1.

EKONOMIKA TRGOVINE TRGOVINA: POJAM, DEFINICIJE I RAZVOJ Ekonomika trgovine kao nauno-nastavna disciplina Ekonomika je naziv za ekonomsku nauku u celini. Pojam je 1890. godine prvi put upotrebio poznati engleski ekonomista Alfred Maral, umesto tradicionalnog naziva politika ekonomija. U najirem smislu, ekonomika predstavlja analizu naina na koji se raspolae ogranienim materijalnim dobrima i uslugama radi podmirenja nekih linih i zajednikih potreba. Ekonomika, kao drutvena nauka, prouava ekonomske sisteme, tj. konstituciju i funkcionisanje tih sistema. Sutinska istraivanja ekonomike obuhvataju: a)optu ekonomsku teoriju, b)ekonomiku privrednog sektora ili grane i c)ekonomiku preduzea. Ekonomika istie potrebu primene osnovnih ekonomskih principa reprodukcije, jer i pri donoenju mera za zatitu ivotne sredine treba uzeti u obzir princip ekonomske racionalnosti. Ekonomika trgovine i ostale nauno-nastavne discipline Iako su problemi u trgovini jo davno poeli privlaiti panju teoretiara, ekonomika trgovine spada u red relativno mladih naunih disciplina. Ona je kao i ostale ekonomike privrednih delatnosti, nastala u procesu razvoja i diferencijacije ekonomskih nauka. Ekonomika trgovine osim optih, tretira i konkretne probleme trgovine odreene zemlje. Ekonomika a sa njom i organizacija trgovine izgraivala se na naunim istraivanjima u oblasti robnog prometa, posebno prometa robe iroke potronje. Ekonomika trgovine povezana je u manjoj ili veoj meri i sa ostalim naunonastavnim disciplinama. Ova veza je posebno dola do izraaja izmeu ekonomike trgovine i onih disciplina koje su se razvijale u funkciji obrazovanja kadrova za potrebe trgovine, kao to su: Ekonomika i organizacija trgovakog preduzea, Planiranje u trgovini, Trgovinsko

raunovodstvo, Trgovinska statistika, Ekonomika potronje, Trgovinska konjunktura i sl. Sve ove discipline su svoju teorijsko-metodoloku osnovu izgraivale na bazi ekonomike trgovine. OSNOVNA OBELEJA I FUNKCIJE TRGOVINE Trgovina je privredna grana koja se bavi prometom robe posredovanjem izmeu proizvoaa i potroaa. Razvojem trgovine nastajale su i razliite definicije trgovine. Postojee definicije trgovine mogu se razvrstati uglavnom u dve grupe: institucionalne (naglasak je na ostvarivanju profita kao cilja prodaje robe koja je kupljena zato da bi bila skuplje prodata: "Jeftino kupi skupo prodaj!") funkcionalne (teite je na ulozi trgovine u drutvenoj podeli rada, kao posrednika izmeu proizvoaa i potroaa). POSTOJEE DEFINICIJE TRGOVINE INSTITUCIONALNE naglasak na ostvarivanju profita kao cilju prodaje robe (roba je kupljena da bi bila skuplje prodata) FUNKCIONALNE naglasak na funkciji trgovine u drutvenoj podeli rada kao posrednika izmeu proizvoaa i potroaa. TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ Trgovina je jedna od najstarijih privrednih delatnosti. Najpre se razvila kao trgovina meu raznim plemenima i zajednicama. Drutvena podela rada, privatno vlasnitvo i isporuka vika proizvoda doveli su do razvoja trgovine a kasnije i do izdvajanja trgovaca i formiranja trgovine kao posebne drutvene delatnosti. Izdvajanju i osamostaljivanju trgovine prethodila je direktna razmena roba tj. trampa koja je bila rezultat nerazvijenih proizvodnih snaga. Uslovi nastanka trgovine su: Drutvena podela rada Privatno vlasnitvo Viak proizvoda

Nastanak trgovine u pravom smislu rei vezuje se uz pojavu novca. Trgovac kupuje robu za novac i prodaje za novac. Organizuje razmenu po obrascu: NOVAC - ROBA - NOVAC a za svoju uslugu obraunava razliku u ceni odnosno maru. Da bi ostvario razliku u ceni trgovac eli da nabavi robu to jeftinije i da je proda to skuplje. Na taj nain dolazi do sukoba interesa izmeu potroaa i proizvoaa na jednoj strani i trgovaca na drugoj strani. Trgovina pospeuje razvoj robne proizvodnje i ubrzava raslojavanje drutva. Stvara se trgovaki kapital kao najraniji oblik kapitala i to doprinosi razvoju kapitalistikog naina proizvodnje, naroito koncentraciji kapitala u rukama pojedinaca. Najvei trgovci postaju preduzetnici u industriji. Trgovina-nastanak i razvoj U poetku trgovinom su se bavile zanatlije (za novac zaraen prodajom svojih proizvoda kupovali su alat, sirovine) U promet se kasnije ukljuuju trgovci razvija se trgovina kao zasebna delatnost Trgovina je doprinela irenju trita i stvaranju gradova (gradovi u morskim lukama, na velikim rekama-odatle kree irenje gradova) Mnogi gradovi su doiveli uspon i samostalnost upravo zahvaljujui trgovini (Venecija, enova, Dubrovnik) Trgovina vremenom postaje posrednik izmeu zemalja. Teorije trgovine-negativni stavovi Antika Grka i rimska epoha (Platon, Aristotel, Ciceron) - trgovina parazitska delatnost. Etiki gledano, prema trgovini je izraavan samo prezir i otvoreno neprijateljstvo. Platon - la i prevara glavna obeleja trgovine. Aristotel -donekle uoio nunost trgovine (razmena je dobra samo ako slui svojoj svrsi i ako se radi o razmeni ekvivalenata)

Crkva je imala negativan stav Fiziokrati (XVIII) produktivna je samo poljoprivreda Socijalisti-utopisti (Furije, Oven, Prudon) Teorije-pozitivni stavovi Pozitivna miljenja o trgovini, posebno su imali: Merkantilisti (bogatstvo naroda u trgovini), Adam Smit (za trgovinu je potreban novac, ne trampa), Podelio trgovinu na trgovinu na malo i trgovinu na veliko. Trgovina poveava produktivnost rada. Obim podele rada ogranien je obimom razmene (trita). Razlika u ceni (nije nemoralna), jer tom razlikom trgovina mora da pokrije trokove kapitala koji je uloila u nabavku i prodaju robe. Izradio nauni pristup uticaja mehanizma ponude i tranje na formiranje cena. Faktori razvoja savremene trgovine: Faktori koji su doveli do ubrzanog razvoja i modernizacije trgovine u drugoj polovini XIX veka: a)Razvoj novih proizvoda b)Rast potronje industrijskih dobara c)Naglo rastu ponuda i tranja d)Trgovina dobija ulogu posrednika OSNOVNE FUNKCIJE I ZADACI TRGOVINE Trgovina, kao posrednik, donosi koristi i proizvoaima i potroaima:
a)proizvoaima-olakava ili omoguuje prodaju b)Potroaima-obezbeuje zadovoljenje potreba; Trgovina ima zadatak da obezbedi robu: Pravim korisnicima Na pravom mestu U pravo vreme Po prihvatljivoj ceni

Funkcije trgovine: INTERPERSONALNA povezuje ljude, uesnike u razmeni INTERLOKALNA prostorno povezivanje subjekata na razliitim tritima INTERTEMPORALNA premoavanje vremenskog gepa izmeu proizvodnje i potronje Trgovina obavlja i niz dopunskih funkcija: ekspedicija robe, skladitenje, uvanje, sortiranje, oplemenjivanje, pakovanje. INTERPERSONALNA FUNKCIJA - kao oblik posredovanja trgovine izmeu fizikih i pravnih osoba u prometu sastoji se u nabavci robe od proizvoaa i prodaji robe potroaima. Prodaja nije ograniena mestom i vremenom, pa iz toga proizilazi da je interpersonalo istovremeno interlokalno i intertemporalno posredovanje. INTERLOKALNA FUNKCIJA - trgovine kao oblik meumesnog posredovanja proizilazi iz regionalnih razlika u proizvodnji i potronji. Posrednikom ulogom trgovina obezbeuje povezivanje i uravnoteenje ponude i tranje u razliitim delovima zemlje. INTERTEMPORALNA funkcija trgovine proizilazi iz vremenske neusklaenosti proizvodnje i potronje. Da bi minimizirala vremenski nesklad izmeu proizvodnje i potronje odnosno ponude i tranje, trgovina nabavlja robu u veim koliinama, stvara zalihe na skladitu i brine o ouvanju njene upotrebne vrednosti. Uzroci nesklada su u tome to je: proizvodnja sezonskog karaktera a potronja je kontinuirana (npr. poljoprivredno prehrambeni proizvodi) proizvodnja kontinuirana, a potronja sezonskog karaktera (npr. vrste graevinskog materijala) Funkcije trgovine KOTLER: KONTAKTNE (pronalaenje kupaca i prodavaca), ROBNE (podeavanje robe zahtevima trita), CENOVNE (izbor cene koja je dovoljno visoka da omogui rentabilno poslovanje i dovoljno niska da privue kupca), PROPAGANDNE FIZIKO-DISTRIBUTIVNE (prevoz i smetaj robe), ZAVRNE (ostvarivanje cilja procesa marketinga)

