HRONIAN MANJAK BEZBEDNOSTI

Sluaj Jugoslavije

Miroslav Hadi

HRONIAN MANJAK BEZBEDNOSTI

Sluaj Jugoslavije

Beograd 2001

HRONIAN MANJAK BEZBEDNOSTI Sluaj Jugoslavije

Autor Miroslav Hadi Izdava Centar za civilno-vojne odnose Narodnih heroja 21 11070 Novi Beograd Institut drutvenih nauka Narodnog fronta 45 11000 Beograd Za izdavaa eljko Ivani Dragomir Panti Lektura Tatjana Hadi Kompojuterski slog Leviathan Desing Korice Milo Jefti tampa Institut drutvenih nauka Beograd Tira 300 ISBN 8683543021 Beograd 2001

SADRAJ
PREDGOVOR...................................................................................................... 7

I INVALIDNA BEZBEDNOST
1. BEZBEDNOSNI PROFIL BALKANA .......................................................... 11 2. PRIVIDNI BALANS ...................................................................................... 39 3. RAZMEA SRPSKE VOJSKE ..................................................................... 47

II UTERIVANJE BEZBEDNOSTI
4. SPORAZUM O KOSOVU ITANJE PRVO ............................................. 55 5. BEZBEDNOSNI DOMETI NATO INTERVENCIJE NA KOSOVU...................................................................... 59 6. APOREME EVROATLANTSKOG INTERVENCIONIZMA ...................................................................... 106

III POTRAGA ZA BEZBEDNOU

7. ODREDNICE BEZBEDNOSTI SR JUGOSLAVIJE ................................... 129 8. PRIPREMA SRBIJE/SR JUGOSLAVIJE ZA INTEGRACIJU U EVROPSKU UNIJU........................................................ 143 9. KRITINE TAKE BEZBEDNOSTI SRBIJE/SR JUGOSLAVIJE ................................................................... 172 PODACI O TEKSTOVIMA ............................................................................. 188

PREDGOVOR
Izbornim izgonom Miloevia graani su Jugoslavije i Srbije konano izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Kljuni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavi unutranje sukobe i meusobno nasilje. Zahvaljui tome, oni su ujedno i spoljne umeae potedeli iskuenja da ponovo na njima uvebavaju svoj, dokazano neuspean i pogrean, model upravljanja jugoslovenskom krizom i ratovima. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutranji rizici po bezbednost drave, drutva i graana. Voljnom i smiljenom saradnjom novih vlasti sa KFOR, te time i NATO, kao i s lokalnom albanskom zajednicom, na nov je nain zapoeto razreavanje bezbednosne krize u junoj Srbiji. Time su znatno redukovane opasnosti od ponovnog prelivanja OVK u Srbiju. Sledstveno tome, radikalno su opali spoljni izazovi bezbednosti SR Jugoslavije. Rizici, meutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u SR Jugoslaviji i Srbiji iscrtava drugaija riziko-mapa. Kljuna grupa pripada bezbednosnim rizicima tranzicije. Rodno im je mesto razoreno drutvo. Razaranje je poeto 1990. godine, trenutkom udruenog bekstva u rat od trokova transsocijalistike reforme. Socijalna i politika cena koju graani Srbije i SRJ moraju da plate da bi zapoeli trinu i demokratsku modernizaciju svog drutva je u meuvremenu viestruko uveana. Uz to, njihova niska socijalna izdrljivost nuno obnavlja tenju da se izbegne plaanje trokova reforme ili da se oni prebace na drugog. O tome svedoe sve uestaliji trajkovi, stvarno i prividno, zaposlenih graana. Oni, pak, mogu biti predigra za sledei krug unutranjih politikih sukoba, u kojima e snage restauracije dobiti priliku za obnavljanje svoje energije destrukcije. U prilog tome deluje i strategijska ledina na kojoj se jo nalaze SRJ i Srbija. Zbog injenice da DOS nema jasnu i konzistentnu strategiju tranzicije odloena je demontaa starog reima. Pripadnici su starog reima lieni vlasti, ali ne i ekonomske moi. Da bude gore, izostanak reforme sektora bezbednosti im je
7

omoguio da sauvaju deo svoje skrivene moi u Vojsci Jugoslavije, policiji, tajnim slubama, paravojnim i parapolicijskim snagama. Povrh svega, unutar vladajue koalicije opozicionog imena, zapoeta je estoka borba za preraspodelu, netom steene, vlasti i moi. Srazmerno tome, rastae se poetna spremnost veine graana za radikalne promene. Stoga su i zadaci neopozivog izlaska iz socijalizma i rata gurnuti na margine. Demokratska rekonstitucija Jugoslavije i Srbije nije mogua bez njihove bezbednosne sanacije. Za tu je svrhu neophodno napraviti poetni inventar unutranjih i spoljnih bezbednosnih rizika. Osloncem na to bie mogue pouzdano proceniti trenutne i potencijalne bezbednosne kapacitete drutva i drave. Tek na toj osnovi moe, teorijski i politiki, biti uobliena moderna i primerena strategija nacionalne bezbednosti. Njoj, pak, mora da prethodi dosledno izvedena spoljnopolitika strategija. Obe postaju mogue, tek pod pretpostavkom imanja valjane strategije drutvenog razvoja. U njenom temelju (treba da) se nalazi, kao to je DOS najavio, integracija Srbije i SRJ u evroatlantsku zajednicu. A integracija, pak, ite novo i drugaije bezbednosno smetanje Jugoslavije/Srbije u svoj, ui i iri, okoli. Zato razgovore o bezbednosti Jugoslavije/Srbije treba iz ideoloke, manipulativne i dnevnopolitike ravni preneti u ravan strategijskog miljenja. To bi mogao da bude uvod u dugorono predvianje i planiranje sopstvenih bezbednosnih potreba, radi instaliranja instrumenata za konanu uspostavu demokratskog, te time i bezbednog drutva. Jedino se na ovaj nain moe da izbegne svoenje bezbednosnih dilema Srbije i Jugoslavije na lano pitanje: ui ili ne ui u NATO. Da je re o pokuaju sticanja konjukturne koristi govori injenica da su danas glavni promoteri hitrog ulaska Jugoslavije u NATO, mada je tamo niko i ne zove, ideoloki i ratni podvinici starog reima, koji su se godinama bakarili ispod TV Palme. Od ne manje je vanosti potreba da se javno razoblii, od politiara stalno pothranjivana, iluzija da se u evroatlantsku zajednicu moe integrisati parcijalno i samo po meri sopstvenih, ekonomskih i politikih koristi. Naime, esto se previa da je re o "paket aranmanu", zbog ega se na dui rok ne mogu izbei dravne, politike, ekonomske i vojno-bezbednosne konsekvence poetog ukljuenja Srbije i SRJ. A njihov sastavni deo su i, iz Haga pristiui, nalozi za krivino sankcionisanje odgovornih za

desetogodinje ratno rasturanje druge Jugoslavije i zloine poinjene na njenim prostorima. Pod pretpostavkom da nove vlasti ak znaju kako i gde e bezbednosno da smeste SRJ one, ali ne samo one, nemaju valjane odgovore na temeljne bezbednosne izazove i dileme evroatlantske zajednice. Dileme su do krajnosti izotrene teroristikim udarom na SAD. Tom su prilikom, na tragian i najskuplji nain, otkrivene sve manjkavosti svetski dominatnog naina miljenja i praktikovanja nacionalne i globalne bezbednosti. Naime, kao to je bombardovanje SRJ/Srbije kristalizovalo aporije tzv. humanitarnog intervencionizma, tako je teroristiki udar otkrio nemogunost izolovanog imanja bezbednosti u loe ureenom i nebezbednom svetu. Otud je danas van spora pitanje da li treba i vojnom silom uzvratiti na terorizam. Ostaje, meutim, i dalje otvorenom dilema da li se samo dejstvom po posledicama mogu otkloniti izvori i uzroci terorizma, koji od 11. septembra 2001. godine predstavlja centralnu pretnju pojedinanoj, zajednikoj i kolektivnoj bezbednosti itelja i drava ovog sveta. Graani su ove zemlje zadnjih deset godina bili u prilici da i svojom zaslugom uivo osete pogubne posledice hroninog manjka line, drutvene i dravne (nacionalne) bezbednosti. Njima su, ujedno, preko spoljnih umeaa u Yu-krizu i ratove EU, SAD, NATO, isporuene najgore posledice odsustva globalne bezbednosti. Deo tih posledica Srbija i SRJ mogu ublaiti i/ili otkloniti bezbednosnim ukljuenjem u evroatlantsku zajednicu. Dakako, ako se pri tom oslobode paranoje da su glavna meta urotnikih kohorti, odnosno iluzije da im je pripao zadatak da preurede svet po svojoj meri. Za tu svrhu nije zgoreg ponovo propitati razloge zbog kojih su ovdanji graani i njihove bive i sadanje drave patili od hroninog manjka bezbednosti. Slobodan sam da tom poduhvatu, a u formi zbirke tekstova, priloim i svoje nalaze, koji su nastali u poslednjih pet godina. To mi, ujedno, prua priliku da se javno zahvalim svim onima koji su me u tom poslu podsticali i podravali. Imena izostavljam da se ne bih o nekog ogreio, uz nadu da sam uspeo da im svoju zahvalnost neposredno iskaem. Beograd, 14. oktobar 2001. Miroslav Hadi

10

Glava 1

BEZBEDNOSNI PROFIL BALKANA

Procena aktuelne vojno-bezbednosne situacije na Balkanu naelno smera ka to pouzdanijoj, terminski odreenoj, prognozi rizika za ugroavanje i/ili ansi za ouvanje bezbednosti svake od pripadnih zemalja i subregiona u celini. Za te potrebe nuno je, prvo, utvrditi kljune unutranje i spoljanje, pojedinane i kolektivne pretpostavke i inioce rata/mira. Nakon toga treba, bar priblino, proraunati njihove interakcijske konfliktne i/ili pacifikujue potencije. Tek potom se s pristojnom verovatnoom mogu utvrditi kritine take1 bezbednosti svake balkanske zemlje i celog subregiona. Meutim, mogua egzaktnost procene upravo srazmerno opada s evidentnim rastom broja neproraunljivih faktora bezbednosti svake balkanske drave posebno i regiona u celini. Naime, postdejtonski bezbednosni profil Balkana, odreen simultanim delovanjem ekstra i intra regionalnih faktora, smanjuje ali i ne iskljuuje mogunost meudravne upotrebe sile. Dodamo li tome injenicu da je veina balkanskih zemalja zahvaena unutranjim socioekonomskim, politikim, nacionalnim i ideoloko-verskim turbulencijama koje, posredno i neposredno, ugroavaju bezbednost suseda i subregiona poveava se broj ratno potencijalnih kombinacija. Tim vie problem uspostavljanja institucija, mehanizama i instrumenata bezbednosne stabilizacije meubalkanskih dravnih odnosa postaje urgentniji.2 Pogotovo zato, to je klasian koncept bezbednosti svodiv na proraun odnosa geostratekih interesa (ciljeva) i komparativne vojne moi domicilnih i gravitirajuih zemalja sve manje validan.3
1 Kritinom takom imenujemo sasvim izgledne mogunosti upotrebe sile u uslovima politike antagonizacije oprenih (dravnih - nacionalnih, teritorijalnih, ekonomskih, vojnih itd.) interesa i ciljeva pojedinih ili grupa balkanskih zemalja. 2 Uporedi: Sofijska deklaracija o dobrosusedskim odnosima, stabilnosti, bezbednosti i saradnji na Balkanu, Meunarodna politika, br. 1046-47/1996, Beograd, str. 22-24. 3 "In our time the balance of military terror is replaced by a gowing worldwide economic instability, where aspects of economic security are gaining mili-

11

Zato emo u analizi polaziti od koncepta bezbednosti koji "podjednako ukljuuje ekonomske, socijalne, demografske i ekoloke faktore, kao i vojne", jer "kolektivna bezbednost nije iskljuivo vojna; to je kompleksan amalgam odbrambene politike, politike, ekonomske politike i ekoloke politike".4 Budui da e se u centru nae procene nalaziti tokovi postratne stabilizacije eks-yu5 podruja, bezbednosnu situaciju u balkanskom okruenju emo samo skicirati. 1. Izazovi bezbednosti Balkana Bezbednosna stabilnost Balkana pre Yu-rata temeljila se, u krajnjoj instanci, na blokovskoj svrstanosti (tabela br.1, vid. dole) i disciplini drava podregiona, kao i prvih im suseda. U stratekim kalkulacijama supersila Balkan je tretiran kao sporedan pravac blokovskog dodira i eventualnog sudara.6 Subregionalna je bezbednost preteno poimana kao element globalne ravnotee vojnih moi, te je i pozicija (van)blokovskih pripadnica imala prvenstveno instrumentalnu vrednost. tavie, blokovski "kiobrani" suavali su prostor za nastanak autonomnih bezbednosnih mera u balkanskom regionu. Svestrana blokovska suprotstavljenost u sadejstvu sa opresivnou komunistikih, odnosno amortizacijskim kapacitetima prozapadnih reima prikrivala je i potiskivala, a delom i rastakala rizine faktore balkanske bezbednosti. Kao rezultat usledila je svojevrsna bezbednosna zaputenost Balkana, ije su dimenzije i implikacije prepoznate tek po izbijanju/smirivanju Yu-rata. Stoga ne udi da je bezbednost Balkana bila radikalno ugroena ratnim (samo)razaranjem druge Jugoslavije. Nasilna etnikoteritorijalna rekompozicija SFRJ tendencijski je pretila, i jo preti, da zahvati ostale zemlje Balkana. Istovremeno, osloboene sile Yu-destrukcije dodatno su podstakle zateene inoce njihove unu tary-strategic dimensions." (p.116); Judit Balazs, Economics at Risk: Security Options Towards the End of the Century, Balkan Forum No 3/1994, Skopje, pp. 113-137. 4 Margaret Blunden, Bezbednost posle hladnog rata, Meunarodna politika br. 1042, Beograd, 1996, s. 21-25. 5 Upotreba "Yu" prefiksa ili sufiksa nema vrednosnu konotaciju ve je proizvod potrebe ekonomisanja reima i prostorom, te se njima obeleava jugoslovensko poreklo novih drava i centralnog dela balkanskog prostora. 6 Uporedi: Milutin Civi, O vojno-stratekim prilikama na Balkanu, u: Balkan krajem 80-tih, CMU, Beograd, 1987, str. 93-98.

12

tranje nestabilnosti i meusobnog ugroavanja bezbednosti. A sve to u uslovima korenitih, u sebi protivrenih, globalnih strukturnih promena koje, u sadejstvu s balkanskom "ruom etnikih i velikodravnih vetrova", ine ovaj subregion jednim od centralnih arita evropske i transatlantske nestabilnosti. Time je stvoren nov vojno-politiki i bezbednosni mizanscen, kojim dominiraju zbirni faktori razliitog porekla i nejednakog ranga vanosti.
Tabela 1
BLOKOVSKO POREKLO I LANSTVO U MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA Zemlja ALBANIJA BiHMH FED -- RS BUGARSKA GRKA HRVATSKA MAKEDONIJA SLOVENIJA SR JUGOSLAVIJA RUMUNIJA TURSKA Blokovsko poreklo VU 195561 Van blokova SFRJ VU NATO Van blokova SFRJ Van blokova SFRJ Van blokova SFRJ Van blokova SFRJ VU NATO UN 1955 1992 1955 1945 1992 1993 1992 Iskljuena 1992 1995 1945 Oebs 1991 1992 1975 1975 1992 1993 1992 1975 1975 EU 1979 Stand by 1987 PfP 23. 02. 1994 14. 2. 1994 15. 11. 1995 30. 03. 1994 26. 01. 1994

1.1. Pre svega, Yu-rat je direktno i indirektno dokazao manjkavosti postojeih evropskih, transatlantskih i svetskih (pod)sistema i mehanizama kolektivne bezbednosti. Pokazalo se da ak i u sutinski monotipnim asocijacijama, kao to su Evropska unija ili NATO, nije lako definisati zajednike ciljeve na Balkanu (eksJugoslaviji), izabrati i pravovremeno ostvariti primerenu vojnopolitiku strategiju. Tim vie je delatna sterilnost UN i OEBS bila oigledna. Svi su izgledi da je Zapad koncepcijski i operativno, posebno ekonomski, bio nespreman (nevoljan) da izdri sve konsekvence ostvarenja svog stratekog cilja eliminacije socijalizma. To ga je dovelo u reaktivnu poziciju koja, po logici globalne (sve)moi i
13

svojstvene joj inercije, stimulie primenu represivnih ekonomskih, politikih i vojnih metoda. Verovatno zato na listi amerikih prioriteta za (re)integraciju Evrope vojno privoenje postsocijalistikih i novopristiglih drava NATO/PfP, kao navodni uvod u njihovo socijal-ekonomsko reformisanje, zauzima prvo mesto.7 Ne iskljuujui pretpostavku da se ovim, u krajnjoj instanci, smera ka daljoj stratekoj marginalizaciji Rusije, osnovano je sumnjati u domete jednodimenzionalnog (vojnog) integrisanja evroatlantske regije. Prvenstveno zato to vii stepen vojne, potencijalno represivne, povezanosti veine drava Evrope nije dovoljna pretpostavka i za njihovo celovito integrisanje. Odnosno, on ne vodi nuno trino-demokratskoj transformaciji zatvorenih drutava, pogotovu onih u kojima generatori oligarhijske proizvodnje moi jo nisu demontirani. Dapae, akcentovanje vojnog povezivanja ostavlja dovoljno unutranjeg prostora novim/starim elitama vlasti za fingiranje (pro)demokratskog preobraaja. Time i koncept evropske bezbednosti koji, s jedne strane, presira makar i "korumpirajui"8 je Rusiju, a s druge "kuu gradi od krova", nudei kandidovanim dravama prvo vojnu pa tek onda (neizvesno kada i pod kojim uslovima) socioekonomsku i ostalu ukljuenost ne moe pretendovati na dovrenost i dugoronost. Objektivno posmatrano NATO pakt je jedini pravi dobitnik Yu-rata. Glomazna i skupa multilateralna vojna maina ostala je nestankom Varavskog ugovora bez svog kljunog opravdavajueg razloga.9 Iz tegoba neizvesnosti i redefinisanja izvukli su je zdrueno Yu-ratni akteri i amerike globalne upravljake (policijske) aspiracije. Tek kada su SAD odluile da je BiH (eks-yu prostor) od stratekog znaaja NATO je mogao nai sebe dostojan
7 "To open this door (to prosperity and freedom MH) we do not need a second Marechall Plan, but we do need to draw on Marchall's vision." (p.6); "Just as the Marchall Plan used economic revival as the catalist for political stabilization and ultimately the development of the modern Europe the PfP uses securiti cooperation as a catalyst for political and economic reform. (p.7); William Perry, Partnership for Peace Transforming Central, Eastern Europe, Balkan Forum, no. 1/1996, Skopje, pp. 5-15. 8 Metod "vezane trgovine" odlaganje plaanja starih kredita, otvaranje novih kreditnih linija i programi finansijske pomoi Zapad je primenio prilikom ujedinjavanja Nemake, te mu je i sada pribegao, radi dobijanja/iznuivanja saglasnosti Rusije za irenje NATO na Istok. 9 "Without the Soviet Union as the enemy, NATO became an alliance in search of a mission." (p.45); Robin Alison Remington, US Military and the Dayton Accords: Politicians in Uniform?, Balkan Forum, no. 4/1996, Skopje, pp. 43-64.

14

zadatak. Nakon toga nije mu mnogo vremena trebalo da od Pala ponovo, ali sada samouvereno, stigne do granica Rusije. 1.2. Yu-ratom su, istovremeno, oivljeni i zaotreni svi bezbednosni problemi Balkana. Naime, raznoznano i antagonizovano istorijsko naslee10 tvori zadati okvir i background meubalkanskih dravnih (politikih, nacionalnih, vojnih) odnosa. Kumulativno je sadrano u razliitim tokovima nacionalnog i dravnog konstituisanja, civilizacijskog (samo)profilisanja, vojno-bezbednosnog smetanja i iz toga nastalog (preostalog) korpusa nerazreenih konfliktnih teritorijalnih i nacionalnih aspiracija. Doda li se svemu tome vekovna zavisnost (bezbednosti) Balkana od stranih faktora (sila) paralelogram raznosmerno delujuih vektora se uslonjava, te rezultanta jo uvek ostaje nepoznata. 1.3. Starobalkansko i Yu-postratno naslee susretno se proimaju sa raznoznanim konsekvencama radikalnih izmena u meunarodnoj zajednici. Propast "svetskog sistema socijalizma" i posledini raspad bipolarizma svetske moi sve je balkanske drave suoio, izmeu ostalog, sa problemima vojno-bezbednosnog situiranja u novonastajuu konfiguraciju Evrope i sveta. Bive socijalistike drave uz sve to imaju dodatni problem transformacije i modernizacije svojih vojski. Razliito blokovsko poreklo proizvodi nejednake startne pozicije drava sub-regiona i umanjuje/poveava anse za njihovo, delimino ili celovito, (re)integrisanje u meunarodnu zajednicu. Spram toga su, a u sprezi sa ostalim geopolitikim faktorima, nejednako dimenzionirani i vojno-bezbednosni izazovi za svaku od balkanskih drava kreu se u rasponu od tekoa ouvanja teritorijalnog integriteta svoje drave (npr: BiH, SRJ, Makedonija, Albanija) do oivljavanja latentnih (sub)regionalnih aspiracija na vojno-politiki primat (npr: Turska, Grka, SRJ, R. Hrvatska). 1.4. Stoga je postblokovsko i Yu-postratno vreme Balkana obeleeno izotravanjem inherentnih mu protivrenosti i svestranim rastom disproporcija izmeu pripadnih zemalja. Tendencijski se nazire svojevrstan balkanski analogon svetskog "centar-periferija" modela distribucije moi. Meutim, subregionalnoj replici za sistemsko zaokruenje nedostaju dve kljune pretpostavke: prvo, Balkan je, nasuprot evroatlantskoj zajednici, zahvaen novim talasom dezintegracije
10 Uporedi: Andrej Mitrovi, Devet teza o osnovama meunarodnog poloaja balkanskog poluostrva u novijoj istoriji, Balkan krajem 80-tih, CMU, Beograd, 1987, str. 49-54).

15

umnoava se broj taaka sukoba i razdvajanja, i drugo, balkanske zemlje nemaju dovoljno moi i volje za samostalnim ureenjem meusobnih odnosa. To su objektivno preneli u nadlenost evroamerikoj alijansi, koja, pak, jo nije razreila svoje strategijske dileme spram Balkana, te i dalje lake primenjuje karantinske nego profilaktike mere za njegovu trajnu stabilizaciju.11 Interbalkanski dispariteti vidljivi su po svakom od bitnih indikatora razvijenosti i stabilnosti pripadnih drava.12 Spektar razlika kree se od, za regionalne prilike, relativno stabilnih i prosperitetnih drava (Grka, Turska, Slovenija) preko drava usporene i tegobne tranzicije (Rumunija, Bugarska, Makedonija), do drava koje jo nisu iskoraile iz ratne (samo)proizvodnje (SRJ, R. Hrvatska, Dejtonska BiH) da bi zavrio dravom strukturnog raspada (Albanija). Stepen i kvalitet interbalkanskih razlika, direktno utiuih na meusobnu bezbednost, vidljivi su iz pokazatelja njihove trenutne vojne moi (tabela br. 2, vid. dole). Po toj meri balkanske drave/vojske mogu biti razvrstane u nekoliko grupa: moderne i u evropskim razmerama respektibilne oruane snage (Grka, Turska) za iji se dalji razvoj spremaju nova ulaganja,13 te se u kontekstu grko-turskog spora, kao i politiko-verskih gibanja u Turskoj, moe oekivati i rast njihovog unutranjeg uticaja;14 stagnirajue-konzervirane vojske (Rumunija, Bugarska, SRJ) ija je poetna modernizacija odloena po meri usporene (nezapoete) transformacije, to ih izlae riziku prikrivene entropije, te se vrlo brzo moe oekivati njihovo dalje regionalno zaostajanje i unutranja marginalizacija;15
11 Vie o tome: Diter S. Luc, Osnove evropske bezbednosti, Uloga OEBS, Meunarodna politika, br. 1052/97, Beograd, str. 20, 25-34. 12 Uporedne podatke vidi: Southeast European Factbook & Survey 1966-97, Hellenic Foundation for European & Foreign Policy, Hellenic Resources Institute, Athens, 1966. 13 Vlada Grke je predvidela poseban Program naoruavanja za period 1996-2000 g, radi stvaranja "jake sile odvraanja", ija realizacija zahteva 16,8 milijardi US dolara, prema: Naa Borba, 16-17. novembar 1996, str. 6. 14 O politikoj ulozi vojske u Turskoj vidi: Metin Heper and Alin Guney, The Military and Democracy in the Third Turkish Republic, Armed Forces & Society, Vol. 22, no. 4, Summer 1996, pp. 619-642. 15 O problemima (samo)transformacije Vojske Jugoslavije vidi: Miroslav Hadi, Jugoslawien Die Armee am Scheideweg, Ost-Njest gegen informationene, no. 4/1995, Graz, pp.40-44.

16

Tabela 2 OSNOVNI PODACI O VOJSKAMA BALKANSKIH ZEMALJA

Zemlja Vojska Tenkovi Artilj. orua Borbeni avioni i hel. Ratni brodovi Vojni budet Usd Vojna pomo Usd

Albanija Bih/M HVO RS Bugarska Grka Hrvatska Makedonija SR YU Slovenija Rumunija Turska

45.000 92.000 50.000 85.000 103.000 168.300 64.700 10.400 113.900 9.550 228.400 639.000

325 75 100 500 1.550 1.735 250 40 1.360 89 1.255 4.280

923 600 200 700 2.52 1.878 2500 1265 4.075 240 1.359 4.341

98a 3a+10h 3h 20a+12h 272a 44h 408a 231h 25a 15h 4a 4h 204a 71h 12a 10h 368a 16h 434a 297h

84 55 122 20 67 2 137 161

50.4 mil 250mil 370mi l 3.340 mil 1.630 mil 34 mil 1.150 mil 260 mil 1.500 mil 6.900 mil

0.4 mil N/A

0.7mil 315 mil 0.20 mil 0.3 mil 0.1 mil 0.7 mil 1.100 mil

Izvor: The Military Balance, 1995-96, The International Institute for Strategic Studies, South-East European Factbook and Survey 1996-97, Hellenic Resources Institute, Athens.

novostvorene nacionalne vojske, respektibilne jedino u eksyu okvirima, od kojih su neke, zahvaljujui javnoj i/ili tajnoj pomoi spolja u usponu (R. Hrvatska, muslimanska, hercegbosanska vojska), odnosno zahvaljujui izolovanosti u stagnaciji, pa i padu borbenih sposobnosti (VRS), a budui da im nacionalpatriotizam ini presudnu odredbu identiteta, njihov status i mo ne izlaze iz okvira partijskih (predmodernih) vojski; novostvorene nacionalne vojske, marginalne u balkanskim razmerama (Slovenija, Makedonija), kod kojih se ne moe oekivati ubrzani rast borbenih moi, izmeu ostalog i zbog strategijske orijentacije na ulazak u NATO, ali i zbog ogranienih ekonomskih potencijala drave, kao i etnike podeljenosti, u sluaju Makedonije16 i
16 ire: Zlatko Isakovi, International position of Macedonia and the security in the Balkans, Meunarodni problemi, no. 4, Beograd, 1995, pp. 489-509.

17

 nestajua vojska u sluaju Albanije, ije se obnavljanje ne moe oekivati u skoranje vreme. Sa stanovita njihovih bezbednosnih kapaciteta (sposobnosti za ouvanje ili ugroavanje mira), dakako tek kao proizvoda politike matinih drava, ove bi vojske, mogli nanovo razvrstati u etiri grupe: prvoj pripadaju vojske Grke i Turske, koje imaju dovoljno snaga za odravanje i doprinos razvoju (budue) stabilnosti Balkana, jer (i odvraanjem) efikasno mogu zatiti sigurnost sopstvenih drava, ali isto tako mogu povesti i (meusobni) rat koji bi nadiao regionalni znaaj i granice; u drugu grupu ulaze vojske Rumunije i Bugarske, koje, u zateenoj konstelaciji, verovatno ne mogu biti samostalni nosioci agresije prema spolja, a teko im je izraunati mo za ouvanje bezbednosti i unutranje stabilizovanje rodnih im drava; treu grupu ine nacional-partijske vojske (SRJ, R. Hrvatska, muslimanska, herceg-bosanska vojska i VRS) koje imaju dovoljno snaga (i volje) za ugroavanje Yu-suseda i stabilizovanje instaliranih cezaro-autoritarnih poredaka, dok ostale susede i region mogu ugroziti posredno, eventualnim obnavljanjem i irenjem Yu-rata i etvrtu, kojoj, samo po veliini, pripadaju vojske Slovenije, Makedonije i Albanije, iji su kapaciteti nedovoljni za odbranu od eventualne spoljne agresije, ali i ije male moi za unutranje ouvanje dravne stabilnosti u sluaju Makedonije,17 odnosno nemo u sluaju Albanije, mogu imati negativne regionalne reperkusije. Za bezbednosnu procenu interbalkanskih kretanja, meutim, daleko je vanije to se takorei ni jedna od bezbednosnih pravilnosti, generalno dokazana u modernim demokratskim drutvima i njihovim alijansama,18 na Balkanu ne potvruje bez ostatka. Karakter i domet unutarbalkanskih napetosti (bezbednosnih rizika), ilustruju dva, za Balkan paradigmatina, modela produkcije inilaca bilateralne i/ili subregionalne bezbednosne ugroenosti. Prvi sledi iz meudravnih odnosa Grke i Turske, a drugi iz naglog i nekontrolisanog raspada drave Albanije. Dugotrajni grko-turski sporovi na Kipru dodatno su osnaeni obnovljenim sukobima oko statusa egejskih ostrva, te razgranie 17 ire: Biljana Vankovska-Cvetkovska: The Trial of Democracy in Macedonia: Ethnic Problems and the Military, Balkan Forum, no. 3/1996, Skopje, pp. 81-105. 18 Iskaziva kroz pozitivnu korelaciju izmeu unutranje/spoljne bezbednosti i dravne/drutvene stabilnosti, demokratinosti, prosperitetnosti, pripadnosti sistemima kolektivne bezbednosti.

18

nja na moru i u vazduhu.19 Militarizacija ovih ostrva, kao i egejske obale Turske, praena kiparskom trkom u naoruavanju20 ponovo je Grku i Tursku dovela do ivice meusobnog rata. Neizbeni nusprodukti tendencijski rast unutranje uloge vojski, inicijacija novog kruga bilateralne trke u naoruavanju, a sve u nacionalpatriotskom dekoru21 dodatno destabilizuju obe drava, ali i ceo Balkan. Primer prvi demonstrira domete balkanske medijacije trino-demokratskih i bezbednosnih postignua obe drave. Pokazalo se da na Balkanu nema jo tog demokratskog poretka koji se lako moe odupreti ideoloko-propagandnoj manipulaciji nacionalnim i dravnim interesima. Odnosno da su atavizmi i relikti, koji se ponderisanjem lako mogu pretoiti u kilometre teritorija, sume dolara itd, takvog opsega da lako mogu imobilisati celokupnu demokratsku infrastrukturu sukobljenih drava (nacija). Dakako, modernizacijska postignua Grke i Turske dodatno se relativizuju njihovim poreenjem s evroamerikim etalonmodelom. Iznad svega, grko-turski sukob dokazuje da njihova pripadnost NATO, a pogotovo UN i OEBS, kao i lanstvo Grke u EU, odnosno turska kandidatura za nju, nisu dovoljni garanti njihove meusobne, te time i regionalne, bezbednosti. Na stranu to u momentu ulaska u NATO (1952. god.) nijedna od ovih drava nije ispunjavala uslove za prijem, a striktno tumaeno lanstvo bi im se i danas po tom osnovu moglo osporavati.22 Blic-raspad albanske drave nov je prilog neomeenoj paleti retrogradnih reakcija zaostalog drutva i analognih elita na sloene i socijalno skupe izazove postsocijalistike transformacije. Politikom indukovano socijalno nestrpljenje, poduprto lanim refor 19 Sule Kut, The Aegean Continental Shelf Dispute Between Turkey and Greece, Balkan Forum, no. 1/1995, Skopje, pp. 179-206. 20 Zoran Stanojevi, (a): Kiparski problem i grko-turski odnosi, Meunarodna politika, br. 1052/1997, Beograd, str. 6-10; (b): Grko-turska razgranienja u Egeju, Meunarodna politika, br. 1053/1997, Beograd, str. 11-14. 21 Uporedi: Slobodan Markovi, Povien nacionalni ton, Naa Borba, 19. avgust 1996, str. 7. 22 "(...) the minimal requirements in my view for NATO membership are a stable and qenuinely democratic political system, resting broadly speaking on a free market economy, the absence of any ethnic or territorijal conflicts, genuine respect for minority rights, transparency in defence policy and civil control over the military and probably in addition to it, some gradual upgrading of military capability and inter-operability of military systems.", (p.13); Zbigniew Brzezinski, Fifty Years After Yalta: Europ's and Balkan's New Chance, Balkan Forum, no. 2/1995, Skopje, pp.5-15.

19

mizmom i isforsiranim meunarodnim legitimisanjem, oas se, zbog nedovoljno vete reimske pljake graana, pretoilo u optenacionalnu samodestrukciju. Samouruavanje Albanije, generalno posmatrano, proizvelo je dve grupe bezbednosnih posledica. Zametanje graanskog rata direktno je ugrozilo bezbednost prvih suseda SRJ, Makedonije, Grke. Pre svega zbog nepoznanica oko reakcije zagraninih albanskih dijaspora, odnosno sudbine grke manjine u Albaniji. Postojala je i realna opasnost masovnog priliva izbeglica koji bi, posebno u SRJ i Makedoniji, poremetio, inae eksplozivni, meunacionalni status quo. Raspad vojnog i policijskog sistema, uz sve ostalo, proizveo je nekontrolisan protok lakog naoruanja, za koji se sumnja da e zavriti kod prekograninih saplemenika. Nadasve, iznenadni je "prasak" emfatino naglasio urgentnost reavanja albanskog dravnog i nacionalnog problema, koji pri sadanjim propozicijama (nepromenljivost granica) iskljuuje velikodravnu soluciju. Time se albanski problem trajno smeta u balkanski "riziko-prtljag", s malim izgledima na skoranje celovito, bezbednosno produktivno, reenje. Raspadom Albanije istovremeno su ugroeni strateki interesi NATO, a ponitena su i sva njegova ulaganja u adaptaciju albanskih oruanih snaga.23 To je, uz humanitarne razloge, primoralo Zapadnu alijansu na direktno ukljuenje,24 radi zaustavljanja daljeg rasapa albanskog drutva i podrke rekonstituciji drave. Vana konsekvenca toga je poveanje stepena vojno-bezbednosne ukljuenosti Zapada u balkanske tokove, te sledstveno i poveanje njegove odgovornosti za bezbednost kako pojedinih drava, tako i cele regije. Sumarno, negativne bezbednosne posledice dogaaja u Albaniji su ipak ogranienog dometa. Razlozi tome nalaze se, pre svega, u malim ukupnim, posebno vojnim, kapacitetima albanske drave. Naime, to je albansko rukovodstvo onemoguavalo u eventualnoj nameri da unutranje tenzije (konflikte) preusmeri prema spolja (susedima). Kao to je i direktna zainteresovanost NATO primorala albanske susede na uzdranost.
23 Bojan Davidovi, NATO i Albanija, Ponovo od "nule", Naa Borba, 25. mart 1997, str. 5. 24 Operacija Alba je upravo u toku; pod vostvom Italije oekuje se rasporeivanje oko 6.000 pripadnika zdruenih meunarodnih snaga (prema: Naa Borba, 8. april 1997, str. 5).

20

Meutim, "piramidalni raspad" svojevrsna je metafora dominirajue socijalno-psiholoke klime u veini eks-socijalistikih drutava. Stoga nije iskljueno da "albanski" igrokaz, dakako modifikovan, bude ponovljen jo negde na Balkanu. Pogotovu u centralnim dravama Yu-porekla kad i ako graani otkriju da su im nacionalni, patriotski, istorijski, verski i ostali ulozi neoploeni, te da uz kamatu mogu izgubiti i glavnicu. Balkanski bezbednosni kroki vodi nas dvama zakljucima: prvo, moe se rei da kao to je Yu-rat destabilizovao Balkan, tako ni Yu-mir nee biti trajan bez posvemanje stabilizacije Balkana; drugo, poveana je trenutna ali i dugorona bezbednosna zavisnost Balkana od SAD i NATO. Oni su, nezavisno od svoje poetne uzdranosti, nepovratno uli na Balkan i iz njega se teko mogu skoro povui bez velikih bezbednosnih rizika za region ali i za svoje globalno-strateke interese. 2. Postratno smirivanje Yu-tla Vremenski omeen (poetak 1997.) uvid u situaciju na eks-yu prostoru (bez Slovenije) dozvoljava samo vojno-bezbednosni presek zateenog stanja i tekuih procesa. Stoga izvan analize neminovno ostaju temeljni uzroci Yu-rata, koji i dalje jesu realni izvori meusobnog ugroavanja bezbednosti novonastalih drava. Ali analiza pretpostavlja bar preliminarno znanje o uzrocima i sutini Yu-rata. Za ovu priliku Yu-rat emo odrediti kao proizvod nasilne reakcije (anti)komunistikih nacional-republikih elita na raspad centralnog autoritarnog sistema i iz toga nastale oruane borbe za preraspodelu moi (teritorija i resursa) koja je, bez obzira na svoju nacionalno-versku formu, zavrila kloniranjem autoritarne matrice u etniki proienim dravama. A da, pri tom, nijedan od nacional-ovinistikom ideologijom potenciranih istorijskih, teoritorijalnih, nacionalnih, ekonomskih, verskih problema ratom nije reen, te da svaki od njih moe biti dovoljan povod/uzrok za obnavljanje oruanih sukoba. Utoliko se moe rei da su Yu-ratom izvreni krvavi popis i topovska overa kljunih protivrenosti eks-yu dravne i drutvene zajednice, koje i dalje ekaju pozitivno razreenje. Budui da je tek poelo postratno smirivanje eks-yu prostora, pod izrazito nepovoljnim unutranjim sociopolitikim okolnostima, ini se nerealnim svako projektovanje ideal-tipskog (poelj21

nog) modela bezbednosne stabilizacije. Namera nam je da saeto registrujemo bezbednosni karakter i smer tekuih procesa u ovim drutvima. Uostalom, bez obzira na sve specifinosti Balkana zemalja bive Jugoslavije, bezbednosni model u nastajanju nee moi, bar principijelno, da se razlikuje od onog koji se (ve) uspostavlja u Evropi i svetu. Vojno-politikom intervencijom SAD i NATO u BiH spirala Yu-rata je, bar trenutno, prekinuta. Pritiskom na (iscrpljene) zaraene strane i njihove mentore (SRJ/Srbiju i Hrvatsku) nametnut je obavezujui mir. Tim je aktima, uz ostalo, meunarodna zajednica spreila ostvarivanje maksimalistikih planova ratujuih aktera. Pokazalo se da nijedan od njih nije imao dovoljno snaga i vremena za ostvaranje konanog cilja unitarne BiH, Velike Srbije i/ili Velike Hrvatske. Iznueni, a okasneli, mir (po svaku cenu) je istovremeno, makar i privremeno, teritorijalno i etniki verifikovao ratne rezultate srpske i hrvatske strane u BiH. Srpskoj je strani priznata i zagarantovana entitetska (teritorijalna, nacionalna i podsistemska) zasebnost, dok je Herceg-Bosna i pored nominalnog (samo)ukidanja faktiki jo van nadlenosti federalnih i saveznih vlasti. Za uzvrat, muslimanskoj je strani povraen prethodni dravni okvir kao garant nacionalnog opstanka i kljuna pretpostavka proklamovane graanske rekonstitucije BiH. Rat je zaustavljen u trenutku dobrano uzdrmane vojne ravnotee na bojitima. Vojska RS se nalazila pred zavrnim porazom, omoguenog vazdunim udarima NATO i koordiniranom ofanzivom muslimansko-hrvatskih jedinica. Taj bi poraz neminovno vodio raspadu Republike Srpske, ije se posledice ne bi mogle zadrati u okviru BiH. Velika je verovatnoa da bi reim u Srbiji (SRJ), ako ni zbog ega drugog ono zbog svog opstanka na vlasti, morao da vojno intervenie. Iz toga teko da bi mogla da izostane i Hrvatska, to bi, sve zajedno, vodilo konanoj prostornoj i resursnoj totalizaciji Yu-rata. Pri takvim, sasvim realnim, pretpostavkama, novi balkanski rat bio bi takorei neizbean. Od tada pa do danas vojnopolitiki i bezbednosni procesi u centralnom, ratno najosetljivijem delu eks-yu prostora, time i balkanskog podregiona, odreeni su, pre svega, tempom i dometima primene Dejtonskog sporazuma.

22

Tabela 3 ROKOVNIK PRIMENE SPORAZUMA O STABILIZACIJI REGIONA (ANEKS 1B)

Aktivnosti Uesnici Delegacije BiH, RH Kontakt grupa Mesto Vazduna baza Rajt Paterson,Ohajo Vreme 1-20. novembar 1995. Obaveze Zabrana uvoza naoruanja u sledeih 90 dana; zabrana uvoza tekog naoru. U sledeih 180 dana Priprema sporazuma o subregionalnoj kontroli naoruanja Rok

Dejtonski sporazum (aneks 1 B) Pregovori o l. IV Aneksa 1B mere kontrole naoruanja u subregionu Potpisan sporazum osnivanja subreg. Komisija za konsultacije Razmena informacija o naoruanju Overa osnovnih podataka

1996. 20.5.1996

BiH, RH, SRJ, BiH, RS, OEBS Ministri Zemalja uesnica Zemlje uesnice OEBS Zemlje uesnice OEBS

Bon Be

18.12.1995 4.1-7.6. 1996

7.6.1996

Firenca

14.6.1996.

Primena sporazuma Dostava podataka komisiji OEBS Inspekcijska provera I overa dostavljenih podataka Smanjenje za 40% aviona, helikopterta I art. 20% tenkova, oklopnih vozila iznad limita Svoenje u srazmere Aneksa 1B Kontrola i Verifikacija Redovne inspekcije osnivanje komisije za lake reavanje event. sporova

1.11.1997.

Be

1.7.1996.

Be

1.11.1996.

Prva faza smanjenja naoruanja Druga faza Smanjenja naoruanja Overa dostignutosti limitiranog nivoa naoruanja Pregovori o uspostavljanju reg. Ravnotee u bivoj YU I oko nje l. 5 Aneksa 1B

Zemlje uesnice

1.11.1996.

1.1.1997

Zemlje uesnice Zemlje uesnice OEBS Zemlje uesnice Forum OEBS (FSC)

1.1.1997.

1.11.1997.

1.11.1997.

1.3.1998.

Bez roka

Prema: a) Dejtonski sporazum, Naa borba, 1996, str. 48-52 b) Disarmament, op. izvor.

23

Jednogodinji saldo post-dejtonske ere u BiH i irem Yu-prostoru mogao bi se izvesti po sledeim takama: 2.1. Vojni elementi Sporazuma25 se ostvaruju uglavnom po predvienoj dinamici i opsegu (tabela br. 3). U tom sklopu u Beu i Firenci su potpisana dokumenta o smanjenju i kontroli naoruanja izmeu SRJ, R. Hrvatske i (entiteta) BiH. Osnovano je pretpostaviti da su primenjene dejtonske srazmere (tabela br. 4, vid. dole). Obavljene su i prve meusobne inspekcije Vojske SRJ i Vojske RH. Najavljena su i samostalna unitavanja vikova iz vojnih arsenala. 2.2. Delimino su ostvareni i elementi Sporazuma o izborima.26 Izbori za organe BiH, Federacije BiH i Republike Srpske jesu odrani u roku, ali pod uslovima nesaglasnim Sporazumu.27 Opredeljenjem za varijantu rekonstrukcije BiH "odozgo" spoljni su umeai pokuali da prevladaju protivrenosti izmeu otrih izbornih (pred)uslova i nerealnog vremenskog roka,28 koje su, inae, sami definisali. Saznanje da u tako kratkom roku ne mogu znaajnije poboljati uslove izbora dovelo ih je do raunice da je manja politika teta od kakve-takve legalizacije saveznih organa nego od krenja rokova odlaganja izbora. Ako nita drugo, zastupnici volje meunarodne zajednice su time imenovali subjekte sistema koje priznaju i sa kojima e ubudue komunicirati. Usput su predstavnicima federacije (muslimansko-hrvatske) i entiteta srpskog odredili i trasu (via Sarajevo) za (pr)istup u meunarodnu javnost.
Tabela 4 DEJTONSKE KVOTE NAORUAVANJA
Zemlja SR YU Republ. Hrvatska BiH MH Feder. Republ. Srpska Tenkovi 1.025 410 410 273 137 Oklopna vozila 850 340 340 227 113 Artilj. orua 3.750 1.500 1.500 1.000 500 Borbeni avioni 155 62 62 41 21 Borbeni helikopteri 53 21 21 14 7

Preuzeto iz Disarmament. A Periodic Review by the United Nations, no. 2/96, p. 100

25 Aneksi 1-A i 1-B Sporazuma u Dejtonu.

26 27 28

Aneks 3. Posebno lan I, taka 1. Aneksa 3. 6-9 meseci nakon potpisivanja Sporazuma.

24

Izborima Predsednitvo BiH i Savet ministara su dobili i minimum unutranjeg legaliteta. Meutim, legitimitet im je i dalje sporan, bolje reeno uslovan, jer zavisi od politikih potreba zastupnika nacionalnih entiteta. Nasuprot tome, ratna vostva sukobljenih nacija su izborima (nacionalnim popisom) formalno vaspostavila legalitet i legitimitet, ime im je unutranja politika mo ostala, uglavnom, neokrnjena. 2.3. Najvie problema ima u realizaciji Sporazuma o sprovoenju civilnih aspekata mirovnog reenja,29 koji direktno ili indirektno tangiraju sve ostale elemente Dejtonskog sporazuma.30 To posebno vai za Sporazum o ljudskim pravima31 i Sporazum o izbeglicama i raseljenim licima,32 iju primenu opstruiu svi domai potpisnici. 2.4. Tragom Dejtona dovrava se, bar, formalna normalizacija odnosa izmeu drava nastalih na prostoru bive Jugoslavije. Meusobno su se obostrano ili jednostrano priznale sve naslednice, ime je pitanje granica i eventualnih teritorijalnih aspiracija nominalno reeno, ali se ostavinsko-sukcesorski sporovi nastavljaju. I pored bilateralnih susreta visokog ranga i zajedniki potpisanih dokumenata (npr: SRJ s R. Hrvatskom, sa R. Makedonijom i s BiH) nije obnovljen ili novouspostavljen ijedan znaaj kanal meusobne ekonomske, saobraajne, kulturne i sl. saradnje. 2.5. Nastavljen je proces selektivnog i postepenog priputanja novih balkanskih drava u meunarodne organizacije i institucije. UN su skinule sankcije SR Jugoslaviji, te je ona obnovila diplomatske odnose sa veinom drava sveta. Meutim, zadrana je i dalje u ekaonicama najvanijih meunarodnih institucija (UN, OEBS, Savet Evrope, Evropska unija, MMF, Svetska banka). Novim zakonskim aktom svog Kongresa SAD su produile trgovinske sankcije ("spoljni zid sankcija") prema SRJ i na 1997. godinu, definiui pri tom spisak (politikih) uslova za njihovo skidanje. Meutim, dugotrajna izolacija SRJ se pokazala kontra-produktivnom. Ceh sankcija je platilo stanovnitvo, a reim je produbio svoju autoritarnu vladavinu i dobio, usput, dodatni argument za dnevnopolitiku eksploataciju i zloupotrebu revitalizovane kseno 29 Aneks 10.
30 31 32

Aneksi od 2-11. Aneks 6. Aneks 7.

