zagaivaa u datoj zapremini, masi, u funkciji od vremena, kao emisioni faktori ili na neki drugi nain. U svakom sluaju merenja moraju biti tako izraena da su u saglasnosti sa jedinicama u kojima je izraena MDK vrednost, a u sito vreme tako da iskazane vrednosti ne izazivaju zabunu ili ne omoguavaju alternativne interpretacije jedne te iste pojave ili jednog te istog merenja.

Ivan Greti, HF

7. SAGLEDAVANJA MONITORINGA U VREMENU I PROSTORU Za svaki monitoring treba propisati takve uslove, pre svega uzimanja proba, a zatim i merenja, koji obuhvataju pravilno rasporeene aktivnosti oko uzorkovanja/merenja u prostoru (mesta i gustina uzorkovanja) i vremenu (uestalost uzorkovanja/merenja). Odreivanje mesta i uestalosti pre svega zavisi od vrste emisije zagaivaa i od promene emisije sa vremenom (Slika 2). Strategija mora biti standardizovana kako bi se dobijeni rezultati mogli koristiti za praenje odreenog procesa i kako bi u isto vreme mogli da poslue za uporeivanje istih procesa koji se primenjuju u razliitim vremenima i na razliitim mestima (na primer, razliitim industrijama). Svaki rezultat mora biti tatko pripremljen da se moe uporediti sa MDK i da se na bazi njih moe nedvosmisleno utvrditi da li dato postrojenje radi u saglanosti ma propisanim normama. Slika 2. Primeri kako se emisija moe menjati tokom vremena: A vrlo stabilna i ujednaena emisija, B emisija sa ciklinim promenama, C stabilna emisija sa kratkim i visokim pikovima, i D emisija sa krajnje promenljivim ponaanjem.

8. KAKO POSTUPATI SA GREKAMA I NEODREENOSTIMA Kada se monitoring radi sa ciljem da se proveri da li se potencijalni zagaiva pridrava zakonski dozvoljenih normi o dozvoljenom nivou zagaivanja (MDK) posebno se vodi rauna o veliini greke ili moguim neodreenostima koje mogu da se pojave tokom procesa monitoringa. Ukoliko postoje veliina greke ili mogua neodreenost, one se uvek prikazuje zajedno sa dobijenim rezultatima. 9. MDK I ZAHTEVI MONITORINGA MORAJU UVEK BITI POZNATI Zahtevi za pravilno izvoenje monitoringa mora da obuhvate sve uslove koji proizilaze iz MDK. Zato je uvek preporuljivo uzimati u obzir sledee injenice: 1. zakonski i pravosnani status zahteva za monitoring, 2. ogranienja koja se tiu polutanta ili podataka o njima, 3. mesto uzorkovanja i merenje, 4. vreme potrebno za uzorkovanja i merenje, 5. mogunosti da se odrede detekcijoni limiti raspoloive metode za monitoring, 6. generalni pristup monitoringu u odnosu na stvarne potrebe, 7. tehnike detalje o odreenoj metodi za monitoring, 8. mogunostima samo-monitoringa od strane potencijalnog zagaivaa, 9. uslovima rada pod kojima se obavlja monitoring, 10. procene ispunjenosti uslova za izvoenje odreene procedure, Ivan Greti, HF 6

11. obezbeenje kvaliteta i kontrola kvaliteta (QA/QC), 12. pripreme za odreivanje i objavljivanje podataka o nedozvoljenim emisijama. 10. LANAC DOBIJANJA PODATAKA Dobijanje monitoring podataka uvek prati nekoliko uzastopnih koraka koji se svi moraju izvesti prema tano odreenim standardima ili posebnim preporukama, kako bi se obezbedili rezultati visokog kvaliteta i kako bi se dobijeni rezultati uvek mogli uporeivati sa rezultatima iz drugih laboratorija. Niz koraka na bazi kojih se dobijaju potrebni podaci sastoji se od sledeih sedam koraka: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Merenje protoka, Oprobavanje, Pakovanje, transport i uvanje proba, Priprema proba, Analiza proba, Obrada dobijenih podataka, Saoptavanje podataka.