TEHNOLOKO-ORGANIZACIONE PROMENE U TRGOVINI Robne kue - PRVA REVOLUCIJA U TRGOVINI Nastaje maloprodaja velikih razmera Nastaje samoizbor Nastaju temelji moderne trgovine DRUGA REVOLUCIJA U TRGOVINI: Nastaju SUPERETE povrine do 400m2 Nastaju SUPERMARKETI- povrine 400-2 000m2 Nastaju HIPERMARKETI povrine preko 2000m2 Nastaju DISKONTNI CENTRI Nastaju VELIKOPRODAJA-CASH AND CARRY TREA REVOLUCIJA U TRGOVINI: Nastaju viefilijalne trgovinske korporacije, posebno trgovinski centri Istovremena koncentracija maloprodaje i velikoprodaje, kao i prateih trgovinskih delatnosti Porast produktivnosti, smanjenje trokova trgovine Nastaju Trni centri- povrina i do 100 000 m2 FAKTORI RAZVOJA TRGOVINE Politiki Ekonomski Socijalni Tehnoloki Legislativni Ekoloki

Politiki faktori i trgovina POLITIKI FAKTORI (POLITIKI SISTEM) imaju znaajnu ulogu u uspostavljanju ekonomske stabilnosti i u izgradnji konkurentne trgovinske mree. PRIVREDNI SISTEM opredeljuje karakter trgovine. PRAVNI SISTEM opredeljuje okvire slobode preduzetnitva kao i uticaj pojedinih uesnika u trgovini. Ekonomski faktori i trgovina EKONOMSKI razvoj i proizvodnja -osnova razvoja trgovine. ekonomski razvoj daje i poveava robne fondove koji su vani za ekonomiju obima u trgovini. proizvodnja izraena kroz BDP osnova je bogatstva naroda i kupovne moi, struktura potronje i raspodela dohotka na tednju i investicije. Socioloki faktori i trgovina UKUPAN BROJ STANOVNIKA kao kupovna snaga; izmene u strukturi stanovnika (starost, obrazovanje, religija, kultura, odnos broja mukog i enskog stanovnitva, mobilnost stanovnitva), koncentracija stanovnitva u gradovima i ostali demografski faktori doprinose razvoju trgovinskih institucija i efektima ekonomije Tehnoloki faktori i trgovina Vea efikasnost i efektivnost poslovanja Automatizacija i elektronska trgovina Online trgovina, elektronska razmena podataka (EDI), univerzalno kodiranje proizvoda (EAN), kontrola zaliha (JIT), elektronski terminali naplate (POS) Internet tehnologije

2. TRITE Pojam i definicije trita Trite predstavlja sueljavanje ponude i tranje u odreenom vremenu i prostoru. Trini sistem se zasniva na nekoliko elemenata: ponuda, tranja, vreme i prostor.

Pojam i definicije trita Trite je institucionalno i organizaciono tehniki oblikovan kontakt izmeu kupca i prodavca, tj. onih koji u odreeno vreme i na posebno opremljenom prostoru nude i trae odreenu robu, u cilju razmene za novac (robno-novana razmena) i po cenama koje se formiraju na osnovu ponude i tranje. Funkcije trita a) U vezi sa distributivnom funkcijom trita treba istai da trite, preko cena koje se na njemu ostvaruju, predstavlja faktor raspodele ukupnog proizvoda drutvenog rada. Na osnovu ove funkcije, trite utie na poloaj grana i grupacija u raspodeli i na formiranje obima ponude po vrstama proizvoda. b) Selektivna funkcija trita podstie proizvoae da proizvode, a posrednike da nabavljaju robu za koju postoji mogunost plasmana. Ova funkcija ima znaajan uticaj na konkurenciju jer privlai nova preduzea na trite i poveava ponudu i tranju robe. c) Alokativna funkcija trita usmerava nosioce ponude i tranje na ulaganje u projekte i programe koji omoguavaju poveanje proizvodnje i dohotka, to i jeste ekonomski motiv privreivanja. Ova funkcija trita podstie ponudu novih proizvoda. Navedene funkcije trite obavlja istovremeno. Zahvaljujui tome, ono deluje na racionalnost ponaanja trinih subjekata, bilo da je u pitanju tekue poslovanje ili razvojna politika.

Trgovinska preduzea i trite Trgovci na tritu mogu biti ponuai i kupci. Usled imperfektnosti trita (nesklad ponude i tranje), moe se razlikovati: Trite kupaca (tranje)- usled srazmerno vee ponude tritem dominiraju kupci; Trite prodavaca (ponude)- zbog srazmerno vee tranje tritem dominiraju prodavci. Trgovina uobliava trina kretanja. Uloge trgovine na tritu Trgovina se prema proizvoaima pojavljuje na strani tranje, a prema potroaima na strani ponude. Pored maloprodaje i velikoprodaje, trgovina deluje i kroz posebne trine institucije: trnice, sajmovi, berze i slino. Trini aspekti trgovine
-

Preduslovi funkcionisanja trgovine:

Postojanje trinog prostora uvaavanje ekonomskih zakona robne proizvodnje privatna svojina. Osnove dobrog privrednog sistema na osnovu koga deluje trgovina: privatna svojina, otvorenost trita, konkurencija, reim cena, antimonopolsko zakonodavstvo

Ko obavlja trgovinu?

Trgovinu mogu obavljati: proizvoai, organizovani potroai, veleprodaja, maloprodaja proizvodni i trgovinski konglomerati poslovne jedinice: za promet robe na veliko (stovarita i slino), za promet robe na malo (robne kue, samousluge, klasine prodavnice, kiosci...). Faktori obavljanja trgovine Za uspeh trgovinske mree vani su: razmetaj i lokacija, veliina objekta, izgled objekta (enterijer & eksterijer), funkcionalnost objekata Kod lokacija treba imati u vidu (mikro faktori): gustinu stanovnika, kupovnu mo, urbanistike uslove, saobraajne uslove, mreu konkurentskih organizacija i slino.

Trite faktori Trite je mesto kontakta prodavaca I kupaca. a)Kupac daje novani ekvivalent i trai realnu protivvrednost u robi. b)Mesto je sve manje znaajno za definiciju trita. c)U vreme elektronske trgovine je najvanije sa kim i sa im ste u vezi Elektronska trgovina (e-commerce) eliminie prostorne i vremenske barijere. Trite komponente Trite je splet razliitih komponenata, kao to su: prostor kupci pravni propisi ponuda cene organizacije, prodavci, vreme, tranja, novac...

Trite elementi i podela Na tritu se, sa stanovita prostora, vremena i tehnike povezivanja kupaca i prodavaca, pojavljuju razliiti organizaciono-tehniki oblici trgovinske mree: prodavnice, samoposluge, robne kue, hiper i supermarketi, trgovinski centri, trnice na veliko, pijace, prodaja u fabrici, berze, aukcije, sajmovi. Trita podela a)Sa stanovita prostora dele se na: lokalna, nacionalna, regionalna i svetsko, odnosno domae i strana trita. b)Sa stanovita roba deli se na trite: materijalnih dobara, kapitala, radne snage, novca i slino.

c)Po homogenosti, odnosno strukturi odnosa na tritu, dele se na perfektna i imperfektna trita (monopoli, duopoli, oligopoli). Vrste trita Zavisno od predmeta kupoprodaje imamo i razliita trita. To su trite nekretnina, prehrambene robe, valuta, menica, kapitala, trite usluga i radne snage. Prema koliini prodate robe razlikujemo trite na malo i trite na veliko. Na tritu na malo obavlja se prodaja robe neposrednim potroaima za njihove osnovne potrebe i obino je ogranieno na konzumnu robu. Na tritu na veliko se vri prodaja velike koliine robe koja je namenjena proizvodnoj potronji ili prodaji na malo. Karakteristike trita Specifinost trinih karakteristika prehrambene robe. Na potronju i promet ove robe utiu: Kupovna mo ljudi Stepen urbanizacije naselja Fizioloke potrebe ljudi Nemaki statistiar Ernest Engel formulisao je da se procenat izdataka za prehrambene proizvode kree obrnuto proporcionalno u odnosu na dohodak. Neprehrambeni proizvodi: Povremeno se kupuju Odea, obua, predmeti za kuu, umetniki predmeti kupuju finalni potroai Sirovine, komponente, oprema kupuju proizvoai Trite i trina konjuktura Uslovi postojanja trita: Ponuda, tranja, valorizacioni sistem. Na tritu vai zakon vrednosti izraen kroz zakon ponude i tranje. Bri rast tranje u odnosu na ponudu deluje na poveanje cene i obrnuto. od odnosa ponude i tranje zavisi za jedne mogunost plasmana, a za druge mogunost kupovine neuravnoteenost ukazuje na nesklad.