25

fobije. Dokaz za to je propagandno oivljavanje matrice "specijalnog rata" u Srbiji u tekuoj post-izbornoj krizi. Hrvatska je i pored svih demokratskih insuficijentnosti primljena u Savet Evrope dok Slovenija nezvanino figurira kao vrlo perspektivan lan NATO. Prisustvo UNPREDEP Makedoniji svodoi o posebnoj zainteresovanosti UN/SAD za njen teritorijalni integritet i bezbednost. Ali, to joj ne olakava meunarodni poloaj zbog grkog pritiska oko izmene imena i nacional-teritorijalnih aspiracija ostalih suseda. Moe se oekivati i ubrzano, po tempu ostvarenja Dejtonskog sporazuma, ire povezivanje BiH ili bar njenog muslimansko-hrvatskog federalnog dela sa evropskim i transatlantskim asocijacijama. 2.6. Zavren je "prvi krug" upisa u Partnerstvo za mir, izvan koga su od balkanskih zemalja ostale (za sad) R. Hrvatska, BiH i (neizvesno je dokle) SRJ. Partnerskim okruenjem centralnog (RH BiH SRJ) arita smanjene su mogunosti za direktno uplitanje susednih drava, to uz unutranji protektorat IFOR/SFOR i Visokog predstavnika UN, poveava anse NATO da uspenije upravljanje krizom i tokovima post-ratne stabilizacije u BiH. 2.7. Partnerstvo za mir bilo je, do kraha Albanije, poelo da daje prve pozitivne rezultate na Balkanu. Uestali su multilateralni i bilateralni vojni kontakti, a izvedeno je nekoliko zdruenih vebi jedinica i komandi vojski, uglavnom jugo-istonih, balkanskih zemalja uz uee i vanbalkanskih drava, pre svih SAD i Italije. Izbor lokacija i najeih uesnika (Makedonija, Albanija, Grka) na obodu SRJ (Kosova) upuuje na pripreme za spreavanje (neutralizovanje, ograniavanje, saniranje) potencijalno nasilnog zaplitanja kosovsko-albanskog problema. Pobrojani indikatori post-dejtonskog smirivanja tenzija dozvoljavaju ocenu da je na prostorima bive Jugoslavije, time i Balkana, poelo stvaranje poetnih pretpostavki za stabilizaciju mira i dugoronu izgradnju meusobnog poverenja. Iznuena kooperativnost srpskih, muslimanskih i hrvatskih aktera u sprezi s odlunou meunarodne zajednice (SAD i EU) dozvoljava optimizam, ali ogranienog dometa i trajanja. Sledstveno tome, porasle su anse za stabilizovanje balkanskog subregiona neophodnog uslova za razvoj meubalkanske saradnje i neizbenog faktora uspenosti (trans)evropske demokratske integracije. Uzdranost, pak, nalau brojne grupe razloga. Pre svega, nijedan od temeljnih, posebno politikih i socioekonomskih, uzroka Yu-rata, kao kljune pretnje pojedinanoj i kolektivnoj bezbed26

nosti balkanskih zemalja, nije otklonjen (dokinut). Meunarodna je zajednica, predvoena sa SAD, primenom sile uspela da te uzroke prigui, otkloni i stavi pod deliminu kontrolu. Kasno ukljuenje ju je, bar u ovoj fazi, osudilo na zaustavljanje Yu-rata i bavljenje njegovim posledicama. Time su na neizvestan rok odloeni problemi dokidanja izvora meusobnog ugroavanja bezbednosti svih balkanskih, a posebno novonastalih drava. To jasno govori da nasilno nametnut mir ima ogranien rok trajanja. Mada je bolji od svakog rata, jedva iznueni mir upozorava da prave tekoe u njegovom ukorenjivanju i interiorizaciji tek slede. Iznueni mir je, u stvari, stanje produenog primirja (odloenog rata) u kome, poto nacionalni monoliti u BiH, RH i SRJ kao i iz njih iznedrene autoritarne strukture vlasti nisu ozbiljnije naete, postoje takorei podjednake anse za obnavljanje rata ili zainjanje mira. Kljune nepoznanice nalaze se ipak u injenici da su tek poele da pristiu krajnje konsekvence Yu-rata. Ratni raspad SFRJ se u globalnom kontekstu moe shvatiti i kao jedna od repernih inicijalnih, prekretnih, fokusnih taaka tegobne restrukturacije svetske zajednice. Ratno samoukidanje, zduno podrano spolja, geografski centralne a vojno respektibilne balkanske drave umnoilo je i usloilo vojno-bezbednosne probleme Balkana, i ne samo njega. 3. Bezbednosne koordinate eks-yu prostora Ekvilibristika tampon pozicija drugoj je Jugoslaviji olakavala upotrebu spoljnih faktora za internu integraciju, to je posredno uveavalo njenu dravnu stabilnost i objektivno doprinosilo ukupnoj bezbednosti Balkana (i Evrope). Raspad bipolarne strukture i ratno samorazaranje Jugoslavije omeili su nov prostor potrage za trajnijom stabilnou i bezbednou balkanskog pod-regiona. Utoliko, (ne)dovreni procesi raspada zajedno sa pristiuim konsekvencama tvore zateeni i zadati okvir akterima bezbednosne restauracije balkanskog/eks-yu prostora. Akteri, pak, aktivnim (ne)injenjem pokuavaju da eksploatiu i/ili izmene u svoju korist (po meri proklamovanih ali i prikrivenih ciljeva) nasleeni okvir. Za potrebe komparativne analize bezbednosnog ranga njihovog delovanja aktere emo uslovno razvrstati u spoljanje svetski centar moi olien u SAD, EU i NATO i unutranje reime o(p)stale u novim Yu-dravama. U analitikom zahvatu je strate27

ki nivo, retko precizan na startu ali otvoren za naknadnu rekonstrukciju, vojno-politikog delovanja svih aktera. Analitike uvide (ilustrovane saetke) izloiemo u obliku tendencijskih pravilnosti i korelacija dedukovanih iz ukupnosti vojno-politikog angamana svake od grupe aktera. 3.1. Od momenta javnog ukljuenja EU i SAD u Yu-rat33 rezultati rata su faktiki izali iz nadlenosti unutranjih aktera. Preimenovanjem iz unutranjeg u meudravni rat, od UN i OEBS legalizovani spoljni umeai su sebi prisvojili pravo nametanja provizornih ali i konanih reenja. Od tog je trenutka bilo belodano da e budui mir i kompozicija Yu-prostora biti determinisani njihovom "linom jednainom" kombinacijom stvarnih i oekivanih geopolitikih i dravnih interesa, intragrupnom distribucijom moi, vrednosno-ideolokom percepcijom Yu-aktera itd. Domai su akteri pri takvim propozicijama samo mogli da zdrueno, nasuprot volji ili uz preutnu saglasnost Zapada, rat proire (i na BiH), da ga prodube poveanjem razaranja ili da koriguju nametnuti status quo.34 3.2. S protokom Yu-rata, uz simultanu promenu predznaka i smera delovanja, opada vojno-politiki aktivitet unutranjih a raste spoljanjih aktera. Prelaskom s rezolucijsko-moralistikog stanovita na vojno-politiku intervenciju35 Zapad je lokalizovao i konano zaustavio Yu-rat. Unutranji akteri su nevoljno prihvatili mirotvoraku retoriku, ali nisu odustali od dovrenja etnikih ienja entitetskih teritorija. Istovremeno, nacionalne voe su personalnom totalizacijom autoritarnih reima privremeno kapitalizovali svoj ratno-mirotvoraki uinak. U momentu kada su im oduzeti spoljni neprijatelji (agresori) oiveli su njihovu internu proizvodnju, a represiju usmerili prema svojim podanicima. 3.3. Nasilni spoljanji prekid rata objektivno je, posebno u stabilizacionoj fazi, i mir preneo u nadlenost SAD/NATO. Time je unutranjim akterima ostavljeno dovoljno prostora za fingiranje mira. Zato je lako uoiti nesaglasnost izmeu (samo)obavezujue konstruktivnosti spoljanjih i iznuene kooperativnosti unutranjih aktera. Dok delovanje meunarodne zajednice prati normativni i praktini hiperaktivizam unutranji su se akteri ograniili
33 Izvetaj Badinterove komisije, proglaenje republikih za meunarodne granice i stvaranja UNPA zona u Hrvatskoj. 34 "Bljesak", "Oluja", svoenje RS na 49% teritorije uz prateu kompaktizaciju srpskog entitetskog prostora.
35

Operacija "Otvoreno nebo", NATO bombardovanje poloaja VRS, IFOR.

28

na nevoljno potpisivanje nametnutih sporazuma, uz evidentno odsustvo elje i potreba za samostalnom produkcijom ikakvog delotvornog reenja. 3.4. Isto tako, prividna jasnost poetnih stratekih ciljeva Yu-aktera zavrava u posvemanjoj konfuziji, posebno kod srpske strane ratnom (mirnodopskom) se dobiti proglaava nasilni povraaj na dravni status ostvariv pre rata i bez oruja. Nasuprot tome, spoljanji su akteri sve blii definisanju, shodno svojim kriterijumima, naelno valjane strategije. Dok su se Yu-akteri morali zadovoljiti od Zapada dozvoljenim im (dravno-teritorijalnim i etnikim) postignuima, spoljanji se tek nalaze na poetku ostvarivanja (samo)postavljenih zadataka i ciljeva. Stoga je delovanje unutranjih aktera usmereno na politiko uvrenje svojih (para) dravnih tvorevina, a spoljanjih na njihovo privoenje programu regionalne rekonstrukcije balkanskog prostora po (zapadno)evropskim standardima. 3.5. SAD i saveznici su, uz sve interne sukobe, nedoslednosti i promaaje, sve blii zasnivanju relativno celovitog i konzistentnog plana bezbednosne stabilizacije Yu-prostora i mirnodopske obnove novih drava. U te svrhe parcijalnim intervencijama u svaku od ratno potencijalnih sfera pokuavaju da zadre kontrolu nad situacijom, odnosno da preusmere njen razvoj u eljenom pravcu: prelaskom Yu-mira u nadlenost NATO (IFOR/SFOR, UNTAES, UNPREDEP), dopunjenog prisilom unutranjih aktera na kontrolu naoruanja, vojni efektivi konstituenasa BiH su za dogledno vreme stavljeni pod vrstu kontrolu. Nakon Bea i Firence u kontrolnom polju su se nale vojske SRJ i R. Hrvatske; osnivanjem Tribunala u Hagu i privoenjem prvih osumnjienih za ratne zloine spoljanji akteri demonstriraju javnu (vrstu) reenost da kad-tad krivino sankcioniu izvrioce ali i komandne kreatore Yu-rata; razradom planova i programa za ekonomsku rekonstrukciju BiH, oslonjenih na Svetsku banku i udruene meunarodne donatore, smera se njenoj ekonomskoj obnovi i trinoj restrukturaciji, kao bitnim preduslovima postratne stabilizacije i konsolidacije celog Yu-prostora. Istovremeno su R. Hrvatskoj i SRJ, uz ispunjenje politiko-ekonomskih preduslova, otvorene mogunosti privrednog povezivanja s (ujedinjujuom) Evropom. Individualni pristup je pri tom samo pripremna faza za nameravanu, ne samo ekonomsku, reintegraciju jugoistonog dela Evrope;
29

 ad hoc zahtevima za demokratizaciju i, uglavnom deklarativnom, podrkom uspostavljanju slobodne javnosti ovlaeni strani umeai pokuavaju da utiu na unutranje politike procese u novonastalim dravama. Pri tom to razumeju (tumae) kao okolnostima uslovljeni (pragmatski) minimum neophodan za (najavljenu) temeljnu demokratsku rekonstrukciju svake od balkanskih drava i celog regiona ukupno. Ako su meunarodni nosioci u svoje planove ukalkulisali, a verovatno jesu, efekte zbirne opstrukcije unutranjih aktera, oni nisu mogli da unapred proraunaju i provere saglasnost radikalno postavljenih ciljeva i raspoloivih sredstava. Jo manje su uspeli da neutraliu negativne efekte interesnih (politikih) razmimoilaenja (sukoba) u sopstvenom krugu (UN-Savetu bezbednosti, EU, OEBS, NATO, Kontakt grupi, itd). Dokaz tome su obnovljene napetosti izmeu SAD i Rusije zbog nameravanog irenja NATO na istok, to Yu-prostoru vraa instrumentalnu vrednost i ini ga moguim poligonom posredne konfrontacije. O tome svedoi i posredna podrka koju je zvanina Rusija pruila protestima graana uzdrmanom reimu S. Miloevia, ime objektivno pomae antidemokratske snage u Srbiji. U temelju strateke inkonzistentnosti i umanjene efikasnosti spoljnih umeaa nalazi se centralna protivrenost izmeu lakoe s kojom su SAD i saveznici dozvolili, a onda i potpomogli, oruano rasturanje druge Jugoslavije i odsudne odbrane (budue) graanske (multinacionalne, multikonfesionalne, multikulturalne) BiH. Iz te, ve arhivirane i naknadno nerazreive antinomije, neizbeno slede brojne manjkavosti u operativno-taktikoj ravni, koje se direktno reperkutuju na stanje i perspektive bezbednosne stabilizacije BiH i eks-yu prostora: raskorak izmeu visoke zainteresovanosti za bezbednost Balkana i vremenskog oroavanja svog vojno-politikog prisustva na eks-yu prostoru; kolizija izmeu zapoete kontrole naoruanja na to niem nivou i programa donaoruavanja i obuke vojske Federacije BiH, odnosno prenebregavanja krenja onovremenog embarga na uvoz oruja R. Hrvatske, to vodi zapoinjanju lokalne trke u naoruavanju; primat vojno-intervencionistikih mera nad programima ekonomsko-finansijske pomoi za obnovu i trinu restrukturaciju; nepostojanje ikakvog ozbiljnijeg programa pomoi novim dravama u demokratskoj rekonstrukciji (rekonstituciji) praeno
30

tolerisanjem autoritarno-totalitarne involucije reima u veini drava Yu-porekla; kolizija izmeu namere graanske rekonstitucije BiH i njenog ustavnog ureenja, koja, uz ostalo, entitetima (dijasporama) dozvoljava zasnivanje specijalnih paralelnih odnosa sa susednim dravama (maticama), to Dejtonsku BiH ini situacionim dravnim provizorijumom;36 suprotnost izmeu radikalnih (principijelnih) ciljeva i pragmatske (po definiciji neprincipijelne) politike, najjasnije ispoljene u dugoronom osloncu na ratovoe kao garante bilo kakvog mira; nesaglasnost izmeu izriitih zahteva za povraaj izbeglica i slobodnu cirkulaciju ljudi i delatne pasivnosti, do ak nasilnog povraaja izbeglica (Nemaka); raskorak izmeu javne spremnosti za progon i kanjavanje ratnih zloinaca svih nivoa i delatne samoopstrukcije (proceduralne prepreke, razgraniavanja nadlenosti i sl.) svojih namera; niska efikasnost u primeni principa "tapa i argarepe" zbog svoje politike inercije i manjka instrumenata za selektivno kanjavanje i/ili nagraivanje, odnosno za diferenciran tretman vladajuih reima i (nastajuih) graana; odlaganje (izbegavanje) utvrivanja kljunih uzroka i politikog sankcionisanja svih inioca Yu-rata nasuprot situacionom i delatnom apostrofiranju jednog (srpskog) aktera. Pomnija bi analiza lako pronala dovoljno argumenata za obrazlaganje i opravdavanje svake od manjkavosti delovanja spoljnih aktera, ali to ne umanjuje njihov potencijalno negativan uticaj na bezbednosnu stabilizaciju eks-yu prostora. 4. Kritine take bezbednosti drava Yu-porekla Obim i trajnost prisustva stranih umeaa, kao i preuzete vojno-civilne ingerencije, osigurane respektivnom oruanom silom, dozvoljavaju konstatovanje neobjavljenog protektorata nad BiH. Isto tako, dejtonsko obevezivanje SRJ i RH, poduprto bogatim arsenalom iznuivanja kooperativnosti, svedoe o specijalnom tretmanu eks-yu prostora. Iz te dve injenice lako sledi zakljuak da, za dogledno vreme, mir na Yu-prostoru iskljuivo zavisi od stranih aktera. Odnosno, da dokle god su u BiH prisutne jedinice NATO, a u Hrvatskoj UNTAES i Makedoniji UNPREDEP, ne
36 Nov prilog tome je "Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima SRH i RS" (Naa Borba, 1-2. mart 1997, str. 3).

31

postoje ozbiljne anse za obnavljanje ili eventualno irenje ratnih sukoba. Nisu iskljueni oruani incidenti, pa ak i blic-zahvati, ali ikakva zamanija vojna operacija (tipa "Oluja") nije mogua bez (javnog ili tajnog) odobrenja SAD/NATO. Budui da strani umeai nee beskonano bivakovati na ovim prostorima, kljuno je pitanje da li tekui procesi u Yu-dravama stvaraju dovoljne pretpostavke za ouvanje njihove pojedinane i zajednike bezbednosti. Naime, treba proveriti valjanost kljune nam teze, po kojoj izmeu smera ukupnih procesa u jednoj dravi (drutvu) i njenih bezbednosnih kapaciteta (sposobnosti da ouva svoju ali i tuu bezbednosti) postoji visoka korelacija. Najsveiji dokaz tome je sluaj SFRJ. Ratnom finalizacijom temeljne drutvene krize jugoslovenska je drava, zajedno sa iznedrenim nacional-republikim ispostavama, direktno ugrozila ne samo potinjeno joj stanovnitvo, ve i svoje (dravne) susede. "Tomahavk" mirom meunarodna je zajednica, nakon dugog oklevanja, iskljuila bar opasnost prelivanja Yu-rata. Meutim, morala je (ili e tek) da se suoi sa injenicom da je s ratnom deobom SFRJ izvren, dodue nesrazmeran, prenos njenih temeljnih (konfliktnih) protivrenosti u novonastale tvorevine. Te da, aktuelna i budua bezbednost eks-yu prostora i balkanskog sub-regiona presudno zavisi od sposobnosti ovih drutava/drava da na nov nain arhiviraju svoj istorijski "prtljag" i pozitivno odgovore na izazove post-socijalistikog preobraaja. Utoliko je nemogue egzaktno identifikovati i registrovati kritine take Yu-bezbednosti. Posebno ne kao scenarijski popisan splet uzroka, povoda i subjekata koji neizostavno vode novom ratu. Iz metodskih emo razloga, stoga, razdvojiti povode i uzroke, koji udrueno produavaju stanje nestabilnosti na Yu-prostoru i celom Balkanu. 4.1. Mogui povodi za obnavljanje rata Problem evidentiranja povoda destabilizacije i/ili novog rata u Yu-sluaju poinje ve kod utvrivanja njihovog porekla i bezbednosnog ranga. Naime, sve ono to danas predstavlja mogui povod istovremeno je konsekvenca tek zaustavljenog rata i/ili osamostaljeni, a transformisani, produkt nekog od uzroka. tavie, svaki od povoda potencijalno moe da funcionie kao zaseban uzrok. Dodajmo i to, da se po meri nesavrenosti iznuenog mira, odnosno nezadovoljstva domaih aktera njime, povodi mogu namenski proizvoditi.
32

Na primer, suprotstavljene teritorijalne aspiracije u SFRJ su bile nus-produkt i instrument meusobne borbe nacionalnih oligarhija. Potezanjem oruja od povoda (udruenog vazda s nacionalnim) su prerasle u samostalan uzrok i jedan od krajnjih ciljeva ratovanja. Odlukom spoljnih kartografa ovaj uzrok je nominalno ukinut, ali su aspiracije na isti prostor ostale. Sem oroenih NATOgarancija nema ijednog razloga za skidanje spornih teritorija sa liste povoda i latentnih uzroka eventualnog rata. Uz sve manjkavosti klasifikacije naelno neogranienog broja i kombinacija ratnih/destabilizujuih povoda, registrovaemo (bez posebnih objanjenja) osnovna podruja iz kojih se moe oekivati njihova reprodukcija na eks-yu prostoru: 4.1.1. sporne meudravne (i pogranine) teritorije: spor Slovenije i Hrvatske oko granice na moru; spor RH i SRJ oko Prevlake i politiko-teritorijalnog statusa Istone Slavonije i Zapadnog Srema; unutranji sporovi oko teritorijalnih dimenzija i kompozicije entiteta u BiH posebno duga linija razgranienja (1.500 km) i problemi Brkog, Mostara, Sarajeva, Srebrenice, Gorada, itd. kombinovani s ujediniteljskim pretenzijama RH i SRJ (Srbije); neregulisana granica izmeu SRJ (Srbije) i R. Makedonije; 4.1.2. ustavno-sistemska nestabilnost i nedovrenost (podlonost rekompozicijama) novih dravnih tvorevina: akutna i latentna mogunost entitetskog (nacionalnog) i ustavnog raspada dejtonske BiH; tekoe opstanka dvolane federacije SRJ sa mogunou separiranja jednog od konstituenasa Crne Gore i razdrobljavanja drugog Srbije pod pritiskom zahteva za autonomiju Vojvodine, Sandaka i specijalni status Kosova (prelazom ka federalnoj jedinici/buduoj nezavisnoj dravi kao eljenom uvodu u Veliku Albaniju); dvostruka "sendvi" pozicija R. Makedonije, pritisnute iznutra opasnou "kosovizacije" njenog zapadnog dela, a spolja aspiracijama svih suseda na teoritoriju i ivalj; 4.1.3. ratno komplikovanje statusa nacija i etnikih manjina: nereeno srpsko nacionalno pitanje Srbi, i svojom zaslugom, ostali bez jedine drave u kojoj su svi bili na okupu; etniki su poieni iz Hrvatske, a u BiH entitetski suprotstavljeni graanskom konceptu drutva/drave; vienacionalni sastav SRJ/Sr33

bije oteava stvaranje (srpske) nacionalne drave, a faktiko stanje osporava ustavni graanski karakter savezne drave i Srbije; nereeno albansko nacionalno pitanje manjinski status u Srbiji/SRJ i Makedoniji; nepromenjivost meudravnih granica kao prepreka svealbanskom nacionalnom i dravnom ujedinjenju; nereeno muslimansko/bonjako nacionalno pitanje suprotnost izmeu proklamovane graanske BiH i tenje ka stvaranju sopstvene nacionalne (islamizovane) drave; Bonjaci Sandaka izmeu politike autonomije i regije u SRJ, odnosno specijalnih veza sa (muslimanskim delom) BiH; 4.1.4. instrumentalna priroda pristiuih posledica Yu-rata: svestrano nezadovoljstvo Yu-aktera Dejtonskim sporazumom, izraeno sistematskom opstrukcijim kljunih mu (civilnih) delova i pokuajima jednostrane (nasilne) izmene u svoju korist; pogoranje socijalnog, ekonomskog i politikog poloaja izbeglica i nasilno raseljenih lica iz BiH i R. Hrvatske praeno rastom manipulativnih potencija izbeglikog kompleksa; ubrzano post-ratno propadanje nacionalnih ekonomija i naglo siromaenje veine stanovnitva, posebno izraeno u SRJ, ine pogodno tlo za, ve uspeno primenjen, transfer socijalnog nezadovoljstva u (pro)ratnu politiku i ideologiju; odravanje nacional-ovinistikog naboja na liniji (budueg) revanizma, a po meri ouvanja (postizanja) etnike istoe sopstvenih drava, te u tom sklopu sistematino izbegavanje preispitivanja odgovornosti sopstvene nacije (drave, politike, vojske, paravojske) za ratno razaranje SFRJ i progon pripadnika drugih nacija; izostankom radikalne denacifikacije i demilitarizacije Yu-prostora zbog dozirane meunarodne podele ratne pobede i poraza na opstale reime, u igri su i dalje ostale sve mogue kombinacije povoda i uzroka meusobnog ugroavanja bezbednosti Yu-drava. 4.2. Yu-ishodita destabilizujuih i proratnih uzroka Invalidni Yu-mir, kao rezultat nedovrenog rata, upuuje na procenu da mu za dogledno vreme trajnost i stabilnost zavise od opstojnosti prvobitnih ali i dodatno proizvedenih uzroka meunacionalnog (meudravnog) potezanja oruja. Meunarodni su umeai, pod pretnjom sile, zabranili Yu-upotrebu teritorijalno-graninih razloga za nastavljanje (obnavljanje) rata. Nominalno su i dovrili, iznutra zapoetu, drav34

nu rekompoziciju eks-yu prostora. Na trenutno dostignutoj donjoj taki dezintegracije druge Jugoslavije skicirali su i plan regionalne reintegracije njenih dravnih derivata. U tom su sklopu ponudili inicijalne programe ekonomske obnove i trinog razvoja ovog podruja. Planiraju, dodue bez roka, da izdejstvuju povratak izbeglih i raseljenih, kao i pripadajuih im graansko-nacionalnih prava. Sve su to, kako i prilii centralnim posednicima svetske moi, poduprli vojnom i ekonomskom silom. tavie, tvrde da od svog plana nee odustati. Pri uspostavljenim propozicijama za (obnovljenu) proizvodnju proratnih/destabilizujuih uzroka jedino su preostali unutranji prostori novonastalih drava i drutvenih zajednica. A njih su, jo pre rata, zaposeli i danas vladajui reimi. Budui da se Yu-rat odvijao u srpsko-hrvatsko-muslimanskom krugu, panju emo suziti na bezbednosnu analizu sutine (podrazumevajui razlike) reima opstalih u BiH, RH i SRJ radi provere njihovih mirotvorakih/ratnih potencijala. Podsetimo, re je o istorodnim reimima koji svoje poreklo vode iz autoritarno-komunistikog poretka druge Jugoslavije. Nasleenu socijalno-politiku strukturu, a posebno strukturu moi, su u svojim nacionalnim dravama (enitetima) tokom rata izveli do cezaristikih konsekvenci. Legitimacijsko uporite su potraili i nali u nacional-ovinistiki odenutom antikomunizmu (RH, enitetske elite BiH) i istom takvom, ali tokom rata prikrivanom, (neo)komunizmu oligarhija u SRJ. Svi su ovi reimi zadrali kljuna svojstva tzv. partijske drave. Jedino to ih razlikuje od komunistike prethodnice jeste difuzan ideoloki identitet, koji predstavlja eklektiku smesu nacionalno-verske i deklarativne graansko-demokratske komponente. U sluaju SRJ/Srbije njima je pridodat i socijalistiko-komunistiki set ideologema. Uz sve modifikacije Yu-partijskim dravama zajednika su sledea obeleja: pseudo-parlamentarizam i fiktivni viepartizam u (polu)predsednikim sistemima personalizovane centralne i u partijske organe preseljene izvrne moi, zainjeni "brozovskim sindromom" vladalaca ali i znatnog dela stanovnitva; vaninstitucionalna monopolizacija aparata sile praena paralelenim jaanjem policijskih struktura u RH i BiH, odnosno tendencijskim pretvaranjem policije u paravojnu formaciju u SRJ/Sr-

35

biji, uz odsustvo ikakve sistemske i/ili javne (civilne) kontrole nad njima;37 visoka centralizacija i monopolizacija ekonomske sfere (jaanje javnog/dravnog sektora i dravnog intervencionizma), praene nomenklaturno-kriminalizovanom privatizacijom, fingiranom (pro)trinom prestrukturacijom, ekonomskim propadanjem srednjih i niih drutvenih slojeva i nastajanjem oligarhijske elite; stroga kontrola i dirigovana proizvodnja (poeljne) javnosti po osnovu dravnog/partijskog monopola nad sredstvima informisanja, ojaana permanentnim pritiscima na zametke slobodne javnosti, radi njihovog ukidanja; takorei potpuna pravna, politika, ekonomska i socijalna nesigurnost stanovnitva, dodatno poveana posrednom i neposrednom primenom represivnih mera; nespremnost za prevoenja drave i drutva sa ratnog na mirnodopski reim ivota, koji pretpostavlja i mogunost (potrebu) za katarzom (samopropitivanjem ratnog udela), radi odravanja kolektivistikih okvira socijalno-psiholokog ambijenta i mogunosti funkcionalnog preusmerenja pojedinanih i grupnih frustracija prema drugom (i spolja). Nametnutim mirom partijski Yu-reimi ostali su bez ratno-situacionih instrumenata javne i masovne racionalizacije svoje svevlasti. Generatori nacionalno-verske monolitizacije imaju sve manje izvora za obnavljanje proratnih energija, te reimske "graevine" poinju da pucaju po svim fugnama. Naelna i temeljna nestabilnost autoritarno-totalitarnih reima sadrinski i manifestno se konkretizuje, te se Yu-vladaoci suoavaju sa sve dubljom krizom i erozijom svoje, do jue takorei, apsolutne vladavine. Mada se u osnovi konfliktnih drutvenih gibanja, posebno u RH i SRJ/Srbiji, nalaze socioekonomski i socijalno-psiholoki razlozi, ona imaju prvenstveno politiku dimenziju. Ako izuzmemo tvorevinu BiH, koja se nalazi u formativnoj fazi zadranih mogunosti ratnog raspada, nestabilnost reima u R. Hrvatskoj i
37 O stepenu civilne kontrole vojske u eks-ju dravama vidi: R. A. Remington, The Yugoslav Army: Trauma and Transition, pp. 153-174; Z. Isakovi and C. P. Danopoulos, In Search of Identity: Civil-Military Relations and Nationhood in the Former Yugoslav Republic of Macedonia, p. 175-194; A. Bebler, Civil-Military Relations in Slovenia, pp. 195-212; O. unec, Democracy in the "Fog of War": Civil-Military Relations in Croatia, pp. 213-232; D. Kyriakou, Civil Society and Civil War in Bosnia, pp. 233-256; a sve u: Conastantin Y. Danopoulos & Daniel Zirker (eds), Civil-Military realations in the Soviet and Yugoslav Successor Stats, Westview Press, Boulder, 1995.

36

SRJ/Srbiji predstavlja direktnu pretnju unutranjoj i regionalnoj bezbednosti. Cezaristika dimenzija reima ogoljava visoku zavisnost dravnih tvorevina od bioloke perspektive F. Tumana, odnosno politike trajnosti S. Miloevia. Tome treba dodati i neizvesnosti bliske post-izetbegovike ere u muslimanskom delu BiH i SDA. U prvom sluaju, preti otra politika borba za naslee, u kojoj e vojska i policija, imati vanu ulogu. U sluaju Srbije/SRJ pokazuje se da je vladalac spreman da plati svaku cenu (upotrebi sva sredstva) za opstanak svoje slobodne (niim ograniene) vlasti. Miloevi je u prve borbene redove izveo policiju, podranu medijskim i upravno-sudskim instrumentima. Od domae i strane javnosti jedva doekana neutralnost Vojske, ponovljenom podrkom generala reavanju krize u "legalnim institucijama sistema" obavezuje na uraunavanje armijske sile u tekue dogaaje, a pogotovu u krajnji rezultat. Za sada nema nijednog pouzdanog pokazatelja da e VJ izvesno biti zatitnik mira i graana, odnosno da e se odupreti reimskoj upotrebi policijske sile. Personalna ravan kriza u R. Hrvatskoj i Srbiji/SRJ u drugi plan potiskuje arinu taku saetu u nemogunosti vladajuih im reima da beskrajno odlau izbor izmeu demokratsko-trine reformacije i retrogradne konzervacije. Pri emu je jasno da to nije njihov izbor, ve da su pred njega dovedeni susretnim delovanjem unutranjih i spoljnih politikih faktora, a u kontekstu razornog pristizanja ekonomskih, socijalnih, nacionalnih, ideolokih itd. konsekvenci netom zaustavljenog rata. Kljuni dokaz za to je jednaka nespremnost ovih vladalaca i reima da se podvrgnu demokratskoj proceduri izborne provere, odnosno da prihvate mogunost izborne smenjivosti na vlasti. Bezbednosna neizvesnost, sadrana u antagonizovanju temeljnih protivrenosti srpskog i hrvatskog reima, podjednako smera ka unutranjim i spoljanjim dostignuima tek zaetog mira na Yu-prostoru. Podsetimo, autoritarni reimi ne samo da su nesposobni za samotransformaciju ve su nespremni za bilo kakvu ozbiljniju promenu svog sistemskog i socijalnog okruenja. tavie, u momentu radikalne ugroenosti temelja svog opstanka skloni su upotrebi isto tako radikalnih (ekstremnih) sredstava. Osloboenost sistema u Hrvatskoj i Srbiji ikakve moi, praeno neposedovanjem mehanizama demokratske amortizacije i razreavanja konf37

likata, indicira na realnu opasnost reimske upotrebe sile. Potencijalno mogua nasilna reakcija reima moe biti uvod u graanske nemire irih razmera i eventualni unutranji (graanski) rat. S obzirom na svakovrsnu meuzavisnost Yu-dravnih tvorevina, vidljivu i u udruenoj proizvodnji cezaristikih reima, eventualni bi graanski rat u bilo kojoj od njih mogao biti uvod u obnavljanje junoslovenskog rata ili zainjanje balkanskog. Inicijacija moe krenuti od ugroenih reima, radi insceniranog preusmerenja rata prema susedima (npr. prema BiH, ili preko Kosova ka Makedoniji i Albaniji, odnosno preko Istone Slavonije prema SRJ), ali isto tako i od suseda raspoloenih da supozicijsku situaciju iskoriste po meri svojih (unutranjih) potreba.

38

Glava 2

PRIVIDNI BALANS
Vojni delovi dejtonskog sporazuma izazivaju razumljivu panju javnosti. Budui da svestrana demilitarizacija, kao jedino temeljno reenje, nije prisutna ni kao ideja, centralno je pitanje da li razdvajanje i balansiranje zaraenih vojski poveava anse za trajniji mir u BiH. Dosta je i onih koji bi da dokue da li Sporazum srpskoj strani ostavlja dovoljno snaga za vojno ouvanje sopstvene bezbednosti. Ozbiljnije procene zapinju ve na injenici da u paralelogramu delujuih silnica postoji itav niz nepoznanica razliitog ranga i dometa. Pre svega, nametanjem mira uzroci rata u BiH samo su prigueni ali ne i dokinuti. Uz to, ratom su naknadno stvoreni autonomni generatori motiva dovoljnih za njegovo beskonano trajanje. Poto je mir iznuen silom, pa su svi akteri njime nezadovoljni, teko je prognozirati meru njihove kooperativnosti. to je jo vanije, ratovoe pojedinci i vladajue elite ni na jednoj strani nisu obezmoeni. Mogua je personalna (haka) preraspodela vlasti i moi, ali karakter zateenih reima nije izmenjen. Niti se to moe oekivati u dogledno vreme. Dapae, izglednija je, posebno u islamizovanom delu muslimanskog politikog (i vojnog) korpusa, dalja retrogradna involucija. Za preostale je teko rei da li mogu dostii niu taku regresije. Kljuna je nepoznanica dalje ponaanje ovlaenih stranih umeaa (SAD i NATO). Ono ne zavisi samo od stanja na terenu, ve i od njihovih spoljnih i unutranjih politikih potreba. Veliina i vanost amerikog uloga (i uloge) u Bosni zavisie u dobroj meri od predsednikih predizbornih potreba. Verovatno je i to razlog oroavanja amerikog prisustva na (est meseci do) godinu dana. Namera SAD da posao ubrzo prepuste (Zapadnoj) Evropi preti reaktiviranjem njihovog internog rivaliteta. Iznad svega niko, pa verovatno ni sami umeai, nemaju alternativan plan za, ipak mogu, sluaj propasti Dejtonskog plana. Trea grupa nepoznanica vezana je za potisnute aspiracije drava-matica i entitetskih dijaspora za ujedinjenjem. Blizu je pa39

meti da e zainteresovani, pojedinano ili koordinirano, svaki povoljan povod iskoristiti da, bar, uveaju anse za konano ujedinjenje. U sukobu oprenih dravotvornih pristupa logino je da nova drava BiH svakom izgleda kao situacioni provizorijum. Temeljna konfliktnost muslimansko-hrvatske federacije dovoljno govori o trenutnim perspektivama dvo(ili tro)-entitetske BiH. Utoliko se bez vee greke generalno moe rei da rat u BiH jeste zauzdan, a da ijedan razlog njegovog mogueg obnavljanja nije otklonjen. To je verovatno uticalo na tvorce dejtonskog mira da dva separata Sporazuma namene kontroli vojnih efektiva miru nasilno privedenih strana. Uputno je stoga razdvojiti bezbednosni aspekt nametanja mira (Aneks 1-A) od namere stvaranja trajnog vojnog balansa (Aneks 1-B), koji, poto ukljuuje vojske Hrvatske i Jugoslavije, moe biti zaetak budueg sistema pod-regionalne bezbednosti. Aneksom 1-A (Sporazum o vojnim aspektima mirovnog dogovora) regulisani su, do vanih detalja, postupci za spreavanje obnavljanja rata. Utvrene su, sa preciznim rokovima, sledee obaveze zaraenih strana: Prekid neprijateljstava (lan II), Povlaenje stranih snaga (lan III), Promena rasporeda snaga (lan IV) u tri faze, Dostavljanje informacija (lan V) Zajednikoj vojnoj komisiji, Raspored snaga za sprovoenje Sporazuma IFOR (lan VI), Povlaenje UNPROFOR (lan VII), Osnivanje Zajednike vojne komisije (lan VIII) i Razmena zarobljenika (lan IX). Osnovni ton dokumentu, odnosno novoj vojnoj situaciji, daju ovlaenja IFOR. A ona su takorei neograniena. Pre svega, komandant IFOR (lan XII) ima "konano ovlaenje da tumai ovaj Sporazum o vojnim aspektima". Ovo diskreciono pravo poduprto je, uz saglasnost svih yu-potpisnika, brojnim vojnim pravima IFOR: "upotreba neophodne sile" radi potovanja ovog Aneksa; "pravo da rasporedi svoje snage sa obe strane granice izmeu entiteta i kroz celu Bosnu i Hercegovinu"; pravo Severoatlantskog saveta (NAC) da direktivama odredi "nove dunosti i odgovornosti IFOR u sprovoenju ovog Aneksa"; "ovlaenje, nezavisno od zahteva ili odobrenja bilo koje Strane potpisnice, da uini sve ono to smatra neophodnim i ispravnim, ukljuujui i upotrebu vojne sile, da bi se zatitio IFOR";

40

 "neometano pravo da posmatra, nadgleda i vri inspekciju svih snaga, objekata ili aktivnosti u Bosni i Hercegovini za koje IFOR smatra da imaju kapacitete za vojno delovanje" i "potpunu i neometanu slobodu kretanja na kopnu, u vazduhu i na vodi kroz celu BiH". Od klasine okupacije ovaj se reim, pored politikog cilja umeaa, razlikuje injenicom da uporedo opstaju vojske entiteta, ali strogo ogranienog radijusa smetanja, kretanja i delovanja. Valja podvui da tekst Aneksa 1-A ne daje povoda za nacionalnu podozrivost sve su strane nominalno stavljene u istu vojnu poziciju. Za razliku od toga Aneks 1-B (Sporazum o stabilizaciji regiona) ve izaziva kontroverze i politike manipulacije. Izmeu ostalog, i zato to obavezuju SR Jugoslaviju i R. Hrvatsku, odnosno to smera izmeni zateenog odnosa njihovih vojni snaga. Pozivom na Dokument o pregovorima o merama OEBS za izgradnju poverenja i bezbednosti (Be, 1944) Stabilizacija sadri etiri seta mera: I. Poetni niz mera, o emu se strane moraju sporazumeti u roku od 45 dana, koje su komplementarne obavezama iz Aneksa 1-A ili predstavljaju njihovu finalizaciju; II. Odustajanje od uvoza ikakvog naoruanja u roku od 90 dana po stupanju na snagu Sporazuma, odnosno od uvoza tekog naoruanja i municije za njega, mina, vojnih aviona i helikoptera u periodu od 180 dana; III. Postizanje sporazuma (u roku od 180 dana) o dobrovoljnom ogranienju broja pripadnika svojih vojnih snaga, odnosno ukupnih vojnih snaga u pod-regionu po prihvaenim kriterijumima: broj stanovnika, koliina vojnog naoruanja, odbrambene potrebe i relativna brojnost snaga u regionu. Predvieno je ograniavanje broja tenkova, artiljerijskog orua, oklopnih borbenih vozila, borbenih aviona i helikoptera, te su strane potpisnice obavezne da u roku od 30 dana podnesu izvetaj o svom naoruanju; IV. Ukoliko ne doe do sporazuma u predvienom roku ogranienja e biti nametnuta na osnovu proporcije 5:2:2 srazmerne proporcijama broja stanovnika zemalja potpisnica. Naoruanje SRJ bie uzeto kao "polazna osnova" izraunavanja sledujueg ogranienja. Shodno tome SRJ e moi da zadri 75% od prijavljenih snaga (smanjenje za 25%). Hrvatska e moi da ima snage veliine 30% od polazne osnove, BiH takoe 30%, ali se to deli na entitete u odnosu 2 za Federaciju BiH i 1 za Republiku Srpsku.
41

Pregovori u Beu su ve poeli i koliko se zna sve su strane prijavile svoje vojne snage, ali zvaninih podataka o tome nema. Svejedno, na osnovu obnarodovanih podataka iz raznih izvora mogue je napraviti tabelaran prikaz zateenog i predvienog (limitiranog) odnosa vojnih snaga pripadnica pod-regiona.
Tabela DEJTONSKE KVOTE NAORUAVANJA
Zemlja SR YU Republ. Hrvatska BiH MH Feder. Republ. Srpska Tenkovi 1.025 410 410 273 137 Oklopna vozila 850 340 340 227 113 Artilj. orua 3.750 1.500 1.500 1.000 500 Borbeni avioni 155 62 62 41 21 Borbeni helikopteri 53 21 21 14 7

Preuzeto iz Disarmament. A Periodic Review by the United Nations, no. 2/96, p. 100

Numeriki pokazatelji jasno govore da srpskoj strani (stranama) sledi delimino razoruavanje, a muslimanskoj i donekle hrvatskoj dooruavanje. Meutim, broj ljudi i koliina oruja/orua sami po sebi malo kazuju o buduem odnosu snaga. Jo manje se na osnovu njih mogu procenjivatu izgledi za stabilizaciju mira i meusobnu bezbednost u srpsko-hrvatsko-muslimanskom dravnom trouglu. Komparativna procena ravnotee vojnih snaga potrebnih za mir (rat) pravu vrednost dobija u okviru zateenih (nametnutih) lokalnih, regionalnih i globalnih okolnosti. Sumarni uvid jasno pokazuje da se geopolitika pozicija i vojno-odbrambena mo srpskih inilaca Republike Srpske i SRJ kao njenog ovlaenog zastupnika neprestano pogoravaju. To je samo jedan od produkata susretnog spoja pogrene i neracionalne srpske dravno-nacionalne politike sa istom takvom politikom meunarodne zajednice krunisane okasnelim nametanjem, za sebe skupog a za sve neizvesnog, mira. U prilog srpskoj vojno-politikoj teskobi zdrueno deluju meunarodni i unutranji inioci. Nezavisno od deklaracija o jednakom tretmanu svih aktera srpskoj je strani, interno i javno, pripisana uloga agresora (uzronika Yu i BiH-rata) te je tome samereno i delovanje meunarodne zajednice. Jedan od rezultata toga bilo je i vojno rebalansiranje u korist hrvatsko-muslimanske strane, postignuto mentorstvom SAD i blokadom SRJ i RS. Svi su
42

izgledi da se taj proces nee zaustaviti na dostignutoj taki vojne pat pozicije. Prvi potezi Zapada, posebno prenoenje dela prava na Tursku, pokazuju da e i pri numerikom potovanju Sporazuma hrvatska i muslimanska vojska, obukom i naoruavanjem po standardima modernih armija, stei trajnu kvalitativnu prednost. Oekivanim ulaskom u Partnerstvo za mir nivo bezbednosti Hrvatske i muslimansko-hrvatske federacije bie podignut na jo vii stepen. Doda li se tome i najavljena, a selektivna, pomo za obnovu i razvoj obe e se ove vojske ekipirati i razvijati u povoljnijem ekonomskom i socijalnom ambijentu. Nemalu prednost inie im i visok borbeni moral, zasnovan na ratnim pobedama i fanatizovanoj srbofobiji. Nasuprot svemu ovome, srpske vojske i njihovi nalagodavci nalaze se pred brojnim problemima. Suspenzijom sankcija meunarodna se pozicija SRJ i RS nije bitno promenila pristup meunarodnim izvorima kapitala, a pogotovo oruja i vojne tehnologije nije im dozvoljen. Oslonac na sopstvene i ruske izvore, zbog razorenosti privreda i vojno-industrijskog kompleksa ne nudi bri ni ozbiljniji oporavak vojnih potencijala. No, kljuni su problemi politikog porekla. Legalizujui entitet Republike Srpske meunarodna je zajednica njen komandni politiki i vojni vrh stavila van zakona. Tome se morala prikloniti i vlast SRJ. Vojska RS je tako u presudnim trenucima ostala bez legalne komande i sa sve manje legitimnim komandantima. Dakako, i bez javne podrke svog jedinog saveznika SRJ, odnosno njene vojske. Svemu tome treba dodati injenicu da je vojska bosanskih Srba do mira privedena nakon serije meunarodno poduprtih poraza, koji su je doveli tekorei do ivice rasula. Sveopte srpsko-srpsko zameateljstvo zaeto sukobom Beograda i Pala, nastavljeno razlazom vojnog i politikog vrha RS, sada je proireno otvaranjem novih unutranjih frontova sledi politika diferencijacija u vladajuim ali i pretendentskim elitama pod budnom paskom ovodrinskih vlastodraca. Da bude jo tee, stereotipna srpska nesloga kao pokrie za sve nesposobnosti i greke prikriva odsustvo drutvene snage i volje za modernizacijski put povratka u savremenu (dominirajuu) civilizaciju. Tu se i nalaze koreni strategijske insuficijentnosti ne samo srpskih vojski nego i srpskih drava, koje ne mogu biti nadoknaene nikakvim orujima i oruima.

43

POSTRATNA POZICIJA YU-VOJSKI

Ma koliko izgledalo preuranjeno nuno je ve danas, makar i hipotetiki, pozabaviti se postratnom pozicijom vojski na prostorima bive Jugoslavije. Namee se pitanje kakav e biti odnos, ako i kad doe do mira, izmeu postojeih vojski i dosadanjih im naredbodavaca vladajuih reima. Budui da se Yu-rat saeo u svestrani srpsko-hrvatsko-muslimanski sukob, panju emo zadrati na SRJ, Hrvatskoj i (konfederalnoj) BiH. Predvianja zapinju ve na injenici da Yu-rat nije zavren i da nisu izvedene sve njegove vojnopolitike konsekvence. Uprkos tome, konstante ratnog nastajanja novih drava i vojski dozvoljavaju prognoziranje s pristojnom verovatnoom. Naime, ratom su postavljeni temelji i odreene koordinate budueg (mirnodopskog) odnosa vojnih i politikih elita. Stoga emo skicirati inioce determiniueg dometa koji nagovetavaju karakter tih odnosa. Prvo, vojnopolitiki rezultati Yu-rata ve odavno ne zavise od volje, ciljeva i moi ratujuih strana SAD e im, pomou NATO, po sopstvenoj meri odrediti vojni, dravni i teritorijalni izgled. Time je veza izmeu ratnih (ne)uspeha vojski i njihovog unutranjeg statusa relativizovana ak i poraene (ili neutralne) vojske ne moraju izgubiti na svojoj politikoj moi. "Tomahavk" mir, koji sigurno nee biti "pravedan", ne iskljuuje ponovno ratno razigravanje Yu-vojski. Do tad, izvesno je da e sve vojske, prikazujui se kao pobednike, pokuavati da, pre svega, politiki eksploatiu svoj ratni (dez)angaman. Drugo, oigledno je da Zapad nije ozbiljno zainteresovan za karakter reima u Yu-dravama i prodemokratsku obnovu ostataka tih drutava. Utoliko e status vojski u novim dravama zavisiti od stanja odnosa njihovih elita i od koliine ratom osvojene moi. Meutim, izgledno je da e Zapad eleti da ojaa svoju kontrolu nad vojskama sa Yu-prostora. Hrvatska i muslimanska vojska e po svoj prilici, javno ili tajno, zavriti u trajnoj podreenosti spoljnim faktorima. Bile ili ne ukljuene u "partnerstvo za mir", viestruko e zavisiti od volje svojih zapadnih mentora. Vrlo lako mogu postati dodatni moderatori spoljnih interesa, odnosno politiki izvrioci, junoamerikog izgleda, volje stranih nalogodavaca. Vojska SRJ, kao i matina joj drava, dugo e biti marginalna, ako ne i izolovana, injenica. Njeno meunarodno smetanje pre svega e zavisiti od namera SAD prema SRJ i aktuelnom reimu. Ako se bude ilo, radi dodatne kontrole, na meunarodni povraaj Jugoslavije u "paketu" e biti i njena vojska. To moe biti nov
44

izvor politikih sukoba u vojnom vrhu, ali i razdora sa reimom. Trajnija izolacija, pak, moe poveavati unutranje tenzije u Jugoslaviji i frustriranost Vojske preusmeriti prema unutra pre graanima nego reimu. Tree, ratna podreenost vojski politikim centrima ne prikazuje prave odnose vojnih i politikih elita, a jo manje garantuje njihovo zadravanje. Naelno i konkretno nestabilan odnos nai e se na pravim iskuenjima tek postratnom imobilizacijom vojski. Autoritarna personalizacija postojeih reima generalno upozorava na mogunost obnavljanja "brozovskog sindroma". Bezrezervno potinjavanje vojske voi, prividno marginalizuje njene elite, ali s rastom ansi za odlazak voa rastu anse za njihovo politiko osamostaljivanje. U zateenoj konstelaciji odnos vojske i voa je bitno razliit kod kljunih aktera: tamo gde voama vlast i dugovenost zavise od oruanih uspeha (Hrvatska i muslimanski deo BiH) vojna e elita biti uz voe sve dok joj oni politiki obezbeuju slobodu vojnog delovanja. Tamo gde (SRJ) je voi sopstvena vlast najvanija, vojska e biti uz njega jer nema drugog izbora. ak i prelazak granice egzistencijalne izdrljivosti vojske ne upuuje na politiko osamostaljenje trenutne vojne elite. Potvrda tome je injenica da ni naputanje dela tzv. srpskih nacionalnih interesa Vojsku Jugoslavije nije javno politiki uznemirilo. etvrto, sve su vojske sauvale ideoloku podatnost nasleenu od JNA. Nacionalno-verska restrukturacija derivata JNA ini ih kljunim nosiocima ideologije aktuelnih reima, te time nuno i politikim akterima. Ideologijom prikriveno oposebljavanje interesa vojnih elita oteae izgon vojske iz politike, te e one zadugo biti nezaobilazan politiki akter. tavie, koliko god e biti teko etnokratska drutva prevesti u graanska, jo e biti tee nacionalizmom zadojene vojske liiti ideoloke funkcije i privesti parlamentarnoj i javnoj kontroli. Peto, taka postratne saglasnosti vojnih i politikih elita bie odbrana sopstvene vlasti od unutranjih konkurenata. Stoga e se one, udrueno i svim silama, truditi da spree eventualno politiko sankcionisanje ratnih rezultata. Jer, ustanovljenje ratnog trokovnika, koji bi otkrio pravi odnos izmeu proklamovanih ciljeva, utroenih ljudskih i materijalnih sredstava i izbaenih rezultata, nuno vodi utvrivanju odgovornosti za izbijanje i voenje rata. Ako do toga ipak doe, vee su anse da budu rtvovane vojne elite ili njen vrh.