11. POUZDANOST I UPOREDIVOST Praktina vrednost monitoringa i podataka koji se pri tom dobijaju zavisi od stepena poverenja, odnosno pouzdanosti koja moe da se oekuje od rezultata, kao i od zakljuaka koji proistiu tokom uporeivanja datih podataka sa nekim drugim podacima (komparabilnost, uporedivost) iste vrste ali nainjenih u drugo vreme ili na drugom mestu. Naravno da je od posebnog znaaja da se pre uporeivanja podataka mora ustanoviti da li postoje sve pratee informacije koje su neophodne da bi se zakjljuilo da su podaci uporedivi (komparabilni) tj, da su raeni po istom standardnom postupku, da su probe uzimane i pripremane na isti nain, itd. Ukoliko su podaci dobijeni na razliite naine, to znai da se procedure dobijanja podataka razlikuju ili da su dobijeni razliitim standardnim postupcima, tada se ti podaci ne mogu direktno uporeivati. 12. EMISIJE Emisije zagaivaa mogu se podeliti u nekoliko klasa: totalna, fifuzna, figitivna i izuzetna emisija. O svakoj e se rei par rei. Totalna emisija Totalna emisija intalacije ili tehnoloke jedinice se ne iskazuje samo kao emisija iz odaka ili kanala otpadnih voda, ve ona obuhvata difuzne, fugitivne i izuzetne emisije. Zato se preporuuje da se u okviru objedinjenog spreavanja zagaenja ivotne sredine i kontrole, kada je to potrebno i razumno, postave uslovi koji e obezbediti monitoring i ovakvih vrsta zagaenja. Difuzna, fugitivna i izuzetna emisija Znaajan je napredak postignut u smanjenju kanalne emisije (iz dimnjaka, iz kanala, iz cevi), tako da su ostali vidovi emisije znaajno dobili na vanosti, na primer, difuzne (takasta, liniska, sa povrina ili zapreminska) i fugitivne (razna curenja na spojevima) emisije su sada u ii interesovanja. Ustanovljeno je da ovakve vrste emisije mogu znaajno da ugroze ivotni sredinu i zdravlje ljudi, a da gubici koji nastaju na taj nain mogu da budu ekonomski znaajni. Na slian

Ivan Greti, HF

nain panja se posveuje i izuzetnim emisijama, na primer, tokom kvarova i havarija, koje se mogu dalje klasifikovati u predvidive (na primer, tokom opravke) i nepredvidive (havarije). 13. VREDNOSTI ISPOD LIMITA DETEKCIJE I VREDNOSTI ZA ODBACIVANJE Upotreba vrednosti ispod limita detekcije i vrednosti za odbacivanje znaajno moe da utie na ukupne rezultate, a posebno su opasne kod komaparacije podataka ili seta podataka, pa zato oko njih mora da se postigne poseban dogovor. Predloeno je pet razliitih naina za postupanje sa ovakvim podacima, mada se ni jedan od njih ne moe favorizovati: 1. Izmerena vrednost se uzima u razmatranja iako je nepouzdana. Ovaj nain se primenjuje samo u posebnim sluajevima, kada nema drugog izbora i kada analitiar iskustveno proceni da je ovaj nain prihvatljiv, dakle kada ne postoje uslovi za bilo koji drugi pristup, na primer, merenja osetljivijom metodom. 2. Numerika vrednost za detekcijoni limit2 se koristi umesto dobijene vrednosti i prikazuje se kao < DL (manje od DL). U ovakvim sluajevima postoji opasnost da se ovakvi rezultati precene u daljim razmatranjima, ime se znatno uveava nepoznata realna vrednost. Kako se ovakva merenja uzimaju u obzir ona utiu na srednju vrednost i standardnu devijaciju. 3. Polovina vrednosti za detekcioni limit se koristi umesto dobijene vrednosti ukoliko se ne raspolae sa nekom drugom vrednou koja je ustanovljena nekom drugom metodom. 4. Izraunava se procenjena vrednost na bazi sledee formule: Procenjena vrednosat = (100%-A)*DL, gde je: A procenat broja merenja od ukubnog broja merenja koja se nalaze ispod DL. Ako je, na primer, 6 merenja od ukupno 20 merenja ispod DL, tada je Procenjena vrednost = (100-30)*DL = 70% od DL. 5. Umesto dobijene vrednosti stavlja se nula. U ovakvim sluajevima postoji opasnost da se ovakavi rezultati podcene u daljim razmatranjima, ime se znatno umanjuje nepoznata realna vrednost. Kako se ovakva merenja uzimaju u obzir ona utiu na srednju vrednost i na standardnu devijaciju. Vrednosti za odbacivanje se ustanovljavaju na bazi iskustva onog koji meri (eksperta) ili na bazi statistikih pravila. Kod opredeljenja za iskustveno odbacivanje treba imati u vidu da li su merenja obuhvatila neke abnormalmne emisije i stanja u postrojenju kod kojih se radi monitoring. 14. VRSTE MONITORINGA Postoji nekoliko vrsta monitoringa: 1. 2. 3. 4. Direktna merenja, Dobijanje posrednih (surogatnih) podataka, Bilansiranje masa, Preraunavanja, i