Konjuktura - talasasto kretanje ponude i tranje (ako se radi o kratkom i srednjem roku 5 do 10 godina) Ako se radi o dugom roku, obino vie od 10 pa i preko 50 godina, u pitanju su ciklina kretanja proizvodnje i trita. Prosperitet-recesija-prosperitet a)Prosperitet karakterie rast proizvodnje i zaposlenosti b)Recesiju karakterie smanjenje proizvodnje i zaposlenosti Praenje i predvianje konjunkturnih kretanja je veoma bitno za izbegavanje kriza i/ili smanjenje otrice njenog nepovoljnog dejstva. Kriza se manifestuje na tritu kao rezultat poremeaja ukupne proizvodnje i potronje ili u pojedinim trinim segmentima (nafta, elik, itarice). Dogaaji na tritu (prosperitet, recesija) utiu na tok i trajanje ivotnog ciklusa preduzea i proizvoda. ivot preduzea i proizvoda zavisi od uspeha na tritu. Faze ivotnog ciklusa preduzea (proizvoda): Ulazak (Uvoenje) Rast Zrelost Povlaenje (Opadanje) Marketing i trgovina Marketing je: ljudska aktivnost usmerena ka zadovoljenju potreba potroaa, kroz proces razmene, konkurencije i profita. usmeravanje celokupne aktivnosti preduzea ka istraivanju i zadovoljenju potreba ciljne grupe potroaa. drutveni i upravljaki proces putem kojeg pojedinci i grupe pribavljaju ono to im je potrebno i to ele, kreiranjem i razmenom proizvoda i vrednosti sa drugima (Kotler).

Osnova marketinga - poznavanje, analiziranje, prilagoavanje i zadovoljavanje potreba sadanjih i buduih potroaa. Marketing: prati turbulentne promene u okruenju, prilagoava se promenama, kreira nove promene i olakava plasman proizvoda, zadovoljenje potroaa i ostvarivanje profita. Marketing Marketing se kao prodajna strategija, mora stalno prilagoavati kupcu (industrijska prodaja, veletrgovina, maloprodaja, kataloka prodaja, dostava na kunu adresu, elektronska trgovina i slino.) Mikro i makro marketing - integriu se u tzv. integralni marketing, odnosno marketing menadment. Marketing-izuavanje ponude Za izuavanje ponude vane su: Strategija penetracije postojeeg trita postojeim ili novim proizvodima; Strategija razvoja novog trita postojeim ili novim proizvodima Marketing-izuavanje tranje Kod izuavanja tranje, posebno kupaca, vano je: u kom biznisu kupac obavlja svoju delatnost; potrebe kupaca; kakve probleme kupac ima; ta smo mu prodavali do sada; koliko ima sredstava za kupovinu; kakav je njegov trini i budetski ciklus.

3. PODELA TRGOVINE Podelu, forme i oblike trgovine moemo posmatrati s razliitih aspekata i prema raznim elementima. Naveemo neke osnovne podele: 1)prema funkcijama koje obavlja, 2)prema lokaciji, 3)prema formi integrisanja, 4)nainu prodaje i sl. 1 Podela trgovine po funkcijama Podela po nainu obavljanja trgovinske delatnosti i funkcijama: Trgovinska preduzea kupoprodaje - trgovina na veliko i - trgovina na malo; Trgovinska usluna preduzea - posrednici. Trgovinska preduzea kupoprodaje Trgovinska preduzea kupoprodaje su ona iji predmet poslovanja ini roba. Ta preduzea kupuju robu da bi je dalje preprodala onome kome je potrebna. Ovde kupovinom robe, trgovina preuzima na sebe i rizik prodaje, ime taj vid delatnosti trgovinskih preduzea dobija jo vee ekonomsko znaenje. a) Trgovina na veliko je kupovina robe radi prodaje ili prerade, koja se obavlja u objektima koji zadovoljavaju uslove za tu namenu, na nain, u koliinama i pod uslovima uobiajenim za promet na veliko. b) Trgovina na malo je prodaja krajnjim potroaima i obavlja se u prodajnom objektu ili na drugom mestu koje zadovoljava propisane uslove za tu prodaju i na nain odnosno u koliinama manje prodaje robe

Trgovinska usluna preduzea Trgovinska usluna preduzea ne kupuju niti prodaju robu. Ta preduzea samo posreduju u robnom prometu izmeu prodavca i kupca i za njihov raun obavljaju razne trgovinske usluge. Njihov je zadatak da ubrzaju proces robnog prometa i tako doprinesu da se on izvri to uspenije za onoga za iji je raun izvrena usluna delatnost. Trgovinske usluge mogu da se razvrstaju u sledee grupe: a ) agencijski poslovi, - usluge zakljuivanja ugovora o prodaji i kupovini robe u ime i za raun komitenta, b) zastupnike usluge - posredovanje u ime i za raun komitenta radi zakljuivanja ugovora o kupovini i prodaji robe, c) usluge otpremanja i dopremanja robe i poslovi koji ih prate; d)usluge komisione prodaje; e)usluge smetaja i uvanja robe, utvrivanje i ispitivanje identiteta, kvaliteta i kvantiteta robe, prireivanje sajmova uzoraka robe i organizovanje privrednih izlobi. 2Podela trgovine prema podruju Prema podruju gde se trgovinska delatnost obavlja, trgovina se deli na: a) unutranju trgovinu; b) spoljnu trgovinu. Unutranja i spoljna trgovina a) Ako su prodavac i kupac nastanjeni u istoj dravi, onda roba, kao predmet njihovih trgovinskih poslovnih veza, pravi svoju putanju unutar granica jedne drave. Takva trgovina naziva se unutranjom trgovinom, jer se ceo robni promet odvija u granicama jedne drave. b) Ako se kupac ili prodavac nalaze van granica jedne zemlje, usled ega i roba kao predmet njihove trgovinske veze prelazi carinske granice te zemlje, onda se takva trgovina naziva spoljnom trgovinom.

3 Podela trgovine prema formi integrisanja Po stepenu i nainu povezanosti i saradnje u prodaji odnosno istupanju na tritu postoji podela na: a) nezavisnu trgovinu - nezavisna i samostalna pozicija na tritu, b) integrisanu trgovinu - saradnja i povezanost je obavezna i obino se radi o mnogofilijalnim preduzeima. c) dobrovoljno udruenu trgovinu - saradnja je dobrovoljno utvrena kako po obimu tako i po vrsti. 4 Podela trgovine po lokaciji Po lokaciji gde se trgovinska delatnost obavlja postoji: a) stalna trgovina - ako trgovinsko preduzee ima svoje stalno mesto prodaje, odnosno svoju prodavnicu, onda potroa dolazi u takvu prodavnicu radi kupovine, b) putujua trgovina - trgovinsko preduzee putem specijalno ureenih prevoznih sredstava, u vidu malih prodavnica, prenosi robu iz jednog mesta u drugo i tako se pribliava potroau. 5 Podela trgovine prema tome za iji se raun obavlja prodaja Prema tome za iji se raun obavlja prodaja, vri se podela trgovine na: a) trgovinu za sopstveni raun - ako trgovinsko preduzee nabavlja robu sa namerom da je preproda i ako svoju trgovinsku delatnost obavlja prema svom nahoenju i svojim potrebama, b) trgovinu za tui raun - Kada trgovinsko preduzee prima tuu robu, sa namerom da je proda po nalogu i za raun njenog vlasnika. Trgovac ovde za svoje usluge prima ugovorenu naknadu.