45

esto, nuan prelaz na mirnodopski model drava (reima) i vojski naee ratni monolit vojnih i politikih elita. Unutar svake od njih, ali i meusobno, ojaae borba za preraspodelu/ouvanje osvojene moi. Autoritarni karakter reima i interesna sprega elita sukob e modifikovati i svesti na personalnu ravan. Stoga se pre mogu oekivati tzv. diferencijacije nego otvoreni (institucionalni) sukobi. Diferencijacija e se vriti samo po razliitim kriterijumima: u Hrvatskoj i muslimansko-hrvatskoj konfederaciji na bazi ratnog doprinosa, a u SRJ (i RS) po kriterijumu (iznuenog) mirotvorstva. Sedmo, nasilni mir ostavie na politikoj sceni raznorodne i raznovrsne vojske, meusobno isprepletane udnim, temeljno konfliktnim, vezama. Najpre, u nominalno zasebnim dravama postojae nacionalno istorodne a statusno razliite vojske. U dravama maticama (Hrvatska i SRJ) ostae, nazvaemo ih, domicilne, a u konfederalnoj BiH dijasporne (srpska i hrvatska) vojske. Mada je HVO praktino istureni i subordinirani odred hrvatske vojske, dravna razdvojenost e iskomplikovati njihove odnose. elja Hrvatske da HVO i ubudue zadri pod svojom kontrolom direktno e ugroavati, ionako fiktivnu, muslimanskohrvatsku federaciju. Za razliku od toga Vojska RS, koja je stekla zavidnu ratovodnu i politiku samostalnost, ve je u sukobu sa sopstvenom ali i sa vlau SRJ. Ako se i radi o inscenaciji, to moe samo da odloi sukob izmeu vojnih i politikih vrhova. Poseban problem e predstavljati, najblae reeno, koordinacija ratne VRS i zvanino mirnodopske Vojske Jugoslavije. Utoliko e tee biti pronai optimalan model, ne samo dravnih nego i vojnih, specijalnih odnosa izmeu SRJ i RS. Srpsko-srpske i hrvatsko-hrvatske vojne i politike odnose dodatno e komplikovati ostanak dijaspornih vojski u uniji BiH i nametnuta koegzistencija s muslimanskom vojskom. Generalno govorei, dokle god bude pretila opasnost obnavljanja sukoba bie ouvana sprega domicilnih i dijaspornih vojski, u kojoj e muslimanska vojska, prema potrebi, biti tretirana kao neprijatelj i/ili saveznik. Najtee je nazreti sadanje, a pogotovu budue, interne odnose muslimanskih elita. Dva su razloga za to kljuna: prvi, od njih najmanje zavisi kako e izgledati (unija) BiH znai, one zadugo nee znati opseg svojih moi i nadlenosti; drugi, tek e morati da razree dilemu izmeu sekularne i verske varijante (svog dela) drave. To su i mogue linije, ve naznaenih, buduih meumuslimanskih politikih obrauna.
46

Glava 3

RAZMEA SRPSKE VOJSKE

Od poetka Yu-rata podreenost JNA, netom i Vojske Jugoslavije Slobodanu Miloeviu smatraju se samorazumljivim. Brojni analitiari njegovu apsolutnu kontrolu nad Vojskom uzimaju kao nepobitnu injenicu. tavie, neproblemski je proiruju i na (ostatke) zapadnih srpskih vojski. Teko je sporiti valjanost ovih procena. Politiki fini Yu-krize ogolio je interesni (i ideoloki) savez Miloevievog i vojnog vrha. Cementiran je predratnim srpskim obrtom vodeeg generalskog trija (Veljko Kadijevi, Stane Brovet, Blagoje Adi), koji je u ime zatite "prava srpskog naroda na samoopredeljenje" napustio odbranu druge Jugoslavije. Rezultat je poznat: general Kadijevi je Miloeviu isporuio nedirnuto (srpsko) jezgro JNA i olakao mu stvaranje tri srpske vojske.38 Na toj osnovi je i poeta realizacija teritorijalnih ciljeva maksimalistike srpske politike. Jo je lake dokazati da su stvaranjem SRJ interni odnosi vojno-politikih elita pojednostavljeni. Od svog nastanka39 Vojska nije povukla nijedan samostalan potez. Uzastopnim smenama u vojnom vrhu Miloevi je pronaao dovoljno lojalnu garnituru.40 Generali su uzvratili javnom podrkom njegovoj mirovnoj inicijativi. Tome je prethodila uzdranost Vojske pred "Olujom" i gubljenje teritorija u bivoj BiH. Sve upuuje na zakljuak da je Miloevi uspostavio punu kontrolu nad Vojskom, te da mu samo preostaje da dovri njenu transformaciju. Meutim, svi su izgledi da transformacija armije moe biti prelomna taka za budue odnose reima i generala. Naime, stabilnost vlasti S. Miloevia sve e vie zavisiti od unutranjih inilaca. Da bi ouvao podrku vojske, on mora radikalno da promeni njen status, ali i izgled.
38 Uporedi: V. Kadijevi, Moje vienje raspada, Politika, Beograd, 1993, str. 128. 39 Preimenovanja ostataka JNA 21. maja 1992. 40 Tokom 1992. i 1993. godine penzinisano je oko 100 generala i admirala, meu njima i jedan bivi ministar (V. Kadijevi) i dva naelnika Generaltaba (B. Adi i . Pani).

47

Izmeu reima i generala nema javnih razmimoilaenja oko koncepcije transformacije. Moda i zato to do sada nije ni ponuena zaokruena koncepcija. Do sada preduzete mere uglavnom su bile usmerene na adaptaciju i nisu zadirale u sutinu nasleene vojne organizacije.41 Stoga, generalska izvedba transformacije ne vodi nuno kvalitativnim promenama Vojske, ali podrazumeva poboljanje njenog socijalnog statusa. Jer, vernost armije S. Miloeviu svakodnevno nagriza njena egzistencijalna i funkcionalna ugroenost. Sve je izvesnije da su zastoji u promenama Vojske rezultantni spoj odsustva vrhovne politike volje za promenama i manjka valjanih pretpostavki za njihovu realizaciju. Ve su ratne okolnosti formiranja Vojske upozoravale na manjak transformacijskih pretpostavki. Objektivna umeanost srpskog reima u Yu-rat prikrila je, time i zaotrila, bazine probleme prilagoavanja Vojske izmenjenim uslovima. Od tad pa do "tomahavk mira" stalno je poveavan raskorak izmeu proklamovanog i ostvarenog, eljenog i mogueg. Da stvar bude tea, poelo je izvoenje prvih, jo ne i svih, negativnih konsekvenci ratnog raspada SFRJ i meunarodnog sankcionisanja politike srpskog reima. Poto Zapad (SAD) nije ozbiljno zainteresovan za karakter sistema u SRJ uostalom, kao ni u drugim Yu-dravama status Vojske zavisie od namera i moi reima. U tom poslu reimu nee smetati opozicija poto joj politiki uticaj stalno slabi, a i nema svoj program transformacije (nasleene) Vojske. Dapae, ideolokim patriotizmom i antireimskim nastupom pokuavala je da je pridobije za svoje, inae promenljive, ciljeve. Transformacija e nuno izvesti na povrinu frustrirajue elemente statusa Vojske i odsustva volje reima da pozitivno regulie vojnu sferu. Transparentna monolitnost ve je naeta nemogunou reima da zadovolji materijalna oekivanja Vojske. Stoga, produeno stanje egzistencijalne ugroenosti armije i njenog sastava lako moe dovesti do sukoba u vojno-srpskom krugu. Ova teza se moe osporiti tvrdnjom da transformacija uopte nije nuna, jer SRJ hoe da nasledi SFRJ, a Miloevi je socijalistiki nosilac komunistikog kontinuiteta. Kao to je, uostalom, i Vojska Jugoslavije centralni naslednik bive JNA. Apsolvirajmo
41 ire o tome: M. Hadi, Postsocijalistika transformacija vojske, u "Drutvene promene i postsocijalizam", Socioloke studije, sveska III, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1993, str. 221-236.

48

to stavom da je, ako nita drugo, re o nejednako dimenzioniranim i strukturiranim entitetima (SFRJ: SRJ, JNA: VSRJ), koji bez obzira na zajedniko poreklo tek treba da pronau optimalan model funkcionisanja. A to uopte nee biti lako. Stoga emo panju usmeriti na ispitivanje realnih ansi za transformaciju Vojske Jugoslavije. Sve je izvesnije da radikalna transkomunistika transformacija Vojske za sad nije mogua, jer za nju ne postoji minimum dovoljnih pretpostavki. tavie, stalno se uveava broj i domet limitirajuih faktora.

Manjak politikih pretpostavki

Da bi transformisao svoju vojsku reim mora prvo da utvrdi geopolitiki poloaj zemlje i tome sameri politiku odbrane, odnosno vojnu organizaciju. Od svog nastanka SRJ je u svojevrsnom geopolitikom vakumu. Radikalne promene politike topografije sveta srpski su reim ostavile bez take oslonca i spoljnih determinatni dravnog (odbrambenog) identiteta. Potraga za izgubljenim (neuspostavljenim) sebstvom nije iskoraila iz ideolokog kruga. Reim ne moe da sakrije al za profitnom pozicijom meublokovskog ekvilibriste. ak pokuava da je vaspostavi uz zavereniko razumevanje "novog svetskog poretka" uporedo ide elja za ukljuenjem u taj poredak. Za svaki sluaj alternativno se variraju panslavizam, vizantijsko-pravoslavno saveznitvo itd. Bekstvo od stvarnosti detektuje se nizom nerazreenih dilema civilizacijskog (strategijskog) ranga. Prva i najvanija je vezana za strategiju drutvenog razvoja. Modifikovani, ali i ojaani, model komandnog upravljanja ideoloki se prikazuje kao neto razliito od tranzicije istonoevropskog tipa "povratka u kapitalizam".42 Od modernog (trinog, graanskog) drutva preuzeta je, i to u iznudici, samo demokratska ornamentika. Autoritarna involucija reima jugoslovensko drutvo zadrava u predgraanskom predvorju Evrope. Izmeu ostalog, to znai i izvan postojeih institucija meunarodne bezbednosti. Vlast nema jasnu viziju o tome kako da vojno (odbrambeno) situira SRJ u zadate lokalne, regionalne i globalne okvire. Izbegava se injenica da budui (bezbednosni) poloaj SRJ najmanje zavisi od nje same
42 U naznaenom obliku ta se teza moe nai u saptenju akademika Mihajla Markovia na naunom skupu "Ciljevi i putevi tranzicije", Institut drutvenih nauka, Beograd, oktobar, 1995.

49

 svetski centri moi e odreivati da li e, kako, po kojoj ceni i kojim tempom Jugoslavija biti priputana u zajednicu. Tek e tad biti mogue ozbiljnije procenjivati njen geopolitiki poloaj i tome sameravati vojnu organizaciju. Tom e prilikom reim morati da se odredi i prema "partnerstvu za mir". Ako do ponude uopte doe, bie interesantno videti kako e reim da savlada interne psiholoke i ideoloke barijere za pridruivanje zapadnoj vojnoj alijansi. Svedenost strategije drutvenog razvoja na strategiju ouvanja vlasti po svaku cenu nenadoknadivo hendikepira reim u regulisanju vojne sfere. On ak ni u unutranjem prostoru, kojim suvereno dominira, ne moe (nee) da stvori potrebne pretpostavke za transformaciju Vojske. Ve opte poznat registar temeljnih slabosti drave SRJ ustavna i sistemska nedovrenost, ekonomska neracionalnost, socijalna iznurenost, ideoloka i vrednosna zbunjenost proiren je raznoznanim posledicama nametnutog mira. Notiraemo one koje direktno ili indirektno utiu na poloaj Vojske. Nijedan od razloga zbog kojih je orujem "branjeno pravo srpskog naroda na samoopredeljenje" nije otklonjen. tavie, srpsko nacionalno pitanje je zbog gubitka teritorija, emigracije stotine hiljada Srba i poraza zapadnih srpskih vojski jo vie zaotreno. Nemogunost oruane i teritorijalne revandikacije preusmerie svu negativnu energiju prema unutra i poveati socijalno-politike napetosti u SR Jugoslaviji. Zavretak za srpsku politiku poraavajui Yu-rata nuno otvara pitanje odgovornosti za rat i neuspehe u njemu. Izvoenje ratnog "trokovnika" otkrie da su, spram proklamovanih ciljeva, utroenih ljudskih i materijalnih resursa izbaeni rezultati katastrofalni. Zbog toga e reim i vojni vrh zdrueno eleti da spree politiko sankcionisanje svog delovanja. Ako do toga ipak doe vee su anse da budu rtvovani vojni nego politiki vrhovi. Po sadanjim pokazateljima u postratnom periodu postojae dve srpske vojske: domicilna u SRJ i dijasporna u (uniji) BiH. Vojska RS je stekla zavidnu ratovodnu i politiku samostalnost, o emu svedoe njeni sukobi sa sopstvenom ali i vlau SRJ. ak i da je re o inscenaciji, kljuni problem Miloeviu bie kako da politiki potini prekodrinsku srpsku vojsku. Ako se odlui da "pobednike" unapredi i penzionie, mora raunati sa njihovim otporom. Hipotetiki je mogue, budui da se radi o istorodnim vojskama, interesno (potencijalno vlastonamerno) povezivanje
50

generalskih elita. Dodamo li tome i probleme vojne koordinacije (subordinacije) vojski iz razliitih drava situacija postaje jo sloenija. Autoritarna personalizacija srpskog reima upozorava na mogunost obnavljanja "brozovskog sindroma". Bezrezervno potinjavanje vojske voi privremeno marginalizuje generale, ali ih potencijalno ini pretendentima na vlast. Stoga se, ne moe oekivati skoro uvoenje vojske u sistem radi parlamentarne i javne kontrole nad njom. Time se direktno smanjuju anse za moderno reorganizovanje vojske i njeno privoenje dravnim (drutvenim) potrebama. Oekivano ukidanje sankcija SRJ razotkrie temeljne manjkavosti podravljene ekonomije i izvesti pravu cenu unutranje i spoljne ekonomske blokade. Time e i materijalni poloaj Vojske Jugoslavije biti dodatno pogoran, to e smanjiti njene, ionako minimalne, transformacijske kapacitete. Pod spoljnim pritiskom verovatno sledi izmena politiko-teritorijalnog statusa nacionalnih manjina na Kosovu, u Sandaku i Vojvodini. Uporedo, srpski vrh treba da razrei antinomiju izmeu ustavnog odreenja SRJ kao drave graana i njene faktike svedenosti na jednonacionalnu srpsku dravu. Tek se tad moe oekivati povratak regruta iz nacionalnih manjina u roni sastav Vojske. To zahteva preobraaj srpske vojske u vojsku svih graana. Koliko god e biti teko etnokratsko drutvo prevesti u graansko, jo e tee biti njegovu vojsku etniki pluralizovati nakon tri godine nacionalnog (nacionalistikog) profilisanja. Reim e uskoro morati da prevlada postojei vojno-policijski paralelizam u kome se ne zna da li je policija paravojna ili vojska parapolicijska snaga. Trenutni primat policije otvara novo polje potencijalnih politikih sukoba. Sukob je mogu oko sistemskog statusa i materijalne sigurnosti (perspektive) jedne ili druge organizacije sile. Trenutna svedenost konkurencije vojnih i policijskih vrhova na dokazivanje vee lojalnosti reimu ne otklanja rizike njihovog sukoba zbog oprenih interesa. Opseg i delikatnost problema koji zahtevaju reenja opravdava sumnju u spremnost reima da se uskoro ozbiljno pozabavi transformacijom vojske. Umesno je, stoga, pitati se da li i ta Vojska moe sama da uradi na svojoj transformaciji.

51

Transformacijski kapaciteti Vojske Procena samomenjajuih sposobnosti Vojske na startu izaziva ozbiljne dileme. Odmah se namee pitanje da li se uopte ijedna vojska moe sama menjati bez preciznih politikih odluka sadranih, na primer, u doktrini odbrane dotine zemlje. Sledi, i kako utvrditi razmere generalske slobode u reorganizaciji vojske. Uz to ide problem kako pri tajnosti podataka procenjivati da li se, koliko i kojim tempom vojska (samo)transformie. Budui da i naelno problematizovanje dilema nadilazi svrhu ovog napisa, ostaemo u ravni analize valjanosti zateenih i stvorenih pretpostavki za (samo)promene u Vojsci. Momentom preimenovanja ostataka JNA generalski je vrh obznanio transformaciju Vojske. Odmah je najavljena njena depolitizacija i dezideologizacija. Tom su prilikom izvrena i prva kadrovska proiavanja. Obaveze su uglavnom osloboeni partijsko-politiki, delom i partijsko-policijski kadrovi. Znatno je podmlaen komandni i upravljaki kadar. Organizacijsko-formacijskim promenama veliina i struktura Vojske prilagoeni su suenom dravnom prostoru. Reklo bi se da set preduzetih mera potvruje transformacijsko usmerenje Vojske i njenog rukovodstva. Meutim, popis nereenih problema nalae uzdranost u ocenama. Pogotovo, to nijedan od svojih kljunih problema generali ne mogu da ree samostalno. Pre svega, re je o nasleenoj Vojsci preimenovanoj u ratnoj iznudici i preuzetoj bez jasnog doktrinarnog koncepta. Jo nije nadoknaena praznina nastala fijaskom Koncepcije optenarodne odbrane Vojska se nalazi na koncepcijskoj "utrini". Niti Vojska zna po kojim naelima, sa kojim ciljevima i protiv koga e biti upotrebljena, niti to zna rodno joj drutvo. Dalje, ak ni interno nije izvrena kritika analiza uzroka i sutine vojno-politikog sloma JNA. Znai, politiki nalogodavci i vojni izvrioci (sukreatori) jo ne raspolau potrebnim, nauno verifikovanim, ulaznim podacima za valjano projektovanje optimalne vojne organizacije. Vojska Jugoslavije je objektivno nacionalni supstrat raspadnute i poraene JNA, te time i duboko frustrirana vojska. Sve da se i thelo ona nije mogla brzo da se oslobodi sopstvenog ideolokog (mentalnog) i vojnog (optenarodno-odbrambenog) naslea. Stoga je neizvesno da li e i kada doi do promena u socijalno-psiholokim karakteristikama nove vojne organizacije.

52

Lakoa s kojom je generalski kor odbacio socijalistike, a usvojio nacionalne ciljeve nije dokaz spremnosti za promene. Prave razmere vojnog konzervativizma ispoljavae se prilikom promena unutararmijskog ustrojstva. Organizacijsko-formacijske promene bie prihvaene, pa ak i inicirane iznutra ukoliko ne diraju u nasleenu raspodelu moi. Jer, iza hijerarhijskih principa i naela krije se znatna koliina diskrecionih prava, koja lako vodi u samovolju. Velika fluktuacija stareinskog sastava pre je izraz ratnih okolnosti i nacionalnog usmerenja Vojske nego njene kadrovske obnove. Odliv, pak, visokostrunog kadra direktna je posledica loeg materijalnog poloaja Vojske i njenih pripadnika. Nasleeni stareinski kontigent je u sutini ostao nepromenjen. Znai, re je o oficirima formiranim u starim ideolokim, mentalnim i koncepcijskim koordinatama. Uz svu volju za (samo)menjanjem umesno je sumnjati u njihovu sposobnost za vrenje novih uloga. Drugim reima, bie potrebno due vreme da bi se otklonili recidivi i negativni mentalni efekti njihove sistematske ideoloke indoktrinacije. Jo vie vremena i para, kojih inae nema, treba za "proizvodnju" novog oficirskog kora primerenog potrebama moderne profesionalne vojske. Uz sve to, Vojska je u sadanjoj fazi vrlo osetljiva na radikalne rezove. Egzistencijalna neizvesnost i strah, nagli gubitak povlaenog drutvenog statusa, politika obezmoenost itd, poveavaju teskobu oficirskog kadra. Najlake prolaze promene u generalskom koru. U ukupnom oficirskom kontigentu oni su izrazita manjina a pretendenata na njihova mesta ima dovoljno, te se time postiu i pozitivni efekti. Mnogo bi bila rizinija eventualna masovna demobilizacija oficira, jer bi poveala socijalnu napetost u Vojsci, ali i drutvu. A bez radikalne selekcije nasleenog kadra nema ni efikasne i racionalne Vojske. Jo je vea neizvesnost oko tempa i mogunosti za tehnoloku modernizaciju Vojske. Ambiciozno zaet autarhini vojno-industrijski kompleks raspao se razaranjem druge Jugoslavije. Sauvani proizvodni kapaciteti dele sudbinu brzo propadajue privrede. Vojska im je sve manji naruilac i potroa a nema kapitala za njihov civilni transfer. Pri sadanjim okolnostima teko je oekivati bre obnavljanje, posebno iz stranih izvora, naoruanja i opreme Vojske, to e, pre ili kasnije, dovesti u pitanje njen borbeni potencijal. Pogotovo mereno prema narastajuim vojskama Hrvatske i muslimansko-hrvatske konfederacije.
53

54

Glava 4

SPORAZUM O KOSOVU itanje prvo

"Sporazum o Kosovu" i dalje predstavlja javnu nepoznanicu. Malo ko, naime, pouzdano zna o emu su se, s kojim ciljem i po kojoj ceni sporazumeli Riard Holbruk, odnosno Ibrahim Rugova (preko Kristofera Hila) i Slobodan Miloevi. tavie, tajni se dogovor naknadno legalizuje i podupire odlukama Saveta bezbednosti UN, Evropske Unije i NATO, postajui im izvorom. I prvi javni dokument srpskih vlasti "Sporazum o politikim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji" namenjen prikazivanju svoje kooperativnosti, ima istu taku oslonca. Albanska, pak, strana svaku inicijativu srpskih vlasti odbacuje u ime nepoznatih sadraja poetnog "Sporazuma". Javnu korist od tajnosti imaju, pre svih, Slobodan Miloevi i Ibrahim Rugova: ostavljeno im je dovoljno vremena za obradu sopstvene javnosti i pridobijanje (iznuivanje) politike saglasnosti. Koristi se, dakako, nadaju i prireivai "telegramskog vatrometa" u ast velike pobede mudre dravne politike Slobodana Miloevia. Sintagmom "Sporazum o Kosovu" se, izgleda, poetno moe obuhvatiti skup tajnih i (polu)javnih dokumenta, dogovora i mera kojima su srpska i (kosovsko) albanska strana primorane na politiko reavanje sukoba. Izvesno je, dakle, jedino da su se obe strane preko posrednika sporazumele da e poeti da se sporazumevaju. I to, u spolja nametnutim politikim okvirima, po planu i rokovniku amerikih posrednika, a pod formalnom kontrolom OEBS i uz prisustvo NATO. Reavanje dravnog statusa Kosova i tamonjih Albanaca, kao vorine take srpsko-albanskog sukoba, odloeno je na period od tri do pet godina. Priznajui time nastalu realnost, strani su umeai ujedno naznaili i obrise svoje strategije. Pritiskom na srpsku vlast eli se iznuditi politiko-sistemska autonomija za Kosovo i Albance. Autonoman status, dodue nepoznatih razmera, bi na-

55

vodno trebalo da vodi trajnom ureenju srpsko-albanskih odnosa na Kosovu, u Srbiji i SR Jugoslaviji. Uzdranost prema znanim sadrajima i oekivanim dometima "Sporazuma" nalae jo jedan razlog. Poto su se Holbruk i Miloevi sporazumevali udvoje, Rugova mu nije mogao biti supotpisnik. To prirodno sledi i iz odbijanja albanske strane da direktno pregovara sa vlastima Srbije/SRJ. Moda je Rugova izostavljen i zato to tek treba da na lokalnim izborima, neizvesno je izvan ili unutar Yu-srpskog ustavnog okvira, legalizuje status zastupnika kosovskih Albanaca. Daleko je vanija injenica da u ime Albanaca do sada niko formalno nije prihvatio "Sporazum". Rugovi to pravo, mada su ga SAD i EU prihvatile kao (prvog) sagovornika, osporavaju vostvo tzv. OVK i bliske joj partije. Povodom "Sporazuma" se, znai, moe oekivati dalje zaotravanje albanskih unutranjih podela, a nije iskljuena i inscenacija raskola radi njegove opstrukcije. Neznanje o "Sporazumu" i sledujue neizvesnosti u njegovoj primeni, ne spore tvrdnju da je on prekretna taka u srpsko-albanskom sukobu. Budui da su njime samo popisana naela za politiko reavanje problema, stvarni e mu sadraji i zahvati biti odreivani tek u toku razrade i primene. A u tom e postupku, presudnu ulogu odigrati (trenutni) odnos snaga, politika umenost i dostinost ciljeva kljunih aktera. Zbog toga nam se ini da emo prave namere potpisnika "Sporazuma" saznati tek kad on bude i ako bude realizovan. O njegovoj valjanosti i dometu do tad jedino moemo da sudimo na osnovu pristiglih posledica. Shodno tome, notiraemo glavna obeleja nastajue bezbednosne situacije na Kosovu. Moda nam to pomogne u odgonetanju osnovnih zamisli njegovih prireivaa i izvoaa. Dakako, u meri u kojoj su ih imali. Kosovski rimejk Zabrana masovne i organizovane upotrebe oruane sile na Kosovu prva je i neposredno merljiva, a za domicilno stanovnitvo i direktno korisna, posledica "Sporazuma". Potpisujui ga Slobodan Miloevi je, istovremeno, stopirao izvrni nalog NATO za bombardovanje vojnih ciljeva u Srbiji i SRJ. Time su privremeno smanjeni rizici irenja rata na unutranjost Srbije/SRJ. Spreeno je, za sad, i njegovo prelivanje na prve susede. Ameriko je nametanje mira, u osnovi, teklo po jednostavnom planu. Domaim je akterima prvo ukinuto pravo, poto su ve to
56

sami uinili, izbora ili kreiranja drugih i drugaijih alternativa. Za tu im je svrhu iznivelisana vojna i politika nemo vojna nemo tzv. OVK prema VJ istog je ranga kao i nemo VJ pred NATO. Nakon toga, oni ne samo da su prihvatili sve to je nametnuto, ve sada, kao na primer Miloevi, dokazuju da su zbog miroljubivog reenja, u stvari, i potegli oruje. Potinjavanje albanske strane nije od SAD zahtevalo poseban trud. Nakon dravne kontraofanzive Rugova i saradnici su ostali i bez ono malo vojne moi, a time i bez ikakvog izbora. Postupak subordiniranja Slobodana Miloevia bio je sloeniji. Ignoriui referendumsko opiranje stranom meanju, SAD su krenule u akciji njegovog namenskog i ogranienog obezmoivanja. Procenili su da e to najlake postii imobilisanjem policije i VJ na Kosovu. Uvodni je deo obavljen primoravanjem Miloevia da zaustavi vojsku i policiju. Finalizovan je oroavanjem izvrne naredbe NATO avijaciji na 48 asova. U tom je roku zavreno povlaenje prekobrojnih vojnih i policijskih jedinica. Ozvanienjem "Sporazuma" pristupilo se zavrnim radnjama. Miloeviu je zabranjena upotreba, u kasarne vraene, policije i VJ, a nad njima je ustanovljena NATO kontrola iz vazduha a verifikatorska sa zemlje. Poetna je faza primene "Sporazuma" izluila etiri grupe dalekosenih, a po srpske interese i reim negativnih, bezbednosnih posledica: neopozivo su poniteni svi rezultati srpske vojne i policijske ofanzive, te reim ponovo nema kontrolu nad veim delom kosovske teritorije; nastao je bezbednosni vakuum, koji pogoduje albanskoj strani, te joj olakava revitalizaciju i reorganizaciju tzv. OVK; instaliranjem asimetrinog modela kontrole aktera, srpskoj je strani na neodreeno vreme zadrana pretnja bombardovanjem, dok su Rugova i tzv. OVK ostali izvan delatnog domaaja SAD i NATO; postavljanjem "bezbednosne klackalice", po kojoj Srbija i SRJ odgovaraju za sigurnost verifikatora iako su im vojska i policija blokirane, SAD su ostavile prostor za unutranje i spoljanje manipulacije misijom OEBS i proizvodnju lanih razloga za NATO zatitu verifikatora. Nezavisno od ovoga, oigledno je da su SAD krenule u nameravanu izmenu vojno-politike situacije na Kosovu. Za tu su svrhu sebi izgradile tri take oslonca. Dovlaenjem dodatnih jedi57

nica NATO u region prvo su izmenili vojne koordinate bezbednosnog statusa SR Jugoslavije, eks-yu prostora i jugoistone Evrope. Preko Kosova su poveale svoju politiku kontrolu nad Miloeviem i snizile prag njegovog odupiranja. I konano, vojno se instalirajui na Kosovu, one su posredno postale unutranji inioc bezbednosti Srbije i SRJ. Na Kosovu je primenjen interventni model, koji je ve isproban u Yu-ratu. U jednom se odstupilo od prethodne prakse: secesija nije nagraena dravnom nezavisnou. Ovom prilikom Zapad Albancima nije upriliio pravu, ali im je najavio surogat dravu. To to su se, u ime principa nepromenjivosti granica, ovom prilikom strani umeai uzdrali od podupiranja daljeg razlaganja preostale Jugoslavije, ne znai da e oni u tom poslu spreavati srpske i crnogorske vlasti. Doslednosti radi, SAD i saveznici ni ovom intervencijom nisu ukinuli ijedan od izvora i uzroka oruanog sukoba na Kosovu i nestabilnosti u regionu. Prvo, i dalje ne znaju kako da dravu Albaniju vrate u normalan ivot. Drugo, nemaju valjan odgovor na oruani separatizam kosovskih Albanaca. Tree, jo nisu pronali arobnu formulu za Srbiju i SR Jugoslaviju, po kojoj bi i Slobodan Miloevi ostao na vlasti i otpoeo demokratski preobraaj drutva. Utoliko nema svrhe izolovano razmatrati ili rangirati bezbednosne domete i posledice amerike intervencije na Kosovu. Naime, koliko god su interventne mere samerene lokalnim izazovima njihovo dejstvo nije geografski omeeno. Odnosno, svaka od mera za zaustavljanje rata na Kosovu posredno ima regionalne i evroatlanske reperkusije. Isti je sluaj i s proraunom vremena njihovog trajanja, jer posledice jednokratnih mera (sraunato) traju i nakon zavretka ciljno omeene operacije. Procena postaje jo sloenija ako ukrstimo prostornu i vremensku dimenziju. Jer, s inherentnim rastom delatnog opsega intervencije opada merljivost i predvidivost posledica. Srazmerno tome produava se i vreme potrebno za ispoljavanje svih njenih konsekvenci. O reenim tendencijama svedoi i tok amerike intervencije na Kosovu.

58

Glava 5 BEZBEDNOSNI DOMETI NATO INTERVENCIJE NA KOSOVU43

Summary
Kosovski sukob i vojna intervencija NATO izmenili su kljune bezbednosne parametre regiona. Popisu bezbednosnih posledica iznuenog mira na Kosovu, prethodi analiza vojno-politike strategije i taktike glavnih aktera sukoba. Poslo se od uverenja da se u temeljima kosovskog konflikta i NATO-intervencionizma nalaze faktori, koji e odreujue uticati na post-ratne procese u jugoistonoj Evropi. Za te je potrebe izvrsena rekonstrukcija dva naela amerikog interventnog upravljanja krizama, kristalizovanih u ratovima na prostoru bive Jugoslavije. Zaustavljanjem srpsko-albanskog satiranja privremeno je reen jedan, ali su otvoreni novi (oivljeni stari) izazovi bezbednosti jugoistone Evrope (alias Balkana). Procena izgleda za trajnu stabilizaciju jugoistone Evrope zasnovana je na poetnom merenju kratkoronog i dugoronog dometa na Kosovu preduzetih mera. Saeta analiza kritinih taki bezbednosti u srpsko-albanskom fokusu dozvolila je inventarisanje situacionih prepreka za ostvarenje programa Pakta stabilnosti. Na toj je osnovi napravljen okviran predlog konkretnih bezbednosnih mera, koje bi mogle da budu predmet razmatranja The Working Table on security issues of the Stability Pact. Kljune rei: Kosovski sukob, NATO intervencija, bezbednost regiona, Pakt stabilnosti

Oruani se sukob na Kosovu, krunisan NATO bombardovanjem SR Jugoslavije, savreno uklapa u metaforu o Balkanu kao "buretu baruta". Ova je metafora, meutim, uestalom upotrebom postepeno pranjena od konkretnih sadraja. Postajui stereotipijom (Wheeler, 1996) ona je, svojom prividnom samorazumljivou, politike korisnike oslobodila obaveze znanja o stvarnim, analizi uvek dostupnim (Brown,1992), uzrocima "eksplozivnosti" Balkana. Surogat-znanju izmie i injenica da je Balkan, uz sve ostalo, "bure bez dna". Kroz njega su u vie navrata propadale razne drave, vojske i narodi. Istu su sudbinu doivele i brojne meu 43 Rezultat istraivanja koje je dovreno u Copenhagen Peace Search Institute, iji sam gost, na svoju ast i veliko zadovoljstvo, bio od 4. oktobra do 12. novembra 1999. Gostoljubivost kolega i saradnika Instituta mi je olakala zavretak ovog posla. Posebnu zahvalnost dugujem dr Hkan Wibergu, koji mi je nakon detaljno proitanog teksta uputio niz korisnih primedbi i sugestija.

59

narodne mirovne intervencije u balkansku (samo)razarajuu stvarnost. Ne udi, stoga, lakoa s kojom su na Balkanu ili povodom njega lokalni i svetski monici potezali oruje i zdrueno proizvodili ratove. Svakom takvom prilikom ponitavana su ekonomska, politika i kulturna postignua zateenih naroda. To je ove narode osudilo na stalno reavanje istih zadataka svodivih na tekoe individualnog, nacionalnog i dravnog opstanka. Utoliko bi smo, analognom barut-metaforom, novonastalo stanje na Kosovu i u SRJ, znai i na Balkanu, mogli imenovati kao "klaster-mir". Reagujui tek kad je fitilj na kosovskoj "bombi" dogoreo, te im je njeno neposredno demontiranje postalo rizino, SAD i EU su naloili NATO da je ukloni avioaktiviranjem. Centralna je "bomba", sve s neukopanim stanovnitvom, dignuta u vazduh, ali su se njene brojne "bombice" rasule po, davno "miniranom", terenu (Balkanu). Da bi spreila dalje "eksplozije" zapadna je Alijansa poslala KFOR da zaposedne uu zonu rasprskavanja. Ujedno je, Paktom stabilnosti, najavila finansiranje socioekonomskog i politikog dezaktiviranja, zateenih i novorasutih, "bombica" u celom regionu. Valjanost metafore emo, dakako, najmanje zbog nje same, proveriti poetnom analizom bezbednosnih dometa spoljanjeg zavoenja mira na Kosovu. Polazimo od, rezolucijom UN potvrene, injenice da kosovski (pseudo)rat44 i nastajui mir po pristiglim, a jo vie najavljenim posledicama nadilaze okvire internog, etnograanskog, sukoba.45 Uz to, i od, Paktom stabilnosti ozvanienog, stava da je trajna bezbednosna stabilizacija jugoistone Evrope preduslov regionalne integracije, ali i integracije regiona u evroatlansku zajednicu.46 Te da, shodno tome, trenutna i budua bezbednost jugoistone Evrope presudno zavise od uspenosti vojnih i civilnih zastupnika Alijanse i UN u pacifikaciji i sveobuhvatnoj rekonstrukciji Kosova.47 O irini nameravanog zahvata svedoi politiko preimenovanje Balkana i gravitirajuih mu drava u region jugoistone Evrope. Time su podrane mogue promene u balkanskoj samo 44 Poto je vojna nemo OVK prema VJ, bila istog ranga kao i nemo VJ prema NATO, ovaj bi trostrani sukob pre mogli okarakterisati kao "siledijski lanac" bijenja slabijeg, nego kao rat.
45 46 47

The Resolution of the Security Council UN, No. 1244: t. K Stability Pact, 1999: t. 3. Isto: t. 4.

60

refleksiji, ali i u odnosu spoljnih inilaca prema njemu. Pravljenjem prostranog politikog okvira spreeno je (samo)iskljuenje iz regiona drava koje za sebe tvrde da ve pripadaju (zapadnoj) Evropi. Na primer, Hrvatska, koja po bitnim ekonomsko-politikim osobinama i dalje pripada Balkanu (Prelec, 1997). ak i da je suprotno, bez uea svih centralnih drava yu-porekla (SRJ/Srbija, R. Hrvatska i BiH), ne moe zapoeti ozbiljna rekonstrukcija jugoistone Evrope. Osnovano je pretpostaviti da je najavljeni regionalni pristup izraz konano oformljene svesti u evroatlanskoj alijansi da Balkan, bez obzira na obodni geografski poloaj i promenljiv strategijski znaaj, predstavlja sastavni deo Evrope. Odnosno, da Alijansa svoje strateke interese ne moe valjano ostvarivati bez Balkana ili nasuprot njemu. Predmet analize nas obavezuje da prethodno pokuamo da rastumaimo osnovna znaenja kosovskog sukoba, kao i vojne intervencije NATO. To stoga, to smo uvereni da se u temeljima kosovskog konflikta i NATO-intervencionizma (Copley,1999) nalazi niz faktora, koji e snano uticati na postratne procese u regionu. Analizom bi trebalo da steknemo dovoljne uslove za poetno propitivanje izgleda za bezbednosnu stabilizaciju jugoistone Evrope (alias Balkana). Valjanost uvida u startu je relativizovana brojnim ogranienjima, koja u ovom radu ne mogu biti otklonjena. Poto se bavimo tekuim procesima i radikalnim promenama, njihova su temeljna znaenja unapred nesaznatljiva, a dalekosene implikacije neproraunljive. Jo e tee biti probiti se kroz koprene (post)ratne propagande do stvarnih ciljeva i rezultata kljunih aktera. Ilustracija tome je i injenica da je svaka od ukljuenih vojski Vojska Jugoslavije, OVK i NATO proglasila svoju pobedu. Isto tako, ostajemo uskraeni za znanja o tokovima tajne diplomatije pregovarakim i politikim trampama koje su se dogaale iza scene, a direktno su uticale na delovanje aktera kosovskog sukoba. Poseban problem predstavlja evidentiranje i uraunavanje uticaja mnotva posredujuih i ometajuih lokalnih, regionalnih i evroatlanskih inilaca i subjekata. Naime, koliko god su interventne mere bile samerene lokalnim izazovima, njihovo dejstvo nije geografski omeeno. Drugim reima, svaka mera za zaustavljanje rata na Kosovu posredno ima regionalne, evroatlanske i
61

globalne reperkusije. Isti je sluaj i sa proraunom vremena njihovog trajanja. Jer, posledice jednokratnih mera (sraunato) traju i nakon zavretka ciljno omeene operacije. Procena postaje jos sloenija ako ukrstimo prostornu i vremensku dimenziju. To zato to s inherentnim rastom delatnog opsega intervencije opada merljivost i predvidivost njenih posledica. Srazmerno tome, produava se i vreme potrebno za ispoljavanje svih njenih konsekvenci. Utoliko je i nae, relativno izolovano, razmatranje i rangiranje reperkusija NATO intervencije na Kosovu metodskog karaktera. Pokuaemo, i pored toga, da procenimo bezbednosni domet na Kosovu preduzetih mera. Namerni smo da bar prepoznamo situacione prepreke za privoenje drava regiona evroatlanskom modelu bezbednosti.48 Odnosno, da u glavnim crtama propitamo valjanost, u Alijansi skiciranog, bezbednosnog modela za jugoistonu Evropu.49 Regionalni kontekst teko omeiv spektar ratno potencijalnih, nacionalnih i dravnih, disproporcija i konflikata emo, pri tom, uglavnom podrazumevati. Na njega emo se osvrtati samo u meri potrebnoj za bolje razumevanje, iz meunarodne zajednice (SAD i EU) najavljenog, bezbednosnog obrta u jugoistonoj Evropi. 1. Prethodni saldo kosovskih aktera Oruana zavrnica kosovskog spora jasno je markirala tri grupe aktera, razliitog politikog porekla i statusa, nejednakog legaliteta i promenljivog legitimiteta. U srpsko-albansko-amerikom trouglu take srpsko-albanskog sukoba jasno su iscrtavane potiruim ciljevima. Sadraj pojedinanih odnosa (sukoba i/ili saradnje) s kljunim (treim) akterom zavisio je od stepena uklopivosti njihovih ciljeva u ciljeve i interese SAD. Oprene ciljeve akteri su podupirali nejednakim snagama i sredstvima, a upotrebljavali ih po razliitim strategijskim i taktikim zamislima. Oni su, uz sve to, na razliite naine merili i
48 Koji zasad postoji samo u obrisima, ali sigurno podrazumeva: politiko liderstvo US, vojnu ekskluzivnost NATO i njegovih filijala, kao i, bar deklartivno, prihvatanje zapadnih drutvenih vrednosti. 49 Koji tek treba, osloncem na Stability Pact, da bude razraen u okviru The Work Tables, a za sada mu sredinu taku ini neoroeni boravak NATO trupa u regionu, posebno u BiH i na Kosovu.

62

troili raspoloivo istorijsko, astronomsko, operativno vreme. Ulazne razlike nuno su izbacile razliite rezultate, te je i stepen efikasnosti aktera rezultantni proizvod saglasnosti izabranih ciljeva i planski primenjenih sredstava u ogranienom vremenu oekivano nejednak. U periodu februar-oktobar 1998. g. srpski i albanski su akteri izvrili oruanu proveru valjanosti sopstvenih strategijsko-taktikih zamisli. Svako je, dakako, merio ono ime je raspolagao. Testiranje je poelo zimskom ofanzivom OVK. Nastavljeno je uzvratnim operacijama sprske policije i vojske, da bi bilo okonano sporazumom Miloevia i Holbruka. Sporazum, stoga, moemo razumeti i kao prvu svodnu taku oruane faze srpsko-albanskog sukoba. Privremenim prekidom rata domai su akteri bili dobili priliku da izvedu svoj vojnopolitiki bilans. Strani su umeai tvrdili da e ih spreiti u eventualnoj nameri da saldo naknadno koriguju ili preokrenu u svoju korist. To su pravo za sebe zadrale SAD i NATO. 1.1. Albanski put ka nezavisnom Kosovu Nacionalni pokret kosovskih Albanaca nanovo se, politiki i partijski, artikulie poetkom 80-tih godina, postajui dodatnim faktorom raspada druge Jugoslavije. Severo-zapadno teite Yurata (Slovenija, Hrvatska, BiH) bilo je kosovski problem privremeno smestilo na politike margine. Miloevi je, nakon ustavnog ukidanja autonomije Kosova, nad ovom pokrajinom bio uspostavio punu policijsku kontrolu. Nije bilo sumnje da je spreman svim sredstvima da, zbog angaovanosti JNA u prelivajuim ratovima, sprei otvaranje junog fronta.50 Mada su ve bili odrali, od srpskih vlasti nepriznat, referendum o nezavisnosti i formirali sopstvene institucije vlasti, Rugova i njegovi sledbenici su se bili opredelili za taktiku nenasilnog otpora. Osnovano su procenjivali da bi svaki pokuaj oruanog otpora bio povod za nove represije srpskog reima (Danopoulos, Chopani, 1997:176-177).

50 Verovatno je to uticalo da Makedonija bez rata stekne nezavisnu dravu. Miloevi je izgleda raunao da e Makedoniju, osloncem na pritisak Grke i strah dela makedonske javnosti od ostalih suseda, privesti bar konfederaciji sa Srbijom.

63

Separatistiki se pokret, i pored toga, postepeno ukorenjivao u albanskom ivlju Kosova, selei ga hotimino, ali i u iznudici51 u sivu zonu drutvenog opstanka. Izmetena u paralelan svet (para)institucija, nova je albanska elita politiki stasavala u represivnim okvirima srpskog reima, a na idejama velikodravnog nacionalizma. Snaga joj je rasla obilnim pristizanjem novog socijalnog materijala, viestruko pogodnog za radikalistiko oblikovanje. Albanske generacije roene 60-tih i 70-tih godina nacionalno i politiki su se formirale u (samo)izolaciji i (pred)ratnom okruenju krajem 80-tih i tokom 90-tih. Osloboene ikakvih veza sa srpskim drutvom i dravom, po logici svoje mladosti i uskraenosti, ali i brojnosti, one su tvorile radikalno borako jezgro separatnog pokreta. Javni povratak separatistikog pokreta na srpsku politiku scenu spolja su olakali Dejtonski sporazum i sistemsko uruavanje matine drave Albanije. Dejtonskim izgonom iz BiH, reim Miloevia konano je vraen u matino drutvo i dravu. A tu ga je, uz sve ostalo, ekalo i Kosovo. Shodno svom autoritarnom biu reim je ceo problem preneo u nadlenost policije i sudova. Time je direktno pospeio legitimizaciju pokreta i voa kosovskih Albanaca. Strukturni raspad albanske drave, kao i narasli zahtevi makedonskih sunarodnika, u kosovskoj su eliti podstakli pijemontske i veliko-dravne ambicije. Sledilo je vre prekogranino politiko, organizaciono i logistiko povezivanje albanskih zajednica, to je olakalo meusobni transfer ljudstva, novca i noruanja. Kao to su srpski reim i koalicioni mu partner imali (izborne) koristi52 od represivnog potiskivanja prividnog reavanja
51 Nakon trajka albanskih rudara u oknu Stari trg, reim je otpustio s posla brojne Albance. Izuzeti su bili tzv. poteni Albanci. Ubrzo je albansko vostvo naloilo masovno napustanje posla, radi pritiska na reim, ali i egzistencijalnopolitikog vezivanja Albanaca za sebe. Sledilo je stvaranje paralenih podsistema, na primer, u kolstvu, zdravstvu, optinskoj samoupravi i sl. 52 Na Kosovu i Metohiji su na parlamentarnim izborima 1997. bile tri izborne jedinice u kojima se biraju 32 poslanika (od ukupno 250). Od toga je leva koalicija (SPS-JUL-ND) osvojila 24, SRS 6 i SPO 2. Zbog neizlaska Albanaca na izbore, za prosean mandat na Kosovu i Metohiji je bilo potrebno samo 4.893 glasa, dok je na ostalim izbornim jedinicama bilo potrebno proseno 17.394 glasova; prema: Oko izbora, Izvetaj Centra za slobodne izbore i demokratiju, Beograd, 1997, str. 6.

64

kosovskog problema, tako je i albanska elita iz izloenosti represiji izvukla viestruke koristi. Medijski i politiki ju je (represiju) iskoristila za meunarodnu promociju svih svojih minimalnih i maksimalnih ciljeva. Vojno se organizujui stekla je instrument za dodatno provociranje reima na upotrebu sile. Podstiui spiralu obostranog nasilja, vostvo kosovskih Albanaca je ubrzalo internacionalizaciju nastajueg etnograanskog rata za dravnu teritoriju. Ukljuenjem SAD u zapliue rasplitanje "kosovskog cvora", albanske su se mase i njihove voe bile primakle korak blie ostvarenju sna o nezavisnom Kosovu. Prekretnu taku u politikoj strategiji kosovskih Albanaca predstavlja pojava, navodno samonikle i samoodbrambene, (para)vojne formacije motiviueg i obeavajueg naziva: "Oslobodilaka Vojska Kosova".53 Stvaranjem vojnog (teroristikog, gerilskog) krila albanski je pokret kompletirao arsenal raspoloivih sredstava za ostvarenje svog krajnjeg cilja.54 Prelazak u novu fazu verovatno je proistekao iz procene albanskog vostva da su se stekli povoljni, meunarodni i unutranji, uslovi za oruanu secesiju. Nije iskljueno da su uzor potraili u "slovenako-hrvatskom" modelu ubrzanog (ratnog) stizanja do sopstvene drave. Po istoj su shemi mogli da oekuju i podrku Zapada. Trebalo je samo da mu isporue dovoljno, makar i propagandnog, materijala za sticanje statusa nedune rtve. Tim pre, to je rival Miloevi bio isti, pa su s pravom mogli da raunaju na njegovo ponavljanje strategijskih i taktikih greaka. Uz to, srpski je reim ve tad bio viestruko oslabljen ratnim porazima i ekonomskim sankcijama. Povrh svega, Miloevi i Srbija (Srbi) su bili meunarodno izolovani i medijski prokaeni kao jedini krivci za krvava dogaanja na prostorima bive Jugoslavije. Kljunu strategijsku prednost albanski je pokret stekao, formulisanjem za veinu svojih sunarodnika jasnog, nespornog i direktno motiviueg krajnjeg cilja. Bio je sazdan na elji za hitni izlazak iz nadlenosti Yu-srpske drave, radi formiranja,
53 Prve akcije KLA zabeleene su u aprilu 1996, a javna promocija je obavljena na sahrani poginulog Albanca November 28, 1997; prema: The situation in Kosovo, Report, Document 1651, Assembly of Western European Union, 10 June 1999, p. 10. 54 Uporedo je postojala i The Armed Forces of the Republic of Kosovo, pod kontrolom I. Rugove i B. Bukosija, predsednika vlade u egzilu, ali je ona postepeno marginalizovana. Isto, str. 11.

