Logistika Preduzeca - Master Rad - Master Saobracaja Nikola Simic Rs

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU
Nikola Simi
RACIONALIZACIJA PROCESA LOGISTIKE NABAVKE U PREDUZEU "MLEKARA KU KOMPANY D.O.O"

MASTER RAD
Novi Sad, 2012 godina
Nikola Simi
MASTER RAD
Zahvalnica
Posebnu zahvalnost za izradu ovog zavrnog rada dugujem gospodinu Milou Jeliu, referentu slube nabavke, u preduzeu Ku Kompany D.o.o koji je svojim zalaganjem uspeo da za relativno kratko vreme obezbedi me gotovo sa svim potrebnim informacijama. Zahvalnost dugujem i predmetnom asistentu gospoi Svetlani Nikolii koja je uspela da mi pomogne da ovaj rad sastavim u odredjenu formu , koja je najprihvatljivija. I na kraju elim posebno da se zahvalim predmetnom profesoru, gospodinu Vladeti Gajiu, koji me je na pravi nain uputio i vodio kroz ceo postupak istraivanja, i koji je naroitim razumevanjem pomogao da na kraju uspeno i zavrim zapoeto istraivanje. Ovaj zavrni rad posveujem mojoj porodici: ocu Vladanu, majci Vidi, dedi Miodragu, babi Milanki, dedi Milomiru, i babi Milunki , na ponos, za sva zajednika odricanja koja su bila neophodna da bih zavrio zapoeto kolovanje. sa velikim potovanjem sin i unuk, Nikola
Saetak diplomskog rada

U ovom zavrnom radu obraena je problematika procesa nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o" - Kragujevac i njima pripadajuih logistikih trokova. Na osnovu sprovedene analize kao osnovni cilj koji se postavlja, pred ovaj zavrni rad, je racionalizacija navedenih logistikih procesa nabavke. Primenom odgovarajuih metoda sprovoenja analize postojeeg stanja dat je uvid u kompletan proces. Na osnovu konkretnih podataka logistikih trokova pristupilo se iznalaenju mera kojim bi se dati proces unapredio. Nakon izvrenog postupka unapreenja postojeeg stanja, izvren je uporedni prikaz cene kotanja postojeeg i unapreenog stanja i na osnovu tih podataka pristupilo se davanju konanog-zakljunog razmatranja. Kao krajnji rezultat pojavilo se smanjenje logistikih trokova, odnosno uspeno je izvrena racionalizacija procesa logistike nabavke.
Kljune rei
Logistika, nabavka, preduzee, transport, racionalizacija
Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"
Nikola Simi
MASTER RAD
SADRAJ:
SPISAK SLIKA.................................................................................................................................................. 5 SPISAK TABELA.............................................................................................................................................. 6 1.UVODNE NAPOMENE .................................................................................................................................... 7 1.1 UVOD ............................................................................................................................................................ 7 1.2 DEFINISANJE OSNOVNIH HIPOTEZA I CILJEVA RADA ...................................................................................... 8 1.3 METODE ISTRAIVANJA ................................................................................................................................. 8 1.4 OSNOVNI PODACI O PREDUZEU- SUBJEKTU ISTRAIVANJA ........................................................................... 8 2. POLAZNE OSNOVE RADA ......................................................................................................................... 12 2.1 OSNOVE LOGISTIKE PREDUZEA .................................................................................................................. 12 2.1.1 Opte napomene o logistici preduzea, istorijski osvrt ....................................................................... 12 2.1.2 Ciljevi logistike preduzea .................................................................................................................. 13 2.1.3 Definicija logistike preduzea............................................................................................................. 15 2.1.4 Poslovi logistike u uem smislu ........................................................................................................... 15 2.1.5 Poslovi logistike u irem smislu .......................................................................................................... 15 2.1.6 Zadaci nabavke ................................................................................................................................... 17 2.2 SISTEM LOGISTIKE PREDUZEA .................................................................................................................... 18 2.2.1 Karakteristike sistemskog pristupa ..................................................................................................... 18 2.2.2 Logistiki sistem preduzea ................................................................................................................ 18 2.2.3 Funkcionalno diferenciranje logistikih sistema ................................................................................ 20 2.3 SKLADINI SISTEM I SISTEM ZA KOMISIONIRANJE ........................................................................................ 21 2.3.1 Blok skladite i skladite u redovima .................................................................................................. 23 2.3.2 Sistem komisioniranja ......................................................................................................................... 24 2.4 TRANSPORTNI SISTEM .................................................................................................................................. 27 2.4.1 Pomona transportna sredstva ........................................................................................................... 27 2.4.2 Sistemi za spoljni transport ................................................................................................................. 28 2.4.3 Sistemi za unutranji transport ........................................................................................................... 31 3. SISTEMSKA ANALIZA POSTOJECEG STANJA ULAZNIH TOKOVA MATERIJALNIH DOBARA U PREDUZEU SUBJEKTU ISTRAIVANJA........................................................................ 32 3.1OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTOJEEG STANJA ........................................................................................ 32 3.1.1 Organizacija procesa nabavke u preduzeu "Ku Kompany d.o.o" Kragujevac ................................ 32 3.1.2 Podruje delovanja logistike nabavke ................................................................................................ 35 3.1.3 Strategija i konkurentska prednost preduzea .................................................................................... 38 3.1.4 Postupak ulaska i kontrole sirovina, ambalae i ostalog repromaterijala ......................................... 39 3.1.5 Proces skladitenja materijalnih dobara ............................................................................................ 40 3.2 IDENTIFIKACIJA KLJUNIH AKTIVATORA ROBNIH TOKOVA ......................................................................... 43 3.2.1 Izdvajanje materijalnih dobara ABC analizom................................................................................... 44 3.2.2 Struktura materijalnih dobara u nabavci............................................................................................ 45 3.2.3 Struktura materijalnih dobara u grupi repromaterijal za proizvodnju ............................................... 46 3.2.4 Postupak odreivanja najvanijeg skupa materijalnih dobara u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju .................................................................................................................................................. 49 3.3 KRITIKA ANALIZA PROCESA KRETANJA MATERIJALNIH DOBARA KLASE A I B ........................................... 54 3.3.1 Iniciranje tokova materijalnih dobara (naruivanje) ......................................................................... 55 3.3.2 Organizacija i realizacija tokova materijalnih dobara( tereta) na relaciji od isporuioca do primaoca ...................................................................................................................................................... 56 3.3.3 Prijem ulaznih tokova materijalnih dobara (tereta) ........................................................................... 62 3.3.4 Prijem tereta u prijemno skladite ...................................................................................................... 66 3.3.5 Trokovi skladitenja .......................................................................................................................... 70 3.3.6 Trokovi posedovanja zaliha............................................................................................................... 71 3.3.7 Struktura ukupnih logistikih trokova ............................................................................................... 72 3.4 Identifikacija problemskih taaka u relevantnim tokovima materijalnih dobara ...................................... 74 4. MOGUNOST UNAPREENJE POSTOJEEG STANJA U PROCESIMA NABAVKE ................... 76 4.1 OSNOVNE TEORIJSKE POSTAVKE ZA UNAPREENJE POSTOJEEG STANJA ..................................................... 76 4.1.1 Trokovi eksploatacije drumskih transportnih sredstava (osnovne napomene).................................. 76 4.1.2Klasifikacija trokova u preduzeima koja poseduju vozni park ........................................................ 76
Nikola Simi
MASTER RAD
4.1.3 Ocena kvaliteta drumskih transportnih sredstava .............................................................................. 77 4.1.4 Upravljanje kvalitetom tehno-eksplatacionog stanja drumskih transportnih sredstava ..................... 78 4.1.5 Odreivanje transportnog puta (rutiranje) ......................................................................................... 79 4.2 PREDLOG MERA I REENJA ZA UNAPREENJE POSTOJEEG STANJA ............................................................. 80 4.2.1 Izdvajanje referentnih pravaca dopreme za uvoenje sopstvenog voznog parka, na osnovu trokova transporta, primenom ABC analize ............................................................................................................. 81 4.2.2 Dimenzionisaje transportnih kapaciteta ............................................................................................. 85 4.2.3 Odreivanje transportnog puta (rutiranje) ......................................................................................... 87 4.2.4 Odreivanje redosleda vonji i eksplatacionih izmeritelja rada voznog parka .................................. 88 4.3 TROKOVI VOZNOG PARKA .......................................................................................................................... 96 5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA ............................................................................................................... 100 5.1 OCENA KOMPLETNOG ISTRAIVANJA ......................................................................................................... 101 5.2 PRAVCI DALJEG ISTRAIVANJA .................................................................................................................. 102 PRILOZI ......................................................................................................................................................... 103
LINA KARTA PREDUZEA .............................................................................................................................. 103 PRIKAZ POJEDINIH DOKUMENATA KOJI PRATE PROCESE LOGISTIKE NABAVKE ....................... 108
LITERATURA ................................................................................................................................................ 109
Nikola Simi
MASTER RAD
SPISAK SLIKA
Slika 1.1: Makro- organizaciona ema preduzea Ku Kompany d.o.o Kragujevac, 9 Slika 1.2: Organizaciona ema sektora proizvodnje i razvoja, 10 Slika 1.3: Organizaciona ema sektora kvaliteta, 11 Slika 2.1: Celovito posmatranje logistike , 13 Slika 2.2: Komponente uspeha na podruju logistike, 14 Slika 2.3: Poslovi logistike preduzea u uem smislu, 15 Slika 2.4: Poslovi logistike u irem smislu, 16 Slika 2.5: Zadaci nabavke, 17 Slika 2.6: Osnovni sistemski pojmovi logistike preduzea, 18 Slika 2.7: Sistemski prikaz logistikog sistema preduzea, 19 Slika 2.8: ematski prikaz meusobnog odnosa tokova materijala i informacija, 19 Slika 2.9: Diferenciranje logistike preduzea prema fazama protoka materijalnih dobara, 20 Slika 2.10: Struktura i tok materijala u sistemu skladita i komisioniranja, 21 Slika 2.11: Pregled vrsta skladita, 22 Slika 2.12: Prikaz strukture vrsta skladita, 22 Slika 2.13: Podno skladitenje u blokove ili redove, 23 Slika 2.14: Vrednovanje skladitenja u blokovima u odnosu na skladitenje u redovima, 24 Slika 2.15: Razliiti oblici komisioniranja porudbina, 26 Slika 2.16: Ocena statikog sistema komisioniranja, 27 Slika 2.17: Struktura pomonih transportnih sredstava, 28 Slika 2.18:Pprikaz vrednovanja drumskog transporta u odnosu na ostale vidove transporta,29 Slika 2.19:Saet prikaz vrednovanja ostalih transportnih metoda, 30 Slika 2.20: Sredstva za unutranji transport, 31 Slika 3.1: Dijagram toka procesa nabavke, 34 Slika 3.2: Organizaciona ema slube za nabavke, 35 Slika 3.3:Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljai ambalae i ostalog repromaterijala, 36 Slika 3.4:Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljai dominantne sirovine za proizvodnju, 37 Slika 3.5: Tok prijema i kontrole sirovina, ambalae i ostalog repromaterijala, 39 Slika 3.6: Dijagram toka procesa skladitenja materijalnih dobara, 42 Slika 3.7: Procentualno uee pojedinih grupa u nabavci, 45 Slika 3.8: Grafiki prikaz uea podgrupa (ambalae i hemijskih proizvoda) i dominantne sirovine za proizvodnju u grupi repromaterijal za proizvodnju, 49 Slika 3.9: Pareto-ABC dijagram za grupu repromaterijal za proizvodnju, 52 Slika 3.10: Grafiki prikaz odnosa pojedinih logistikih trokova, 73 Slika 4.1: Uproeni grafiki prikaz metode "klatno", 81 Slika 4.2: Pareto-ABC dijagram za trokove transporta osnovne sirovine (mleka), 83 Slika 4.3: Mapa mesta nabavke osnovne sirovine (mleka), 87 Slika 4.4: ematski prikaz redosleda vonji, 88 Slika 4.5: Itinerer kretanja vozila na ruti 1, 89 Slika 4.6: Itinerer kretanja vozila na ruti 2, 89 Slika 4.7: Itinerer kretanja vozila na ruti 3, 90 Slika 4.8: Itinerer kretanja vozila na ruti 4, 90 Slika 4.9: Itinerer kretanja vozila na ruti 5, 91 Slika 4.10: Itinerer kretanja vozila na ruti 6, 91 Slika 4.11: Itinerer kretanja vozila na ruti 7, 92 Slika 4.12: Itinerer kretanja vozila na ruti 8, 92 Slika 4.13: Itinerer kretanja vozila na ruti 9, 93 Slika 4.14: Itinerer kretanja vozila na ruti 10, 93 Slika 4.15: Itinerer kretanja vozila na ruti 11, 94 Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"
Nikola Simi
MASTER RAD
SPISAK TABELA
Tabela 3.1: Prikaz izdvojenih novanih sredstava za nabavku, 45 Tabela 3.2: Blii prikaz grupe repromaterijal za proizvodnju, 46 Tabela 3.3: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 1 , 46 Tabela 3.4: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 2 , 46 Tabela 3.5: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 3 , 47 Tabela 3.6: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 4 , 47 Tabela 3.7: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 5 , 47 Tabela 3.8: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 6 , 47 Tabela 3.9: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 7 , 47 Tabela 3.10: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 8 , 48 Tabela 3.11: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 9 , 48 Tabela 3.12: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 10 , 48 Tabela 3.13: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 11 , 48 Tabela 3.14: Granine vrednosti za pojedine grupe, 50 Tabela 3.15: Izdvojena novana sredstva za nabavku u grupi repromaterijal za proizvodnju, 50 Tabela 3.16: Razvrstavanje materijalnih dobara u klase (A,B ili C) na osnovu odreenih granica pojedinih klasa prikazanih u tabeli 3.14, 51 Tabela 3.17: Razvrstavanje materijalnih dobara na osnovu rezultata Pareto-ABC analize, 53 Tabela 3.18: Naruivanje materijalnih dobara iz klasa A i B, 55 Tabela 3.19: Granice odgovornosti i rizika, 56 Tabela 3.20: Nain transporta, 57 Tabela 3.21: Prikaz rastojanja izmeu preduzea i i-te farme, 60 Tabela 3.22: Ukupni trokovi transportovanja tereta, 60 Tabela 3.23: Ukupni trokovi dopreme po jedinici mere, 62 Tabela 3.24: Pojavni oblici tereta, 63 Tabela 3.25: Doprema tereta do mesta istovara, 63 Tabela 3.26: Mesto istovara, 64 Tabela 3.27: Vrsta vreme i trokovi istovara, 65 Tabela 3.28: Tehnika baza istovara, 65 Tabela 3.29: Vrsta i kapacitet skladita, 67 Tabela 3.30: Tehnika baza skladitenja, 68 Tabela 3.31: Proseno vrem protoka tereta kroz skladite i trokovi skladitenja, 69 Tabela 3.32: Trokovi skladitenja po jedinici mere, 70 Tabela 3.33: Trokovi novanih sredstava vezanih u zalihama, 71 Tabela 3.34: Ukupni logistiki trokovi nabavke, 72 Tabela 4.1: Trokovi transporta mleka po pravcima dopreme, 81 Tabela 4.2: Granice izmeu pojedinih grupa, 82 Tabela 4.3: Razvrstavanje pravaca dopreme u klase (A,B ili C) na osnovu ve odreenih granica prikazanih u tabeli 4.2 , 83 Tabela 4.4: Razvrstavanje po pravcima dopreme na osnovu rezultata Pareto-ABC analize, 84 Tabela 4.5: Prikaz prosenih dnevnih koliina mleka koja se dopremaju, 85
Nikola Simi
MASTER RAD
1.UVODNE NAPOMENE
1.1 UVOD
Svako preduzee koje se bavi proizvodnom ili preraivakom delatnou, odnosno transformacijom predmeta rada sa ciljem stvaranja nove vrednosti, mora posvetiti posebnu panju optimalnom korienju raspoloivih resursa. Optimalnost korienja resursa podrazumeva sprovoenje, kontrolu i upravljanje procesima u preduzeu uz ostvarivanje minimalnih ukupnih trokova.Pojam logistike preduzea vezuje se se za prostorno-vremensku transformaciju materijalnih dobara od izvora (isporuioci) do ua (kupci) na ukupno optimalan nain. Iz navedenog moe se rei da je logistika preduzea instrument poveanja profitabilnosti celokupnog sistema preduzea, posmatrajui tok materijalnih dobara i sirovina, i njima pripadajue logistike trokove. Osnovni cilj ovog zavrnog rada je racionalizacija procesa logistike nabavke repromaterijala i dominantne sirovine (mleka) za proizvodnju preduzea Mlekara Ku Kompany, analiziranjem strukture i vrste logistikih trokova i predlogom mera i reenja za njihovo smanjenje. Imajui u vidu da se u trinoj ekonomiji vodi velika konkurentska "borba" da bi se doprelo do kupca koji je karika koja finalizuje sve one radnje koje su prethodile da se jedan artikal proizvede i u pravo vreme stavi na raspolaganje, ali po pravoj ceni i odgovarajueg kvaliteta, posebno je bitna optimizacija poslovanja jednog preduzea. U cilju sagledavanja celokupnog poslovanja, kako u organizacionom smislu tako i u ekonomskom jednog preduzea poseban prostor za optimizaciju nudi upravo podruje "logistike preduzea" koja se prouava na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Logistika preduzea je, po mom miljenju, neizostavna materija svakog budueg inenjera bilo kog usmerenja na tehnikim fakultetima. Ona povezuje usko struno znanje iz izabrane oblasti i konkretne aktivnosti u privredi gde se ta steena znanja i primenjuju, dajui jednu ukupnu sliku poslovanja i procesa koji se deavaju u jednom privrednom subjektu ukljuujui predlog mera i reenja za racionalizaciju i unapreenje tog poslovanja. Upravo tu mogunost, koja nam prua logistika kroz odreene naune metode i pre svega kroz sistemsko sagledavanja veza i odnosa pri prostorno-vremenskoj transformaciji materijalnih dobara od isporuioca do pa do korisnika odreenog proizvoda, iskoristili smo da bi pre svega: Deo 1: Izneli uvodne napomene; Deo 2: Prikazali osnovne teorijske postavke logistike preduzea; Deo 3: sagledali celokupan proces nabavke potrebnih materijalnih dobara za funkcionisanje preduzea; izvrili inicijalnu selekciju onih materijalnih dobara na koje treba obratiti panju; snimili proces prostorno-vremenske transformacije materijalnih dobara od isporuioca do procesa proizvodnje i sa njima pripadajue informacije; ustanovili kroz koje instance preduzea se taj proces odvija; ustanovili odgovornosti i zaduenja subjekata koji se time bave; utvrdili trokove koje generiu materijalna dobra pri prostorno-vremenskoj transformaciji kroz ceo proces nabavke; izvrili odabir dominantne grupe materijalnih dobara (na osnovu izabranog kriterijuma); detaljno utvrdili logistike trokove i mesta nastajanja trokova za posmatranu dominantnu grupu;
Nikola Simi
MASTER RAD
kritiki analizirali postojee stanje realizacije logistikih procesa; indentifikovali i izdvojili problemske take uoene u toku istraivanja; izvrili odabir referentne problemske take kao mesta potencijalnih rezervi za racionalizaciju i unapreenje; Deo 4: odabrali konkretnu oblast u okviru logistikih trokova gde e se pokuati izvriti racionalizacija i unapreenje; dali teorijski "put" za unapreenje postojeeg stanja; izvrili unapreenje postojeeg stanja realizacije logistikih procesa i Deo 5: dali zavrno miljenje i izvrili uporednu analizu postojeeg i unapreenog stanja.
1.1 Definisanje osnovnih hipoteza i ciljeva istraivanja

Osnovna polazna pretpostavka je da e se na osnovu analiziranja postojeeg sistema logistike nabavke, pronai potencijalna mesta (problemske take) za racionalizaciju postojeih trokova logistike. Stoga je osnovni cilj ovog zavrnog rada je racionalizacija procesa logistike nabavke repromaterijala, odnosno dominantne sirovine preduzea Mlekara Ku Kompany d.o.o Kragujevac. Pri tom se analizira struktura i vrste logistikih trokova i utvruje predlog mera i reenja za unapreenje postojeeg stanja. Drugim reima, cilj je iznalaenje optimalnog odnosa izmeu logistikih efekata i logistikih trokova nastalih pri realizaciji procesa nabavke.
1.2 Metode istraivanja

U treem delu ovog rada prikazani su rezultati do kojih se dolo na osnovu: sistemskog pristupa snimanju prostorno vremenske transformacije materijalnih dobara i nastalih trokova kroz sve delove preduzea u okviru procesa nabavke , odabira dominantne grupe materijalnih dobara na osnovu Pareto-ABC analize. U etrtom delu prikazani su rezultati do kojih se dolo na osnovu: odabira referentnih pravaca dopreme uz uvoenje sopstvenog voznog parka, na osnovu Pareto-ABC analize odabira transportnih puteva (rutiranje) na osnovu metode "klatno" i postupka za utvrivanje transportnih kapaciteta, pri emu je broj vozila izraunat na osnovu prevoznih zahteva ( C1 ) i prevozne sposobnosti jedinice voznog parka (Wq ).
1.3 Osnovni podaci o preduzeu Ku Kompany D.o.o Kragujevac

OSNOVNI PODACI D.o.o. Ku Company poinje sa radom 1992 godine kao porodina mlekara i jedna je od prvih mlekara na podruju umadije. KuCompany proizvodi su tradiconalnog porekla i ukusa i predstavljaju krunu viegodinjeg rada i iskustva u proizvodnji i preradi mlenih proizvoda. Viegodinje iskustvo, praenje savremenih trendova u tehnolokim procesima i neprekidno ulaganje u savremenu tehnologiju rezultiralo je paletom od 40 proizvoda. Mleko se proizvodi u selima centralne umadije i svakodnevno se u mlekaru dopremi preko 40.000 l mleka.
Nikola Simi
MASTER RAD
Kvalitetu proizvoda se poklanja velika panja jer se na osnovu kvaliteta proizvoda sagledava kvalitet preduzea. Potvrda dobrog kvaliteta su mnogobrojne medalje osvojene na Novosadskom sajmu. Savremeno trite zahteva od svojih isporuilaca ne samo dobar kvalitet ve i odreeni dokaz o dugoronoj doslednosti tog kvaliteta.Bitna podrka uzajamnog poverenja izmeu proizvoaa i kupca su meunarodni standardi kvaliteta. Zato se mlekara Ku Company opredelila i uvela prvi u nizu ISO 9001 : 2000 kao i HACCP koji je preduslov za poslovanje na svetskom tritu. ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEA Kompanija trenutno ima 120 zaposlenih, od toga 60 % radi u proizvodnji dok ostatak ine menaderski tim i administrativna sluba. Osniva, vlasnik i generalni direktor je Jezdimir Ku. Menaderski tim ine pomonik direktora za prozvodnju i razvoj, zamenik direktora za ekonomiku i finansije, rukuvodilac komercijalne slube ,rukovodilac laboratorije, rukovodilac odravanja i rukovodilac finansijske slube. Od ukupnog broja radnika njih 15 je sa visokom strunom spremom, dok su ostali zaposleni na administrativnim poslovima sa viom i srednjom strunom spremom1. Na slici 1.1 dat je ematski prikaz organizacione strukture preduzea.
Vlasnik preduzea
Ku Kompany d.o.o Kragujevac Sektor ekonimike i finansija Zamenik direktora 03 Direktor 01 Poslovni sekretar 02
Sektor komercijalnih poslova
Farma za proizvodnju mleka Ku - Lapovo
Sektor kvaliteta
Sektor proizvodnje i razvoja
Sluba kadrovskih, pravnih i optih poslova
Slika 1.1: Makro-organizaciona ema preduzea Ku Kompany d.o.o Kragujevac
Na osnovu makro-organizacione eme preduzea nije mogue stei uvid u mesto logistike nabavke u organizacionoj strukturi preduzea. Poslovi logistike nabavke povereni su referentu za nabavku, ija se sluba nalazi u okviru sektora za proizvodnju i razvoj. U preduzeu ne postoji poseban organizacioni deo koji se bavi logistikom preduzea. Zadaci iz domena logistike preduzea su, u organizacionom smislu, diversifikovani na razliite slube po pojedinim sektorima. Potrebno je odmah na poetku naglasiti da se poslovi iz oblasti logistike preduzea ne sprovode sistemski vec na osnovu potreba. U preduzeu ne postoji svest o primeni logistikih principa. Nakon razgovora sa nadlenima stekao se utisak da ne postoji ni dovoljna zainteresovanost za implementaciju logistike u celosti u poslovanje preduzea. Nivo logistike kompetencije je na nivou pred-logistiar, odnosno zadaci iz oblasti logistike preduzea se izvode nekordinirano, ne postoji zainteresovanost za sistematsko praenje tokova materijalnih dobara i sa njima vezanih logistikih trokova. Utisak koji se namee je da, iz razloga to preduzee posluje profitabilno, ne postoji potreba
1
Lina karta preduzea data je u prilogu 1.
Nikola Simi
MASTER RAD
za produbljivanje znanja i vetina iz oblasti logistike preduzea i njihovu primenu u poslovanju. Na slici 1.2 dat je ematski prikaz sektora za proizvodnju i razvoj.
Sektor proizvodnje i razvoja Rukovodilac 01
Proizvodnja i razvoj dnevnih proizvoda
CIP
Proizvodnja i razvoj trajnih proizvoda 05 Rukovodilac 11
Sluba odravanja
Sluba za nabavku
Sluba za sirovine
RR
Rukovodilac 02 Predradnik Rukovodilac 15 Rukovodilac 20 Rukovodilac 23
Poslovoa 03
Pakovanje dnevnih i trajnih proizvoda Poslovoa 06
Regler bravarzavariva Poslovoa 12 16
Skladitar ambalae i repromaterijala 21
Predradnik za prijem mleka
24
Predradnik 04
Predradnik 13
Regler mehaniar 17
Transportni radnik 22
Predradnik 07
Skladitar u proizvodnji 10
Regler elektriar 18
Paker 08 Skladitar rezervnih delova i opreme 19
Slika 1.2: Organizaciona ema sektora proizvodnje i razvoja
Na osnovu organizacione eme sektora za proizvodnju i razvoj moemo utvrditi taan poloaj slube za nabavku. Sluba za nabavku na ijem je elu referent nabavke u organizacionom smislu podreena je rukovodiocu sektora za proizvodnju i razvoj2. U okviru slube rade, pored referenta za nabavku, skladitar ambalae i repromaterijala i transportni radnik3. Za nabavku dominantne sirovine za proizvodnju odgovorna je sluba za sirovine, nju ine referent za sirovine i predradnik na prijemu mleka4.
2 3
Rukovodilac sektora za proizvodnju i razvoj ima i funkciju pomonika direktora. Na organizacionoj emi sektora proizvodnje i razvoja sluba nabavke obeleena je crvenom bojom. 4 Na organizacionoj sluba nabavke dominantne sirovine (mleka) obeleena je ljubiastom bojom.
10
Nikola Simi
MASTER RAD
U nastavku, iz ostalih organizacionih celina, bie izdvojeni neposredni uesnici u procesu nabavke. Na slici 1.3 bie prikazana organizaciona ema sektora kvaliteta.
Sektor kvaliteta Rukovodilac 01
Saradnik za kvalitet 02 Hemijska i mikrobioloka laboratorija Rukovodilac 04
IT Menader 03
Laborant za mikrobioloka ispitivanja 05
Laborant za hemijska ispitivanja 06
Slika 1.3: Organizaciona ema sektora kvaliteta
Na organizacionoj emi sektora kvaliteta vidimo sastav laboratorije za kontrolu i proveru ispravnosti dominantne sirovine za proizvodnju. U okviru sektora ekonomike i finansija smeten je robno-materijalni knjigovoa, a u okviru sektora komercijalnih poslova nalazi se sluba za transport koju ine dva vozaa.
11
Nikola Simi
MASTER RAD
2. POLAZNE OSNOVE RADA