6 Podela trgovine prema formi prodaje Prema formi prodaje, odnosno prema kontaktu sa potroaem, postoji: trgovina klasinog tipa - tradicionalna trgovina; trgovina sa samoposluivanjem ili samoizborom; meovita trgovina; trgovina putem automata; trgovina bez prodajnog prostora a) Klasian, tradicionalni nain trgovanja je kada trgovac stupa u direktan kontakt sa svojim kupcem. b) U trgovini sa samoposluivanjem, trgovac nema nikakvog linog direktnog uticaja na volju potroaa, koga ne mora ak ni da vidi. c) Prodaja putem automata je upotpunila te savremene oblike i trgovinu jo vie pribliila potroau. Automati su aparati, puni robe, smeteni su na prometnim ulicama, u holovima, eleznikim stanicama ili na slinim mestima, tako da potroa, kad oseti da mu je neka roba potrebna, moe odmah da je na najneposredniji nain kupi. Automat omoguuje potroau da utroi najmanje vremena za kupovinu i da mu ona bude to laka. PODELA TRGOVINE SAVREMENA SHVATANJA Trgovina je u stvari jedna jedinstvena delatnost. Nacionalne a pogotovo carinske granice su vie ili manje arbitrarne. Kao kriterijum za razlikovanje unutranje od spoljne trgovine one su sve vie nepouzdane. Uzmimo samo kao primer razne dananje integracije u kojima carinske granice nestaju ili e nestati u odreenom roku (EU, EFTA, CEFTA, NAFTA, ). Prema tome, definisanje unutranje trgovine kao organizovanog i razvijenog vida robne razmene u okvirima nacionalnih, odnosno, carinskih granica jedne zemlje, a spoljne trgovine kao organizovanog i razvijenog vida robne razmene izmeu zemalja ne moe potpuno zadovoljiti ni teorijski ni praktino.

Unutranja i spoljna trgovina slinosti i razlike Koliko se unutranja i spoljna trgovina meusobno dodiruju vidi se i po subjektima trgovanja. Unutranja trgovina posreduje izmeu domaeg proizvoaa (ili preraivaa) i domaeg potroaa, zatim izmeu domaeg uvoznika i domaeg potroaa i, najzad izmeu domaeg proizvoaa (ili preraivaa) i domaeg izvoznika. Kao to se vidi, razlika je samo u tome to je trgovina jedanput kupila robu u zemlji da bi je u zemlji i preprodala, a drugi put kupila robu u inostranstvu da bi je u zemlji prodavala, odnosno kupila robu u zemlji da bi je preprodala u inostranstvu. Unutranja i spoljna trgovina Meunarodni ekonomski odnosi bazirani na integrativnim procesima sve vie briu razlike izmeu "unutranje'' i spoljne" trgovine. Ako bi se ipak ona htela odrati, onda treba uzeti jedan drugi kriterijum, a ne samo dravnu odnosno carinsku granicu. Taj drugi kriterijum bi bilo logino traiti u trgovinsko politikoj granici, odnosno trgovinsko politikom podruju. Unutar jednog trgovinsko politikog podruja trgovina je u stvari unutranja. Ona postaje spoljna tek kada roba pree trgovinsko politiku granicu, jer se onda susree s ekonomsko politikim barijerama drugog trgovinsko politikog podruja. Zajednika obeleja unutranje i spoljne trgovine Unutranja i spoljna trgovina imaju u osnovi ista obeleja. Spoljna trgovina je zapravo samo produena trgovina preko nacionalnih odnosno trgovinsko politikih podruja. Proireno je samo podruje trgovanja, dok su predmeti (objekti) i subjekti ostali u osnovi jednaki. Ovo proireno podruje trgovanja omoguuje i potpuniju podelu rada, podelu rada na meunarodnom planu (meunarodnu podelu rada), a time i efikasnije korienje svetskih resursa. Zajednika obeleja: a) Posrednika funkcija u interpersonalnom, interlokalnom i intertemporalnom smislu karakteristina je i za unutranju i za spoljnu trgovinu. Savladavanjem prostornih i vremenskih prepreka, prenoenjem iz mesta gde je ima previe u mesto gde je uopte nema ili je nema dovoljno, uvanjem za vreme kada se ne proizvodi, trgovina bila to unutranja ili spoljna dovodi robu od njenog

proizvoaa (ili preraivaa) do potroaa, odnosno posreduje izmeu proizvoaa i potroaa, i izjednaava ponudu i tranju. b) Isti ekonomski zakoni u sutini vladaju i unutranjom i spoljnom trgovinom. Zakon trita utie na formiranje cena na unutranjem i spoljnom tritu. Konkurencija odreuje odnose izmeu kupaca i prodavaca kako u unutranjoj tako i spoljnoj trgovini, stavljajui nekada kupce u poloaj da diktiraju uslove kupoprodaje (buyers market), a drugi put prodavce (sellers market). Ovi se odnosi i na unutranjem i na spoljnom tritu formiraju po istoj ekonomskoj logici. Meutim, ovde se moraju staviti odreene rezerve. Nasuprot ekonomskom jedinstvu unutranjeg trita postoji ekonomska razjedinjenost svetskog trita. Razliiti devizni i spoljnotrgovinski reimi koji proizilaze iz veeg ili manjeg stepena dravne intervencije u podruju spoljne trgovine imaju za posledicu razliite uslove trgovine. Ovaj splet deviznih i spoljnotrgovinskih reima deluje tako da meunarodna trgovina lii na trku s preponama. Kvantitativna ogranienja uvoza radi platnobilansnih razloga, carinska zatita i itav niz drugih instrumenata prikrivene zatite imaju za posledicu iskrivljavanje delovanja ekonomskih zakona na svetskom tritu, a time i iskrivljavanje prilikom formiranja tzv. svetskih cena. c) Tehnika trgovine je u osnovi ista bilo da se radi o unutranjoj ili spoljnoj trgovini. Pod tehnikom se ovde misli na modalitete zakljuivanja kupoprodaje i sl. Pored toga, zbog po pravilu dueg transporta robe koja je predmet spoljne trgovine, postavljaju se u toj trgovini vei zahtevi u pogledu pakovanja, ambalae, kvaliteta, itd. Karakter pojedinih vrsta robe koje su predmet svetske trgovine i poslovanja na meunarodnim robnim berzama uslovljava i odreene specifinosti u trgovanju tim robama kad je u pitanju spoljna trgovina.

4. MEUNARODNA TRGOVINA Meunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze meunarodno priznate granice ili teritorije. Meunarodna trgovina je takoe i grana ekonomije, i, zajedno sa meunarodnim finansijama cini iru disciplinu poznatu kao meunarodni ekonomski odnosi. Regulisanje meunarodne trgovine Tradicionalno se razmena regulisala bilateralnim sporazumima izmeu zemalja. Pod uticajem merkantilizma tokom prethodnih vekova mnoge zemlje su odravale visoke carine i mnoge druge prepreke meDunarodnoj trgovini. U 19. veku, narocito u Velikoj Britaniji, slobodna trgovina je dobila na znacaju. U godinama nakon II svetskog rata, multilateralni ugovori, kao to su GATT i STO nastoje da reguliu svetsku trgovinu. Pored njih, postoje i regionalni multilateralni ugovori, kao to su Evropska Unija, MERCOSUR u Junoj Americi, ili NAFTA izmeDu SAD, Kanade i Meksika. SVETSKA TRGOVINA U vecini zemalja meunarodna trgovina stvara znacajan deo BDP-a. Iako se meDunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije covecanstva ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, drutvenom i politickom znacaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija i multinacionalne kompanije takoDe imaju znacajan uticaj. Rast obima meDunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije. TRGOVINSKI BLOKOVI Americkih kontinenata: Sev., Cent, i Juna Amerika Pacifickog pojasa istocna i jugoistocna Azija, Australija sa N.Zelandom i prema pacifickoj obali Amerike Evroazijski Evropa, bivi SSSR, neke zemlje Azije (Turska) i zemlje Indijskog potkontinenta .

GATT Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT) 116 zemalja i 90% svetske trgovine Ciljevi GATT-a: 1) ukloniti faktore koji ometaju trgovinu u citavom svetu 2) podravati ne-diskriminatornu, slobodnu i potenu trgovinu 3) promovisati regionalni razvoj kroz slobodnu razmenu izvozne robe i veci priliv ulaganja u manje razvijene regione 4 ) odgovorno upravljati regionalnim trgovinskim blokovima status najpovlacenije nacije (MFN) povoljan poloaj medu sve vecim brojem clanova koji ostvaruju korist iskljucivo na osnovu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, a koje reguliu vlade dveju drava. SAD Vodeca zemlja u meunarodnoj trgovini Softverska industrija Industrija multimedija proizvodnja, koricenje i izvoz informacionih usluga Najveci svetski izvoznik usluga KANADA najveci bilateralni sporazum na svetu je izmeu SAD i Kanade Izvozi: automobile i transportnu opremu, maine i opremu, drvo, gvozdenu rudu, naftu i gas, metale, ugalj Uvozi: industrijsku i mainsku opremu, kao i proizvode softverske industrije iz SAD, neke poljoprivredne proizvode. EU najveci trgovinski blok na svetu najveci izvoznik i uvoznik je Nemacka, pa slede Britanija, Francuska (vie je poljoprivredno orijentisana od Nemacke) i Italija.