65

pozivanjem na pravo na samoopredeljenje, nezavisne drave kosovskih Albanaca. Separatistiki je pokret, pri tom, po ugledu na svoje Yu-uzore, u ime krajnjeg cilja odloio u nedogled svako tematizovanje, a pogotovo ostvarenje, principa i vrednosti savremenog demokratskog drutva.55 Dodatnu prednost ovaj je pokret crpio iz raspolaganja takorei neogranienim vremenom. Istorijsko mu se vreme poklopilo. Konzerviranoj socijalnoj strukturi kosovskih Albanaca, fisovskog XIX-vekovnog temelja, savreno pristaje ideja o jednonacionalnoj drzavi. Spram direktnog (srpskog) rivala i astronomsko mu je vreme ilo u prilog, jer se godine i decenije drugaije mere i niu u albanskom i reimskom kalendaru. Dok je srpski reim ubrzano troio poslednje zalihe budueg vremena, albanski ga je pokret imao u obilju. Ako nita drugo, mogao je da rauna da e suparnika uskoro demografski stii i prestii, te time stei i ostale potrebne argumente za svoj cilj. U taktikoj ravni to mu je dozvoljavalo komociju u proraunu vremena. Relativno slobodan izbor ciljeva i satnice za politike i/ili oruane akcije, obezbeivao mu je inicijativu i olakavao vojno-politiku eksploataciju iznenaenja. Poto je raznovrsnim metodama56 postepeno uspeo da broj Srba na Kosovu svede ispod 10% stanovnitva, separatistiki je pokret osigurao jo dve bitne pretpostavke za delatnu strategiju. Decenijskim visokim natalitetom izmenjena je demografska slika Kosova i uspostavljen visokoprocentni etniki majoritet albanske zajednice.57 Po tom su osnovu Albanci stekli kontrolu nad kosovskim prostorom. To im je kasnije olakalo brzi razvoj (para)vojne organizacije i nesmetan manevar njenih oruanih grupa. Nadasve, separatistiki je pokret maksimalno iskoristio represivni situacioni okvir za proizvodnju antisrpskog borbenog morala kod albanskog ivlja i fanatizaciju jurinika OVK.
55 Deurni izgovori veine efova yu-drava su bili da je u toku pred-ratno, ratno ili post-ratno stanje, nakon ega e odmah pristupiti demokratskim i modernizacijskim reformama. 56 Pritisak na kosovske Srbe imao je raznovrsne forme, a kretao se od, na primer, ekonomski nerealnih ponuda za otkup njihovih imanja i kua, emu veliki broj Srba nije odoleo, do provokacija i fizikih napada. 57 U periodu od 1948-1981. g. s Kosova se iselilo oko 250.000 Srba, pri tom je prirataj albanskog stanovnitva tekao po godinjoj stopi od 4%; prema: Sekelj, Laslo: Yugoslavia: The Process of Disintegration, Boulder, Colorado and Highlands Lakes, New Jersey, Atlantic Research and Publications, 1993, p. 190; via: Danopulos, Chopani, op. izvor, p. 174.

66

Reene prednosti su ipak bile nedovoljne za realizaciju ijednog separatistikog cilja u ovom preiodu. U sudaru sa dravnim aparatima sile Srbije/SRJ, oruane grupe OVK su relativno lako unitavane, a njeni simpatizeri i gravitirajue stanovnitvo primoravano na predaju ili bekstvo. Bio je to, uostalom, sasvim oekivan ishod sukoba regularne vojske i policije sa ilegalnom slabo naoruanom, neobuenom, nestrpljivom i pretencioznom vojnom organizacijom u zaetku. Potencijalna preimustva albanskom su se pokretu, meutim, poela materijalizovati ve sporazumom Miloevi-Holbruk. I to, zahvaljujui pogrenoj politici srpskog reima i ultimativnopresuditeljskom nastupu SAD. I ovom su prilikom potvrena iskustva dosadanjih Yu-ratova. Ona govore da se pri nedostatku politikog znanja, umenosti i volje srpskog reima, odnosno vika volje, moi i nestrpljenja svetske super sile, ilegalan status i protivustavna oruana delatnost separatistikog pokreta mogu naknadno, ak i meunarodno legalizovati i legitimisati. 1.2. Kosovska odbrana srpskog reima Pod kontrolom i vostvom Slobodana Miloevia srpska oligarhijska elita je ve tada zatvorila svoj kosovski krug. Nevoljna da valjano odgovori na radikalnu dravno-drutvenu krizu opet je, kao i 1991, posegla za silom. Ubeena je bila da na to ima suvereno pravo u ime mitskih, istorijskih, nacionalnih, teritorijalnih i ustavnih razloga. Kombinovanim metodama ona je u sukob, nezavisno od njegove volje, uvukla celokupno srpsko stanovnitvo, ali i preostale pripadnike drave Jugoslavije. U novi "boj za Kosovo" srpski je reim, dodue uao viestruko hendikepiran. Pristigao mu je, prvo, raun viedecenijske zaputenosti kosovskog problema i trajne srpske neuspenosti u njegovom temeljnom reavanju. Slaba je uteha to to srpske politike elite tokom svoje jugoslovenske istorije nisu bile nita uspenije u pozitivnom reavanju srpskog nacionalnog problema (ilas,1990). tavie, okasnelim otkrivanjem i nasilnim otklanjanjem navodne tetnosti Jugoslavije po srpske interese,58 ove su elite zduno doprinele oruanom rasturanju jedine drave u kojoj su svi Srbi bili na okupu.
58 Ova je ideja pregnantno izraena u Memorandumu Srpske akademije nauka; vidi: Nae teme, Zagreb, broj 1-2, 1986.

67

Zvanino se bilo krenulo, da podsetimo, od odbrane socijalizma i moderne federacije, preko zatite srpskog ivlja od ponavljanja genocida u Hrvatskoj i BiH, da bi se zavrilo spreavanjem prenoenja rata u treu Jugoslaviju.59 Vredi zabeleiti da je centralna od zvanine politike strategije Miloevia, bez obzira na srpsku nacionalnu (nacionalistiku) retoriku, predstavljala borba za neku (bilo kakvu) Jugoslaviju. Bio je krenuo od socijalistike, preko "druge i po" (za one koji je hoe)60 a stigao do jedva preostale dvoane. Iz Yu-rata, u kojem zvanino nije uestvovala, Srbija je izala pod novom Jugoslavijom, ali i poraena. Ne samo da nijedan od proklamovanih ciljeva reim nije ostvario, nego je prouzrokovao trajne tete po srpsko drutvo i dravu. Ratni presek drutvenih/dravnih kapaciteta Srbije/SRJ, nainjen u sukobu sa OVK tokom 1998, pokazao je da su pristigle tete rezultovale manjkom valjanih pretpostavki za delatan odgovor na izazove albanskog separatizma. Saetim izvoenjem teta po kljunim takama dobijena je sledea slika: ukidanjem ansi za skoru posleratnu modernizaciju, reim je razorio ekonomske i socijalne temelje srpskog drutva.61 Yusrpska drava je bila iscrpljena visokim trokovima dugogodinjeg policijskog odravanja mira na Kosovu, kao i prethodnim ratovima. Reim vie nije mogao jo dugo, bez katastrofalnih posledica po stanovnitvo, da snosi cenu novog unutranjeg rata, a pogotovo eventualne spoljne vojne intervencije; desetogodinjom zloupotrebom i kompromitacijom nacionalnog oseanja i dravnog interesa, vladajua je elita produbila krizu identiteta srpskog naroda. Vidljivo je bila opala spremnost srpskog stanovnitva62 za oruano (konano) eliminisanje sepa 59 O tome svedoe, cinine alibi-knjige Borisava Jovia (Poslednji dani SFRJ, Politika, Beograd, 1995) i Veljka Kadijevia (Moje vienje raspada, Politika, Beograd, 1993). 60 Krajem 1991. ova je ponuda bila namenjena BiH i Makedoniji, to je trebalo, po zamisli Beograda, da omogui pripajanje i Republike Srpske Krajine, ime bi se obezbedio kontinuitet s drugom Jugoslavijom, a Sloveniji i Hrvatskoj potvrdio separatizam. 61 Za tu je svrhu razvio brojne mehanizme za unutranju pljaku stanovnitva: od piramidalne tednje, preko crnog deviznog trita, do neisplaivanja plata, penzija i socijalnih davanja; ire o tome: Dinki, Ekonomija destrukcije, Stubovi kulture Beograd, 1997. 62 Od poetka Yu-ratova srpski je reim imao problema s odzivom rezervnog sastava vojske i policije iz Srbije; slini su se problemi pojavili i tokom 1998. g,

68

ratistikog pokreta Albanaca. Poele su bile, oigledno, da pristiu posledice uzaludnog rasipanja nacionalne i borbene energije Srba u poraznom Yu-ratu. Isto tako, i posledice ogoljavanja manipulativne naravi aktuelnog reima, koji je svoju volju za neogranienom vlau lako uspevao da potura kao nacionalni interes (Popov, 1993); koristei prednosti strukturnog, mentalnog i personalnog kontinuiteta sa prethodeim jednopartijskim reimom, preimenovana je srpska elita bila namerila da svim sredstvima totalizuje monopol svoje moi. Ratnim spreavanjem socijalne, interesne i politike diferencijacije i pluralizacije,63 srpskom je drutvu oduzeta mogunost da izgradi demokratske institucije (Podunavac,1995). Time je ono ostalo i bez mehanizama za racionalno (mirno) reavanje svih, pa i kosovskog, problema; zaverenikim razumevanjem tekue restrukturacije meunarodne zajednice, vladajua je oligarhija, po meri svojih potreba za ratnim alibijem i profitom, indukovala srpskom narodu ksenofobiju (Dimitrijevic,1993). Odgovarajuim izolacionizmom na "mondijalizam", ona je u ime otpora "novom svetskom poretku" ceo narod uvela u sankcijski rvanj. Posledice toga je sa sebe preusmerila na itavo drutvo. Srpski reim, ali i narod, na Kosovu tako su sustigle posledice decenijskog devastiranja dobrih startnih pozicija u razreavanju Yu-krize. Zbog nesposobnosti da formulie ikakvu suvislu politiku strategiju, reim je nemilice troio zateene (ekonomske, socijalne, vojne, politike i meunarodne) prednosti i resurse srpskog drutva i naroda. Interesna sprega sa vrhovima JNA produkovala mu je iluziju o vojnoj i politikoj svemoi, te je umesto pregovora izabrao silu.64 Zato je u svaku sledeu etapu ratnog zaplitanja Yu-krize (Slovenija, Hrvatska, BiH) ulazio sa sve loijih, a iz njih izlazio sa sve gorih pozicija.
kada ponovo oivljavaju pokreti majki za povratak svojih sinova sa ratnih podruja. 63 U prilog tome ili su podravljenje ekonomije, fiktivna privatizacija, prividni parlamentarizam, stalne izborne mahinacije i, nadasve, Miloeviev monopol nad centralnim medijima. 64 Tako je Miloevi ignorisao slovenacko-hrvatski predlog o konfederaciji (October 6, 1990), umesto da ga je iskoristio kao priliku za mirnu rekompoziciju Jugoslavije i zadobijanje meunarodne podrke radi regulisanja statusa srpskih graana u drugim yu-dravama.

69

Strateku sterilnost reim je prikrivao poveavanjem agresivnosti (upotrebom JNA) prema unutra i osionosti prema stranim umeaima. Pristajao je na kompromise samo pod pretnjom (NATO) sile i tek poto je postigao najvee gubitke. Tom je prilikom Miloevi obznanio svoju dobitnu kombinaciju: nema tog (nacionalnog i dravnog) gubitka koji on i njegov reim nee podneti ako im to garantuje ostanak na vlasti. Sve i da je hteo, reim iz loih pretpostavki nije mogao da izlui valjanu politiku strategiju za Kosovo. Kosovsku odbranu svoje vlasti on je zasnivao na sledeim, prividno samorazumljivim, postulatima: Albancima su na Kosovu priznata i garantovana sva manjinska i graanska prava po najviim svetskim standardima. Navodna reimska represija im je samo izgovor za separatistike namere i velikodravne ambicije; Yu-srpska drava je slobodna u primeni svih sredstava za obraun sa terorizmom OVK, kao i za ouvanje svoje celovitosti od separatizma kosovskih Albanaca; Kosovo je iskljuivo unutranja stvar Srbije, a potom i SRJ, te ove drave i njihovi graani (i referendumom) nee dozvoliti ikakvo meanje spolja; 65 odbrana Kosova "svete srpske zemlje" ujedinie i pod oruje privesti sve patriotske Srbe, dok ostalima puka sledi po Ustavu i zakonima; SRJ i Srbija raspolau dovoljnim vojnim i policijskim snagama da konano razbiju separatizam i unite albanski terorizam. Poto su strateki opredeljeni za mirno i politiko reavanje sukoba na Kosovu, one silu koriste iz nude i dozirano, i meunarodna je zajednica (SAD i EU), poto priznaje nepromenljivost spoljnih granica Srbije/SR Jugoslavije i takoe osuuje terorizam, duna da podri Miloevia i njegove vlade u borbi protiv separatizma Albanaca. Nesporno je da je reimska odbrana Kosova svim dozvoljenim sredstvima imala pokrie u ustavima Srbije i SRJ.66 Zadravanje Kosova u Srbiji/SRJ je, takoe, bio legitiman dravni, politiki i nacionalni cilj. Pokazalo se, meutim, da to nije bilo
65 Referendumom, odranim 23. aprila 1998, odbijeno je svako strano meanje u reavanje kosovskog sukoba (Thomas,1998: XIV). 66 l. 133 Ustava SRJ propisao je VJ obavezu da, uz ostalo, titi i teritorijalni integritet zemlje.

70

dovoljno. Reim se, naime, u postizanju ovih ciljeva suoavao sa dve, za sebe, nesavladive prepreke: prva, ogromna veina kosovskih Albanaca i njihovih voa bila se jednostrano, a ve je tad bilo jasno i neopozivo, izuzela iz jurisdikcije Srbije/SRJ. Pri stvorenim uslovima silom ih je bilo mogue samo privremeno pokoriti, ali ne i vratiti u sistem; i druga, osloncem na meunarodno pravo i interese zajednike bezbednosti, SAD i EU su, preko UN i NATO, srpskom reimu bile ograniile, a potom i zabranile masovnu upotrebu sile,67 bez obzira ime se ona legalizovala i legitimisala. Kljunu unutranju prepreku zatiti srpskih interesa na Kosovu predstavljao je, meutim, sam reim. Zasnivanje delatnog programa za reavanje kosovskog sukoba zahtevalo je radikalne, trans-socijalistike, drutvene reforme u Srbiji/SRJ. Reforme su, pak, bile nemogue bez izbornog demontiranja vladajueg reima. U toj taki "kosovska kvadratura srpskog kruga" je postajala takorei nereivom. Reim, naime, nije hteo da ue u reforme, ali je hteo da ostane na vlasti i za to je imao jo dovoljno moi. On i nije smeo da ue u reforme, jer bi mu one nuno ukinule sve izvore njegove moi. Uz to, nisu postojale alternativne politike (drutvene) snage dovoljno mone da prisile Miloevia na reforme i/ili odstupanje sa vlasti. Da se ak i desilo udo, pa da je rast bede uslovio rast (srpskog) graanskog otpora i izazvao izbornu smenu aktuelnog reima, nastali bi novi problemi. Reforme, uz trokove, zahtevaju vreme i drutveno (konsezualno) strpljenje, jer se na prve promene i rezultate mora ekati. To je jo vie vailo za Kosovo. U toj bi varijanti i albanski pokret, dobrovoljno ili pod (spoljnom) prinudom, morao da se ukljui u reforme, ne bi li njima i za sebe izluio valjana reenja. Pre toga on bi trebalo da se odrekne ideje o nezavisnom Kosovu i sna o svealbanskom ujedinjenju. Odnosno da se ekonomski i politiki vrati u Srbiju/SRJ. A to se od njega, posebno nakon "ratnog razigravanja" teko moglo oekivati. Svestrana limitiranost obelodanila je nespremnost reima da se suoi s novom kosovskom stvarnou. Otkrila je i njegovo strah od izvoenja svih konsekvenci dravne upotrebe sile. Reimska se nedoslednost direktno ispoljavala u zvaninom tre 67 Uporedi: Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 1203.

71

tmanu oruanog sukoba. Proglasivi OVK za teroristiku organizaciju, reim je poetno opravdao sistematsku upotrebu policijske sile. Meutim, kako se sukob razbuktavao teroristiki su diskvalifikativ osporavale teritorijalna rasprostranjenost i borako omasovljenje OVK. Kad je u sukob uvedena ak i VJ, nominalno zbog proirenja graninog pojasa i zatite vojnih jedinica/objekata,68 ocena sutine albanske upotrebe oruja ostala je nepromenjena. Reim se zato bio naao u neprevladivoj kontradikciji. Navodno minorna teroristika OVK svakim je danom za sebe vezivala sve vee vojno-policijske snage. Zvanina antiteroristika uspenost drave svakodnevno je demantovana na Kosovu. Jer, uprkos tim akcijama, etnika uporita i politike pozicije separatistikog pokreta nisu bila znaajnije oslabljena. Rastom broja ubijenih terorista i razorenih baza OVK rasli su ljudski i materijalni gubici vojske i policije. Zdruenim udarima Vojska i policija jesu bile spreile masovnu oruanu pobunu Albanaca i prerastanje OVK u ustaniku vojsku, ali su ih samo naterale na privremeno povlaenje i reorganizovanje. Relativno je lako naslutiti tadanje motive reima za jednoznano svoenje kosovskog sukoba na albanski terorizam. Smetajuci albanski pokret izvan zakona, on je hteo sebi da pribavi pravo, kao i da iznudi unutranju/spoljnu podrku za nesmetanu upotrebu sile. Imenujui posledice za uzrok, reim je smerao politikoj diskvalifikaciji albanskog pokreta i ponitavanju krajnjeg mu cilja. Iznad svega, on je time od sebe i javnosti krio stvarne uzroke i razmere, tad ve orkestriranog, nezadovoljstva kosovskih Albanaca. Svi su izgledi da srpska vlast nije htela ili smela javno da napusti svoj sud o albanskom terorizmu. Ostalo je nejasno da li zbog straha od negativnih unutranjih i spoljanjih reakcija ili zbog nesposobnosti da prorauna sve efekte promene stava. Neminovno su se nametale analogije sa njenim slinim (ne)delovanjem tokom ratnog rasturanja druge Jugoslavije. Podsetimo da je krnje Predsednitvo SFRJ69 tek 4. oktobra 1991, proglasilo

68 Omiljen reimski izgovor za upotrebu vojske, koji je sistematski korien i u ratovima u Sloveniji i Hrvatskoj.
69

Znai, bez predstavnika Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije.

72

neposrednu ratnu opasnost, mada je Slovenija ve bila van Jugoslavije, a u Hrvatskoj je rat bio kulminirao.70 Istom tipu reakcija pripada i Uredba Vlade Srbije o "merama za spreavanje nastajanja neposredne ratne opasnosti", doneta oktobra 1998. g, uoi najavljenog NATO bombardovanja. Ona je bila jo jedan dokaz diskrepancije izmeu medijske i stvarne spremnosti reima da rezolutno brani Kosovo. Izbegavi da proglasi ratno stanje i optu mobilizaciju, kako je to situacija i nalagala, Miloevi je na prvi mah onemoguio javne reakcije graana i oponentskih partija. Ujedno je spreio svaku raspravu o svojoj politici prema Kosovu. Daleko je vanije, da ratnim stanjem nije eleo dodatno da provocira SAD i NATO. Hteo je, oigledno, time da SAD i sebi ostavi prostora za dalja pogaanja. Reimu je kljunu nepoznanicu, ini se, predstavljala reakcija graana Srbije/SRJ na eventualno uvoenje vanrednog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti. Sticao se utisak da se reim nije bojao antiratnog graanskog otpora, koji bi ga moda ubrzo i skinuo s vlasti. Posredi je bio, izgleda, strah od entropijske pasivne rezistencije i masovnog izbegavanja (ratnih) obaveza, koje bi ga sutinski obezmoile i ostavile samog na kosovskoj ledini.71 Boljeg razumevanja radi ponudiemo jednu radnu hipotezu. Nema sumnje da su Miloevi i njegov reim znali pravu prirodu i ciljeve albanskog pokreta. Bilo im je, isto tako, jasno da e SAD same izabrati vreme i modus intervencije. Ostalo im je jo bilo, dakle, da pri izboru strategije za Kosovo izraunaju mogue koristi i tete po svoju vlast. Poto to nisu umeli ili smeli, pribegli su oprobanim metodama fingiranog delovanja,72 ekanja, kanjenja i naknadnog reagovanja. Verovatno su se nadali da e SAD, kad isporue (nametnu) reenje, opet njima poveriti ulogu glavnog izvrioca.
70 Uredba je trebalo, prvo, da stvori pravni osnov za mobilizaciju i krivini progon onih koji su izbegavali uee u ratu, i, drugo, da napravi alibi za ratnu upotrebu JNA. 71 To se tokom agresije NATO i desilo; po procenama nezavisne stampe i nekih NGOs, u toku je krivicno gonjenje oko 25.000 vojnih obveznika u Srbiji i 12.000 u Crnoj Gori zbog neodazivanja na poziv za mobilizaciju. 72 Primer za to je dogovor izmeu Miloevia i Rugove o kolstvu i povratku albanskih profesora i studenata na Univerzitet, dogovoren 1996, a potpisan tek 1998.

73

Nasluujui da je rok za testiranje strpljenja SAD ogranien, kao i to da separatizam ne moe ukinuti sve dok su na Kosovu Albanci, reim se bio napregao da prvo neutralie mogue unutranje tete po svoju vlast. Krajem 1998. godine je, stoga, primenio niz represivnih uredbi i zakona.73 Hteo je da sprei svako osveivanje graana (samoprivoenje znanju o prirodi reima i njegovom udelu u sukobu) i javno propitivanje svoje odgovornosti (neuspenosti). Usput je uveo nove fiskalne namete radi popune ispranjene dravne kase.74 Nezadovoljan koliinom "jurinog patriotizma reim je bio pristupio masovnoj proizvodnji "represivnog patriotizma i borbenog morala". Javnom su scenom Srbije, po ve oprobanim metodama, opet bile zavladale "teorije" zavere. Krenulo se u pronalaenje i progon "unutranjih neprijatelja", "stranih plaenika" i tako redom. Reim je, nadasve, zapoeo intenzivne pripreme za rat ili, bolje reeno, za odbranu od oekivanog bombardovanja. Pripreme su tekle van uvida javnosti. Uglavnom su obuhvatale materijalnu i ljudsku popunu, dislokaciju, utvrivanje, disperziju i maskiranje jedinica Vojske i policije. Pri tadanjim, svojeruno prigotovljenim, pretpostavkama Miloevi je bio uspeo da svom reimu produi opstanak. Utoliko je i njegova korist od sporazuma s Holbrukom bila viestruka. Kosovski je problem faktiki bio preneo u ameriku nadlenost i usput izbegao NATO bombardovanje. Po tom je osnovu sebi bio ponovo pripisao ulogu nacionalnog i dravnog spasitelja. Kratkorona korist reimu najavljivala je, kao to su svea iskustva Yu-ratova upozoravala, trajnu tetu Srbiji i njenim graanima. Mada su krajnji rezultati bili nesaznatljivi, bio je razloan strah za budunost srpske nacije i drave. Zaokupivi ih naknadnim i nasilnim reavanjem problema XIX veka, radi stvaranja (jedno)nacionalne drave (Pei,1997), Miloevi i njegov reim su ve poetkom 90-tih godina zaeli teko zaustavljiv, a prikriven proces srpske nacionalne regresije.
73 Zakonom o Univerzitetu, ukinuti su i poslednji ostaci njegove autonomije, a profesori su primorani da potpisivanjem ugovora o radu izraze lojalnost reimu. Zakonom o informisanju su uvedene protivustavne, a drakonske novane kazne za nepodobno izvetavanje. 74 Uveden je, izmeu ostalih, i poseban porez na promet za odbranu, koji je bio oroen do 31. decembra 1998, a reaktiviran nakon napada NATO.

74

1.2. Amerika medijacija kosovskog sukoba U kosovskom trouglu SAD su imale najpovoljniju poziciju. Pri formulisanju strategije i taktike za Kosovo one, za razliku od domaih aktera, nisu imale veih ogranienja. Samostalno su birale i kombinovale ciljeve, sredstva i vreme, kao i oblike svog (ne)delovanja. Ujedno, SAD su bile svesne svoje moi da na Kosovu mogu ultimativno nametnuti svako reenje. Za tu su svrhu ve najavljivale upotrebu NATO i bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Povrh svega, kako god da su delovale na Kosovu, SAD su se izlagale malim rizicima. Od bilo kakvih teta titili su ih posedujua sila i (geografska) udaljenost. Sva je prilika da su SAD i NATO 1998. g. zaustavile pucanje na Kosovu75 tek kad su procenili da su obe strane dostigle dovoljne dobiti i podnosljive gubitke. Odnosno, kad su izraunali da bi njihovo dalje ratovanje, zbog izrazitog debalansa u oruanoj sili, enormno povealo civilne rtve, posebno meu Albancima. Dodajmo, i tek kad su se uverili da ograniena suma raspoloivih politikih i teritorijalnih dobitaka/gubitaka moe sukobljene strane ponukati da u njihovu oruanu preraspodelu uvuku susedne drave. Razigravanje i omasovljenje OVK u prolee 1998.g, overeno kontrolom veeg dela kosovske teritorije, bilo je ohrabrilo albansku stranu i povealo joj pretenzije. Voe OVK su tad najavile dugotrajan rat do konane (sve)albanske pobede. Vojno-policijskom ofanzivom Srbija je bila povratila kontrolu nad granicom prema Albaniji, glavnim komunikacijama i veim delom Kosova.76 Razbivi oruane grupe, ona je ujedno spreila prerastanje OVK u regularnu vojsku. U tom su trenutku SAD pokrenule mahanizme UN i NATO za prekid sukoba. Nije iskljueno da su ih interni prorauni upozoravali na opasne posledice potpune pobede, odnosno poraza jedne od strana: (a) u varijanti vojno-policijske pobede srpskih vlasti, neostvarive bez velikih razaranja i ljudskih rtava, verovatno bi usle 75 Vid. The Security Council Resolutions 1160 (1998), 1199 (1998) and 1203 (1998) and Statement on Kosovo, December 8, 1998. 76 Postoje indicije da je srpska vlast u tome imala preutnu podrku zvaninog Zapada.

75

dio obilan priliv albanskih izbeglica u susedne drave. U (privremenom) egzilu bi se nali i naoruani ostaci OVK. Na udaru bi, pre svih, bile Albanija i Makedonija. To bi u prvoj samo uvealo postojei haos, a u drugoj ga uinilo sasvim izglednim; (b) pobeda OVK bi, pri postojeem odnosu snaga, bila mogua samo ako bi joj prethodili rasulo srpske drave i raspad SRJ. ak i tad, albansko otcepljenje Kosova ne bi bilo izvodljivo bez direktne i zamane vojne pomoi (intervencije) spolja. Pretpostavljena vojna pobeda OVK i otcepljenje Kosova bi na dnevni red ubrzo stavili "Veliku Albaniju" u tadanjim uslovima nemoguu bez novog balkanskog i/ili regionalnog rata. U obe, ovde namenski uproene, varijante jaanje sukoba ili iija pobeda bi direktno ugrozile regionalnu i evroatlansku bezbednost. Verovatno je to bio jedan od kljunih razloga stratekobezbednosne zainteresovanosti SAD za direktnu kontrolu nad kosovskim sukobom. Amerikom se uvodnom intervencijom,77 zato, izgleda, prvo htela spreiti potpuna pobeda srpske, odnosno potpun poraz albanske strane. Stavljajui im u izgled vee gubitke (Miloeviu bombardovanje, a Rugovi vraanje u srpsku nadlenost), ali i dobitke (prvom ostanak na vlasti, a drugom proirena autonomija s pogledom na nezavisnost) obe su strane bile privedene politikom reavanju spora. Tadanja nesaglasnost izmeu amerike javne zabrinutosti zbog sukoba na Kosovu i delatnog oklevanja moe se objanjavati brojnim razlozima. Suzimo ih za ovu priliku na nekoliko, po naem miljenju kljunih. Prethodnih godina SAD su po raznim osnovama, inilo se, uspostavile punu politiku kontrolu nad glavnim akterima kosovskog sukoba. Rukovodeo-komandna uloga u NATO im je omoguavala da u sluaju potrebe brzo primene silu. Faktika dominacija u Savetu bezbednosti UN drala ih je u ubeenju da e, kad pritreba, ipak pribaviti dovoljno prostran meunarodni mandat za posredovanje na Kosovu. Ili, u krajnjoj liniji, da e najavljena akcija bez mandata, biti bar naknadno legalizovana. Evidentna svemo nije, kao to se moglo oekivati, rezultovala smislenom, efikasnom i pravovremenom reakcijom SAD. tavie, u eminento pragmatskom pristupu, teko je bilo ne uoiti njihovu sporost, nedoreenost i nedoslednost. Izgleda da je
77 Pretnja bombardovanjem i dolazak Holbruka.

76

to, pre svega, ishodilo iz injenice da Kosovo i SRJ/Srbija jo nisu bili u glavnoj zoni njihovih stratekih interesa.78 Moda je to i jedan od kljunih razloga da SAD tokom svog sukcesivnog intervenisanja u Yu-krizu (ratove), nisu nikad uspele da formuliu konzistentnu i delatnu strategiju. One su, stoga, i sukob na Kosovu prvenstveno merile, bez obzira na humano-demokratsku retoriku, sopstvenim stratekim arinima. Usput su ga, koliko su mogle, koristile i za svoje druge (vanije) svrhe. Ratni se raspad druge Jugoslavije ne moe valjano razumeti bez analize Miloevieve (zlo)upotrebe JNA (Hadi, 1995) i manipulacije srpskim nacionalnim interesima. Obavezno, dakako, u sklopu prorauna udela ostalih nacionalnih ratovoa, sada efova novih drava. Isto tako, ni fazno zaustavljanje rata na eks-yu prostoru ne moe se razumeti bez analize naina uspostavljanja amerike kontrole, personalizovane Riardom Holbrukom, nad politikom Miloevia. Slinim su postupkom, ako je nekome za utehu, pod kontrolu stavljani i ostali Yu-ratni mirotvorci. Otklonimo li "specijalratovske" spekulacije o karakteru ove sprege,79 tokovi amerike intervencije u Yu-krizu zorno su otkrivali primenjena sredstva i dobijene rezultate. Vojno-politiko sputavanje Miloevia SAD su zapoele tokom rata u Hrvatskoj, da bi ga ozvaniile Dejtonskim sporazumom. Utoliko se i oktobarski sporazum o Kosovu mogao shvatiti kao dodatni chekpoint za rodonaelnika aktuelnog srpskog reima. Shema privoenja Miloevia kontroli verno odslikava evroameriki pristup Yu-ratu. Prihvativi etnorepubliki princip nasilnog razlaganja Yugoslavije, EU i SAD su, umesto da ga spree i zabrane, faktiki podrale rat. Za sebe su zadrale pravo da po svojim merilima i potrebama naknadno odrede njegove rezultate (Hkan,1996). Za tu im je svrhu bio potreban dovoljno zaglibljen, a moan lokalni partner, pa su ga oas nali u samoistu 78 Tokovi svrstavanja Kosova u strateke interese SAD/NATO, mogu se pratiti osloncem na model primenjen u BiH; tad je presudilo zdrueno delovanje etiri grupe faktora: (1) u Bosni pokazana ogranienja tzv. novog svetskog poretka, (2) diplomatske greke EU i SAD, (3) erozija kredibiliteta NATO i (4) reenost SAD da u Bosni potvrdi svoju globalnu lidersku poziciju; prema: Toal, Gerard, A Strategic Sign: The Geoplitical Significance of "Bosnia" in U. S. Foreign Policy, pp.4-12, htp://www.majbill.vt.edu/geog/faculty 79 S rastom razoarenja graana Srbije u rezultate Miloevieve (ratne) politike, rasla je uestalost kuloarskih glasina o njegovim vezama sa CIA, navodno jo iz vremena dok je bio direktor Beogradske banke u Americi.

77

renom Miloeviu (Srbima). Nakon toga, bilo im je jo preostalo da ga, nezavisno od njegovog javnog odupiranja, ukljue u svoje upravljanje Yu-krizom. U tom cilju svakog su njegovog ratnog rivala odmah svestrano podrale i dovele do nezavisne drave. Otkidajui mu republiku po republiku, obesmislile su i obezakonile njegovu (i JNA) navodnu borbu za socijalistiku i federativnu Jugoslaviju. Time su ga naterale u nezaustavljivo povlaenje. Preuzele su i ojaale slovenako-hrvatski propagandni klie o sukobu (njihove) demokratije i Miloevievog (srpskog) boljevizma. Javnim i tajnim isporukama oruja, opreme i informacija, kao i obukom novih vojski, urno su mu smanjivale vojnu premo. Ubrzo su mu, u hrvatsko-muslimanskoj izvedbi, priredile i (namenske) vojne poraze.80 Opetovanim sankcijama su ga izolovale i dodatno ekonomski iscrpele. SAD su, pri tom, bez veeg zazora, od Miloevia i njegovih Yu-saboraca Kuana, Tumana, Izetbegovia preuzele neobavezan odnos prema logici, faktima, istini, naelima demokratije, pravde i meunarodnog prava. Do bombardovanja SRJ skor je bio paradoksalan. SAD i EU su se uvek, za razliku od Miloevia, zaustavljali na granici njegovog opstanka na vlasti. Strateki oslonac Zapada na Miloevia, kao i ostale Yu-ratovoe, razumljiv je, ipak, jedino u dnevno-politikoj i pragmatskoj ravni. Mogao se pravdati i njegovim prvim ciljem: konanim zaustavljanjem Yu-rata. Ratovoe su, naime, jedini imali dovoljno moi da Alijansi, nakon njenih pritisaka, odmah isporue eljene rezultate. Pravi efekti prevoenja ratovoa u mirotvorce vrlo su brzo postajali vidljivi. Nakon stabilizacije svoje vlasti uz pomo Zapada, oni su se svim silama trudili da naknadno opstruiu mirovne planove i izbegnu ispunjenje preuzetih obaveza. Amerika se uspenost delom moe objasnitit dugotrajnim "tap-argarepa" tretmanom Miloevia (i ostalih vladalaca na eks-yu prostoru). Mada su "kaznu-nagradu" bile proglasile za vrhovni operativni princip namenjen i Yu-graanima, SAD su ga dosledno i celovito primenjivale jedino u personalnoj ravni. Prema graanima, u ovom sluaju Srbije/SRJ, uvek su i samo upotrebljavali "tap" (sankcije). Zato je Miloeviu nakon svake pretnje "NATO-tapom", obavezno sledovala i "argarepa" koja mu najvie prija ouvana vlast. Za uzvrat, on je morao uredno
80 O tome svedoe "Bljesak" i "Oluja" u Hrvatskoj, odnosno pristizanje jedinica Armije BiH nadomak Banjaluke 1995. godine.

78

da ispunjava postavljene zahteve i, na primer, supotpie svaki ponueni mirovni plan, obustavi ratna dejstva i preda deo osvojene/osloboene teritorije. Nepovratni gubici su mu bili zalog za slobodno vladanje Srbijom i SR Jugoslavijom. Stoga su mu SAD, kad god bi na dnevni red doao sledei ustupak, prvo "tapom" najavljivale gubitak vlasti. Kad bi ga u to, uz veceru i pie, i uverile, kretao bi novi krug trampe. Bilo je jedino neizvesno ta e se desiti kad Miloevi, kao sad nakon bombardovanja, ne bude imao vie dovoljno kurentne "robe" za razmenu. Pokret i voe kosovskih Albanaca su se, takoe, u nudi i iz interesa bile vezale za SAD. Sasvim razumljivo, jer nijedan od proklamovanih ciljeva danas visoku autonomiju, a sutra moda i nezavisnu dravu ne bi mogli da dostignu bez pristanka i podrke SAD. 1. Dva naela amerikog intervencionizma Pred-bombarderski angaman Amerike na Kosovu dodatno je, notirajmo i to, osvetlio neke od sporednih puteva sticanja globalne moi. Sveo je, istovremeno, na pravu meru ideologijski deo amerike prie o pobudama svog rtvovanja za dobrobit i slobodu naroda sveta. Naloio je i dodatnu sumnju u "pax americana", zasnovanog na arbitrarnom upotrebljavanju NATO. O tome uverljivo svedoe dva, na eks-yu prostoru kristalizovana, interventna naela SAD (NATO). Skiciraemo elemente za njihovu rekonstrukciju. Naelo prvo: bezbednosno vredni i vrednosno neosporni ciljevi mir, ljudska prava, demokratija mogu se ostvarivati (tititi) i neprikladnim sredstvima. Intervent, sledstveno tome, ima (prisvaja) punu slobodu u izboru postupaka za njihovu zatitu. Zbog nepostojanja (nadmonijih) kontrolnih instanci on je osloboen obaveza da deluje pravovremeno, primereno, svrhovito, pravino i dosledno. Stoga, on sam, arbitrarno, odluuje gde su i koliko ugroene univerzalne civilizacijske vrednosti. Odnosno da li njihova zatita zasluuje primenu oruja, politiko-ekonomskih sankcija ili pruanje obuhvatne pomoi. Ustoliuje se, izgleda, pravilo, da s udaljavanjem od Zapada tendencijski opada stvarna, a raste instrumentalna vrednost ljudskih prava i demokratije. To znai da (evroatlanski) interventi njihovu meunarodnu zatitu izgleda mogu, spram svojih potre-

79

ba, izbegavati, odlagati, selektivno praktikovati, pa i zloupotrebljavati. Izvesno je da su ratom (ratovima) u bivoj Jugoslaviji bila ugroena univerzalna, ali i elementarna prava zateenog i zatoenog stanovnitva. I pored meunarodno-pravne zabrane rata, oruanom je silom razorena jedna, a nastalo vie drava. Prekrajane su granice. Poinjeni su ratni zloini. Etnikim ienjima je izmenjeno i proreeno njihovo stanovnitvo itd. Sigurno je i to, da bi Yu-rat bez spoljne intervencije trajao takorei do meusobnog unitenja. Ona je, dakle, bila direktno uslovljena manjkom volje domaih ratovoa da kompromisno ree ijedan problem. Utoliko joj se (politikoj intervenciji) teko moe sporiti opravdanost. Tim vie, nije lako razlono objasniti antinomije zapadnog intervenisanja u Yu-krizu: uzdranost u fazi pripremanja i razbuktavanja etnikih sukoba; hitno svrstavanje uz pojedine protagoniste; zaustavljanje rata tek poto su akteri postigli eljene politike i teritorijalne ciljeve, preutno i selektivno dozvoljavanje naknadne korekcije ratnih rezultata;81 izostanak ikakve demilitarizacije i denacifikacije zarad temeljne pacifikacije; pristrasna podela ratnih dobiti i gubitaka; preimenovanje ratovoa u mirotvorce; preutna podrka uvrenju autoritarno-nacionalistikih poredaka; i selektivan i uzdran (kalkulantski) progon osumnjienih za ratne zloine (Hadi,1999) itd. Dozvolimo da su se SAD i EU u Yu-krizi rukovodile svojim interesima. Strateka ekonominost im je nametala brzo postizanje bezbednosnih ciljeva sa to manje rizika i sopstvenih gubitaka. Isto tako i pravilo da ratom priinjenu tetu treba da plate uinioci. Poto je veina Yu-stanovnitva podrala rat i vladajue reime, logino je da ono i snosi pristigle konsekvence. Odbranjivo je i naelno opredeljenje Zapada da lokalnim graanima
81 Na primer, operacija "Oluja" hrvatske vojske, kojom je ukinuta Republika Srpska Krajina i proterano oko 200.000 Srba, ime je F. Tuman konano reio srpski problem u Hrvatskoj, svodei ga na brojku ispod 4% od ukupnog broja stanovnika.

80

prepuste demokratsko reformisanje mesnih drutava i izborno smenjivanje aktuelnih reima. Sporno je onda kolektivnim kanjavanjem graane, u konkretnom sluaju Srbije, onemoguavati u tom naumu. Dakako, u meri u kojoj takav naum i postoji. Cinino je, stoga, delovalo oekivanje Alijanse da se naknadnom zabranom rata, a bez radikalnih promena u Yu-drutvima, mogu ukinuti njegovi stvarni uzroci.82 Istog je ranga i namera Zapada da postigne regionalnu bezbednost bez podrke razvlaivanju kljunih Yu-nosilaca njenog ugroavanja. Posebno je dirljiv tekui napor stranih umeaa da sauvaju multietniki, multikulturalni i multikonfesionalni sastav prvo BiH, a sad i Kosova. I to, nakon direktne i indirektne podrke ratnom rasturanju SFRJ, koja je sve to, bar nominalno, bila ili je nakon demokratskih reformi moda i mogla da bude. Slino zvui i njihova snana, uglavnom rezolucijska, podrka povratku svih izbeglica. Oni su pre toga etniki poieni iz svojih zaviaja, a da spoljni umeai nisu nita ozbiljnije uradili da to na vreme spree ili zaustave. Strani su umeai oigledno na eks-yu prostoru do sada primenjivali samo "vatrogasni arsenal". Izgleda da im je, i pored visokih trokova, oruano nametanje mira bilo isplatljivije od pruanja dugorone "maralovske" pomoi Yu-dravama i narodima za izlazak iz rata. Koreni se toga, izmeu ostalog, nalaze u strategijskom kanjenju i/ili nespremnosti SAD da valjano odgovori na izazove nastale slomom tzv. svetskog socijalistikog sistema i raspada SSSR. Ne treba iskljuiti ni uticaj trijumfalistikih i revanistikih sentimenata u vojno-politikom establimentu Amerike. Teko se moglo oekivati da velika i konana (blokovska) pobeda, bude propraena planskom pomoi gubitniku.83 Tim vie to bi on ubrzo mogao opet postati rival i konkurent. Svi su izgledi da je Zapad koncepcijski i operativno, posebno ekonomski, bio nespreman (nevoljan) da izdri sve konsekvence ostvarenja svog strategijskog cilja eliminacije socijalizma. To ga je dovelo u reaktivnu poziciju koja, po logici globalne strukture i svojstvene joj inercije, stimulie primenu represivnih ekonomskih, politikih i vojnih metoda. Verovatno zato na listi
82 Eklatantno sadrano u Dejtonskom sporazumu i tokovima njegove realizacije.
83

Koji je i dalje pred problemom kako da sam sebi pomogne.

81

amerikih prioriteta za (re)integraciju Evrope vojno privoenje postsocijalistikih i novopristiglih drava NATO, tj. Partnerstvu za mir (PfP), kao navodni uvod u njihovo socijal-ekonomsko reformisanje, zauzima prvo mesto.84 Ne iskljuujui pretpostavku da se ovim, u krajnjoj instanci, smera ka daljoj stratekoj marginalizaciji Rusije, osnovano je sumnjati u domete jednodimenzionalnog (vojnog) integrisanja evroatlanske regije. Prvenstveno zato to vii stepen vojne, potencijalno represivne povezanosti veine drava Evrope nije dovoljna pretpostavka i za njihovo celovito integrisanje. Odnosno, on ne vodi nuno trino-demokratskoj transformaciji zatvorenih drutava, pogotovu onih u kojima generatori oligarhijske proizvodnje moi jo nisu demontirani. Dapae, naglaavanje vojnog povezivanja ostavlja dovoljno unutranjeg prostora novim/starim elitama vlasti za fingiranje (pro)demokratskog preobraaja. Time i koncept evropske bezbednosti koji, s jedne strane, vri pritisak makar i "korumpirajui" na Rusiju, a, s druge, "kuu gradi od krova" nudei kandidovanim dravama prvo vojnu, pa tek onda (neizvesno kada i pod kojim uslovima) socioekonomsku i ostalu ukljuenost ne moe pretendovati na (dovrenost) i dugoronost. Naelo drugo: zaustavljanje lokalnih i regionalnih, a posebno unutranjih (civilnih), ratova vredan je cilj po sebi. Spoljna vojna (NATO) intervencija je, meutim, opravdana tek ako se njom istovremeno postiu strateki vanije i dalekosenije dobiti. Strateki modelovana intervencija interventu treba da omogui da iz svake krize (rata), bez veih rizika, uvek istisne dovoljno vojno-politikih koristi za sebe. Mada je u novoj konstelaciji privremeno bio opao strateki znaaj prostora bive Jugoslavije, evroamerika je alijansa sukcesivnim meanjem u Yu-rat, i pre bombardovanja SRJ, sebi ve bila pribavila brojne i trajne koristi. Na Yu-ratitima SAD i EU su, na primer, pronale i kreirale valjane argumente ne samo za opstanak, ve i za rast globalne
84 Dominacija takvog pristupa potvrena je i stavovima, tadanjeg ministra odbrane US: "To open this door (to prosperity and freedom M-H) we do need a second Marshall Plan, but we do need to draw on Marshalls vision" (p. 6); "Just as the Marshall Plan used economic revival as the catalyist for political stabilization and ultimately the development of the modern Europe The PfP uses security cooperation as a catalyst for political and economic reform." (p. 7); Perry, William, Partnership for Peace Transforming Central, Eastern Europe, Balkan Forum No. 4/1996, Skopje, pp. 5-15.

82

moi NATO. Preuzimanjem nadlenosti nad Yu-krizom one su imobilisale UN i blokirale njene mehanizme kolektivne bezbednosti. Istini za volju, SAD i dalje svraaju u Savet bezbednosti, ali uglavnom kad im zafali legalizujua rezolucija. Kosovo im je dalo novu priliku da unutar Alijanse i meu stratekim partnerima (rivalima) provere trpeljivost prema eventualnoj upotrebi NATO bez saglasnosti SB UN.85 SAD su na eks-yu prostoru iznale i nove moduse za jaanje svog vojno-politikog uticaja u jugoistonoj Evropi. Pre toga su, preko Saveta bezbednosti, unapredile NATO u interventno-mirovne snage UN. Zadravi komandovanje i rukovoenje mirovnim snagama (jedinicama NATO) u svojoj nadlenosti,86 ouvale su punu samostalnost u vojno-politikom iznuivanju i odravanju mira. Centralne drave Yu-porekla (Hrvatska, BiH, SRJ) za sada, kao to je poznato, nisu obuhvaene Partnerstvom za mir, niti su ukljuene u programe irenja NATO. U zonu svog uticaja SAD su ih, meutim, uvele pomou mirovnih operacija. To im je omoguilo da nesmetano i na dui rok instaliraju snage NATO na arina eks-yu podruja. Time su SAD i NATO o jednom troku stekle nove pogodnosti. Direktnom vojno-policijskom kontrolom cele teritorije ojaale su protektorat nad BiH. Dejtonskim su sporazumom sebi potinile sve entitetske vojske i policije. U svoje su kontrolno polje uvele Vojsku Jugoslavije i Vojsku Hrvatske (Phelan,1996). Stekle su priliku da u realnim uslovima uvebavaju postupke za kontrolu i upravljanje ratno potencijalnim krizama. Sva je prilika, da ih je to ponovo udaljavalo od zasnivanja eventualne strategije predupreivanja ili ranog zaustavljanja lokalnih i regionalnih ratnih sukoba (Gow,1997). Ozbiljnijoj proceni, dakako, jo izmiu postignua SAD u disciplinovanju svojih (NATO) saveznika. Nepoznat je, isto tako, i njihov trenutni skor u rivalskom nadmetanju sa Rusijom i Kinom. Namee se, stoga, pretpostavka da globalna supremacija SAD i NATO ne moe trajno opstajati na bespogovornom pot 85 Bilo bi interesantno izmeriti uticaj reenosti EU da izgradi sopstvene bezbednosne mehanizme (snage) na odluku SAD da krenu u bombardovanje bez dozvole UN. 86 Loe iskustvo sa UNPROFOR nateralo je SAD da u Dejtonskom sporazumu izbegnu "dupli klju" u komandovanju (NATO) mirovnim snagama.

