K K U A RDTM Z K A O N PE I O A ? I w wzr liea o w . a js c.

m d ve r c

eoni reanj: Kruna mozga

ODELJAK I Funkcija eonog renja
Kada je svanulo 13. septembra 1848. godine, niko nije mogao da zamisli velike dogaaje koji e poeti da potresaju svet medicinske nauke tog dana. Neobian niz dogaaja je bio skoncentrisan oko uglednog 25-ogodinjeg konstrukcionog nadzornika na eleznici u Vermontu Fineasa P. Gejda (Phineas P. Gage). Pretpostavljam da je dan poeo kao i svaki drugi radni dan. Fineas je verovatno dorukovao, spremao se za posao, poljubio decu i zatim se uputio do svog posla na konstrukciji eleznice. Dok je kretao ka vratima mogao je verovatno da kae: Vratiu se kui za veeru. Ali, Fineas nije stigao kui za veernji obrok. Njegov trenutni zadatak je bio postavljanje pruge kroz planinski region. Bilo je potrebno mnogo eksplozija. Fineas je bio ovek zaduen za eksplozije. Uspostavljena je rutina: probui se dugaka rupa u steni, popuni se do polovine eksplozivnim prahom, a zatim se prah prekrije peskom. Zatim se koristi ipka za sabijanje peska kako bi se eksplozivni naboj skoncentrisao. Konano, pali se fitilj da bi se aktivirala eksplozija. Tog sudbonosnog 13. septembra, sve je ilo po planu. Dugaka rupa je izbuena i eksplozivni naboj je paljivo postavljen u rupu. Ali se u rutini desila jedna pogreka. Nije jasno da li je Fineasu bila odvuena panja ili njegov pomonik jednostavno nije prekrio naboj peskom. U svakom sluaju, Gejd je stajao kod rupe ne znajui da nikakav pesak nije prekrivao eksplozivni naboj. Nesvesno, Gejd je poeo da udara direktno po prahu. Oigledno je ipka proizvela varnicu kada je udarila o stenu unutar rupe. Otkriveni eksplozivni prah se zapalio i pokrenuo monu eksploziju. Umesto da proe kroz stenu, sila eksplozije je krenula pravo prema Fineasu. est kilograma teka gvozdena ipka, oko 2,5 cm debela i 90 cm duga, pojurila je pravo ka njemu. Uz snagu projektila, gvozdena ipka je prola ispod njegove leve jagodice, iza levog oka, kroz mozak i zatim ponovo napolje. ipka je izala nekoliko centimetara iza njegove linije kose nakon to je prola kroz Fineasovu lobanju, vrh glave i kosu na svom putu napolje. Eksplozija je bila toliko mona da je ipka jo uvek imala dovoljno snage da izleti iz Finaesove glave i sleti nekoliko metara dalje. Mesto Gejdove povrede je prikazano na slici 1.
Slika 1. Nesrena lobotomija Fineasa Gejda

Pretpostavili biste da bi dramatina eksplozija okonala mladi ivot Fineasa Gejda. Ali nije. Gejd je bio nakratko oamuen, ali je ubrzo povratio potpunu svest i bio u stanju da govori, i ak i da hoda uz pomo svojih kolega. Uprkos tome to je prvobitno proao veoma dobro, infekcija je ugrozila njegov ivot tokom nekoliko sledeih sedmica. Zapanjujue je da u tom dobu pre antibiotika, Fineas Gejd nije dobio nikakvu smrtonosnu infekciju. Preiveo je i doiveo skoro potpuni oporavak to se njegovog fizikog zdravlja tie. Jedini fiziki tragovi koji su ostali bili su gubitak vida levog oka, oiljak ispod leve jagodice na mestu gde je ipka ula i oiljak na vrhu glave gde je izala. Postojao je samo jedan veliki problem: on vie nije bio Fineas Gejd.