2.1 Osnove logistike preduzea 2.1.1 Opte napomene o logistici preduzea, istorijski osvrt
Logistika preduzea, kao posebna poslovna funkcija, prvi put je uvedena u privredu pedesetih godina i to u preduzea za proizvodnju i distribuciju robe iroke potronje, gde su se i razvili prvi logistiki principi. Naime, veliko uee trokova transporta i skladitenja u tim preduzeima pokrenulo je istraivanja i iznalaenje efikasnijeg naina transporta proizvoda od mesta proizvodnje do mesta potronje. Pred kraj pedesetih godina sve se vea panja posveuje raspoloivosti proizvoda u mestima prodaje. ezdesetih godina razvoj trita dostie najviu taku. Trite je jo uvek bilo prodajno orjentisano, ali su ve postojali jasni znaci zasienja. Kupci su postali probirljiviji, kako sa aspekta cene tako i kvaliteta proizvoda. Period izmeu 1960. i 1980. godine karakterie preduzimanje sve intenzivnijih mera i akcija u pravcu unapreenja prodaje i marketinga u preduzeu. U to vreme prodaja i marketing su se nalazili u sreditu interesovanja preduzea. Pri tome se nije u dovoljnoj meri vodilo rauna o poveanju trokova prouzrokovanih porastom zaliha u skladitima, kao i trokova nastalih poveanjem asortimana i uvoenjem sve kraih rokova isporuke robe. U to vreme dolazi i do sve veeg izmetanja proizvodnje pojedinih komponenti finalnog proizvoda iz matine fabrike, odnosno poslovi su se prebacivali na komponentae. Samim tim dolo je do porasta obima pretovara i transporta. Sedamdesetih godina, u proizvodnim preduzeima, se sve vie panje posveivalo logistikim problemima. Mnoga preduzea, proizvoai trajnih potronih dobara, nala su se u situaciji da posle brzog razvoja trita, dok je postojao kontinuirani porast tranje, treba da ostanu konkurentni i u uslovima trita sa relativno niskom stopom rasta i intenzivnom konkurencijom. Da bi odgovorili novim zahtevima preduzea se reorganizuju. Do tog trenutka preduzee je uglavnom bilo skocentrisano na proizvod, kvalitet, cenu i obim proizvodnje. Tako od izrazite koncentracije na proizvodne aktivnosti, sa ciljem da se tu izvri odreena racionalizacija, panja se sve vie prenosila na aktivnosti vezane za zadovoljenja potreba potroaa. Te potrebe se ogledaju prvenstveno u logistikim faktorima kao to su:vreme isporuke, nain isporuke i stepen raspoloivosti proizvoda. U periodu posle 1980. godine u veini preduzea preovladava miljenje da se ba na podruju logistike nalaze rezerve za racionalizaciju poslovanja, tako da logistika postaje podruje meusobne konkurentske utakmice preduzea. Odnosno, zahteva se odgovor na pitanje: Kako racionalno postupati sa materijalnim dobrima? Taj odgovor upravo daje funkcija logistike, i ona dobija ravnopravno mesto sa ostalim funkcijama u proizvodnom preduzeu. Logistika, prvenstveno definie, kojim se funkcionalnim, organizacionim, kadrovskim i materijalnim sredstvima mogu racionalizovati i unaprediti tokovi materijalnih dobara u preduzeu. Dok je sedamdesetih godina u centru panje menadera bilo rcionalizacija i unapreenje procesa proizvodnje u industriji, kasnije se dolazi do saznanja da se jo znaajniji potencijali racionalizacije mogu ostvariti sa celovitom optimizacijom funkcije logistike i njenih podsistema: logistike nabavke, logistike proizvodnje, logistike skladitenja i logistike distribucije (sl.2.1).
12
Nikola Simi
MASTER RAD
Nabavka Dobavja/ isporuilac
Proizvodnja
Promet/ prodaja
Trgovina
Postproizvodnja (pranjenje)
Krajnji potroa
LOGISTIKA
Slika 2.1: Celovito posmatranje logistike5
2.1.2 Ciljevi logistike preduzea Posle dueg perioda brzog i kontinualnog rasta, mnoga preduzea su se nala u uslovima otre konkurencije na tritima sa relativno niskom stopom razvoja tih trita. Nova situacija u kojoj su se nala preduzea potencirala je i razvijala je one aktivnosti koje bi trebalo da poveaju stepen zadovoljenja potreba klijenata i da poveaju efikasnost tokova materijalnih dobara na svim nivoima upravljanja, uz posebnu panju na kretanje logistikih trokova i zarobljena sredstva u zalihama. Takav zadatak poveren je funkciji logistike. Logistika preduzea je funkcija upravljanja preduzeem koja ima za cilj da ve tradicinalnim vrednostima kao to su: tip proizvoda ,kvalitet, cena itd., dodao novu vrednosti kao npr. raspoloivost traenih dobara na mestu i u momentu u kome se manifestuje potreba potroaa za tim dobrima. Kada se potencijalni kupac uputi u prodavnicu sa namerom da kupi odreenu robu (odreene marke) i ako ta roba nije na raspolaganju u toj prodavnici niti u drugim prodavnicama u blizini, kupac se moe opredeliti za kupovinu odreene zamene za traenu robu. U tom sluaju, proizvoa traenog proizvoda gubi dobit od prodaje tog proizvoda ali ako kupac bude zadovoljan zamenjenim proizvodom, to preduzee e definitivno izgubiti i dotinog kupca kao svog potencijalnog klijenta. Vrednost traene robe, sa tehnikog i aspekta kvaliteta mogue je realizovati na tritu pod najpovoljnijim uslovima, smanjuje se u oima potroaa ako se ista ne nalazi na mestu potranje u momentu kada kupac formulie svoj zahtev. Iz svega ovoga proistie da se cilj logistike preduzea moe, uopteno, definisati kao:zadovoljenje potreba kupca isporukom traenog proizvoda, zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravo vreme i po minimalnoj ukupnoj ceni. Odavde se moe izvui zakljuak da je cilj logistike preduzea ustvari eficijentna6 realizacija tokova materijalnih dobara i pripadajuih informacija. Ralanjavanjem ovako uopteno definisanog cilja mogue je definisati dva osnovna podcilja: -cilj efikasnosti :zadovoljavanje potrebe klijenta za traenom robom na odreenom mestu i u odreenom trenutku i u odreenom roku; -cilj efektivnosti :zadovoljenje potrebe klijenta za traenom robom sa minimalnim ukupnim trokovima realizacije te potrebe. Definisanje logistikih ciljeva preduzea podrazumeva uspostavljanje delikatne ravnotee izmeu eljenog nivoa pruanja usluga i njemu odgovarajuih trokova. Pri tome je cilj
Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Osnove logistike preduzea (str.4).
6
Pod eficijentnom realizacijom tokova materijalnih dobara podrazumevamo njihovu racionalnu prostornu i vremensku transformaciju, u svemu saglasnu sa zahtevima kupca, sa optimalnim trokovima realizacije.
13
Nikola Simi
MASTER RAD
logistike preduzea da garantuje adekvatan nivo usluga po niim ukupnim trokovima upravljanja. Cilj svake logistike aktivnosti je optimizacija logistikih efekata sa svojim komponentama:logistikim uslugama i logistikim trokovima(sl.3.2)
Logistiki uspeh
Logistike usluge
Logistiki trokovi
vreme isporuke
sigurnost isporuke
tanost isporuke
fleksibilnost
zalihe
rukovanje
transport
sistem
skladitenje
Slika 2.2:Komponente uspeha na podruju logistike7
Kupac doivljava logistiku uslugu kao rezultat logistike aktivnosti. Elementi logistike usluge preduzea su: vreme isporuke8 pouzdanost isporuke9 fleksibilnost isporuke10 kvalitet isporuke11 informaciona sposobnost12 Trokovi logistike su druga komponenta logistike efektivnosti, odnosno logistikog uspeha, i mogu se podeliti u pet grupa: sistemski trokovi i trokovi upravljanja trokovi zaliha trokovi skladitenja transportni trokovi manipulativni trokovi(trokovi rukovanja teretima) Pod sistemskim trokovima se podrazumevaju trokovi oblikovanja,planiranja i kontrole tokova materijala. Trokovi upravljanja obuhvataju deo trokova funkcije planiranja proizvodnog programa, disponiranja, upravljanje proizvodnjom itd. Trokovi zaliha nastaju
7
Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Osnove logistike preduzea (str.7).
8
Vreme isporuke predstavljavremenski interval izmeu trenutka dobijanja porudbine (ulaz porudbine) do trenutka raspoloivosti robe kod kupca. 9 Pod pouzdanou isporuke podrazumeva se (tanost isporuke, odravanje utvrenih rokova) se podrazumeva verovatnoa ostvarivanja utvrenog roka vremena isporuke poruene robe. 10 Fleksibilnost isporuke oznaava sposobnost sistema da odgovori na posebne elje kupca. 11 Kvalitet usluge karakteriu:tanost isporuke po vrsti i koliini robe kao i stanje isporuene robe. 12 Sposobnost davanja informacije predstavlja mogunost brzog i tanog odgovaranja na pitanja kupca.
14
Nikola Simi
MASTER RAD
zbog dranja odgovarajueg nivoa zaliha i sadre, izmeu ostalog, trokove kapitala za:finansiranje zaliha, osiguranje, umanjenje vrednosti i gubitke. Trokovi skladitenja se sastoje iz fiksnog dela, koji proizilazi iz posedovanja skladinih kapaciteta i promenjljivog dela vezanog za proces uskladitenja i iskladitavanja. U transportne trokove, u optem smislu, spadaju trokovi unutranjeg i spoljnjeg transporta. Pod manipulativnim trokovima se podrazumevaju trokovi pakovanja, rukovanja (pretovara i sl.), i komisioniranja. Uee logistikih trokova, u preduzeu, u zavisnosti od delatnosti se kreu od 9.8% do 32.6%. 2.1.3 Definicija logistike preduzea Logistika preduzea, bazirana na ciljevima preduzea, predstavlja skup zadataka i iz ovih zadataka izvedenih mera za obezbeenje optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i vrednosti u procesu transformacije predmeta rada u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzea, poev od njegovih isporuilaca, preko proizvodnje pa do krajnjeg potroaa. Ili krae moemo rei: Logistika preduzea ostvaruje prostornu-vremensku transformaciju materijalnih dobara od izvora do ua (od dobavljaa do kupca), na ukupno optimalan nain. 2.1.4 Poslovi logistike u uem smislu Osnovni cilj logistike preduzea, dakle, sastoji se u optimiziranju tokova vrednosti, materijala i informacija u preduzeu. Za realizaciju ovog cilja definisane su dve grupe logistikih poslova u uem smislu i to: poslovi planiranja i poslovi transporta i skladitenja (vidi sl. 2.3).
Logistika
PLANIRANJE
TRANSPORT I SKLADITENJE
Planiranje nabavke i materijala
Planiranje proizvodnje
Snabdevanje finalnim proizvodima
Centralna skladita i skladita na podruju proizvodnje
Spoljna skladita
Vozni park
Slika 2.3:Zadaci logistike preduzea u uem smislu13
Navedeni poslovi logistike realizuju se na podruju obuhvaenim reprodukcionim ciklusom preduzea, poev od isporuke robe klijentu-kupcu, pa sve do nove nabavke materijala kod dobavljaa. 2.1.5 Poslovi logistike preduzea u irem smislu Aktivnosti na utvrivanju secita izmeu razliitih delatnosti u okviru preduzea, dobijaju na svom znaaju, posebno u sluaju proirivanja ciljeva logistike preduzea. Logistika se u tom sluaju, po znaaju, u hijerarhiskoj lestvici u preduzeu izdie na vii nivo. Sa tim u vezi,
13
Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Organizaciona struktura logistike (str. 153).
15
Nikola Simi
MASTER RAD
naroito u funkcijama razvoja, konstrukcije i projektovanja mora se voditi rauna o logistikim aspektima. Prilikom strukturiranja proizvodnje ili pri organizaciji opsluivanja otkrivaju se znaajni potencijali racionalizacije i poveanja konkurentske sposobnosti preduzea. Tek na taj nain obezbeuje se usklaivanje ciljeva logistike sa parcijalnim interesima pojedinih celina preduzea. Uticaj i saradnja logistike u realizaciji poslova u oblasti istraivanja i razvoja, proizvodnje i marketinga odnosno prodaje prikazani su na slici 2.4.
Poslovodna uprava
Istraivanje i razvoj
Proizvodnja
Marketing Prodaja
LOGISTIKA
Logistika na hijerarhiskom nivou glavne funkcije u preduzeu: - izbor dobavljaa, - Make or Bay odluka, - stepen iskorienja i zalihe u skladitu, - trokovi usluga isporuka, - zahteve u odnosu na informacioni sistem preduzea itd.
Logistika uticaj na: -formiranje proizvoda, -konstrukciju proizvoda, -parcijalni asortiman
Logistika uticaj na: -strukturu proizvoda i proizvodnje, -sisteme za manipulisanje
Logistika uticaj na: -broj varijanata, -pakovanje, -isporuku gotovih proizvoda
- mesta dodira logistikih aspekata i parcijalnih interesa pojedinih celina preduzea Slika 2.4:Poslovi logistike preduzea u irem smislu14
Poslovi logistike u irem smislu, imaju zadatak da poslovodnom rukovodstvu ukau na razliite uzajamne veze i odnose tokova materijala, vrednosti i informacija. Specijalni poslovi logistike nabavke su: Praenje i istraivanje trita15; Pribavljanje ponuda, komparativna analiza, definisanje cena i uslovi nabavke; Zakljuenje sporazuma i ugovora; Kontrola faktura. Logistici nabavke su uglavnom dodeljeni: Make or Buy razmatranje (zajedno sa proizvodnjom i nabavkom); Snabdevanje robom; Utvrivanje dopreme, vreme i mesto, transportno i skladino pakovanje; Utvrivanje vrste transporta; Kontrola ulaska robe (kvalitativna, kvantitativna i vremenska kontrola)
14 15
Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Organizaciona struktura logistike (str. 153).
Uobiajeni naziv: International Sourcing.
16
Nikola Simi
MASTER RAD
2.1.6 Zadaci funkcije nabavke Ukupni zadaci nabavke se po pravilu ralanjavaju na (videti sl.2.5): zadatke orijentisane na trite i zakljuivanje ugovora o nabavci (kupovina) kao i administrativne i fizike zadatke vezane za tokove materijala i robe.
Menadment nabavke
Kupovina (nabavka)
Logistika nabavke
Sadraj funkcije: -Istraivanje trita nabavke -Prezentacija i ugovaranje nabavke -Analiza cena i analiza vrednosti -Upravljanje nabavkom
Sadraj funkcije: -Prijem i kontrola prispele robe -Skladitenje i upravljanje skladitem -Skladina dispozicija -Unutar pogonski transport -Planiranje, upravljanje i kontrola tokova materijala i informacija
Slika 2.5:Zadaci funkcije nabavke16
Prilikom kupovine (nabavke) vri se neprekidno istraivanje trita i izbor dobavljaa neophodnih repromaterijala. Od posebnog znaaja je i kontaktiranje i pregovaranje sa dobavljaima, izrada i zakljuivanje ugovora. Nabavka se odlikuje permanentnom analizom cena, to za posledicu ima sniavanje trokova kupovine (nabavke). Uskladitenje materijalnih dobara i upravljanje skladitem kao zadatak logistike nabavke, odnosi se po pravilu samo na prijemno skladite preduzea. Unutranji transport u preduzeu je deo zadatka logistike nabavke i to samo u fazi pripreme materijala za naredne instance preduzea. U okviru dispozicije (predaje) utvruju se potrebne koliine. Osnovna uloga nabavke je, da obezbedi proces proizvodnje odnosno prerade sa svim potrebnim repromaterijalom. I to u odgovarajuim koliinama, i u odgovarajue vreme a na predvienom mestu.
16
Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Logistika nabavke (str. 83).
17
Nikola Simi
MASTER RAD
2.2 Sistem logistike preduzea

2.2.1 Karakteristike sistemskog pristupa Sistemski pristup, slino matematikim metodama, pripada optenaunim metodama istraivanja i vodi svoje poreklo iz biologije i iz nje je prenet u nauku o privrednom poslovanju. U tesnoj je vezi sa konkretno naunim odnosno sveoptim metodama poznavanja upravljanja sistemom, pri emu se pod sistemom podrazumeva skup elemenata koji su u meusobnoj vezi. Karakteristino za sistemski pristup je jedinstven nain posmatranja kao i saznanje da za objanjenje celine nije samo dovoljno objanjenje njenih elemenata, ve da mora da se objasne odnosi izmeu ovih elemenata. Sistemski pristup podrazumeva da se izuavani objekat tretira kao sistem ( sistem logistike preduzea ) i da se pri njegovom prouavanju koriste saznanja teorije sistema. U skladu sa tim moramo ugraditi odgovarajui sistemski pojmovni aparat (sl. 2.6).
Osnovni sistemski pojmovi Sistem Struktura formiranja Integrativna komponenta,elementi sistema,granice sistema,sastav sistema Sistemske veze i odnosi Tehnike,tehnoloke,ekonomske,drutvene,specijalne, inforacione,materijalne,energetske Karakteristike sistema Veliki,vetaki,otvoren,tehniki,drutveni,celovit, samostalan,centralizovan,decentralizovan,stohastiki, dinamiki,samoorganizujui,samousavravajui Slika2.6:Osnovni sistemski pojmovi logistike preduzea17
Na tim temeljima se formira nov pristup iznalaenja optimalnih reenja u tokovima materijala, vrednosti i informacija. 2.2.2 Logistiki sistem preduzea Sistem je sloen mehanizam ili proces koji se sastoji iz vie meusobno povezanih delova pri emu karakteristike i ponaanje jednog dela utiu na ponaanje i karakteristike drugih delova, a odnosi koji meusobno povezuju pojedine delove mogu da se shvate i opiu. Optimalno funkcionisanje sistema, gledano pojedinano, ne mora da zavisi od optimalnog funkcionisanja svakog njegovog dela. Iz definicije pojma sistema proizilazi sledee: delovi sistema(podsistemi) utiu na formiranje konane karakteristike sistema, pojedinani delovi sistema ne zahtevaju zasebnu optimizaciju poto je teite na njihovom meusobnom povezivanju unutar sistema, izmeu delova sistema postoje sistemski odnosi koji mogu da se opiu i shvate, svi delovi sistema(podsistemi), meusobno povezani u sistem, daju povoljniji krajnji rezultat od onog koji bi se postigao pojedinanim delovanjem svakog dela sistema(podsistema). Sistemskim pristupom, koji nastoji da meusobno povee odgovarajue podsisteme, mogue je izbei suboptimizaciju18 stavljajui vei akcenat na ostvarivanje ciljeva preduzea kao celine a ne samo proizvodnog ili samo komercijalnog podsistema. Na osnovu opte definicije sistema i ematskog prikaza jednostavnog logistikog sistema preduzea datog na slici 2.7 mogue je dati sledeu definiciju: Logistiki sistem preduzea podrazumeva globalno upravljanje fizikim kretanjem materijala i proizvoda, od faze nabavke materijala kod isporuioca do mesta proizvodnje, kroz proces proizvodnje pa do isporuke gotovih proizvoda kupcima, kao i upravljanje
17 18
Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Sistem logistike preduzea (str. 25).
Optimalno funkcinisanje samo jednog dela sistem.
18
Nikola Simi
MASTER RAD
kretanjem informacija, vezanim za te fizike tokove a koje su usmerene od kupca ka prizvoau.
tokovi informacija ______ tokovi materijala
slika 2.7: ematski prikaz logistikog sistema preduzea
Navedena definicija stavlja akcenat na dve osnovne komponente logistikog sistema: fiziki tok i tok informacija. Fiziki tok se odnosi na operacije kretanja i uskladitenja materijalnih dobara poev od isporuioca, preko proizvodnog preduzea pa do kupca. Tokovi materijala se odvijaju uporedo sa tokovima informacija, ali u suprotnom smeru od fizikog toka, odnosno u smeru od kupca ka isporuiocu-dobavljau (sl.2.8).
Slika 2.8:ematski prikaz meusobnog odnosa tokova materijala i informacija Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"
19
Nikola Simi
MASTER RAD
Osnovna komponenta koja meusobno povezuje elemente logistikog sistema je materijalni objekat premetanja odnosno materijali i robe kao integriua komponenta sistema (integrator). Osnovne karakteristike logistikog sistema preduzea, odnosno njegova opta obeleja, su da je to: otvoren, dinamiki, vremenski zavisan, prostorno razgranat i materijalni sistem. 2.2.3 Funkcionalno diferenciranje logistikih sistema Funkcionalno dekomponovanje stavlja u prvi plan razliite funkcije logistike u preduzeu i to saglasno izvrenoj podeli rada. Prva mogunost za funkcionalno diferencijaciju prua se pri praenju razliitih faza toka materijalnih dobara od trita nabevke, preko proizvodnog preduzea do trita prodaje, kao to se to moe videti na slici 2.9.
L ogistika pr eduze} a
Logistika materijala Logistika nabavke
Si rovi ne, pomo}ni i pogonski mat erijali , nabavlj eni delovi , rezervni del ovi
Logistika proizvodnje
Sirovine, pomo}ni i pogonski materi jal i, nabavl jeni delovi , pol uproi zvodi, gotovi proizvodi i rezervni del ovi
Logistika distribucuj e
G ot ovi proizvodi, trgova~ka roba, rezervni del ovi (pol uproi zvodi)
Tr` i{te nabavke
Skladi{te isporu~ioca
Skladi{te nabavke
Proizvodni proces Me| uskladi{te
Skladi{te prodaje
Skladi{te isporuke
Tr`i{te prodaje
Reciklirana roba
Otpadni materijal
Prazna ambala`a
Razmena agregata
Rever zibilna logi st ika

Tok materijalnih dobara
Slika 2.9: Diferenciranje logistike preduzea prema fazama protoka materijalnih dobara
Saglasno tome, moe se izvriti segmentiranje nadlenosti funkcije logistike preduzea nad pojedinim fazama protoka materijalnih dobara,i na taj nain, sitem logistike preduzea ralaniti na: podsistem logistike nabavke, podsistem logistike proizvodnje i podsistem logistike distribucije. Podsistem logistike nabavke:Prva faza protoka materijalnih dobara (sirovine, pomoni i pogonski materijali, delovi i komponente, rezervni delovi) obuhvata prostor od isporuioca (dobavljaa) na tritu nabavke, pa do prijemnog skladita nekog industrijskog preduzea (primaoca). Podsistem logistike proizvodnje:U drugoj fazi protiu sirovine, pomoni i pogonski materijali, rezervni delovi i komponente od prijemnog skladita do odgovarajuih radnih mesta, i izmeu radnih mesta u proizvodnom procesu i dalje do skladita gotovih proizvoda.
20
Nikola Simi
MASTER RAD
Podsistem logistike distribucije:U treoj fazi se tokovi materijalnih dobara (robe) sastoje iz protoka gotovih proizvoda ili poluproizvoda i rezervnih delova. Protok dobara se odvija od skladita gotovih proizvoda u mestu proizvodnje, eventualno preko regionalnog skladita i skladita isporuke do kupca na tritu prodaje. Logistika postproizvodnje:U etvrtoj fazi, tokovi dobara imaju suprotan smer u odnosu na navedena tri podsistema:oteene ili pogreno isporuena roba vraa se od kupca prema isporuiocu, povraaj prazne povratne ambalae, agregati za razmenu, otpadni materijali kao i dobra koja se mogu ponovo upotrebiti (materijali za reciklau).
2.3Skladini sistem i sistem za komisioniranje

Na slici 2.10 dat je ematski prikaz strukture poslova i tokova materijala od ulaska do izlaska u sistema skladitenja i komisioniranja. Pri tome ulazak i izlazak tj. prispee i odprema robe predstavljaju sistemske granice kao polazinu odnosno zavrnu taku ovog sistema.
Prispee (ulazak) robe Uskladitenje Iskladitenje Priprema
Indetifikaciono mesto
Komisioniranje
Izlaz robe (odprema)
Slika 2.10:Struktura poslova i tok materijala u sistemu skladita i komisioniranja
Prilikom definisanja skladitenja posebno treba obratiti panju na sledee odluke: izbor opreme skladita i nain upravljanja skladita (tehnika i tehnologija skladitenja), obim centralizacije skladita, izgradnja sopstvenog sladita ili korienje skladita u tuem vlasnitvu, izbor lokacije skladita i utvrivanje visine skladinih zaliha. Osnovni zadatak nekog skladita se sastoji u ekonomskom usaglaavanju razliito dimenzionisanih tokova tereta sa kapacitetom tog skladita. Motivi za posedovanje sopstvenog skladita mogu biti sledei: Ostvarivanje funkcije usklaivanja ponude i potranje, to je posebno znaajno u sluaju odstupanja potreba za materijalom; Ostvarivanje funkcije sigurnosti to je znaajno u sluaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje, oscilacija na tritu prodaje, zakanjenja isporuke dobavljaa itd., Ostvarivanje funkcije razvrstavanja robe:prema asortimanu robe, oblikovanja robnih tokova prema vrsti proizvoda itd.; Ostvarivanje pekulativna funkcije, to je znaajno u sluaju kada se oekuje poveanje cena na tritu nabavke ili tritu prodaje i Ostvarivanje funkcije dorade, to je znaajno u sluaju kada kod uskladitenih tereta dolazi do promene kvaliteta ,odnosno promene osobina i karakteristika tereta, (kao npr. zatita od kvarenja,starenja,sazrevanja,isuivanja...). Prema itavom nizu razliitih karakteristika,sladita se prema svom mestu u procesu stvaranja vrednosti mogu klasifikovati na: ulazna (nabavna) skladita za uvanje rezervi prispelog materijala, meuskladita za zalihe izmeu razliitih procesa proizvodnje (na mestima dodira radnih mesta sa razliitim kapacitetom), prodajna skladita formirana radi usklaivanja vremenske razlike koja se javlja izmeu realizacije proizvodnog procesa i trinih zbivanja (potranja i sl.).19
19
U daljem tekstu kroz dve slike (2.11 i 2.12) bie prikazane vrste i strukture vrsta skladita.
21
Nikola Simi
MASTER RAD
VRSTE SKLADITA Faze procesa stvaranja vrednosti

ulazno meuskladite prodajno
Stepen centralizacije
Sortiranje
Broj potencijalnih potoaa

opte
Zatita od atmosferskog dejstva

skladite u zatvorenom prostoru skladite na otvorenom prostoru
Lokacija
Upravljanje skladitem
decentralizovano
skladite materijala skladite gotovih proizvoda
spoljno unutranje
sopstveno tue
centralizovano
pripremno pomono
Slika 2.11:Pregled vrsta skladita
Tipovi skladita
Regalno skladitenje -Regali sa policama
Podno skladitenje
Skladitenje u redovima Blok skladitenje
Nepomini regali Pokretni regali -Sa niskim policama -Sa pominim policama -Sa visokim policama -Sa okrtnim policama -Sa protonim policama (vertikalni i horizontalni)
-Paletni regali
Nepomini regali Pokretni regali -Niski regali sa paletama -Pomini regal sa paletama -Visoki regali sa paletama -Okretni regal sa paletama -Jednostavni regali sa pal. -Protoni regali sa pal.
-Niski regali -Specijalni regali
Slika 2.12:Prikaz strukture vrsta skladita20
U pogledu mogunosti u oblikovanju skladita, moe se konstatovati da postoji veliki broj raspoloivih skladinih sistema. Jednostavniji oblik skladitenja je podno skladitenje, kod koga se skladine jedinice uskladitavaju i uvaju na jednom nivou na podu skladita. Kod regalnih skladinih sistema skladitenje se izvodi u vie visinskih nivoa uz pomo odgovarajueg regalnog sistema.
20
Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Skladini sistemi (str. 63).
22
Nikola Simi
MASTER RAD
2.3.1 Blok skladite i skladite u redovima Kod skladitenja u blokovima skladina dobra se uvaju na podu u tzv. blokovima koji obuhvataju vee povrine. Kada su skladina dobra rasporeena u obliku redova,tada govorimo o skladitenju u redovima. Pri tome se moe praviti razlika izmeu skladitenja u slojevima i neslojevitog skladitenja (uporedi sl.2.13).
Po redovima Neslojevito skladitenje
Po blokovima
Po redovima Slojevito skladitenje
Po blokovima
Slika 2.13:Podno skladitenje u blokove ili redove
Pri skladitenju dobara neosetljivih na pritisak dobra za skladitenje mogu se odlagati u redove, pri emu se ostvaruje i bolje iskorienje prostora (koristi se i trea dimenzija). Maksimalna doputena visina slaganja zavisi od: raspoloive transportne tehnike, raspoloive visine skladinog prostora, izdrljivosti najnjiih skladinih jedinica kao i nosivosti poda. Blok skladite je pogodno za odlaganje istih, odnosno relativno homogenih artikala koje karakterie velika koliina, poto je direktan pristup mogu samo skladinim jedinicama u prednjim redovima nekog bloka. Meutim, ako se radi o skladitenju razliitih artikala, praktikuje se njihovo odlaganje u redove, jer im se na taj nain bre i lake prilazi. Za ocenu odnosno vrednovanje blok skladitenja i skladitenja u redove videti sliku 2.14.
23
Nikola Simi
MASTER RAD
Blok skladite/skladitenje u redovima
Prednosti: -Visoka fleksibilnost(sposobnost prilagoavanja kod promene strukture artikala) -Manji investicioni trokovi(obeleavanje bojom blokova i mesta za odlaganje na podu) -Manje potrebe za kadrovima -Zadovoljavajua iskorienost povrine -Zanemarljiva pojava smetnji
Nedostatci:
-Manja mogunost automatizacije(mehanizacije) -Potrebno je kontinualno utvrivanje zauzetosti skladinih mesta -Mogue je direktan pristup robi samo iz perifernih podruja blokova -Nepovoljno je voenja i kontrole zaliha u sluaju veeg broja artikala -Princip uskladitenja "first in first out" mogue samo kod homogenih blokova ili redova
Primena: Skladitenje u blokovima: -Kod manjeg broja razliitih artikala -Velike koliine po artiklu -Prosean obrt -Sposobnost slaganja dobara za uskladitenje(planiranje pokrivenih povrina) Skladitenje u redove: -Prosean broj razliitih artikala -Prosena koliina robe po artiklu -Visok obrt -Sposobnost slaganja robe
Slika 2.14:Vrednovanje skladitenja u blokovima u odnosu na skladitenje u redovima21
2.3.2 Sistem komisioniranja 2.3.2.1 Funkcionisanje sistema za komisioniranje Komisioniranje predstavlja spajanje odreenih delova(artikala) u definisanim koliinama izdvajanjem iz jedne pripremljene ukupne koliine(asortimana) na osnovu informacije o potrebama za tim artiklima. Pri tome se vri transformacija poetnog stanja, specifinog sa aspekta skladitenja u jedno novo stanje, specifino sa aspekta potronje. Po pravilu, funkcija skladitenja prethodi komisioniranju a za skladitenje ova funkcija predstavlja potronju(bilo da se radi o proizvodnji, odnosno montai ili distribuciji u prodaju). U okviru komisioniranja mogu se izdvojiti sledee osnovne funkcije: priprema informacija o potrebama(nalog za komisioniranje), pripreme grupe traenih artikala, kontrolisano uzimanje traenih koliina artikala iz pripremljene ukupne koliine, planska realizacija izuzimanja i predaje artikala, predaja traenih koliina artikala narednim instancama i potvrda izvrenja isporuke. 2.3.2.2 Elementi sistema komisioniranja Komisioni sistem se sastoji iz sledeih elemenata: komisiono skladite, transportno sredstvo, ovek i nalog za komisioniranje. 2.3.2.3 Skladite za komisioniranje U komisionom skladitu se uskladitavaju artikli koji su predmet naloga za komisioniranje. U komisionom skladitu mogu se formirati zone skladita koje sadre delove ukupnog asortimana. Formiranje skladinih zona moe se izvriti na osnovu osobina artikala koji se skladite, strukture porudbina ili strukture kupaca. Jo jedan bitan parametar predstavlja nain dodeljivanja skladinog mesta za artikle u skladitu. Kao alternativne mogunosti nudi se fiksan, slobodan ili haotian razmetaj u skladitu. Za sluaj fiksnog rasporeivanja, mesto svakog artikla je utvreno na osnovu utvrenih kriterijuma, na primer broja artikla ili
21
24
Nikola Simi
MASTER RAD
alfabetsko sortiranje. Za razliku od prethodnog, naredni razmetaj nije vezan za unapred definisane kriterijume ve se razmetaj artikala vri slobodnim dodeljivanjem nezauzetih mesta u skladitu. Kod haotinog razmetaja mesto skladitenja nekog artikla se stalno menja, zavisno od situacije. Time se moe udedeti neko mesto, ali istovremeno je neophodan visok stepen podrke elektronske obrade podataka pri komisioniranju. Svi artikli se moraju memorisati zajedno sa svojim mestima u skladitu poto osoblje ne poznaje aktuelna mesta skladitenja. 2.3.2.4 Transportna sredstva Zadaci transportnih sredstava u komisionom skladitu su sledei: Dopremanje robe u komisioni sistem. Tu spadaju transport robe iz podruja rezervi do podruja za komisioniranje kao i izvoenje operacija premetanja unutar skladita; Pruanje podrke oveku - skladitaru; Dovoz i odvoz skladinih i komisionih posuda; Odvoenje poruenih komisionih delova odnosno odprema i realizacija porudbina. 2.3.2.5 ovek - skladitar Centralni zadatak komisionog osoblja je izuzimanje komisionih pozicija.Uprkos nastojanjima da se ova aktivnost automatizuje,jo dugo vremena e ljudska ruka biti nezamenjljiva za realizaciju funkcije izuzimanja robe. Ako se analiziraju aktivnosti koje mora da obavlja ovek u komisionim sistemima onda se mogu razlikovati tri hijerarhijska nivoa: dispozicioni, konrola i nadzor i fizika realizacija. Na nivou dispozicije vri se integracija komisionih sistema u celinu preduzea. Ovde se prvenstveno zahtevi ostalih oblasti preduzea pretau u komisioni sistem u vidu upustava o rukovanju a postavljaju se ciljevi za druga dva nivoa. Oni se sastoje u sledeem: planiranje i kontrola angaovanja osoblja, usklaivanje sa potrebama drugih oblasti, utvrivanje redosleda naloga da bi se osiguralo ravnomerno i visoko iskorienje pojedinih komisionih oblasti. U ravni kontrole i nadzora obuhvaene su aktivnosti fizike realizacije i njihov zavretak.Tu spadaju sledee funkcije: pokretanje obrade naloga - porudbina, obezbeenje povratne veze, ispitivanje celovitosti, obrada smetnji u komisionim tokovima, na primer,oteeni delovi robe ili pogreno naknadno snabdevanje, kontrola nad obradom hitnih naloga - porudbina. Fizika realizacija obuhvata: nadzor nad zalihama i ponovno snabdevanje, izvoenje popunjavanja robe (uskladitenje koliine ponovo naruenih koliina u odgovarajue police ili zone skladita), realizacija komisioniranja (delovanje), objedinjavanje razliitih delova naloga (odnosno razloenih), izvoenje operacija pakovanja i izdavanje otpremnica, predaja robe u druge oblasti (jedinice) preduzea. 2.3.2.6 Nalog za komisioniranje Porudbina kupca sadri najee niz komisionih pozicija(vei broj stavki). Pod kupcima u ovom sluaju podrazumevamo eksterne ili interne preduzetnike koji imaju potrebu za
25
Nikola Simi
MASTER RAD
pojedinim pozicijama iz skladita. U skladu sa izabranom metodom komisioniranja, postoje tri mogunosti za transformaciju porudbine kupaca u nalog za komisioniranje: Najjednostavniji postupak se sastoji u tome da se eksterna porudbina kupca dopuni specifinim skladinim podacima. Po ovoj metodi postoji mogunost da dokument o komisioniranju istovremeno poslui kao otpremnica. Ova metoda rada je karakteristina za serijsko komisioniranje. Ako se u komisionom skladitu komisionira paralelno na vie mesta, onda to predstavlja raslanjavanje (razlaganje) porudbine kupca i izradu parcijalnih porudbina, koje uvek sadre samo poruene pozicije iz jedne konkretne zone skladita. Trea mogunost,u kojoj se porudbina kupca transformie u nalog za komisioniranje, sastoji se u izradi internih zbirnih porudbina objedinjavanjem porudbina kupaca. Ova metoda je najpogodnija kada se radi sa velikim brojem artikala (skladinih dobara),iz jednog irokog asortimana.
Dokument za komisioniranje Porudbina kupca Porudbina za komisioniranje Deo porudbine kupca Interni zbirni nalog Metoda komisioniranja Serijsko komisioniranje Organizacione posledice
Paralelno komisioniranje Komisioniranje po vrsti artikla
Objedinjavanje Ralanjavanje i objedinjavanje
Slika 2.15: Razliiti oblici komisioniranja porudbina22
2.3.2.7 Oblikovanje sistema za komisioniranje Komisioniranje mogu da obavljaju radnici ili da komisioniranje bude automatizovano. U drugom sluaju, kod automatizovanog komisioniranja, nailazi se na niz nedostataka uz velike trokove samog sistema, odnosno retko gde se ovaj sistem pokazao kao ekonomian, stoga u daljem izlaganju zadraemo se na komisioniranju pomou radnika. U osnovi kod korienja ljudi kao radne snage za komisioniranje razlikujemo dve alternativne metode: "komisionar ide po robu" (statika metoda) Po ovoj metodi od celokupne koliine robe koja se nalazi u odreenoj zoni skladita komisionar uzima samo odgovarajui deo. Prethodnom odlukom o redosledu komisioniranja moe se, kao kriterijum optimalnosti koristiti minimiziranje preenog puta komisionara. Pored navedenog komisionar obavlja i itav niz drugih aktivnosti: inicira sledei nalog za komisioniranje, odluuje sa kog mesta u skladitu e uzeti materijal, pronalazi putanju do tog mesta u skladitu, vozi se ili ide peke do tog mesta u skladitu, identifikuje ona mesta (zone,police,regale itd) na kojima treba da uzme materijal. Za ocenu (vrednovanje) sistema komisioniranja videti sliku 2.16 .
22
26
Nikola Simi
MASTER RAD
"roba ide ka komisionaru" (dinamika metoda) Ovde se skladine jedinice (najee iz automatizovanih skladita) transportuju prema komisionaru. Komisionar uzima zahtevanu koliinu robe. Nakon toga se preostale koliine vraaju na svoje prethodne pozicije.
Statika metoda (komisionar ide po robu)
Prednosti:
-Svi artikli su u neposrednom dohvatu ruku -Fleksibilan prema jakim oscilacijama u zahtevima -Kratko srednje vreme protoka porudbine -Mogua realizacija hitnih porudbina -Mogua realizacija uz male Investicione trokove
Nedostatci:
-Smanjen uinak komisioniranja po komisionaru kod porudbina sa malo stavki zbog velikog uea vremena provedenog na putu -Nije mogue optimalno oblikovanje radnih mesta -Vei problemi kod ponovne dopune poiljke -Otean prevoz praznih pomonih transportnih sredstava
Kriterijum primenjljivosti: -Prosene koliine izdate robe