83

injavanju Evropske unije,87 odnosno marginalizovanju Rusije i Kine. Protokom vremena i otrijim sukobom interesa, iz oba se pravca ubrzo moe oekivati jai otpor monocentristikom ustrojavanju savremenog sveta. 1. Izmena bezbednosnih parametara Srpsko-albanski oruani sukob na Kosovu, okonan avio-udarima NATO, prepun je raznovrsnih znaenja. On se moe razliito razumevati i objanjavati. Po etnikom poreklu protivnika predstavlja, na primer, samo atipinu neslovensku zavrnicu yu-rata. U svemu ostalom bio je ponavljanje ve vienog, pa je yu-rat i njegove domae aktere zadrao u predvorju pred-modernosti. Post-modernistiki obol mu je prigotovilo ameriko voenje rata koji se njima "nije dogodio" (Bodrijar,1995). Valja, usput rei, da je srpsko-albanski sukob, za razliku od ostalih junoslovenskih, jedini u svom temelju imao izvorne etnike, verske, istorijske i teritorijalne razloge. On je postao i neizbean, momentom zdruenog bekstva Yu-naroda i njihovih voa od iskuenja i socijalno-politikih trokova post-socijalistike transformacije. Podsetimo, jugoslovenske ratove moemo shvatiti kao proizvod nasilne reakcije (anti)komunistikih i nacional-republikih elita na raspad centralnog autoritarnog sistema i iz toga nastale oruane borbe za preraspodelu moi (teritorija i resursa) koja je, bez obzira na svoju nacional-versku formu, zavrila kloniranjem autoritarne matrice u etniki proienim dravama. Pri tom, nijedan nacional-ovinistikom ideologijom potenciranih istorijskih, teritorijalnih, nacionalnih, ekonomskih, verskih problema nije reen i svaki od njih moe biti dovoljan povod za obnavljanje oruanog sukoba. Utoliko se pre moe rei da su ovim ratom izvreni krvavi popis i topovska overa kljunih protivrenosti bive drave i drutvene zajednice, koje i dalje ekaju pozitivno razreenje. Istini za volju, razorni rezultati, za koje je lokalnim ratovoama u BiH trebalo oko tri godine, na Kosovu su, pod okriljem
87 Evropska najava formiranja sopstvenih interventnih snaga i zajednike vojske, izazvala je otre reakcije predstavnika SAD, uporedi: Richard NortonTaylor, US Say its NATO Load is Too Heavy, Guardian, October 8, 1999, TFF Features, www.transnational.org

84

NATO bombardera,88 premaeni za manje od tri meseca. Isto tako, i NATO je prevaziao samog sebe. Po prvi put je oruano intervenisao na evropskom tlu i to bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Usput je prekrio i sopstveni Statut.89 Potom je svesrdno iskoristio, samom sebi dodeljenju, priliku da masovno i s bezbednih visina isproba svoje posade, orua i oruja (Radi, Micevski,1999). Tome je prethodio viemeseni diplomatski predah popunjen pregovorima u Beogradu,90 Rambujeu i Parizu (Weller,1999). U tom je periodu, ini se, postepeno sazrevala amerika odluka da upotrebi NATO u ime humanitarnih razloga. Kljuno je izgleda bilo da su u ovom intervalu SAD reile da se vie ne oslanjaju na Miloevia, ve da OVK prihvate kao glavnog partnera (Gutman,1999). NATO je epilogom, iznad svega, radikalno izmenjena vojnopolitika situacija na Kosovu i u SRJ. Njime je, istovremeno, saeto i privedeno krajnjim konsekvencama dugotrajno ratno raspadanje druge Jugoslavije. U zahvatu su se intervencije, posredno i neposredno, nale sve zemlje regiona. Rezultantno je usledila promena kljunih regionalnih parametara bezbednosti. NATO-finalizacija kosovskog sukoba, stoga, ve sad predstavlja obavezan reper za razumevanje tekuih gibanja u regionu, ali i u evroatlanskoj zajednici. Prvi se krug, neposredno vidljivih promena dogodio na Kosovu i u SRJ. Na delu su, znai, situacione promene s potenci 88 ire o tome: Don Galtung, NATO rat, etniko ienje Postoji li uopte izlaz iz ovoga? TV/Radio Interviews, Stockholm May 24, 1999, TFF Press Info # 70. 89 Vid. the articles V and VII, The North Atlantic Treaty, NATO Basic Documents. 90 Poetna faza primene Sporazuma izluila je etiri grupe dalekosenih, a po srpske interese i reim negativnih, bezbednosnih posledica: (1) neopozivo su poniteni svi rezultati srpske vojne i policijske kontraofanzive, te je srpski reim bio ponovo izgubio kontrolu nad veim delom kosovske teritorije; (2) nastao je bezbednosni vakuum, koji je pogodovao albanskoj strani, te joj olakao revitalizaciju i reorganizaciju OVK; (3) instaliranjem asimetrinog modela kontrole aktera, srpskoj je strani na neodreeno vreme bila zadrana pretnja bombardovanjem, dok su Rugova i OVK ostali izvan delatnog domaaja SAD i NATO, i (4) postavljanjem "bezbednosne klackalice", po kojoj su Srbija i SRJ bili odgovorni za sigurnost verifikatora, mada su im vojska i policija blokirane, SAD su bile ostavile prostor za unutranje i spoljanje manipulisanje misijom OEBS i za proizvodnju proizvoljnih razloga za NATO zatitu verifikatora.

85

jalno dalekosenim, ali i neizvesnim dejstvom. Notiraemo nekoliko kljunih: srpska i albanska strana su vojno i fiziki razdvojene. Vojska Jugoslavije (VJ) i ostale snage bezbednosti Srbije/SRJ su primorane da se u najkraem roku povuku sa Kosova;91 ulaskom KFOR na Kosovo stvoreni su uslovi za povratak razornim akcijama srpskih snaga bezbednosti i NATO-udarima izazvanog masovnog egzodusa92 albanskog stanovnitva. Time je, istovremeno, omoguen naknadni albanski izgon srpskog stanovnitva;93 razmetajem KFOR i civilne uprave UN Kosovo je, izuzeto iz jurisdikcije Srbije i SRJ, pa im je, nezavisno od rezolucijskog garantovanja suverenosti i teritorijalne celovitosti,94 dravni suverenitet ogranien; ju-ratovima izvoene protivrenosti srpskog drutva su se, nakon Kosova, zgusnule u njegovom sreditu. Iz toga mogu da uslede unutranja konfliktna socijalna i politika gibanja, koja e direktno uticati na bezbednosnu situaciju u Srbiji/ SRJ i u celom regionu (Info crisic group,1999); amerikim unapreenjem H. Taija i OVK u centralne zastupnike (posednike moi), uveane su neizvesnosti oko demokratskog konstituisanja i politikog (interesnog) pluralizovanja albanske zajednice. Time je usporena i njena pacifikacija. Formiranjem "Kosovo Protection Corps"95 nastavljen je proces razmetanja pripadnika OVK na kljuna mesta. Deo OVK je smeten u policiju, deo u novu politiku partiju, a deo je neformalno preuzeo kontrolu nad lokalnom upravom.
91 Vojno-tehniki sporazum, Blic, Beograd, 11. jun 1999, p. 8. 92 "However one regards the consequences of NATO intervention in Kosovo, it is clear that once the air campaign started, it was entirely logical for Milosevic to drive ethnic Albanians out of Kosovo at the greatest possible speed and the greatest possible numbers, in the expectation that he could then negotiate from a position of strength before the bombing did too much damage. Bombing would, after all, create some political cover for his behaviour, allowing him to suppress internal opposition and win support for the government from among the Serbs population." The sitation in Kosovo, op. izvor, str.7 93 Vidi: Oberg Jan, Misleading UN Report on Kosovo (A), TFF PressInfo 77, October 3, 1999, www.transnational.org Rezolucija SB UN No.1244, taka I. Vie o tome: Laura Rozen, KLA Demiltarisation Deal Despite Last Minute Wrangles, September 21, 1999, TFF Features, www.transnational.org
95 94

86

Tragom nastalih promena osnovano je ustvrditi da se, izgleda, privodi kraju etnoteritorijalna dekompozicija bive Jugoslavije. Na pretposlednjoj taki raspada, jo je preostao razlaz Srbije i Crne Gore. Nema garancija da se to moe obaviti po ustavnoj proceduri i bez unutranje upotrebe sile. Treba raunati i na mogunost daljeg mrvljenja Srbije. Sve su jai zahtevi za obnovu politike i ekonomske autonomije Vojvodine i Sandaka. Stranke vojvoanskih Maara su za sad ostale pri zahtevu za personalnom autonomijom. Na dnevni je red, znai, pristigao problem decentralizacije Srbije i/ili regionalizacije SRJ. Poto se od aktuelnog reima ne moe oekivati demokratsko preureenje Srbije i SRJ, rastu izgledi da tenje ka autonomiji izrode nove separatizme. Kosovski epilog, meutim, upozorava da u daljoj budunosti, linijom albanske tenje za ujedinjenjem, nije iskljuena i prekompozicija regiona. Vazduna se intervencija, uz ostalo, moe shvatiti kao nov metod razgranjavanja i poveavanja uticaja NATO u regionu. Otvorenom i dalje ostaje dilema ta je emu prethodilo. Odnosno, ta je emu bilo svrha: da li je NATO instaliran (samo) radi prekidanja i izolacije kosovskog sukoba ili je sukob iskorien kao izgovor za njegovo trajno smetanje u centralno arite regiona.96 Izvan dileme je injenica da su nastupile promene u odnosima NATO sa pojedinim dravama regiona. O tome svedoe i sledei, sumarni, uvidi: uvoenjem KFOR na Kosovo, SAD i EU su za due vreme obezbedile svoje vojno prisustvo u delu SRJ. U kombinaciji sa SFOR i osloncem na svoje juno krilo, NATO je sebi prigotovio masivne interventne snage, upotrebljive kako u regionu tako i na njegovim obodima; zaposedanjem svih vojnih instalacija i neoroenim razmetanjem svojih trupa Alijansa je zadrala punu kontrolu nad Albanijom. Po istom osnovu u Makedoniji ona moe ubrzo postati vaan unutranji vojno-politiki faktor. Mada je NATO u ove zemlje pristigao uz saglasnost domaih vlasti i
96 "It is the gateway to areas of intense Western concern the Arab-Israeli conflict, Iraq and Iran, Afghanistan, the Caspian Sea, and the Transcaucasus. Stability in Southeast Europe must be a precursor to protecting Western interests and reducing threats from farther east.", Robert Hunter, The Washington Post on April 20, 1999, ww.balcanaction.org

87

na osnovu ugovora, to mu nimalo ne sputava slobodu delovanja; u kontrolnom polju NATO svojevoljno su se nale partnerske zemlje (Rumunija i Bugarska). Ustupanje vazdunog prostora i politika podrka bombardovanju svakako e im ojaati kandidaturu za prijem u NATO. No, to im je nametnulo nove vojne i politike obaveze, koje e uticati na njihove odnose sa susedima, a pogotovo sa Rusijom; 97 klijentske su zemlje (Hrvatska i BiH), iji je vazduni prostor takoe korien za nalete avijacije, a iz BiH i za delovanje SFOR, dodatno potinjene i funkcionalno privedene lokalnim i regionalnim potrebama NATO; prvorangiranom regionalnom kandidatu za lanstvo (Slovenija) ovo je bila prilika da ispolji politiku revnost i investira vazduni prostor u svoj budui ulazak u NATO i EU; novim je lanicama (Maarska, Ceka i Poljska) predoen deo dravnih, ekonomskih, politikih i vojnih obaveza i trokova, koji ih u NATO tek oekuju. To se, pak, ne mora poklapati sa njihovim dravnim interesima ili ih moze, kao u sluaju Maarske preko etnike manjine u Vojvodini, uvesti u sukobe sa Srbijom i SRJ; vojno-politiko distanciranje Grke od bombardovanja dodatno je zakomplikovalo saveznike odnose. Zaotrilo je i imanentne protivrenosti NATO i EU. To Grku nije oslobodilo obaveze pruanja (naplativih) usluga Alijansi i ukljuenjem Turske u avio-udare i postratne operacije KFOR,98 ojaan joj je uticaj u regionu. Podstaknut je njen povratak na Balkan (Brown,1993), a dodatno su joj pothranjene i liderske ambicije. NATO je intervencijom, sudei po prvim rezultatima, nastavljena dalja preraspodela moi i uticaja unutar regiona, zaeta jo tokom ju-rata. U toku je preoblikovanje i drugaije uvezivanje zateenih bezbednosnih rizika. Usput su, dakako, nastala i nova bezbednosna iskuenja za pojedine drave, ali i region u celini. Intervencijom, dakle, nije konacno reen ijedan od bezbednosnih problema, niti je otklonjen ijedan od temeljnih (socio-ekonomskih i politikih) izazova stabilnosti jugoistone Evrope.
97 U prilog tome govori dirigovano zabranjivanje i/ili dozvoljavanje preleta ruskih jedinica KFOR. 98 To je izazvalo trijumfalistike sentimente u njenoj javnosti; uporedi: Danas, Belgrade, 6. jul 1999.

88

Stavie, potvrene su tendencije nastale iz interakcijskog proimanja ju-rata i, vazda okasnelog i neadekvatnog, evroatlanskog intervencionizma (Hadi,1997). 1. Prvi rezultati NATO-intervencije Malo je verovatno da e uskoro prestati politika i teorijska sporenja oko pravne zasnovanosti, moralne i politike opravdanosti NATO intervencije na Kosovu i agresije na SRJ (Woodward,1999). U nastanku je nova kola miljenja koja pokuava da teorijski zasnuje i politiki opravda upotrebu oruane sile u humanitarne svrhe. Ne mogu se, isto tako, ustanoviti opteprihvatljivi kriterijumi za kvalifikovanje njenih rezultata. Jedino je sigurno da je intervencijom stvoreno novo stanje na terenu. Ono e za sve lokalne i internacionalne aktere, nezavisno od njihovog odobravanja ili protivljenja intervenciji, predstavljati nametnuti okvir delovanja. U NATO-taki su se koliko-toliko izbistrile strategije i glavni ciljevi kljunih kosovskih aktera: Srbije/SRJ, OVK i SAD. Poto su se svi rukovodili principom da "krajnji cilj nema cenu", meusobno je satiranje bilo neizbeno. Ono je, pak, neizbeno zahvatilo i civilno stanovnitvo. Obim ostvarenih dobiti i pretrpljenih gubitaka aktera bio je odreen vrstom uloga i koliinom posedujue vojne i politike moi. U istoj su im srazmeri isporueni i rauni za prethodno delovanje. Tom su prilikom naloene i nove bezbednosne propozicije, poduprte irokim arsenalom kazni i nagrada. NATO intervencija, stoga, predstavlja svodnu, kristalizujuu i (potencijalno) prekretnu taku u evroatlanskom ureivanju svog strategijskog okolia. Ali, isto tako, i povod za prvu proveru dometa intervencionistikog iskoraka Alijanse iz svog atara. Svaki je od kosovskih aktera, ma koliko paradoksalno zvualo, od Intervencije imao privremene ili trajne dobitke i gubitke. a. Na srpskoj je strani privremene dobitke jedino ostvario reim Slobodana Miloevia (Mandelbaum,1999). Razaranjem privrede Srbije osnove za obnavljanje sadanje vlasti su mu, dodue, suene. Reim i voa mu, meutim, imaju jo dovoljno moi da svoje gubitke prevale na graane. Uz to, Miloevi je

89

akcijom NATO dobio valjan alibi za ozvanienje gubitka Kosova, ve pripremljenog sporazumom sa Holbrukom.99 Intervencija mu je, ujedno, dozvolila da Vojsku Jugoslavije i Generaltab, neopozivo stavi pod svoju direktnu kontrolu.100 Zato su generali i oficiri VJ dobili, dugo ekanu, priliku da se pred sobom i srpskom javnou iskupe za sve poraze u Yu-ratovima. Za razliku od ranijih tumaranja po ratitima, Yu-srpska je vojska po prvi put imala jasan i valjan dravni i nacionalni cilj odbrana od agresije NATO. Imala je, takoe, i vremena da se za to dobro pripremi. Mogla je, uz to, opravdano da rauna na voljnu podrku velike veine stanovnika. Mada su VJ i njeni generali na Kosovu jedino odbranili sebe, medijskim glorifikacijama priuteno im je javno uivanje u "velikoj pobedi". Za nju su izdano nagraeni inovima i odlikovanjima. Nije izostavljena, dakako, ni policija. Jedini su trajni gubitnici, izuzimajui poginule ili ubijene na svim stranama, itelji bezkosovske Srbije. Na Kosovu su ih sustigle posledice ranije uinjenog loeg politikog izbora i vika volje za Voom. U istom su paketu pristigle i zbirne posledice dvovekovne neuspenosti srpskih elita da stvore modernu dravu i konano iskorae iz autoritarizma. Da nesrea bude vea, bombama su im isporuene i posledice nesposobnosti voa Alijanse (SAD) da, nakon decenijskog uredovanja, konano razree yukrizu. Odnosno, posledice njihove reenosti101 da drastino kazne izabranog (kolektivnog) krivca. b. Intervencija je jedino kosovskim Albancima i/ili OVK, bez obzira na velike ljudske i materijalne rtve, direktno donela merljive dobiti. Primakli su se, uz ameriku podrku, uvodu u nezavisnu dravu. Neposredne koristi od intervencije prva e, a za dugo i jedina, imati OVK i njen novi vojno-politiki vrh. Okitili su se, pod okriljem NATO, oreolom nacionalnih oslobodilaca.
99 Kratku analizu razloga kapitulacije Miloevia, vidi u: Brzezinski, Zbigniew, Why Milosevic Capitulated in Kosovo, The New Leader, October 7, 1999, www.balkanaction.org 100 Ojdani, Dragoljub, Govor na prijemu kod Predsednika republike i Vrhovnog komandanta OS SRJ, Vojska, ratno izdanje br. 37-38, Beograd, 1999. 101 Tome verovatno treba dodati pojedinane i grupne frustriranosti vrhovnih odluilaca SAD i NATO, koje je, dodue, tesko dokazati i izmeriti. Moda emo o njima poneto saznati iz buduih memora, na ije se objavljivanje vie ne mora kao ranije ekati dugo.

90

Zahvaljuci tome, oni su, mnogo pre izbora, preuzeli osnovne poluge vlasti i moi na Kosovu. Komandna kontrola nad novim Korpusom i prelazak dela boraca u lokalnu policiju e im olakati ouvanje jezgra OVK. Sve to im ve na startu obezbeuje nedostinu prednost pred konkurentima na buduim izborima. Amerika je intervencija usput privremeno relaksirala Albaniju. Verovatno e albanske vlasti to iskoristiti za transponovanje unutranjih napetosti u politiki angaman za nezavisno Kosovo i/ili eljeno sve-albansko ujedinjenje. Time e biti usporena dravna konsolidacija Albanije. Na dui rok to e zaotriti njene temeljne socijalne i politike (plemenske) protivrenosti. Istini za volju, stanje se produenog haosa moe i namerno odravati. Ono, na primer, ide u prilog duem ostanku NATO na Kosovu. Meutim, ovo stanje moe, logikom svrenog ina, biti mizanscen i za "spontano" ujedinjenje Kosova i Albanije. c. Nije iznenaujue da su SAD i NATO, takoe, svojom intervencijom ostvarili odreene dobitke. Valjda su s tim, i pored emitovanog altruizma,102 unapred raunali. U njihovom je sluaju daleko tee izraunati obim i trajnost dobitaka. Kljuna bi dobit mogla pristii iz injenice da su SAD, prvenstveno evropskim saveznicima, dokazale volju i mo za nametanje svoje politike volje. Nisu za potcenjivanje ni ostvarene vojne koristi. Osim, ve pomenutog irenja zone razmetaja i uticaja, svojoj su avijaciji na prostorima Srbije/SRJ upriliili ratni poligon za obuku i bojeva gaanja s velikih (bezbednih) visina.103 Alijansa ipak nije zatiena i od, uglavnom potencijalnih, gubitaka.104 Prvi mogu ubrzo uslediti iz olako preuzetog pretekog zadatka na Kosovu. Ve su registrovane smetnje u odnosima sa stratekim partnerima (rivalima). Kosovska epizoda moe, pogotovu tokom ostvarivanja samopostavljenih zadataka, da zaotri sukob interesa izmeu NATO saveznika. Nije iskljueno, da u sluaju izbornog poraza Klintonovog naslednika iz Demokratske
102 Finalizovan je porukom predsednika Klintona graanima Amerike: "We Did the Right Thing", Federal Document Clearing House, Friday, June 11, 1999, Page A31, Copyright 199 The Washington Post Company 103 Komandant amerike avijacije general Majkl Sort je, dodue, u svedoenju pred senatskim komitetom, izrazio veliko nezadovoljstvo zbog politikih ogranicenja, pristiglih od Francuske, njegovim planovima da na poetku intervencije masivno bombarduje Beograd; prema: Danas, Beograd, 23-24- novembar 1999.
104

Detaljniju analizu vidi: NATOs Victory, 0430 GMT, 990621, Stratfor.com

91

stranke, usledi i ameriko preispitivanje, ako nieg drugog ono bar pobednike euforije. Dalekosene posledice NATO-intervencionizma se mogu samo nasluivati. U ovom se trenutke najvanijim ine sledee: overene su sve ogranienosti hladnoratovskog koncepta i sistema kolektivne bezbednosti. Postoji opasnost da UN budu svedene na naknadnog overivaa jednostranih akcija SAD/NATO. Svetskoj organizaciji zato predstoji reforma ili postepeno smetanje u istorijsku arhivu. U tom kljuu moda treba tumaiti i najnovije zalaganje generalnog sekretara Kofi Anana za efikasnije meunarodno intervenisanje u etnikim sukobima i graanskim ratovima;105 izotreni su obrisi nastajueg koncepta zajednike (evroatlanske) bezbednosti. Zasnivae se, izgleda, na svetskom vostvu SAD, vojnoj supremaciji NATO, asimetrinom uvezivanju stratekih partnera, kontroli drava-nelanica preko NATO-filijala i subordinaciji ostalih multilateralnih organizacija.106 Nametanje ovog modela u evroatlanskom prostoru, nagovetava i njegovu, verovatno modifikovanu, primenu u regionima od posebne strateke vanosti za SAD (Juna Amerika, Srednji i Bliski Istok, jugoistona Azija); krenjem Povelje UN i Statuta NATO napravljen je presedan, koji moe dvostruko stimulisati dalju upotrebu sile u unutranjim sukobima. Logino je, prvo, oekivati da e odsad svaka drava na separatizam odmah odgovarati radikalno (brutalno). Pokuae u stvari da unutranjom predupredi spoljnu vojnu intervenciju. O tome svedoi i lakoa s kojom je Rusija ponovo krenula u obraun sa pobunjenicima na Kavkazu i u eeniji. Preuzela je takorei u potpunosti kosovski model NATO intervencije. I drugo: prag osetljivosti SAD/NATO na graanske ratove, posebno u strateki vitalnim podrujima, e se postepeno sniavati. Iz toga moe da usledi poveanje brzine i estine njihove intervencije; ekonomski sapeta a politiki raspeta Rusija, nemona da izdrava ni svoju vojsku (Kandelj,1999), jo jednom je naterana da prihvati diktat Alijanse. Neometana u javnom samozavaravanju, morala je sebi da potrai nie mesto na skali ev 105 Uporedi: Barbara Crossette, U.N. Chief Wants Faster Action to Halt Civil Wars and Killings, New York Times, Septembar 21, 1999, TFF Features, www.transnational.org
106

Uporedi: The Alliances Strategic Concept, 1999.

92

roatlanskih monika. Izgleda da je to podstaklo politiko pribliavanje tvrdih struja u civilnim i vojnim vrhovima. Treba, stoga, oekivati ofanzivnije delovanje Rusije u bliskom okruenju, ali i ee konfrontiranje sa SAD i EU. Tim vie, ako se nastavi rast njenih unutranjih tegoba. Nastavie se, verovatno, i njeno strateko pribliavanje Kini; Kina je, budui bez stratekih interesa na Kosovu (Balkanu), zadrana na potrebnoj distanci. To joj je dozvolilo da se dosledno i principijelno protivi bombardovanju. Principi su imali i konkretan oslonac u njenom sporu s Tajvanom. Najavivi da e i silom spreiti neopozivo dravno odvajanje Tajvana, Kina je tako dobila priliku da podupre svoj pristup sukobu kao iskljuivo unutranjem problemu. Raketiranje Ambasade u Beogradu kineskom je vostvu posluilo za doziranu obnovu antiamerikanizma, koji mu moe dobro doi u latentnim unutranjim previranjima;107 potvrena je tendencija vojno-politikog osamostaljivanja NATO od veine svojih lanica. Vidljivo je bilo da je NATO u kosovskoj krizi, nakon politike inicijacije (koju je i sam indukovao), nastavljao da deluje i za sopstvene interese. Koristio je priliku da pribavi dodatne dokaze za nunost svog postojanja i opravdanost uloge (ne)ovlaenog interventa. Dodatni se razlozi za to verovatno nalaze i u rastuem vojnopolitikom aparatu Alijanse, koji nuno funkcionie i po logici sopstvenih korporativnih interesa;108 ozbiljno je dovedena u sumnju delotvornost demokratskog koncepta civilne kontrole nad vojskom u dravama Alijanse. Odluka o upotrebi NATO na Kosovu bila je izmetena iz veine domicilnih parlamenata u korist efova vlada/drava. Pokazalo se da temeljni princip demokratskih drutava Zapada nije primenjen i na NATO. Manjak delotvornih instrumenata civilne kontrole, uino je da tokom intervencije
107 Na proslavi 50-te godinjice NR Kine, rukovodstvo je potvrdilo kljunu ulogu Komunistike partije, to neki analitiari tumae kao glavnu prepreku daljim reformama drutva, smatrajui da e ekonomski prosperitet ubrzo zahtevati politike reforme kineskog sistema i uvoenje partijskog pluralizma; uporedi: The Economist, October 2nd 8th 199, pp.23-27 108 U ovakvoj se interpretaciji NATO figurativno moe shvatiti kao medijum preko koga se korporativni interesi vojnog establimenta the US Force i vojnoindustrijskog kompleksa SAD transponuju na evroatlanski prostor i njegovo okruenje.

93

niko nije mogao pouzdano da utvrdi ko, kada, kako i zbog ega moe da zaustavi NATO; dodatno su obelodanjena unutranja neslaganja u Alijansi. Potvreno je da ona bitno utiu na njenu strategijsku i taktiku sposobnost. Alijansa za sad od toga nema vee tete, jer posledice uglavnom prosleuje snosiocima (objektima intervencije) svoje politike, i radikalno je opovrgnut koncept dravnog suvereniteta.109 U evroatlanskom je prostoru uporedo ugroen i koncept individualne dravne odbrane vojskom. Rastu anse da u NATO zahvatu dravne vojske perspektivno budu jedino mogue (opravdane) kao njegove lanice ili sekundarni partneri. 1. Izgledi za bezbednosnu stabilizaciju regiona Poetno bezbednosno ureivanje jugoistone Evrope e, nema sumnje, tei po planovima, pod kontrolom i odsudnim uticajem SAD i NATO. Evropskoj su Uniji preputeni razrada i finansiranje Pakta stabilnosti. Svi zajedno su naumili da lokalne drave, milom i/ili silom, privedu standardima evroatlanskog sistema zajednike bezbednosti. "Maralovski" pristup Pakta predstavlja prvi pokuaj da se stvore uslovi za primenu integralnog koncepta (Blunden,1996) drutvene i dravne bezbednosti u jugoistonoj Evropi. Alijansa tvrdi da e ekonomskim, politikim i vojnim merama ubrzati svestranu stabilizaciju regiona. U tome se, svakako, rukovodi i potrebom da ga saobrazi svojim stratekim interesima. Pre toga ona ipak mora da rei problem finansiranja itavog poduhvata. Amerika je sebe, po ostapbenderovskom principu, iz tog troka ve izuzela, a raun uputila EU. Vostvo SAD tvrdi da e jaanjem svog vojnog prisustva u regionu spreiti svaki oruani sukob, posebno na prostoru bive Jugoslavije. Ono smatra da e time stvoriti dovoljne pretpostavke za primenu Pakta stabilnosti.
109 Pravdanje intervencije tvrdnjom da FR Yugoslavija i nema suverenitet, poto nije meunarodno priznata, ponudio je Paul R. Williams, Assistant Professor of International Law, American University, and Legal Adviser to the Government of Kosova in his articl: Legal Basis for NATO Military Action Taken Against Serbia/Montenegro, The Balkan Action Council, April 1, 1999, www.balkanaction.org

94

Deo vojnih poslova Alijansa je takorei ve obavila. Pravi problemi, meutim, tek slede. Naime, njoj e, kako opominju iskustva post-dejtonske BiH, biti teko da pouzdano utvrdi mirotvorake efekte svog vojnog prisustva na Kosovu/SRJ. Nita joj lake nee biti ni da odredi pravi momenat za povlaenje i prenoenje svojih nadlenosti na lokalne organe. To uopte ne iskljuuje varijantu trajnog ostanka NATO (SAD) u regionu (BiH i Kosovu), ali u nekom novom aranmanu. Poseban e problem initi racionalno troenje raspoloivog vremena, tj. njegovo usklaivanje s ambicioznim ciljevima. Cajtnot ili manjak para mogu izluiti "revolucionarno" (ne)strpljenje rukovodilaca projekta. Iz toga onda sledi zbrzano ili fiktivno reavanje vekovnih i civilizacijskih problema. Time se stie na korak do nametanja ("tapom") modelskih reenja, koja ne uvaavaju pojedinane i regionalne specifinosti. Dodatnu e tekou predstavljati izgledni nastanak meunarodnih i lokalnih, vladinih i nevladinih parazitskih struktura. One mogu znatno da uspore, modifikuju i poskupe ceo poduhvat. Valja imati na umu, iznad svega, da Paktom predvieni zahvat predstavlja posao za nekoliko generacija. Rec je, pre svega, o regionu Evrope sa najveim socio-ekonomskim, politikim, pa i civilizacijskim razlikama. U njemu ujedno ima najvie ratno potencijalnih inilaca. A, pri tom, mora se krenuti od notornih poslova. Nova regionalizacija (Hettne,1997) zahteva da pripadne drave prvo uspostave klasine diplomatske odnose. Podsetimo i da je uglavnom re o drutvima bez demokratskih institucija i navika. Tegobna tranzicija bivih socijalistikih drava upozorava da visoki ciljevi Pakta ne mogu biti ostvareni lako i brzo. Tim vie, to je Pakt stabilnosti jo uvek samo popis optih naela i plemenitih namera, koje tek treba razraditi i praktino proveriti. Oprez odmah nalae poetna primena mera iz NATO paketa. Posebno zato, jer se ispoljeni propusti teko mogu pripisati omakama ili loem predvianju Alijanse. Nedoumicu, najblae reeno, izazivaju: izostanak plana razoruanja i demilitarizacije OVK, sinhronizovanog sa Ugovorom o povlaenju VJ i snaga bezbednosti Srbije/ SRJ. Za slian su posao, uz to, bili dati nejednaki rokovi. tavie, preputeno je OVK da sama odredi sadraje,

95

rokove i ciljeve samotransformacije i samorazoruavanja.110 Komandant KFOR je to samo primio k znanju; nastanak vojno-policijskog vakuuma izmeu povlaenja snaga bezbednosti SRJ i razmetanja jedinica KFOR i civilne uprave UN. Time je dozvoljen (uzvratni) teror Albanaca nad preostalim srpskim i nealbanskim ivljem;111 produeni KFOR i UNMIK nadzor "kontrolisanog haosa" rezultirao je izgonom oko 200.000 Srba i ostalih nealbanskih graana; ostavljanje otvorenih granica SRJ i Kosova prema Albaniji i Makedoniji; rezolucijskom neodreenou klauzule o demilitarizaciji OVK omogueno je njeno prevoenje u Korpus zatitnih snaga. Time joj je sauvano stareinsko i borako jezgro. OVK iz Korpusa lako moe, kad pritreba, da se transformie u vojsku nezavisnog Kosova. Isto je to pravo, dakako, uskraeno kosovskim Srbima i nealbanskim iteljima; zadravanjem klauzula iz Sporazuma u Rambujeu olakano je proizvoljno tumaenje Rezolucije br. 1244. A time i naknadno negiranje priznanja celovitosti i suvereniteta SRJ. Ovim je manevrom Srbija/SRJ de facto iskljuena iz budueg reavanja statusa Kosova. Prenosom prava odluke na (albanski) narod i spoljne umeae sudbina je Kosova ve unapred odreena. Usput je srpskoj strani izokola ponovo nametnuto reenje, zbog kog je, izmeu ostalog,112 odbila da u Rambujeu potpie Sporazum; zaotravanje sankcija i izolacije Srbije/SRJ dopunjeno je vezivanjem pristupa Paktu stabilnosti za njenu unutranju demokratizaciju. Ona je pri tom svedena na svrgavanje Miloevia po svaku cenu. "Vru krompir" je tako prebaen graanima Srbije. I ako je Miloevi bombama i namenskom optunicom iz Haga objektivno podran od stranih umeaa (SAD). Graani su time upueni na ulini obraun, jer kroz institucije
110 Vidi: Undertaking of Demilitarization, 1999. 111 Uporedi: Oberg Jan, Procitajte Rezoluciju 1244 UN-a i posmatrajte ta NATO radi na Kosovu, TFF PressInfo # 71. 112 Presudan je razlog bio u nameri SAD da NATO (Apendix B, tacke 8, 10 i 11) obezbedi neogranieno kretanje po SRJ, to bi znailo njenu skrivenu okupaciju; uporedi: Rambouillet Accords, UN, Security Council, S/1999/648, 7 June 1999, English, pp. 81-82.

96

sistema ne mogu nita da uine. Miloevi je zato ponovo dobio priliku da represivnim merama ouva svoju mo; zasnivanjem Rezolucije na VII glavi Povelje UN Alijansi je implicite ostavljen prostor za dalje vojno intervenisanje u Srbiji/SRJ. Ako, naime, SAD procene da eventualni unutranji sukobi u SRJ/Srbiji predstavljaju pretnju meunarodnom miru, lako mogu opet, iz humanitarnih razloga i radi "obuzdavanja Miloevia", da pribegnu bombardovanju, i razliitim dimenzioniranjem demokratskih zahteva i uslovljavanja demokratijom u sluaju Srbije/srpskih graana i Kosova/albanskih graana, ponovo su potvreni dvostruki arini SAD.113 Svodno se, stoga, moe potvrditi polazna teza da su kritine take poetne bezbednosne stabilizacije regiona smetene u srpsko-albanskom fokusu. Sporost KFOR i UN u uspostavljanju kontrole nad Kosovom produava socijalno-politika previranja meu kosovskim Albancima i u zagraninim albanskim zajednicama. Ona, uz to, stimulie revanizam Albanaca i egzodus Srba.114 Time dodatno optereuje srpsku politiku scenu. Miloevi je dobio nove argumente za dalje politike manipulacije situacijom na Kosovu. Mada su je SAD proizvele u centralnog posednika vojne i politike moi, OVK od glavnog partnera lako moe da postane protivnik KFOR/Alijanse. Prelomnu e taku predstavljati definisanje dravnog statusa Kosova. Ako budua odluka ne zadovolji oekivanja OVK i kosovskih Albanaca, SAD i NATO e se nai pred velikim izazovima. Tad ih mogu sustii rezultati fingirane demilitarizacije OVK i odloene pacifikacije Kosova. Na kosovskoj sceni treba uskoro oekivati politika i partijska prestrojavanja meu Albancima. Nisu iskljueni ni meupartijski sukobi. Krug oko H. Taija e, pozivom na pobedu OVK, pokuati po svaku cenu da zadri monopol. Ali i da diskredituje svoje konkurente, pre svega I. Rugovu. Isto se tako mogu oekivati meualbanski politiki sukobi motivisani borbom za primat u
113 Valja podsetiti ta je to bila centralna boljka Miloevieve politike u Yukrizi. Mislio je da moe silom da stvori zapadne srpske drave, a da pri tom silom sprei tu istu nameru kosovskih Albanaca. 114 To potvruju i navodi iz intervjua Skeljzena Malicija, Feral Tribun, No. 735, 18 octobar , 1999.

97

buduem (tekuem) procesu ujedinjavanja. Sve e to, povratno, produavati politiku nestabilnost u Albaniji i Makedoniji. Zapadnim umeaima uopste nee biti jednostavno da valjano odrede budui politiki i dravni status Kosova. Sutinska reintegracija Kosova u Srbiju, ak i pod pretpostavkom da se ona transformie, je malo verovatna. Reenje se moe dugo odlagati KFOR protektoratom. Ili se izlaz moe videti u nameravanoj regionalnoj integraciji, koja bi trebalo da relativizuje znaaj drava i granica. Nesavladivu e prepreku svemu tome predstavljati, NATO intervencijom poduprta i legitimisana, tenja kosovskih Albanaca ka nezavisnoj dravi. Ova se tenja ne mora, a verovatno i nee, zaustaviti na granicama Kosova. Rezultantno e rasti vojno-politika meuzavisnost triju albanskih zajednica. Iz toga vrlo brzo moe da usledi i zahtev za njihovim dravnim ujedinjenjem. Izgledna je, stoga, mogunost da se SAD odlue na stvaranje nezavisne drave Kosovo.115 U prilog tome ne ide samo htenje lokalnih Albanaca. U tom pravcu radi i ve iskazana sklonost SAD da u srpskom sluaju ide do poslednjih taki separiranja. One se u tom poslu mogu rukovoditi dvema grupama razloga. Prvo, time bi iskljuile potencijalni sukob sa OVK, a Kosovo uinile svojom privezak-dravom. Americi bi to olakalo upravljanje krizom, navodno radi instaliranja demokratije. I drugo, time bi dodatno kaznile Miloevia i Srbiju. Stekle bi, ukoliko izostanu (zahtevane) radikalne promene u srpskom drutvu, i sve uslove za njihovu kompletnu izolaciju.116 tavie, tekua revitalizacija srpskog reima isporuie SAD povratni argument u prilog nezavisnog Kosova. Ako Kosovo postane drava a njemu to ugrozi vlast, Miloevi moe da se, pozivom na Rezoluciju UN, odlui na riskantan potez. Nije nemogue da tad pokua da (nasilno) vaspostavi svoju vlast na Kosovu. Ma koliko to izgledalo somnabulno, za takav poduhvat on ima javnu podrku prvih generala VJ i radikalnih politikih snaga. Ovu soluciju, za sad, ipak treba tretirati kao nov detalj u reimskom prepariranju i straenju domae javnosti. Izglednijom se ini varijanta vojno-gerilskog (samo)organizovanja
115 U prilog tome ide i tekst "Time for a New Balkan Policy Forget about Serbia, Help Kosovo", by William H. Taft, The Washington Times on Septembar 14, 1999, prema: The Balkan Action Council, www.balkanaction.org 116 Uporedi: US Officials Expect Kosovo Independence, by R. Jefrey Smith, Washington Post Foreign Sevise, TFF Features Articles, September 24, 1999

98

preostalih Srba na Kosovu, ime bi se otvorio novi krug srpskoalbanskog satiranja.117 Veliku nepoznanicu i generator bezbednosnih rizika predstavlja temeljna kriza Yu-srpskog drutva i skraene mu drave. Reim je, mada uzdrman gubitkom Kosova, jasno odbio da dobrovoljno odstupi. Kontrola nad svim polugama moi mu dozvoljava da sebi, u pogodnom trenutku, izreira novo izborno (samo)legitimisanje. Do tad e se usredsrediti na represivno guenje politikih oponenata i (zaete) graanske neposlunosti. Prvi mu je cilj da sprei svako omasovljenje pokreta za smenu Miloevia. Reim je za tu svrhu spreman da bez oklevanja upotrebi policiju i vojsku. Pri takvim pretpostavkama unutranji bi rat u Srbiji veoma brzo od mogunosti postao realnost. Mada rapidno siromaenje graana Srbije, podrano spoljnim sankcijama, slabi njihovu politiku volju ne treba iskljuiti mogunost masovnog bunta. Reimu u prilog a na tetu graana ide i bazina nesposobnost opozicionih partija da se ujedine i formuliu taktiku za dostizanje prvog cilja smene Miloevia. Reim je, nema sumnje, spreman da i na izazove daljeg rastakanja (preureenja) Srbije i SRJ odgovori, u ime zatite ustavnog poretka, silom. U prilog tome deluje i dalja izolacija Srbije u izvedbi SAD i NATO. SAD i Alijansa prenebregavaju, pri tom, da su one strategijskim osloncem na Miloevia u Yu-krizi, dale specijalan doprinos njegovom odravanju na vlasti. Cinino, stoga, zvue njihova aktuelna ograivanja od meanja u unutranje stvari Srbije/SRJ. Kao da bombardovanje SRJ i stalno salonsko trgovanje s njim predstavljaju deo uobiajenog diplomatskog arsenala. Na eventualni otriji pritisak SAD/NATO Miloevi moe da odgovori sinhronim vojno-politikim nastupanjem u tri pravca: prema Crnog Gori, prema Kosovu i prema Republici Srpskoj.118 Izazivanjem unutranjih sukoba i destabilizacijom ovih podruja, on bi mogao da postigne nekoliko efekata: proirio bi front sukoba sa SAD i EU, te bi u njega uvukao nove (reaktivirao stare) srpske uesnike;
117 Uporedi: 2140 GMT, 990914 Where Serbs Forces are Forbidden, Serb Paramilitary Grows, Stratfor.com 118 Na to upozoravaju uestali zvanina susreti Miloevia sa smenjenim predsednikom RS Nikolom Poplaenim.

99

 oiveo bi svoje anse da u sluaju nove intervencije NATO u sukob dublje, bar politiki, ukljui Rusiju i Kinu; disperzirao bi panju snaga SAD/NATO i najavio im kopnene gubitke. Nametnuo bi im dovoenje novih snaga u region ili bi ih podstakao na ponovni kompromis sa njim; ugrozio bi bombardersku stratetegiju SAD/NATO, jer bi joj se tad u zahvatu nala i podruja koja oteavaju selektivna dejstva; nanovo bi podstakao vojno-politika sporenja i sukobe u evroatlanskoj zajednici i NATO; sopstvenu bi javnost zaokupio novom krizom i odloio svoj silazak sa vlasti. Obnavljanjem ratnog stanja, dobio bi priliku da se konano obrauna sa svojim politikim protivnicima i oponentima. Dugotrajna neuspenost Alijanse u vaspostavljanju (stabilne) drave Albanije, nov je doprinos umnoavanju bezbednosnih rizika u regionu. Dakako, i dokaz nesposobnosti i nemoi albanskih graana da konano iskorae iz plemensko-autoritarne potke, u meuvremenu obogaene mafijakim ispostavama. Dravno uozbiljenje Albanije, stoga, predstavlja Alijansi urgentan zadatak, bez ijeg reavanja ne moe uspeno da odgovori na izkuenja koja pristiu sa Kosova. Kao to bez hitne i obilne pomoi Makedoniji, ona ne moe da predupredi ili amortizuje separatne tenje pripadnih joj Albanaca. Tek onda po redu vanosti i riskantnosti slede mere za neutralizovanje povratno negativnih kosovskih uticaja na krhku stabilnost Hrvatske i BiH. U tom se paketu moraju nai i hitne mere za celovito i dosledno reavanja problema izbeglica na celom prostoru bive Jugoslavije. Na stanje u regionu presudno e uticati spremnost amerike politike elite da po svaku cenu osvoji (nametne i ouva) svetsku lidersku poziciju. I to u ime globalne zatite mira, demokratije i ljudskih prava. Kao i njena spremnost da za te svrhe direktno instrumentalizuje svoje saveznike, strateke partnere i klijentske sauesnike (lokalne posednike moi). Odnosno, njena politika sistematskog prevaljivanja trokova svih vrsta, ukljuujui i posledice svog pogrenog pristupa konkretnim bezbednosnim izazovima, na druge. Preporuke za Trei radni sto Pakta stabilnosti:
100

1. Ekonomskim i politikim merama pomoi prelazak VJ, MUP Srbije i OVK na mirnodopski kolosek. U taj program ukljuiti i vojske iz centralnih drava yu-porekla (Hrvatske i BiH). Za tu svrhu, pored ostalog, treba izraditi program profesionalne preorijentacije pripadnika vojske/policije, kao i pratei program finansiranja otvaranja radnih mesta za njih. 2. Izraditi program pomoi zemljama regiona u transformisanju zateenih civilno-vojnih odnosa i uspostavljanju civilne (palamentarne i javne) kontrole nad vojskom i policijom. U tom sklopu pripremiti programe obrazovanja oficira vojske i policije za civilnu kontrolu. 3. Pripremiti projekat za postepenu i sinhronu transformaciju modernizaciju i profesionalizaciju zateenih snaga bezbednosti (vojski i policija) u regionu. 4. Aktivirati regionalni program razoruanja, mada ce ga biti teko uskladiti sa ponovljenim zahtevima SAD saveznicima i partnerima da poveaju svoje trokove za odbranu. 5. Izraditi Program regionalne meudravne saradnje u borbi protiv terorizma, meunarodnog kriminala, rasturanja droge i trgovine orujem. 6. Primiti SRJ/Srbiju u sve evropske organizacije i time joj podupreti demokratski preobraaj. 7. U okviru postojeih meunarodnih i evroatlanskih organizacija za bezbednost i saradnju, otvoriti stalne sekcije (komitete, odbore, podkonferencije) za bezbednosnu stabilizaciju jugoistone Evrope. 8. Organizovati regionalnu konferenciju, ukljuujui i SRJ, na kojoj treba zasnovati koncept zajednike sigurnosti regiona. Neophodan preduslov za primenu Plana bezbednosnih mera je zapoinjanje demokratske rekonstitucije zemalja regiona, a posebno centralnih drava yu-porekla SRJ, Hrvatske i BiH.
LITERATURA
a. Books and Articles: Blunden, M, Post-cold War security, Foreign Relations, No. 1042, Belgrade, 1996, pp. 21-25. Bodrijar, an, Rat u zalivu koji se nije dogodio, u: Evropski diskurs rata, Obrad Savi (ed), Beogradski krug, Beograd, 1995, str.463-481. Borden, Anthony, The Coming Battle for Serbia, www.motherjones.com, June 3, 1999. 101

Brown, J. F, Nationalizam, Democracy and Security in the Balkans, Darrmouth Publishing Compani, Vermont, 1992. Brown, J. F, Turkey: Back to the Balkans?, in: Turkeys New Geopolotics, Fuller, Graham E & Lesser, Ian O (eds), Westview Press, Boulder San Francisko Oxford, 1993, pp. 141-163. Brzezinski, Zbigniew, Fifty Years After Yalta: Europes and Balkans New Chance, Balkan Forum, no. 2, Skopje, 1995, pp. 5-15. Copley, Gregory R, The New Rome&The New Religions Wars, Defense & Foreign Affairs Strategic Policy, 3, 1999, pp. 3-19. Christopher Cviic, Yugoslavia and the failure of collective security, in: The Future of European Security, Chritoph Bluth, Emil Kirchner, James Sperlin, Dartmouth, 1995, pp.153-163. Crises in the Balkans, Constantine P Danopoulos and Kostas G. Messas (eds), WestviewPress, 1997 ilas, Aleksa, Osporavana zemlja, Knjizevne novine, Belgrade, 1990. Danopoulos, Cobstantin P., Chopani, Adem, Albanian Nationalism and Prospects for Greater Albania, in: Constantine P Danopoulos and Kostas G. Messas (eds), Westview Press, 1997, pp. 169-194. Dimitrijevic, Vojin, Xenophobia as a Menace to Human Rights in Former Socialist Countries, in: Biserko, Sonja (ed.), Yugoslavia: Collapse, War, Crimes, Belgrade Circle, 1993, pp. 65-71. Hadi, Miroslav, The Serbian Ending of The Yugoslav Army, in: Serbia Between The Past and The Future, Duan Jani (ed), Institute of Social Sciences, Forum for Ethnic Relations, Belgrade, 1995, first edition, pp. 129-137 Hadi, Miroslav, The Security Profile of The Balkans, in: The Balkans in 97. Jelica Mini (ed), European Movement in Serbia, Forum for International Relations, Belgrade, 1998, pp. 91-118. Hadi, Miroslav, The Yugoslav People Army between war and crimes, paper presented at The Conference "The Hague Tribunal", Douche Welle, Keln, March 10, 1999. Hkan, Wiberg, Third Party Intervention in Yugoslavia: Problems and Lessons, in: Organized Anarchy in Europe, Jaap de Wilde and Hkan Wiberg (eds), Tauris Academic Studies, London, 1996, pp. 203-226 Hettne, Bjorn, The New Regionalism and The Balkans, in: EU Enlargment, Yugoslavia and The Balkans, Jelica Mini (ed), European Movement in Serbia, Institut of Economic Sciences, Ekonomska politika, Fridrich Ebert Foundation, Belgrade, 1997, pp. 25-36. Gow, James, Triumph of the Lack of Will, Hurst & Company, London, 1997. International Crisis Group, War in The Balkans: Consequences of The Kosovo Conflict and Future Options for Kosovo and The Region, 19. April 1999. Kandelj, Pavel, Ruski interesi na Balkanu: mitovi i realnost, u: Ruska politika na Balkanu, Jelica Kurjak (ed), Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1999, str. 70-78. 102

Lukic, Reno & Lynch, Allen, Europe form the Balkans to the Urals, The Disentagration of Yugoslavia and the Soviet Union, SIPRI, Oxford University Press, 1996. Mandelbaum, Michael, A Perfect Failure, NATOs War Against Yugoslavia, Foreign Affairs, Volume 78, No.5, September/October 1999, pp. 2-8. Phelan, Dona, The Agreement on Subregional Arms Control of the "Dayton Agreement", Disarmament, no.2, UN, New York, 1996, pp. 98103. Pei, Vesna, Serbian Nationalism and the Origins of the Yugoslav Crisis, USIP, 1997. Podunavac Milan, Princip graanstva i priroda politickog rezima u postkomunizmu: slucaj Srbija, u: Potisnuto civilno drutvo, Vukain Pavlovi (ed), Eko Centar, Beograd, 1995, str. 221-235. Popov, Nebojsa, Srpski populizam. Od marginalne do dominantne pojave, Specijalni dodatak, nedeljnik Vreme, br. 135, Beograd. Radi, Aleksandar & Micevski, Milan, NATO u agresiji na SR Jugoslaviju, Novi Glasnik, br. 2/99, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, str. 83-121. Thomas, Robert, Serbia under Miloevi, Politics in the 1990s, Hurst & Company, London, 1998 Wheeler, Mark, Not so black as its painted: the Balkan political heritage, in: The Changing Shape of the Balkans, F. W. Carter & H. T. Norris (eds), UCL Press, London, 1996, pp.1-8. Woodward, Susan L, Should We Think Before We Leap? A Rejoinder, Security Dialogue, vol. 30, no. 3, September 1999, pp. 276-281. b. Documents: Deklaracija o Zapadnoevropskoj uniji, u: Ugovor o Evropskoj uniji od Rima do Mastrihta, Meunarodna politika i grupa izdavaa, Beograd, 1995, str. 265-269. Full Text of The U.N. Resolution Draft on Kosovo, By The Associated Press, June 8, 1999. Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo, 2/23/99 Madrid Declaration on Euro-Atlantic Security and Cooperation, Official Text, Press Info, 8-9. VII 1997. Memorandum Srpske akademije nauka; Nae teme, Zagreb, broj 1-2, 1986.g. NATOs Military Strategy, BBC News, March 27, 1999. The Security Council Resolutions 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) and 1244 (1999). The situation in Kosovo, Report, Document 1651, Assembly of Western European Union, 10 June 1999. Stability Pact for South Eastern Europe, Cologne, 10 June 1999, Final Statement on Kosovo, Meeting of the North Atlnatic Council in Foreign Ministers Session, NATO Press Communique M-NAC-2(98)143 103

Text of Kosovo Peace Plan Approved by Serb Parliament, info stratfor.com Undertaking of Demilitarization and Transformation by The UCK, AFP, June 21, 1999. Vojno-tehniki sporazum o povlaenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova, Blic, 11. jun 1999, str. 8.

