Varenje masti i ulja?

Neutralne masti unete hranom se malim delom razlau u ustima, jer pljuvaka sadri zanemarljive koliine enzima. Stoga je pravi poetak razlaganja masti u eludcu, ija sluzokoa lui eludanu lipazu, koja je veoma slabe aktivnosti, ali je dovoljna da se masti prevedu u tkz. uljanu fazu. Iz eluca masti prelaze u tanko crevo gde se razlau pod dejstvom lipaze pankreasa. Proces varenja odvija se uz soli konjugovanih unih kiselina koje emulguju neutralne masti, to ubrzava hidrolizu i olakava resorpciju nastalih masnih kiselina. Nakon resorpcije, proizvodi hidrolize (glicerol i masne kiseline) se u zidu tankog creva ponovo povezuju u molekule masti, koji se zatim vezuju za albumin krvi, koji ih prenosi u razliite organe i tkiva, gde se deponuju ili razlau u cilju dobijanja potrebne energije. Konani proizvodi razgradnje masti u crevima su mahom tkz. egzogeni (hranom uneti) trigliceridi, holesterol i meavina diglicerida i monoglicerida, kao i masne kiseline razliito dugakih lanaca. ------------------------------------------------------------------------------------------------------2. -oksidacija masnih kiselina? Ativacija masnih kiselina se odigrava u citoplazmi. Aktivirane masne kiseline potom ulaze u mitohondrije, gde se razlau ciklinim ponavljanjem 4 reakcije. U prvoj fazi dolazi do dehidrogenizacije aktivirane masne kiseline dejstvom enzima. Pri tome naste tioestar transnezasidene masne kiseline i redukovani koenzim. U slededoj fazi dolazi do hidratacije: nagraen 3hidroksi-derivat masne kiseline se zatim oksiduje pri emu nastaje -keto-acil-derivat i NADH. U poslednjoj fazi dolazi do otcepljenja acetil-CoA i dobija se derivat masne kiseline iji je niz skraden za 2 ugljenikova atoma u odnosu na polaznu kiselinu. Nakon prvog kruga ovog procesa iz aktivirane palmitinske kiseline (c16) nastaje aktivirana miristinska kiselina (c14) ------------------------------------------------------------------------------------------------------3. Varenje glukoze? Glukoza, nastala digestijom skroba ili hidrolizom oligosaharida , se razlae procesom koji je poznat kao glikoliza (glykos-sladak, lysis-raspadanje). Kod anaerobnih organizama i u miidima kimenjaka (pri teem fizikom naporu) krajnji proizvod glikolize je laktat (anjon mlene kiseline). Kod aerobnih organizama rezultat je graenje piruvata (anjon pirogroane kiseline). ------------------------------------------------------------------------------------------------------4. Glikoliza? Glikoliza se odvija u 11 faza. U prvoj fazi glukoza se aktivira fosforilovanjem, pri cemu je ATP davalac fosfatne grupe, zatim se glukoza-6-fosfat izomerizuje u fruktozu-6-fosfat, koja fosforilovanjem daje fruktozu-1,6-difosfat. Ona se razlae na dve trioze:gliceraldehid-3-fosfat i dihidroksiaceton-fosfat. Ova reakcija je katalizovana enzimom aldolaza. Zatim se dihidroksiaceton-fosfat izometizuje u gliceraldehid-3-fofat. Oba kolekula gliceraldehid-3-fosfata podleu oksidaciji i fosforilovanju pri emu nastaju dva molekula 1,3-difosfoglicerata koji su bogati energijom. Zatim nastaju 2 molekula ATP i 2 molekula 3-fosfoglicerata. U slededoj fazi 3-fosfoglicerat se izomerizuje u 2-fosfoglicerat, a on dehidratacijom daje fosfoenolpiruvat, jedinjenje bogato energijom. On predaje fosfatnu grupu ADPu, pri emu se dobijaju dva molekula ATP i piruvata. Dakle nastala su 4 molekula ATP-a, od ega su 2 utroena u prvoj fazi glikolize. Zbirna jednaina kod anaerobnih organizama: Glukoza+2ADP+2Pn2 laktata+eATP+2H2O Kod aerobnih organizama: Glukoza+2ADP+2Pn+2NAD2 piruvata+2ATP+2NADH+2H+2H2O ------------------------------------------------------------------------------------------------------5. Transaminacija?

Reakcija transaminacije se sastoji u prenosu amino-grupe sa aminokiseline na neku -ketokiselinu, pri emu iz aminokiseline nastaje -ketokiselina, a iz -ketokiseline aminokiselina. Najedi primalac amino-grupa je -ketoglutarna kiselina. Ove reakcije katalizuju enzimi transaminaze. ------------------------------------------------------------------------------------------------------6. ATP? ATP-adenozimtrifosfat je prenosioc hemijske energije. On nastaje reakcijom adenozintrifosfata i neorganskog fosfata uz utroak energije: ADP+Pn+energijaATP+H2O ATP u molekulu sadri jednu estarsku i dve anhidridne veze koje su bogate energijom. Zato je hidroliza ATP do AADP energetski veoma povoljan proces. Energija iz ATP se koristi ta stvaranje kovalentnih veza, prenos polarnih ili jonizovanih molekula kroz delijske membrane i za mehaniki rad (kretanje). ------------------------------------------------------------------------------------------------------7. Varenje proteina? Varenje proteina predstavlja njihovu hidrolizu do aminokiselina. U ovom procesu uestvuje niz aktivnih enzima, koji se sintetiu u obliku proenzima u elucu i pankreasu. To su pepsin, tripsin, himotripsin, elastaza i karboksipeptidaza. Varenje proteina zapoinje u elucu dejstvom pepsina koji katalizuje hidrolizu svih peptidnih veza unutar polipeptidnog lanca. Varenje se nastavlja u tankom crevu, dejstvom enzima koje lui pankreas, koji razlau peptidne veze. U varenju proteina uestvuju i dve egzopeptazekatboksipeptidaza i aminopeptidaza koje napadaju peptidni molekul sa C, odnosno N kraja, katalizujudi odvajanje jedne po jedne amniokiseline, nako sto se proteini razloe do aminokiselina oni se resorbuju i krvotokom dospevaju u razliite delije, tkiva i organe. ------------------------------------------------------------------------------------------------------Metabolizam se sastoji od katabolizma i anabolizma. Katabolizam obuhvata sve hemijske procese deliji u kojima se veliki sloeni molekuli (ugljeni hidrati, lipidi, proteini) koji su uneti hranom ili potiu iz vlastitih rezervi razlau do manjih molekula, kao to su pirogroana kiselina, sirdetna kiselina, ugljen-dioksid, voda, urea i sl. Pri tim procesima dolazi do osloboenja energije koja je sadrana u raskinutim vezama polaznih vedih molekula. Anabolizam je proces stvaranja kompleksnih jedinjenja od jednostavnih organskih molekula