po poziciji su manji deo pripremljenih koliina robe (x>5) -Mogue je idavanje robe bez pomonih sredstava -Mnogo redova po porudbini (n>10) -Kratko zahtevano vreme protoka porudbine -Zahtevi za realizaciju hitnih porudbina -Nii investicioni trokovi su vaniji od uteda na radnoj snazi
Slika 2.16:Ocena statikog sistema komisioniranja23
2.4 Transportni sistem

Transport materijala i robe slui za savladavanje prostornih distanci. Razlikujemo: spoljni transport koji se obavlja u sferi promete od dobavljaa do naruioca i od proizvoaa do njegovih kupaca, kao i unutranji transport, koji slui realizaciji proizvodnje i obavlja prevoz materijala unutar preduzea (na primer, od ulaza robe do skladita, od skladita do proizvodnje odnosno montae, izmeu pojedinih radnih mesta, od finalnog mesta obrade ili pakovanja do mesta otpreme itd.). 2.4.1 Pomona transportna sredstva Samo u retkim sluajevima (na primer, ako se radi o kabastim delovima), artikli odnosno roba se transportuju ili skladite bez povezivanja. Po pravilu prilikom odvijanja fizikog toka materijala (transport, skladitenje, priprema na radnom mestu i sl.) preporuuje se angaovanje pomonih transportnih sredstava. Pod tim se podrazumevaju pomona sredstva koja objedinjuju vie artikala u snopove (svenjeve), odnosno tovarne jedinice. Pomona sredstva imaju pet funkcija: prijem i objedinjavanje (ukrupnjavanje) transportovane robe, zatita transportovane robe od oteenja,krae i sl., poveanje manipulativnih sposobnosti transportnih sredstava (jednostavno preuzimanje, pretovar i odlaganje pomonih transportnih sredstava), poveanje skladinih mogunosti, i nosioci informacija.
23
27
Nikola Simi
MASTER RAD
Pod pomonim transportnim sredstvima podrazumevamo palete, posude (sanduci i kutije), ambalae sa nestabilnim oblikom i dr. Druga mogunost struktuiranja pomonih transportnih sredstava predstavlja razlikovanje, odnosno podela na: nosee (na primer ravne palete), obuhvatne (na primer ,boks-palete, sanduci, kutije), zatvorene (na primer, konteneri) i posebna pomona sredstva. Videti sliku 2.17.
Pomona transportna sredstva
Palete
Ambalaa sa nestabilnim oblikom -Kese -Vree
Posude (sanduci i kutije)
Ostala pomona transportna sredstva
-Ravne palete -Ravna paleta -Ravna paleta sa obruem -Ravna paleta sa okvirom -Stubne palete -Palete sa stranicama -Boks-paleta sa reetkastim stranicama -Boks-paleta sa punim stranicama -Paletni rezervoar -Paletni silos -Stubne palete
-Sanduci -Sanduci sa reetkastim nosaima -Sanduci sa punim stranicama -Prozirni sanduci- -Sa reetkastim stranicama -Sa punim stranicama - Kartonske kutije -Ostala zatitna pakovanja
Slika 2.17: Struktura pomonih transportnih sredstava24
2.4.2 Sistemi za spoljni transport Spoljni transport vai za jedan od delova logistike na koji najvie utiu eksterni uslovi.Pri tome se u uticaje okruenja ubrajaju postojea infrastruktura, eksterna transportna sredstva sa svojim tarifama, pravna regulativa, ali i sporedni transportni trokovi kao to su drumarine, takse za korienje luka, carinske dabine, learina odnosno trokovi parkiranja itd.. Osnovni zadatak spoljnog transporta je prevoz tereta na velike razdaljine. Taj prevoz se obavlja uz korienje transportnih sredstava. Svako transportno sredstvo moe da se oceni na osnovu trokova i kriterijuma uinka. Trokovi: trokovi prevoza, sporedni tansportni trokovi, trokovi rukovanja. Kriterijumi uinka: vreme transporta, frekvencija transporta, tehnika povoljnost vrste transporta, fleksibilnost, polazne i krajnje take vrste transporta i
24
Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Transportni sistemi (str. 42).
28
Nikola Simi
MASTER RAD
pouzdanost. Za prevoz robe na raspolaganju stoji vie nosilaca transporta (ujedno to su i metode transporta u sitemu spoljnog transporta): drumski transport, elezniki transport, vodni transport, vazduni transport, kombinovani transport, cevni transport. Za upoznavanje prednosti i nedostataka drumskog, u odnosu na ostale vidove transporta, pogledati sliku 2.18.
Vrsta transporta Prednosti Nedostatci
-Uteda vremena i trokova u lokalnom -Nema vremenski taan red vonje. transportu i transportu na kratka rastojanja. -Zavisnost od vremenskih uslova. -Uteda vremena u transportu na velika -Zavisnost od stanja u saobraaju. rastojanja. -Ograniena, relativno mala, mogunost tovarenja. -Oblikovanje fleksibilnog plana vonje. -Iskljuenje prevoza odreenih vrsta -Pogodnost za transport specifinih tereta . tereta. -Prilagodljivost vremena pripreme. -Velika potronja pogonskog goriva po jedinici -Visoka manevarska sposobnost pri obavljanju prevoza. prevoza robe. -Niska produktivnost rada. -U mnogim sluajevima ima veu brzinu -U odnosu na vodni i elezniki transport ima visok Slika Drumski 2.18:Saet prikaz robe (kod drugih vidova transporta vrednovanja samo nekih karakteristika drumskog transporta i teine odnos teine transportnog sredstva transport nepotreban meupretovar ili dopunsko transportovane robe. uskladitenje), to ima za posledicu manje -Niska efikasnost iskorienja pogonske snage "rasturanje" robe. agregata transportnog sredstva. -Raznolikost u strukturi transportovane robe, -Na duim relacijama ima visoku cenu prevoza u kao posledica raznovrsnosti tipova korienih poreenju sa eleznikim, vodnim i cevnim transportnih sredstava, njihove specijalizacije transportom. Itd. i nosivosti. -Visoka mobilnost, koja omoguava brzu prostornu preraspodelu neophodnog broja drumskih transportnih sredstava na zadato mesto. - Velike mogunosti i prilagodljivost u vrenju dopunskih usluga klijentima. Itd.
Slika 2.18: Prikaz vrednovanja drumskog saobaracaja u odnosu na ostale vidove transporta
U nastavku na slici 2.19 bie dat saet prikaz vrednovanja ostalih alternativnih metoda transporta.
Vrsta transporta Prednosti Nedos tatci
elezniki transport
-Vee pojedinane teine tereta nego kod -Potrebna privatna prikljuna inska veza drumskih transportnih sredstava. (koloseni prikljuak). -Taan red vonje. -Dodatni trokovi kod iznajmljivanja -Visoka pouzdanost. specijalnih kola. -Dozvoljen prevoz opasnih materija. -Mogunost obezbeenja visoke produktivnosti rada sredstava uz niske trokove prevoza po jedinici transportovane robe. -Izuzetno visok kapacitet (propusna mo) fiksnih i mobilnih postrojenja eleznice. -Pogodna za prevoz masovnih tereta (sirovina). Itd.
29
Nikola Simi
MASTER RAD
Reni transport tereta brodovima unutranje plovidbe
-Velike pojedinane teine tereta. -Veliki tovarni prostor. -Ponuda specijalnih brodova. -Povoljne cene prevoza.
-Ograniena mrea vodnih puteva. -Ograniena mrea pretovarnih stanica, zahteva kombinovani transport. -Zavisnost od vodostaja i vremenskih uslova
Pomorski transport Vazduni transport
-Velike pojedinane teine tovara. -Veliki tovarni prostor.
-Ogranienost na odreeni broj luka.
-Velika brzina transporta. -Korienje specifinih prednosti sredstava transporta koji se koriste u transportnom lancu.
-Visoki trokovi transporta.
Kombinovani (integralni) transport
Cevni transport
-Gubitak vremena prilikom realizacije pretovarnih operacija. -Vezanost za red vonje. -Mogunost ekanja na pretovarnim stanicama. -Kod kontinuirane dostave, odnosno dopreme -Visoke investicije u infrastrukturu i pogonskih sredstava ili tenih sirovina, premauje isplativ samo u sluaju kontinuirane sva ostala sredstva po povoljnosti u trokovima. dopreme ili dugorono osigurane prodaje. -Visoka pouzdanost. -Ekoloki povoljan. -Povoljan sa aspekta trokova. -Pored republike pote, na raspolaganju su i privatne slube za otpremu paketa. -Povoljan sa aspekta trokova. -Ogranienost na paketni transport.
Potanski saobraaj
Kurirska sluba (privatna)
-Ogranienost na paketni transport.
Slika 2.19: Saet prikaz vrednovanja ostalih transportnih metoda25
25
30
Nikola Simi
MASTER RAD
2.4.3 Sistemi za unutranji transport 2.4.3.1 Transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko odreenog, nepromenjljivog transportnog puta obezbeuje kontinualni tok materijala.Po pravilu se za vreme kretanja obavlja prijem i predaja transportovanog tereta. Tovar se prevozi onoliko dugo dok se runo, mehaniki ili automatski ne preuzme sa krune transportne putanje. Prednosti transpornih sredstava sa neprekidnim (kontinualnim) dejstvom je u: permanentnoj spremnosti za transport, maloj potrebi za osobljem, visokoj mogunosti za automatizacije i mogunost iskorienja visine (kod transporta sa krova). Poto nema praznih vonji moe se, u poreenju sa periodinim transportom, postii vei protok. Investiciona potreba je kod kontinualnog transporta, po pravilu via nego kod drugih transportnih sredstava, pri emu sa druge strane trokovi rada esto znatno nii. Iskorienje koje treba ostvariti je kritian faktor uticaja na ekonominost kontinualnog transporta.Tipini kontinualni transporteri i transporteri sa periodinim dejstvom su prikazani na slici 2.20.
Transportna sredstva za unutranji transport
Kotinualno dejstvo
Periodino dejstvo
-Pokretni stolovi -Transporter sa valjcima -Transporter sa kuglicama -Ploasti transporter -Trakasti transporter -Utovarni transporter -Konvejer -Postrojenja podzemnog transporta -Lanani transporter -Kliznice -Spiralna kliznica -Klizni transporter -Elevatori
Dizalice -Mostovska dizalica -Visea dizalica -Dizalina vozila -Obrtna dizalica -Portalna dizalica -Pokretna dizalica -Utovarna dizalica
Regalna manipulativna vozila: -Aparat za opsluivanje regala -Aparat za utovar regala -Visea dizalica -Utovarna dizalica
Liftovi -Lift za osoblje -Lift za teret -Pokretne stepenice
Podna transportna sredstva Bezinska -Kolica sa dizalicom -Kolica sa visokim dizanjem -Portalni viljukar -Teglja inska -Kolica sa platformom -Lukomobili -Kiperi Voena -Transportni sistemi bez vozaa
Slika 2.20:Sredstva za unutrnji transport26
26
31
Nikola Simi
MASTER RAD
3.SISTEMSKA ANALIZA POSTOJEEG STANJA ULAZNIH TOKOVA MATERIJALNIH DOBARA U PREDUZEU SUBJEKTU ISTRAIVANJA
3.1 Osnovne karakteristike postojeeg stanja
3.1.1 Organizacija procesa nabavke u preduzeu Ku Kompany D.o.o, Kragujevac Procedura nabavke definie aktivnosti i njihove izvrioce za nabavku sirovina i materijala koji se koriste u samom procesu proizvodnje preduzea (reprodukcioni materijali). Proces nabavke zapoinje sagledavanjem potreba za sirovinama i materijalima nakon dobijanja plana proizvodnje. Naruioci mogu biti i drugi delovi preduzea odnosno njihovi rukovodioci. Na osnovu sagledanih potreba ostvaruje se preliminarni kontakt sa dobavljacima i pristupa se naruivanju. Preliminarni kontakt ostvaruje direktor ili referent nabavke stupajui u kontakt sa novim i starim isporuiocima. Isporuiocu se alje zahtev za dostavljanje ponude, na osnovu koga isporuioc/dobavlja dostavlja ponude u kojima su naznaeni: vrsta proizvoda, cena proizvoda, rok dostave, i mesto (paritet) isporuke materijala. Nakon preliminarnog kontakta pristupa se odabiranju najpovoljnijih ponuda. Referent nabavke, prilikom odabiranja najpovoljnijih ponuda, sagledava se da li su u pitanju stari ili novi isporuioci. Kod starih isporuioca uzima se u obzir prethodno iskustvo u smislu cene ili kvaliteta proizvoda i sl. Ako se radi o novim dobavljaima, pri odabiru se uzima u obzir kvalitet materijala, cena, rok isporuke i uslovi plaanja. Ovom prilikom se radi uporedna analiza cena novih i starih dobavljaa i odabrane ponude se dostavljaju pomoniku direktora na proveru i odluivanje. U sledeem koraku pristupa se ugovaranju nabavke sa odabranim dobavljaima. U sluaju da ne postoji ugovor sa isporuiocem ili su potrebne izmene ugovora pristupa se ugovaranju uslova nabavke. Referent nabavke na osnovu dokumentacije trai povoljnije uslove, kao na primer:skraenje roka isporuke, snienje cena, ugovaranje odgovarajueg pariteta isporuke i drugo. Na osnovu sklopljenog ugovora i utvrdjenih potreba pristupa se naruivanju. Ukoliko je dogovoreno avansno plaanje, isporuilac faksom alje Pro-fakturu27, ukoliko plaanje nije avansno referent nabavke sainjava spisak isporuioca sa prioritetom plaanja i dostavlja ga pomoniku direktora na odobravanje. Predloga plaanja za konkretni mesec sainjava pomonik direktora na nivou sektora i dostavlja ga direktoru na overu. Pomonik direktora na osnovu predloga plaanja, overenih od strane direktora, popunjava obrazac u kome se navodi predlog plaanja za naznaeni dan. Nakon analize ovog dokumenta on se dalje prosleuje direktoru sektora finansija na dalju realizaciju. Ukoliko je isporuka dogovorena po paritetu franco isporuioc onda referent nabavke angauje slubu transporta ili autoprevoznika sa kojim je zakljuen ugovor o prevozu. Meutim ako se isporuka realizuje po paritetu franco kupac onda isporuilac sopstvenim prevozom realizuje isporuku i dostavlja poruenu robu.
27
Pro-faktura je dokument kojim se odreuje opcija uplate odnosno vremenski period kojim se odreuje rok uplate kupca i rok isporuke,vremenski period za koji je referent u obavezi da kupcu dostavi robu nakon obavljene uplate kupca.
32
Nikola Simi
MASTER RAD
Nakon pristizanja robe materijal se prima u prijemno skladite preduzea. Skladitar, odmah nakon prispea robe, obavetava referenta nabavke radi obavljanja kvantitativnog i kvalitativnog ispitivanja (kontrole) materijala odnosno robe. Pod kvantitavnim ispitivanjem robe se podrazimeva da li je roba pristigla u dogovorenim koliinama odnosno da li prispela roba odgovara po vrsti, broju ili koliini u odnosu na naruenu. Uporeuju se po stavkama podaci sa otpremnice i narudbenice ili drugog dokumenta i vri njihova vizuelna kontrola. Ukoliko roba odgovara po ovim parametrima, onda, prelazi se na sledei korak a to je kvalitativna kontrola isporuene robe. Pod kvalitativnom kontrolom robe podrazumeva se provera njenog stanje u pogledu kvaliteta i drugih svojstava robe kao na primer:da li je roba oteena, da li postoji potvrda o kvalitetu isporuioca (ukoliko ne postoji alje se u ovlaenu labolatoriju radi ispitivanja) i slino. Ukoliko je roba odgovarajue koliine i kvaliteta skladitar sainjava prijemnicu28 i o tome obavetava referenta nabavke. Dalje se odvija, ili uporedo sa ovim, sam fiziki proces uskladitenja robe. Ukoliko roba nije odgovarajueg kvaliteta ili ne odgovara koliinama navedenim na otpremnici referent obavetava isporuioca o nastaloj neusaglaenosti. Sainjava se spisak neusaglaenosti. Referent nabavke u konsultaciji sa rukovodiocima sainjava dopis isporuiocu u kome se navode uslovi prihvatanja robe sa priloenim zapisnikom o uoenim neusaglaenostima. Kod prijema robe ukoliko se sa isporuiocem postigne dogovor o reklamaciji fakturisana vrednost se moe umanjiti odmah nakon reavanja reklamacije za datu vrstu robe. Nakon reavanja reklamacije robe referent nabavke obavetava rukovodioce o nainu i efektima reene reklamacije. Izvetaj o realizaciji nabavke se dostavlja direktoru. Na slici 3.1 prikazan je dijagram toka procesa nabavke.
Poetak Pregled nedostajuih koliina Upit isporuiocu
Referent nabavke Referent nabavke Pomonikdirektora
Sagledavanje potreba
Preliminarni kontakt sa isporuiocem
Referent nabavke
Odabiranje najpovoljnijih ponuda Analiza uslova u globalu Ugovaranje uslova nabavke 1
Referent nabavke
Referent nabavke Pomonik direktora
Dopis
28
U prilogu 2. , na kraju rada, dati su pojedini dokumenti koji prate sam proces nabavke materijalnih dobara od isporuioca do prijemnog skladita preduzea.
33
Nikola Simi
MASTER RAD
1 Referent nabavke nabavke Naruivanje Narudbenica
Avansno plaanje
Ne
Da
2 Isporuioc Ispostava Pro-fakture Sainjavanje spiska isporuioca sa prioriteetom plaanja
2 Pro-faktura Spisak isporuioca sa prioritetom plaanja Predlog plaanja na dan-nalog za uplatu
Pomonik direktora
Pomonik direktora
Realizacija plaanja
Prevoznik isporuioc
Isporuka
Prijemnica
Izvetaj o prispeu
Kraj
Slika 3.1:Dijagram toka procesa nabavke29
Da bi se ceo proces realizovao bez smetnji neophodno je izvriti podelu poslova i odgovornosti. Sluba nabavke je u organizacionoj emi preduzea smetena u okviru sektora proizvodnje. Organizaciona ema slube nabavke prikazana je na slici 3.2.
29
Na slici 3.1 pored samog procesa nabavke prikazani su i nosioci pojedinih operacija (sa leve strane oseneno) i dokumenta koja prate sam proces (sa desne strane oseneno).
34
Nikola Simi
MASTER RAD
Direktor Zamenik direktora
...
Rukovodilac sektora proizvodnje i razvoja (pomonik direktora) Sluba nabavke
...
Sluba nabavke ambalae i repromaterijala
Sluba nabavke dominantne sirovine za proizvodnju (mleka)
Referent nabavke
Referent nabavke
Skladitar ambalae i ostalog repromaterijala
Predradnik na prijemu mleka
Transportni radnik
Slika 3.2:Organizaciona ema slube nabavke
3.1.2 Podruje delovanja logistike nabavke Preduzee Ku kompany d.o.o poseduje sisteme kvaliteta, kao to su ISO 9001:2000 kao i sistem kvaliteta HACCP, na osnovu kojih je tano definisan proces nabavke i to od poetnog iniciranja nabavke do prijema robe u skladitima, njenog uvanja (bilo da se radi o ambalai, pomonim sirovinama za proizvodnju ili dominantnoj sirovini za proizvodnju) i njenog ukljuivanja u proces proizvodnje odnosno eksploatacije. Ovim sistemom organizacije postie se jasno definisanje obaveza i zadataka.Svi zaposleni moraju ispunjavati obaveze. Ovakav sistem omoguava identifikaciju ne izvrenja obaveza i snoenje odgovornosti zapoljenih lica za eventualne propuste. Procesi sirovina i ambalaze se nabavljaju od internih i eksternih isporuioca.Pod internim se podrazumevaju domai isporuioci/dobavljai (iz zemlje), a pod eksternim strani isporuioci/dobavljai (van zemlje). Oekivanja preduzea u vezi realizacije procesa nabavke su blagovremena (u vremenskom smislu) i u kvalitativnom i kvantitativnom smislu tana (ili u odreenim granicama) opsluga procesa proizvodnje sa potrebnim sirovinama , ambalazom, pomonim materijalima i slino. I uz to odgovarajui proces informacija (vezano za definisanje naloga, ugovora, bilansa i slino).
35
Nikola Simi
MASTER RAD
U nastavku bie dat prikaz nekih osnovnih karakteristika logistike nabavke. Za nabavku ambalae i ostalog repromaterijala30 preduzee koristi proizvode est preduzea partnera (isporuioca) i to: Al Pack (Subotica), Hipol (Odaci), KTB Metikoi (Kraljevo), Hemoprodukt (Kruevac), Bel Plast (Uice) i Plastika (Nova Varo).
Pushpins My Pushpins
Slika 3.3: Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljaci ambalaze i ostalog repromaterijala
Proseno (srednje) rastojanje jedne nabavke je: 158,66 [km].
30
Pod pojmom- ostali repromaterijal, podrazumeva se nabavka svih potrebnih materijalnih dobara sem dominantne sirovine za proizvodnju ( mleka).
36
Nikola Simi
MASTER RAD
Nabavka dominantne sirovine za proizvodnju vri se, u prostornom smislu, sa podruja blie okoline grada Kragujevca. Mleko se doprema sa 19 (devetnaest) lokacija, uglavnom seoskih i prigradskih naselja, i to: Varo Lapovo, Lepojevi, Guncati, Stragari, Bunari, Trnava, Dobraa, Brezovac, Velike Pelice, upanjevac, Topaonica, Botunje, atornja, Rudnik, Resnik, Jaruice, Bukorovac, Petropolje i Trska. Na slici 3.4 data je prostorna konfiguracija mesta nabavke dominantne sirovine za proizvodnju.
Slika 3.4: Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljai dominantne sirovine za proizvodnju
Proseno (srednje) rastojanje jedne nabavke je: 25,52 [km].
37
Nikola Simi
MASTER RAD
3.1.3 Strategija i konkurentska prednost preduzea Poslovna strategija preduzea ima za cilj ostvarivanje novih ,odnosno zadravanje ve steenih, konkurentskih prednosti i time trajno osiguranje odgovarajuih sposobnosti preduzea za opstanak na tritu. Objekti stratekog planiranja na nivou poslovnog podruja su: sopstveno preduzee, kupci i, konkurenti. Ova tri podruja planiranja zajedno formiraju strateki trougao. Preduzee moe opstati na tritu samo ako dobro poznaje te objekte posmatranja i ovlada odnosima koji postoje izmeu njih. U poreenju sa konkurentima strateka konkurentska prednost predstavlja rezultat funkcionisanja preduzea, kao sistema u celini, i treba da zadovolji sledee kritetijume: da obezbeuje odgovarajue efekte koji su znaajni za kupce, da kupci uoavaju obezbeene efekte, da su steene prednosti trajnog karaktera odnosno da se ne mogu brzo anulirati od strane konkurencije. U nastavku emo dati prikaz najveih partnera odnosno kupaca i najveih konkurenata preduzea Ku Kompany D.o.o, Kragujevac. Potrebno je naglasiti da se preduzee bavi distribucijom robe i na inostrano trite ( Rusije).
Partneri31: Delta Maxi - Beograd, Metro - Beograd, Metro - Kragujevac, Dis Komerc Krnjevo, RodiM Mercator Beograd, Mleki Diskont Poarevac, USS eljezara Smederevo, Bookmark Beograd, Hotel Interkontinental Beograd, Trnava promet Kragujevac, Kvin Kragujevac, i jo preko 2000 malih STR objekata na teritoriji Srbije Konkurenti32: Salford Group IMLEK, Mlekara abac, Mlekra Granice Mladenovac, Mlekara Dukat Sombor, Mlekara Mladost Kragujevac, Mlekara Milkop Raka.
31
Navedeni partneri odnose se pre svega na plasman proizvoda. Prikaz veine partnera iz oblasti nabavke, dat je u delu 3.1.2. 32 Navedeni konkurenti odnose se uglavnom na podruje Optine Kragujevac. Zbog ogranienja u pristupu podacima nije bilo mogue dati prikaz za ostala trita kako u zemlji tako i u inostranstvu.
38
Nikola Simi
MASTER RAD
3.1.4 Postupak ulaska i kontrole sirovina, ambalae i ostalog repromaterijala Sam postupak ulaska i kontrole sirovina,ambalaze i ostalog repromaterijala objanjen je u delu (3.1.1).Prispela roba se moe nai u tri stanja: Roba bez primedbi; Roba sa odreenim neusaglaenostima; po koliini, po kvalitetu, po prispeloj dokumentaciji i roba sa skrivenim manama; Roba sa reklamacijom. Tok prijema i kontrole sirovina, ambalae i ostalog repromaterijala prikazan je na slici 3.5.
Prijemnica (primerak koji se predaje robnomaterijalnom knjigovoi)
Poetak
Prijemnica (primerak koji se predaje referentu za nabavku) Prijemnica (primerak koji ostaje skladitaru) Prijemnica (primerak koji se predaje referentu za nabavku)
Skladitar
Izvetavanje o prispeu robe
Roba zadooljava kvalitatinvo i kvantitativno
Da
Ne Referent nabavke Izvetavanje isporuioca i dogovor naina reavanja reklamacije Dopis
Referent nabavke
Izvetavanje o reenju reklamacije
Obavetenje o reenju reklamacije
Kraj
Slika 3.5:Tok prijema i kontrole sirovina,ambalae i ostalog repromaterijala
39
Nikola Simi
MASTER RAD
3.1.5 Proces skladitenja materijalnih dobara Na samom poetku treba rei da postoje odreene razlike u pogledu uvanja odnosno skladitenja, uskladitenja i iskladitenja domonantne sirovine za proizvodnju-mleka i ostalih materijalnih dobara. Razlikuje se sama tehnologija skladitenja. Osnovna sirovina- mleko se doprema i skladiti u posebnim rezervoarima- hladnjaama, dok se ostala materijalna dobra kao to je ambalaa i slino skladiti u klasinim skladitima za komadne materijale. Osnovna sirovina mleko se nakon dopreme, kamionima cisternama, i postavljanja na mesto za istakanje koje se nalazi neposredno uz rezervoare alje na kvalitativnu kontrolu u laboratoriju preduzea. Nakon kvalitativne kontrole, i potvrde o zadovoljavanju kvalitativnih zahteva, sledi kvantitativna kontrola. Nakon toga skladitar sastavlja prijemnicu, u kojoj su sadrani podaci o koliini i kvalitetu primljene sirovine i koja se zbirno, na kraju radnog vremena, sa ostalim prijemnicama dostavlja referentu nabavke. Nakon izvrenog prijema sama sirovina se pretae u rezervoare iz kojih se, po potrebi, sistemom cevi transportuje u sam proces proizvodnje.33 Aktivnosti koje se preduzimaju u pogledu skladitenja ostalih materijalnih dobara bie prikazani u nastavku. Aktivnosti vezane za skladitenje predstavljaju proces koji obuhvata prijem, uvanje i izdavanje robe za potrebe narednih instanci preduzea i sa njima pripadajue informacije. Osnovni zadaci skladitenja robe su sistemski zadaci i oni se obavljaju, saglasno primenjenoj tehnologiji, po odreenim hronolokom redosledu i obuhvataju sledee procese: Prijem vozila i pregled materijala, obavlja se odmah po prispeu vozila i obavetavanja referenta nabavke o istom, obavlja ga skladitar ambalae i repromaterijala, u samom vozilu prebrojavajui i vizuelno kontroliui prispeli materijal. O ovoj radnoj aktivnosti sastavlja se zapisnik o radu. Jedan primerak ostaje skladitaru a drugi se predaje referentu za nabavku odmah po dolasku; Ustanovljena prispela koliina se uporeuje sa otpremnom dokumentacijim isporuioca odnosno dobavljaa; U sluaju neslaganja kontrolisane koliine pristupa se ponovnom brojanju uz prisustvo vozaa i konstatuje se nedostatak; Istovar i skladitenje obavlja skladitar ili transportni radnik i koji u zavisnosti od vrste i koliine materijala robu istovara na za to predvieno mesto u magacinu; Skladitar istovareni a nekontrolisani materijal obeleava statusnom karticom "Panja roba nije primljena na ispitivanje"; Nakon toga se eka referent nabavke ukoliko nije pristigao i u njegovom prisustvu vri se kvantitativna i kvalitativna kontrola pristigle robe; Ukoliko je roba prola kontrolu materijal se registruje u dokumentu "Prijemnica materijala", gde se upisuju podaci o broju skladita, ifri isporuioca odnosno dobavljaa, nazivu prevoznika, broju vozila, broju porudbenice, nazivu i koliini kao i ceni materijala. Prijemnica materijala se tampa u etiri primerka, jedan ostaje magacioneru, dva se daju referentu nabavke a jedan primerak dostavlja se knjigovodstvu; Obelezavanje materijala se vri na osnovu rezultata kontrole i na osnovu toga se dodeljuje odgovarajua statusna kartica; Izdavanje materijala obavlja skladitar na taj nain to na osnovu trebovanja proizvodnje ili nekog drugog dela preduzea izdaje Otpremnicu i vri fiziko premetanje materijala do transportnog sredstva (ukoliko se radi o prijemnom
33
Postupak ulaska osnovne sirovine odnosno mleka prikazan je deskriptivno na osnovu linog kontakta,odnosno razgovora sa referentom nabavke.
40
Nikola Simi
MASTER RAD
skladitu van kruga fabrike) ili vri zahvatanje sa pomonim sredstvom i njegovu otpremu (ukoliko se radi o skladitu unutar kruga fabrike).Skladitar vri komisioniranje traene robe; Proverava stanja materijala (pre svega ambalae i hemijskih proizvoda) na zahtev odnosno po nalogu odreenih funkcija preduzea. Ukoliko ima promena na materijalu o tome obavetava nadlene instance preduzea. Procena oteenja i oznaavanje materijala obavlja se nakon odlaganja materijala u skladite. Najpre se vri procena da li se odreeni materijal moe koristiti ili je neupotrbljiv. U skladu sa procedurom vri se njegovo obeleavanje statusnom karticom i sainjava zapisnik o uzroku tete. Tok procesa uskladitenja prikazan je na slici 3.6.
Poetak
Zapisnik o radu (primerak koji se predaje referentu za nabavku) Zapisnik o radu (primerak koji se zadrava kod skladitara)
Referent nabavke/ skladitar
Prijem vozila i pregled robe
Skladitar ili transportni radnik
Istovar i uskladitenje materijala
Statusna kartica
Skladitar ambalae i repromaterijala
Prijem materijala
Prijemnica materijala
Referent nabavke
Kvalitativni i kvantitavni prijem robe
Prijemnica materijala
Obeleavanje materijala
Statusna kartica
Skladitar
Izdavanje materijala
Trebovanje/ otpremnica
Provera stanja robe
41
Nikola Simi
1
MASTER RAD
Roba kvalitativno i kvatitativno zadovoljava
Da
2 Ne Referent nabavke Procena oteenja i oznaavanje robe 2 Skladitar Izvetavanje o stanju zaliha Izvetaj Statusna kartica/ zapisnik o radu
Kraj
Slika 3.6:Dijagram toka procesa skladitenja materijalnih dobara
42
Nikola Simi
MASTER RAD
3.2 Indentifikacija kljunih aktivatora robnih tokova