Oteeni eoni reanj je prouzrokovao promenu linosti

Pre nesree Fineas je bio dobar, odgovoran, inteligentan radnik i mu. Bio je poznat kao

EONI REANJ

187
prednjeg dela mozga, poznate kao levi i desni region eonog renja. ta uimo iz jedinstvenog sluaja Fineasa Gejda? On pokazuje da je deo mozga, eoni reanj, odgovoran za moralno razmiljanje i drutveno ponaanje.

osoba visokog morala i opisan kao poboan i revnosan posetilac crkve. Toliko je odlian bio Fineasov karakter da su ga zapisi sa posla oznaavali kao najefikasnijeg i najsposobnijeg nadzornika koga je zaposlila Rutland i Barlington eleznica. Posle nesree, Gejd je izgledao fiziki isto sposoban i mentalno podjednako inteligentan. Mogao je da radi i govori podjednako dobro kao i pre nesree. Njegovo pamenje je bilo neizmenjeno. Ali, neke velike stvari su bile drugaije posle nesree. Njegov moralni pad je bio trenutno oigledan. Postao je veoma emocionalan u vezi sa stvarima i veoma brzo bi se razbesneo. Nedugo posle povreivanja izgubio je interes za crkvu i duhovne stvari. Fineas je postao bezboan i sklon preteranoj svetovnosti. Izgubio je svako potovanje prema drutvenim obiajima i postao potpuno neodgovoran. Od nagraivanog radnika postao je nezaposlen. Njegova kompanija ga je otpustila kada vie nije mogao odgovorno da obavalja dunosti. Dr Don Harlou (John Harlow), njegov lekar, naveo je da je nesrea razorila Gejdovu ravnoteu takorei, izmeu njegovih intelektualnih sposobnosti i ivotinjskih sklonosti. Zavrio je naputajui enu i porodicu i pridruujui se putujuem cirkusu. Traumatina eona lobotomija Fineasa Gejda ga je kotala linosti, moralnih standarda i njegove posveenosti porodici, crkvi i voljenima. Fineas je umro oko 13 godina posle nesree. Dr Harlou je saznao za njegovu smrt oko 5 godina kasnije, i oigledno u cilju nauke, izneo neobinu molbu. Upitao je Fineasovu porodicu da mu dopuste da iskopaju njegovo telo i da zadre njegovu lobanju kao trajan medicinski zapis. Porodica se sloila, i do dananjeg dana lobanja zajedno sa gvozdenom ipkom (koja je sahranjena zajedno sa Finaesom) se nalazi u Vorenovom medicinskom muzeju anatomije na Harvardu.1 Poto autopsija nije izvrena, pretpostavke su godinama nastavile da se iznose u vezi sa preciznim mestima povrede. Status ovog sluaja kao prekretnice je dalje potvren 1994. godine, kada je jedan od svetski najprestinijih naunih asopisa, Science, posvetio naslovnu stranu Fineasu Gejdu.2 asopis je objavio lanak koji su napisali naunici sa Harvarda, Univerziteta u Ajovi i Salk instituta iz San Dijega. Ovi istraivai su koristili napredno kompjutersko moduliranje i rendgenska istraivanja lobanje kako bi pokuali da ukau na taan deo mozga koji je bio oteen. Zakljuili su da je Fineas Gejd izgubio znaajan deo obe polovine

Teme ovog poglavlja

Poglavlje poinje objanjavanjem funkcije eonog renja. Zatim e se istraiti faktori koji ometaju delovanje eonog renja. Zatim ispitujemo korisnost i tete po eoni reanj koje moe da prouzrokuje ishrana. Konano, bie predstavljeni drugi naini delovanja koje moemo da preduzmemo kako bismo poboljali funkciju eonog renja.

Faktori naina ivota takoe mogu da otete eoni reanj

Ova oblast mozga je danas dobila jo vei znaaj iz najmanje dva razloga. Prvo, sve vie se naglaavaju lini razvoj i mentalne sposobnosti. Drugo, mnogi smatraju da drutvene norme i moralni pogledi slabe. Neki neurolozi se pitaju da li postoje fiziki razlozi za objanjenje takvih promena. Da li mogu da postoje faktori naina ivota koji mogu da otete ovaj kljuni deo mozga i da utiu, u sutini, na to ko smo? Odgovor je definitivno: da. Naa svakodnevna praksa naina ivota moe zaista da utie na na temperament, nae emocije i ponaanje. Prednji deo naeg mozga moe biti ili poboljan ili oslabljen naim izborom navika. Ovo otkrie nauke o mozgu ima duboke implikacije za sve nas. Razumevanjem faktora koji utiu na nae eone renjeve moemo da poboljamo produktivnost na poslu ili u koli, da razvijamo bolje drutvene vetine, budemo odgovorniji roditelji, susedi ili suprunici - i lista se nastavlja. Iako veina ljudi ne uzima knjige o zdravlju kako bi itala o svom eonom renju, ovo moe da predstavlja najznaajnije poglavlje u celoj mojoj knjizi. Ohrabrujem vas da paljivo itate ono to sledi. Vaa sposobnost da uspeno primenite zdrave promene naina ivota zastupane u ovoj knjizi mogu veoma da zavise od vrhunskog funkcionisanja vaeg eonog renja.