104

105

Glava 6

APOREME EVROATLANTSKOG INTERVENCIONIZMA

Tokom 1990. godine graanima su tadanje Jugoslavije poeli da se izmiu glavni bezbednosni podupirai. Samoukidanjem Varavskog pakta nestale su koristi koje su druga Jugoslavija i vladajue joj elite crpele iz istovremenog sedenja na obe blokovske stolice. Graani su u istom trenutku ostali i bez delatne podrke Zapada, koji je urio da svoju povesnu pobedu nad socijalizmom overi osvajanjem globalne moi. On je, tim pre, gro svoje panje bio usmerio na raspadajui SSSR i istonoevropske zemlje, sreno izbegle iz komunizma. Iz tog pravca Zapad je u sluaju haotinog raspada sovjetske drave oekivao krupne rizike, ali i velike dobiti od irenja svog stratekog uticaja na lanice biveg lagera. Da bude gore, itelji su Jugoslavije tada ubrzano gubili i unutranje oslonce za sopstvenu bezbednost. Svetski krah socijalizma ogolio je sutinu unutranje krize. Agresivnom reakcijom nacional-republikih elita na nju spreen je, meutim, demokratski preobraaj zajednike drave. Udrueno bekstvo od trokova izlaska iz socijalizma izvedeno je pod okriljem nacional-ovinizma, upakovanog u demokratsku retoriku i pravo nacija na samoopredeljenje. Stoga je svestrano odsustvo volje za kompromisom YU-krizu119 uvelo u ratnu zavrnicu. Dalja je sudbina junoslovenskih naroda bila odreena zainjanjem serije YU-ratova i njihovom spoljnom medijacijom. Kad su lokalne ratovoe krenule u rasturanje drave i meuetniko satiranje, EU i SAD su iz njihove nadlenosti odmah izuzele krajnje rezultate rata. Za sebe su zadrale pravo dravnog preureenja ostataka druge Jugoslavije. U prilog tome domae ratovoe je trebalo samo da proizvedu dovoljno krvavih dokaza o nunosti njenog ukidanja. Odnosno, o potrebi da im se svakom
119 Prefiks "YU" upotrebljavamo kao terminus tehnicus da bismo njime oznaili jugoslovensko poreklo aktera i dogaaja.

106

dodeli (prizna) po jedna, po mogustvu, etniki ista drava. Imali su, istini na ast, slobodu da izaberu hoe li dobrovoljno i uz nagradu ili prinudno i pod kaznama prihvatiti vrhovnu volju SAD i NATO. Utoliko je sadanji bezbednosni status Srbije/SRJ iscrtan ve u prvoj godini YU-rata. Nakon reimskog fijaska na Kosovu poelo je izvoenje krajnjih i svih posledica rata. U kosovskoj je taki finalizovan sukob dve, od poetka pogrene i nikad jasno definisane, strategije: prve reima Slobodana Miloevia i druge vlade Vilijama Klintona. Izuzmemo li razlike u koliini i zahvatu moi, obe su strategije u "sluaju Jugoslavija" svodive na upotrebu (oruane) sile kao presudnog argumenta. Modelu siledijskog bijenja slabijeg, koji je Miloevi uz podrku srpskih ostataka JNA primenjivao po bivoj Jugoslaviji, vremenom su pribegle SAD i NATO.120 Dodajmo da su ovaj model u zonama svojih operacija dosledno koristile i ostale YU-ratovoe (Kuan, Tuman, Izetbegovi a potom i Tai). Rezultati primene obe strategije su porazni: niti je Miloevi reio ijedan srpski nacionalni i dravni problem, niti su SAD otklonile kljune bezbednosne rizike na prostorima bive Jugoslavije i Balkana. Dogaaji posle bombardovanja SRJ su potvrdili bezbednosnu sloenost i visoku rizinost balkanskog i evroatlantskog galimatijasa. On je, uz ostalo, obeleen nizom paradoksa, koji nadilaze tradicionalno poimanja rata i njegovih posledica.121 Mada akteri direktno vojevali nisu, rat je zavren NATO osvajanjem, odnosno ugovornom primo-predajom Kosova. Izostankom kopnenih operacija prividno su istanjene granice izmeu pobednika i pobeenih, te je bilo moguno da ishodima rata budu zadovoljni svi njegovi uesnici.122 Ispoljene atipinosti logino slede iz karaktera pseudorata na Kosovu. Tok dogaaja pre svega nalae sumnju u stvarne ratne ciljeve Srbije/SRJ, odnosno SAD i NATO. O tome svedoi obo 120 Poto je vojna nemo OVK prema VJ, bila istog ranga kao i nemo VJ prema NATO, ovaj bi trostrani sukob pre mogli okarakterisati kao "siledijski lanac" bijenja slabijeg, nego kao rat. 121 Promena prirode rata, te time i znaenja pobednika i poraenog, nostrifikovana je Pustinjskom olujom; o tome vidi: Evropski diskurs rata, Obrad Savi (ed), Beogradski krug, Beograd, 1995. 122 To je saoptio i Klinton u svom obraanju graanima Amerike: "We Did the Right Thing", Federal Document Clearing House, Friday, June 11, 1999, Page A31, Copyright 199 The Washington Post Company

107

strano lako naputanje krajnjih ciljeva zarad postizanja trenutnih i ogranienih dobiti. Mada je agresija zapoeta radi spreavanja humanitarne katastrofe i etnikog ienja Kosova, ini se da je pravi cilj Alijanse bio kanjavanje Miloevia (Gutman, 1999). Jer humanitarna katastrofa, zainjena dirigovanim egzodusom Albanaca je stvarno postala moguom tek NATO bombardovanjem.123 Razvlaivanje Miloevia nije, pak, bilo izvodljivo bez kopnene operacije okrunjene klasinom okupacijom. SAD u taj rizik nisu htele (smele) da se upuste zbog straha od veih gubitaka u ljudstvu. Za upotrebu NATO peadije one nisu imale pristanak svih saveznika, kao ni amerike javnosti (Campbell, 2000: 3-7). ak i da je intervencija stvarno imala humanitarne ciljeve, unapred je bilo jasno da oni ne mogu biti dosegnuti aviobombama.124 Uprkos tome SAD su se odluile za kontraproduktivnu taktiku (Mandelbaum, 1999). inilo im se da vazdunim udarima mogu postii najvee dobitke uz najmanji rizik. Protekla je godina pokazala da su SAD i NATO na Kosovu postigle pobedu jedva dovoljnu da medijski opravdaju svoj ratni angaman125 Sve je to Miloeviu bilo omoguilo da iz rata izae s malim vojnim gubicima, a velikim vlastouvarnim i medijskim dobicima. Time postoje jasnije zato su oba aktera od poetka hitali ka ogranienim ciljevima i merljivim koristima: SAD izuzimanju Kosova iz nadlenosti Srbije/SRJ, a Miloevi njegovoj odbrani do take svog opstanka na vlasti.126
123 "However one regards the consequences of NATO intervention in Kosovo, it is clear that once the air campaign started, it was entirely logical for Milosevic to drive ethnic Albanians out of Kosovo at the greatest possible speed and the greatest possible numbers, in the expectation that he could then negotiate from a position of strength before the bombing did too much damage. Bombing would, after all, create some political cover for his behaviour, allowing him to suppress internal opposition and win support for the government from among the Serbs population." The sitation in Kosovo, Report, Document 1651, Assembly of Western European Union, 10 June 1999, p.7 124 ire o tome: Don Galtung, NATO rat, etniko ienje Postoji li uopte izlaz iz ovoga? TV/Radio Interviews, Stockholm May 24, 1999, TFF Press Info # 70 125 Uporedi: NATOs Victory, 0430 GMT, 990621, Stratfor.com 126 Kratku analizu razloga kapitulacije Miloevia, vidi u: Brzezinski, Zbigniew, Why Milosevic Capitulated in Kosovo, The New Leader, October 7, 1999, www.balkanaction.org

108

Zato je pravi i jedini dobitnik NATO intervencije OVK. Poto sama nije mogla da se izbori za nezavisno Kosovo, njoj su SAD tokom 1998. godine dodelile ulogu "ratnog zeca". Pripao joj je lak zadatak da sukob zaotri i u njega uvue srpsku policiju i Vojsku Jugoslavije. OVK je usput trebalo da proizvede dovoljno, medijski ubedljivih razloga za NATO intervenciju. Tokom bombardovanja prvi joj je zadatak bio da ubrza izgon Albanaca s Kosova. Uporedo je obavetajno servisirala NATO avijaciju. U sluaju prelaska na kopnene operacije ekala ju je uloga isturenog i udarnog ealona NATO. Za dobro odigrane uloge politiki je vrh OVK dobio pravo da proizvoljno vlada Kosovom i lokalnim Albancima. Spoljnu mu zatitu garantuje KFOR, dok UNMIK samo nadzire uzvratno etniko ienje i neomeeni revanizam (Oberg, 1999). Uprkos neporecivom teritorijalnom gubitku, ljudskim i materijalnim tetama, srpski je reim nakon Kumanova politiki i vojno opstao. Ratni poraz mu, dakle, nije isporuio uobiajene i oekivane politike posledice gubitak vlasti. Srpska iskustva iz minulih epizoda YU-rata su dakako unapred nalagala sumnju u spremnost reima na odsudnu odbranu Kosova. On je kosovski poraz, pokazalo se, uspeo tako da dimenzionira da mu ne ugrozi opstanak. NATO je bombardovanje, povrh svega, Miloeviu dalo pokrie za ve izgubljeni suverenitet nad Kosovom.127 On je, o istom troku, decenijsko razaranje srpske privrede i drutva pripisao SAD i NATO. Ratno mu je stanje, istovremeno, dozvolilo da autoritarni model svog vladanja smesti u predsoblje diktature. Kosovo je, stoga, u njegovoj politici i dalje imalo vrhunsku instrumentalnu vrednost. tavie, neuspeh je meunarodne misije na Kosovu ostavljao Miloeviu nadu da e mu SAD kad 127 To se faktiki desilo tokom sporazuma Miloevi-Holbruk (oktobar 1998), kojim su: (1) neopozivo poniteni svi rezultati srpske vojne i policijske kontraofanzive, te je srpski reim bio ponovo izgubio kontrolu nad veim delom kosovske teritorije; (2) nastao je bezbednosni vakuum, koji je pogodovao albanskoj strani, te joj olakao revitalizaciju i reorganizaciju OVK; (3) instaliranjem asimetrinog modela kontrole aktera, srpskoj je strani na neodreeno vreme bila zadrana pretnja bombardovanjem, dok su Rugova i OVK ostali izvan delatnog domaaja SAD i NATO; i (4) postavljanjem "bezbednosne klackalice", po kojoj su Srbija i SRJ bili odgovorni za sigurnost verifikatora, mada su im vojska i policija blokirane, SAD su bile ostavile prostor za unutranje i spoljanje manipulisanje misijom OEBS i proizvodnju proizvoljnih razloga za NATO zatitu verifikatora, uporedi: Miroslav Hadi, Sporazum o Kosovu itanje prvo, Spoljnopolitike sveske, br. 7, Evropski pokret u Srbiji, decembar 1998, Beograd, str. 41-48

109

tad, makar i tajno, vratiti mandat lokalnog izvrioca i garanta njihove politike volje.128 Privremeni saldo Prvi deo ratne prekompozicije prostora bive Jugoslavije i Balkana okonan je NATO intervencijom na Kosovu. Ona utoliko predstavlja metodsko polazite za analizu dometa dosadanjeg evroatlantskog upravljanja YU-krizom i ratom. Ona je isto tako i startna taka za projekciju valjane strategije za bezbednosnu stabilizaciju prostora bive Jugoslavije i Jugoistone Evrope. Tim pre to su se temeljni uzroci rasturanja druge Jugoslavije bili vremenom slili i do ratne take izotrili u Srbiji. Isto tako, Zapadna je alijansa bombama i sankcijama dokazala odsustvo valjane strategije i volje za otklanjanje izvornih uzroka YU-ratova. Preuzevi nakon sloma socijalizma ulogu glavnog (pre)ureivaa sveta (Beinski, 1999), SAD i saveznici su razreenje krize u drugoj Jugoslaviju stavili pod svoju nadlenost jo 1991. g. Nakon deset godina uredovanja oni su jedino uspeli da overe, podupirui ga, njeno krvavo dravno i etniko rasturanje. U kosovskoj su taki ujedno svedena trenutna bezbednosna dostignua post-bipolarnog sveta. Usput je izveden privremeni saldo junoslovenskih naroda u zdruenom razaranju sopstvene drave. Uz to u klaster-taki su se iskristalisale bitne protivrenosti evroatlantskog miljenja i praktikovanja bezbednosti, namenjene ostatku Evrope i sveta. U aporemi je, takoe, zavrilo ratovanje Miloevia za svoj vladarski mir, ali i bombardersko irenje demokratije Vilijema Klintona.129 Istini za volju, kosovska je taka potencijalno i prekretna. Njom je dokazana i naloena potreba drugaijeg bezbednosnog stabilizovanja Balkana (Krastev, 2000). Preko Kosova Alijansi je pristigao i zadatak da nae nove metode za ureivanje sopstvenog strategijskog okolia. Njene e lanice pre toga morati jo jedanput da provere valjanost svoje odluke da sopstvenu, ali i
128 Najave o tome su stigle preko Sandi tajmsa (uporedi: Danas, 10. april 2000) 129 Kolekciju reakcija srpskih i stranih filozofa, naunika, politiara i knjievnika na NATO agresiju vidi u: Srbija i NATO (I), Srpski diskurs rata; Srbija i NATO (II), Svetska debata, Nova srpska politika misao, Beograd, 1999.

110

tuu bezbednost bespovratno prenesu u nadlenost NATO i SAD. Iz ovog se prostora ujedno mogu izvesti centralne odrednice i nepoznanice budue bezbednosti Balkana. Spolja posmatrano ini se da za projekciju bezbednog Balkana ima dovoljno elemenata. Uglavnom su poznati kljuni nasleeni i sadanji uzroci njegove nestabilnosti. Brzo i lako, takoe, moe biti napravljen popis politikih aktera, koji ga destabilizuju. Mogue je bez vee greke nabrojati i spoljanje inioce, od kojih direktno zavise bezbednost i budui izgled Balkana. Nepobitni su i rezultati spregnutog delovanja ovih faktora na prostorima bive Jugoslavije. Na delu su privremena bezbednosna reenja nametnuta voljom evroatlantske zajednice i silom NATO. Time je prostor za nove ili obnovljene ratove u prvom krugu suen na SRJ, tj. skraenu Srbiju, Crnu Goru i Kosovo. Prenosom vatre u drugi krug u ratnom bi se zahvatu mogle da nau Albanija i Makedonija, a moda i BiH. Od ove je take trei krug ili nemogu ili neomeiv. Da bi spreile nove ratove SAD i EU su region prvo stavile pod kontrolu NATO, a onda Paktom stabilnosti najavile njegovu trajnu stabilizaciju. Sporenja poinju oko specifikovanja pojedinanog doprinosa manjku bezbednosti na Balkanu. Doprinos lokalnih aktera je lake izraunati. Razlike nastaju pri merenju doprinosa SAD, EU i NATO. To, pak, otvara novu deonicu rasprava o tome da li su balkanske zemlje do sad uopte imale priliku, volje i moi da samostalno ureuju sopstvenu bezbednost. Prethodna se bezbednost Balkana, u krajnjoj instanci, temeljila na blokovskoj svrstanosti i disciplini drava regiona, kao i prvih im suseda. U stratekim proraunima supersila Balkan je tretiran kao sporedan pravac blokovskog dodira i eventualnog sudara (Civi, 1987: 93). Subregionalna je bezbednost preteno poimana kao element globalne ravnotee vojnih moi, te je i (van)blokovska pozicija lokalnih drava uglavnom imala instrumentalnu vrednost. Povrh svega, blokovski su "kiobrani" ukidali mogunost za autonomno bezbednosno ureenje balkanskog regiona. Da bude tee, rizini faktori balkanske bezbednosti bili su prikrivani i potiskivani, a delom i rastakani pod dejstvom blokovske suprotstavljenosti. U prilog tome delovale su opresivnost komunistikih, odnosno amortizacijski kapaciteti prozapadnih reima domicilnih i graninih drava. Krajnji rezultat toga bila je bezbednosna zaputenost Balkana, ije su dimenzije i implikaci111

je obznanjene tek po izbijanju YU-rata. Stoga je i bezbednost Balkana bila radikalno ugroena ratnim (samo)razaranjem druge Jugoslavije. Etnoteritorijalna rekompozicija SFRJ silom tendencijski je pretila, i jo preti, da zahvati ostale zemlje Balkana. Uz to, osloboene sile YU-destrukcije dodatno su podstakle zateene inoce njihove unutranje nestabilnosti i meusobnog ugroavanja bezbednosti. A sve to pri, u sebi protivrenim, globalnim strukturnim promenama koje u sadejstvu s balkanskom "ruom etnikih i velikodravnih vetrova" ine ovaj region jednim od centralnih arita evropske i transatlantske nestabilnosti. Time je stvoren nov vojno-politiki i bezbednosni mizanscen, kojim dominiraju zbirni faktori razliitog porekla i nejednakog ranga vanosti. Utoliko je YU-rat direktno i indirektno dokazao manjkavosti postojeih evropskih, transatlantskih i svetskih (pod)sistema kolektivne i zajednike bezbednosti. Pokazalo se da ak i u sutinski monotipnim asocijacijama, kao to su Evropska unija ili NATO, nije lako definisati zajednike bezbednosne ciljeve na Balkanu (eks-Jugoslaviji), te izabrati i na vreme primeniti adekvatnu vojno-politiku strategiju. Tim vie je delatna sterilnost UN i OEBS bila oigledna. Svi su izgledi da je Zapad koncepcijski i operativno bio nespreman, a politiki i ekonomski nevoljan da izdri sve posledice ostvarenja svog stratekog cilja eliminacije socijalizma. To ga je dovelo u reaktivnu poziciju koja po logici globalne (sve)moi stimulie primenu represivnih ekonomskih, politikih i vojnih metoda. Ne udi, stoga, da je na listi amerikih prioriteta za (re)integraciju Evrope vojno privoenje post-socijalistikih i novih drava NATO/PfP zauzelo prvo mesto.130 Meutim, valja naelno sumnjati u bezbednosne domete vojnog integrisanja evroatlantske regije. Prvenstveno zato to vii stepen vojne, a potencijalno represivne povezanosti evropskih drava ne vodi nuno rastu njihove bezbednosti niti moe biti dokaz njihove integrisanosti u Evropu. Vojno uvezivanje ujedno ne
130 Dominacija takvog pristupa potvrena je i stavovima, tadanjeg ministra odbrane SAD: "To open this door (to prosperity and freedom M.H.) we do need a second Marshall Plan, but we do need to draw on Marshalls vision" (p. 6); "Just as the Marshall Plan used economic revival as the catalyist for political stabilization and ultimately the development of the modern Europe The PfP uses security cooperation as a catalyst for political and economic reform." Perry William, Partnership for Peace Transforming Central, Eastern Europe, Balkan Forum No. 4/1996, Skopje, p. 7.

112

garantuje demokratski preobraaj zatvorenih drutava, pogotovu onih u kojima generatori oligarhijske proizvodnje moi jo nisu demontirani.131 Dapae, akcentovanje vojnog povezivanja ostavlja novim/starim elitama vlasti dovoljno unutranjeg prostora za fingiranje (pro)demokratskog preobraaja. Zato koncept evroatlantske bezbednosti koji kandidovanim dravama nudi prvo vojno pa tek onda neizvesno kada i pod kojim uslovima socioekonomsko ukljuenje ne moe pretendovati na dovrenost i dugoronost. Dugorono posmatrano NATO pakt je jedini pravi dobitnik YU-rata. To stoga to je on nakon nestanka rivalskog bloka bio izgubio raison detre (Remington, 1996: 45). Iz tegoba neizvesnosti i rizika redefinisanja zdrueno su ga izvukli Yu-ratni akteri i svetsko-upravljake aspiracije Amerike. O tome svedoi i injenica da tek kad su SAD odluile da BiH, a time i eks-Yu prostoru pridaju strateki znaaj NATO je sebi naao dostojan zadatak.132 Stoga, u bezbednosnoj jednaini Balkana uz dovoljno poznatih i dalje jo uvek ima isuvie nepoznatih. Da bude tee, kljune nepoznate pristiu iz evroatlantske zajednice. Svea iskustva govore da lokalne drave teko, sem na retorikom nivou, mogu da predvide politiku Alijanse. Sigurno je, meutim, da na nju ne mogu znatnije da utiu. Nasuprot tome, Alijansa uz manja odstupanja lako moe da predvidi delovanje lokalnih aktera. tavie, ona uvek moe da stimulie ili iznudi poeljno ponaanje. Tekoe merenja Da bi bili procenjeni dometi evroatlantskog angamana na prostorima bive Jugoslavije nune su brojne analitike predradnje. Trebalo bi prvo tano utvrditi determinante i tokove nastanka strategije njenog nastupa, kao i kriterijume za izbor ciljeva i
131 Klasian dokaz za to je prijem Grke i Turske u NATO, mada nijedna od njih u to vreme (1952. g.) nije ispunjavala zahtevane uslove, a Turska je zbog demokratskih manjkavosti jo uvek izvan Evropske unije. Jednu od interpretacija uslova za prijem u NATO vidi u: Beinski Zbignjev, Fifty Years After Yalta: Europes and Balkans New Chance, Balkan Forum, no. 2, Skopje, 1995, str. 515. 132 Na svrstavanje BiH u strateke interese SAD/NATO presudno su delovale etiri grupe zdruenih faktora: (1) u Bosni pokazana ogranienja tzv. novog svetskog poretka, (2) diplomatske greke EU i SAD, (3) erozija kredibiliteta NATO i (4) reenost SAD da u Bosni potvrdi svoju globalnu lidersku poziciju; prema: Toal Gerard, A Strategic Sign: The Geoplitical Significance of "Bosnia" in U.S. Foreign Policy, pp.4-12, htp://www.majbill.vt.edu/geog/faculty

113

sredstava. To zahteva diskusiju stvarnih odnosa izmeu EU i SAD. Uporedo bi trebalo utvrditi konfiguraciju moi unutar Evropske unije, te njen uticaj na interventne zahvate u YU-rat. Poto je prihvatila (ruko)vodeu ulogu SAD Evropska je unija u ovom poduhvatu nuno zavrila kao sekundant. Stoga je ona nakon poetne a samostalne medijacije (jul 1991-april 1992) ve tokom rata u BiH izgubila inicijativu. I pored toga EU i SAD su na Balkanu uglavnom delovale u okvirima zajednike politike, ali su SAD imale primat u njenom formulisanju i primeni. To, dakako, nije moglo da otkloni negativno dejstvo sukoba njihovih interesa na zajedniki pristup Yu-krizi i ratu. Tim pre, to nominalno jedinstven pristup nije uvek bio praen i jedinstvenom akcijom, te su pojedine lanice Alijanse delovale ne samo samostalno, ve esto i opozitno.133 Evaluacija evro-atlantskog intervencionizma zahteva izradu pouzdanog metodolokog postupka. Tim povodom odmah nastaju brojna iskuenja. Naime, evaluacija podrazumeva imanje pouzdane evidencije o izbaenim rezultatima. Zatim sledi problem merenja obima pojedinanog i/ili grupnog uea u njihovom postizanju. To, uz ostalo, zahteva izradu trokovnika i proraun efektivnosti dosadanjih ulaganja. Potom treba utvrditi postupak za vrednovanje rezultata. Procena rezultata, pri tom, direktno zavisi od izabranog etalona. Rezultati Alijanse e, na primer, zasigurno imati razliitu vrednost ako budu mereni spram jula 1991.134 a ne jula 1995. godine.135 Isto se tako percepcija dometa Dejtonskog ugovora s protokom vremena menja. Novembra 1995. godine taj je ugovor tretiran kao veliko postignue evro-atlantske zajednice. Pet godina posle, pokazalo se da nametanjem mira uopte nisu ukinuti izgledi za etniku deobu BiH. Ili, nalazi o svrsi NATO bombardovanja SRJ iz marta 1999. i marta 2000. godine se u mnogo
133 Jedno od vienja uloge Nemake u ratnoj dekompoziciji druge Jugoslavije vidi u: T. W. Carr, German and US involvement in the Balkans: A careful coincidence of national policies?; http://www.emperoros-clothes.com/articles/carr/carr2.htm 134 Dolazak prve trojke EU u Jugoslaviju i sklapanje Brionskog sporazuma o tromesenom moratorijumu na akcije saveznih vlasti, ukljuujui JNA, i razdruivanje Slovenije 135 Vreme upada Vojske RS u Srebrnicu kojom su prilikom, po osnovanim sumnjama Hakog Tribunala, poinjeni ratni zloini genocida nad civilima te je komandant Drinskog korpusa general Krsti od Tribunala osuen na 46 godina zatvora

114

emu razlikuju. Stoga su i vrednosne ocene o opravdanosti i dometu NATO udara po Srbiji nuno razliite. Tim pre, to je OVK uveliko poela da uzvratno isporuuje sve negativne konsekvence loeg NATO i UN upravljanja Kosovom. U skladu s tim, koji god etalon bude izabran sve to SAD i EU mogu da proglase za svoj uspeh podlono je razlonom preispitivanju i osporavanju. Isto se tako, dakako, i za svaki (priznati) neuspeh mogu da nau argumenti opravdanja. Na primer, ako se Alijansi pripie u uspeh nametanje mira u bivoj Jugoslaviji, odmah sledi pitanje zato je mir uspostavljan etapno, odnosno zato rat nije spreen u zaetku. Drugim reima, ostaje problem kako objasniti zato je evroatlantska zajednica dozvolila, kad je ve prisvojila pravo ili se smatrala obaveznom da upravlja krizom na Balkanu, da se Yu-rat preliva ve 10 godina. Sve vreme trajanja Yu-krize i posebno njenog ratnog finala, svi su spoljni akteri stalno bili u pojedinanoj i kolektivnoj potrazi za valjanim stajalitem. Rezultati govore da oni do sada nisu uspeli da pronau produktivan pristup, kojim bi istovremeno zaustavili Yu-rat i trajno reili dravni status lanica bive Jugoslavije. Deo vanih razloga za to, svakako, pristiu iz nepredvidljivosti Yu-ratne spirale i lokalnih ratovoa, ali isto tako i iz pomanjkanja jasne strategije spoljnih umeaa. Naime, lako je dokazati da su spoljni inioci za Yu-aktere bili teko merljivi i proraunljivi. Moe se smatrati sigurnim da su odluke evro-atlantske zajednice bili izvan njihovog delatnog domaaja. To ne znai da Yu-akteri nisu hteli a delimino i uspeli da utiu na delovanje spoljnih umeaa. Paradoks je u tome to ni evroatlantska zajednica nije uspela, mada je monopolisala upravljanje Yu-krizom, da valjano proceni jugoslovensku situaciju i stavi pod svoju kontrolu igrajue ratne snage. Iz nemoi Alijanse nastale su dvostruke posledice. Zbog loe procene evroatlantska zajednica je postala zarobljenik svojih poetnih uvida u stvarnu prirodu i uzroke Yu-rata, te je postepeno gubila realan kontakt sa ratnom stvarnou. Stoga je sve manje uspevala da razume njegovu unutranju logiku i stalno obnavljajuu energiju. Zbog manjka volje i/ili sposobnosti za kontrolu lokalnih akter Zajednica nije uspevala da zaustavi rat. Produena neuspenost je potom izazivala politike frustracije u njoj, koje su podsticale olaku upotrebu spoljne sile. Poto je trajno usvojila poetnu podelu Yu-aktera na krivce i rtve, ona je sve ee demantovala svoju navodnu principijelnost i poli115

tiku doslednost. Mada je odmah osudila Yu-rat i odbila da prizna njegove teritorijalne rezultate, Zajednica nije uspela da otkloni autonomne razloge za nastavak i prelivanje rata. Sledstveno tome, ona i pored svih napora nije uspela da ga trajno zaustavi. Da bude gore, selektivnim sankcionisanjem izazivakog uinka sukobljenih strana ona je olakavala, a u krajnjoj instanci i podsticala nastavljanje Yu-rata. Manjak delatne strategije, dodatno naglaen solo akcijama pojedinih lanica Alijanse, omoguio je veini Yu-aktera da pronau skraeni postupak za oruano sticanje nacionalne drave. Uspenost ovog postupka je poivala na dve premise: prvo na osionosti i agresivnosti srpskog reima i vrha JNA odnosno Vojske Jugoslavije, i drugo, na spremnosti Alijanse da uestalo kri i proizvoljno tumai sopstvena naela. Ratnim je kreatorima novih drava potom ostajalo samo da efikasno iskoriste greke srpskog reima i manjak strategije evroatlantske zajednice. Iskustva od Slovenije pa do Kosova govore da se osloncem na manjak pameti i demokratinosti Miloevievog reima, odnosno na viak volje, moi i nestrpljenja SAD ilegalan status i protivustavna oruana pobuna Yu-separatistikih pokreta mogu meunarodno legalizovati i legitimisati. Budui da su strani umeai ve 1991. godine izabrali stranu i to po ideolokim kriterijumima, ne udi da su potom svoje favorite koristili za dalje upravljanje Yu-krizom. Odatle se upravljanje pretvorilo u irenje i prenos rata po potrebi lokalnih ratovoa. To je bio razlog da SAD svoj menadment zasnuju na nameri da lokalne ratovoe stave pod svoju kontrolu, te je zato bilo mogue da Miloevi u isto vreme ima status glavnog krivca za rat, ali i kljunog inioca budueg mira. Iz toga je sledio princip "tap-argarepa" i njegova nedosledna primena. Amerika je, dakle, samoprisvojeno pravo podele Yu-ratnih dobiti i gubitaka, primenila na nain koji neodoljivo podsea na davnanje papsko trgovanje indulgencijama i anatemama. Slovenakim i hrvatskim poglavarima ona je odmah, nezavisno od njihovog doprinosa izazivanju rata, dala oprost za sve grehove. Za verbalnu odanost demokratskim naelima hitro im je, uz zdunu pomo Miloevia i generala Kadijevia, uruila nezavisne drave. Bosanskim je ratovoama isto to formalno priutila tek nakon tri godine satiranja u srpsko-hrvatsko-muslimanskom trouglu. Kosovsko je arite ignorisala sve dok nije procenila da joj vojna intervencija moe pribaviti i brojne stra116

teke koristi. Tom je prilikom svojoj "svetoj stolici" privela i od greha oiene voe albanskog separatizma. Anatemu je trajno prikovala jedino za Srbe/Srbiju, dok ju je njihovom voi skidala ili vraala prema svojim trenutnim potrebama. Nevoljna da stvarno pomogne dokidanju socijalnih i politikih uzroka Yu-rata, Amerika je na kraju odluila da ih silom potisne i zabrani. SAD su sebe time trajno osudile na saniranje njihovih posledica. Na kraju su svoje upravljanje krizom svele na podvoenje novih drava pod protektorat NATO. Poto je domae ratovoe hitro preimenovala u mirotvorce, Americi nije bilo teko da uz pretnju sile od njih iznudi pristanak za (nepovratan?) razmetaj NATO po prostorima bive Jugoslavije. Dva naela evroatlantskog intervencionizma Bombarderski angaman Amerike i saveznika na Kosovu dodatno je, notirajmo i to, osvetlio neke od sporednih puteva sticanja globalne moi. Sveo je, istovremeno, na pravu meru ideologijski deo amerike prie o pobudama svog rtvovanja za dobrobit i slobodu naroda sveta. Naloio je i dodatnu sumnju u "pax americana", zasnovanog na arbitrarnom upotrebljavanju NATO. O tome uverljivo svedoe dva, na prostorima bive Jugoslavije, kristalizovana interventna naela SAD (NATO). Naelo prvo: bezbednosno vredni i vrednosno neosporni ciljevi mir, ljudska prava, demokratija mogu se ostvarivati (tititi) i neprikladnim sredstvima. Intervent, sledstveno tome, ima (prisvaja) punu slobodu u izboru postupaka za njihovu zatitu. Zbog nepostojanja (nadmonijih) komandnih i kontrolnih instanci on je sebe oslobodio obaveze da deluje pravovremeno, primereno, svrhovito, pravino i dosledno. Stoga, on sam, arbitrarno, odluuje gde su i koliko ugroene univerzalne civilizacijske vrednosti. Odnosno da li njihova zatita zasluuje primenu oruja, politiko-ekonomskih sankcija ili pruanje obuhvatne i bezuslovne pomoi. Ustoliuje se, izgleda, pravilo, da s udaljavanjem od Zapada tendencijski opada stvarna, a raste instrumentalna vrednost ljudskih prava i demokratije. To znai da evroatlantski interventi njihovu meunarodnu zatitu izgleda mogu, spram svojih potreba, da izbegavaju, odlau, selektivno praktikuju, pa i zloupotrebljavaju.

117

Izvesno je da su ratom (ratovima) u bivoj Jugoslaviji bila ugroena univerzalna, ali i elementarna prava zateenog i zatoenog stanovnitva. I pored meunarodno-pravne zabrane rata, oruanom je silom razorena jedna, a nastalo je vie drava. Prekrajane su granice. Poinjeni su ratni zloini. Etnikim ienjima je izmenjeno i proreeno njihovo stanovnitvo, itd. Sigurno je i to, da bi Yu-rat bez intervencije Zajednice trajao takorei do meusobnog unitenja. Intervencija je, dakle, bila direktno uslovljena manjkom volje domaih ratovoa da kompromisno ree ijedan problem. Utoliko se vojno-politikoj intervenciji Alijanse teko moe sporiti opravdanost. Tim vie, nije lako razlono objasniti antinomije zapadnog intervenisanja u Yu-krizu: uzdranost u fazi pripremanja i razbuktavanja etnikih sukoba; hitno svrstavanje uz pojedine protagoniste; etapno zaustavljanje rata i to tek poto su akteri postigli eljene politike i teritorijalne ciljeve; preutno i selektivno dozvoljavanje naknadne korekcije ratnih rezultata; izostanak ikakve demilitarizacije i denacifikacije zarad temeljne pacifikacije; pristrasna podela ratnih dobiti i gubitaka; preimenovanje ratovoa u mirotvorce; preutna podrka uvrenju autoritarno-nacionalistikih poredaka i selektivan i uzdran (kalkulantski) progon osumnjienih za ratne zloine,136 itd. Nesporno je da su se SAD i EU u Yu-krizi rukovodile svojim interesima. Strateka ekonominost im je nametala brzo postizanje izabranih bezbednosnih ciljeva sa to manje rizika i sopstvenih gubitaka. Shvatljivo je i njihovo pridravanje pravila da ratom priinjenu tetu treba da plate uinioci. Poto je veina Yu-stanovnika podrala rat i nacionalistike reime, logino je da oni i snose pristigle konsekvence. Odbranjivo je i naelno opredeljenje evroatlantske zajednice da mesnim graanima pre 136 Vid. Miroslav Hadi, The role of the Army in the Process of Disintegration of Yugoslavia, in: Kriegsverbrecher vor Geriht, Das Haager UN-Tribunal fur Ex-Jugoslawien, Sudosteuropa-Gesellschaft, Deutsche Welle, Koln, 1999, pp. 71-78.

118

pusti demokratsko reformisanje svojih drutava i izborno smenjivanje autoritarnih reima. Sporno je, meutim, to to je Zajednica kolektivnim kanjavanjem, u konkretnom sluaju Srbije, graanima oteavala da ostvare svoj naum. Cinino je, stoga, delovalo oekivanje Alijanse da e naknadnom zabranom rata, a bez radikalnih promena u Yu-drutvima ukinuti njegove stvarne uzroke. Isti je rang imala i namera Zapada da postigne regionalnu bezbednost bez delatne i pravovremene podrke razvlaivanju kljunih Yu-nosilaca njenog ugroavanja. Posebno je dirljiv tekui napor Zajednice da sauva multietniki, multikulturalni i multikonfesionalni sastav prvo BiH, a sad i Kosova. I to, nakon to je ona direktno i indirektno podrala ratno rasturanje SFRJ, koja je sve to bar nominalno bila ili je nakon demokratskih reformi moda i mogla da bude. Isti prizvuk ima i snana, ali uglavnom rezolucijska, podrka Alijanse povratku svih izbeglica. Oni su pre toga etniki poieni iz svojih zaviaja, a da SAD i EU nisu nita ozbiljnije uradili da to na vreme spree ili zaustave. Osnovano je stoga zakljuiti da je evro-atlantska zajednica na eks-yu prostoru do sada uglavnom primenjivala "vatrogasni arsenal". Izgleda da je Alijansi, i pored visokih trokova, oruano nametanje mira bilo isplatljivije od pruanja dugorone "maralovske" pomoi Yu-dravama i narodima za neopoziv izlazak iz rata. O tome svodoi i neuspeh evroatlantske zajednice u obnavljanju drave Albanije, odnosno u odsustvu adekvatne ekonomske i vojne pomoi Makedoniji. Razmere su manjka dravne moi u oba sluaja postali vidljivi tokom oruanog prelivanja OVK izvan Kosova. Naelo drugo: zaustavljanje lokalnih i regionalnih, a posebno unutranjih (civilnih), ratova vredan je cilj po sebi. Spoljna vojna (NATO) intervencija je, meutim, opravdana tek ako se njom istovremeno postiu strateki vanije i dalekosenije dobiti. Strateki modelovana intervencija interventu treba da omogui da iz svake krize (rata) uvek, a bez veih rizika istisne dovoljno vojno-politikih koristi za sebe. Mada je u novoj konstelaciji opao strateki znaaj prostora bive Jugoslavije, evroamerika je alijansa, i pre bombardovanja SRJ, sukcesivnim meanjem u Yu-rat sebi ve bila pribavila brojne i trajne koristi.
119

Uz ostalo, SAD i EU su na Yu-ratitima sebi pronale i kreirale valjane argumente ne samo za opstanak, ve i za rast globalne moi NATO.137 Preuzimanjem nadlenosti nad Yu-krizom one su imobilisale UN i blokirale njene mehanizme kolektivne bezbednosti. Istini za volju, SAD i dalje svraaju u Savet bezbednosti, ali uglavnom kad im zafali legalizujua rezolucija. Sukob na Kosovu je ujedno SAD dao novu priliku da unutar Alijanse i meu stratekim partnerima (rivalima) provere trpeljivost prema upotrebi NATO bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Uz sve to, SAD su na eks-yu prostoru iznale i nove moduse za jaanje svog vojno-politikog uticaja u jugoistonoj Evropi. Pre toga su, preko Saveta bezbednosti, unapredile NATO u interventno-mirovne snage UN. Zadravi komandovanje nad mirovnim snagama (jedinicama NATO) u svojoj nadlenosti,138 one su ujedno ouvale punu samostalnost u vojno-politikom iznuivanju i odravanju mira. Mada su drave Yu-porekla (sem BiH i SRJ) obuhvaene Partnerstvom za mir, one nisu ukljuene u programe irenja NATO. U zonu svog uticaja SAD su ih, meutim, uvele pomou mirovnih operacija. To im je omoguilo da nesmetano i na dui rok instaliraju snage NATO na arina eks-yu podruja. Time su SAD i NATO o jednom troku stekle nove pogodnosti. Direktnom vojno-policijskom kontrolom cele teritorije ojaale su protektorat nad BiH. Dejtonskim su sporazumom sebi potinile sve entitetske vojske i policije. U svoje su kontrolno polje tada uvele Vojsku Jugoslavije i Vojsku Hrvatske. To im je dalo priliku da u realnim uslovima uvebavaju NATO postupke za kontrolu i upravljanje ratno potencijalnim krizama. Smetanjem KFOR na Kosovo Alijansa je direktno ula u Srbiju/SRJ, a uz to sebi obezbedila strateku platformu za delovanje prema kaspijskom i bliskoistonom regionu.139 U krajnjem zbiru to je evroatlantsku zajednicu ponovo udaljilo od zasnivanja eventu 137 U analizama intervencije opte je mesto da je NATO tom prilikom prekrio i sopstveni statut, see: the articles V and VII, The North Atlantic Treaty, NATO Basic Documents. 138 Loe iskustvo sa UNPROFOR nateralo je SAD da u Dejtonskom sporazumu izbegnu "dupli klju" u komandovanju (NATO) mirovnim snagama. 139 "It is the gateway to areas of intense Western concern the Arab-Israeli conflict, Iraq and Iran, Afghanistan, the Caspian Sea, and the Transcaucasus. Stability in Southeast Europe must be a precursor to protecting Western interests and reducing threats from farther east." Robert Hunter, The Washington Post on April 20, 1999, www.balcanaction.org

120

alne strategije za predupreivanje ili rano zaustavljanje lokalnih i regionalnih ratnih sukoba. Ozbiljnijoj proceni, dakako, jo izmiu postignua SAD u disciplinovanju svojih (NATO) saveznika. Nepoznat je, isto tako, i njihov krajnji skor u rivalskom nadmetanju sa Rusijom i Kinom. Namee se, stoga, pretpostavka da globalna supremacija SAD i NATO ne moe trajno opstajati na bespogovornom potinjavanju Evropske unije,140 odnosno marginalizovanju Rusije i Kine. Protokom vremena i otrijim sukobom interesa, iz oba se pravca ubrzo moe oekivati jai otpor monocentristikom ustrojavanju savremenog sveta. Demonstrirana naela u svakom sluaju nameu dva pitanja na koja jo nema pouzdanih odgovora: prvo, da li je "humanitarni" intervencionizam namenjen samo nejakim zemljama u arbitrarnoj zoni stratekih interesa Alijanse, i drugo, da li je selektivnim intervencijama delovanje principa nemeanja u unutranje poslove drugih zemalja sueno samo na strateke partnere i/ili rivale Rusiju i Kinu? Nunost novog pristupa Evaluacija angamana SAD i EU na Balkanu, dakako, nadilazi okvire logiko-metodskog praktikuma. Za tu su svrhu stoga nevane i evroatlantske samorefleksije o valjanosti uraenog posla. Isti status imaju i kritike Alijanse od Yu-ratovoa, kao i njihovih naslednika. Pravo na kritiku im ukida njihov presudan doprinos uvoenju junoslovenskih naroda u meusobno ratno satiranje. Dve grupe zbirnih razloga, meutim, obavezuju evroatlantsku zajednicu da skrupulozno propita svoja postignua u upravljanju jugoslovenskom krizom. Prva grupa pristie iz injenice da i nakon deset godina upravljanja nema valjanih dokaza da je Zapad uspeo da dokine ijedan od bazinih uzroka rata. Primenom kombinovanih metoda on je uspevao da te uzroke povremeno i parcijalno potisne, ali nije uspeo da sprei njihovo seljenje i mutaciju.141
140 Evropska najava formiranja sopstvenih interventnih snaga i zajednike vojske, izazvala je otre reakcije predstavnika SAD, uporedi: Richard NortonTaylor, US Say its NATO Load is Too Heavy, Guardian, October 8, 1999, TFF Features, www.transnational.org 141 Pri tom, dakako, imamo na umu primaran doprinos Yu-ratovoa seljenju rata po prostorima bive Jugoslavije.

121

Ogranieni dometi intervencionizma istovremeno su proizvod, ali i potvrda manjka koherentne strategije Zajednice za okonanje Yu-ratova, a time i za bezbednosno preoblikovanje Balkana. Ovaj se manjak moe obrazlagati brojnim razlozima. Na primer, vremenom potrebnim da se SAD nakon pada Berlinskog zida dosete da su se stekli dovoljni uslovi za uspostavu "novog svetskog poretka". Vei deo razloga ipak otpada na poetnu zauzetost Zajednice raspadom SSSR, odnosno na njene pripreme za samozatitu od moguih negativnih posledica. Izvesno je i to da Alijansa nije mogla 1991. g. da pronae dovoljno razloga i interesa da se ozbiljno pozabavi ratnim raspadom druge Jugoslavije. Razumljivo je i to, da ona nije mogla na poetku Yu-rata da predvidi sve trenutne i trajne; lokalne, regionalne i globalne; humanitarne i bezbednosne posledice oruane borbe za preraspodelu moi i teritorija.142 Povrh svega, Zajed-

142 Svedok tome su ozbiljne dileme Zajednice u prvim godinama Yu-ratova oko toga da li da se snanije ukljue ili da uspostave sanitarni kordon oko bive

122

nicu je koliina posedujue, vojno-politike i ekonomske, moi titila od loih posledica svog neuspenog intervencionizma. tavie, imajua je mo Alijansi dozvoljavala da svoju frustriranost loim rezultatima povratno i u raznim formama (sankcije, bombe) prosledi nekim od vinovnika svojih nevolja. To, meutim, nije moglo da izuzme NATO od rizika kojima je izloen nakon razmetanja svojih mirovnih trupa, posebno ne na Kosovu. Naime, osnovni je zadatak KFOR da odvraa oruane snage Srbije/SRJ, odnosno da sprei obnavljanje oruanih sukoba izmeu njih i OVK. Jo mu je, meutim, vaniji zadatak da zatiti sopstveno ljudstvo. Time je NATO do minimuma redukovao doprinos KFOR bezbednosnom saniranju Kosova. Ujedno je otkrio i svoju najslabiju taku, koju OVK ili njeni delovi lako mogu pokuati kad-tad da iskoriste. Tim pre, to sukob KFOR sa OVK moe postati sasvim izgledan ako evro-atlantska zajednica neopozivo odbije da ustroji nezavisnu dravu Kosovo.143 Utoliko se moe rei da je NATO na Kosovu upao u sopstvenu zamku. im je svoje trupe prizemljio, on se izloio opasnosti da zbog pristiueg nezadovoljstva OVK statusom Kosova oas od oslobodioca postane okupator. A u toj, nikako samo supozicijskoj, situaciji NATO mogu uz sve ostalo da sustignu i posledice neobavljene demilitarizacije OVK u junu 1999. g.144 Stoga se Alijansa danas nalazi pred istim izazovima kao 1991. godine.145 Ona je opet suoena s namerom, ovog puta Albanaca da stvore novu, etniki istu dravu na Balkanu. To pak moe da ubrza dekompoziciju druge dve drave SRJ (Srbije i Crne Gore) i Makedonije. U novu tvorevinu, dakako, moe biti usisana i trea drava Albanija. Evroatlantska zajednica ovu nameru Albanaca danas ne moe lako da predupredi. Tim pre, to je pre Jugoslavije 143 U tom je pravcu uostalom delovala i NATO okupacija Kosova, uporedi: U. S Officials Expect Kosovo Independence, by R. Jefrey Smith, Washington Post Foreign Sevise, TFF Features Articles, September 24, 1999. 144 Pored injenice da je NATO prepustio OVK da se sama razorua a njeno jezgro prevede u Zatitni korpus (uporedi: Laura Rozen, KLA Demiltarisation Deal Despite Last Minute Wrangles, September 21, 1999, TFF Features, www.transnational.org), valja podsetiti da tokom 70 godina nijedna od Jugoslavija nije uspela da razorua kosovske Albance, mada su za to koriena vojna uprava nad Kosovom, vanredno stanje i policijska represija. 145 Ovo, dakako, jo vie vai za graane Srbije, koji nakon smene Miloevia moraju da reavaju iste zadatke kao i 1990. godine samo sada pod mnogo gorim uslovima.