Visoka sposobnost reagovanja na potrebe kupaca u odreenoj meri zavisi i od snabdevanja narednih funkcija preduzea, koje dolaze nakon procesa nabavke, odreenim robama, sirovinama, ambalaom odnosno jednom reju repromaterijalom. Ta materijalna dobra moraju biti u pravo vreme, u traenoj koliini i u odgovarajuem stanju dostupna odgovarajuim funkcijama preduzea (najee proizvodnji). Poznato je da nisu sva materijalna dobra koja se nabavljaju za potrebe preduzea od iste vanosti. Pojedina materijalna dobra imaju veu vanost za preduzee. Ta vea vanost za preduzee se ogleda kroz neki kriterijum, najee je to koliina novanih sredstava potrebnih za nabavku, koji je od posebne vanosti za preduzee. Pored novanih sredstava u kriterijume mogu spadati i: takozvana kritina vanost za preduzee, razna ogranienja u pogledu realizacije nabavke, koliina nabavke i slino. Jedan od osnovnih zadataka nabavke je praenje i realizacija nabavke materijalnih dobara uzimajui u obzir sve specififinosti za konkretno preduzee. Jedan od najbitnih zadataka koji treba da ispuni ovaj zavrni rad je da prouavanjem i analizom tokova nabavke doe do odreenih podataka na osnovu kojih treba izvriti optimizaciju nabavke. U preduzeu Ku Kompany d.o.o se vri nabavka:osnovne sirovine(mleka), razliite vrste ambalae, rezervni delovi za proizvodnju, hemijski proizvodi, energenti itd. Sve zajedno u okviru nabavke se naruuje preko devedeset pozicija razliitih materijalnih dobara.Veliki broj artikala koji se nabavljaju ukazuju na komleksnost vrenja analize. Heterogenost artikala se ogleda u sledeem:nameni u procesu proizvodnje, fiziko-hemijskim osobinama, agregatnom stanju, ceni i dimenzijama i slino. Zbog velike heterogenosti materijalnih dobara koja su predmet ove analize kao osnovni kriterijum za komparaciju koristie se novana sredstva utroena za nabavku. Podaci koje se koriste u analizi su dobijeni iz slube nabavke za 2010 godinu, koja se uzima kao referetni period. Izvori podataka o nabavci su:podaci iz slube nabavke, ugovori o nabavci, podaci dobijeni iz linog kontakta, odnosno razgovora sa pojedinim uesnicima u realizaciji nabavke, i snimanja pojedinih procesa prostorno-vremenske transformacije materijalnih dobara. Brojnost i heterogenost materijalnih dobara koji se nabavljaju, kao i mnotvo podataka vezanih za nabavku, navode na proceduru odabira reprezentetivne grupe materijalnih dobara. U okviru reprezentativne grupe bie izvrena detaljnija analiza procesa kretanja materijalnih dobara, od isporuioca do prijemnog skladita preduzea, i sa njima pripadajui trokovi nabavke. Sam postupak na osnovu kojeg e biti vreno ovo istraivanje sastoji se iz nekoliko koraka i to; Prikupljanje podataka od izvora podataka i njihovo razvrstavanje na grupe i to: repromaterijal za proizvodnju, gorivo i energija, alat i inventar i rezervni delovi za proizvodnju; Izdvajanje reprezentativne grupe na osnovu procentualnog uea u izdvojenim novanim sredstvima za nabavku; Izdvajanje dominantnih podgrupa iz reprezentativne grupe ABC analizom uz pomo ve odabranog kriterijuma (utroena novana sredstva za nabavku); Detaljnija analiza procesa nabavke reprezentativnih materijalnih dobara.
43
Nikola Simi
MASTER RAD
3.2.1 Izdvajanje materijalnih dobara ABC analizom Izdvajanje reprezentativnih materijalnih dobara iz procentualno najvee grupe repromaterijal za proizvodnju (videti tabelu 3.1) bie uraeno primenom ABC analize odnosno oblikovanjem Pareto dijagrama. Pareto ili ABC dijagram je grafika metoda koju karakterie jednostavnost i primenjljivost u razliitim podrujima. Pod ABC analizom podrazumeva se diferenciranje odreenih elemenata posmatranog skupa (artikli, dobavljai) u tri grupe na osnovu odreenog kriterijuma. Kriterijum moe biti i razvrstavanje elemenata prema koliini, vrednosti i slino). Ova analiza se zasniva na injenici da relativno mali broj elemenata posmatranog skupa ima veliko uee u izabranom kriterijumu. U primeni se esto koristi takozvano pravilo 80/20, to znai da dvadeset procenata elemenata u odreenom skupu uestvuje sa osamdeset procenata uea u odreenom izabranom kriterijumu. Pomenutu pravilo je okvirno pronaeno kao tano u veini proizvodnih preduzea. Postoje dva granina sluaja za izradu pareto dijagrama i to: kada svi elementi posmatranog skupa imaju isto uee u kriterijumu i kada jedan element ima izrazito dominantno uee u kriterijumu za diferenciranje.
Videti Prof. Dr. Vladeta Gaji, mr Nikolii Svetlana:Skripte sa vebi i predavanja iz predmeta Logistika preduzea, FTN Novi Sad(str. 25-32).
Na podruju logistike, kao to je napomenuto, Pareto dijagram se moe koristiti za razvrstavanje materijalnih dobara (koja se prodaju, nabavljaju, pretovaraju i slino) i njihovo rangiranje na osnovu odreenog kriterijuma (ueu u nabavci, prodaji, zalihama i slino). Na osnovu toga posmatrani elementi se svrstavaju po opadajuem redosledu u odreenom kriterijumu, zatim se vri njihovo kumuliranje a rezultati ove analize se ucrtavaju u odreeni grafikon. Obrazuju se tri klase A, B i C a granice izmeu njih se povlae u svakom pojedinanom sluaju (na utvrivanje granica utie: veliina preduzea, karakteristike nabavke, proizvodnje ili prodaje i slino). Na osnovu ove selekcije razrauju se postupci rada koji omoguavaju razliit tretman pojedinih elemenata posmatranog skupa u nabavci, proizvodnji, prodaji ili zalihama materijala. U izradi ABC analize u ovom zavrnom radu odreena pravila bie podlona prilagoavanju konkretnoj situaciji u preduzeu Ku Kompany d.o.o. Metod za izradu nee biti doveden u pitanje. Postupak obavljanja ABC analize se izvodi u nekoliko koraka i to: Korak prvi- izvriti izbor problema koji e se reavati, odrediti vremenski period za koji e se dati podaci analizirati, pripremiti traene podatke. Korak drugi-oblikovati Pareto dijagram i to:dijagram relativnog uea pojedinih elemenata u izabranom kriterijumu i kumulativnu liniju. Korak trei- utvrivanje stepena znaajnosti. Na osnovu izgleda komulativne linije vri se izdvajanje tri karakteristina podruja i to: podruje A grupa sa najveim ueem u posmatranoj veliini, uglavnom sastavljeno od malog broja elemenata, podruje B grupa sa znaajnim ueem, podruje C grupa sa malim ueem. Zbog velikog broja artikala (elemenata) koji se nabavljaju bie izvreno grupisanje materijalnih dobara na etiri velike grupe: repromatetijal za proizvodnju, gorivo i energija, alat i inventar i rezervni delovi za proizvodnju.
44
Nikola Simi
MASTER RAD
3.2.2 Struktura materijalnih dobara u nabavci Na osnovu dostupnih podataka izvreno je grupisanje materijalnih dobara na ve navedene grupe. Podaci o novanim sredstvima izdvojenim za nabavku i procentualnom udelu prikazani su u tabeli 3.1.
Tabela 3.1:Prikaz izdvojenih novanih sredstava za nabavku Redni Broj 1. 2. 3. 4. Naziv grupe Repromaterijal za proizvodnju Gorivo i energija Alat i inventar Rezervni delovi za proizvodnju UKUPNO: Vrednost nabavke [dinara] 525.455.700,00 31.531.000,00 6.263.000,00 3.841.000,00 567.090.700,00 Procentualni udeo [%] 92,65 5,56 1,11 0,68 100,00
Iz podataka prikazanih u tabeli 3.1 vidi se da u ukviru ukupne nabavke grupa repromaterijal za proivodnju ima dominantan uticaj sa ak 92,65 [ %] uea. Na osnovu izdvojenih novanih sredstava u okviru ukupne nabavke moe se uoiti da navedena grupa ima najvei uticaj i predstavlja e teite analize u nastavku zavrnog rada. Na slici 3.7 prikazano je grafiki uee pojedinih grupa u okviru nabavke.
Procentualno uee pojedinih grupa u nabavci

100 90 80 70 92.65
Uee[%]
60 50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5.56 1.11 0.68
Redni broj grupe (1.Repromaterijal za proizvodnju,2.Gorivo i energija, 3.Alat i inventar i 4.Rezervni delovi za proizvodnju) Slika 3.7:Procentualno uee pojedinih grupa u nabavci
45
Nikola Simi
MASTER RAD
3.2.3 Struktura materijalnih dobara u grupi repromaterijal za proizvodnju Blii prikaz izdvojenih novanih sredstava za nabavku u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju prikazani su u tabeli 3.2.
Tabela 3.2:Blii prikaz grupe repromaterijal za proizvodnju Redni Broj 1. 2. 3. Naziv grupe Dominantna sirovina (mleko) Ambalaa Hemijski proizvodi UKUPNO: Vrednost nabavke [dinara] 473.800.108,00 44.887.592,00 6.768.000,00 525.455.700,00 Procentualni udeo [%] 90,16 8,54 1,30 100,00
Ko to se vidi iz tabele 3.2 dominantno uee u nabavci, po utroenim novanim sredstvima (vrednost), zauzima dominantna sirovina (mleko) sa 90,16 [%], dok ostatak ini ambalaa i hemijski proizvodi sa 9,84 [%]. Za potrebe detaljne analize potrebno je veliki broj elemenata u okviru grupe ambalaa, kojih ima 47, razvrstati prema odreenom kriterijumu i svrstati ih u podgrupe. U razvrstavanju u podgrupe uzete su u obzir pre svega slinosti u nameni ambalae za odreenu grupu finalnih proizvoda. Sledee je zapremina posmatrane ambalae, dobavljai i vrednost u nabavci. Navedeno svrstavanje u podgrupe je neophodno zbog prilagoavanja podataka za vrenje ABC analize i njihovu laku obradu. Osnovni motiv je i taj to postoji ogromna disproporcija u vrednosti nabavke pojedinih elemenata. Navedena disproporcija odnosi se na grupu elemenata- ambalaa i hemijski proizvodi i grupu- dominantna sirovina za proizvodnju (mleko). Razlike u nabavci dominantne sirovine i ambalae i hemijskih proizvoda se ogladaju i u tehnologiji i dinamici nabavke. Da bih navedena anliza bila sveobuhvatna mora se pristupiti svrstavanju u podgrupe. Podgrupe, sa elementima koje sadre, bie prikazane tabelarno i to:
Tabela 3.3: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 1. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 1. aa za jogurt 0,2 litra-0,5 %mm(mlene masti) 5.904.000,00 2. aa za jogurt 0,2 l-3,2%mm 5.166.000,00 3. aa za kiselo mleko 0,2 l 1.476.000,00 4. aa za ekstra kiselo mleko 0,2 l 88.560,00 5. aa za fermentisanu pavlaku 0,2 l-12%mm 369.000,00 6. aa za fer. pavlaku 0,2 l-20%mm 1.180.800,00 UKUPNO: 14.184.360,00 Tabela 3.4:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 2. Redni broj elementa 7. 8. Naziv elementa Pet boca za jogurt 1litar-0,5%mm(mlene masti) Pet boca za mleko 1 l-2,8%mm Vrednost nabavke[dinara] 3.801.600,00 2.217.600,00
46
Nikola Simi 9. Pet boca za mleko 1 l-3,2%mm UKUPNO:
MASTER RAD 4.181.760,00 6.019.200,00
Tabela 3.5:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 3.(hemijski proizvodi) Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 10. Hemo 64 4.752.000,00 11. Hemo 55 2.016.000,00 UKUPNO: 6.768.000,00 Tabela 3.6:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 4. Redni broj elementa 12. 13. 14. 15. 16. 17. Naziv elementa Poklopac za jogurt 0,2 litra-0,5%mm(mlene masti) Poklopac za jogurt 0,2 l-3,2%mm Poklopac za kiselo mleko 0,2 l Poklopac za ekstra kiselo mleko Poklopac za fer.pavlaku 0,2 l-20%mm Poklopac za fer.pavlaku 0,2 l-12%mm UKUPNO: Vrednost nabavke [dinara] 2.534.400,00 2.217.600,00 633.600,00 38.016,00 506.880,00 158.400,00 6.088.896,00
Tabela 3.7:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 5. Redni broj elementa 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. Naziv elementa Plastina posuda PUP 1 kg(kilogram) Plastina posuda PUP 0,5 kg Plastina posuda PUP 5 litara Plastina posuda PUP 6,4 l Kantica 1 kg Kantica kg Uskoni poklopac fi 95 mm(milimetara) UKUPNO: Vrednost nabavke [dinara] 380.160,00 198.000,00 411.840,00 60.936,00 392.832,00 224.400,00 1.742.400,00 3.410.568,00
Tabela 3.8:Izdvojena novana sredstva za nabaku elemenata Podgrupe 6. Redni broj elementa 25. 26. 27. Naziv elementa ep za bocu u roze boji ep za bocu u zelenoj boji ep za bocu u plavoj boji UKUPNO: Vrednost nabavke[dinara] 1.160.640,00 1.037.880,00 390.600,00 2.588.480,00
Tabela 3.9:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 7. Redni broj elementa 28. 29. Naziv elementa Pet boca za jogurt 0,5 litara-0,5%mm Pet boca za mleko 0,5 l-3,2%mm UKUPNO: Vrednost nabavke[dinara] 1.089.000,00 1.254.000,00 2.343.000,00
47
Nikola Simi
MASTER RAD
Tabela 3.10:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 8. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 30. aa za kiselo mleko 0,5 litra 429.000,00 31. aa PUP 0,5 l 660.000,00 32. aa za mileram 0,5 l 396.000,00 33. aa za fer.pavlaku 0,5 l 825.000,00 UKUPNO: 2.310.000,00 Tabela 3.11:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 9. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 34. aa za katunski kajmak 0,25 litara 907.200,00 35. aa PUP 0,25 l 604.800,00 UKUPNO: 1512000 Tabela 3.12:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 10. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 36. Poklopac za au 0,5 litra- kiselo mleko 126.984,00 37. Poklopac za au 0,5 l- PUP 195.360,00 38. Poklopac za au 0,5 l mileram 117.216,00 39. Poklopac za au 0,5 l-ferm.pavlaka 244.200,00 40. Poklopac za au 0,25 l-kajmak 190.080,00 41. Poklopac za au 0,25 l-PUP 126.700,00 42. Poklopac za au 0,1 l-kajmak 190.080,00 43. Poklopac za au 0,1 l-kremko 190.080,00 44. Poklopac za au 0,1 l-krem 24%mm 19.008,00 UKUPNO: 1.399.728,00 Tabela 3.13:Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 11. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavka [dinara] elementa 45. aa za katunski kajmak 0,1 litar 424.800,00 46. aa za kremko 0,1 l 424.800,00 UKUPNO: 849.600,00
Na osnovu podataka iz tabela 3.3 do 3.13 i vrednosti nabavke dominantne sirovine za proizvodnju, grafiki e biti prikazano uee pojedinih podgrupa, a na osnovu odabranog kriterijuma- vrednosti nabavke.Videti sliku 3.8.
48
Nikola Simi
MASTER RAD
Prikaz uea dominantne sirovine(1) i podgrupa (2-12) u grupi repromaterijal za proizvodnju

12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 Izdvojena novana sredstva-vrednost nabavke [dinara] 849.600,00 1.399.168,00 1.512.000,00 2.310.000,00 2.343.000,00 2.588.480,00 3.410.568,00 6.088.896,00 6.768.000,00 10.200.960,00 14.184.360,00 473.800.108,00
Slika 3.8:Grafiki prikaz uea podgrupa (ambalae i hemijskih proizvoda) i dominantne sirovine za proizvodnju u grupi repromaterijal za proizvodnju 3.2.4 Postupak odreivanja najvanijeg skupa materijalnih dobara u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju Izbor najvanijeg skupa materijalnih dobara iz grupe repromaterijal za proizvodnju vri se na osnovu izabranog kriterijuma (izdvojena novana sredstva za nabavku-vrednost nabavke).Iz napred navedenog proizilazi potreba odreivanja granica grupa A,B i C (veliko, znaajno i malo uee u kriterijumu). Iz postupka izvoenja ABC analize proizilazi vie naina odreivanja granina vrednosti za pojedine grupe (A, B ili C). U ovoj analizi navedena pravila moraju se prilagoditi, pre svega konkretnom ueu materijalnih dobara (elemenata) u izabranom kriterijumu.Kao polazna osnova za odreivanje graninih vrednosti korieno je modifikovano pravilo 80/20 u korist najuticajnijeg elementa odnosno dominantne sirovine za proizvodnju (mleka). U tabeli 3.14 prikazane su granice izmeu pojedinih grupa.
49
Nikola Simi
MASTER RAD
Tabela 3.14:Granine vrednosti za pojedine grupe

Oznaka grupe A B C Uee u kriterijumu Veliko (veoma znaajno) Srednje (znaajno) Malo (malog znaaja) Granice izmeu pojedinih grupa 15.000.000 [dinara] 5.000.000 X15.000.000 [dinara] 0X5.000.000 [dinara]
X predstavlja vrednost nabavke odreene podgrupe U tabeli 3.15 prikazani su podaci vezani za vrednost robe koja se nabavlja u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju. Tabela 3.15:Izdvojena novana sredstva za nabavku u grupi repromaterijal za proizvodnju
Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Naziv Osnovna sirovina (mleko) Podgrupa 1. (aa 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,fermentisanu pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.) Podgrupa 2. (Pet boca 1 litar za jogurt 0,5%mm,mleko 2,8%mm i 3,2%mm) Podgrupa 3.- Hemijski proizvodi (Hemo 64,Hemo 55) Podgrupa 4. (Poklopac za au 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,ferm. pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.) Podgrupa 5. (Plastina posuda PUP, 1kg,0,5kg,5 l;6,4 l) Podgrupa 6. (ep za pet bocu u roze,zelenoj i plavoj boji) Podgrupa 7. (Pet boca 0,5 l za jogurt,mleko,0,5%mm,3,2%mm) Podgrupa 8. (aa 0,5 l za jogurt,PUP,mileram,ferm. pavlaku) Podgrupa 9. (aa 0,25 l za katunski kajmak,pup) Podgrupa 10. (Poklopac za au 0,5 l za kiselo mleko,pup,mileram,ferm.pavlaku;Poklopac za au 0,25 l za kajmak,pup;Poklopac za au 0,1 l za kajmak,kremko,krem 24%mm) Podgrupa 11. (aa 0,1 l za katunski kajmak,kremko) UKUPNO: Izdvojena novana sredstva za nabavku [dinara] 473.800.108,00 14.184.360,00 10.200.960,00 6.768.000,00 6.088.896,00 3.410.000,00 2.588.480,00 2.343.000,00 2.310.000,00 1.512.000,00
11.
1.399.728,00
12.
849.600,00 525.455.700,00
50
Nikola Simi
MASTER RAD
Prema podacima iz tabele 3.15 koja prikazuje utroena novana sredstva u grupi repromaterijal za proizvodnju moe se uoiti da se najvea sredstva troe za nabavku dominantne sirovine za proizvodnju ak 473.800.108,00 [dinara] ili 90,16 [%] , zatim slede podgrupe ambalae i hemijskih proizvoda sa ukupno 51.655.592,00 [dinara] ili 9,84 [%]. U tabeli 3.16 bie prikazano razvrstavanje, podgrupa nastalih spajanjem odreenog broja elemenata, na osnovu definisanih graninih vrednosti datih u tabeli 3.14. Klase (A, B ili C) su rezultat takvog razvrstavanja gde je prikazan i njihov procentualni udeo, kako u grupi repromaterijal za proizvodnju, tako i u ukupnoj vrednosti nabavke za referentni period od godinu dana. Na osnovu podataka (prikazanih u tabeli 3.16) izvrie se oblikovanje Pareto dijagrama ABC dijagrama. Tabela 3.16:Razvrstavanje materijalnih dobara u klase (A, B ili C) na osnovu odreenih granica pojedinih klasa prikazanih u tabeli (3.14).
Uee u asortimanu za nabavku[%] Grupa A 1 6,66 Kumulativno 6,66 Uee u izdvojenim novanim sredstvima za nabavku [%] Grupa 83,55 Komulativno 83,55 Uee u prosenim zalihama [%] Grupa Komulativno
Oznaka klase
Redni broj
2,3,4,5
26,66
33,32
6,57
90,12
7,8,9,10,11,12
66,68
100,00
9,88
100,00
Na osnovu podataka prikazanih u tabeli 3.16 vidi se da u okviru klase A (veliko uee u kriterijumu) postoji samo jedan element ,dominantna sirovina za proizvodnju (mleko), i da je njegovo uee u asortimanu za nabavku svega 6,66 [%] a da u izabranom kriterijumu (novanim sredstvima izdvojenim za nabavku) uestvuje sa 83,55 [%] . U okviru klase B (znaajno uee u kriterijumu) nalaze se etiri podgrupe elemenata koje u asortimanu za nabavku uestvuju sa 26,66 [%] a u izdvojenim novanim sredstvima za nabavku 6,57 [%]. U okviru klase C (malo uee u kriterijumu) nalazi se est podgrupa elemenata sa 66,68 [%] uea u asortimanu za nabavku i 9,88 [%] u izdvojenim novanim sredstvima za nabavku. Na slici 3.9 prikazan je Pareto dijagram (ABC dijagram).
51
Nikola Simi
MASTER RAD
100 33.32, 90.12 90 Uee u godinjoj potronji za nabavku [% ] 80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 Uee u ukupnom asortimanu za nabavku [%] 100 6.66, 83.55 100, 100
Slika 3.7:Pareto-ABC dijagram za grupu Repromaterijal za proizvodnju Sreeni podaci u tabeli odnosno grafiki prikaz dijagramom,omoguavaju funkciji nabavke, ali i drugim funkcijama preduzea da donesu odreene zakljuke vane za planiranje budueg poslovanja. Naime: element klase A (red. br. 1) uestvuje sa 6,66 [%] u ukupnom asortimanu za nabavku a u godinjoj potronji za nabavku sa ak 83,55 [%], elementi klase A i B (red. br. 1, 2, 3, 4, 5) uestvuju sa 33,32 [%] u asortimanu za nabavku a sa 90,12 [%] u potronji za nabavku, znai da bi u narednom periodu elementima klase A i B trebalo posvetiti posebnu panju. U nastavku rada razmatrae se i detaljno analizirati svi procesi u kojima uestvuju pomenuta materijalna dobra. U tabeli 3.16 bie prikazano razvrstavanje materijalnih dobara po Pareto-ABC analizi na osnovu dobijenih rezultata.
52
Nikola Simi
MASTER RAD
Tabela 3.17:Razvrstavanje materijalnih dobara na osnovu rezultata Pareto-ABC analize