Funkcije eonog renja

Mozak je podeljen na nekoliko delova, ili renjeva. Svaki reanj ima posebne funkcije. Iza ela se nalaze eoni renjevi. Zbog jednostavnosti, oznaavamo desni i levi eoni reanj grupno kao eoni reanj. To je najvei reanj

188
mozga.3 Tu se nalazi centar za procenjivanje, razmiljanje, intelekt i volju.4,5,6 To je kontrolni centar celog naeg bia. Neki naunici oznaavaju eoni reanj kao krunu mozga. Istraivanja pokazuju da ova takozvana kruna vri niz vitalnih funkcija. Neke od njih su navedene na slici 2.7
Slika 2. eoni reanj kruna mozga Nauna istraivanja pokazuju da je eoni reanj centar: duhovnosti, moralnosti, volje.
Temeni reanj eoni reanj Potiljani reanj Slepooni reanj

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Slika 3. Veliina eonog renja kod ljudi nasuprot ivotinja
Procenat eonog renja u odnosu na mozak 30 25 20 15 10 5 0 Make Psi impanze Ljudi
3,5 % 7% 17 % 33 %

Duhovnost, karakter, moralnost i volja su karakteristike koje nam daju nau jedinstvenu linost. Prema tome, osoba sa oteenim eonim renjem moe da izgleda kao i uvek, ali ako razgovarate sa njom, obino je oigledno da ona jednostavno nije ista. Knjiga nad knjigama, Biblija, ukazuje na znaaj eonog renja u poznavanju Boga. Poslednja knjiga Biblije daje izazovnu izjavu, navedenu u tabeli 1.
Tabela 1. Biblija i eoni reanj I gledae lice Njegovo i ime Njegovo bie na elima njihovim. (Otkrivenje 22,4)

Ovaj tekst ukazuje da je Boiji karakter (ime Njegovo) reprodukovan u naem karakteru (emu je primer eoni reanj, koji se nalazi neposredno iza ela).

Veliina mozga i funkcija

Zadivljujue je zapaziti kako se veliina eonog renja razlikuje izmeu ljudi i raznovrsnih zveri. eoni reanj je taj koji oveka u velikoj meri odvaja od jedinki ivotinjskog carstva, kao to je prikazano na slici 3.8 Oni sa najmanjim eonim renjem imaju ogranieni nain ivota voen instinktom. Oni sa veim eonim renjevima su sposobni da vre sloenije funkcije. Make, sa eonim renjem od samo 3,5% mozga, ograniene su u moi procenjivanja i razmiljanja. Imaju veoma ogranienu sposobnost da analiziraju informaciju i vre procenu na osnovu novih informacija; tako se one, u sutini, oslanjaju na instinkt. Psi

se lake mogu trenirati jer 7% njihovog mozga predstavlja eoni reanj. Meu ivotinjama, impanze imaju najvei eoni reanj i do 17% od mozga. Ljudi, sa druge strane, imaju 33% do 38% mozga u eonom renju. Neke ivotinje imaju druge delove mozga koji su razvijeniji nego kod ljudi. Na primer, u poreenju sa ljudima, impanze imaju daleko vei cerebelum (mali mozak) oblast mozga koja kontrolie koordinaciju. To je sasvim razumljivo, jer je impanzama potrebna dobra ravnotea i spretnost da bi skakali sa drveta na drvo. Ptice takoe imaju veoma razvijen mali mozak zbog letenja, prizemljenja i lova. Sve ove aktivnosti zahtevaju visok nivo koordinacije. Druge ivotinje mogu da imaju daleko vei potiljani (okcipitalni) reanj centar za vid u mozgu. Otuda je njihov vid generalno mnogo bolji u odnosu na ljudski. Druge ivotinje imaju razvijenije temene renjeve. Prema tome, mi imamo kapacitet za vie duhovno rasuivanje i nadmone sposobnosti uenja. Da bismo u potpunosti shvatili znaaj eonih renjeva, korisno je da ispitamo jo nekoliko sluajeva iz anala medicinske istorije. Jedan od razloga za to je to je Fineas Gejd izgubio samo deo eonih renjeva. Izbor naina ivota moe da utie na nae celokupne eone renjeve iako na manje drastian nain od Fineasovog gubitka.

