1

OVEK I PAS
Raa Todosijevi 4 April 2012, Beograd VI verzija Na samom uglu ulice Vase Pelagia i Koste Glavinia, tamo gore na Senjaku, ba preko puta one male senjake pijace, jedan ovek je stajao na trotoaru i jeo pljeskavicu u lepinji. Bee to osoba od svojih, recimo, trideset godina, a moda, vrag bi ga znao, i koju godinu vie; bee visoka stasa, krupan, glavat, zlovoljan i neobrijan. Na sebi je imao jeftinu plavu vindjaknu i pantalone sivo-umuraste boje. Kada se sve uzme u obzir lako se dodje do zakljuka da je to lik neznatnog imovnog stanja i ne ba paljivo bruenih manira. Tako, reklo bi se: sasvim obiana cveka, zasad izdikljao pod ovim naim sumornim nebom, dua koja ne pamti, ne sanja, niti e ikad doekati bolja vremena. Dok je pomenuti glavonja svojski drao svoju pljeskavicu pridje mu jedno bezdomno pae, ovei djukac, dobar i miroljubiv stvor, naskroz ridj, prljavo ridj, ridj kao prezrela kruka, zasigurno omadjijan mirisom peenog mesa. Pas ko pas, srameljivo smucalo, sede kraj vlasnika nedokrajene poslastice, podie glavu, upilji pogled pravo u njega, oekujui da mu ovaj ponudi ako ne komad mesa onda barem jedno malo pare miriljavog hleba. To je zapravo sve. ova je smazao pljeskavicu, akom je obrisao labrnju i spazivi da se gore vrh strme ulice Vase Pelagia pojavljuje uti autobus broj 44, on urno predje ulicu ne bi li se na poetnoj stanici, medju

2 prvima, u tom uvek praznom autobusu, doepao slobodnog sedita. Psa nije ni pogledao.