Oznaka klase Naziv Osnovna sirovina (mleko) Podgrupa 1. (aa 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,fermentisanu pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.) Podgrupa 2. (Pet boca 1 litar za jogurt 0,5%mm,mleko 2,8%mm i 3,2%mm) Podgrupa 3.- Hemijski proizvodi (Hemo 64,Hemo 55) Podgrupa 4. (Poklopac za au 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,ferm. pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.) Podgrupa 5. (Plastina posuda PUP, 1kg,0,5kg,5 l;6,4 l) Podgrupa 6. (ep za pet bocu u roze,zelenoj i plavoj boji) Podgrupa 7. (Pet boca 0,5 l za jogurt,mleko,0,5%mm,3,2%mm) Srednje (znaajno) Uee u kriterijumu Veliko (veoma znaajno)
Podgrupa 8. (aa 0,5 l za jogurt,PUP,mileram,ferm. pavlaku) Podgrupa 9. (aa 0,25 l za katunski kajmak,pup) Podgrupa 10. (Poklopac za au 0,5 l za kiselo mleko,pup,mileram,ferm.pavlaku;Poklopac za au 0,25 l za kajmak,pup;Poklopac za au 0,1 l za kajmak,kremko,krem 24%mm) Podgrupa 11. (aa 0,1 l za katunski kajmak,kremko)
Malo (malog znaaja)
53
Nikola Simi
MASTER RAD
3.3 Kritika analiza procesa kretanja materijalnih dobara klase A i B

Na osnovu rezultata ABC analize utvreno je koje grupe materijalnih dobara u najveoj meri utiu na obim ukupnih trokova nabavke. Da bi se mogao dati uvid u proces poslovanja i ukazalo na eventualne propuste u ovom poglavlju bie obraeni procesi koji se javljaju prilikom nabavke. Posebna panja bie usmerena na logistike trokove, koji su ustvari i predmet celokupnog istraivanja u ovom zavrnom radu. Logistiki procesi i sa njima pripadajui trokovi bie analizirani kroz: iniciranje tokova tereta (naruivanje), organizaciju i realizaciju tokova materijalnih dobara od isporuioca (dobavljaa) do prijemnog skladita preduzea, prispee (prijem) ulaznih tokova kod preduzea i strukturu ukupnih logistikih trokova.
54
Nikola Simi
MASTER RAD
3.3.1 Iniciranje tokova materijalnih dobara (naruivanje) Naruivanje materijalnih dobara obavlja sluba nabavke na ijem se elu nalazi referent za nabavku. Na osnovu sagledavanja potreba vri se naruivanje. Naruivanje se vri uz pomo odgovarajueg dokumenta: narudbenice (trebovanje) za materijalna dobra koja se nalaze u klasi B, dok za osnovnu sirovinu (mleko) se koristi ugovor o kontinuiranom- svakodnevnom snabdevanju koji se potpisuje za odgovarajui period. Ulaz materijalnih dobara zapoinje procesom naruivanja. Podaci vezani za ovaj proces prikazani su tabeli 3.18. Tabela 3.18:Naruivanje materijalnih dobara iz klase A i B
Konkretne inicijalne aktivnosti Redni broj Naziv tereta Naziv aktivnosti (dokumenta Ugovor Koliine u jedinici mere 46.185,00 [ l] Datum ranijeg ispostavl janja 1 dan Rok dostave 1 dan Transportna jedinica sredstvo Vrsta jedinice Kamion -cisterna Kapacitet u jedinici mere 2600,00 [ l]
1.
Dominantna sirovina (mleko) Podgrupa 1. (aa 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,fermentisan u pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.) Podgrupa 2. (Pet boca 1 litar za jogurt 0,5%mm,mleko 2,8%mm i 3,2%mm) Podgrupa 3.Hemijski proizvodi (Hemo 64,Hemo 55) Podgrupa 4. (Poklopac za au 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,ferm. pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.)
2.
Narudbina
516.440,00 [kom.]
16 dana
15 dana
Kamion
do 55 [m3
3.
Narudbina
20.160,00 [kom.]
4 dana
2 dana
Teglja sa poluprikolicom
do 96 [m3
4.
Narudbina
5.600,00 [kg]
11 dana
5 dana
Kamion
7.000 [kg]
5.
Narudbina
3.225.600 [kom.]
92 dana
15 dana
Kamion
do 55 [ m3
Iz podataka u tabeli se vidi da se preduzee svakodnevno snabdeva dominantnom sirovinom za proizvodnju sa prosenom koliinom od 46.185,00 [l] . Iz podataka u tabeli vidi se dinamika i koliine naruivanja ostalih materijalnih dobara. Najdui vremenski period izmeu dve nabavke je za grupu materijalnih dobara pod rednim brojem 5. i iznosi 92 dana.
55
Nikola Simi
MASTER RAD
3.3.2 Organizacija i realizacija tokova materijalnih dobara (tereta) na realiciji od isporuioca do primaoca Podaci vezani za sam proces tokova tereta bie prikazani kroz: granice odgovornosti i rizika, naina transporta i ukupnih trokove dopreme. U tabeli 3.19 prikazane su granice odgovornosti i rizika prema paritetu isporuke. Tabela 3.19:Granice odgovornosti i rizika
Redni br. Isporuilac (naziv preduzea) i mesto Farma za proiz. mlekaLapovo FarmaLepojevi FarrnaGuncati FarmaStragari FarmaBunari FarmaTrnava FarmaDobraa FarmaBrezovac FarmaVelike pelice Farmaupanjevac FarmaToponica FarmaBotunje Farmaatornja FarmaRudnik FarmaResnik FarmaJaruice FarmaBukorovac Dnevne koliine u jedinici mere 6.285,00 [litar] 4.503 l 3.548 l 2.979 l 2.581 l 2.578 l 2.254 l 2.453 l 2.475 l 2.582 l 1.891 l 2.450 l 1.989 l 1.691 l 1.278 l 1.590 l 960 l Godinje koliine u jedinici mere Ukupna vrednost godinje koliine [dinara] 63.085.687,00 Ugovoren i paritetet isporuke
Naziv tereta
Vid trans. [drum.]
2.294.025,00 [litar] 1.643.595 l 1.295.020 l 1.452.335 l 942.065 l 940.970 l 822.710 l 895.345 l 903.375 l 942.430 l 690.215 l 894.250 l 725.985 l 617.215 l 466.470 l 580.350 l 350.400 l
EXW
45.198.862,00 35.613.050,00 39.939.212,00 25.906.787,00 25.876.675,00 22.624.525,00 24.621.987,00 24.842.812,00 25.916.825,00 18.980.912,00 24.591.875,00 19.964.587,00 16.973.412,00 12.827.925,00 15.959.625,00 9.636.000,00
EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW EXW
D D D D D D D D D D D D D D D D
1.
Osnovna sirovina (mleko)
56
Nikola Simi FarmaPetropolje FarmaTrska 2. Podgrupa 1. (aa 0,2 litra ... Podgrupa 2.(Pet boca 1l ... Podgrupa 3.(Hem. proizvodi Podgrupa 4. (Poklopac za au 0,2 l ... HipolOdaci SZR KTB Metikoi Kraljevo Hemoprodukt Kruevac Al PackSubotica UKUPNO:
MASTER RAD
1.048 l 1.068 l -
382.520 l 389.820 l 11.532.000 [komada] 1.932.000 kom.
10.519.300,00 10.720.050,00 14.184.360,00
EXW EXW DDP
D D D
3.
10.200.960,00
DDP
4.
192.000 kg
6.768.000,00
DDP
5.
11.532.000 kom.
6.088.896,00
DDP
525.455.700,00 [dinara]
Iz tabele se moe videti da u okviru nabavke dominantne sirovine za proizvodnju postoji 19 manjih dodobavljaa. Najvee koliine mleka nabavljaju se sa farme u varoi Lapovu a zatim iz niza seoskih naselja uglavnom iz blie okoline grada Kragujevca. Koliine koje se nabavljaju sa pojedinanih farmi ,proseno, kreu se od 6285 l (Lapovo) do 1068 l (Trska). Dopreme robe, u ostalim podgrupama, su sa znaajno veih razdaljina (Odaci AP Vojvodina, Kraljevo- Centralna Srbija, Kruevac- Centralna Srbija i Subotica AP Vojvodina ). Komletna doprema mleka vri se kamionima sa nadograenim cisternama kapaciteta 2600 l, dok se ostala materijalna dobra transportuju kamionima razliitih vrsta ali korisne zapremine (tovarnog prostora) do 55 m3. Postoje dva pariteta isporuke exw i ddp. Prvi paritet se odnosi na dopremu mleka (minimalne obaveze dobavljaa) a drugi za ambalau i hemijske proizvode (maksimalne obaveze dobavljaa). Tabela 3.20:Nain transporta
Transportna jedinica Redni br. Naziv tereta Isporuilac (naziv preduzea) i mesto
Realizator transporta (naziv)
Vrsta Kapacitet Dimenzije Broj Isporuka
Ugovorena godinja dinamika prevoza

Prosean vremenski razmak izmeu dve isporuke [dana]
Cena prevoza [dinara/ prevozu ]
1.
Farma za proiz. mlekaLapovo FarmaLepojevi FarrnaGuncati
Kamioncisterna
2600 l
7x2,47x2,4
Ku Kompany Autoprevoznik Autoprevoznik
1095
1/3
2417,00
Kamioncisterna Kamioncisterna
2600 l 2600 l
7x2,47x2,4 7x2,47x2,4
730 730
1/2 1/2
5098,00
3862,00
57
Nikola Simi FarmaStragari FarmaBunari FarmaTrnava FarmaDobraa FarmaBrezovac FarmaVelike pelice Farmaupanjevac FarmaToponica FarmaBotunje Farmaatornja FarmaRudnik FarmaResnik FarmaJaruice FarmaBukorovac FarmaPetropolje FarmaTrska 2. Podgrupa 1. (aa 0,2 litra ... Podgrupa 2.(Pet boca 1l ... Podgrupa 3.(Hem. proizvodi Podgrupa 4. (Poklopac za au 0,2 l ... HipolOdaci SZR KTB Metikoi Kraljevo Hemoprodukt Kruevac Al PackSubotica
Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Hipol
MASTER RAD
Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamioncisterna Kamion
2600 l 2600 l 2600 l 2600 l 2600 l
7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4
365 365 365 365 365 365 365 365 365 365 365 365 365 365 365 365 23
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 16
8343,00 8961,00 9270,00 5253,00

15141,00
2600 l
7x2,47x2,4
4635,00
11433,00
2600 l 2600 l 2600 l 2600 l 2600 l 2600 l 2600 l 2600 l 2600 l 2600 l
7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4 7x2,47x2,4
6180,00 3090,00 9888,00 7725,00 4635,00 4635,00 2472,00 8652,00 9888,00

21840,00
55 m3
9x2.47x2,45
3.
Kamion
96 m3
13,7x2.47x2, 45
KTB
96
4320,00
4.
Kamion
55 m3
9x2.47x2,45
Hemoprodukt
35
13
9200,00
5.
Kamion
55 m3
9x2.47x2,45
Al Pack
92
25200,00
Na osnovu podataka iz tabele moe se videti da se izdvaja najvie novanih sredstava za transport za dopremu mleka a najmanje za dopremu materijalnih dobara pod rednim brojem 5. (Poklopaca za au 0,2 l).
58
Nikola Simi
MASTER RAD
Kad transporta mleka razlikujemo dva naina transporta: Sopstvenim voznim parkom (sa farme Lapovo) i transport na osnovu ugovora sa autoprevoznicima (za ostalih 18 dobavljaa). Za transport materijalnih dobara (podgrupa 1,2,3,4) koristi se vozni park isporuioca (dogovoreni paritet isporuke). Za korienje sopstvenog voznog parka ne postoji tana evidencija trokova.Odreivanje trokova transporta za sopstveni vozni park je izvreno na osnovu osnovnih obeleja transportnih trokova i to: trokova zarada zaposlenih ( Tzz )-bruto lini dohodak zaposlenih, materijalni trokovi ( Tg )-trokovi utroka pogonskog goriva i ostalih trokova ( Tost. )- trokovi vezani za (promene tehnikog stanja vozila,amortizacije i ostale periodine trokove nastale korienjem vozila). Ukupni trokovi dopreme za sopstveni vozni park dati su obrascem: Tt = Tzz + Tg + Tost. [dinara] ; (3.1)
Tt = [(Brv Tav)+(2 L ] Tost. = 7253 [dinara/dnevno] (3.2) g) i Brv- broj angaovanih vozaa Brv=2[vozaa]; Tav- dnevni trokovi za angaovanja jednog vozaa Tav= [dinara]; BLD-bruto lini dohodak vozaa BLD=45000 din. L - rastojanje u oba pravca izmeu preduzea i farme u Lapovu L= 76 [km]; Bro - broj obrta potrebnih za transport Bro= 3[obrta]; Pg - potronja goriva na 100 kilometara Pg= 18 [litara]; Cg cena goriva Cg=104 [din./l]; Tost.- ostali trokovi ,zbog nemogunost da se odrede, procenjeni su na aproksimativno 10[%] u odnosu na ostatak ukupnih trokova dopreme Tost.=1,1. Obrazac (3.2) je korien za izraunavanja trokova zbog nevodjenja evidencije o nastalim trokovima transporta. Za obraunavanje trokova transporta kod angaovanja autoprevoznika korien je jednostavniji model obrauna trokova i to: Tt = 2 Li Ckm [dinara] (3.3) i Li-rastojanje izmeu preduzea i i-te farme.Podaci o rastojanjima prikazani su u tabeli 3.21. Ckm- cena kotanja jednog kilometra transporta( tzv. gaenog kilometra) Ckm=77,50 [din./km]34
34
Podatak je dobijen iz linog kontakta(razgovora) sa referentom za nabavku (gospodin Milo Jeli).
59
Nikola Simi
MASTER RAD
Tabela 3.21:Prikaz rastojanja izmeu preduzea i i-te farme za proizvodnju mleka

Redni Broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Naziv mesta Lepojevi Guncati Stragari Bunari Trnava Dobraa Brezovac Velike Pelice upanjevac Rastojanje[km] 33 25 27 29 30 17 49 15 37 Redni Broj 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Naziv mesta Toponica Botunje atornja Rudnik Resnik Jaruice Bukorovac Petropolje Trska Rastojanje [km] 20 10 32 25 15 15 8 28 32
Podaci o trokovima transporta na relacijama dati su u tabeli 3.20. Za izraunavanje trokova transporta za materijalna dobra iz grupe ambalaa i hemijski proizvodi (podgrupe 1, 2, 3, 4) korien je obrazac (3.2) uz odreena prilagoavanja zbog nepostojanja svih relevantnih podataka. Rastojanje izmeu preduzea i isporuilaca (sedita preduzea isporuioca- Odaci, Kraljevo, Kruevac i Subotica) je, respektivno, (273km, 54km, 115km i 315km). Nakon odreivanja svih relevantnih trokova transporta i njihovim prikazivanjem u tabeli 3.19 u sledeem koraku podaci e biti prezentovani na dnevnom i godinjem nivou. U tabeli 3.22 bie prikazani ukupni trokovi transportovanja tereta od pojedinanih dobavljaa. Tabela 3.22:Ukupni trokovi transportovanja tereta
Redni br. Naziv tereta Isporuilac (naziv preduzea) i mesto Farma za proiz. mlekaLapovo FarmaLepojevi FarrnaGuncati FarmaStragari FarmaBunari FarmaTrnava FarmaDobraa FarmaBrezovac FarmaTrokovi transortovanja Cena transporta
(po prevozu)
[dinara]
2417,00
Cena transporta (dnevno) [dinara] 7253,00
Cena transporta (godinje) [dinara]

2.647.587,00
Procentualno uee u vrednosti tereta [%]
4,19
5098,00
10197,00 7725,00 8343,00

8961,00 9270,00 5253,00
15141,00
7.443.810,00 5.639.250,00 3.045.195,00 3.270.765,00 3.383.550,00 1.917.345,00 5.526.465,00 1.691.775,00
16,46 15,83 7,62 12,62 13,07 8,47 22,44 6,80
3862,00 8343,00 8961,00 9270,00 5253,00

15141,00
1.
4635,00
4635,00
60
Nikola Simi Velike pelice Farmaupanjevac FarmaToponica FarmaBotunje Farmaatornja FarmaRudnik FarmaResnik FarmaJaruice FarmaBukorovac FarmaPetropolje FarmaTrska 2. Podgrupa 1. (aa 0,2 litra ... Podgrupa 2.(Pet boca 1l ... Podgrupa 3.(Hem. proizvodi Podgrupa 4. (Poklopac za au 0,2 l ... HipolOdaci SZR KTB Metikoi Kraljevo Hemoprodukt Kruevac Al PackSubotica
MASTER RAD
11433,00
11433,00
4.173.045,00 2.255.700,00 1.127.850,00 3.609.120,00 2.819.625,00 1.691.775,00 1.691.775,00 763.848,00 3.157.980,00 3.609.120,00
16,10 11,88 4,58 18,07 16,61 13,18 10,60 7,92 30,02 33,66 3,54
6180,00 3090,00 9888,00 7725,00 4635,00 4635,00 2472,00 8652,00 9888,00

21840,00
6180,00 3090,00 9888,00 7725,00 4635,00 4635,00 2472,00 8652,00 9888,00
502.320,00
3.
4320,00
106.444,00
4,05
4.
9200,00
322.000,00
4,56
5.
25200,00
100.800,00
14,82
U tabeli je dat prikaz cene transporta tereta i to: po prevozu, na dnevnom nivou (za transport mleka) i na godinjem nivou. Najvie novanih sredstava se utroi na transport mleka sa farme u Lepojeviu 7.443.810,00 [dinara/godinje] a najmanje sa farme u Bukorovcu 763.848,00 [dinara/godinje]. Pokazatelj, koji daje obuhvatniju sliku o ekonominosti nabavke mleka sa odreenih farmi a koji uzima u obzir i koliine koje se nabavljaju, je procentualno uee trokova transporta u vrednosti tereta po prevozu. Na osnovu ovog pokazatelja a sa stanovita nabavke najbolji odnos:koliina koje se prevoze, udaljenosti od preduzea i utroena novana sredstva za nabavku mleka je pri transportu sa farme Lapovo 4,19 [%] a najnepovoljniji odnos je sa farme Trska 33,66 [%]. Trokovi transporta mleka na godinjem nivou su 59.465.380,00 [dinara]. Ukupni trokovi transporta mleka u vrednosti koliine mleka koja se nabavlja je 12,55[%]. Trokovi transporta, za materijalna dobra klase A i B, na godinjem nivou su 60.496.944,00 [dinara].
61
Nikola Simi
MASTER RAD
Ukupni trokovi transporta uestvuju u ukupnoj vrednosti nabavke sa 11,51[%]. Na osnovu analize trokova transporta uoena je velika razlika u trokovima izmeu korienja sopstvenog voznog parka i iznajmljenog voznog parka-autoprevoznici. Cena transporta sopstvenim voznim parkom je 31,81 [din./km] a iznajmljenim voznim parkom je 77,50 [din./km]. Sa obzirom na napred navedeno, razlika u ceni kotanja transporta po kilometru, izmeu sopstvenog i iznajmljenog voznog parka je 243 [%]. U tabeli 3.23 prikazani su trokovi dopreme po jedinici (jedinini trokovi) i ukupni trokovi dopreme(po jedinici mere). Tabela 3.23:Ukupni trokovi dopreme po jedinici mere
Jedinini trokovi dopreme Procentualno Iznos uee u [dinara/jedinici jedininoj mere] vrednosti tereta[%] 3,65 0,04 0,21 0,60 0,007 13,27 3,25 3,97 1,66 1,48 Ukupni trokovi dopreme [din./jedinici mere] 3,65 0,04 0,21 0,60 0,007
Redni broj
Naziv tereta
Jedinica mere
1. 2. 3. 4. 5.
Osnovna sirovina (mleko) Podgrupa 1(aa 0,2 l za ...) Podgrupa 2(pet boca 1l...) Podgrupa 3 (Hemijski proi...) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2 l...)
Litar Komad Komad Kilogram Komad
Iz podataka u tabeli vidimo da za dopremu jednog litra mleka se utroi 3,65 [dinara] i da trokovi dopreme u vrednosti jednog litra mleka uestvuju sa 13,27 [%]35. Najmanji utroak novanih sredstava po jedinici mere je kod dopreme poklopca za au 0,2 l i iznosi 0,007 [dinara/komadu] a da trokovi dopreme u vrednosti jednog komada je 1,48 [%]. 3.3.3 Prijem ulaznih tokova materijalnih dobara (tereta) Materijalna dobra koja se posmatraju u ovom istraivanju dopremaju se drumom. Transportna sredstva su kamioni-cisterne za dopremu mleka i kamioni za dopremu ambalae i hemijskih proizvoda. Dinamika i tehnologija dopreme kao i proces skladitenja razlikuje se za dominantnu sirovinu (mleko) i ostala materijalna dobra36. Potrebno je naglasiti da se centralno prijemno skladite nalazi na razdaljini od 8 [km] od matinog preduzea. U okviru mlekare nalazi se jo jedno prijemno skladite za komadne terete i dva rezervoara-hladnjae u kojima se vri uskladitenje mleka. Sa aspekta kretanja materijilnih tokova postoje ogranienja u pristupu skladitu za komadne terete koje se nalazi u krugu mlekare odnosno fiziki nije mogue primiti vozila veih dimenzija i nosivosti. Razlog je taj to nisu obezbeene adekvatne saobraajnice (neodgovarajui poluprenici krivina i neodgovarajua irina saobraajnica). Iz tog razloga se komletna doprema
35 36
Cena kotanja jednog litra mleka, koja se isplauje dobavljaima, je 27,50 din./lit. Videti deo 3.1.5.
62
Nikola Simi
MASTER RAD
materijalnih dobara iz grupe ambalaa i grupe hemijski proizvodi obavlja u prijemno skladite van kruga preduzea, a nakon toga vri se transport u prijemno skladite u krugu preduzea. Prijemna skladita su u vlasnitvu preduzea. Dobra koja se dopremaju su u okviru grupe ambalaa pristiu na paletama dimenzija 1200 1000 mm i upakovana su u kese a ambalairana u kartonske kutije. Ambalaa je nepovratna i transportna u smislu funkcije ambalae. Kod hemijski proizvoda roba pristie upakovana u dakove i na paletama 1200 1000[mm]. Mleko se doprema pomou kamiona-cisterni i pretae u rezervoare-hladnjae kapaciteta 2 25000 [ l] odakle se dalje transportuju po potrebi do proizvodnje. Ambalaa u kojoj se doprema mleko je metalna, kapaciteta 2600 l, i funkcija ambalae je transportna. Pojavni oblici tereta i njihove karakteristike dati su u tabeli 3.24. Tabela 3.24:Pojavni oblici tereta
Godinja koliina tereta Redni Broj Naziv Jedinica mere Masa V Broj Fiziko stanje Tereti u vrstom stanju Paletizovani/ kutije Paletizovani / kutije Paletizovani/ vree Paletizovani/ kutije Tereti u tenom stanju Metalne kante/ cisterna na vozilu -
1. 2. 3. 4.
Mleko Podrupa1(aa 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca 1l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2 l
l Kom. Kom. Kg
16.288.135,00
11.532.000,00
192.000,00
1.932.000,00 -
5.
Kom.
11.532.000,00
v-zapremina Iz priloenog se vidi da prispela materijalna dobra imaju razliite pojavne oblike. Tabela 3.25:Doprema tereta do mesta istovara
Redni Broj 1. 2. 3. 4. Teret se doprema na mesto istovara Drumom Drumom Drumom Drumom
Naziv Mleko Podrupa1(aa 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca 1l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2 l
5.
Drumom
63
Nikola Simi
MASTER RAD
Iz razloga nepostojanja odgovarajuih saobraajnica, samo dominantna sirovina za proizvodnju se doprema u skaladite (rezervoar hladnjae) u krugu preduzea, dok se doprema ostalih materijalnih dobara iz klase A i B vri do prijemnog skladita van kruga preduzea. U prijemno skladite, u krugu preduzea, vri se doprema robe koja pristie u manjim koliinama i drumskim transportnim sredstvima manjih dimenzija. Prethodno pomenuta materijalna dobra nisu predmet detaljne analiza. U tabeli 3.26 dat je prikaz mesta istovara za materijalna dobra koja su predmet detaljne analize. Tabela 3.26:Mesto istovara
Prijemno skladite van kruga preduzea 100% 100% 100% Prijemno skladite u krugu preduzea Prijemno skladite za mleko/ rezervoarihladnjae 100% -
Redni Broj 1. 2. 3. 4.
Naziv
Mleko Podrupa1(aa 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca 1l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2 l
5.
100%
Iz podataka prikazanih u tabeli moe se videti da se prvo vri istovar i uskladitenje materijalnih dobara u prijemno skladite van kruga preduzea. Iz toga proizilazi da su tokovi materijalnih dobara duplirani. Sa robom se nakon uskladitenja u prijemno skladite van kruga preduzea, i to iz ve objanjenih ogranienja u prethodnom delu izlaganja, vri dodatna manipulacija i transport i ponovno uskladitenje ali ovoga puta u prijemno skladite u krugu preduzea. Iz prijemnog skladita u krugu preduzea, kada se ukae potreba, vri se komisioniranje i otprema do mesta prerade u procesu proizvodnje. Ovakav nain dupliranog manipulisanja je neekonomian ali u isto vreme i iznuen postojeim ogranienjima. U tabeli 3.27 prikazani su trokovi istovara.
64
Nikola Simi
MASTER RAD
Tabela 3.27:Vrsta ,vreme i trokovi istovara
Stepen mehanizovanosti istovara,proseno trajanje i jedinini trokovi Mehanizovani istovar Redni Broj Naziv Jedinica mere Metalna kanta kapaciteta 2600 l Paleta 1200 1000 mm (39960 kom.) Paleta 1200 1000 mm(720 kom.) Paleta 1200 1000 mm( 400 kg)
Paleta1200 1000 mm(230400 kom.)
Proseno trajanje [min./j.m.] 20
Trokovi po najmanjoj j.m.
Trokovi [din./j.m.] 62,50
Ukupni trokovi istovara po jedinici mere [din./jed.mere]
1.
Mleko Podrupa1(aa 0,2 l...)
0,02403 [din./l] 0,00031 [din./kom.]
62,50
2.
12,50
12,50
3.
Podgrupa 2 (pet boca 1l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2 l
0,01736 [din./kom] 0,04687 [din./kg] 0,00005 [din./kom.]
12,50
12,50
4.
18,75
18,75
5.
12,50
12,50
U tabeli su prikazani podaci o manipulisanju sa teretom odnosno materijalnim dobrima sa osvrtom na primenjeni nain pretovara i ukupno vreme i trokove potrebne za obavljanje ovog procesa. Podaci o trokovima su zasnovani prevashodno na osnovu utroenog vremena37 i, sa tim u vezi, novanih sredstava potrebnih za angaovanje ljudske radne snage. Tabela 3.28:Tehnika baza istovara
Nominalni kapacitet
Broj kom.
Redni broj
Vrsta i tip pretovarnog sredstva
Proizvoa
Br. vred.
Godina proizvodnje
Godinji (dnevni) vremenski bilans

Planiranimogui asovi rada Ostvareni asovi rada
Uee u godinjem (dnevnom) vremenskom bilansu