Druga istraivanja oteenja eonog renja

Krajem 1800-tih godina psihijatri su poeli da koriste hirurku proceduru zvanu eona lobotomija (to doslovno znai uklanjanje eonog renja). Iako je ponekad deo renja fiziki uklanjan, u drugim prilikama on je

EONI REANJ

189
Tabela 3. Rezultati oteenja eonog renja kod deteta - Izlivi emocija kada je frustrirana - Verbalno i fiziki napadna na iznenadan, nepredvidiv i kratkoroan nain - Seksualno promiskuitetna od ranih tinejderskih godina - Bez odrivog prijateljstva - Povremeno teki korisnik alkohola i marihuane - Impulsivno dva puta pokuala samoubistvo

funkcionalno uklanjan oteivanjem nervnih veza. Operacija je prvobitno koriena da pomogne ljudima koji su bili nasilno ili kriminalno poremeeni.9 Praksa eone lobotomije je postala popularnija 1930-ih i 1940-ih godina u tolikoj meri da je jedan od pionira savremenije tehnike, dr Ega Muni (Egas Moniz), dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1949. godine.10 Druga mera njene popularnosti je bilo njeno prihvatanje od strane kulturne elite. Rozmari Kenedi, blago rertardirana sestra Dona F. Kenedija, podvrgnuta je eonoj lobotomiji.11 Poto je procedura dostigla vrhunac sredinom 1900-tih, mi imamo potpunije razumevanje njenih sporednih efekata u vidu razarajuih psiholokih posledica. Shodno tome, ova operacija se danas retko vri.

Oteenje eonog renja bebe

Beba G. K. je doivela dvostrano oteenje eonog renja u prvih sedam dana svog ivota. Od detinjstva do 31. godine starosti imala je tipine karakteristike nekoga ko je doiveo oteenje eonog renja kao to je opisano u tabeli 4.14
Tabela 4. Oteenje eonog renja kod novoroeneta Kako se dete razvijalo, - nije odgovaralo na roditeljsku disciplinu - uvek je trailo zadovoljenje svojih neposrednih potreba - nikada nije razvilo odgovarajue prijateljstvo - okrivljavalo je druge za svoje potekoe - bilo je neodgovorno i esto lutalo - lako je bilo pod uticajem druge devijantne dece - redovno je masturbiralo i bilo biseksualno

eona lobotomija Patricije

Patricija je bila veoma uspena medicinska sestra na hirurgiji koja se pripremala za eonu lobotomiju. Postojala je nada da e operacija razreiti mnoge probleme oseaja krivice sa kojima se borila nekoliko godina. Posle operacije nastale su upeatljive promene u njenim interesovanjima, stavovima, sposobnostima vrenja rada i integritetu. Bilo je oigledno da je Patricija postala druga osoba. Njene karakteristike pre i posle lobotomije su saete u tabeli 2.12
Tabela 2. Efekti hirurkog uklanjanja eonog renja Pre lobotomije: - Veoma efikasna medicinska sestra u operacionoj sali - Veoma sklona knjigama i lan knjievnog kluba medicinskih sestara

Posle lobotomije: - Izgubila najvei deo ambicije - Izgubila interes za posao i naklonost prema pacijentima - Mogla da vri samo podreene poslove. Njen stav: Nije me briga ako napravim greku; na kraju e sve dobro ispasti. - Izgubljena sklonost ka knjigama

Prvo je njegova porodica smatrala da se neodgovorno ponaanje javljalo usled injenice da je ono jednostavno dete. Naalost, te osobine su opstale do odraslog doba. Roditeljska disciplina izgleda nije imala nikakav efekat. Ono nije imalo smisleno prijateljstvo, i nije moglo da vidi veliki broj svojih pogreaka. Insistiranje na trenutnom zadovoljenju (ukljuujui seksualni promiskuitet) je uobiajena karakteristika poremeaja eonog renja.