Treba razlikovati DL metode od DL za dati supstrat. DL metode se odreuje pri idealnim uslovima kada ne postoje nikakve smetnje u odreivanju DL od strane neistoa, loeg rastvaraa ili slinog. DL za dati supstrat je realna vrednost za datu metodu i za dati suptrat jer obuhvata i sve mogue smetnje koje proizilaze zbog rastvaraa, interferenci, neistoa itd. To znai da je DL za dati supstrat najrealnija vrednost koju treba koristiti kad god je to mogue.

Ivan Greti, HF

5. Emisioni faktori3. U principu mnogo je direktnije, ali ne i u vek tanije, kada se koriste metode koje podrazumevaju direktna merenja (kvantitativno odreivanje polutanta na odreenom izvoru), ipak, kada su postupci vrlo kompoleksni, skupi ili nepraktini, druge metode se preporuuju. Kako ove druge metode predstavljaju posredni nain dobijanja neophodnih parametara tada je prvo potrebno dokazati da je odabrana metoda za posredno dobijanje podataka ispravna i dovoljno precizna. Kod odluivanja koja e se metoda koristi obino glavnu re imaju ovlaena tela ili organi koji donose konano odluku da li odreena metoda zadovoljava potrebe, ciljeve i zakonske obaveze. Direktna merenja Monitoring sa direktnim merenjem koristi kontinualne i diskontinualne tehnike. Kontinualne tehnike monitoringa imaju prednosti jer daju znaajan broj podataka i stalno prate odreeni proces, ali one imaju i mane kao to je njihova visoka cena, smanjena osetljivost jer koriste specifine ureaje i slino. Kod kontinualnog monitoringa treba voditi rauna da li se radi sa ureajima koji direktno mere (in situ) u kanalu, u cevi ili u matici, ili se radi sa ureajuma koji kontinualno oprobavaju (on line), odnosno uzimaju male frakcije nekog supstrata i potom ga mere. Primeri za direktna merenja su, na primer: Merenja sadraja tekih metala u otpadnim vodama, Merenja sadraja tekih metala u zemljitu, Merenje sadraja SO2 u dimnim gasovima, Merenje sadraja suspendovanih estica u dimnim gasovima, Odreivanje tempersature, itd.

Posredni ili surogatni podaci Korienje posrednih podataka ima nekoliko prednosti jer su jeftiniji za dobijanje, angauju se manje kompleksne tehnike i mogue je dobiti vei broj podataka. Pa i pored toga imaju i odreene mane jer je potrebno povremeno vriti korelacija sa direktnim merenjima, jer su podaci koji se dobijaju tani samo u odreenim intervalima i jer se ne mogu uvek koristiti u sudskim aktima i postupcima. Skoro uvek pored posrednih postoje i direktni postuci koji se izbegavaju jer su mnogo skupi ili mnogo komplikovani. Primeri za sirogatne podatke su, na primer: TOC jer meri totalni organski ugljenik, a ne odreuje se svaka organska supstanca posebno, TOC obuhvata ugljenik iz, na primer, PAH ili PCB-a, HPK jer odreuje hemijsku potronju kiseonika sa sve oksidacione procese u vodi, a da se ne zna tano kiji su sve procesi zastupljeni, BPK jer odreuje biohemijsku potronju kiseonika za sve biohemijske procese, a da se ne za svaki proces posebno, sobzirom da se esto i ne zna koji se sve biohemiski procesi odvijaju u otpadnoj vodi, itd. Bilans masa Balans masa obuhvata bilanciranje reaktanata i produkata, uz praenje stvaranja, akumulacije ili dekompozicije supstanci od interesa. Razlike na ulazu i izlazu iz nekog procesa obino su posledica
Emisioni faktori se obino definiu kao koliina zagaivaa izraena u jedinicama mase podeljena sa jedininom veliinom mase, zapremine, rastojanja ili trajanja aktivnosti od koje potie emitovani zagaiva. Ovakvi faktori olakavaju procene emisije zagaivaa iz razliitih izvora koji zagauju vazduh. U najveem broju sluajeva emisioni faktori su usrednjene vrednosti dobijenih merenja za veu koliinu, zapreminu, odnosno veliko rastojanje ili dui period odvijanja procesa zagaivanja i to ne samo za jednu vrstu izvora zagaenja ve za vie vrsta izvora zagaivaa koji su meusobno slini ili ak isti.
3