Istovar [%] Prevoz
j.m.
1.
Runi paletar (Linde)
Tona
2001
2920
146
3,42
1,57
Istovar se vri postavljanjem kamiona bono (paralelno) sa frontom istovara.
37
Podaci o potrebnom vremenu za istovar dobijeni su na osnovu linog kontakta (razgovora) sa skladitarem u prijemnom skladitu preduzea.
65
Nikola Simi
MASTER RAD
3.3.4 Prijem tereta u prijemno skladite Za podna skladita, ulazno- izlazne zone, povezivanje proizvodnih skladinih prostora i slino, zahtevaju se mobilna transportna sredstva za prenos (sa ili bez uskladitenja paleta). Ova transportna sredstva dele se na: paletna kolica ili vozila koja imaju visinu dizanja dovoljnu da odvoje paletu od podloge (oko 100[mm]) i nesmetano je prenesu na odredite uz: -runo vuenje kolica po podlozi i -elektromotorni pogon horizontalnog kretanja. viljukare koji podiu paletu npr. 1m ili vie radi slaganja uz mogunosti: -runog vuenja ovakvih viljukara (ree) i -motornog pogona horizontalnog kretanja. Runa paletna kolica predstavljaju najjednostavnije sredstvo za prenos paleta unutar podnog skladita, kao transportno sredstvo u ulazno- izlaznoj zoni manjih skladita, kao sredstvo unutranjeg transporta u proizvodnim procesima na kraim rastojanjima i povremenoj upotrebi itd. Dimenzije runih paletnih kolica zavise od nosivosti tereta, te se ova vrsta sredstava za prenos koristi za terete mase do 2 [t]. Runi viljukari predastavljaju najjednostavnije dizalice iz kategorije viljukara. Kod njih postoji ureaj za dizanje kao i kod svih viljukara, ali rukovalac koraa po podu i vue (ree) ili vodi elektromotorno pogonjen ureaj za horizontalno kretanje. Povlaenje viljukara je runo, uz nosivost do 750 [kg], a hod je izmeu 90 i 1600 [mm] po visini. Za vee visine dizanja koriste se dizalice sa teleskopski izvlaenjem voica. Dodavanjem elektromotora sa planetarnim prenosnikom na jedan toak, dobija se runo voeni runi viljukar sa elektromotrnim pogonom. Ovakva konstrukcija je namenjena za manje nosivosti (npr. 500 kg). Dizalica sa teleskopskim izvlaenjem voica podie paletu do 4m, sa brzinom dizanja oko 0.1 m/s (sa teretom). Vee visine dizanja, odnosno zahtevi za komisioniranjem uslovili su potrebu za podizanjem kabine sa rukovaocem. Ukoliko viljukari slue za komisioniranje, tada e viljukari imati samo eone viljuke, donosno to su eoni viljukari. Potrebno je naglasiti da u okviru sektora nabavke ne koriste se viljukari,stoga oni nee biti predmet daljeg razmatranja. Tehniku bazu prijemnog skladita preduzea ine: runa paletna kolica. Na osnovu prikazane tehnike baze skladita,prijemno skladite preduzea predstavlja nisko mehanizovano skladite. Za korienjerunih paletnih kolica potrebno je naglasiti da podloga treba da bude idealno ravna, jer runa paletna kolica ne poseduju elektromotorni pogon, nego njegov rukovalac koraa po podu, a podizanje tereta se ostvaruje sa hidraulinim cilindrom. Ova pretovarna sredstva, bez obzira na to to njihovo upravljanje nije automatizovano, najvie se koriste u prijemnom skladitu preduzea ( skladite sa blok sistemom skladitenja) prilikom podrke pri utovaru i istovaru robe sa palete, kao i prilikom ispostave robe. Iskorienost ovog pretovarnog sredstva je oko 5 [%] u toku radnog vremena. Na njegovu iskorienost povoljno utie to to runa paletna kolica ne zahtevaju svakodnevno punjenje akumulatora. Mana ovih ureaja je tee korienje ureaja za onog ko rukovodi prikazanim sredstvom za pretovar. Kao zakljuak, moe se rei da se runa paletna kolica u skladitu koriste za premetanje tereta unutar skladita, istovara tereta sa transportnog sredstva i odpremu tereta (po potrebi). Potrebno je naglasiti i da se u okviru nabavke uglavnom radi o dopremi tereta manjih masa i dimenzija i da su potrebe za mehanizacijom u okviru skladita koja koristi
66
Nikola Simi
MASTER RAD
nabavka minimalne. U strukturi materijalnih dobara koja se nabavljaju uglavnom je re o plastinim proizvodima malih masa i dimenzija (ambalaa). Runa paletna kolica se koriste i za materijalna dobra kao to je kuhinjsku so (koja je upakovana u vree) ili vree sa hemijskim proizvodima, koje su veih masa i dimenzija. Za potrebe postupka komisioniranja robe fiziko premetanje se uglavnom izvodi runo. U postupku izrade ovog zavrnog rada izvreno je anketiranje referenta za nabavku u svrhu odreivanja osnovnih ciljeva organizacije skladitenja. Osnovni ciljevi organizacije skladitenja; Optimizacija zaliha predmeta rada................................................. 1 2 3 4
. 1 2 3 4 Efikasno snabdevanje proizvodnje............................................... . . . . 1 2 3 4 . . Minimalni gubici rastura i loma.................................................... . . . . 2 3 4 1 . . . Priprema(dorada,prerada,pakovanje) materijala za proizvodnju... . . . . . Pri vrednovanju vanosto pojedinih ciljeva brojne oznake imaju sledee znaenje:1-nije. vano, 2. . . malo vano, 3-vano, 4-vrlo vano. Oseneni deo predstavlja odgovor. . . . . Na osnovu utvrenog stanja preduzee raspolae sa dva prijemna skladita. Za prijem mleka koriste se rezervoari hladnjae koji se nalaze neposredno uz zgradu za proizvodnju.Vrste i kapaciteti skladita prikazani su u tabeli 3.29. Tabela 3.29:Vrsta i kapacitet skladita
Tehnoloki nivo realizacije skladinih operacija Visoko mehanizovan o Srednje mehanizovan o Srednje mehanizovan o Srednje mehanizovan o Srednje mehanizovan o Raspoloivi skladini prostor 50000 [l] Kapacitet skladita
Projektovani Eksplatacioni
Redn i broj
Naziv tereta
Vrsta skladita
Oprema skladita Rezervoar / hladnjaa Podno (bez regala) Podno (bez regala) Podno (bez regala) Podno (bez regala)
[%]
1.
Mleko Podgrupa 1 (aa 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca1l) Podrupa 4 (hemijski proizvodi. ) Podgrupa 5 (poklopac za au 0,2 l)
Hladnjaa
50000[l]
46211[l]
92,42
Zatvoreno
200 [m2]
144 [paletnih jedinica] 144 [paletnih jedinica] 144 [paletnih jedinica]
13
9,02
[paleta] 17 [paleta]
3.
Zatvoreno
200 [m2]
11,80
4.
Zatvoreno
200 [m2]
10 [paleta]
6,94
5.
Zatvoreno
200 [m2]
144 [paletnih jedinica]
3 [paleta]
2,08
67
Nikola Simi
MASTER RAD
Srednji tehnoloki nivo izvoenja skladinih operacija podrazumeva priblino isti odnos runog i mehanizovanog rada. Na osnovu podataka iz tabele 3.29 moemo zakljuiti da je iskorienje kapaciteta skladita za komadne terete nisko 29,84 [%].Kapacitet skladita za mleko je iskorien sa ak 92,42 [%]. Tabela 3.30:Tehnika baza skladitenja
Vrsta i tip pretovarnog sredstva
Redni broj
Nominalni kapacitet
Broj kom.
Proizvoa
Br. vred.
Godina Proizvodnje
Godinji (dnevni) vremenski bilans

Planiranimogui asovi rada Ostvareni asovi rada
Uee u godinjem (dnevnom) vremenskom bilansu[%]
j.m.
1.
*
Runi paletar (Linde)
2001
2920
146
15
55
Podatke procentualnog uea u vremenskom bilansu na realizaciji pojedinih skladinih operacija treba uzeti u obzir sa odreenom rezervom zbog ogranienja prilikom prikupljanja podataka. Treba imati u vidu da je:1kvalitativno i kvantitativno preuzimanje tereta, 2-prenos tereta od mesta preuzimanja tereta do mesta uskladitenja, 3-prenos tereta od mesta uskladitenja do mesta komisioniranja, 4-premetanje tereta unutar skladita, 5-predaja tereta na otpremu.
Informaciona podrka transportnih i skladinih procesa prijema tereta: Informacije o dopremi tereta (vrsta i koliina tereta,nain dopreme,stanje tereta,trokovi dopreme itd.)...................................................... 1 2 3 5 4 . . . . . Informacije o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu(vrsta i koliina. tereta,asortiman . . . . i kvalitet tereta,reklamacije itd.)............................................... . . . . . 1 2 3 5 4 . . . . Informacije o odlaganju i manipulisanju teretom u skladitu . (poloaj uskladitenog . . . prostora . i . tereta,nain i trokovi manipulisanja,stepen iskorienja skladinog . . . . manipulativnih sredstava itd.)................................................... . 1 3 4 5 2 Informacije o komisioniranju,izdavanju,pakovanju i otpremi (priprema robe za . . . . . izdavanje,ambalai i pakovanju, trokovima otpreme itd.)...... . . . . . 1 2 4 5 3 . . . . . Informacije o zalihama robe (obim,struktura,stvarne i prosene .zalihe,sigurnosne . . . . zalihe,koeficjent obrta,vreme obrta itd.)................................... . . . . . 1 2 3 5 4 . . . . . Informacije o uvanju ,odravanju,zatiti i osiguranju tereta (mere i . reenja za . . . . odravanje fiziko hemijskih osobina tereta)............................ . . . . . 1 3 4 5 2 . . . . . Informacije o organizovanju rada skladine slube (radna snaga,radni. procesi,metode. . . . raspodele terea u skladitu,tehnika skladitenja itd).................. . . . . . 1 3 4 5 2 . . . . . Stepen informisanosti o skladinim procesima je onaen:1-nema podataka, 2-delimino raspoloive informacije . . . . . vode se runo, 3-potpuno raspoloive informacije vode se runo, 4-delimino raspoloive informacije vode se . .koje se vode preko . . . preko AOP-a (automatska obrada podataka) i runo, 5-potpuno raspoloive informacije . . . . . AOP-a.
68
MASTER RAD
Vremenski ciklus skladitenja[h/jedinici mere] Redni Broj

Unoenje
Kvant. i kval. kontrola
Odlaganje
uvanje
Rastavljanje i iznoenje
Priprema za proizvodnju
1.
Osnovna sirovina (mleko)* 20 min
Metalna kanta (2600 l)
15 min
4h
4,75 h
2.
Podgrupa 1 (aa 0,2 l)
Paleta (39960 kom.)
4 min
2 min
1 min
186,24 h
4 min
10 min
4 min
186,65 h
57,49
3.
Podgrupa 2 (pet boca 1l)
Paleta (720 kom.)
4 min
2 min
1 nin
3,27 h
4 min
10 min
4 min
3,68 h
1,13
4.
Podgrupa 3 (hemijski proizvodi) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2l)
Paleta (400 kg)
6 min
2 min
1 min
56,57 h
6 min
10 min
6 min
57,08 h
17,59
5.
Paleta (230400 kom.)
4 min
2 min
1 min
1127,88 h
4 min
10 min
4 min
1128,23 h
347,87
Vrsta i naziv tereta Jedinica mere Prijem tereta
Skladitenje terera
Izdavanje tereta
Trokovi skladitennja
Ukupno
Utovar u sredstva UT
[din. po jedinici mere]
Podaci o vremenu protoka mleka kroz skladite odnosno rezervoar hladnjau treba uzeti sa rezervom zbog ogranienja pri prikupljanju podataka. Podatak u tabeli je okvirnog karaktera. Evidencija o trokovima skladitenja mleka ne postoji.
U tabeli 3.31 prikazano je vreme protoka izabrane grupe tereta kroz skladite poevi od unoenja i kontrole, uskladitenja, mirovanja pa do izdavanja tereta sledeoj funkciji preduzea. Tabela 3.31:Proseno vreme protoka materijala kroz skladite i trokovi skladitenja
Nikola Simi
69
Nikola Simi
MASTER RAD
Na osnovu podataka iz tabele moemo videti da je najvei vremenski ciklus skladitenja paletne jedinice utvren kod materijalnih dobara podgrupe 4 (poklopac za au 0,2 l) od ak 47 [dan] a najmanji za paletnu jedinicu podgrupe 2 (pet boca 1 l ) od svega 3,68 [h]. Ukoliko posmatramo trokova skladitenja najvei su po paletnoj jedinici podgrupe 4 (poklopac za aa 0,2 l) sa 347,87[ dinar] a najmanji za podgrupu 2 (pet boca 1 l) sa 1,13 [dinar]. 3.3.5 Trokovi skladitenja Trokovi skladitenja predstavljaju trokove koji nastaju opsluivanjem i odravanjem skladinog prostora. Razgovorom sa odgovornima utvreno je da se ne vodi evidencija o nastalim trokovima. U postupku koji sledi odredie se njihova orijentaciona vrednost. Trokovi skladitenja bie orijentaciono odreeni za skladite van kruga fabrike (skladite za komadnu robu), razlog je taj to se materijalna dobra koja su predmet analize skladite upravo na toj lokaciji. Iz uvida u postojee stanje trokove skladitenja obrazuju: trokovi bruto plata radnika, trokovi energije i trokovi odravanja. Trokovi skladitenja odreeni su prema sledeoj formuli: Ts= Tr + Te + Tost. = 6,17 [dinara dnevno/m2] i Tr trokovi radnika dnevno po metru kvadratnom; Tr = (BLDR/30)/ Ps=(33250/30)/200= 5,54 [din./m2] BLDR- bruto lini dohodak radnika Broj radnika=1 Ps- povrina skladita Ps = 200 [m2]; Te trokovi energije dnevno po metru kvadratnom Te= 0,075 [dinar]; Tost. ostali trokovi su procenjeni na 10 [%] trokova radnika i trokova energije Tost.= 0,561 [din. dnevno/m2]; Na mesenom nivou trokovi skladitenja po metru kvadratnom su 1.234,00 [dinar]. Na godinjem nivou trokovi skladitenja su 450.000,00 [dinar]. Tabela 3.32: Trokovi skladitenja po jedinici mere
Redni Broj Jedinica mere Trokovi skladitenja dnevno [din. dnevno /jedinici mere] 7,40 Trokovi skladitenja godinje [din.god./ jedinici mere] 2701,00 Prosene mesene zalihe materijalnih dobara u j.m.
(3.4)
Naziv tereta
1. 2.
Mleko Podgupa 1 (aa 0,2 l...)
Paleta (39960 kom.)
70
Nikola Simi
MASTER RAD
3. 4. 5.
Podgrupa 2 (pet boca 1l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2 l...)
Paleta (20160 kom.) Paleta (400 kg) Paleta (230400 kom.)
7,40 7,40 7,40
2701,00 2701,00 2701,00
13 12 7
3.3.6 Trokovi posedovanja zaliha Trokovi sredstava vezanih u zalihe predstavljaju trokove koji su nastali usled posedovanja odreenog nivoa zaliha u posmatranom vremenskom periodu. Svako posedovanje zaliha iziskuje odreena novana sredstva koja su zarobljena u zalihama. Trokovi sredstava vezanih u zalihe predstavljaju onaj novani iznos koji se moe dobiti ako se stave na tednju u banku. Trokovi nastali vezivanjem novanih sredstava u zalihama robe bie odreeni obrascem (3.5): Tz = Zi.g Ci.g kn.s [dinar] (3.5)
i Zi.g ukupne prosene zalihe i-te grupe materijalnih dobara, Ci.p cena i-te grupe materijalnih dobara, kn.s - kamatna stopa na neoroena sredstva u posmatranom periodu38 (12 meseci). Tabela 3.33: Trokovi novanih sredstava vezanih u zalihama
Ukupne prosene zalihe i-te grupe [j.m.] Cena materijalnih dobara [din./j.m.] Kamatna stopa na neoroena sredstva za period od godinu dana [%] Trokovi dranja zaliha po j.m. [din./j.m] Ukupni proseni trokovi dranja zaliha na dnevnom nivou [dinar] Ukupni trokovi dranja zaliha na god. nivou [dinar] -
Redni Broj
Naziv tereta
Jedinica mere
1. 2.
Mleko Podgrupa 1 (aa 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca 1 l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2 l...)
Paleta (39960 kom.) Paleta (720 kom.) Paleta (400 kg)
344.055,60
50.625,32
970,89
354.377,26
3.
13
49.420,80
3915,64
139,46
50.903,42
4.
12
172.800,00
14.832,00
487,62
177.984,00
5.
Paleta (230400 kom.)
851.558,40
125.300,73
2403,02
877.105,15
38
Izvor podatka: Banca Intesa Beograd
71
Nikola Simi
MASTER RAD
Trokovi sredstava vezanih u zalihama najvii su za podgrupu proizvoda 4 (poklopac za au 0,2 l) sa 877.105,15 [dinara] a najnii za podgrupu 2 (pet boca 1 l) sa 50.903,42 [dinar]. 3.3.7 Struktura ukupnih logistikih trokova Na osnovu analize pojedinanih logistikih trokova moe se dati uvid u strukturu ukupnih trokova logistike nabavke za izabrana materijalna dobra. Na osnovu identifikacije ovih trokova mogu se postii bolji poslovni rezultati i "sadrajnija" logistika kompetencija, analizom trokova kao jednim od kriterijuma logistike kompetencije postie se visok stepen implementacije sistema logistike u preduzee. Na osnovu istraivanja u ovom radu prikazani su ukupni logistiki trokovi nabavke za izabrana materijalna dobra za referentni period od godinu dana. Ukupni logistiki trokovi nabavke sastoje se iz: Trokova transporta ( Tt ), trokovi istovara ( Ti ), trokovi skladitenja ( Ts ) i trokovi zaliha ( Tz ). Ukupni logistiki trokovi su dati obrascem (3.6): Tlog.= Tt + Ts + Ti + Tz [dinar] Tabela 3.34:Ukupni logistiki trokovi nabavke
Redni broj Naziv tereta Trokovi transporta [dinar] Trokovi istovara [dinar] Trokovi skladitenja [dinar] Trokovi zaliha [dinar] Ukupni logistiki trokovi nabavke [dinar]
(3.6)
1. 2. 3. 4.
5.
Osnovna sirovina (mleko) Podgrupa 1 (aa 0,2 l ...) Podgrupa 2 (pet boca 1 l ...) Podgrupa 3 (hemijski proiz.) Podgrupa 4 (poklopac za au 0,2 l...)
59.465.380,00 502.320,00 106.444,00 322.000,00
391.403,88 3574,92 33.539,52 90.552,84
18.907,00 35.113,00 32.412,00
354.377,26 50.903,42 177.984,00
59.856.783,88 879.179,18 225.999,94 622.948,84
100.800,00
576,60
18.907,00
877.105,15
997.388,75
Ukupni logistiki trokovi nabavke iznose: 62.582.300,09 [dinar]. Ukupna novana sredstva izdvojena za nabavku iznose: 511.042.324,00 [dinar]. Ukupni logistiki trokovi uestvuju u sredstvima izdvojenim za nabavku sa: 12,24 [%].
72
Nikola Simi
MASTER RAD
Podaci u tabeli 3.34 su dobijeni na osnovu poslovanja preduzea u referentnom periodu od godinu dana. Prema podacima iz tabele moe se zakljuiti da se kao najvei logistiki troak izdvaja cena kotanja transporta materijalnih dobara koja se nabavljaju. Najmanji logistiki troak u okviru procesa realizacije nabavke je skladitenje odnosno uvanje i manipulacija sa izabranim materijalnim dobrima. Na slici 3.10 grafiki je dat prikaz odnosa logistikih trokova.
519.647,00 [ din.] 0,83 [%] 105.339,00 [din.] 0,16 [%] 1460369,83 [din.] 2,33 [%]
1 2 3 4
60.496.944,00 [din.] 96,66 [%]
Slika 3.10:Grafiki prikaz odnosa pojedinih logistikih trokova (1-transport, 2-istovar, 3skladitenje, 4- zalihe) Kao to je i prethodno navedeno, uporedjivanjem logistikih trokova, dolazimo do zakljuka da su procentualno najvie zastupljeni trokovi transporta sa ak 96,66 [%]. Odnos logistikih trokova koji je utvren nastao je kao rezultat sprovedenog istraivanja. Na samom poetku istraivanja nije ni pretpostavljano da je ovakav odnos izmeu logistikih trokova nabavke ali sobzirom na delatnost preduzea i samu organizaciju poslova u okviru nabavke ovakav rezultat nije iznenaujui. U okviru preduzea ne postoji odgovarajua zainteresovanost ili drugaije moemo rei nije implementirana odgovarajua logistika kompetentnost u sistem preduzea. Najvee rezerve za optimizaciju na prvi pogled moemo pronai u okviru trokova transporta. Za potvrdu jedne takve tvrdnje moramo izvriti detaljnu analizu i odgovoriti na pitanje: Da li uvoenje sopstvenog voznog parka dovodi do smanjenja logistikih trokova transporta? Do odgovora na ovo pitanje doiemo na kraju sprovedenog istraivanja. Pre toga izdvojiemo sve problemske take na koje se nailo tokom vrenja sistemske analize procesa logistike nabavke u preduzeu.
73
Nikola Simi
MASTER RAD
3.4 Identifikacija problemskih taaka u relevantnim tokovima materijalnih dobara

Nizak nivo logistike kompetencije. Moemo zakljuiti da se na osnovu klasifikacije logistike kompetencije, u preduzeu Mlekara Ku Kompany d.o.o, logistika nabavke nalazi na nivou Pred-logistiar. Zadaci nabavke se uglavnom vre nekordinirano i opsluivanjem bez orijentacije preduzea na tokove tereta. U organizacionoj emi preduzea nabavka se nalazi na relativno niskom organizacionom nivou. Funkcija logistike nabavke ima status slube i podreena je u okviru organizacione celine (sektora) proizvodnja. Odgovorno lice je referent za nabavku. Visoki trokovi korienja tuih (iznajmljenih) transportnih sredstava za dopremu dominantne sirovine za proizvodnju (mleka) u odnosu na sopstveni vozni park. Vozila sopstvenog voznog parka, koja se koriste za dopremu mleka, njihova cena transporta iznosi 31,81 [din./km]. Cena kotanja iznajmljenog voznog parka (autoprevoznici) iznosi 77,5 [din./km]. Javlja se razlika u ceni kotanja od ak 243 [%]. Uee transportnih trokova, za dopremu mleka, u pojedinim sluajevima ide i do 30 [%] od vrednosti sirovine (tereta). Nisko iskorienje kapaciteta prijemnog skladita za komadnu robu. U proseku iskorienost skladita je 29,84 [%]. Nepostojanje sistemskog praenja stanja zaliha ve se to radi od sluaja do sluaja. Ne koristi se automatska obrada podataka. Nemogunost direktnog pristupa prijemnom skladitu za komadne terete koje se nalazi u krugu preduzea za drumska transportna sredstva veih dimenzija. Razlog tome su neodgovarajue saobraajnice za pristup prijemnom skladitu (mali poluprenici krivina, neodgovarajue irine saobraajnica...). Udaljenost prijemnog skladita za komadnu robu od preduzea je 8 [km]. Poveanje broja manipulacija sa teretom a samim tim i poveanje trokova dopreme. Nevoenje evidencije o trokovima transporta sopstvenim voznim parkom. Nevoenje evidencije o trokovima zaliha.
74
Nikola Simi
MASTER RAD
4.Mogunost unapreenja postojeeg stanja u procesima nabavke

Na osnovu iznetih injenica i razmatranja koja su potvrena u okviru istraivanja, a kao predlog mere za optimizaciju trokova nabavke i unapreenje postojeeg stanja, pokuaemo da utvrdimo: Da li se u okviru transportnih trokova moe doi do zahtevane racionalizacije? Kao moguu, odnosno potencijalnu, meru unapreenja iskoristiemo mogunost uvoenja sopstvenog voznog parka pri transportu odnosno dopremi mleka. Sopstveni vozni park bie uveden u eksploataciju sa onih mesta dopreme, dominantne sirovine za proizvodnju, gde se javljaju najvii trokovi transporta. Mogue reenje za optimizaciju je odabrano iz razloga to se u okviru njega nalaze potencijalno najvee rezerve uzimajui u obzir da transportni trokovi ine 96,66 [%] ukupnih logistikih trokova nabavke. Uvoenje sopstvenog voznog parka i obraun trokova nastalih korienjem istog su komleksna materija i u nastavku bie prikazani i obraeni samo osnovni elementi potrebni za stvaranje neophodne slike da li navedena mera moe dovesti do zahtevanog reenja problema odnosno do smanjenja trokova logistike nabavke u odnosu na postojee stanje. Uvoenje voznog parka bie izvreno postepeno odnosno u prvoj fazi sopstveni vozni park e biti uveden na onim pravcima dopreme gde se pojavljuju najvii transporni trokovi. Koji su to pravci dopreme bie odreeno primenom ABC metode. Kao osnovni parametar za ABC analizu posluie izdvojena novana sredstva za transport. Nakon zavrenog postupka uvoenja voznog parka i utvrenim pripadajuim trokovima komparativnom analizom bie dat odgovor na prethodno postavljeno pitanje. Pre obavljanja analize potrebno je dati uvid u osnovne teorijske postavke za unapreenje postojeeg stanja u procesima nabavke.
75
Nikola Simi
MASTER RAD
4.1 Osnovne teorijske postavke za unapreenje postojeeg stanja 4.1.1 Trokovi eksploatacije drumskih transportnih sredstava (osnovne napomene) Trokovi transporta kod svih vidova transporta pa i u drumskom transportu predstavljaju najvaniji uopteni pokazatelj rada voznog parka. Osnovni uslov za racionalno korienje drumskih transportnih sredstava je precizno poznavanje nivoa transportnih trokova i cene po jedinici tansportnog rada. Na finansijski rezultat rada bilo kog voznog parka utie vrliki broj faktora eksplatacione, organizacione i tehniko tehnoloke prirode. Snienje trokova transporta je izuzetno znaajno i sa drutvenog gledita poto oni u svim granama privrede utiu na proizvodne trokove a samim tim i na finalnu cenu proizvoda. U posmatranom vremenskom periodu cena transportne usluge definisana je ukupnim trokovima poslovanja za izvrenje jedinice transportnog rada. Uobiajeno je da se transportna usluga pri prevozu robe iskazuje u novanom obliku po jedinici ostvarenog transportnog rada (tona, litara, kg ,m3 itd...), po jedinici ostvarenog transportnog rada najee kilometra TKM39 . Utvrivanje cene transporta za svaki vozni park predstavlja sloen problem, poto na nivou poslovanja utie itav niz faktora kao to su: broj zaposlenih, tehnika opremljenost, sastav i stepen tehnike ispravnosti voznog parka, kvalitet vozila, starosna struktura vozila, sastav i stepen tehnike ispravnosti voznog parka, tehnologija odravanja vozila, reim rada vozila, strunost i obuenost kadrova, opremljenost radionica za opravku vozila, snabdevenost materijalima i sirovinama i rezervnim delovima, stanje mree saobraajnica, kvalitet saobraajnica, klimatski uslovi itd. Zadatak metodologije obrauna odnosno praenja trokova svodi se na iznalaenje opte i praktine metode za utvrivanje trokova u funkciji ostvarenog inteziteta eksploatacije voznog parka. Na osnovu navedenog a u cilju analize, cena transporta se mora razmatrati kao sintetiki pokazatelj koji kompleksno izraava uticaj: obima izvrenog rada, iskorienja radnog vremena, proizvodnosti rada, iskorienje drumskih transportnih sredstava, materijalnotehnike snabdevenosti i niza drugih faktora. Stalno praenje i analiza trokova koje inicira posedovanje i eksploatacija voznog parka je nuna potreba za svaki subjekt koji poseduje vozni park poto se na ovaj nain mogu pravovremeno uoiti uzroci i naini otklanjanja istih tj. smanjenje cene transporta. 4.1.2 Klasifikacija trokova u preduzeima koja poseduju vozni park U naunoj literaturi ali i u praksi ne postoji univerzalna klasifikacija trokova u eksploataciji drumskih transportnih sredstava. Ovo je posledica razliitih naina formiranja trokova. Najee se koristi sledea podela trokova transporta: klasifikacija trokova po ekonomskom obeleju, klasifikacija trokova po proizvodnom obeleju, klasifikacija trokova prema nainu nastajanja, klasifikacija trokova prema nosiocima trokova i klasifikacija trokova prema nainu utvrivanja. U nastavku istraivanja koristiemo klasifikaciju trokova po proizvodnom obeleju. Trokove po proizvodnom obeleju delimo na: stalne (fiksne) trokove i promenjljive (varijabilne) trokove. Stalni trokovi formiraju se po vremenu i nezavisni su od inteziteta eksploatacije drumskih transportnih sredstava i obima izvrenog transportnog rada. Promenjljivi trokovi su oni
39
Tonakilometar.
76
Nikola Simi
MASTER RAD
trokovi koji upravo zavise od inteziteta eksploatacije i obima izvrenog transportnog rada i rastu sa brojem preenih kilometara voznog parka. U stalne trokove spadaju: trokovi radne snage (relativno stalni trokovi), amortizacija vozila, ukalkulisano invesiciono odravanje vozila, naknada za korienje javnih puteva, trokovi osiguranja vozila, trokovi tehnikog pregleda vozila, kamate na kredite za vozila i ostale ugovorne i zakonske obaveze. Svi pobrojani trokovi su stalni samo za isti broj inventarskih vozila. Ukoliko se menja broj vozila i ovi trokovi se menjaju. Nabavka i rashod odnosno otpis pojedinih vozila po pravilu se deavaju nakon odreenog vremenskog perioda i tada dolazi do promene broja inventarskih vozila , a razlozi mogu biti dvojaki, bilo da se radi o potrebi odravanja proste reprodukcije voznog parka ili za potrebe proirenja kapaciteta odnosno proirenu reprodukciju. Stalni trokovi u drumskom transportu imaju tu osobinu da, svedeni na jedinicu transportne proizvodnje su utoliko manji ukoliko je transportna proizvodnja vea.To dovodi do toga ,da pri istim ukupnim trokovima, trokovi po jedinici proizvodnje opadaju sa porastom inteziteta rada odnosno poveanjem stepena zaposlenosti transportnih kapaciteta voznog parka. Promenjljivi trokovi se menjaju u ukupnoj sumi i zavise od preenog puta. Promenjljivi trokovi direktno zavise od promena inteziteta korienja voznog parka i ostvarenog transportnog rada. U promenjljive trokove spadaju: dnevnice osoblja, trokovi guma, trokovi maziva, trokovi pogonskog goriva, delovi i materijal za osnovno odravanje i putni i drugi trokovi. Ukupni trokovi se formiraju sumom odnosno zbirom ukupnih stalnih i ukupnih promenjljivih trokova. 4.1.3 Ocena kvaliteta drumskih transportnih sredstava Kvalitet drumskih transportnih sredstava je deo ukupnog kvaliteta u svakom vidu transporta zajedno sa kvalitetom saobraajnica i saobraajnih vorova, terminala ili mesta promene vida saobraaja. Za potrebe ocene kvaliteta drumskih transportnih sredstava nuno je koristiti metode kvalimetrije40. Kvalimetrija se bavi prouavanjem novih modela ili modela u izgradnji i tokom eksploatacije drumskih transportnih sredstava. Tehniki nivo drumskog transportnog sredstva, kao elementa njegovog kvaliteta, definie se kao funkcija kriterijuma T od parametara ocena: T = f ( Q, Vp, H, G, L, V, Gp.m, N, Vmax ) ( 4.1)
40
Kvalimetrija se definie kao nauna oblast koja objedinjuje kvantitativne metode ocene kvaliteta za obrazloenje reenja pri upravljanju kvalitetom proizvodnje, u ovom sluaju transportne proizvodnje.
77
Nikola Simi
MASTER RAD
Gde su: Q maksimalna nosivost za koju se plaa vozarina, [t]; Vp putna brzina kretanja (eksplataciona), [km/h]; H daljina prevoenja ili daljina autonomnog kretanja, [km]; G ukupna masa prevoznog ili transportnog sredstva u optereenom stanju, [t]; L duina deonice puta pod posebnim uslovima, na primer: veliki usponi, ogranienja profila saobraajnica i slino. V spoljna zapremina transportnog sredstva u reimu kretanja, [m3]; Gp.m ukupna potronja pogonskih i drugih materijala (goriva, radne tenosti i gasova, ulje, mazivo, rezervni delovi, pomoni elementi i agregati, itd., [t]; T ukupno vreme transportnog sredstva do kapitalnog remonta i druge garancije kao pokazatelj pouzdanosti transportnog sredstva, [h]; N snaga motora, [kw]; Vmax maksimalna brzina kretanja, [km/h]. Kvalimetrija transportnih sredstava za nove modele ili modele u izgradnji zasniva se na kriterijumima: korisnog efekta transportnog sredstva, iskorienosti transportnog rada, ocene tehnikog kvaliteta transportnog sredstva, opte pouzdanosti transportnog sredstva, konkurentske sposobnosti transportnog sredstva i ukupnog tehnikog nivoa transportnog sredstva. 4.1.4 Upravljanje kvalitetom tehno-eksplatacionog stanja drumskih transportnih sredstava Informaciona integracija na nivou transportno-poslovnog sistema, omoguuje top menadmentu, izmeu ostalog, donoenje pravovremenih poslovnih odluka kojom se realizuje ciljna funkcija transportnog sistema. Na ovom nivou se podsistemu tehnike eksploatacije (TE) definiu: Zahtevi za potrebne nivoe uinka, transportnih kapaciteta i raspoloivosti, odnosno odobravaju nivoe trokova, eventualno i kapaciteti radionica, zaliha rezervnih delova, kadrova i slino ; Vri balansiranje planiranih i realizovanih vrednosti uinka podsistema TE, karakteristika eksplatacionih pouzdanosti, trokova odravanja, dostignutog kvaliteta transportnih sredstava i slino ; Preduzimaju korektivne mere. Osnovne aktivnosti na nivou menadmenta podsistema tehnike eksploatacije su: Projektovanje i usavravanje programa preventivnog odravanja vozila svih konstrukcionih-tehnoloko eksplatacionih grupa (KTE); Projektovanje organizacije rada, tehnologije periodinih opravki i opravki; Optimizacije zaliha, eventualnih kapaciteta radionica i pogona.
Svi neophodni resursi sa tehniko-tehnolokom bazom se projektuju na osnovu informacija o broju transportnih sredstava, njihovih KTE svojstava, uslovi eksploatacije i izabrane strategije preventivnog odravanja i opravki.Projektovanje i usavravanje programa preventivnog odravanja je jedan od najznaajnijih procesa. On treba da omogui
78
Nikola Simi
MASTER RAD
maksimalnu primenu preventive41 u procesu eksploatacije transportnih sredstava. Kod eventualne potrebe za izgradnju pogona za tehniko odravanje i opravke potrebne su informacije o uslovima upotrebe (optereenje, putni, topografsko-klimatski uslovi i kvalitet vozaa), intenzitetu eksploatacije, tehnologiji odravanja i opravki i slino. Bitno je napomenuti da se sve aktivnosti na nivou tehnike eksploatacije moraju vrremenski usklaivati sa vremenskom funkcijom odvijanja osnovnog procesa celine transportnog sistema. Navedene aktivnosti se zasnivaju na integraciji poslovnih i inenjerskih aktivnosti, a na bazi informacione podrke i primeni baza znanja (ekspertskih sistema), komunikacije i slino. Na ovom nivou vre se detaljna planiranja svih zadataka, komparativne analize planiranih i realizovanih zadataka i na osnovu relevantnih informacija donose korektivne mere. Pokazatelji kvaliteta usluga i eksplatacione pouzdanosti (raspoloivosti, bezotkaznosti, pogodnosti za odravanje i logistike podrke) definisane su Meunarodnim standardom42. Oni omoguavaju pouzdano praenje kvaliteta odvijanja procesa, pravovremeno preduzimanje korektivnih mera bez posledica po osnovni (transportni) proces, uoavanje slabih mesta u procesima, traenje najpovoljnijih reenja itd., odnosno kontinuirano usavravanje procesa. Osnovni problem sadanjih sistema je u tome se ne raspolae veinom potrebnih podataka, to znai da se ni pokazatelji koji se sada koriste ne mogu pravovremeno kvantifikovati. To dalje uzrokuje kasno ili pogreno donoenje poslovno-upravljakih odluka. 4.1.5 Odreivanje transportnog puta (rutiranje) Kako bi se smanjili trokovi transporta esto se sreemo sa odlukama i problemima pronalaenja najbolje putanje za vozilo kroz mreu saobraajnica, kako bi se minimizirali preeni put, i samim tim u najveem broju sluajeva i potrebno vreme za obavljanje transportne aktivnosti. Drugaije reeno potrebno je izvriti fiziko premetanje odreenog tereta hipotetiki recimo od take A do take B a kroz odgovarajuu mreu drumskih saobraajnica na ukupno optimalan nain i to manje trokove transporta. Na poetku treba rei da prilikom odabira transportnog puta nailazi se na veliki broj reenja od kojih je samo jedno, sa stanovita transportnih trokova, optimalno. Najjednostavniji metod odreivanja transportnog puta je metod direktnog odnosno najkraeg tansportnog puta, kada je u pitanju prevoz sa samo jedne take (vora) na mrei i kada su ista polazna i dolazna taka. Problem nastaje kod sabirnih ili distributivnih prevoznih puteva, tada se radi o vie vorova na mrei43. U takvim sluajevima se nailazi na veliki broj iteracija pri pronalaenju reenja. U praksi se, kod rutiranja, nailazi na odreeni broj ogranienja i injenica, kao to su: svako zaustavljanje treba da ima koliinu koja se moe utovariti ili istovariti, moe se koristiti vie vozila koja imaju razliitu dozvoljenu zapreminu i teinu odnosno imaju razliiti kapacitet, dozvoljeno je, jednom vozau, upravljati vozilom u ukupnom dnevnom trajanju od osam sati44,
41
Pod pojmom preventiva podrazumeva se odlaganje i spreavanje pojave otkaza pri eksploataciji drumskih transportnih sredstava. 42 IEC 50 (191) Eksplataciona pouzdanost i kvalitet usluga za tehnike sisteme (Dependability and Quality of Service). 43 Videti: Gladovi, P., Tehologija Drumskog Saobraaja, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad , 2003., str. 243 do 283. 44 Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima
79
Nikola Simi
MASTER RAD
pretovar, utovar ili istovar se moe vriti samo u odreenom vremenskom periodu (dobu dana), takozvani "vremenski prozor", vozaima je dozvoljeno da za vreme vonje prave pauze za odmor i ostala ogranienja i pretpostavke. Ova ogranienja uveavaju napore da se pronae najpovoljnije reenje. Dobra reenja mogu se pronai ako se primene principi dobrog rutiranja i pravljenja reda vonje45. Postoji vie metoda rutiranja, za potrebe ovog istraivanja koristiemo jednu od jednostavnijih metoda rutiranja. Ukratko bie prikazan: metod klatna" (eng. "sweep")
4.1.5.1 Metod klatna (eng. The Sweep Method) Metod klatna za odreivanje putanje vozila je dovoljno jednostavan da se moe izvesti i bez korienja raunarskog programa ak i kada je re o problemima velikih razmera. Ukoliko se unese u raunarski program, ovaj metod daje brzo rezultate bez velikog zauzimanja memorijskog prostora. Za razliite probleme tanost je projektovana na deset procenata. Ovaj nivo raunske greke moe biti prihvatljiv u odnosu na optimalno reenje pogotovo ako se trai brzo i relativno dovoljno dobro reenje. Za potrebe ovog istraivanja nee biti korien raunarki program zbog relativno malog obima problema. Nedostatak ove metode je u nainu na koji se formiraju putanje. Proces se sastiji iz dva dela, sa tim da se prvo take zaustavljanja dodeljuju vozilima, a zatim se odreuje redosled zaustavljanja. Iz razloga to je ovo dvostepeni model, vremenskim podacima, kao to su ukupno trajanje puta i radna vremena, ne posveuje se velika panja. Metod klatna se moe opisati drugaije, na sledei nain: (1) Lociraju se (obelee), na karti ili mrei, sva zaustavljanja ukljuujui i depo. (2) Povue se prava linija u bilo kom pravcu. Linija se rotira u smeru kazaljke na satu, ili suprotnom smeru, sve dok se ne naie na zaustavljanje. Postavlja se pitanje: Ako se dato zaustavljanje unese na putanju (rutu) kretanja vozila, da li e biti premaen kapacitet vozila ? Ako je odgovor ne, nastavlja se sa rotacijom linije dok se ne naie na sledeu taku zaustavljanja. Postavi se pitanje: Da li e ukupna koliina premaiti kapacitet vozila? Prvo se koriste vozila najveeg kapaciteta. Ako je odgovor "da" iskljui se poslednje zaustavljanje i definie putanja (ruta). Za nastavak postupka, zapone se nova putanja iz poslednje take koja je iskljuena iz prethodne putanje. Postupak se nastavlja dok se ne izvri rutiranje za sve prevozne zadatke. (3) U okviru svake putanje, odreuje se redosled zaustavljanja kako bi se minimizirale udaljenosti. Pri odreivanju redosleda zaustavljanja koristi se princip dobrog rutiranja.
45
Videti:Radojkovi, ., Zavrni rad/diplomsi-master, Fakultet Tehnikih Nauka,Novi Sad, 2007., str. 22 do 24.
80
Nikola Simi
MASTER RAD
Na slici 4.1 dat je uproeni grafiki prikaz metode "klatno".