esti efekti poremeaja eonih renjeva

Kroz istraivanja sluajnih oteenja eonih renjeva u sprezi sa rezultatima eonih lobotomija i istraivanjima lekova koji utiu na prednji mozak, naunici su utvrdili veliki broj efekata poremeenih eonih renjeva. Ovi efekti su navedeni u tabeli 5.15,16,17,18,19 Kao ilustraciju moralnih i socijalnih efekata eonog renja, razmotrimo sledeu istinitu priu. Jednu enu su pre operacije pitali: ta biste uradili da ste izgubili sat koji ste pozajmili? Gospoa je odgovorila: Morala bih da platim za sat ili da kupim drugi i da ga vratim. Poto je eoni reanj uklonjen operacijom i

Oteenje eonog renja kod etvorogodinjakinje

etvorogodinju devojicu M. H. je udario auto i ona je doivela oteenje obe strane eonog renja. Posle nesree, ona je ispoljavala iskvareno ponaanje koje je trajalo i u njenom odraslom dobu. Promene u karakteru su bile upeatljive kao i kod Patricije. Te tragine promene su nabrojane u tabeli 3.13

190
Tabela 5. Efekti poremeaja eonih renjeva - Poremeaj moralnih principa - Socijalni poremeaji (gubitak ljubavi prema porodici) - Nedostatak predostronosti - Nesposobnost apstraktnog razmiljanja - Nemogunost tumaenja poslovica - Umanjena mogunost matematikog razmiljanja - Gubitak empatije (uivljavanja) - Gubitak suzdravanja (razmetljivost, agresivnost, odbojnost)

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Tabela 6. Dodatni efekti poremeaja eonog renja - Poremeaj pamenja (naroito skoranjih dogaaja) - Neskoncentrisanost i nemirnost - Brzo smenjivanje ideja (matanje, emocionalna nestabilnost) - Apatija (nedostatak inicijative) - Ravnodunost prema neijem stanju

Psiholoke bolesti ukorenjene u poremeaju eonih renjeva

Nije iznenaenje da neke psiholoke bolesti imaju koren u problemima sa eonim renjem. Lista ovih poremeaja je prikazana u tabeli 7.
Tabela 7. Bolesti eonog renja Manija Opsesivni kompulsivni poremeaj Poveani apetit Nedostatak panje uz hiperaktivnost Depresija

poto se oporavila upitali su je isto pitanje. Ovog puta je odgovorila: Morala bih da pozajmim drugi sat. Kako dete sazreva, efekat razvoja eonog renja je oigledan. Malo dete moe da razmilja unapred samo dan za danom. Moete da mu kaete da e se neto desiti sutra i ono e se toga setiti samo ako ga podsetite. Kako dete sazreva, poee da razvija planiranje. Kada stigne do drugog razreda, shvatie da e sledee godine biti u treem. Kako nastavlja da sazreva, na kraju e poeti da planira svoj ivotni put. eoni reanj nastavlja da se razvija 30 godina.20 Uz odgovarajue vebe, kako dete sazreva u odraslu osobu, vremenom e uvideti da e njegove akcije danas uticati na celu dalju venost. To ukazuje na najvii razvoj eonog renja. Sposobnost korienja apstraktnih ideja, kao to je tumaenje poslovica, je poseban in razuma. Ako upitate nekoga ko ne moe u potpunosti da koristi eoni reanj kako bi tumaio neku poslovicu uoili biste mentalni proces koji tei da proputa apstraktne koncepte. U vezi sa matematikim shvatanjima, raunanje se u stvari vri u zadnjem delu temenog renja. Prema tome, bez funkcionisanja eonog renja, moete da posedujete velike matematike vetine u sabiranju, oduzimanju i mnoenju. Meutim, kada je u pitanju via matematika koja zahteva razmiljanje kao to je algebra, geometrija i naroito kalkulus, funkcije eonog renja su potrebne za pravilne rezultate. Neoteen eoni reanj je takoe neophodan ako elite da najefektivnije saoseate sa nekim ko ima problema. To je naroito tano ako oni prolaze kroz neto to lino niste nikada doiveli. Lista drugih estih efekata poremeaja eonog renja je navedena u tabeli 6.21,22,23