123

thodno podrala etniku deobu druge Jugoslavije. Istini za volju to je izvedeno pod isprikom disolucije SFRJ i nepromenljivosti republikih granica.146 Ako evroatlantska zajednica, pre ili kasnije, Kosovu da status nezavisne drave, to moe biti uvod u stvaranje "Velike Albanije", nee joj uopte biti lako da entitetima u BiH ospori isti takav zahtev. Iz toga, pak, moe da usledi novi krug dekompozicije i rekompozicije Balkana. Zbog svega toga na Balkanu je u toku raznosmerna izmena zateenih i novonastalih bezbednosnih parametara. Faktori se rizika danas uvezuju na drugaiji nain, te njihov rezultantni produkt spreava skoranju bezbednosnu stabilizaciju Balkana. Novi je razvoj dogaaja usput osporio dominantne, politike i teorijske interpretacije razloga manjka bezbednosti na Balkanu. To posebno vai za jednoznana tumaenja uzroka i tokova ratnog rasturanja bive Jugoslavije.147 Povrh svega, razigravanje novih kao i oivljavanje starih, a ratno potencijalnih konflikata u sreditu Balkana osporava pozitivne domete dosadanjeg evroatlantskog upravljanja Yu-krizom. Time stiemo do druge grupe razloga za propitivanje valjanosti njenog dosadanjeg intervenisanja. Evaluacija je nuna da bi Alijansa mogla da definie optimalnu strategiju za svoj dalji angaman. Urgentnost proistie iz posredno najavljene preraspodele odgovornosti u evroatlantskoj zajednici, koja e Balkan verovatno preneti u nadlenost EU. Sve to, pak, od EU zahteva da unapred preispita dovoljnost svojih kapaciteta za uspeno uee u oblikovanju novog bezbednosnog identiteta Balkana. Kljuni razlozi pristiu, dakako, iz injenice da su se u sreditu Balkana ponovo stekli dovoljni uslovi za potencijalno razigravanje novog kruga lokalnih i/ili unutranjih ratova. Rezultati evaluacije bi trebalo da omogue diskusiju sadraja optimalne evroatlantske strategije za uee u oblikovanju novog bezbednosnog identiteta Balkana i pripadnih mu drava. Razlono je u tom se postupku rukovoditi naelom da je domet pomoi EU i SAD (NATO) u krajnjoj instanci odreen spremnou dra 146 Pravni je osnov ovome bila odluka Badinterove komisije iz 1991. godine. 147 Udarni, a u sutini alibi argument po kome je Miloevi (Srbija) jedini krivac za Yu-ratove i destabilizaciju Balkana danas je ak i politiki neupotrebljiv. Valjano razumevanje nove spirale Yu-krize stoga nalae pomnu analizu dosadanjeg doprinosa kako mesnih tako i meunarodnih aktera. To se, pak, ne moe valjano obaviti bez preispitivanja njihovog pojedinanog uea u razigravanju i prelivanju Yu-ratova (M. Hadi).

124

va Balkana da same sebi pomognu. Mada treba imati na umu da je budui bezbednosni identitet Balkana i dalje odreen potrebama evroatlantske zajednice, te se od mesnih drava zahteva da voljno usvoje evroatlantske standarde bezbednosti. Odnosno da pronau regionalni model koji e biti komplementaran evroatlantskim strukturama. Sve to ne otklanja potrebu da Alijansa nastavi temeljno preispitivanje svog koncepta bezbednosti, te ulogu NATO u njemu. Tim pre, to nema valjanih odgovora na mnoge dileme. Sporno je, na primer, i dalje stanovite po kome brojano i prostorno irenje NATO jednoznano uveava bezbednost Evrope i evroatlantske regije. Pogotovo to jo nisu utvene politike, sistemske, tehnike granice irenja NATO. Naime, javno je nepoznato do koje take NATO moe da iri radijus svog dejstva i poveava broj svojih lanica a da time ne ukine svoje izvorno bie ili ne blokira samog sebe. Vaan indikator za to je tekua potraga EU za sopstvenim spoljno-politikim i bezbednosnim identitetom, nezavisno od toga to se nominalno odvija u NATO koordinatama.148 Postavlja se, naime, pitanje da li je to pokazatelj istroenosti ili zakamufliranog otpora konceptu zajednike bezbednosti zasnovanog na liderstvu SAD i monopolu NATO. Uz to ide i tekoa utvrivanja da li je i koliko dugo mogua koabitacija skrajnutog "UNmodela" i ekspanzivnog "NATO-modela" globalne bezbednosti. Ne manje je vano pitanje da li e, kada i kako NATO biti stavljen pod demokratsku civilnu kontrolu.
LITERATURA
Blunden, M., Post-cold War security, Foreign Relations, no. 1042, Belgrade, 1996, pp. 21-25. Bodrijar, an, Rat u zalivu koji se nije dogodio, u: Evropski diskurs rata, Obrad Savi (ed), Beogradski krug, Beograd, 1995, str.463-481. Borden, Anthony, The Coming Battle for Serbia, www.motherjones.com, June 3, 1999. Brown, J. F., Nationalizam, Democracy and Security in the Balkans, Darrmouth Publishing Compani, Vermont, 1992 Brown, J. F., Turkey: Back to the Balkans?, in: Turkeys New Geopolotics, Fuller, Graham E & Lesser, Ian O (eds), Westview Press, Boulder San Francisko Oxford, 1993, pp. 141-163.
148 ire o tome: Europe's Military Revolution, Golles Andreani, Christof Bertram and Charles Grabt, Centre for European Reform, London, 2001.

125

Brzezinski, Zbigniew, Fifty Years After Yalta: Europes and Balkans New Chance, Balkan Forum, no. 2, Skopje, 1995, pp. 5-15. Copley, Gregory R, The New Rome & The New Religions Wars, Defense & Foreign Affairs, Strategic Policy, 3,1999, pp. 3-19. Christopher Cviic, Yugoslavia and the failure of collective security, in: The Future of European Security, Chritoph Bluth, Emil Kirchner, James Sperlin, Dartmouth, 1995, pp. 153-163. Crises in the Balkans, Constantine P. Danopoulos and Kostas G. Messas (eds), Westview Press, 1997. ilas, Aleksa, Osporavana zemlja, Knjievne novine, 1990. Danopoulos, Constantin P., Chopani, Adem, Albanian Nationalism and Prospects for Greater Albania, in: Constantine P Danopoulos and Kostas G. Messas (eds), WestviewPress, 1997, 169-194. Dimitrijevi, Vojin, Xenophobia as a Menace to Human Rights in Former Socialist Countries, in: Biserko, Sonja (ed.), Yugoslavia: Collapse, War, Crimes, Belgrade Circle, 1993, pp. 65-71. Hadi, Miroslav, The Serbian Ending of The Yugoslav Army, in: Serbia Between The Past and The Future, Duan Jani (ed), Institute of Social Sciences, Forum for Ethnic Relations, Belgrade, 1995, first edition, pp. 129-137. Hadi, Miroslav, The Security Profile of The Balkans, in: The Balkans in 97. Jelica Mini (ed), European Movement in Serbia, Forum for International Relations, Belgrade, 1998, p. 91118. Hadi, Miroslav, The Yugoslav People Army between War and Crimes, paper presented at The Conference "The Hague Tribunal", Deuche Welle, Kln, March 10, 1999. Hkan, Wiberg, Third Party Intervention in Yugoslavia: Problems and Lessons, in: Organized Anarchy in Europe, Jaap de Wilde and Hkan Wiberg (eds), Tauris Academic Studies, London, 1996, pp. 203226. Hettne, Bjorn, The New Regionalism and The Balkans, in: EU Enlargment, Yugoslavia and The Balkans, Jelica Mini (ed), European Movement in Serbia, Institut of Economic Sciences, Ekonomska politika, Fridrich Ebert Foundation, Belgrade, 1997, pp. 2536. Gow, James, Triumph of the Lack of Will, Hurst & Company, London, 1997. International Crisis Group, War in The Balkans: Consequences of The Kosovo Conflict and Future Options for Kosovo and The Region, 19. April 1999. Kandelj, Pavel, Ruski interesi na Balkanu: mitovi i realnost, u: Ruska politika na Balkanu, Jelica Kurjak (ed), Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1999, str. 7078. Lukic, Reno & Lynch, Allen, Europe form the Balkans to the Urals, The Disentagration of Yugoslavia and the Soviet Union, SIPRI, Oxford University Press, 1996. Mandelbaum, Michael, A Perfect Failure, NATOs War Against Yugoslavia, Foreign Affairs, Volume 78, No.5, September/October 1999, pp. 28. 126

Phelan, Dona, The Agreement on Subregional Arms Control of the Dayton Agreement, Disarmament No.2, UN, New York, 1996, pp. 98 103. Pei, Vesna, Serbian Nationalism and the Origins of the Yugoslav Crisis, USIP, 1997. Podunavac Milan, Princip graanstva i priroda politickog rezima u postkomunizmu: slucaj Srbija, u: Potisnuto civilno drutvo, Vukain Pavlovi (ed), Eko Centar, Beograd, 1995, str. 221-235. Popov, Neboja, Srpski populizam. Od marginalne do dominantne pojave, Specijalni dodatak, nedeljnik Vreme, br.135, Beograd Radi, Aleksandar & Micevski, Milan, NATO u agresiji na SR Jugoslaviju, Novi Glasnik br.2/99, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, str. 83-121. Thomas, Robert, Serbia under Milosevic, Politics in the 1990s, Hurst & Company, London, 1998 Wheeler, Mark, Not so black as its painted: the Balkan political heritage, in: The Changing Shape of the Balkans, F. W. Carter & H. T. Norris (eds), UCL Press, London, 1996, pp. 1-8. Woodward, Susan L, Should We Think Before We Leap? A Rejoinder, Security Dialogue, vol. 30, no. 3, September 1999, pp. 276-281

127

128

Glava 7

ODREDNICE BEZBEDNOSTI SR JUGOSLAVIJE

Graani preostale Jugoslavije svakog dana mogu da se uvere da su im lina bezbednost i sigurnost smanjene. Izau li van kue, vrlo brzo e uoiti da je i bezbednost drutva u kome ive umanjena. Ukoliko zavire u novine ili u neki od TV-dnevnika, saznae da je i bezbednost njihove drave (opet) ugroena. Ako su, pak, znatieljni i bogati pa uporedno prate reimske i nezavisne medije, o uzrocima svojih teskoba e dobiti oprena objanjenja. Uspeju li da ostanu pribrani, te za svoje potrebe pribelee ko ih sve i kako ugroava, moda e (p)ostati budniji ili spremniji da se sami zatite od rizika. Ali rizici time nee nestati. A njih ima dovoljno za podui spisak. Da bude gore, nijedan od ovih rizika nije nastao sluajno ili tek jue. Osvrnu li se unazad, itelji e se zemlje ove uveriti da zadnjih deset godina ive u uslovima visokog rizika. Za sve one koji to ve nisu direktno iskusili, prilaemo ovlaan spisak pokazatelja opteg manjka bezbednosti u Srbiji/SRJ. Spisak, meutim, upozorava i na nedostatak znanja o stepenu bezbednosti matinog drutva i drave. Graani Srbije i SRJ i dalje, pored ostalog, ne znaju ili znaju da ne znaju: kolika im je drava i koliki joj je vek trajanja; da li ih i u kom trenutku neko (obesna strana drava, vljastoljubivi patriota ili nervozan policajac) moe u ime bilo kog razloga bombardovati ili granatirati, pendreiti ili im suzavac iz oiju spirati vodenim topovima; da li preti opasnost da Srbija i/ili SRJ budu iznutra okupirane od "domaih izdajnika", jer sudei po upozorenjima dravne televizije i ministara (ne)istine njihov broj stalno raste; ima li dokaza da i dalje ive u istoj dravi sa iteljima druge republike-lanice, u koju ne mogu uneti ili iz nje izneti hranu i novac, a pogotovu ne strateke sirovine, u koje uz ugalj, aluminijum i so spadaju i reimu nepodobne novine;
129

 da li Kosovo ulazi u sastav njihove drave poto ono svakim danom, pod budnom paskom KFOR, UNMIK i domaih pobednika na elu sa prvim generalima VJ i njihovim "vrhovnim komandantom", iz te drave sve vie izlazi; da li e im sutra iz patriotskih razloga biti nareeno da krenu u odsudni boj za Kosovo ili u borbu protiv crnogorskog osamostaljenja ustavima SRJ i Crne Gore inae dozvoljenog ili protiv isto, odnosno drugomisleih sugraana; da li e Vojska Jugoslavije braniti graane i dravu od svakog, pa i unutranjeg nasilja (napada) ili e njeni generali po svaku cenu braniti sadanju vlast od veine graana, koji radi svog boljitka ele da je promene; da u Kinu (Irak, Libiju, Severnu Koreju, itd.) ako imaju para mogu putovati bez vize, ali da im je po Balkanu i Evropi ne samo zbog manjka novca kretanje ogranieno; da ako ak i dobiju vizu, pa ree da negde otputuju moraju da plate izlazak iz domovine svoje, iji iznos nije dovoljan razlog da se u nju vrate, ve se vraaju jer ih niko drugi na due primiti nee; da li e mirno prespavati celu no, jer mogu biti iznenada pozvani (odvedeni) na mobilizaciju (redovnu vebu), u niim izazvan oslobodilaki rat za mir ili na informativni razgovor; da li e policija pre svega titi ustavna prava, bezbednost i sigurnost graana i njihove imovine ili je ona namenjena samo za zatitu sadanje vlasti; kako da podmire svoje poreske i ostale obaveze prema dravi (vlasti), koja ih je pomou zajmova, lane tednje i ratne inflacije potpuno osiromaila, a jo im je uz to smanjila godinji broj mesenih plata i penzija, te u novom reimskom kalendaru godina ima 6-8 prepolovljenih meseci; da li pre izlaska iz kue treba da navuku pancir koulju, ukoliko je imaju, jer se lako mogu nai u unakrsnoj vatri nepoznatih mafijaa i njihovih, takoe, nepoznatih, gonitelja; da li deci svojoj bez veeg rizika mogu ime ostaviti, a to im je jo jedino preostalo, jer su moda svrstani u domae nitarije, janiare ili neokupanu okupatorsku peadiju, i tako redom. Zabavljeni ve deset godina oruanim ujedinjenjem vaskolikog srpstva, graani su zemlje ove moda propustili da uoe brojne promene u vaseljeni. Ili su moda olako poverovali
130

u to da su se na svetu ovom svi, uz male izuzetke, udruili ne bi li Srbima konano doakali. I to zato to su Srbi, kako kau domai geopolitiki pesnici i vesnici "gradili kuu nasred druma". Pa su dalje zakljuili, mada bez valjanih dokaza, da je prvi uslov za vladanje svetom osvajanje teritorije Srbije i pokoravanje Srba. Po otkriima domaih boraca protiv "novog svetskog poretka" amerike su pare, ipovi, kosmike rakete, nosai aviona itd. postale dovoljne za globalnu dominaciju, tek kad su njihovi generali otkrili da je Srbija strateki centar sveta. Sad kad je graane Srbije (SRJ), nakon pobede nad NATO, zapao divljenja dostojan zadatak da ostatak sveta uine humanijim i razumnijim nije zgoreg da se podsete od ega treba da krenu. Da bi drugima ivljenje uinili radosnijim, valjalo bi da oni prvo ivot svoj i u dravi svojoj uine bezbednim. Tad bi snaga njihovog primera ohrabrila i poduila narode druge kako da se izbave od poasti globalizacije. Za tu bi svrhu itelji Srbije/SRJ prvo trebalo da saznaju znaenja novih rei, ali i nova znaenja starih rei. Potom im sledi da otkriju da li neko stvarno ugroava njihovu bezbednost. Ako otkriju poinioca, treba da saznaju zato, koliko i kako ih on to ugroava. To e im dozvoliti da pouzdanije izmere sposobnost sadanje vlasti da titi njihove interese, a da im pri tom ne ugroava pravo na ivot. Tek nakon toga oni e moi da odlue da li im za lini i dravni opstanak treba vie znanja, mudrosti, rada i demokratije ili im spas lei u novom topuzu, kojim sutra nee imati ko da vitla. Promene u znaenju pojma "bezbednost" Klasino se poimanje bezbednosti dugo odnosilo samo na pojedinane drave. Pojam je izvoen iz polja uzajamnog dejstvovanja unutranjih i spoljnih politikih inilaca. Spoljni su inioci susedne drave, velike sile i njihove politike tretirane kao datost, na koju se donekle moe uticati diplomatijom ili vojnim odvraanjem. Unutranji su inioci dugo imali, sem u vojnim proraunima, sekundarnu vanost. Vladalo je uverenje da u eventualnom ratu, pogotovo ako je odbramben, unutranje manjkavosti mogu biti nadoknaene voljom graana da brane svoju domovinu, bez obzira kakva je ona. Ovim je pojmom uglavnom iskazivana potreba i/ili sposobnost neke drave da se odbrani od oruanog napada spolja. Centralnu su bezbednosnu vrednost, stoga, inili odbrana
131

suverenosti i teritorijalne celovitosti dotine drave. Suverenost je, u tom sklopu, preteno miljena kao neomeivo i neotuivo pravo vladajuih elita da po svom nahoenju, ako treba i silom, ureuju odnose u dravi kojom vladaju. Takva je suverenost prema spolja branjena principom nemeanja u unutranje stvari drugih zemalja, a prema unutra pravom (nasilne) odbrane poretka, nezavisno od volje i potreba potinjenih graana. Vojska je, shodno tome, dugo smatrana kljunim garantom bezbednosti drave. Bezbednosni su kapaciteti drave procenjivani na osnovu poreenja sopstvene vojne moi sa moima potencijalnih napadaa. Mo je iskazivana brojnou i veliinom svoje i tue vojske, te koliinom i vrstama posedujueg naoruanja. Uverenost u vojnu bezbednost drave izvoena je iz ideoloke i vrednosne valjanosti svojih, odnosno manjkavosti napadaevih ciljeva. Politiki i vojni su komandanti raunali da iz valjanih (ideolokih) ciljeva nuno ishodi visok borbeni moral graana i vojnika, koji garantuje pobedu (spreava poraz) u moguem ratu. Nastankom sistema kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija i bipolarnim (blokovskim) ustrojavanjem sveta izmenjen je okvir, ali ne i sadraj bezbednosti pojedinane drave. Pripadnost je bloku naelno poveavala pojedinanu i grupnu bezbednost spram protivnika iz rivalskog bloka i treih zemalja. No, ona nije nuno vodila i poveanju unutarblokovske bezbednosti lanica. Grupna vojna zatita zajednikih vrednosti i interesa podrazumevala je voljno odricanje ulanjenih drava od dela svog suvereniteta. Iz toga je preutno izvoeno i pravo interne intervencije radi ouvanja monolitnosti bloka i njime zatienih interesa (vrednosti). Interesna povezanost lanica Zapadne alijanse trajno je oslobaala SAD i NATO obaveze nametanja unutranje discipline vojnom silom. To im je olakavalo vojno-politiko i ekonomsko nadmetanje sa rivalskim blokom. Istovremeno im je dozvoljavalo da se svim sredstvima usredsrede na jaanje svog uticaja u dravama tzv. treeg sveta. Nasuprot tome, Varavski je ugovor, pod vostvom SSSR, uz irenje "svetskog sistema socijalizma" morao svoju silu da koristi i za njegovo ouvanje u samom sreditu. Tako je graanima Poljske, Maarske i ehoslovake, nasuprot njihovoj volji u vie navrata sauvan socijalizam ruskim i domaim tenkovima. Po tom su uzoru i generali JNA 1991. g. izabrali da
132

umesto graana tenkovima tite ideologiju i sopstvene interese. To ih je, uz puno uee nacionalistikih elita eljnih svoje drave, uvelo u ratno rasturanje druge Jugoslavije. Propast socijalizma krajem 80-tih godina na nov je nain postavila problem bezbednosti drava, ali i svetske zajednice. Na scenu su pristigle promene u shvatanju i praktikovanju bezbednosti, zaete jo u blokovsko doba. U odnosima evroatlanskih drava oivljen je princip "potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukljuujui slobodu misli, savesti, veroispovesti i ubeenja". Mada usvojen daleke 1975. godine u Helsinkiju na Prvoj konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi, ovaj je princip postao delatan tek nakon pada totalitarnih reima u Istonoj Evropi. O tome svedoi i Pariska povelja za novu Evropu, doneta na Samitu KEBS 1990. g. Njom su se efovi okupljenih drava i vlada, ukljuujui i tadanju Jugoslaviju, uz ostalo obavezali na zatitu demokratskih vrednosti, ljudska prava i osnovnih sloboda, kao kljunih preduslova i garanta mira i jedinstva u Evropi. Utoliko je danas pre u toku izvoenje krajnjih posledica starog, nego formiranje "novog" svetskog poretka. Ono to se ini i predstavlja kao "novi svetski poredak" sveden na dominaciju SAD tek je jedna od, dodue najizglednijih, varijatni izgleda budue svetske zajednice. Za sad je jedino izvesno da je stari balans snaga i straha nepovratno naruen, te da je u toku opta potraga za novim pojedinanim i kolektivnim bezbednosnim identitetom. Time su, ujedno, stari obrasci i instrumenti bezbednosti zasebnih i/ili udruenih drava podvrgnuti preispitivanju i drugaijem profilisanju. U tom je sklopu zapoeto raznovrsno proirivanje znaenja i dosega pojma bezbednost. Tendencijske se promene odvijaju u nekoliko pravaca: (a) pojam se bezbednosti sa drave sve vie pomera ka demokratskom (otvorenom) drutvu. Bezbednost drutva kao dobrovoljne zajednice interesno povezanih graana (pojedinaca) tako postaje referentni okvir, preduslov i pokazatelj bezbednosti drave. Prvi je uslov za imanje bezbednog drutva i drave bezbedan pojedinac. Bezbednost je graanina, pak, jedino merljiva stepenom njegove stvarne ekonomske, socijalne, pravne, politike i kulturne sigurnosti i ravnopravnosti, nezavisnih od rasne mu, nacionalne i verske pripadnosti.

133

Shodno tome, postepeno se menjaju sadraji i ciljevi odbrane drave (drutva), kao i namena vojske i policije. Pri rastuoj povezanosti (evroatlanskih) drava odbrana se suverenosti, teritorije i granica sve vie pretae u zajedniku odbranu demokratskih tekovina i steenih prava graana. Vojska i policija se od oruanih zatitnika vladalaca (reima) polako pretvaraju u dodatne instrumente za zatitu bezbednosti drutva i graanina. Efikasnost neke vojske ili policije sve vie se meri i dokazuje njihovom sposobnou da tite sigurnost svakog pojedinca u sklopu ouvanja opte bezbednosti svog drutva i drave. (b) menja se broj i meuodnos inilaca drutvene/dravne bezbednosti. Bezbednost se neke drave vie ne moe izvoditi samo iz veliine i jaine njene vojske (i policije). To je dokazao i slom "real-socijalizma". Potvreno je, posebno u Evropi, da se ekonomski neuspeni i nedemokratski reimi ne mogu trajno ouvati oruanom silom. Isto tako, da se u propadajuem drutvu borbena spremnost vojske ne moe odravati iskljuivo ideolokim sredstvima. Ova su dva razloga svakako uticala da generali Crvene i ostalih lagerskih armija krajem 80-tih svesno odustanu od oruane odbrane socijalizma u SSSR i Istonoj Evropi. Time su oni, za razliku od generala JNA, svoje drave potedeli izglednih unutranjih (graanskih) ratova i ujedno ih uputili na traenje novih osnova za uvrenje sopstvene bezbednosti. U savremenim uslovima bezbednost se neke drave, drutva i graana iskazuje kao rezultantni proizvod zdruenog delovanja brojnih unutranjih faktora. Ona, znai, direktno zavisi od ekonomskih, socijalnih, demografskih, politikih, nacionalnih, kulturnih, moralnih, vrednosnih i ekolokih karakteristika i sposobnosti konkretnog drutva. Nain i kvalitet drutvenog uvezivanja svih ovih faktora (potencijala i determinanti) direktno odreuje bezbednosne kapacitete konkretne drave. Bezbednost drave tako postaje dinamian agregat, koji tek smetanjem u regionalno i ire okruenje dobija vojno-odbrambeno znaenje. (c) od bezbednosti pojedinane drave, preko sistema kolektivne bezbednosti postepeno se i uporedno stie do raznih formi zajednike bezbednosti. Mir kao vrhovni cilj UN danas je nadopunjen voljom zdruenih drava da u sopstvenom krugu, ali i stratekom okruenju (svetskoj zajednici) zajedno tite univerzalne civilizacijske i demokratske vrednosti.

134

Tako se bezbednosna piramida, postavljena nastankom UN i blokova, postepeno izokree. U sistemu kolektivne bezbednosti drave lanice su, naime, ouvanje svetskog mira uglavnom bile prenele na naddravne organizacije i institucije. Ove su, pak, u povratnom smeru imale ovlaenja da mir tite svuda i svim sredstvima, ukljuujui i silu. Mir se, stoga, pojavljivao i kao oktroisana vrednost, koja se namee odozgo silom autoriteta i autoritetom sile UN i blokova. Principi dravne suverenosti i nemeanja u unutranje stvari su u takvom poretku bili centralna i relativno izolovano tretirana vrednost. Stoga su bezbednost pojedinca i drutva bili izvan delatne nadlenosti meunarodnih organizacija. Utoliko je hladnoratovski mir poivao na invalidnoj bezbednosti. Zato je i bilo mogue da totalitarne drave obespravljenog pojedinca, budu sugaranti kolektivne bezbednosti. Razuivanjem novih oblika zajednike bezbednosti zapoeto je drugaije uvezivanje drava. Poelo je i novo itanje principa njihovih odnosa. Zajednika se bezbednost generalno zasniva na saglasnosti bitnih interesa i vrednosti povezanih drava. Zato je naelo jednakosti i bezrezervne primene svih principa u odnosima drava nadopunjeno obavezom njihovog uzajamnog tumaenja. To znai da je, kao u Pariskoj povelji, na primer, princip potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda po vanosti izjednaen sa principima dravnog suvereniteta i nemeanja u unutranje poslove. U isti je rang svrstan i princip savesnog ispunjavanja obaveza po meunarodnom pravu, ukljuujui i onih koje proistiu iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, usvojene u Generalnoj skuptini UN jo 1948. godine. Koncept zajednike bezbednosti je, ujedno, uputio ukljuene drave da u osiguranju globalne bezbednosti krenu od sebe. Region je, stoga, primarni prostor u okviru kog geografski susedi meusobnom saradnjom prvo treba da izlue jedinanu i zajedniku, a tek time i globalnu bezbednost. Osloncem na Marka Miljanova mogli bi smo rei da se bezbednost neke drave danas iskazuje njenom sposobnou da se zatiti od spoljne agresije, ali i sposobnou da druge zatiti od sopstvene agresije. Centralni predmet zatite drugog ine, pored suseda i/ili rivalskih drava, sopstveni graani. Drava u kojoj je ugroena bezbednost pojedinca objektivno predstavlja stalni bezbednosni rizik ne samo za svoje graane, ve i za susede (region i globalnu zajednicu).
135

Najavljene izmene u miljenju i praktikovanju bezbednosti su, dakako, jo daleko od punog ostvarenja. Trenutno je na delu suivot jo prisutnog starog i tek nastupajueg, a neprofilisanog novog sistema bezbednosti. Hladnoratovski mehanizmi, olieni u UN, OEBS i NATO, pokazali su se nemonim pred novim bezbednosnim izazovima. Raspadom blokovske strukture svetske moi, kao i posledinim obezmoivanjem UN, nastao je bezbednosni vakuum. To je centralnom posedniku svetske moi (SAD) dozvolilo da pone sa primenom koncepta bezbednosti, skrojenog po meri njegovih stratekih interesa. A ovaj je koncept nezavisno od humanistike, a u sutini ideloke, retorike direktan proizvod htenja SAD da se nametnu i opstanu kao neprikosnoveni svetski lider (gospodar). Prvu kontrolnu i kristalizujuu taku promena u sferi bezbednosti, zaetih padom Berlinskog zida, predstavlja NATO agresija na SRJ. Tom su se prilikom na jednom mestu i to bombama, iskazale sve tegobe tekue preraspodele svetske moi. Belodanim su postale i manjkavosti bezbednosne strategije svetskog lidera i njegovih saveznika. Utoliko se na "sluaju Jugoslavija" mogu propratiti traganja i lutanja, promene i pravilnosti u pokuajima evroatlanske zajednice da valjano odgovori na tekue bezbednosne izazove. Nezavisno od toga, silom ekonomske i vojno-politike moi Zapada iscrtane su nove bezbednosne koordinate i nametnute drugaije propozicije u meunarodnim odnosima. One svakoj od drava predstavljaju zadati okvir. Jer, podsetimo, drave za razliku od pojedinca ne mogu da se odsele zbog loeg komiluka, nepovoljne klime ili vika brda a manjka dolina. Kako e se koja drava smestiti u zadat regionalni i/ili globalni okvir direktno zavisi od valjanosti njene bezbednosne politike. A ona je, u krajnjoj instanci, samo koncentrisan i specifian izraz temeljnog ustrojstva i naina funkcionisanja svake konkretne drave. Bezbednosno naslee Srbije/SRJ Tokom 1990. godine graanima su tadanje Jugoslavije poeli da se izmiu glavni bezbednosni podupirai. Rasputanjem Varavskog ugovora nestale su koristi koje su druga Jugoslavija i vladajue joj elite dugo crpele iz ekvilibristike pozicije (istovremenog sedenja na obe blokovske stolice). Pored gubitka strate136

kog znaaja oni su u tom vremenu ostali i bez delatne podrke Zapada, koji je urio da proslavi svoju povesnu pobedu nad socijalizmom i overi je osvajanjem globalne moi. Uz to, on je gro svoje panju bio usmerio na raspadajui SSSR i istonoevropske zemlje, sreno izbegle iz komunizma. Zapad je iz tog pravca oekivao krupne rizike, u sluaju haotinog raspada sovjetske drave, ali i velike dobiti od irenja strateke zone svog uticaja na bive lanice socijalistikog lagera. Da bude gore, itelji su Jugoslavije ubrzano gubili i unutranje oslonce za sopstvenu bezbednost. Svetski krah socijalizma ogolio je sutinu unutranje krize. Agresivnom reakcijom nacional-republikih elita na nju spreen je, meutim, demokratski preobraaj zajednike drave. Udrueno bekstvo od trokova izlaska iz socijalizma izvedeno je pod okriljem nacional-ovinizma, upakovanog u lanu demokratsku retoriku i apsolutizovano pravo nacija na samoopredeljenje. Odsustvo volje za kompromisom uvelo je Yu-krizu u ratnu zavrnicu. U nacionalne zabrane ve uterani graani prihvatili su naloge svojih voa da u nove, etniki iste, drave stupe izmirenih istorijskih, a krivotvorenih, rauna. Okasnelo prekopavanje starih jama bio je uvod u kopanje novih. im im se u tom poslu pridruila i raspadajua JNA, sveopte ubijanje i razaranje vie nije moglo biti zaustavljeno. Sudbina junoslovenskih naroda okvirno je bila naznaena zainjanjem serije Yu-ratova i stranog posredovanja. Poto su hitro krenuli u rasturanje zajednike drave i meuetniko satiranje, EU i SAD su iz nadlenosti lokalnih ratovoa odmah izuzeli krajnje rezultate rata. Za sebe su zadrali pravo dravnog preureenja ostataka druge Jugoslavije. U prilog tome, domae ratovoe je trebalo samo da proizvedu dovoljno krvavih dokaza o nunosti njenog ukidanja. Odnosno, o potrebi da im se svakom dodeli (prizna) po jedna, po mogunosti etniki ista drava. Imali su, istini na ast, slobodu da izaberu u kom e tempu i kako dobrovoljno i uz nagradu ili prinudno i pod kaznama prihvatiti vrhovnu volju SAD i NATO. Ko je umeo na vreme da se prikae demokratom i rtvom "srbo-boljevizma" poneo je njur. Ako je potom, kao Slovenija, stvarno i krenuo u demokratiju obilne mu koristi pristiu same. Srbima je i njihovoj vlasti na kraju preostalo da se, ako se ne pobiju meusobno, uludo ale na svetsko-istorijsku nepravdu i zaveru. Utoliko smo od 1991. godine pa do danas samo svedoci

137

i/ili sauesnici ratne konkretizacije rezultata koji su ve tad bili predvidivi. Sadanji bezbednosni status Srbije i SRJ iscrtan je, dakle, ve u prvoj godini Yu-ratova. Nakon reimskog fijaska na Kosovu poelo je izvoenje njihovih krajnjih i svih posledica. U kosovskoj je taki finalizovan sukob dve, od poetka pogrene i nikad jasno definisane, strategije prve reima Slobodana Miloevia i druge vlade Vilijama Klintona. Izuzmemo li razlike u koliini i zahvatu moi, obe su strategije u "sluaju Jugoslavija" svodive na upotrebu (oruane) sile kao presudnog argumenta. Modelu siledijskog bijenja slabijeg, koji je Miloevi uz podrku srpskih ostataka JNA primenjivao po bivoj Jugoslaviji, na kraju su pribegle SAD i NATO. Ovaj su model, dodajmo, u zonama svojih vojno-politikih operacija dosledno koristile i ostale Yu-ratovoe (Kuan, Tuman, Izetbegovi i sada Tai). Rezultati primene obe strategije su porazni: niti je Miloevi reio ijedan srpski nacionalni i dravni problem, niti su SAD otklonile kljune bezbednosne rizike na prostorima bive Jugoslavije. Iz ovih injenica pristiu danas delujue, spoljanje i unutranje, odrednice bezbednosne pozicije Srbije i SRJ. Zadat bezbednosni okvir Dejstvo spoljanjih inilaca odreeno je karakterom i dometima evroatlanskog upravljanja jugoslovenskom krizom i ratovima. Za deset godina Zapad nije uspeo da za tu svrhu formulie suvislu i koherentnu strategiju. U osnovi toga je bio manjak volje lanica Alijanse da barem namenski otklone inherentna neslaganja i interesne sukobe. Iz toga je nuno sledila nesaglasnost izmeu postavljenih ciljeva, korienih sredstava i ostvarenih rezultata. U prilog tome svedoe i kljuna obeleja njihovog dosadanjeg intervenisanja u Yu-krizu (ratove): uzdranost u fazi pripremanja i razbuktavanja etnikih sukoba; hitro svrstavanje uz pojedine protagoniste; zaustavljanje rata (ratova) tek poto akteri postignu eljene politike i teritorijalne ciljeve; preutno i selektivno dozvoljavanje naknadne korekcije ratnih rezultata; diskreciona i pristrasna podela ratnih dobiti i gubitaka;

138

 preimenovanje ratovoa u mirotvorce i trajan oslonac na njih; izostanak demilitarizacije zarad temeljne pacifikacije; podrka uvrenju autoritarno-nacionalistikih poredaka i selektivan i kalkulantski progon osumnjienih za ratne zloine. Izbegavi, kad se ve umeao, da se pozabavi otklanjanjem izvornih uzroka Yu-ratova, Zapad je sebe osudio na saniranje njihovih posledica. Izostanak mera prevencije on je stoga pokuavao da nadoknadi reaktivnim pritiscima, kaznenim merama i/ili ogranienim avio-intervencijama. Tamo gde ni to nije pomagalo (Bosna i Hercegovina, Kosovo) vojnom je silom uspostavio neoroen NATO protektorat. U oba se sluaja pokazalo da je nametanje mira bio laki deo posla. Na to ukazuju i kolebanja unutar Alijanse oko daljeg angamana. Ona lako mogu izluiti zatvaranje "sanitarnog kordona" oko Srbije i zamrzavanje zateenog stanja u prvom okruenju. U goroj varijanti, izvodivoj jedino uz doprinos preostalih lokalnih ratovoa, nije iskljuen nov "humanitarni" uzlet NATO. Mirotvoraki i humanitarni dometi akcija Alijanse (SAD) na prostorima bive Jugoslavije od starta su bili limitirani njihovim globalnim potrebama i ciljevima. Stoga je i upravljanje Yu-krizom uvek bilo podreeno postizanju vanijih i dalekosenijih stratekih dobiti. Koliko god je Amerika bila ponukana stvarnim mirotvornim i/ili bezbednosnim razlozima da se umea u Yuratove toliko se isto, ako ne i vie, rukovodila eljom: prvo, da dobijenu priliku iskoristiti prvo za opstanak a onda i za irenje NATO, te za njegovo promptno unapreenje u jedinog svetskog garanta (iznuivaa) mira i bezbednosti; drugo, da dodatno nametne i obezbedi ameriko liderstvo u evroatlanskoj alijansi (EU i NATO) i tree, da ofanzivnim i arbitrernim pristupom, znai izvan Saveta bezbednosti UN, skrajne glavne strateke rivale (Rusija, Kina) i od njih iznudi prihvatanje amerikog politikog i bezbednosnog primata. Amerika i njeni saveznici nisu, dakako, propustili priliku da sebi pribave i dobiti lokalno-regionalnog ranga. Bilo je uostalom, "teorijama zavere" usprkos, iluzorno oekivati da e se strani umeai uzdrati od iskuenja da se, kad domai udarnici ve rue kuu svoju, time okoriste svi zajedno ili svako za
139

sebe. Nemaka, na primer, nije imala poseban interes da rastura drugu Jugoslaviju, koja je od nje inae direktno ekonomski, thenoloki i socijalno zavisila. Isto je tako suprotno logici profita temelju zapadnog modernog drutva da neko pristojno trite robe, kapitala i radne snage u SFRJ drobi u bezbroj feuda. Kao to su i SAD do baze na Kosovu, ako im je ba toliko bila potrebna, za ta nema valjanih vojnih dokaza, mogle moda da stignu dravnim sporazumom sa SRJ i uz plaanje. Ovako su je, uz presudnu pomo srpskog i albanskog ratnog lobija, bombama stekle bez ikakvih trokova. Od raskida nisu bili ni principijelni zatitnici mira i budni uvari principa nemeanja u unutranje poslove drugih zemalja Rusija i Kina. I oni su se prema Yu-ratovima i NATO-uredovanju, sasvim oekivano a srpskim rodoljupcima na tugu, odnosili u skladu sa sopstvenim stratekim interesima i ciljevima. Moda je po koja njihova suza ogrejala na kratko neku duu slovensku, ali joj nije pruila vojnu ili delatnu politiku potporu. Voene svojim potrebama i Rusija i Kina su se samo verbalno usprotivile uestalom amerikom krenju Povelje UN i meunarodnog prava. Obe su, za svaki sluaj, izbegle da se na primer vetom u SB UN otrije sukobe sa neizbenim a korisnim partnerom. Deset godina posle Srbija je voljom svojih vlastodraca i stranih umeaa smetena u bezbednosni okvir koji ne moe da promeni, a pod sadanjom vlau ne moe vie ni da mu se prilagodi. Srpsko je polje bezbednosnih rizika spolja oznaeno sledeim meaima: trajnim vojnim instaliranjem SAD i NATO na prostore bive Jugoslavije, u delu SRJ i po celom regionu KFOR na Kosovu i SFOR u BiH, a NATO derektno ili preko Partnerstva za mir u svim zemljama regiona; izmenom geopolitikog poloaja Srbije i Crne Gore opao je njihov strateki znaaj i umanjen im je delatni uticaj na svoju bezbednosnu poziciju u regionu i evroatlanskom okruenju; izuzimanjem Kosova iz nadlenosti Srbije/SRJ umanjen je njihov suverenitet i okrnjen im teritorijalni integritet, a pod paskom KFOR i UNMIK omogueno (dozvoljeno) uzvratno etniko ienje Kosova od Srba i ostalih manjina pod vostvom preimenovane OVK;

140

 rezolucijom SB UN br. 1244 ostavljena je, pozivom na odbaeni Sporazum iz Rambujea, mogunost za odreenje budueg statusa Kosova bez uea Srbije/SRJ, a pozivom na glavu VII Povelje UN i za nove vojne intervencije NATO; amerikim nastavljanjem kaznene politike prema Srbiji/ SRJ i njenim graanima, oni su do u nedogled izopteni iz regiona, evroatlanske i meunarodne zajednice i meunarodnih organizacija; NATO agresijom amerike su frustracije zbog loih upravljakih rezultata bombama prosleene graanima Srbije, a usput je i ponovo ojaan vladajui reim, ime je unutranja kriza prevedena u eksplozivnu zavrnicu; manjkom volje i sposobnosti Zapada da kreira delotvorna reenja u samozadatim okvirima (nepromenljivost granica) otvoren je prostor za nasilnu ili jednostranu rekompoziciju Srbije i SRJ, odnosno regiona i iskljuenjem treeg iz bezbednosne sanacije i rekonstrukcije Srbije/SRJ i regiona, SAD su dodatno podstakle instrumentalan odnos Rusije i Kine prema kosovskom problemu i reimu Slobodana Miloevia. Unutranje prepreke Broj i kvalitet unutranjih inilaca bezbednosti Srbije/SRJ odreen je decenijskom ratnom proizvodnjom ivota i smrti. Za dostizanje trajne bezbednosti graanima, drutvu i dravi Srbiji/SRJ nedostaju sledee pretpostavke: konstitucionalne ni nakon osam godina Ustav R. Srbije nije usaglaen sa Ustavom SRJ, to je olakalo donoenje i primenu protivustavnih zakona, a vodilo, uz ostalo, derogaciji prava i naela podele vlasti, kao i ukidanju pravne sigurnosti graana; federalne unitarizacijom savezne drave opovrgnuti su njeni temelji, a vlast Crne Gore iz nje izgnana, te fiktivnu zajednicu na okupu za sad dri Vojska Jugoslavije; sistemske seljenjem moi iz sistema obesmiljeni su parlamentarizam i stranaki pluralizam, te su demokratske procedure zamenjene politikom samovoljom i represijom; politiki anuliranjem ustava, fasadnim sistemom i ukidanjem javnosti nastavljeno je prevoenje cezaristikog autoritarizma u diktaturu, te su i osnovna ljudska prava graana podlona neomeenom krenju;
141

 koncepcijski nepostojanje moderne strategije drutvenog razvoja i izlaska iz socijalizma, uskratilo je dravu i graane za valjanu spoljnopolitiku i bezbednosnu strategiju, pa VJ i dalje dela bez doktrine upotrebe i strategije odbrane, te u ovoj zemlji niko pouzdano ne zna protiv koga e, s kojim ciljevima i na koji nain ona biti upotrebljena; odbrambeni odsustvom procedura i instrumenata za demokratsku civilnu kontrolu nad VJ i republikim policijama, dravni su aparati sile ostali jednopartijski i politizovani, iz ega je usledila uporedna policizacija vojske i militarizacija policije, pa su porasli izgledi za njihovu unutranju politiku zloupotrebu; ekonomski ratnim i malverzacijskim razaranjem ekonomskih temelja slobode pojedinca i opstanka drutva, potroena je prethodna akumulacija a Srbija i njeni graani upueni na pristiue kazane i takice; nacionalni ratnom i politikom zloupotrebom srpskih nacionalnih oseanja razoren je pojedinani i kolektivni identitet veinskog naroda, a manjinske etnike zajednice upuene na, potencijalno separatni, izolacionizam; teritorijalni NATO izuzimanjem Kosova dodatno je podstaknuta dalja dekompozicija nominalno jedinstvene drave, koja vodi skorom faktikom osamostaljenju Crne Gore i potencijalnom separiranju Vojvodine, Sandaka itd, ime su umanjeni izgledi za demokratsku rekonstrukciju i voljno ouvanje zajednikog ivotnog prostora; kulturno-vrednosni ratom zaeto razaranje kulturnih i duhovnih dostignua, kao i bazinih moralnih vrednosti, nastavljeno je zloupotrebom ovinizovanog i ideoloki redukovanog patriotizma, te su vidici drutva i graana skueni vladajuim izolacionizmom, provincijalizmom i ksenofobijom. Zbirnim delovanjem spoljnih i unutranjih inilaca iscrtane su brojne kritine, ratno potencijalne, take bezbednosti Srbije/SRJ. Sve one su se, meutim, saele u temeljnu krizu srpskog i jugoslovenskog drutva. Utoliko bez temeljno demokratskog razreenja krize nije mogue ni trajno otklanjanje unutranjih i spoljnih rizika po bezbednost Srbije/SRJ. U centru su se kriznog polja, ojaanog manjkom opte bezbednosti, nali graani Srbije. To su polje oni, dodue, svojevoljno iscrtali jo na Gazimestanu, kad su poverovali da se silom volje lanih nacionalnih voa i oruja generalskih "mesija" mogu iz142

meniti rezultati, naknadno nepoeljne, istorije. Kad su trokovi praktikuma nadili njihovu platenost, konano im se iz nude javila elja da neto ozbiljno promene, pa makar i nekad voljenog Vou. U tom trenutku su otkrili da su bez igde ikog svog ostavljeni sami na politikoj ledini. Graanima su Srbije, ako im je za utehu, glavni politiki akteri dodelili noseu ulogu u borbi za svetlu budunost. Reim im je obeao odbranu svoje vlasti po svaku cenu, pod kojom e ako ve vie ne uivaju zasigurno morati da ute. Opozicija im dragovoljno preputa kljuni deo posla da se oni sami i umesto nje ujedine, te da svrgnu reim, a njoj prepuste obnaanje vlasti. Zapadna bi alijansa rada bila da itelji Srbije zaborave sankcije, bombe i kanabe-dilove, te da na humanistiku im avio-misiju uzvrate ruenjem reima, makar zbog toga i ginuli po budacima rodne zemlje. Tako su se graani Srbije nali pred, takorei, neostvarivim zadatkom da istovremeno dostignu meusobno potirue ciljeve. Od njih se oekuje da na svaki nain na izborima i/ili na trgovima iznude smenu reima, a da mu pri tom ne daju dovoljan povod za upotrebu dravne sile. Nesporno da je obuhvatna pacifikacija Srbije (SRJ) jedina brana od iskuenja potencijalnog unutranjeg rata. Ona, pak, pretpostavlja voljno i javno odricanje reima od ikakve upotrebe sile. Odnosno, njegovu stvarnu spremnost da radi mirnog razreenja krize krene u susret potrebama i zahtevima graana i politikih oponenata. Isto se to, dakako, oekuje i od opozicije. Pretpostavimo da opozicija ak i uspe da smisli delatan plan mirne promene vlasti. Za tu svrhu nije, meutim, dovoljno da se ona odrekne nasilnih metoda, ve za to treba da pridobije sve graane. U tom bi cilju morala zajedno sa njima da stvori samozatitne i samokontrolne mehanizme, kojima bi predupredila mogue reimske inscenacije sukoba i/ili zaustavila uzvratan narodni gnev. Poto izmena reima zahteva javan, sveobuhvatan i neprekidan, ali i doziran, pritisak graana, to nee biti lako. Problem se uslonjava u sluaju primene teko omeivih i naelno nekontrolibilnih sredstava vaninstitucionalne politike borbe. Jer, niko pouzdano ne moe unapred da oznai liniju i momenat obustave pritiska radi izbegavanja dravnog nasilja. Jo je tee utvrditi prag izdrljivosti reima, odnosno izmeriti njegovu spremnost i brzinu potezanja sile.