LATINSKA AMERIKA Meksiko: radno-intenzivnim industrijskim poluproizvodi (industrijska roba i oprema). i poljoprivrednim proizvodima,

Argentina: uvozi kompjutersku i industrijsku opremu, kapitalna dobra i telekomunikacionu opremu, a izvozi poljoprivredne i industrijske proizvode. Brazil: izvozi primarne proizvode, kao to su soja, kafa, gvozdena ruda, a uvozi: industrijsku opremu, maine, gvoe i celik, hemijske proizvode. JAPAN Najbre rastuci region na svetu istocna Azija druga svetska ekonomija izvoz visoko obraDene industrijske proizvode uvozi: dominiraju sirovine za industriju, energenti i deo poljoprivrednih proizvoda KINA strateka partnerstva i otvaranje specijalnih ekonomskih zona du obale (SEZ) izvozni partneri Kine su SAD i Japan, a u strukturi uvoza dominira Japan, a potom slede EU i Tajvan, pa tek na cetvrtom mestu SAD INDIJA izvozi: tekstil i odecu, primarne proizvode (ali ne prehrambene jer se najveci deo troi na velikom domacem tritu), industrijsku robu uvozi: industrijskih maina i opreme koje uvozi, kao i naftu, hemijske proizvode, gvoe i celik Najveci izvozni partneri Indije su SAD i Japan, a potom sledi nekadanji kolonizaotor, Velika Britanija i ostale zemlje EU AUSTRALIJA Najveci deo izvoza Australija plasira u Japan (20%), potom u EU (11%), Junu Koreju (10%), pa slede Novi Zeland, SAD, Kina i Singapur IZVOZI: rude (prvi izvoznik rude gvoa i boksita), metali (drugi i treci svetski izvoznik nikla, uglja, cinka, olova, zlata, uranijuma), ugalj, vuna, itarice, vino. UVOZI: industrijska roba i oprema, automobili.

RUSIJA Slom SSSR-a i tranzicija - Ekonomski oporavak izvozi naftu i gas, kao i znacajan deo ruda, a uvozi industrijsku opremu, poljoprivredne proizvode i hranu BERZE Robne berze: poljoprivredni proizvodi i drvo, vie od polovine obrta otpada na goriva plemeniti metali (30%), obojeni metali (20%) SAD, Japan, V. Britanija Specijalizovane robne berze itarice - Cikago, Antverpeno, London, Liverpul, Milan, Roterdam; pamuk Bremen, Liverpul, Nju Jork, Nju Orleans, Cikago; neoprana vuna Antverpen, London, Nju Jork, Rube; juta Kalkuta; za svilu Jokohama, Kobe; obojeni metali London, Nju Jork; za kaucuk Amsterdam, London, Nju Jork, Singapur; kafa Amsterdam, London, Nju Jork, Roterdam, Havr, Hamburg; ecer London, Nju Jork, Hamburg; kakao London, Nju Jork, Amsterdam. Druge berze: fondovske berze su u Njujorku, Tokiju, Frankfurtu na Majni, Londonu Vodeci trgovinsko-finansijski centri u svojim regionima su Tokio, Singapur, Hong Kong, Bombaj, Kuvajt, Sao Paolo Elektronske berze ili berze nove ekonomije: NASDAK, EASDAK, NOJER MARKET, NUVO MARE Berze za fjucersne poslove: MATIF u Parizu - finansijskim i sirovinskim ugovorima (penica, repica, kakao, kafa i drugo) LIFE - berza za ecer, kafu, kakao, kaucuk, pamuk,

Njujorka trgovinska berza - naftom, benzinom, prirodnim gasom, platinom, specijalizovane robne berze koje trguju fjucersima: Njujorka pamucna berza, Njujorka berza za ecer, kafu i kakao; Cikaka berza - penicom, svinjskim mesom i sojom, berza u Mineapolisu - penicom. - WCE u Vinipegu (Kanada) - sirovine, Tokijska berza za ecer, Sidnejska fjucersna berza. 5. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA U poslednjoj deceniji XX veka intenzivirao se proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeca koja, u svojoj poslovnoj strategiji svetsko trtite posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimuliu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija drtava, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevaju se svi oblici institucionalizovanih odnosa izmeu drava u svetu, bilo da se radi o saradnji drava kroz stvaranje meuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih meunarodnih grupa. Grupa 7, susret ministara finansija sedam industrijski razvijenih zemalja Francuska, Nemacka, Italija, Japan U.K., SAD, Kanada. Grupa 77, u UN grupa razvijenih zemalja brani zajedno ekonomski interes i grade kapacitete za pregovaranje sa drugima. Integracija drava Globalni nivo - Svetska trgovinska organizacija - STO, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD.... Nivo kontinenta - Evropska unija Nivo regiona - CEFTA, EFTA Nacionalni nivo - Srbija

Svetska trgovinska organizacija Meunarodna multilateralna organizacija koja je osnovana s ciljem da nadgleda i liberalizuje meunarodnu trgovinu Formirana 1995. Naslednik je Opteg sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), koji se potpisan 1947. Prema Sporazumu o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (STO), ova organizacija ima svojstvo pravnog lica i predstavlja institucionalni okvir koji obuhvata: a) GATT, u formi u kojoj su njegova pravila i discipline izmenjena i dopunjena u pregovorima Urugvajske runde (tzv. GATT 1994.) b) Sve sporazume i arantmane zakljucene pod njegovim okriljem i c) Ukupne rezultate pregovora Urugvajske runde. 153 clana, predstavljaju vie od 97% ukupne svetske trgovine i 30 zemalja kandidata je u postupku pregovora za prijem u clanstvo Sedite u enevi Budet 189. miliona vajcarskih franaka (182. miliona dolara) u 2009. 625 zaposlenih Web site www.wto.int Srbija u postupku pregovaranja - uslov za clanstvo u EU Glavni ciljevi STO da poveca tivotni standard stanovnitva drtava clanica, da osigura veci rast privrede zemalja clanica i rast tranje, da poveca proizvodnju i spoljno-trgovinsku razmenu roba i usluga, da obezbedi odriv razvoj i zatitu prirodne sredine omogucavajuci optimalno koricenje svetskih prirodnih bogatstava, razvoj organizacije na nacin koji je usklaen sa potrebama i interesima clanica sa razlicitim nivoima razvijenosti.

Zadaci STO: Upravljanje trgovinskim sporazumima zakljucenim u okviru STO, Ucece u forumu za multilateralne trgovinske pregovore, VoDenje trgovinskih sporova, Pracenje nacionalnih trgovinskih mera; Tehnicka pomoc i obuka za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, Saradnja sa drugim meDunarodnim organizacijama. ta znaci clanstvo u STO? znaci delovanje i ponaanje u meunarodnim trgovinskim odnosima u skladu sa obavezujucim pravima i obavezama. clanice STO uivaju stoga sva prava i privilegije koje su im odobrile ostale clanice ove organizacije kao i sigurnost i predvidljivost u medunarodnim trgovinski odnosima to je jedan od primarnih stubova STO. obaveze svake clanice je da otvore svoje trite za druge clanice ove organizacije i da u nacionalno zakonodavstvo ugrade pravila ove organizacije ceo ovaj korpus je integralni deo sporazuma o pregovaranja za clanstvo u STO. Ko moe postati clan STO? Bilo koja drtava ili zasebna carinska teritorija koja autonomno vodi svoju spoljnotrgovinsku politiku, pod uslovom da sve clanice STO prihvate rezultate pregovora zemlje kandidata i clanica STO. Proces pristupanja zapocinje nakon formiranja radne grupe clanica STO i odvija se kroz proces pregovora. Prednosti koje donosi clanstvo u STO: a) Samo otvaranje procesa pregovara zemlje kandidata, znaci jasan signal stranim investitorima da se u zemlju uvodi trgovinska politika zasnovana na predvidljivosti, transparentnosti, vladavini prava i implementirana kroz zaokruten institucionalni mehanizam. b) STO pruta mogucnosti novoj drtavi clanici da proiri svoje trgovinske okvire i obezbedi sebi pristup na trtita drugih clanica, c) Prava koja se sticu po osnovu STO mogu da utivaju samo njene clanice, d) Samo zemlje clanice imaju pristup mehanizmu reavanja sporova u okviru STO,

e) Clanstvo omogucava da se kroz sukcesivne runde multilateralnih trgovinskih pregovora istaknu sopstveni trgovinski i iri ekonomski interesi. Prvi korak u procesu pristupanja STO: Proces pocinje kada zemlja kandidat dostavi zahtev Generalnom direktoru STO zahtev za pristupanje u skladu sa odredbama clana XII. Po prijemu zahteva, isti razmatra Generalni savet STO i donosi odluku o osnivanju Radne grupe. Zadatak Radne grupe je da ispita zahtev za pristupanje STO, Clan Radne grupe mote biti svaka od clanica STO kao i predstavnici MMF i SB. Drugi korak Pregovori - bilateralni i multilateralni Bilateralni dogovaraju se carine za proizvode znacajne za pregovaraca Multilateralni sastanci (vreme procenjuje radna grupa) Zemlja kandidat sa svakom zemljom pojedinacno potpisuje ugovor Na kraju se na zavrnoj sednici zemlja prima u clanstvo. EVROPSKA UNIJA Evropska Unija (EU) ili bolje receno, njena prethodnica, Evropska Ekonomska Zajednica (EEZ) osnovana je sa idejom da se ekonomski rat u Evropi mote zaustaviti putem slobodne trgovine i otvorenih granica. EU je u raznim oblicima potroila veci deo svoje 46-godinje istorije vodeci ekonomski rat sa drugima, narocito sa zemljama u razvoju. Oko 50% sadanjeg budeta EU se troi na poljoprivredu. Formirana je Zajednicka poljoprivredna politika (Common Agricultural PracticeCAP), koja daje podrku evropskom poljoprivrednom proizvoDacu. Uvedena osnivackim dokumentima EEZ iz 1957, ZPP je bila cena koju je francuski predsednik arl de Gol dobio u zamenu za francusko clanstvo.