a) podaci o koliinama za prikupljanje b) reenje metodom "klatna"
ruta #1 take prikupljanja depo depo
ruta #2 ru
Slika 4.1:Uproeni grafiki prikaz metode "klatno"
4.2 Predlog mera i reenja za unapreenje postojeeg stanja

4.2.1 Izdvajanje referentnih pravaca dopreme za uvoenje sopstvenog voznog parka, na osnovu trokova transporta primenom ABC analize Kao to je i navedeno u prethodnim delovima izlaganja a iz potrebe za postepenim uvoenjem voznog parka potrebno je da na osnovu transportnih trokova se izvri selekcija po pravcima dopreme. To e biti uraeno primenom ABC analize. Teorijska osnova postupka vrenja ABC analize data je u delu (3.2.1). Na osnovu uvida u trokove transporta za izdvojena mateerijalna dobra A i B klase, prikazanim u delu (3.3) i uvidom u podatke o ceni kotanja transporta za pojedina mesta dopreme prikazanim u tabeli (3.21), moemo izvriti podelu na dve grupe i to: Grupa 1-Doprema osnovne sirovine (mleka) i Grupa 2-Doprema ambalae i hemijskih proizvoda Iz podataka iz tabele (3.21) se jasno vidi da je cena kotanja transporta za Grupu 2 (ambalaa i hemijski proizvodi) viestruko nia od cene kotanja transporta Grupe 1 (mleko). Uzevi to u obzir navedenu ABC analizu izvriemo u okviru nabavke dominantne sirovine za proizvodnju (mleka). U tabeli 4.1 dat je prikaz cene kotanja transporta za pojedine pravce dopreme mleka.
Tabela 4.1:Trokovi transporta mleka po pravcima dopreme Isporuilac (naziv preduzea) i mesto Farma za proiz. mlekaLapovo FarmaLepojevi FarrnaGuncati FarmaStragari FarmaTrokovi transortovanja Cena transporta
(po prevozu)
Naziv tereta
Redni broj
[dinara] 1. Osnovna sirovina (mleko)

2417,00
Cena transporta (dnevno) [dinara] 7253,00
Cena transporta (godinje) [dinara]

2.647.587,00
2. 3. 4. 5.
5098,00
10197,00 7725,00 8343,00

8961,00
7.443.810,00 5.639.250,00 3.045.195,00 3.270.765,00
3862,00 8343,00 8961,00
81
Nikola Simi Bunari 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. FarmaTrnava FarmaDobraa FarmaBrezovac FarmaVelike pelice Farmaupanjevac FarmaToponica FarmaBotunje Farmaatornja FarmaRudnik FarmaResnik FarmaJaruice FarmaBukorovac FarmaPetropolje FarmaTrska
9270,00 5253,00
15141,00
MASTER RAD
9270,00 5253,00
15141,00
3.383.550,00 1.917.345,00 5.526.465,00 1.691.775,00 4.173.045,00 2.255.700,00 1.127.850,00 3.609.120,00 2.819.625,00 1.691.775,00 1.691.775,00 763.848,00 3.157.980,00 3.609.120,00
4635,00
11433,00
4635,00
11433,00
6180,00 3090,00 9888,00 7725,00 4635,00 4635,00 2472,00 8652,00 9888,00
6180,00 3090,00 9888,00 7725,00 4635,00 4635,00 2472,00 8652,00 9888,00
Navedeni podaci u tabeli predstavljaju skup u okviru koga e se vriti analiza.Koristie se podaci o godinjoj ceni transporta. Za irinu podruja ,odnosno definisanje granica izmeu pojedinih grupa koristie se sledei obrazac: irina podruja = Gde je: = = 2.481.270,00 [dinar]
X max- maksimalna vrednost posmatrane veliine.

Tabela 4.2: Granice izmeu pojedinih grupa
Oznaka grupe A B C
Uee u kriterijumu Veliko (veoma znaajno) Srednje (znaajno) Malo (malog znaaja)
Granice izmeu pojedinih grupa 4.962.540,00 [dinara] 2.481.270,00 X 4.962.540,00 [dinara] 0X 2.481.270,00 [dinara]
U tabeli 4.3 prikazano je razvrstavanje prema utvrenim granicama za pojedine klase.

82
Nikola Simi
MASTER RAD
Tabela 4.3:Razvrstavanje pravaca dopreme u klase (A, B ili C) na osnovu odreenih granica pojedinih klasa prikazanih u tabeli (4.2).
Uee u asortimanu za transport[%] Uee u izdvojenim novanim sredstvima za transport [%] Uee u prosenim zalihama [%]
Oznaka klase
Redni broj
Grupa Kumulativno Grupa Komulativno Grupa Komulativno A 2,3,8 1,4,5,6,10,13,14,18 ,19 7,9,11,12,,15,16,17 15,78 15,78 31,29 31,29 -
47,36
63,14
49,97
81,26
36,86
100,00
18,74
100,00
Na osnovu podataka iz tabele 4.3 izvrie se oblikovanje Pareto ili ABC dijagrama.
100.00 90.00 81,26;63,14 Uee u ukupnoj potronji za transport [%] 80.00 70.00 60.00 50.00 40.00 31,29;15,78 30.00 20.00 10.00 0.00 0.00 0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00 90.00 Uee u ukupnom asortimanu za transport [%] 100.00 100.00
Slika 4.2: Pareto-ABC dijagram za trokove transporta dominantne sirovine za proizvodnju

83
Nikola Simi
MASTER RAD
Sreeni podaci u tabeli 4.3 i grafiki prikaz dijagramom, prikazanim na slici 4.2, omoguavaju da donesu odreeni zakljuci koji su vani za odabir pravaca dopreme na kojima e se uvesti korienje sopstvenog voznog parka. Na osnovu podataka iz tabele 4.3 vidi se da po pravcima dopreme u okviru klase "A" nalaze se tri elementa (redni broj: 2, 3, 8 iz tabele 4.1) koji u asortimanu za transport uestvuju sa 15,78 [%] dok je njihovo uee u izdvojenim novanim sredstvima za transport 31,29 [%] i njihovo uee je veliko (veoma znaajno). U okviru klase "B" se nalazi devet elemenata (redni broj :1,4,5,6,10,13,14,18,19) ije je uee u asortimanu 47,36 [%] a uee u transportnim trokovima je 49,97 [%] i njihov uticaj na trokove transporta je znaajno. U tabeli 4.4 prikazano je razvrstavanje po pravcima dopreme na osnovu dobijenih rezultata ABC analize.
Tabela 4.4:Razvrstavanje po pravcima dopreme na osnovu rezultata Pareto-ABC analize
Oznaka klase
Naziv (pravac dopreme) Lepojevi
Uee u kriterijumu
Guncati Brezovac Varo Lapovo Stragari Bunari Trnava
Veliko (veoma znaajno)
upanjevac atornja Petropolje Trska Rudnik Dobraa Velike Pelice Toponica
Srednje (znaajno)
Botunje Resnik Jaruice Bukorovac
Malo (malog znaaja)
Na osnovu sprovedene analize sopstveni vozni park bie uveden na pravcima dopreme koji se nalaze u okviru klase A i B.
84
Nikola Simi
MASTER RAD
4.2.2 Dimenzionisanje transportnih kapaciteta Transportni kapaciteti dimenzioniu se na osnovu koliine tereta koji se mora transportovati (Q) i pune proizvodnosti voznog parka (WQ). U tabeli 4.5 dat je prikaz prosenih dnevnih koliina koja se dopremaju sa pojedinanih mesta dopreme. Tabela 4.5: Prikaz prosenih dnevnih koliina mleka koja se dopremaju
Prosene dnevne koliine za transport [ l ] 6285 4503 2453 2979 2581 2578 Prosene dnevne koliine za transport [ l] 2582 1691 1048 1068 3548
Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6.
Naziv mesta
Redni broj 7. 8. 9. 10. 11.
Naziv mesta upanjevac Rudnik Petropolje Trska Guncati Ukupno: 31316
Lapovo Lepojevi Brezovac Stragari Bunari Trnava
Na dnevnom nivou potrebno je proseno transportovati 31.316,00 litara. Model koji se koristi za odreivanje potrebnog broja inventarskih vozila dobijen je transformisanjem sledeeg izraza: WQ = [t/hi] (4.2)
Gde je: Ai1 + Ai2 + ... + Ain= Ai inventarski broj vozila i-te grupe (iste korisne nosivosti), Qi1 + Qi2 + ... + Qin= Qi koliina transportovanog tereta i-tom grupom vozila, Di1 + Di2 + ... + Din= Di posmatrani vremenski period (inventarski dani jedinice voznog parka). Zamenom prethodnih izraza i sreivanjem sledi: AiQ = [vozila] (4.3)
AiQ inventarski broj vozila izraunat na osnovu pune proizvodnosti (WQ) , Za poznate prevozne zahtevane-koliine tereta (Q) u posmatranom vremenskom periodu (Di), transportni zahtevi mogu se smatrati konstantnim i u tom sluaju je: C1 = = const. Q = 31316 [l] i Di = 1[ dan] C1 = 31316 [l]
i Wq = 2600 [l] AiQ = = 12,04 13 [vozila] (4.4)
85
Nikola Simi
MASTER RAD
Broj vozila izraunat na osnovu prevoznih zahteva ( C1 ) i prevozne sposobnosti jedinice voznog parka (Wq ) predstavlja prosean inventarski vozni park u posmatranom periodu. Potreban broj vozila na radu odreen je pod uslovom da su u toku dana sva tehniki ispravna vozila na radu.U tom sluaju koeficjent iskorienja sposobnog voznog parka je ' = 1 = 't = t (t - prosena vrednost koeficjenta tehnike ispravnosti u posmatranom vremenskom periodu) , kako je za radni dan koeficjent iskorienja voznog parka ( ) = zamenom t u prehodni izraz dobijena je veza potrebnog broja vozila na radu ( ArQ ) sa inventarskim voznim parkom ( AiQ ). Opti izraz za proraun inventarskog voznog parka i prosenog broja vozila na radu u zavisnosti od eksplatacionih izmeritelja dobijeni su zamenom izraza za punu i radnu proizvodnost: AiQ = ArQ = = [vozila] t [vozila] (4.6) (4.7)
Gde je: - srednja duina vonje pod teretom, - teinska karakteristika za ukupnu koliinu transportovane robe, - koeficjent iskorienja vremena u toku 24 h, koeficjent iskorienja radnog vremena, koeficjent iskorienja preenog puta, - saobraajna brzina vozila. Obrasci (4.6) i (4.7) se mogu smatrati polaznim, poto je u njima koeficjent iskorienja radnog vremena iskazan u osnovnom obliku, a ne u zavisnosti od eksplatacionih izmeritelja voznog parka.
86
Nikola Simi
MASTER RAD
4.2.3 Odreivanje transportnog puta rutiranje Na osnovu teorijskih postavki prikazanih u delu (4.1.5.1) i dimenzionisanja transportnih kapaciteta na osnovu obrasca (4.4) izvriemo postupak za odreivanje rute kretanja svakog vozila iz voznog parka. Potrebno je naglasiti da je to polazna osnova za odreivanje broja potrebnih vozila za obavljanje transportnih zadataka. Do konanog broja vozila za potrebe transporta doi e se uz eksplatacione pokazatelje rada voznog parka. Kao osnovna podloga podloga za rutiranje posluie mapa46.
Ruta 7 Ruta 6 Ruta 8
Ruta 5
Ruta 4
Ruta 9 Ruta 3
Ruta 2
Ruta 10
Ruta 1 Ruta 11
Slika 4.3: Mapa mesta nabavke osnovne sirovine (mleka) Kod rutiranja moralo se voditi rauna o realnim ogranienjima pri dopremi mleka. I to u smislu kapaciteta vozila (svako vozilo raspolae sa dve metalne cisterne kapaciteta hiljadu i tri stotine litara) i tehnologije dopreme. Svaka koliina mleka koja se utovari u jedinicu transporta (metalnu cisternu) mora biti od istog proizvoaa (zbog laboratorijske provere pri prijemu mleka u preduzeu).
46
Earth map2011 Digital Globe,2011 Cnes/Spot Image,2011 Google,2011 Europa Technologies.
87
Nikola Simi
MASTER RAD
4.2.4 Odreivanje redosleda vonji i eksplatacioni pokazatelji rada voznog parka Putanje (itinereri) koje su dobijene pomou metoda za odreivanje transportnog puta, koji su prethodno opisani, predstavljaju putanju kretanja koja je dodeljena odreenom vozilu. Ako je vreme vonje relativno kratko, moe se dogoditi da vozilo nije iskorieno u ostatku radnog vremena. U praksi, ako jedna vonja poinje nakon to je prethodna zavrena, vozilo je slobodno za izvravanje novog transportnog zadatka. Prilikom odreivanja redosleda vonje, na ve odreenim rutama, uzeto je u obzir da je: Saobraajna brzina kretanja vozila Vs = 45 km/h, vreme dangube po obrtu Hd = 2 h (vreme utovara i istovara,vreme ispiranja cisterni vodom, vreme pauze i slino), svi transportni zadaci se moraju izvriti do 15 h (vremenski prozor), mora se potovati zakonsko vreme trajanja upravljanja motornim vozilom. Na osnovu iznetih pretpostavki utvreno je (slika 4.4), da za obavljanje transportnih zadataka uz postojea dva vozila potrebno izvriti nabavku est novih vozila.
Radno vreme voznog parka [h] ("vremenski prozor" za dopremu) 7 8 9 10 11 12 13 14 15 (vreme rada vozila [h])
Ruta 1
vozilo #1 Ruta 2 vozilo #2 Ruta 3 vozilo #3 Ruta 5 vozilo #4 Ruta 6 vozilo #5 Ruta 8 vozilo #6 Ruta 8 vozilo #7 Ruta 9 vozilo #8 Slika 4.4: ematski prikaz redosleda vonji Ruta 10 Ruta 11 Ruta 8 Ruta 7 Ruta 5 Ruta 4 Ruta 3
U nastavku zavrnog rada bie prikazani itinereri kretanja vozila po rutama i izabrani eksplatacioni izmeritelji rada voznog parka. Svi podaci koji su prikazani vezuju se za rad voznog parka u toku jednog radnog dana.
88
Nikola Simi
MASTER RAD
Ruta 1 ( Garaa-Petropolje-Guncati-Depo) Transportni put: Sabirni prevozni put47, u toku vonje se vri postepen utovar robe u mestima Petropolje i Gunacati a istovar u depou preduzea.Broj potrebnih vonji Z = 1.
Itinerer za rutu 1 Garaa-Petropolje-Guncati-Depo
Slika 4.5: Itinerer kretanja vozila na ruti 1
Hr = Hw + H d = 1,57 + 2 = 3,57 [h] K = Kn + Kt1 + Kt2 = 28 + 18 + 25 = 71 [km] Gde je: Gde je: Hr asovi rada na ruti, K ukupan preeni put na ruti, Hw asovi vonje. Hw = = = 1,57 [h]; Kn nulti preeni put (put od garae do prvog mesta za utovar) = = = 0,903 Kt put preen pod teretom koeficijent iskorienja kapaciteta = = = 0,605 ; koeficijent iskorienja puta
Ruta 2 (Garaa-Guncati-Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku48, utovar robe u Guncatima. Broj potrebnih vonji Z= 1.
Itinerer za rutu 2 Garaa-Guncati-Depo

47
Videti: Gladovi, P., Tehologija Drumskog Saobraaja, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad , 2003., str. 278 do 282. 48 Videti: Gladovi, P., Tehologija Drumskog Saobraaja, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad , 2003., str. 248
89
Nikola Simi
MASTER RAD
Hr = Hw + H d = 1,11 + 2 = 3,11 [h] = = = 0,864
K = Kn + Kt1 = 25 + 25 = 50 [km] = = = 0,500
Ruta 3 (Garaa Lepojevi Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u Lepojeviu. Broj potrebnih vonji Z= 2.
Itinerer za rutu 3 Garaa-Lepojevi-Depo
Hr = Hw + H d = 1,46 + 2 = 3,46 [h] 1 = 2 = = = =1 = 0,731
K = Kn + Kt1 = 33 + 33 = 50 [km] = = = 0,500
Ruta 4 (Garaa Rudnik Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u Rudniku. Broj potrebnih vonji Z= 1.
Itinerer za rutu 4 Garaa-Rudnik-Depo
Slika 4.8: Itinerer kretanja vozila na ruti 4 Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"
90
Nikola Simi
MASTER RAD
Hr = Hw + H d = 1,11 + 2 = 3,11 [h] 1 = = = 0,650
K = Kn + Kt1 = 25 + 25 = 50 [km] = = = 0,500
Ruta 5 (Garaa Stragari Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u Stragarima. Broj potrebnih vonji Z= 2.
Itinerer za rutu 5 Garaa-Stragari-Depo
Hr = Hw + H d = 1,2 + 2 = 3,2 [h] 1 = 2 = = = =1 = 0,145
K = Kn + Kt1 = 27 + 27 = 54 [km] = = = 0,500
Ruta 6 (Garaa Trnava Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u Trnavi. Broj potrebnih vonji Z= 1.
Itinerer za rutu 6 Garaa-Trnava-Depo
91
Nikola Simi
MASTER RAD
Hr = Hw + H d = 1,33 + 2 = 3,33 [h] 1 = = = 0,991
K = Kn + Kt1 = 30 + 30= 60 [km] = = = 0,500
Ruta 7 (Garaa Trska Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u mestu Trska. Broj potrebnih vonji Z= 1.
Itinerer za rutu 7 Garaa-Trska-Depo
Hr = Hw + H d = 1,42 + 2 = 3,42 [h]
K = Kn + Kt1 = 32 + 32= 64 [km]
1 =
= 0,410
= 0,500
Ruta 8 (Garaa Lapovo Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u Lapovu. Broj potrebnih vonji Z= 3.
Itinerer za rutu 8 Garaa-Lapovo-Depo
Hr = Hw + H d = 1,68 + 2 = 3,68 [h]
K = Kn + Kt1 = 32 + 32= 64 [km] 92
Nikola Simi
MASTER RAD
1 = 2 = 3 =
= = =
=1 =1 = 0,417
= 0,500
Ruta 9 (Garaa Brezovac Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u Brezovcu. Broj potrebnih vonji Z= 1.
Itinerer za rutu 9 Garaa-Brezovac-Depo
Hr = Hw + H d = 2,17 + 2 = 4,17 [h]
K = Kn + Kt1 = 49 + 49= 98 [km]
1 =
= 0,943
= 0,500
Ruta 10 (Garaa Brezovac Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u Bunarima.
Itinerer za rutu 10 Garaa-Bunari-Depo
Broj potrebnih vonji Z= 1.
93
Nikola Simi
MASTER RAD
Hr = Hw + H d = 1,28 + 2 = 3,28 [h]
K = Kn + Kt1 = 29 + 29= 58 [km]
1 =
= 0,992
= 0,500
Ruta 11 (Garaa upanjevac Depo) Transportni put:Ponavljajui sa praznom vonjom u odlasku, utovar robe u upanjevcu. Broj potrebnih vonji Z= 1.
Itinerer za rutu 11 Garaa-upanjevac-Depo
Hr = Hw + H d = 1,28 + 2 = 3,28 [h]
K = Kn + Kt1 = 37 + 37= 74 [km]
1 =
= 0,993
= 0,500
Iz ve utvrenih izmeritelja rada voznog parka moemo odrediti i sledee: Kst =
= 22,73 [km]
Gde je: Kst srednja duina vonje sa teretom, AKt broj kilometara sa teretom voznog parka, AZ broj vonji sa teretom voznog parka. td = 2 [h], q = 2,6 [t] , =

td vremenski gubici po ostvarenoj vonji sa teretom q korisna nosivost vozila = = 0,780
Gde je: koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti, Kt preeni put vozila sa teretom u pojedinim vonjama [km], q koliina tereta prevoena u pojedinim vonjama [t], Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu.
94
Nikola Simi
MASTER RAD
= 0,802
Gde je: koeficijent statikog iskorienja nosivosti voznog parka, Q ukupna koliina transportovanog tereta. =
= 0,522
Gde je: koeficijent iskorienja prevoznog puta voznog parka, AKt kilometri sa teretom voznog parka, AK ukupno preeni kilometri voznog parka. Iz odreenih izmeritelja rada voznog parka moemo dobiti vrednosti za radnu proizvodnost i to: Radna proizvodnost iskazana preko ostvarenog transportnog rada: Wu' =
= 15,720 [
Radnu proizvodnost u zavisnosti od koliine transportovane robe:
Wu' =
= 0,045 [
U organizacionom delu rada voznog parka potrebno je formirati saobraajnu49, dispeersku slubu i slubu preventivnog odravanja.
49
Videti: Gladovi, P., Tehologija Drumskog Saobraaja, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad , 2003., str. 49 do 61.
95
Nikola Simi
MASTER RAD
4.3 Trokovi voznog parka Potrebno je naglasiti da je odreivanje trokova rada voznog parka veoma sloen posao. U nastavku rada bie odreeni osnovni trokovi rada voznog parka u skladu sa teorijskim postavkama prikazanim u delu (4.1.2) i uzimajui u obzir ogranienja prilikom prikupljanja podataka. Trokovi nabavke novih vozila Na osnovu sprovedenih analiza utvreno je da za potrebe izvrenja svih transportnih zadataka pri dopremi mleka potrebno izvriti nabavku est novih teretnih vozila sa nadgradnjom za prevoz sirovog mleka ,cisternama kapaciteta 2600 [l] odnosno, dve cisterne na jedno vozilo kapaciteta 1300 [l]. Izbor je pao na domaeg proizvoaa "Zastava kamioni"- Kragujevac, a radi se o teretnom vozilu EUROZETA 85.14 . Osnovni tehniki podaci o vozilu50; Tip i vrsta motora: EURO 3 , Radna zapremina motora: 3922 [cm3 ], Maksimalna snaga: 170 [KS] ( 125 [KW]), Maksimalni obrtni moment: 550 [Nm], Spojnica: jednolamelasta, suva, fi 350 [mm], Menja: mehaniki, FAMOS ZF 5 MS 60-114 , Konice: sa hidropneumatskom komandom i menjakim pojaivaem sa dvostrukim sistemom koenja,napred disk pozadi dobo, Upravlja: hidrauliki sa servo dejstvom, Pneumatici: 215/75 R 17,5 , Duina vozila: 6910 [mm], irina vozila: 2290 [mm], Visina vozila: 2550 [mm], Korisna nosivost: 4650 [kg] , Zapremina rezervoara: 85 [l], Maksimalna brzina: 117 [km/h].
Nabavna cena jednog vozila: 39.754,20 [euro], ( kurs evra: 103,00 dinara za 1 euro), 4.094.682,6 [dinar]. Trokovi nabavke est vozila uz korienje bankarskog kredita51 za domaa vozila: 32.926.161,72 [dinar]
50 51
izvor: www.zastava-kamioni.co.rs izvor: www.bancaintesabeograd.com (kamatna stopa na godinjem nivou 4,86 %, vremenski period otplate 7 godina).
96
Nikola Simi
MASTER RAD
Trokovi amortizacije vozila52: 32.926.161,72 [dinar], Trokovi osiguranja vozila53: 1.763.200,00 [dinar], Trokovi tehnikog pregleda vozila54: 320.000,00 [dinar], Trokovi registracije vozila - fond za zatitu ivotne sredine55: 714.080,00 [dinar], Trokovi registracije vozila javni putevi56: 34.400,00 [dinar]. Trokovi registracije vozila komunalna taksa57: 144.000,00 [dinar], Trokovi registracije vozila administrativna taksa58: 224.000,00 [dinar], Prva registracija vozila- registraciona nalepnica59: 2400,00 [dinar], Prva registracija vozila- saobraajna dozvola60: 9600,00 [dinar], Prva registracija vozila- saobraajna tablica61: 16000,00 [dinar], Proraun trokova goriva62 : Pgod = = = 67078,7 [litar]
Gde je: Pgod godinja potronja goriva za navedenu marku i tip vozila [l], Akp ukupni godinji preeni broj kilometara bez tereta [km], Pp prosena potronja goriva za kilometre bez tereta [ lit/100 km], Akt ukupni godinji broj preenih kilometara sa teretom [km], Pt prosena potronja goriva za kilometre bez tereta [ lit/100 km]. Godinji trokovi goriva63: g god = P god * C god = 67078,7 * 134,9 = 9.049.051,53 [dinar]
52 53
Pretpostavljeno trajanje perioda amortizacije 20 god. Pretpostvljano vreme trajanja osiguranja 20 god.,premija osiguranja po vozilu: 11020,00 din. Izvor: AMS (Auto Moto Savez) Srbije, www.registracija-vozila.rs 54 Za period od 20 god, cena kotanja tehnikog pregleda po jednom vozilu: 2000,00din. Izvor:www.tehnikipregled.rs. 55 Za posmatrani period od 20 god. , cena kotanja po jednom vozilu: 4463,00 din. ,izvor: www.registracijavozila.rs. 56 Za posmatrani period od 20 god. , cena kotanja po jednom vozilu: 215,00 din. ,izvor: www.registracijavozila.rs 57 Za posmatrani period od 20 god. , cena kotanja po jednom vozilu: 900,00 din. ,izvor: www.registracijavozila.rs 58 Cena kotanja po jednom vozilu: 1400,00 din. ,izvor: www.registracija-vozila.rs 59 Cena kotanja po jednom vozilu: 400,00 din. ,izvor: www.registracija-vozila.rs
60 61
Cena kotanja po jednom vozilu: 1200,00 din. ,izvor: www.registracija-vozila.rs Cena kotanja po jednom vozilu: 2000,00 din. ,izvor: www.registracija-vozila.rs 62 Izvor za prosenu potronju pogonskog goriva sa i bez tereta: lini kontak (razgovor) sa osobljem vozila koje je ve u eksploataciji. 63 Cena za jedan litar (eurodizela) goriva na dan 21.05.2011 god. 134,9 din/l , izvor: www.amss.org.rs.
97
Nikola Simi
MASTER RAD
Gde je: g god godinji trokovi goriva [dinar], P god godinja potronja goriva [l], C god cena goriva [dinara / 1 lit.] Trokovi goriva za period od 20 godina:
g 20god. = 180.981.030,60 [dinar]