Manija je emocionalni poremeaj karakterisan izuzetnom aktivnou, uzbuenou, brzom smenom ideja, nesanicom i nestalnim rasponom panje. Moe da ima svoj koren u poremeenoj funkciji eonog renja. Opsesivni kompulsivni poremeaj, karakterisan naizgled nekontrolisanim, upornim i ponovljenim javljanjima neeljenih misli, nagona ili delovanja, takoe moe da nastane iz poremeaja eonog renja. Nedostatak panje uz hiperaktivnost takoe moe da nastane usled problema sa eonim renjem.24 Od 1990. godine, broj ljudi kojima je lekarski utvren nedostatak panje uz hiperaktivnost u Sjedinjenim Dravama je porastao sa 900.000 na vie od 2 miliona u 1995. godini.25 Mnogi sluajevi depresije takoe mogu biti povezani sa eonim renjem. Detaljno skeniranje mozga (PET skeniranje) otkriva da depresivni pacijenti mogu da imaju smanjenje toka krvi u eonom renju i do 60%. U radu sa depresivnim pacijentima se pokazalo da e se, ako neko moe da pobolja aktivnost eonog renja, protok krvi do te oblasti poveati i depresija se znaajno moe smanjiti ili izleiti.

Apetit i eoni reanj

Mnogi esti fiziki zdravstveni problemi na koje nailazim u svom radu kao lekar imaju koren uzroka u eonom renju mozga. Kontrola apetita je jedan takav problem koji je est u

EONI REANJ

191
uklanjanja. Po mom miljenju, efekti naina ivota i ishrane na nae eone renjeve su na kraju krajeva daleko znaajniji od njihovih efekata na bolesti srca, rak, osteoporozu, bubrenu insuficijenciju i sve druge degenerativne bolesti zajedno. Mozak zasluuje prvenstvo u zatiti kada shvatite da je to mesto iz koga potie na kvalitet ivota. Kao to izbori naina ivota tite eoni reanj, zdrav eoni reanj nas stavlja u najbolju poziciju za preuzimanje kontrole nad svojim ivotom. To znai da kako inim zdravije izbore, moje sposobnosti eonog renja se poboljavaju inei dalje promene naina ivota jo lakim. Moda nijedna funkcija eonog renja nije toliko kljuna za lake vrenje promena naina ivota od moi volje. Mo volje moda ne izgleda toliko znaajno u naim svakodnevnim ivotima, ali je u stvari sutinska. Video sam da mnogi pacijenti umiru zbog nedostatka snage volje. Ja ne govorim o osobama koje gube volju za ivotom, koja je toliko znaajna, govorim o sluajevima hiljada osoba koje umiru zato to su osetile da nemaju snagu volje da izmene svoj nain ivota pre nego to bude prekasno. Danas na desetine hiljada ljudi slabi u svojim samrtnim posteljama zbog nedostatka snage volje. Postoje dijabetiari koji godinama nisu imali snagu volje da vebaju, pravilno jedu ili paljivo nadgledaju eer u krvi. Oni su sada u poslednjim fazama bolesti srca i bubrega. Postoje puai koji nisu mogli da ree da prestanu zauvek. Sada umiru od zavrnog stadijuma raka. Postoje druge osobe koje nisu imale volju da izvre neophodne promene naina ivota zbog svojih problema sa krvnim pritiskom. Sada lee paralizovani kao posledica onesposobljavajuih logova. Ovi i mnogi drugi sluajevi svedoe o velikom nedostatku snage volje u Sad. U stvari, jedan od mojih najveih razloga za zabrinutost prilikom pisanja ove knjige je da mnogi znaajni uvidi, koji menjaju ivot, o kojima govorim, nikada nee ui u ivote mnogih italaca. Razlog? Nedostatak snage volje. Sa ovog gledita, podvlaim injenicu da je jedna od najvitalnijih funkcija eonog renja volja. Naunici su pokazali da ono to nazivamo snaga volje boravi u eonom renju.29 Dr Bernel Boldvin (Bernell Baldwin), neuropsiholog sa Vajldvud instituta u Dordiji, saeo je deo znaajne literature o volji u lanku upuenom voama verskih zajednica. Boldvin je istakao da je istraivanje veterana iz I svetskog rata ranjenih rapnelima otkrilo nedostatke snage volje meu onima koji su povredili prednji deo moz-

naem drutvu. Nema svaka osoba sa vikom kilograma problem kontrole apetita, ali mnoge imaju. Rastui nivo gojaznosti u Americi izaziva zabrinutost da problemi kontrole apetita postaju sve ei. ak i poremeaj apetita, kao to je bulimija, izgleda ima poreklo u eonom renju. Najvii centar kontrole apetita je u eonom renju mozga. Bez obzira koliko ste gladni ili koliko moe da bude jaka vaa elja za neim to moe da bude tetno, uglavnom moete da potisnete tu elju ako va eoni reanj funkcionie optimalno. Oni bez zdravog eonog renja imaju velike potekoe u potiskivanju takvih nagona. Neke osobe sa vikom kilograma, koje znaju da jedu previe, nastavie podjednako da jedu jer njihovi eoni renjevi nisu potpuno u stanju da kau: ne.