ta je cilj ZPP? Cilj Zajednicke poljoprivredne politike EU (CAP) da obezbedi farmerima dobar ivotni standard, da obezbedi potroace kvalitetom hrane po korektnim cenama i da ocuva ruralnu batinu i ivotnu sredinu EU. Uvela subvencije Bezbednost hrane Ruralni razvoj i zatita tivotne sredine kao prioriteti ZPP kombinuje direktnu isplatu subvencija za useve i zemljite koje se mogu obraDivati sa mehanizmima cenovne podrke, ukljucujuci garantovane minimalne cene, uvozne tarife i kvote na robu iz odreDenih drtava izvan EU. Reforme sistema ZPP su trenutno u toku, dolazi do smanjenja uvozne kontrole i prenosa subvencija za upravljanje zemljitem, a ne odreDene biljne proizvodnje (postepeno od 2004 do 2012). Detaljno sprovoDenje programa varira u razlicitim zemljama clanicama EU. Subvencija za farmere ZPP podrazumeva intervencije na trtitu i tarife na uvoz, koje vecinu cena za subvencionisane proizvode odrtavaju vetacki visokim za evropske potroace. Pored, direktnih trokova subvencija EU, postoji drugi troak koji ima teke posledice po svetski prosperitet i razvoj. To je krug globalnog protekcionizma koji podrtava evropska poljoprivredna politika. Tokom zadnje decenije, Brisel je sve vie direktno placao farmerima po osnovu onoga to proizvode, dozvoljavajuci im da prodaju ono to mogu na tritu. To nije slobodno trtite. Uzgajivacima mnogih biljnih vrsta se i dalje garantuje minimalna cena i jo se nagraDuju za hiperprodukciju putem davanja vezanih za proizvodnju. EU - Zapadni Balkan U okviru Procesa stabilizacije i pridrutivanja Evropska unija je 2000. godine odobrila zemljama Zapadnog Balkana trgovinske olakice preferencijalni pristup tritu u vidu izuzetnih trgovinskih mera. Izuzetne trgovinske mere odnosno preferencijalni pristup na trtite EU podrazumeva izvoz u EU bez carina i kolicinskih ogranicenja za proizvode iz Srbije, sa izuzetkom odreDenih proizvoda ribarstva (pastrmke), vina i juneceg mesa (baby beef - za ovaj proizvod se utvrduju individualne kvote za svaku zemlju). 2005. - Napisana je Studija izvodljivosti za pregovore i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridrutivanju.

Evropska komisija je dala pozitivnu ocenu. Time su se stekli formalni uslovi da Savet EU da mandat Komisiji za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridrutivanju. Usvojena Strategija za pristupanje SCG Evropskoj uniji. 2006. - Evropska komisija je suspendovala pregovore o SSP, zbog nedovoljne saradnje Srbije sa MKS za ex-Jugoslaviju u Hagu. Crna Gora proglasila nezavisnost na bazi rezultata referenduma u maju. Otpoceli pregovori o viznim komisije. olakicama i readmisiji izmeu Srbije i Evropske

2007. - esto proirenje EU Rumunija i Bugarska Zakljuceni pregovori i parafiran sporazum o viznim olakicama i readmisiji Nastavljeni pregovori o SSP Zakljuceni pregovori i parafiran SSP. Potpisan Sporazum o viznim olakicama i readmisiji, koji stupa na snagu 1.1.2008. 2008 - Potpredsednik Vlade Republike Srbije i predstavnici EU u Briselu potpisali SSP. Prelazni sporazum, koji sadrti odredbe koje se pre svega odnose na trgovinske odnose Srbije i EU, stupa na snagu cim se ratifikuje u parlamentima Srbije i EU, dok sporazum u celosti stupa na snagu ratifikacijom u svih 27 drtava clanica EU. Narodna skuptina Republike Srbije ratifikovala SSP Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju. 2009. - Otpocelo prevpenje pravnih tekovina EU na srpski jezik Evropska komisija predlotila ukidanje viznog retima za Srbiju, C. Goru i Makedoniju od 1. januara 2010. godine Savet ministara Evropske unije usvojio predlog Evropske komisije o ukidanju viza za Srbiju, C. Goru i Makedoniju Savet ministara Evropske unije doneo odluku o pocetku primene prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije i EU i najavio razmatranje odluke o pocetku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridrutivanju za 2010. godinu.

2010. - Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom zvanicno je stupio na snagu. Ovaj ugovorni odnos koji su uspostavili Srbija i EU doprinece privlacenju stranih direktnih investicija, unapreDenju industrijske proizvodnje Srbije i povecanju izvoza u EU. Savet ministar doneo odluku o otpocinjanju ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridrutivanju izmeDu Srbije i EU. 2010. - Savet Ministara EU doneo odluku da Evropskoj komisiji prosledi zahtev Srbije za clanstvo u EU. Ovim se otvara nova, vatna faza u odnosima EU i Srbije. Komisija ce odmah poceti da radi na pripremi miljenja o zahtevu Srbije za clanstvo Srbija ispunila uslove za dobijanje Upitnika EU za dobijanje statusa zemlje kandidata Srbija dobila Upitnik i u fazi je njegovog popunjavanja Poljoprivreda prva predala popunjen Upitnik Unapreeni stalni dijalog Razgovori koji se obavljaju u okviru Unapreenog stalnog dijaloga u mnogim elementima oblikuju i usmeravaju proces reformi u Srbiji. Predstavnici Evropske komisije i drugih institucija Evropske unije i predstavnici Vlade Republike Srbije i drugih institucija u Republici razgovaraju o trenutnom stanju, planovima i problemima Srbije na putu ka clanstvu u Evropskoj uniji. CEFTA Slobodna trgovinska zona u Centralnoj i jugoistocnoj Evropi (The Central European Free Trade Agreement - CEFTA) Originalni CEFTA sporazum potpisala je Viegradska grupa zemalja Poljska, Maarska, Ceka i Slovacka 1992. godine Sporazum stupio na snagu 1994. godine. To je sporazum koji pomate integraciju u EU, kroz proces ekonomske, politicke, bezbednosne usklaDenosti (institucije, zakonodavstvo..) Sporazum je parafiran 9. novembra 2006 u Briselu, a potpisan je 19. decembra 2006 u Jugoistocnoj Evropi u Bukuretu. Sporazum je stupio na snagu 26. jul 2007. za Albaniju, Kosovo, Makedoniju, Moldaviju i Crnu Goru, kao i 22. avgusta za Hrvatsku. Bosna i Hercegovina je ratifikovala 6. septembra, dok je Srbija zavrila zavrni zakonske procedure 24. septembra 2007.