Trokovi ulja i nesmrzavajue tenosti za hlaenje motora: Zapremina kartera (kuista motora): 10 [l], Zapremina sistema za hlaenje motora: 12 [l], Interval zamene ulja: 10000 km, Preeni broj kilometara po inventarskom vozilu za godinu dana: 44028,125 [km], Trokovi ulja za period od godinu dana64: 155.200,00 [dinar], Trokovi ulja za period od 20 godina: 3.104.400,00 [dinar], Interval zamene nesmrzavajue tenosti u sistemu za hlaenje: 1 god. , Trokovi nesmrzavajue tenosti za hlaenje motora period od 20 god. 65: 282.681,60 [dinar] Trokovi auto-guma: Interval zamene gume na prednjoj osovini66: 40000[km], Interval zamene gume na zadnjoj osovini67: 60000[km], Cena gume na prednjoj osovini68: 21844 [dinar], Broj auto guma na prednjoj osovini (za ceo vozni park): 16 [kom.], Cena gume na zadnjoj osovini69: 22678 [dinar], Broj auto guma na zadnjoj osovini (za ceo vozni park): 32 [kom.] Trokovi auto-guma,za period od godinu dana, izraunavaju se prema sledeem obrascu: Tg = AK * Cg1 * + AK * Cg2 * = 3.077.601,16 + 4.260.137,89 = 7.337.739,05[din.]
Gde je: Tg trokovi auto-guma za godinu dana [dinar] Cg1 cena prednje gume [dinar], Ng1 broj guma na prednjoj osovini vozila, V1g vek trajanja gume na prednjoj osovini [km],
64
Cena kotanja jednog litra ulja za dizel motore (MOBIL DELVAC MX 15W-40) 485,00 din. izvor:http://planetaguma.com 65 Cena kotanja jednog litra nesmrzavajue tenosti za hlaenje motora 147,23 din. , izvor:http://.autobest.com 66 Izvor: razgovor sa posadom vozila koje je ve u eksploataciji. 67 Izvor: razgovor sa posadom vozila koje je ve u eksploataciji. 68 Marka i tip gume(prednja): DUNLOP SP344 205/75 R 17,5 ,izvor: http://planetaguma.com 69 Marka i tip gume(pogonska): DUNLOP SP444 205/75 R 17,5 ,izvor:www.planetaguma.com
98
Nikola Simi
MASTER RAD
Cg2 cena gume na zadnjoj osovini (pogonska) [dinar], Ng2 broj guma na zadnjoj osovini, V2g vek trajanja gume na zadnjoj osovini [km]. Trokovi auto-guma za period od 20 god. : 146.754.781,10 [dinar] Trokovi radne snage70: Broj radnih dana godinje: 365 (za posadu kamiona) i 261 (za ostale zaposlene). Broj potrebnih radnika u okviru saobraajne i dispeerske slube: 2 . Broj potrebnih radnika u okviru slube preventivnog odravanja: 1 . Broj potrebnih radnika na mestu vozaa: 12 . Izdvajanje za lini dohodak, u bruto iznosu, za period od godinu dana po radniku: 540.000,00[dinar] . Izdvajanje za lini dohodak, u bruto iznosu, za period od godinu za ivu radnu snagu: 8.100.000,00 [dinar] . Izdvajanje za lini dohodak, u bruto iznosu, za period od 20 god. za ivu radnu snagu: 162.000.000,00 [dinar]. Trokovi popravke vozila i izvoenja industrijskog remonta71: 10.964.411,85 [dinar] Ukupni trokovi voznog parka72: 573.167.308,60 [dinar] , Ukupni trokovi voznog parka na godinjem nivou: 28.658.365,43 [dinar]
70
Podaci o trokovima radne snage su okvirnog karaktera.Procenjeni trokovi po radniku na mesenom nivou ,u bruto iznosu, su 45000 din., u obzir su uzeta i zakonska ogranienja u pogledu trajanja radne nedelje 40 h rada. 71 Podaci su okvirnog karaktera zbog ogranienja pri prikupljaju podataka i procenjeni su na 30 % od nabavne vrednosti voznog parka. 72 Za izabrani period eksploatacije od 20 godina.
99
Nikola Simi
MASTER RAD
5. Zakljuna razmatranja
Imajui u vidu da se u trinoj ekonomiji vodi velika konkurentska "utakmica" da bi se doprelo do kupca koji je karika koja finalizuje sve one radnje koje su prethodile da se jedan artikal proizvede i u pravo vreme stavi na raspolaganje, ali po pravoj ceni i odgovarajueg kvaliteta. Posebno je bitna optimizacija poslovanja jednog preduzea. U cilju sagledavanja celokupnog poslovanja, kako u organizacionom smislu tako i u ekonomskom jednog preduzea poseban prostor za optimizaciju nudi upravo oblast "Logistike preduzea" koja se prouava na Fakultetu Tehnikih Nauka u Novom Sadu. Upravo mogunost, koja nam prua logistika, da kroz odreene naune metode i pre svega kroz sistemsko sagledavanja veza i odnosa pri prostorno-vremenskoj transformaciji materijalnih dobara od dobavljaa do pa do korisnika odreenog proizvoda iskoristili smo da bi pre svega: sagledali celokupan proces nabavke potrebnih materijalnih dobara za funkcionisanje preduzea; izvrili selekciju na koja materijalna dobra treba obratiti panju (na osnovu izabranog kriterijuma); snimili proces prostorno-vremenske transformacije materijalnih dobar od isporuioca do procesa proizvodnje i sa njima pripadajue informacije; ustanovili kroz koje instance preduzea se taj proces odvija; ustanovili odgovornosti i zaduenja subjekata koji se time bave; utvrdili trokove koje generiu materijalna dobra pri prostorno-vremenskoj transformaciji kroz ceo sistem nabavke; izvrili odabir dominantne grupe materijalnih dobara (na osnovu izabranog kriterijuma); detaljno utvrdili trokove i mesta nastajanja trokova za posmatranu dominantnu grupu; kritiki analizirali postojee stanje; izdvojili problemske take uoene u toku istraivanja; izvrili odabir problemske take kao mesto potencijalnih rezervi za optimizaciju; odabrali konkretnu oblast u okviru logistikih trokova gde e se pokuati izvriti optimizacija; dali teorijski "put" za unapreenje postojeeg stanja; izvrili unapreenje postojeeg stanja i dali zavrno miljenje i prikazali uporeenje postojeeg i unapreenog stanja.
100
Nikola Simi
MASTER RAD
5.1 Ocena kompletnog istraivanja Komletno istraivanje procesa nabavke materijalnih dobara, za potrebe funkcionisanja preduzea Mlekara Ku Kompany Kragujevac, izvreno je na osnovu ve utvenih koraka koji su prikazani u prethodnom delu. Takav pristup je omoguio celovit i detaljan pogled na logistike trokove73 za izabranu dominantnu grupu materijalnih dobara (ambalae i hemijskih proizvoda) i dominantne sirovine za proizvodnju (mleka). Utvreno je da trokovi transporta uestvuju dominantno u strukturi logistikih trokova i pristupilo se traenju mera za unapreenje postojeeg stanja. Kao mera za koju se pretpostavljalo da e dati oekivanu racionalizaciju procesa logistike nabavke je uvoenje sopstvenog voznog parka74 za dopremu sirovog mleka sa farmi, koje se nalaze u regionu oko sedita preduzea. Nakon sprovedene ABC analize, za potrebe postepenog uvoenja sopstvenog voznog parka, na onim pravcima dopreme gde se generiu najvii trokovi transporta i utvrivanja trokova koji bi se pojavili prilikom formiranja i eksploatacije sopstvenog voznog parka za period od dvadeset godina dolo se do sledeih zakljuaka: Idvojena novana sredstva za transport mleka pomou tueg (iznajmljenog) voznog parka na godinjem nivou: 48.425.512,00 [din.] , Idvojena novana sredstva za transport mleka pomou sopstvenog voznog parka na godinjem nivou: 28.658.365,43 [din.] .
Razlika u izdvojenim novanim sredstvima pre i posle implementiranja predloene mere, na godinjem nivou, je: 19.767.146,57 [din.] ili 40,81 [%]. Ukupni logistiki trokovi pre intervencije iznosili su: 62.582.300,09 [din.], a posle intervrncije iznose: 42.815.153,43 [din.] , to predstavlja smanjenje od 31,59 [%]. Moe se konstatovati da je izvrena racionalizacija procesa transporta mleka, a samim tim i kompletnog procesa logistike nabavke preduzea "Mlekara Ku Kompany" Kragujevac.
73 74
Transporta, istovara, skladitenja i posedovanja zaliha. postojee reenje u procesu transporta osnovne sirovine je korienje odnosno iznajmljivanje tueg voznog parka (prevoz na osnovu ugovora).
101
Nikola Simi
MASTER RAD
5.2 Pravci daljeg istraivanja Pravci daljeg istraivanja su: praenje i analiza trokova posedovanja i eksploatacije sopstvenog voznog parka, davaje predloga za eventualnu korekcije pri eksploataciji voznog parka i poveanje nivoa logistike kompetencije, uvoenje pokazatelja logistikog kvaliteta i njihovo praenje i analiziranje kao i preduzimanje korektivnih mera i to: vreme zadravanja pri izlasku robe, procenat pogrenih isporuka, logistika procenat prigovora, nabavke procenat odbijenih isporuka, procenat odloenih isporuka, kvalitet transportne usluge i procenat realizovanih transportnih zadataka, transport i tokovi vremenska tanost dostave, materijala uestalost nezgoda, uestalost teta, procenat greke pri komisioniranju robe, skladitenje i skladini kvalitet usluga i procenat realizovanih zadataka i komisionirnje obrt zaliha.
102
Nikola Simi
MASTER RAD
6. Prilozi
PRILOG 1. LINA KARTA KOMPANIJE
D.o.o. Ku Company poinje sa radom 1992 godine kao porodina mlekara i jedna je od prvih mlekara na podruju umadije. KuCompany proizvodi su tradiconalnog porekla i ukusa i predstavljaju krunu viegodinjeg rada i iskustva u proizvodnji i preradi mlenih proizvoda. Viegodinje iskustvo, praenje savremenih trendova u tehnolokim procesima i neprekidno ulaganje u savremenu tehnologiju stvorilo je paletu od 40 proizvoda. Mleko se proizvodi u selima centralne umadije i svakodnevno se u mlekaru dopremi preko 40.000 l mleka. Kvalitetu proizvoda se poklanja velika panja jer se na osnovu kvaliteta proizvoda sagledava kvalitet preduzea. Potvrda dobrog kvaliteta su mnogobrojne medalje osvojene na Novosadskom Sajmu. Savremeno trite zahteva od svojih isporuilaca ne samo dobar kvalitet ve i odreeni dokaz o dugoronoj doslednosti tog kvaliteta.Bitna podrka uzajamnog poverenja izmeu proizvo|aa i kupca su meunarodni standardi kvaliteta. Zato se mlekara Ku Company opredelila i uvela prvi u nizu ISO 9001 : 2000 kao i HACCP koji je preduslov za poslovanje na svetskom tritu. ORGANIZACIONA STRUKTURA KOMPANIJE Kompanija trenutno ima 120 zaposlenih, od toga 60% radi u proizvodnji dok ostatak ine menaderski tim i administrativna sluba. Osniva, vlasnik i generalni direktor je Jezdimir Ku. Menaderski tim ine pomonik direktora za prozvodnju i razvoj, zamenik direktora za ekonomiku i finansije, rukuvodilac komercijalne slube ,rukovodilac laboratorije, rukovodilac odravanja i rukovodilac finansijske slube. Od ukupnog broja radnika njih 15 je sa visokom strunom spremom, dok su ostali zaposleni na administrativnim poslovima sa viom i srednjom strunom spremom. PROIZVOD Zahvaljujui praenju svetskih trendova u tehnolokom procesu proizvodnje, mogunost prerade mleka je velika, tako da naa paleta proizvoda je velikog spektra sa tendencijom rasta. Kao osnovne grupe idvajamo sledee,
R B
fermetisanen kiselo mlene proizvode trajne proizvode UF sireve i namaze fermentisani kiselo-mleni proizvodi
IFR A NAZIV ARTIKLA EAN Code SVEE MLEKO JM CEN A PD V CENA+PD V Pre MP C Rok trajanj a Tra . Pak 15 ko m 8 ko m
301
Pasterizovano mleko 2,8%mm kesa Pasterizovano mleko 2,8%mm PET boca
860600375 001 4 860600375 002 1
lit
41,00
8%
44,28
48,7 1 54,6 5
3 dana
390
lit
46,00
8%
49,69
4 dana
KISELO MLENI PROIZVODI JOGURT 0,5% mm 3 306 Dijet jogurt 1/1 kesa 0.5%mm 860600375 003 8 860600375 004 5 860600375 019 9 860600375 020 5 ko m ko m ko m ko m 44,50 8% 48,06 52,8 7 30,0 6 66,5 3 36,8 3 15 dana 15 ko m 30 ko m 12 ko m 15 ko m
307
Dijet jogurt 1/2 kesa 0.5%mm
25,30
8%
27,32
15 dana
332
Dijet jogurt 1/1 boca 0.5%mm
56,00
8%
60,48
15 dana
333
Dijet jogurt 1/2 boca 0.5%mm
31,00
8%
33,48
15 dana
103
Nikola Simi
MASTER RAD
30 ko m 15 ko m 30 ko m 12 ko m 15 ko m 30 ko m
308
Dijet jogurt 0,2 aa 0.5%mm
860600375 005 2
ko m
11,50
8%
12,42
13,6 6
15 dana
JOGURT 3,2% mm 8 302 Jogurt 1/1 kesa 3.2%mm 860600375 017 5 860600375 018 2 860600375 021 2 860600375 022 9 860600375 006 9 ko m ko m ko m ko m ko m 51,00 8% 55,08 60,5 9 35,7 6 68,9 0 38,0 2 13,6 6 15 dana
303
Jogurt 1/2 kesa 3.2%mm
30,10
8%
32,51
15 dana
10
313
Jogurt 1/1 boca 3.2%mm
58,00
8%
62,64
15 dana
11
331
Jogurt 1/2 boca 3.2%mm Jogurt 0,2 aa 3.2%mm
32,00
8%
34,56
15 dana
12
305
11,50
8%
12,42
15 dana
KISELO MLEKO R B 13 IFR A 310 NAZIV ARTIKLA Kiselo mleko 0,2 aa 3.2%mm Ekstra kiselo mleko 0,2 aa 6% mm Kiselo mleko 0,5 aa 4%mm EAN Code 860600375 007 6 860600375 099 1 860600375 030 4 JM ko m ko m ko m CEN A 11,40 PD V 8% CENA+PD V 12,31 Pre MP C 13,5 4 18,3 Rok Tra trajanj . a Pak 30 15 ko dana m 8 15 ko dana m 8 15 ko dana m
14
376
15,40
8%
16,63
15
309
34,50
8%
37,26
40,9
KISELA PAVLAKA 16 357 Kisela pavlaka 0,2 aa 20%mm Kisela pavlaka 0,2 aa 12%mm Kisela pavlaka 0,5 aa 12%mm 860600375 008 3 860600375 097 7 860600375 009 0 MILERAM 19 360 Mileram 0,5 aa 30%mm 860600375 028 1 ko m 70,70 18 % 83,43 91,7 25 dana 8 ko m ko m ko m ko m 25,00 18 % 18 % 18 % 29,50 32,4 20 dana 20 dana 20 dana 30 ko m 30 ko m 8 ko m
17
356
20,00
23,60
25,9
18
368
50,00
59,00
64,9
Za proizvodnju kiselo-mlenih proizvoda koriste se liofilizovane, superkoncentrovane starter kulture koje proizvodu daju dodatan prijatan ukus, karakteristian za svaki tip proizvoda posebno. Asortiman ovih proizvoda je veliki, poev od vie vrsta jogurta, preko kiselog mleka, do pavlake i milerama. Fermentisani proizvodi se pakuju u vie vrsta ambalae, kako bi zadovoljili elje i potrebe svih kupaca., trajni proizvodi (mleni i sirni namazi, mladi i zreli kajmak, paprika u pavlaci, beli , kvark i UF sirevi ).
104
Nikola Simi
MASTER RAD
R B
IFR A
NAZIV ARTIKLA
EAN Code
JM
CENA
PD V
CENA Pre + MPC PDV
Rok traja nja
Tra. Pak
SVEI SIR, SIRNI I MLENI NAMAZI SVEI SIR 20 21 22 339 345 335 Svei sir 500g kesa Svei sir 500g aa Sir 5/1kg kesa za pite, bureke i peciva 860600375 087 8 860600375 095 3 860600375 016 8 ko m ko m kg 115,00 119,00 160,00 18 % 18 % 18 % 135,7 140,4 188,8 149,2 154,4 207,6 90 dana 90 dana 60 dana 10 kom 8 kom 2 kom
SIRNI NAMAZI 23 350 Kremko krem sir 100g aa 860600375 014 4 ko m 25,50 18 % 30,09 33,10 90 dana 20 kom
PAPRIKA U PAVLACI 24 25 26 27 318 386 392 328 Paprika u pavlaci 250g aa Paprika u pavlaci 500g aa Paprika u pavlaci 1/1 kg Paprika u pavlaci 2,3 kg 860600375 010 6 860600375 044 1 860600375 031 1 860600375 036 6 ko m ko m ko m ko m 70,20 130,10 230,00 520,00 18 % 18 % 18 % 18 % 82,84 153,52 271,40 613,60 91,12 168,8 298,5 674,9 90 dana 90 dana 30 dana 30 dana 8 kom 8 kom 6 kom 4 kom
MLENI NAMAZI 28 29 349 346 Katunski kajmak 100g aa Katunski kajmak 250g aa 860600375 013 7 860600375 012 0 ko m ko m 28,20 68,00 18 % 18 % 33,28 80,24 36,60 88,26 90 dana 90 dana 20 kom 8 kom
Katunski kajmak ( mleni namaz ) i kremko ( sirni namaz ) u svom sastavu imaju visok sadraj suve materije i mlene masti ime obezbe|uju odlinu konzistenciju, a ukus i miris podseaju na klasine proizvode kajmak i sir. Paprika u pavlaci, specijalitet kue Ku Company, je tradicionalni, autohtoni proizvod. Najbolje vrste blago ljute paprike somborke daju specifian ukus i miris sveoj pavlaci. Karakteristino za ovaj proizvod, iako se radi u uslovima savremene industrijske proizvodnje, je odsustvo aditiva i konzervanasa, pa mu se sa pravom pripisuje slogan po ukusu prirode. Osvojili smo i proizvodnju sireva savremenom tehnologijom ultrafiltracije, kao i izradu proizvoda na bazi koncentrata mleka ( feta,namazi,itd ).
105
Nikola Simi
MASTER RAD
RB IFRA
NAZIV ARTIKLA
EAN Code
JM
CENA PDV CENA+PDV
Pre MPC
Rok Tra. trajanja Pak
FETA SIR 6 kom 4 kom
30
389
Feta sir 500 g
860600375 011 3 kom 123,20 18%
145.38
159,92 60 dana
31
400
Feta sir 1kg
860600375 023 6 kom 228,80 18%
269.98
296,98 60 dana
RB IFRA
NAZIV ARTIKLA
EAN Code
JM
CENA PDV CENA+PDV
Pre MPC
BELI Sirevi 6 kom
32
420
Srpsi mladi beli sir 4/1kg
kom 177.00 18%
208.86
250.00 60 dana
RB IFRA
NAZIV ARTIKLA
EAN Code
JM
CENA PDV CENA+PDV
Pre MPC
SIREVI parenog testa 6 kom 4 kom
33
417
Kackavalj 1kg
kom 340.00 18%
401.22
440.00 60 dana
34
418
Kackavalj 3 kg
kom 340.00 18%
401.22
440.00 60 dana
Osposobili smo se za proizvodnju proizvoda koji su retki ili ak jedinstveni na tritu a koji e nam omoguiti konkurentsku prednost uz podrku partnera u distribuciji ili trgovini Novi proizvodi i planirana dinamika uvoenja u 2010. godini I kvartal - svee mleko sa farme ( pet boca ; rok trajanja 5 dana) - jogurtna i bistra kisela surutka ( pet boca: 0,5l , 1l , 2l ) - neutralna pavlaka neslana, slana ( etvrtasta posuda: 0,125kg , 0,250kg , 0,5kg , 1kg ) II kvartal - namazi sa dodatkom povra 3 proizvoda ( etvrtasta posuda : 0,250kg , 0,5 kg i 1kg ) III kvartal - mladi i zreli kajmak ; Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"
106
Nikola Simi
MASTER RAD ( etvrtaste i okrugle posude i drvena etno ambalaa: od 0,100kg do 1kg) - desertni namazi sa dodatkom voa ( etvrtasta posuda : 0,250kg i 0,5kg )
KVALITET PROIZVODNJE Zahvaljujui praenju svetskih trendova u tehnolokom procesu proizvodnje, mogunost prerade mleka je velika. Kompanija je definisala svoju poslovnu politiku, gde je jasno istakla da joj je kvalitet prioritet.Pridravajui se Pravilnika o kvalitetu mleka i mlenih proizvoda, kompanija definie deklaraciju u skladu sa standardima koji ispunjavaju uslove za trite EU,kao i ostala. KuCompany u sopstvenim laboratorijama vri kompletnu internu hemijsku i mikrobioloku kontrolu sveeg mleka i gotovih proizvoda. Kvalitet i kontrolu prate etiri eminentne institucije u Republici Srbiji, sa kojima kompanija ima ugovor ( Veterinarski Specijalistiki Institut Jagodina, Zavod za zatitu zdravlja Kragujevac, Zavod za mlekarstvo Beograd i Jugoinspekt Beograd ). Svojom stalnom kontrolom proizvoda, ove institucije potvr|uju ispravnost i visok kvalitet i standard naih proizvoda. Krajem 2008 godine sa radom je poela sopstvena farma KU, kapaciteta 500 muznih krava kao reprocentra ime obezbeujemo svo mleko kao sirovinu visokog kvaliteta, . TRANSPORT I POSTPRODAJNA USLUGA Preduzee prodaje I transportuje robu na dva naina : I Direktno tj prevoz sopstvenim vozilima i II Indirektno preko distributera. I Direktno transportuje proizvode koristei sopstveni vozni park. Ku Company poseduje 5 kamiona nosivosti od 4 do 12 tona. Za lokalni transport koristi se kombi vozila, nosivost od 1 do 2.5 tone.Proizvodi se pakuju u transportna pakovanja (kutije I gajbice) a kasnije na euro palete (PVC I prohromske).Direktnom prodajom pokrivamo 30 % ukupne prodaje. II Za indirektnu distribuciju robe koriste se termo - izolovana nosivosti od 1000 do 5000 kg. Indirektnom prodajom pokrivamo 70 % trita.
107
Nikola Simi
MASTER RAD
PRILOG 2. PRIKAZ POJEDINIH DOKUMENATA KOJI SE POJAVLJUJU PRI REALIZACIJI PROCESA NABAVKE
108
Nikola Simi
MASTER RAD
Literatura
[ 1 ] Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. [ 2 ] Gaji, V., Nikolii, S., Skripte sa vebi iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2003. godina. [ 3 ] Gladovi, P., Tehnologija Drumskog transporta, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2003. godina. [ 4 ] Perii, R., Sistem kvaliteta usluga logistika i informatika, Institut tehnikih nauka SANU-Beograd i Zavod za logistiku, projektovanje i ininjering TRANSLOGBeograd, 2002. godina. [ 5 ] Radojkovi, ., Zavrni rad/diplomski-master rad/Prilog optimizaciji distribuciji robe iroke potronje u sistemu NIS-NAP, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2007. godina. [ 6 ] Miti, I., Zavrni rad/diplomski-master rad/Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu Simpo A.D Vranje, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2008. godina. [ 7 ] http://zastava-kamioni.co.rs [ 8 ] http://bancaintesabeograd.com [ 9 ] http://amss.org.rs [ 10 ] http://autobest.com [ 11 ] http://planetaguma.com [ 12 ] http://registracija-vozila.rs [ 13 ] http://tehnikipregled.rs
109

Logistika Preduzeca - Master Rad - Master Saobracaja Nikola Simic Rs

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Logistika Preduzeca - Master Rad - Master Saobracaja Nikola Simic Rs

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU

RACIONALIZACIJA PROCESA LOGISTIKE NABAVKE U PREDUZEU "MLEKARA KU KOMPANY D.O.O"

Novi Sad, 2012 godina

Saetak diplomskog rada

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

LITERATURA ................................................................................................................................................ 109

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

1.1 Definisanje osnovnih hipoteza i ciljeva istraivanja

1.2 Metode istraivanja

1.3 Osnovni podaci o preduzeu Ku Kompany D.o.o Kragujevac

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Sektor komercijalnih poslova

Farma za proizvodnju mleka Ku - Lapovo

Sektor proizvodnje i razvoja

Sluba kadrovskih, pravnih i optih poslova

Slika 1.1: Makro-organizaciona ema preduzea Ku Kompany d.o.o Kragujevac

Lina karta preduzea data je u prilogu 1.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Sektor proizvodnje i razvoja Rukovodilac 01

Proizvodnja i razvoj dnevnih proizvoda

Proizvodnja i razvoj trajnih proizvoda 05 Rukovodilac 11

Pakovanje dnevnih i trajnih proizvoda Poslovoa 06

Regler bravarzavariva Poslovoa 12 16

Skladitar ambalae i repromaterijala 21

Predradnik za prijem mleka

Paker 08 Skladitar rezervnih delova i opreme 19

Slika 1.2: Organizaciona ema sektora proizvodnje i razvoja

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Sektor kvaliteta Rukovodilac 01

Saradnik za kvalitet 02 Hemijska i mikrobioloka laboratorija Rukovodilac 04

Laborant za mikrobioloka ispitivanja 05

Laborant za hemijska ispitivanja 06

Slika 1.3: Organizaciona ema sektora kvaliteta

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

2. POLAZNE OSNOVE RADA

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Nabavka Dobavja/ isporuilac

Slika 2.1: Celovito posmatranje logistike5

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Slika 2.2:Komponente uspeha na podruju logistike7

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Planiranje nabavke i materijala

Snabdevanje finalnim proizvodima

Centralna skladita i skladita na podruju proizvodnje

Slika 2.3:Zadaci logistike preduzea u uem smislu13

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Logistika uticaj na: -formiranje proizvoda, -konstrukciju proizvoda, -parcijalni asortiman

Logistika uticaj na: -strukturu proizvoda i proizvodnje, -sisteme za manipulisanje

Logistika uticaj na: -broj varijanata, -pakovanje, -isporuku gotovih proizvoda

Uobiajeni naziv: International Sourcing.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

Slika 2.5:Zadaci funkcije nabavke16

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

2.2 Sistem logistike preduzea

Optimalno funkcinisanje samo jednog dela sistem.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

kretanjem informacija, vezanim za te fizike tokove a koje su usmerene od kupca ka prizvoau.

tokovi informacija ______ tokovi materijala

slika 2.7: ematski prikaz logistikog sistema preduzea

Tr` i{te nabavke

Proizvodni proces Me| uskladi{te