Implikacije istraivanja eonog renja

Ova istraivanja ukazuju na kljunu ulogu eonog renja u odreivanju naeg karaktera. Poremeaji eonog renja dovode do poremeaja karaktera. Samokontrola, pouzdanost, ozbiljno itanje, apstraktno razmiljanje i meuljudski odnosi predstavljaju sloene funkcije koje zavise od pravilnog funkcionisanja eonog renja. Sluajno ili hirurki planirano oteenje eonog renja prikazano u naim primerima istraivanja je jedna stvar, ali ta je sa oteenjem koje moe nesvesno da se javi usled nezdravog naina ivota ? Glavna poruka ovog poglavlja nije da vas ohrabri da izbegavate zanimanja u kojima radite sa dinamitom, ili da budete paljivi kada prelazite ulicu, ili da izbegavate operacije zbog psihike bolesti. Sve ove stvari su znaajne. Meutim, najei uzroci poremeaja eonog renja danas nisu operacije, povrede na poslu ili druge traume. Glavni uzroci poremeaja funkcije eonog renja su nepravilne ivotne navike. Zaista, glavna poruka ovog poglavlja je da negativne karakterne crte osoba koje smo do sada ispitali nisu ograniene na one koje nemaju eone renjeve ili su im oteeni usled trauma. Mnogi ljudi u naem drutvu danas pate od istih traginih karakternih nedostataka koji nastaju usled izbora naina ivota. Mnoge od naih najdragocenijih navika nam daju kratkorono zadovoljenje, ali nas neprimetno uskrauju za ono to je neprocenjiva vrednost za ono ko smo zaista mi. Nae navike umanjuju sposobnosti naih eonih renjeva i danas i sutra, a da toga uopte nismo ni svesni. Jedna od svrha ovog poglavlja je da pokae da poremeaji eonog renja nisu ogranieni na efekte traumatinog oteenja ili hirurkog

192
ga. Meutim, oni koji su zadobili povrede zadnjeg dela glave nisu imali poremeaj volje.30 Blisko povezana sa voljom je i naa sposobnost da vidimo gde se bitka zaista odvija. Ako ne vidimo stvari jasno, verovatno neemo uvideti da moramo da ispoljimo svoju volju kako bismo nadvladali izazov. Da bi to ilustrovao, dr Boldvin je naveo istraivanje ruskog naunika A. R. Lurije (A. R. Luria). Lurija je utvrdio da su osobe sa normalnim eonim renjevima imale sposobnost da donose brze zakljuke o znaenju paljivo dizajniranih slika. Osobe sa poremeajima eonog renja su precizno mogle da opisuju komponente slike, ali su bile sklone da ne vide veliku sliku, ire znaenje iza detalja. To je veoma znaajno u areni promene naina ivota. Nedostaci uvida nas ostavljaju osuenim da zanemarujemo uticaj kljunih pojmova naina ivota na nae sopstvene ivote. Nedostaci volje, sa druge strane, proizvode sklonost da ne uspemo ak i u oblastima u kojima jasno prepoznajemo da imamo problem. Ukratko, dve funkcije eonog renja: razumevanje stvari u ivotu i volja su nezamenljivi za uspenu primenu celokupnog materijala koji sam predstavio u ovoj knjizi. Postoji poslednji savremeni razlog zato je obraanje panje na eoni reanj toliko znaajno. Danas su popularni, a nekada i korisni, psiholoko savetovanje i bihejvioralna terapija. Meutim, neki zdravstveni radnici u oblasti mentalnog zdravlja zanemaruju injenicu da trenutne navike naina ivota mogu da predstavljaju znaajne faktore koji doprinose psiholokim bolestima. Ako bi oni koji oseaju potrebu za takvim savetovanjem usvojili zaista zdrav nain ivota obraajui naroito panju na ono to unose u tela i emu izlau umove, mnogi bi iskusili sreniji, ispunjavajui ivot.