Sporazum ima za cilj uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu do 31. decembra 2010. CEFTA Trgovina industrijskim proizvodima potpuno liberalizovana Za poljoprivredne proizvode nivo liberalizacije zadrtan iz bilateralnih sporazuma i predviDeno njihovo dalje snitavanje u skladu sa datom dinamikom. Obavljeni pregovori o daljoj liberalizaciji poljoprivrede Srbija ce od 2010. imati liberalnu trgovinu poljoprivrednih proizvoda sa svim CEFTA potpisnicama, sem sa Hrvatskom. Sa Hrvatskom ce se dalja liberalizacija obaviti u dve faze do 2012.(snitenje preferencijalnih carina i povecanje kvota). Cemu doprinosi CEFTA? a) Mogucnost primene dijagonalne kumulacije* porekla robe u trgovini izmeu zemalja u Regionu b) UvoDenje postupne liberalizacije trgovine uslugama c) Izjednacavanje uslova za investiranje d) Otvaranje trtita i jednak tretman kod javnih nabavki

Dignln

kumulci prkl pdrzumva u nmnj 3 ugvrn strn (drv), t. krinj sirvin, pluprizvd i gtvih prizvd iz rzliitih zml, pri mu s t sirvin trtiru k dm kmpnnt.

e) Zatita prava intelektualne svojine f) Region znatno atraktivniji za strana ulaganja g) Bre pristupanje EU h) Doprinos zaustavljanju pada ekonomske saradnje u Regionu i otklanjanje negativnih efekata ekonomske krize

6. TRGOVINSKO POSLOVANJE TRGOVINSKO POSLOVANJE KONKURENTNOST U TRGOVINI CENE I KALKULACIJE SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE LOKACIJA TRGOVINE EFIKASNOST I EFEKTIVNOST POSLOVANJA KONKURENTNOST U TRGOVINI Od konkurentnosti zavisi stvaranje, zadravanje i povecanje broja kupaca, pobeda nad rivalima i trajno odravanje poslova, te efikasnost i efektivnost preduzeca Svodi se na kompentencije menadmenta radi isporuke superiorne vrednosti za kupce i ostvarivanje trajne uspenosti poslovanja preduzeca. Konkurentnost predstavlja sposobnost firme, privredne grane i zemlje, da se odri i napreduje, da pobeduje konkurenciju i da napreduje po principima efikasnosti i efektivnosti. Konkurentnost se analizira na mikro nivou, na nivou drave i integralno. Najznacajniji teoreticar konkurentnosti je Porter. Po njemu, konkurentnost zavisi od: a) resursa, b) tranje, c) povezanosti privrede i menadmenta, d) a najvie od inovacija i produktivnosti. Faktori operativne konkurentnosti su: 1) kvalitet, 2) cena, 3) nacin placanja, 4) rokovi isporuke, servisiranje i odravanje, 5) menadment, marketing i inovacije, 6) mere drave, 7) razvojno osposobljavanje zemlje kupca, 8) ostali faktori konkurentnosti.

Merenje konkurentnosti Merenje konkurentnosti vri se na makro i mikro nivou na bazi egzaktnih pokazatelja. Kalkulacije su osnov za merenje konkurentnosti u trgovini. CENE I KALKULACIJE Kod zakljucenja kupoprodajnog posla, cena mora biti predmet sistematske obrade i analize u toku pripremnih radnji. Ugovorena cena predmeta kupoprodaje, u nacelu, treba da bude odredena u svim njenim pojedinostima (direktna cena). Ako se ugovorne strane, tekstom kupoprodajnog ugovora, pozivaju na neko trece lice kao izvor koji ce na odredeni nacin utvrditi cenu robe ili prihvataju cenu vaecu na odredeni dan ili prosecnu u toku odredenog vremena vaecu na izvesnom tritu (berza, aukcija), onda je to indirektna cena. Konacna visina ukupne cene predmeta kupoprodaje zavisi od sledecih faktora: Obim isporuke robe ili usluge odgovarajuce povecava ili smanjuje konacnu cenu (popust u ceni na kolicinu robe). Paritet, znaci da ugovorna cena do mesta opredeljenja, pokriva i trokove uobicajene ambalae, transporta, rukovanja robom, rizika, osiguranja, taksa i dabina (klauzule Incoterms). Cena zavisi i od uslova placanja (u gotovom ili na kredit): Cena zavisi i od popusta rabata, ugovorenih ili uobicajenih u trgovackom prometu (rabat na veliko i malo, kolicinski rabat, izvozni rabat, rabat na stare kupce), kao i trgovinskih mari. Cena proizvodaca obuhvata trokove proizvodnje, drutvene prihode (doprinosi i druge zakonske obaveze) i ukalkulisanu zaradu. Trina cena nastaje pod dejstvom trinih zakona ponude i tranje u odredenom mestu ili na nacionalnom tritu To je najnia moguca cena koja se u odredeno vreme postie na tacno odredenom tritu za utvrdenu vrstu i kvalitet robe i paritet njene isporuke.

Prodaja po prosecnim cenama Ako, na primer, moguce cene ponude tri isporucioca prema trokovima proizvodnje, iznose: Za isporucioca A - 500 dolara; Za isporucioca B - 400 dolara; Za isporucioca C - 600 dolara. Prosecna prodajna cena je 500 dolara, pa ce isporucilac cije su cene ponude 400 dolara zaraditi 100 dolara, a isporucilac C izgubiti 100 dolara jer su njegovi trokovi veci od prosecnih. Cene i kalkulacije Svetska cena se, najcece, odnosi na berzanske kotacije cena za robu koja je predmet berzanske trgovine i cene na transparentnim medunarodnim tenderima. Monopolske cene postoje u slucajevima kad monopolske organizacije, na razne nacine, utvrduju nivo prodajne cene za odredene kategorije robe, koji ce vaiti na odredenom tritu. Damping cena je bitno ispod postojece trine cene te robe u zemlji kupca, pa i prodavca, a u nekim slucajevima cak i ispod trokova proizvodnje tih gotovih proizvoda u zemlji porekla. Administrativne cene - na cene utice i drava, Drava na nivo cena deluje i indirektno, propisivanjem poreza i doprinosa, uticajem preko kamatnih stopa i deviznog kursa. Nekada drava administrativno propisuje i sam nivo cena i mari. Fiksna cena robe ili usluge se utvrduje u slucaju kada postoje svi uslovi stabilnosti odnosa na tritu zemlje prodavca u kojima ne preti opasnost da ce bilo koja od ugovornih strana biti otecena takvim postupkom. Berzanska cena (kotacija) se primenjuje u razmeni tzv. artikala berzanskog prometa (standardizovana, fungibilna roba). Klizajuca cena postaje na osnovu cinjenicnog stanja, da su ugovorne strane stavile tzv. rezervu na cenu iz ugovora o kupoprodaji. U savremenim uslovima ostvarivanja akata medunarodne kupoprodaje, primena ovog vida cena i metoda klizne skale vie dobija u znacaju i postaje ceca, a u odredenim uslovima i neizbena. To je posebno slucaj kod poslova velike vrednosti, a koji se isporucuju u duem vremenskom periodu kao to je na primer izgradnja gradevinskih objekata i izvoz opreme.

SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE Kalkulacija u privredi, podrazumeva iznalaenje cene, njene strukture i poslovnog rezultata (rentabilnosti) primenom adekvatnih racunskih metoda. Spoljnotrgovinska kalkulacija podrazumeva iznalaenje cene i strukture njenih trokova kod poslova izvoza i uvoza. U strukturi trokova ovde su obuhvaceni i instrumenti reima razmene sa inostranstvom (carine, porezi, takse, devizni kursevi, a prilikom racunanja rentabilnosti i mere podsticaja izvoza). Cilj izrade trgovacke pretkalkulacije (predkalkulacija ili planska kalkulacija) je da se pronade najpogodnije, optimalno reenje za dati slucaj da bi se posao dobio, a da se iz njega izvuku maksimalno moguce koristi. Kontrolna kalkulacija u osnovi, ima za cilj uporedivanje trokovnih kategorija (grupa) njihovim presecanjem u raznim varijantama kalkulacije po istom poslu, bilo da se kalkulisalo primenom istog ili razlicitih metoda kalkulacije. Konacna kalkulacija ima poslovno-analiticki cilj i karakter. Radi se po okoncanju posla na ugovoreni nacin i na osnovu dokumenata o stvarno nastalim trokovima. Radi se posle obracuna svih ucesnika u poslu: kupaca, dobavljaca, banaka, osiguranja, pedicije, transporta, carine, kontrolnih organa, poreza prema dravi, znaci zaokruivanjem svih trokova i njihovim uporedivanjem sa ostvarenim prihodima. Izvozna kalkulacija je u sutini kategorija prodajne kalkulacije koja, pored ostalog, uklapa i dejstvo odgovarajucih instrumenata reima spoljnotrgovinske razmene. Uvozna kalkulacija po svojoj sutini je kategorija nabavne kalkulacije, koja uz ostale elemente obuhvata i dejstvo odgovarajucih instrumenata reima spoljnotrgovinske razmene u pogledu uvoza robe stranog porekla. Kalkulacija specijalnih spoljnotrgovinskih poslova (reeksport, kompenzacije, dorada, prerada, tranzitni poslovi i dr.) pored elemenata praktikovane izvozne ili uvozne kalkulacije, uzima u obzir i posebne okolnosti i ciljeve konkretnog specijalnog spoljnotrgovinskog posla. U posebne karakteristike ove vrste kalkulacija ubrajaju se kao specificni uslovi: mesto i valuta placanja, zatim okolnosti sloenijeg rukovanja i transporta robe i pitanja njenog carinskog statusa na putu od mesta nabavke do mesta njene konacne potronje.