Ivan Greti, HF

oslobaanja pojedinih supstanci u ivotnu sredinu. Rezultati balansa masa su, dakle, male razlike izmeu velikih koliina rektanata (input) i velikih koliina produkata (output), s tim to uvek treba imati u vidu i netanosti pri odreivanju masa (koliina) rektanata i produkata. To znai da se bilans masa moe koristiti samo ako je mogue precizno odrediti sve mase (koliine) svih supstanci koje uestvuju u procesu (reakciji) i kada se moe odrediti veliima greke koja se pri tom pravi. Kao primer moe da poslui izraunavanje koliine emitovanog SO2 na bazi podataka o sadraju sumpora u tenom gorivu. Tokom sagorevanja sav sumpor se prevodi u sumpordioksid tako da se na bazi bilansa masa lako i tano ustanovljava veliina emisije SO2. Preraunavanja Prilikom korienja preraunavanja radi ustanovljavanja emisije potrebno je raspolagati sa nizom podataka koji obuhvataju delom podatke merenja, bilansiranja masa ili uz pomo kojih se moe izraunati emisija. Ovaj postupak znatno komplikovaniji od postupka sa emisionim faktorima. Kao primer moe da poslui preraunavanje kolika koliina pepela se dobija sagorevanjem lignita u nekoj termoelektrani ako se zna prosean sadraj pepela u uglju. Emisioni faktori Emisioni faktori su preraunavanja koja se bazraju na bazi iskustvenih podataka, usrednjenih vrednosti i dobrog poznavanja odreenog procesa. Za njihovo korienje prethodno je potrebno dobiti saglasnost ovlaenih institucija ili organa u protivnom ne mogu se koristiti kao relevantan podatak. U svakom sluaju primena emisionih faktora je izvanredna metoda za dobijanje brzih ili globalnih procena. Ocena ispunjenosti uslova Ova metoda generalno obuhvata statistika uporeivanja merenja, uporeivanje statistikih podataka izmeu setova merenja, greke pri merenjima, emisione limite ili neke sline podatke od znaaja. Odreene ocene ne moraju da se baziraju na numerikim podacima, ve na logikim zakljucima da li neto ispunjava uslove ili ne. Merene vrednosti se uporejuju sa propisanim limitima, uzimajui u obzir odgovarajue nesigurnosti merenja, i svrstavaju se u tri osnovne klase: Usaglaen sa postavljenim uslovima (ispod granice), Na granici sa postravljenim uslovima, i Neusaglaen sa postavljenim uslovima (preko granice) (Slika 3). Slika 3. Nivo emisije u odnosu na propisanu vrednost.

Ivan Greti, HF

10

15. SAOPTAVANJE REZULTATA MONITORINGA Saoptavanje podataka monitoringa obuhvata sumiranje i prezentaciju odgovarajuih podataka i informacija, nalaze o usaglaenosti sa propisima i sve to na jasan koncizan i efektivan nain. Dobra praksa u saoptavanju podataka obuhvata: sve relevantne zahteve za saoptravanje strune i zahteve javnosti, odgovornost da se saoptenje pripremi i saopti, obim saoptenja, kategoriju saoptenja, cilj saoptenja, ozvanienu praksu, zakonske okvire koji se odnose na saoptavanje podataka, kao i ocenu kvaliteta u odnosu na propisane zahteve. 16. TROKOVI MONITORINGA Pri izvoenju monitoringa mora se voditi rauna o optimizaciji trokova, ali ne na utrb kvaliteta, objektivnosti i ciljeva. Efektivnost cene monitoringa moe se postignuti ako se ukljue svi zahtevi za obezbeenje kvaliteta, optimizacija broja uzoraka, optimicacija uestalosti merenja i ukljuivanje u monitoring svih komplementnih radnji koje omoguavaju ire sagledavanje eventualnih problema. Trokovi monitoringa se obuno dele na dve osnovne grupe: Kapitalne trokove monitoringa koji obiuhvataju: prostor, opremu, softver, standarde, servise, rezervne delove, kolovanje kadrova, amortizacija i drugo, Dodatne trokove monitoringa koji obuhvataju: uzorkovanje i propremu uzoraka, nabavku hemikalija, staklarije i ostalog repro-materijala, pripremu za rad, rad personala, izradu izvetaja, transportne trokove, odravanje laboratorija, reiju itd.

Ivan Greti, HF

11