LOKACIJA TRGOVINE Pod makrolokacijom prodajne mree podrazumeva se izbor dravnog, regionalnog i lokalnog podrucja za izgradnju objekata i lociranje mree u celini. Analiziraju se, obavezno, privredni rast, privredna struktura, raspoloivost resursa, sklonost potroaca za kupovine proizvoda odredenog porekla i mogucnost ostvarivanja profita. Pod mikrolokacijom podrazumeva se izbor tacno odredenih mesta za izgradnju jednog ili vie prodajnih objekata i njihovih snabdevackih centara, kao i drugih oblika trgovine. Znacaj mikrolokacije potenciran je brzim promenama potreba i zahteva potroaca, izmenom socijalnih uslova u ruralnim i urbanim sredinama, kretanjem trokova prometa, posebno rente i gradskog gradevinskog zemljita, te tenjom trgovinske firme i vlasnika za profitom. Lokacija maloprodajne mree mora biti trino orijentisana. To znaci da je treba razvijati na odgovarajucem okruenju, kao kompleksu sacinjenom od broja kupaca i potroaca, njihove kupovne moci i sklonosti za potronju dimenzionirane njihovim ponaanjem, navikama i motivacijama. Primarni znacaj lokacije maloprodaje je blizina potroacu, to je manje vano za lokaciju proizvodnje i velikoprodaje. Prilikom lokacije maloprodajnih objekata treba respektovati zahteve u vezi komfora i to pristupacnijeg mesta za potroace, ali i potrebe rentabilnosti. Zbog toga je neophodno pravilno proceniti buduce promene u velicini i distribuciji stanovnitva i njihovog dohotka, kao i promene ukupne privredne strukture lokalnog i regionalnog podrucja i njihove saobracajne infrastrukture, kao i nivo konkurencije. Postoji stara izreka da uspeh trgovine zavisi od: Lokacije Lokacije i Lokacije. Samo male razlike u lokaciji mogu imati odlucujuci uticaj na trgovinu. Ni dobar trgovac nikad nece ostvariti dobar posao, ako je prodajni objekat lociran na pogrenom mestu.

Lokacija zavisi od demografskih karakteristika potroaca na datom trinom podrucju, njihovog ivotnog stila, elasticnosti kupovina, koncentracije potroaca i konkurencije. Pre izbora lokacije, trgovac pravi paljivu analizu podrucja i mikro mesta, prema pristupacnosti za potroaca. Lokaciju treba posmatrati kroz prizmu intenziviranja konkurencije na globalnom tritu. Optimalnom lokacijom prodajne mree, na minimum se svode suprotnosti koje objektivno postoje izmedu proizvodaca, distributera, potroaca i drutva u celini. Postoje brojne teorije lokacije trgovine. Sa mnogo aspekata se izdvajaju: a) Teorija prostorne hijerarhije trgovinskih centara i b) Opta teorija interakcije pojedinih subjekata trgovine. Teorije lokacije trgovine a) Teorijom prostorne hijerarhije trgovinskih centara objanjava se poredak u distribuciji trinih podrucja i poslovnih centara, utvrden od strane drave ili odredene lokalne strukture. b) Optom teorijom interakcija teite se stavlja na izucavanje medusobne povezanosti trinih podrucja i trgovinskih objekata, kroz konkurentsku borbu privrednih subjekata. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST POSLOVANJA Efikasnost moe biti tehnicka i ekonomska. a) Tehnicka meri utede po proizvodu (rezultatu). b) Ekonomska meri produktivnost, ekonomicnost i rentabilnost. Deli se na: vremensku (uporedivanje istog subjekta u razlicitim vremenskim periodima) i komparativnu (uporedivanje vie subjekata u istom vremenskom periodu) tzv. bencmarking.

Pokazatelji efikasnosti Produktivnost je kolicina odnosno vrednost stvorena po radniku ili kvadratnom metru (eventualno radnom casu) u odredenom vremenu (dan, mesec, godina) P=V/R Ekonomicnost je odnos stvorene vrednosti i ukupnih trokova E=V/T

Rentabilnost (profitabilnost) se meri po cetiri osnovna pokazatelja: 1).MERENJE RENTABILNOSTI PREKO PRINOSA NA UKUPNI ANGAOVANI KAPITAL (POVRACAJ INVESTIRANOG KAPITALA)

2). MERENJE RENTABILNOSTI PREKO POVRACAJA SOPSTVENOG INVESTIRANOG KAPITALA

3. MERENJE RENTABILNOSTI KAO PRINOS NA AKTIVU

4.MERENJE RENTABILNOSTI U ODNOSU NA UKUPAN GODINJI

POKAZATELJI EFIKASNOSTI 1) Koeficijent obrta zaliha (OZ) kao odnos ukupnog prometa (UP) i prosecnih zaliha (PZ) 2) Obrt potraivanja (OP) kao odnos prosecnih potraivanja (PP) i ukupnog prihoda od prodaje (UP). Pokazuje koliko brzo preduzece naplacuje svoja potraivanja ( period naplate). 3) Racio rentabilnosti - se meri kao neto profit na ukupni angaovani kapital, na angaovani sopstveni kapitalni kapital, na ukupnu aktivu i kao ucece ukupnog neto godinjeg profita u ukupnom godinjem prihodu. 4) Racio leverida (zaduenosti) - L - pokazuje koliko je preduzece zadueno odnosno, koliko je ono sposobno da svoje poslovanje finansira sopstvenim sredstvima. Meri se kao odnos ukupnog duga (UD) i ukupne aktive preduzeca (UA). 5) Indikatori deviznih efekata - pokazuju da li preduzece sopstvenim izvozom moe pokrivati sopstveni uvoz i kakav je njegov devizni bilans. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Efektivnost znaci viziju razvoja preduzeca u duem periodu, a ne samo staticko tekuce merenje pokazatelja uspenosti (Draker). Efektivnost rezultata poslovanja je merilo izbora delatnosti i ostvarivanja postavljenih ciljeva poslovanja. Podrazumeva pribavljanje adekvatnih resursa radi ostvarivanja ciljeva odnosno planiranih proizvodnih i poslovnih zadataka kvalitativno i kvantitativno. Efektivnost se moe meriti u odnosu na: globalne ciljeve, izbor delatnosti, na resurse, na trite, na zaposlene, jacanje pregovaracke pozicije i konkurentnosti preduzeca, sposobnost uklapanja u okruenje. Najznacajnije u ostvarivanju efektivnosti je sposobnost menadmenta. Pristupi merenju efektivnosti poslovanja Kameron (Cameron, 1984) navodi cetiri pristupa merenju efektivnosti preduzeca: 1) ostvarivanje ciljeva, 2) sistemski pristup, 3) strategijski konstituenti i 4) konkurentne vrednosti. U privredi se najcece primenjuje pristup ostvarivanja ciljeva na bazi adekvatnog pribavljanja resursa i upravljanja istim.

Sistemski pristup zasniva se na kompleksnom setu kriterijuma, u kojima je ostvarivanje ciljeva jedan od elemenata. Znaci da preduzece kao sistem dugorocno opstaje i uspeno deluje. Pristup strategijskih konstituenata polazi od pretpostavke da je efektivno ono preduzece koje zadovoljava osnovne zahteve konstituenata sredine (potroaca, dobavljaca, distributera, kooperanata, banaka i slicno).Najvanije je zadovoljstvo kupaca radi proirenja njihovog broja kroz zadravanje postojecih i osvajanje novih kupaca. Pristupi merenju efektivnosti poslovanja Pristup konkurentskih vrednosti podrazumeva da preduzece konkurentno posluje i da se efektivnost vrednuje na osnovu vie kriterijuma kao to su: prinos na investicije, inovacije novih proizvoda ,rast produktivnosti, rentabilnost, fleksibilnost, sigurnost zaposlenih, adaptiranje na promene. Dobit, kao razlika izmedu prihoda i trokova u kratkom roku ili kao prinos na vlasnitvo u dugom roku, je najznacajniji ekonomski pokazatelj rezultata poslovanja preduzeca u trinoj privredi. Efektivnost poslovanja Za postizanje efektivnosti najvaniji su: a) ljudski resursi i b) kvalitet menadmenta. Kompetentnost lidera se ogleda u sposobnosti da u situaciji sa brojnim ogranicenjima doprinese da preduzece ostvari dodatnu vrednost. Efektivni lider ne trudi se da donese mnogo odluka, nego prave i strateke. Za uspehe u ukupnom poslovanju nije dovoljno voditi racuna samo o prihodima i trokovima, nego i o mogucim rizicima. Rizici mogu nastati usled nepovoljnih konjunkturnih kretanja u proizvodnji i na tritu, loeg upravljanja poslovima (operativni rizici), nepovoljnog dejstva mera ekonomske politike (cene, porezi, krediti, kamate, devizni kursevi, nepovoljni izvori kapitala) i usled iznenadne i vie sile.