143

Glava 8

PRIPREMA SRBIJE/SRJ ZA INTEGRACIJU U EVROPSKU UNIJU

I Uvodne napomene Projektovanje oblika i metoda pripreme Srbije/SRJ za potencijalnu integraciju u Evropsku uniju lii na reavanje jednaine bez ijedne poznate. U ovom trenutku graani Srbije/SRJ ne mogu pouzdano da izraunaju ni dovoljne uslove potrebne za sopstveni i dravni opstanak. Oni jo manje mogu da predvide da li e ih, kada i pod kojim uslovima EU pripustiti u svoja predvorja. Uz to, oni ne samo da ne znaju koliko bi ih to kotalo ve i da li e ispostavljenu cenu moi da plate. Ne udi, stoga, da veina graana i prodemokratskih partija Srbije nije odmakla od naelne spremnosti za ukljuenje u (Zapadnu) Evropu. Za svaki dalji iskorak nedostaju im valjani odgovori na brojne nepoznanice, koje pristiu kao rezultat udrenog delovanja tri grupe inilaca: (1) finalizacija temeljne krize Srbije/SRJ namera reima da izborima pribavi, makar i lani legitimitet ne umanjuje njegovu spremnost da u nekoj od kritinih taki (pre ili posle izbora) silom sprei primopredaju vlasti, ime bi unutranji rat u Srbiji i/ili Crnoj Gori postao sasvim izgledan; lina odanost generalskih elita aktuelnom reimu poveava rizik politike zloupotrebe VJ i policije. Krajnji ishod krize, stoga, direktno zavisi od unapred nemerljive spremnosti profesionalnih vojnika i policijaca da podre izbornu smenu vlasti. Malo je razloga za sumnju u njihovu odlunost da spree nasilno osvajanje vlasti. Meutim, moe se samo nagaati da li e oficiri i vojnici/policajci biti spremni da onemogue i nasilno ouvanje vlasti;
144

 ukoliko reim u sluaju gubljenja izbora pokua silom da ouva svoju vlast, ne zna se da li e, u kom broju i na koji nain graani javno pomoi (iznuduti) prenos vlasti. Nezavisno od njihove volje za nenasiljem reim uvek moe da inscenira unutranje sukobe. Time bi sebi pribavio razloge za uvoenje vanrednog stanja (legalizovane diktature). U goroj varijatni on se moe odluiti da preko Kosova (Crne Gore ili Republike Srpske) ue u novi rat sa NATO; eventualnom pobedom na izborima 24. septembra demokratska opozicija stie tek poetne uslove za budue promene. Do republikih izbora u Srbiji sledi joj koabitacija s reimom, koji e tom prilikom, nema sumnje, uiniti sve da suspenduje (obezmoi) saveznu vlast. Ukoliko pak uspe da bez veih rizika razvlasti sadanji reim, nova e vlast prvo morati da se usmeri na sanaciju socijalno-ekonomskih posledice krize. Usput treba da osmisli i model za to jeftiniji a brz izlazak iz socijalizma. Manjak reformske akumulacije usporie pacifikaciju i stabilizaciju Srbije/SRJ, te e ona i pod pretpostavkom promene vlasti jo dugo biti nestabilna (konfliktna) drava; poto spoljni umeai (SAD i EU) opet nemaju delatan odgovor na pretee konflikte u Srbiji/SRJ nije iskljueno da oni, svog alibija radi, ponovo upotrebe NATO. U tom bi sluaju bili ukinuti svi izgledi za skoranju pacifikaciju Srbije/SRJ i regiona; u sluaju izbornih promena u SRJ/Srbiji nema garancija da e se vlasti Crne Gore voljno ukljuiti u preureenje savezne drave. Tim vie, jer e to od njih zahtevati da do novog dogovora napuste ili zamrznu osvojene kote dravne nezavisnosti. Utoliko e mogunost raspada SRJ jo dugo ostati otvorena. (2) Status Kosova mirna smena vlasti moe privremeno da relaksira srpsku javnost i odri nadu u postepen povratak Kosova u Srbiju/SRJ. injenica da e ono jo dugo biti van ikakvog dometa novih vlasti oteae na dugi rok politiku i dravnu stabilizaciju novih vlasti Srbije/SRJ; budui nevoljne da se ozbiljno upuste u najavljeno demokratsko preureenje Kosova, SAD i EU lako mogu da ga, po

145

ve oprobanom receptu, pretvore u nezavisnu dravu, ime bi direktno destabilizovale (drugu) Srbiju/SRJ, ali i ceo region; poto je malo verovatno da e politike elite kosovskih Albanaca pristati, ak i pod pritiskom SAD i NATO, na obnovljanje ikakvih veza sa Srbijom/SRJ, Kosovo e sve dok god mu se ne odredi status biti vaan interferirajui faktor u postizbornom profilisanju i bezbednosnom stabilizovanju Srbije i SRJ. (3) Odnos EU i SAD prema novim vlastima nema valjanih dokaza da e EU (i SAD) pruiti neophodnu post-izbornu podrku novim vlastima. Tim pre, to su ve propustile da ozbiljno podre demokratske promene. One su, tavie, serijom poteza objektivno poduprle sadanji reim, te time izravno doprinele rastu izgleda za nasilnu finalizaciju krize u Srbiji/SRJ; zadaci koje e nova vlast morati da reava zahtevae od EU strpljenje, delatnu podrku i primeren pristup, a iznad svega obilnu ekonomsku pomo. Ukoliko Unija ne prevlada ve dokazan raskorak izmeu obeanja i stvarne pomoi, nove e se vlasti u Srbiji/SRJ nai pred teko reivim politikim i socijalnim problemima; ako nova vlast Srbije/SRJ u neko dogledno vreme ak i ispuni preduslove, EU ima diskreciono pravo da odlui da li e je i kada primiti u svoje lanstvo. Ne treba, stoga, iskljuiti situaciona uslovljavanja i/ili iroka tumaanja (budue) podobnosti Srbije/SRJ za prikljuenje EU. U tom sluaju nije iskljueno da se dobar broj graana Srbije vrati ksenofobiji i izolacionizmu, ime bi otpoeo njihov novi beg od modernosti; mali su izgledi, povrh svega, da e lanice EU uskoro prevladati meusobne razlike oko tempa i obima irenja svoje zajednice. Unija, uz to, tek treba da razradi i primeni mehanizme za dostizanje jedinstvene spoljne i bezbednosne politike. Budui razapeta izmeu svog NATO-bia i htenja da uspostavi vlastiti odbrambeni identitet, ona e Srbiji/SRJ moi samo da ponudi bezbednosno ukljuenje u Evropu preko NATO i njegovih filijala. Razumno je, stoga, u post-izbornoj fazi panju novih vlasti u Srbiji/SRJ suziti na pripreme za svestranu saradnju sa EU, tokom koje bi se stvarali uslovi i za budue prikljuenje. Utoliko
146

se naelno moe ustvrditi da e anse za budui ulazak Srbije/SRJ u EU rasti u meri u kojoj nove vlasti budu uspevale da modernizuju i reformiu dravu i drutvo. Sve ovo, dakako, pod pretpostavkom da Unija do tad ne odustane od prijema novih lanica ili ne pribegne diskriminativnoj kategorizaciji kandidata. Analogno tome, prvi e zadatak novih vlasti biti unutranja bezbednosna sanacija. Uporedo bi trebalo otpoeti normalizaciju odnosa sa susedima. Ukljuenjem u Pakt stabilnosti Srbija/SRJ bi pripomogla pacifikaciju regiona. Sve to zahteva da SRJ/Srbiji bude reaktivirano lanstvo u OEBS i UN. U toj se varijanti moe oekivati i njen prijem u Savet Evrope. Tek e u ovim okvirima Srbija/SRJ moi nesmetano bezbednosno da sarauje sa EU. Za ovu svrhu nove e vlasti, kad to postanu, morati da definiu svoju spoljnu i bezbednosnu politiku. Nema razloga da im eventualno prikljuenje evroatlanskom sistemu bezbednosti bude prioritetni cilj. Tim pre, to je taj sistem sada sveden na vojnopolitiki i bezbednosni monopol NATO, odnosno SAD. Protiv skoranjeg kandidovanja Srbije/SRJ za lanstvo u NATO ili njegovim filijalama radi vie bazinih i teko osporivih razloga. Dva su kljuna: prvo, razorne (materijalne, politike i sociopsiholoke) posledice agresije NATO na Srbiju/SRJ, i drugo, izuzetost NATO iz sistema kolektivne bezbednosti UN, ali i iz procedura demokratske civilne kontrole nad vojskom. I pored toga, nova e vlast morati da pronae kanale i moduse za saradnju (komunikaciju) sa NATO i Partnerstvom za mir. To stoga to se Kosovo i Republika Srpska (BiH) nalaze pod protektoratom NATO, a Srbija/SRJ je okruena njegovim lanicama. Da bi stvorila uslove za poetne reforme nova e vlast odmah morati da se usmeri na izmenu unutranjih parametra bezbednosti. Time e stvoriti uslove i za pozitivan uticaj na spoljne inioce bezbednosti Srbije/SRJ. Tek kada povea svoje bezbednosne kapacitete Srbija/SRJ moe da se kvalifikuje za saradnju sa Evropskom unijom. II Bezbednosni kapaciteti Srbije/SRJ Mali bezbednosni kapaciteti Srbije/SRJ posledica su trajno i udruenog dejstvovanja brojnih, unutranjih i spoljnih inilaca. Broj i kvalitet unutranjih inilaca bezbednosti odreen je decenijskom ratnom proizvodnjom ivota i smrti. Za dostizanje trajne bezbednosti graanima, drutvu i dravi Srbiji/SRJ nedostaju sle147

dee pretpostavke: konstitucionalne ni nakon osam godina Ustav R. Srbije nije usaglaen sa Ustavom SRJ. To je olakalo donoenje i primenu protivustavnih zakona, ime su derogirani pravo i naelo podele vlasti, pa je ukinuta i pravna sigurnost graana; federalne unitarizacijom savezne drave opovrgnuti su njeni temelji, a vlast Crne Gore iz nje izgnana, te fiktivnu zajednicu na okupu za sad dri Vojska Jugoslavije; sistemske seljenjem moi iz sistema obesmiljeni su parlamentarizam i stranaki pluralizam, a demokratske su procedure zamenjene politikom samovoljom i represijom; politike anuliranjem ustava, fasadnim sistemom i ukidanjem javnosti nastavljeno je prevoenje autoritarizma u diktaturu, zbog ega su i osnovna ljudska prava graana podlona neomeenom krenju; koncepcijske nepostojanje moderne strategije drutvenog razvoja i izlaska iz socijalizma, uskratilo je dravu i graane za valjanu spoljnopolitiku i bezbednosnu strategiju. Stoga je mogue da VJ sama, nezavisno od parlamenta, definie doktrinu svoje upotrebe, a da pri tom nema politiki verifikovanu strategiju odbrane; odbrambene zbog odsustva procedura i instrumenata za demokratsku civilnu kontrolu VJ i republike policije su ostale jednopartijske i politizovane. Uporedo je izvrena policizacija vojske i militarizacija policije, pa su porasli izgledi za njihovu unutranju politiku zloupotrebu; ekonomske ratnim i malverzacijskim razaranjem ekonomskih temelja slobode pojedinca i opstanka drutva potroena je prethodna akumulacija, a Srbija i njeni graani su upueni na pristiue kazane i takice; nacionalne ratnom i politikom zloupotrebom srpskih nacionalnih oseanja razoren je pojedinani i kolektivni identitet veinskog naroda, a manjinske etnike zajednice su upuene na, potencijalno separatni, izolacionizam; teritorijalne NATO izuzimanjem Kosova zapoeta je nasilna dekompozicija nominalno jedinstvene drave. Rastu izgledi za faktiko osamostaljenje Crne Gore i potencijalno separiranje Vojvodine, Sandaka itd., ime se oteava demokratska rekonstrukcija zajednike drave; kulturno-vrednosne ratom zaeto razaranje kulturnih i duhovnih dostignua, kao i bazinih moralnih vrednosti, nas148

tavljeno je zloupotrebom ovinizovanog i ideoloki redukovanog patriotizma, te su vidici drutva i graana skueni vladajuim izolacionizmom, provincijalizmom i ksenofobijom. Dejstvo spoljanjih inilaca odreeno je karakterom i dometima evroatlanskog upravljanja jugoslovenskom krizom i ratovima. Za deset godina Zapad nije uspeo da za tu svrhu formulie suvislu i koherentnu strategiju. Izbegavi, kad se ve umeao, da se pozabavi otklanjanjem izvornih uzroka Yu-ratova, Zapad je sebe osudio na saniranje njihovih posledica. Izostanak mera prevencije on je stalno pokuavao da nadoknadi reaktivnim pritiscima, kaznenim merama i/ili ogranienim avioudarima. Tamo gde ni to nije pomagalo (Bosna i Hercegovina, Kosovo) vojnom je silom uspostavio neoroen NATO protektorat. U oba se sluaja pokazalo da je nametanje mira bio laki deo posla. Na to ukazuju i kolebanja unutar Alijanse oko daljeg angamana. Ona lako mogu izluiti zatvaranje "sanitarnog kordona" oko Srbije i zamrzavanje zateenog stanja u prvom okruenju. U goroj varijanti, izvodivoj jedino uz doprinos lokalnih ratovoa, nije iskljuen nov "humanitarni" uzlet NATO. Mirotvoraki dometi akcija Alijanse (SAD) na prostorima bive Jugoslavije od starta su bili limitirani njihovim globalnim potrebama i ciljevima. Stoga je i upravljanje Yu-krizom uvek bilo podreeno postizanju vanijih i dalekosenijih stratekih dobiti. Koliko god je Amerika bila ponukana stvarnim mirotvornim i/ili bezbednosnim razlozima da se umea u Yu-ratove toliko se isto, ako ne i vie, rukovodila eljom: prvo, da dobijenu priliku iskoristiti za opstanak a onda i za irenje NATO, te za njegovo promptno unapreenje u jedinog svetskog garanta (iznuivaa) mira i bezbednosti; drugo, da dodatno nametne i obezbedi ameriko liderstvo u evroatlanskoj zajednici (EU i NATO) i tree, da ofanzivnim i arbitrernim pristupom izvan Saveta bezbednosti UN, skrajne glavne strateke rivale (Rusija, Kina) i od njih iznudi prihvatanje amerikog politikog i bezbednosnog primata. Deset godina posle Srbija je voljom svojih vlastodraca i stranih umeaa smetena u bezbednosni okvir koji ne moe da promeni, a pod sadanjom vlau ne moe vie ni da mu se prilagodi. Srpsko je polje bezbednosnih rizika spolja oznaeno sledeim meaima:
149

 SAD i NATO su se trajno instalirali na prostore bive Jugoslavije, u delu SRJ i po celom regionu. KFOR je na Kosovu, a SFOR u BiH, dok je NATO direktno ili preko Partnerstva za mir u svim zemljama regiona; zbog izmenjenog geopolitikog poloaja opao je strateki znaaj Srbije i Crne Gore (SRJ). One sve manje mogu da utiu na sopstveni bezbednosni poloaj u regionu i evroatlanskom okruenju; izuzimanjem Kosova iz nadlenosti Srbije/SRJ umanjen je njihov suverenitet i okrnjen im teritorijalni integritet, a pod paskom KFOR i UNMIK omogueno (dozvoljeno) uzvratno etniko ienje Kosova od Srba i ostalih manjina pod vostvom preimenovane OVK; rezolucijom SB UN br. 1244 ostavljena je, pozivom na odbaeni Sporazum iz Rambujea, mogunost da budui status Kosova bude odreen bez uea Srbije/SRJ. Oslanjanjem Rezolucije na glavu VII Povelje UN unapred su legalizovane nove intervencije NATO; upornom amerikom politikom kanjavanja Srbija/SRJ i njeni graani su do u nedogled izopteni iz regiona, evoatlanske i svetske zajednice, kao i meunarodnih organizacija; amerike frustracije zbog loih upravljakih rezultata su bombama prosleene graanima Srbije, ime je ponovo ojaan vladajui reim, a unutranja kriza prevedena u eksplozivnu zavrnicu; manjkom volje i sposobnosti Zapada da kreira delotvorna reenja u samozadatim okvirima (nepromenljivost granica) otvoren je prostor za nasilnu ili jednostranu rekompoziciju Srbije i SRJ, odnosno regiona i iskljuenjem treeg iz bezbednosne sanacije i rekonstrukcije Srbije/SRJ i regiona, SAD su dodatno podstakle instrumentalan odnos Rusije i Kine prema kosovskom problemu i reimu Slobodana Miloevia. Zbirnim delovanjem spoljnih i unutranjih inilaca iscrtane su brojne kritine, ratno potencijalne, take bezbednosti Srbije/SRJ. Sve one su se, meutim, saele u temeljnu krizu srpskog i jugoslovenskog drutva. Utoliko bez temeljno demokratskog razreenja krize nije mogue ni trajno otklanjanje unutranjih i spoljnih rizika po bezbednost Srbije/SRJ.

150

III Civilno-vojni odnosi u Srbiji/SRJ Izuzetost VJ od demokratske civilne kontrole ne moe valjano da se razume izvan civilno-vojnog naslea srpskog i jugoslovenskog drutva. Tim pre, to se VJ (samo)imenuje nastavljaem vojnih tradicija srpskog naroda. Srpsko bi se naslee u civilnoj kontroli vojske koje je uneto u prvu, a potom uz komunistike modifikacije preneto i u drugu Jugoslaviju, moglo da same u nekoliko taaka: a. opti manjak demokratskih tradicija i institucija olakao je trajnu dominaciju autoritarnih modela vladanja, u kojima je vojska bila kljuni oslonac vladalaca; b. uestala srpska i jugoslovenska ratovanja (za osloboenje, za ujedinjenje, za razjedinjenje) stalno su uveavala drutvenu i politiku mo vojske. Time je usporavan prelazak drave iz ratnih u mirnodopska stanja, to je pogodovalo tendencijima militarizacije drutva; c. trajna je uskraenost srpskog i jugoslovenskog drutva za instrumente i procedure demokratske civilne kontrole vodila sistematskom izuzimanju vojske iz nadlenosti parlamenta i javnosti. Iz toga je sledila dominacija modela klijentske i politizovane (partijske) vojske; d. zatienost od civilne kontrole je u sprezi sa inherentnim korporativizmom vojske pogodovala uestalom meanju vojnih vrhova u drutvene (krizne) procese. Politiki se aktivitet vojske zasnivao na linoj odanosti (pod)oficirskog kora vladaocu. Iz toga su nuno sledili ideoloko samolegitimisanje vojske, (zlo)upotreba patriotizma i redukovano poimanje borbenog (profesionalnog) morala njenih pripadnika; e. nerazvijenost posebnih naunih disciplina (sociologija vojske) uskraivala je javnost za valjana znanja o civilnovojnim odnosima i oteavala nastanak kompetentnih institucija civilnog drutva. To je uslovilo trajnu dominaciju ideolokog pristupa civilno-vojnim odnosima, pa je opadala racionalnost u ureenje vojske i odbrane drutva i f. nepostojanje slobodne i kritike javnosti, kombinovano sa zatvorenou vojno-odbrambene sfere, olakalo je tabuizaciju vojske. Manjak svesti o potrebi demokratske civilne kon-

151

trole podsticao je prevlast idolopoklonikog odnosa prema vojsci u javnosti i medijima. Karakter civilno-vojnih odnosa u SRJ presudno je, ipak, odreen ratnim poreklom vladajueg reima i Vojske. Iz toga su proistekla brojna politika ogranienja za uspostavu demokratske civilne kontrole nad VJ: a. zbog obezmoenosti politikog sistema i negiranja principa podele vlasti nominalne procedure i instrumenti za civilnu kontrolu vojske su van upotrebe; b. poto Savezna skuptina ni posle osam godina nije usvojila strategiju odbrane SRJ, niko u ovoj zemlji pouzdano ne zna protiv koga e, s kojim ciljevima i na koji nain biti upotrebljena VJ. Time je ostavljen prostor za proizvoljnosti u vrhovnom komandovanju vojskom; c. zbog nemanja dravnog plana za transformaciju VJ (istonih srpskih ostataka JNA) ona i njen vrh su preputeni samopromeni van uvida javnosti. Time opadaju izgledi za racionalno ureenje civilno-vojnih odnosa i adekvatan preobraaj nasleene vojne organizacije; d. represivnim guenjem slobodne javnosti spreeno je kontrolno delovanje medija i nevladinih organizacija u procesu demokratske civilne kontrole nad VJ i e. kanjenje opozicije u izradi alternativne strategije drutvenog razvoja, uskratilo je graane i pripadnike VJ za program modernog ureenja civilno-vojnih odnosa. Shodno tome izostala je javna promocija potrebe i nunosti uvoenja demokratske civilne kontrole nad vojskom. (Pred)ratna je simbioza srpskih vlastodraca i prvih generala JNA overena stvaranjem tri srpske vojske. Njihova ratna (zlo)upotreba tekla je po nikad obznanjenim planovima i ciljevima. Sukcesivni vojni porazi srpskog naroda okrunjeni su reimskom primopredajom Kosova NATO. Agresijom NATO dovreno je politiko prepotinjavanje Vojske i generala Slobodanu Miloeviu. Njihova, ratovima uvrena interesna sprega, cementirana je "hakom transferzalom". Instrumentalnom optunicom Tribunal je elne ljude reima i Vojske uputio na zajedniku odsudnu odbranu. Kosovskim izvoenjem razornog salda vladajueg reima, tendencijski rastu inhibicije i frustracije oficirskog kora VJ naslednice svih poraza JNA. One lako mogu biti, u kontekstu
152

borbe protiv "domaih izdajnika", pretoene u agresivnu odbranu postojeeg reima i sopstvenog statusa. IV Manjak ustavnih pretpostavki za demokratsku kontrolu nad Vojskom Jugoslavije Svako itanje ustavne regulacije poloaja i zadataka Vojske Jugoslavije, kao i procedura za njenu upotrebu odmah nailazi na nereiv problem. Naime, stavom prvim lana 115. Ustava SRJ naloeno je da "ustavi republika lanica, savezni zakoni, zakoni republika lanica i svi drugi propisi i opti akti moraju biti saglasni sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije". Iako je prolo osam godina od proglaenja SRJ, Ustav Republike Srbije u odredbama o odbrani i vojsci direktno opovrgava ovaj nalog. Uporeivanje ustava SRJ i R. Srbije upozorava da u Jugoslaviji nominalno postoje dve vojske, kojima se komanduje iz meusobno nezavisnih centara vrhovnog komandovanja. Na poetku komandnog lanca VJ nalazi se Vrhovni savet odbrane (kolegijalno telo), koji svoje odluke realizuje preko predsednika SRJ. Komande nadlenosti predsednika SRJ su, pak, striktno omeene prethodnim odlukama Saveta. Svoj legalitet one vuku iz odluka Saveta, te se njima jedino i mogu legitimisati. Predsednik je Srbije, nasuprot tome, u rukovoenju (fiktivnim) OS omeen jedino republikim ustavom i zakonima. Uz to, saznajemo da u Srbiji, nezavisno od saveznih vlasti, moe biti proglaeno svako od stanja dravne nude. Po slovu oba ustava sledi da unutranju upotrebu Vojske mogu pojedinano da narede Vrhovni savet odbrane SRJ, ali i Predsednik Srbije, im mu ona (vojska) bude dodeljena. Novi je ustav Srbije, podsetimo, usvojen 28. septembra 1990. godine. Njime se, uz ostalo, elelo da sprei ugroavanje ustavnih prava R. Srbije u SFRJ, pa je lanom 135. ureeno: "Prava i dunosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu SFRJ, ima po ovom ustavu, a koji se prema saveznom Ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivae se u skladu sa saveznim Ustavom. Kad se aktima organa federacije ili aktima organa druge republike, protivno pravima i dunostima koje ona ima po Ustavu SFRJ, naruava ravnopravnost Republike Srbije ili se na drugi nain ugroavaju njeni interesi, a pri tom nije obezbeena kompenzacija, republiki organi donose akte radi zatite interesa Republike Srbije." Ustavotvorci i njihovi nalogodavci, dakako, ni153

kad nisu precizirali kakva je i koliko kompenzacija dovoljna za nadoknadu ugroenih ustavnih prava i dunosti R. Srbije. Nominalni ostanak u saveznom sistemu je verovatno bio razlog zbog koga ustavotvorac uz ve postojee (JNA+TO) nije imenovao i oruane snage R. Srbije. Stoga je izbegao da im odredi sastav i definie zadatke. To ga nije omelo da predsedniku Srbije dodeli vrhovno rukovoenje ovim snagama u ratu i miru. Oslobaanje OS Srbije obaveze da brane ustavni poredak bilo je izgleda diktirano injenicom da je to tad bilo u nadlenosti JNA. Ovaj je zadatak zato poveren republikoj policiji. Za tu je svrhu ona postepeno ustrojavana kao vojska. Idui tragom 90-tih godina, dalo bi se pomisliti da vlasti odlau da republiki ustav usklade sa saveznim, jer moda strahuju od ugroavanja prava Srbije i u sadanjoj federaciji. Nije iskljueno da su po analogiji sa 1990. g. sebi ponovo, za sluaj raspada SRJ, ostavili rezervni dravni i vojni izlaz. Moda interno opet kalkuliu sa srpskom veinom, koja bi u sluaju nacionalnog i/ili politikog rasapa Vojske trebalo da osigura preimenovanje njenih ostataka u oruane snage R. Srbije. Reene ustavno-sistemske manjkavosti su Slobodanu Miloeviu omoguile da sa funkcije predsednika SRJ, inae protokolarnog opsega, pone da iri i praktikuje svoju neformalnu mo. U zahvatu mu je se nuno nala i VJ. Od tog se trenutka njegova mo javno legitimie saveznom politikom voljom, te ustavna kolizija gubi na praktinom znaaju. Osnovano je, stoga, pretpostaviti da bi unutranja upotreba Vojske tekla pozivom na Ustav SRJ. Tako bi i eventualna upotreba Vojske protiv demokratske opozicije i graana u Srbiji verovatno bila pravdana, kao to se to ve najavljuje, spreavanjem nasilne promene vlasti. Preimenovanjem sukoba Yu-srpskog centra s vlastima Crne Gore oko ustrojstva SRJ i strategije drutvenog razvoja u navodnu borbu federalista protiv separatista, nagovetena je potencijalna upotreba Vojske i na osnovu njene obaveze da titi teritoriju Jugoslavije (Ustav SRJ, l.135). Brojne nepoznanice o unutranjoj upotrebi Vojske izviru, pored ostalog, iz manjkavog normiranja njene obaveze da brani ustavni poredak i iz nepotpuno ureene procedure vrhovnog komandovanja VJ.

154

(1) Odbrana ustavnog poretka Mogunost unutranje upotrebe Vojske najavljena je dodeljivanjem joj zadatka odbrane ustavnog poretka. Ovom je odredbom nastavljena tradicija ustava druge Jugoslavije, kojima je vojska bila imenovana za kljunog unutranjeg zatitnika tekueg politikog poretka i vladajue elite. Ve je u Ustavu FNRJ iz 1946. g. (l.134) bilo predvieno da Jugoslovenska Armija, uz ostalo, "slui odravanju mira i bezbednosti." Ustavnim zakonom iz 1953. godine Federaciji je, a time i njenoj vojsci, stavljeno u dunost (l. 9) da uz odbranu zemlje "titi drutveni i politiki poredak." Ovaj je poredak u Ustavu SFRJ iz 1963. g. (l.114) imenovan kao "socijalistiko drutveno i politiko ureenje republike", te se obaveza JNA (l. 255) da titi "ustavni poredak" odnosila i na njegovu socijalistinost. Amandmanom XLI iz 1971. g, nominovane su Oruane snage SFRJ (t. 3), sastavljene od JNA i TO, sa zadatkom da uz ostalo brane i ustavni poredak. Poslednjim ustavom SFRJ (1974. g) potvrena je obaveza OS (l. 240) da tite "ovim ustavom utvreno drutveno ureenje SFRJ." Tvorci su ovih ustava, dakako, propustili da definiu zatiene sadraje i elemente "ustavnog poretka". Potom su izbegli da preciziraju naine njegovog ugroavanja. Izvan su ustavne regulacije zadrali postupke i sredstva koje vojska treba (sme) da preduzme radi zatite tog poretka. Ideoloka naddeterminisanost svih ustava druge Jugoslavije otklanjala je, meutim, svaku sumnju u predmet zatite: socijalistiki poredak, shvaen kao materijalizacija neomeene volje Partije i Voe. Primarna je obaveza vojske, dakle, bila da svim sredstvima titi ono to su oni dnevno imenovali socijalizmom. Za tu svrhu vojska je morala da garantuje trajni politiki monopol Voe i Partije. Krajnji je rezultat poznat JNA ne samo da nije sauvala socijalistiki ustavni poredak, ve se zduno ukljuila u razaranje rodne drave i rat protiv svojih sugraana. Nominalnim otklonom Ustava SRJ od etalona nije popunjena ova ustavna praznina. I dalje se jedino moe nagaati ta je sve obuhvaeno pojmom "ustavni poredak". Arbitrarnom imenovanju, isto tako, podleu metode i nosioci njegovog eventualnog ugroavanja. Ostalo je nepoznato kako bi i kojim sredstvima VJ branila ustavni poredak. Zna se jedino da bi ona to legalno mo155

gla da izvodi pod okriljem vanrednog stanja. I to, ako je prethodno dolo "do unutranjih nemira veih razmera kojima se nasiljem ugroava ustavni poredak zemlje". irokom kvalifikacijom sticaja uslova za (vojnu) odbranu ustavnog poretka meritum je stvari preputen politikoj volji trenutnih vladalaca. Iz te je odredbe, potom, izvedeno i diskreciono ovlaenje saveznim organima da u vanrednom stanju ograniavaju prava i slobode graana. Aktuelne kontroverze oko tumaenja prava i obaveza VJ u zatiti ustavnog poretka nalau kratak osvrt. Tim pre, to su elni generali neovlaeno preuzeli pravo da javno tumae kljune ustavne odrednice poloaja i zadataka VJ. Ustavni bi smo poredak, za ovu priliku radno, mogli da odredimo kao krajnji i normativan produkt poetnog, a naknadno potvrivanog ili nanovo formulisanog konsenzusa u jednom drutvu na dve take: prva, nepovredivost i neotuivost prirodnih prava oveka na ivot, slobodu i imovinu i druga, suverenost naroda (zbira svih slobodnih individua), kojom se ograniava vlast i zadrava pravo na njenu promenu. Valjanost jednog poretka, normiranog ustavom, iskazuje se i meri njegovim legitimitetom. Ustavni je poredak, pak legitiman dokle god postoji dobrovoljan konsenzus podanika oko ustrojstva vlasti i naina njenog praktikovanja. Za tu su svrhu ustavom utvrene procedure postizanja (izbori), ali i materijalizacije (smenjivost vlasti) drutvenog konsenzusa. To znai da je konsenzus dinamika kategorija, te da graani jednom dati pristanak na konkretno vladanje njima, mogu i da povuku. Naruavanjem konsenzusa deligitimie se postojei poredak vladavine. U tom se trenutku aktivira princip narodnog suvereniteta, iz koga istie pravo graana da zateeni poredak (lou vladavinu) menjaju. Time, u stvari, otpoinje procedura za postizanje novog "racionalnog i demokratski zasnovanog" konsenzusa graana o potrebi (pre)ureenja sopstvenog drutva i naina upravljanja njime. Ukoliko zateeni ustavni poredak moe da realizuje naloge novog konsenzusa nije nuna njegova izmena. U suprotnom, poredak je u celini ili delu podloan promeni, koja se legitimie novom rezultantnom konsenzusa. To znai da u praktikovanju svoje suverenosti graani mogu na bazi novonastalog kon-

156

senzusa, a nezavisno od volje trenutnih vladalaca, da menjaju i ustavni poredak. Stoga se demokratinost ustavnog poretka meri prohodnou procedura za njegovu promenu. To je, ujedno, pokazatelj njegove konzistentnosti sklada ustavnih normi, postuliranih prava i politike prakse vladalaca. Promenljivost poretka zavisi od valjanosti ozakonjenih procedura za ponovno postizanje drutvenog konsenzusa. Zato ustavni poredak ne moe da titi samog sebe, niti moe da bude izolovani predmet dravne (vojne) zatite silom. Pod primarnom zatitom su procedure postizanja i primene drutvenog konsenzusa. Sledi, da nakon postizanja novog konsenzusa i procedure mogu biti menjane. Svaki pokuaj vlasti da krenjem procedura i/ili odbacivanjem naloga novog konsenzusa sprei promene, nuno vodi u drutveni sukob. Kad su graani uskraeni za legitimno pravo da legalno menjaju vlast i poredak, oni politiku borbu za promene zainju i vode izvan poretka, ali i nasuprot njemu. Ustav SRJ nominalno poiva na civilizacijskim dostignuima Moderne. U saveznoj dravi "vlast pripada graanima" (l. 8), a drava, koja je "zasnovana na vladavini prava" (l. 9) "priznaje i jami slobode i prava oveka i graanina koje priznaje meunarodno pravo" (l. 10). U skladu sa tim, Ustavom se izriito titi neprikosnovenost ivota oveka (l. 21), kao i "nepovredivost fizikog i psihikog integriteta oveka, njegove privatnosti i linih prava" (l. 22). Potom je nizom lanova Ustava (23-68) zagarantovano pravo graana na linu slobodu, slobodu ubeenja, savesti, misli i javnog izraavanja miljenja. Isto im je tako zagarantovano pravo svojine i nasleivanja. Zato je "vlast u Saveznoj Republici Jugoslaviji organizovana (je) na naelu podele na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast" (l. 12). Princip je politikog pluralizma ujedno proglaen za "uslov i jemstvo demokratskog politikog poretka u Saveznoj Republici Jugoslaviji" (l.14). Iz toga je usledio i set prava na politiko udruivanje i delovanje, slobodan govor i javno istupanje, kao i javno kritikovanje rada dravnih i drugih organa. U skladu s ovim, zajamena je sloboda tampe i drugih vidova javnog obavetavanja. Utoliko korpus, Ustavom zatienih, prirodnih i izvedenih prava oveka predstavlja temelj poetnog konsenzusa graana SRJ. Poto je re o sloenoj dravi, tome treba pridodati i zatiena prava republika lanica, odnosno suverene vlasti pripadnih im naroda. Ostala ustavna materija predstavlja samo normativnu
157

izvedbu prethodnog drutvenog konsenzusa. Vaea je institucionalna izvedba ustava u tom kontekstu sekundarnog ranga. Legitimitet je savezne i/ili republike vlasti, dakle, direktno uslovljen ostvarenou prava slobodnih individua i suvernih naroda. Odricanjem poetnog pristanka za vladanje njima zapoinje delegitimizacija vlasti, pa graani stiu pravo da uz vlast menjaju i postojei ustavni poredak. Iz ravni principa lako je izvui zakljuak da je u eventualnoj odbrani ustavnog poretka primarna obaveza VJ da titi prirodna prava graana i suverenost naroda. To od nje zahteva da odbranu poretka razlui od odbrane trenutnih posednika vlasti. Pod njenom zatitom treba da budu procedure za postizanje novog ili potvrdu prethodnog drutvenog konsenzusa. Time e ona tititi pravo graana da povuku ili potvrde svoju preanju saglasnost sadanjoj vlasti. A ako graani tu saglasnost povuku, Vojska mora da titi njihovo pravo da vlast promene i uspostave novu. U takvim uslovima, zadatak je Vojske ne samo da sprei nasilnu promenu ve i nasilno odravanje vlasti, koja se krije iza ustavnog poretka. Drugim reima, ona je obavezna da sprei svako nasilje, bez obzira ime se ono legitimie. Ulaskom u kriznu stvarnost naela se povlae pred silom (oruane) moi aktuelne vlasti, kojom je ona obesmislila procedure. Ukidanjem slobodne javnosti vlast odbija da prizna drutvenu krizu, ali i svoj gubitak legitimiteta. Pokuava da ga nadomesti "negativnim legitimitetom", koji poiva na "totalitarnom obrascu prijatelj-neprijatelj". Oekuje da iz toga istisne "organizovani konsenzus", do koga se stie korumpiranjem dela populacije, odnosno represivnom pasivizacijom ostatka. Vlast je time graanima ne samo ukinula mogunost da kroz ustavni poredak ostvare svoju politiku volju, ve je i svaki zahtev za promenama ideoloki diskvalifikovala. Namerna je da pomou, trenutno odloenog, Zakona o borbi protiv terorizma takve zatheve i krivino sankcionie. Gurajui veinu graana izvan poretka, vlast ih je uputila na vaninstitucionalnu politiku borbu. (b) Vrhovno komandovanje VJ Federalna struktura tree Jugoslavije je, verovatno, kljuni razlog dodeljivanja kolektivnom telu prava vrhovnog civilnog komandovanja Vojskom. Pristavi da deo svojih suverenih prava prenesu na saveznu dravu, republike-lanice su preko svojih zastupnika u Vrhovnom savetu odbrane stekle pravo da (su)ko158

manduju VJ. Pod svojom su kontrolom zadrale, bar nominalno, centralni aparat dravne odbrane, ali i prinude. Funkcionalni su razlozi naloili da se izvrenje odluka (komandi) Saveta delegira jednom lanu predsedniku SRJ, koji je ujedno i predsednik Saveta. Time se izalo u susret operativnim zahtevima naela jednostareinstva i subordinacije u vojnoj organizaciji. Isto se tako elelo izbei istovremeno, a neusaglaeno trojno komandovanje. Da ovlaeni delegat ne bi ugrozio prava su-komandanata, Ustav mu je striktno naloio da se u komandovanju VJ mora drati odluka Saveta. Vanost ovog principa je potvrena njegovim doslovnim prenosom u Zakon o VJ i Zakon o odbrani. Ustavotvorac je, meutim, propustio da svoj koncept kolegijalnog komandovanja Vojskom izvede dosledno i do kraja. Ispustio je da Ustavom uredi proceduru odluivanja u Vrhovnom savetu odbrane. Ostalo je nepoznato da li se odluke donose konsenzusom ili veinski. Isto tako, nije precizirano da li VSO moe da odluuje u krnjem sastavu ili je neophodno prisustvo sva tri lana da bi odluke bile pravno valjane. Ako je to ureeno Poslovnikom za rad VSO, mada nema javnih dokaza da on (ne)postoji, onda je time izmenjen intencijalni naum Ustava da garantuje suverenost i ravnopravnost svojih konstituenasa. Poto Ustav predvia i unutranju upotrebu Vojske, zbog toga moe da se desi da odluka o upotrebi VJ u nekoj od republika bude usvojena bez prisustva i/ili saglasnosti njenog predsednika lana VSO. Povrh svega, ustavotvorac je izbegao da uredi postupke za utrivanje skladnosti komandnih akata predsednika SRJ sa odlukama VSO. Nepoznato je, dakle, da li, kako i kada VSO proverava da li se njihov delegirani komandant pridrava zajedniki usvojenih odluka. Odnosno, da li njegovi akti imaju legalno uporite u odlukama VSO. Sledstveno tome, ne zna se da li i kako VSO moe da sankcionie, na primer opozove ili izmeni, naredbe predsednika SRJ, ako one nisu u skladu sa njegovim odlukama. Ustavna je praznina zaokruena izostankom procedura i instrumenata za uspostavljanje politike odgovornosti VSO i predsednika SRJ za komandovanje Vojskom. Time je postupak izuzimanja VSO i njegovih lanova od odgovornosti kompletiran. Ne samo da je nepoznato da li se i kako sankcionie pojedinana odgovornost u okviru VSO, nego se ne zna da li uopte i kome
159

ovo telo kolektivno odgovara. irokim bi se tumaenjem mogla eventualno utvrditi kontrolna nadlenost Savezne skuptine. Ali se ne bi moglo dokazati i njeno pravo da VSO i/ili predsednika SRJ uzima na politiku odgovornost za konkretno (ne)injenje. Ustavne manjkavosti podupiru procenu da od realnog odnosa politikih moi zavisi da li e i koliko biti potovane procedure i nadlenosti u komandovanju Vojskom. injenica da je centralna mo van dohvata institucija sistema, upuuje na bar dve pretpostavke: prva, da odluka o unutranjoj upotrebi VJ moe biti doneta po nekompletnoj proceduri, i druga, da zbog toga u finiu krize Vojska moe da se pojavi kao relativno samostalan politiki subjekt. V Vojska pred izazovima krize Poto je, bar formalno, potinjena civilnim vlastima i iskljuena iz politikog odluivanja, Vojska ne bi smela da se mea u tekue politike procese. Skladno principu subordinacije ona je duna i da bespogovorno izvrava nareenja Vrhovnog saveta odbrane. Ustav, znai, Vojsci nije dozvolio mogunost da odbije ijedno nareenje o sopstvenoj upotrebi. Vojnom je licu, dodue, dato pravo da ne izvri nareenje pretpostavljenih stareina koja se tiu slube, "ako bi izvrenje nareenja predstavljalo krivino delo" (Zakon o VJ, l. 37). Iz ove se odredbe ipak ne moe izvoditi i pravo Vojske da ne postupi po nareenju svoje komande. Tekua kriza stavlja ili moe tek da stavi VJ i njen Generaltab pred teke izazove i dileme. Obaveza VJ da uva teritoriju SRJ ima, na primer, ve ogranieno dejstvo. Ona je tu obavezu propustila da ispuni na Kosovu. Dodue, pod pretnjom daljih NATO razaranja, ali i po politikom nalogu vlasti. Ovoj se obavezi Vojske prei i ustavno pravo graana Crne Gore da suvereno (referendumom) odlue o ostanku ili izlasku iz zajednike drave. Ako oni to ipak urade slobodnom voljom i po legalnoj proceduri trebalo bi da usledi sporazuman dravni razlaz odeljivanje Crne Gore od SRJ i deobni postupak sa Srbijom. U deobnu masu bi tad bila ukljuena i Vojska. U toj bi soluciji prestala njena obaveza da titi celovitost teoritorije SRJ. Ukoliko bi, pak, savezna vlast jednostrano ponitila volju veine graana CG, a (krnji) Vrhovni savet odbrane naloio ouvanje celovitosti SRJ, Vojska bi ula u rizik sukoba s dojueranjim sugraanima. Hipotetika bi situacija za Vojsku bila mnogo sloenija. U toj bi se varijanti moglo oekivati i meunarodno priz160

navanje dravne samostalnosti Crne Gore, pa bi VJ ako upotrebi silu bila proglaena agresorom. To bi, pak, mogao da bude povod za novu NATO intervenciju G VJ se pri eventualnoj unutranjoj upotrebi Vojske ne moe potpuno zakloniti iza njene obaveze da brani ustavni poredak. Pre svega zato to je reena odredba, kako smo kratko pokazali, Ustavom postavljena dovoljno iroko, pa time i nedovoljno precizno. U supozicijskoj situaciji vojni bi vrh mogao da se, pozivom na svoj legalizam, postroji iza Vrhovnog saveta odbrane. Odnosno, on bi tad odluku i odgovornost o upotrebi VJ prepustio, kao to to nalae Ustav SRJ, svom nadreenom. Time bi sebe unapred sveo samo na izvrioca vrhovne, a normativno nadlene, politike volje. Budui da stvarnost ne moe biti obuhvaena normom bez ostatka, u ovoj bi taki mogli nastati opipljivi problemi za vojni vrh. Vrhovnu komandu, naime, ine tri predsednika, a dvojici od njih (predsedniku SRJ i Srbije) je legitimitet dobrano sporan kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. Oni tek treba na skoranjim izborima da ga ponovo provere. Istini za volju i treem lanu (predsedniku CG) legitimitet osporavaju lokalni i savezni politiki protivnici. U tome ne zaostaje ni sadanji vojni vrh. Sudei, meutim, po rezultatima poslednjih predsednikih i parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, legitimitet Mila ukanovia u matinoj dravi je nesporan. Dokle god se kriza bude odvijala u politikom polju vojni vrh moe svesno i da ignorie deficit legitimnosti svih ili nekog od svojih naredbodavaca. On ak moe, kao to to sad ini, da podri ili se ukljui u kvazilegitimisanje ili delegitimisanje jednih na raun drugih lanova Komande. Eventualna masovna pobuna graana ili veinska graanska neposlunost bi, meutim, direktno opovrgle legitimitet aktuelne vlasti, pa time i nekog ili svih lanova Vrhovnog saveta odbrane. Ako bi u tom trenutku usledila zapovest da se Vojska upotrebi protiv graana, vojni bi se vrh, nezavisno od toga ime bi ta zapovest bila pravdana, naao u prelomnom kripcu. Time bi neopozivo bio prinuen da izabere stranu i sebe odredi ili kao zatitnika, personalno konkretne, vlasti ili kao zatitnika ivota graana, ali i njihovog prava da delegitimisan poredak slobodnom voljom promene.

161

Na potencijalno prekretnoj taki vojni bi vrh mogao da se suoi i sa problemom legalileta svoje Vrhovne komande. Iz Ustava SRJ sledi da Vrhovni savet odbrane odluke donosi u punom sastavu. Ni izmeu redova ("u duhu ustava") nije ostavljena mogunost da krnji Savet (bez jednog ili ak dva lana) komanduje VJ. Jo manje je dozvoljeno predsedniku SRJ da Vojskom komanduje bez prethodnih odluka Saveta. Odluke su, pak, punovane tek ako ih je Savet doneo kolektivno i u punom sastavu. Ove su odluke ujedno za predsednika SRJ obavezujui pravni izvor i politiki okvir. One su, isto tako, ustavna mera legaliteta komandnih radnji predsednika SRJ u ratu i miru. Sva akta doneta izvan ovog ustavnog okvira predstavljaju krenje Ustava i legalno su osporiva. Ako se u kritinoj taki vojnom vrhu i VJ steknu oba nepovoljna uslova deligitimisana cela ili deo Vrhovne komande upitnog legaliteta oni e svoju konanu odluku morati da donesu po meri svoje profesionalne i graanske savesti. U tom e se trenutku obelodaniti stvarni sadraji patriotizma VJ i njenih elnika, kojim se tako rado javno legitimiu. Profesionalni e vojnici, budui da su prihvatili obavezu da izvravaju nareenja, potencijalne dileme moi da reavaju jedino u linoj ravni. U sluaju neslaganja preostaje im ostavka. U sluaju pristanka sledi izvrenje zadataka, a moda i unapreenje. U obe varijante oni moraju unapred da prihvate sve i krajnje konsekvence koje im slede iz uinjenog izbora. Ako podnesu ostavku konsekvence snose samo oni. Ako, pak, pristanu na eventualnu politiku (zlo)upotrebu Vojske, a time i sebe, oni e konsekvence sopstvenog izbora (privremeno) proslediti drugima. VI Predlog poetnih mera Prvi je uslov za trajnu pacifikaciju i demilitarizaciju Srbije/SRJ smena Slobodana Miloevia i opsluujueg mu reima. Ako udrueni graani i demokratska opozicije dosegnu taj cilj mirnim (izbornim) putem, njihovi e predstavnici tek tad moi da ponu reavanje brojnih, meusobno zavisnih, zadataka. U zahvatu e im se nuno nai: hitno ukidanje sistemskih i izvansistemskih mogunosti za obnavljanje ili uspostavljanje iije line i neograniene vladavine

162

 graansko pomirenje na bazi politikog i sudskog sankcionisanja jedinane krivice za rat (ratove) i ratne zloine, amnestije vojnih (spoljnih i unutranjih) emigranata i zapoinjanja pojedinano-kolektivne katarze demokratska rekonstitucija sistema, uspostava pravne drave i vladavine prava, kao i uvoenje trine privrede, radi zasnivanja optimalne strategije, ubrzanog i transsocijalistikog, drutvenog razvoja preureenje odnosa sa Crnom Gorom ili miran razlaz sa njom, na bazi obostranih i proraunljivih interesa u saradnji sa meunarodnom zajednicom i politikim predstavnicima kosovskih Albanaca, izrada programa povratka (ouvanja) Kosova u demokratsku (regionalizovanu) Srbiju demokratsko ureenje i ustavno garantovanje statusa i prava nacionalnih manjina uspostava diplomatskih odnosa i saradnje sa dravama Yu-porekla, reavanjem, izmeu ostalih, i problema sukcesije SFRJ puno ukljuenje u regionalne, evropske, evroatlanske i svetske procese saradnje i integracije, pre svih u Pakt stabilnosti kvalitetno novo bezbednosno smetanje u region i evroatlansku zajednicu, te na toj osnovi definisanje i usvajanje stratekog koncepta odbrane. Da bi Srbija/SRJ dostigla moderne standarde u bezbednosti pojedinca (graanina), drutva i drave, u njoj e morati da se, uz ostalo, radikalno preoblikuje vojno-odbrambena sfera. To zahteva demokratski preobraaj zateenih civilno-vojnih odnosa, radi uspostavljanja demokratske civilne kontrole nad VJ. Za tu svrhu nuno je planski i svrhovito transformisati Vojsku Jugoslavije. (A) Preobraaj civilno-vojnih odnosa Poetne pretpostavke za demokratsku civilnu kontrolu nad VJ mogu biti stvorene izmenama i dopunama ustava SRJ i Srbije, kao i zakona o VJ i odbrani. Prethodna analiza ukazuje da treba bolje i/ili drugaije normativno urediti sledee elemente civilnovojnih odnosa:

163

1. Odbrana ustavnog poretka a. prva alternativa: ukinuti obavezu VJ da brani ustavni poredak b. druga alternativa: u Ustavu SRJ precizno odrediti zahvat pojma "ustavni poredak", kao i oblike njegovog ugroavanja u Ustavu ili zakonima o Vojsci i odbrani precizno urediti procedure za odluivanje o vojnoj odbrani poretka, a potom striktno odrediti nadlenosti Vojske, te ciljeve, oblike i metode njenog delovanja u odbrani ustavnog poretka unutranju upotrebu VJ usloviti prethodnim saglasnostima Savezne i republikih skuptina, a predvideti i vremenski rok za preispitivanje, odnosno potvrivanje prethodne odluke odluke Vrhovnog saveta odbrane o nainima upotrebe vojske za odbranu ustavnog poretka usloviti konsenzusom njegovih lanova obavezati Savezni ustavni sud da u roku od 48 sati preispita ustavnost odluke o unutranjoj upotrebi VJ, a u sluaju njene neustavnosti ovlastiti ga da je stavi van snage i naloi povraaj prethodnog stanja 2. Vrhovno komandovanje vojskom ukinite sve odredbe Ustava R. Srbije koje se odnose na rat i mir, oruane snage i vrhovno komandovanje predsednika Srbije u Ustavu SRJ precizno razraditi nain donoenja odluka u Vrhovnom savetu odbrane (kad je nuan konsenzus, a kad je ako je dozvoljeno nadglasavanje) i to jedino u punom sastavu (uz prisustvo sva tri lana) Ustavom urediti pravo VSO da proverava i sankcionie (ne)saglasnost komandnih mera predsednika SRJ sa svojim odlukama razraditi procedure i instrumente za uspostavljanje politike i zakonske odgovornosti VSO i predsednika SRJ u komandovanju VJ pred Saveznom skuptinom i Ustavnim (Saveznim) sudom razdvojiti vrhovno komadnovanje vojskom u ratu i miru: na primer, nabrojati delatnosti i/ili nadlenosti VSO i predsed164

nika SRJ u komandovanju u miru koji zahtevaju premapotpis (saglasnost) predsednika Savezne vlade. 3. Odnosi Ministarstva odbrane i Generaltaba VJ VJ i njen generaltab u miru prepotiniti u prvom stepenu ministru odbrane, a ustavom odrediti da ministar odbrane mora biti civilno lice razgraniiti njihove mirnodopske i ratne nadlenosti, kao i precizirati meusobne odnose (nadreenosti/podreenosti) ograniiti materiju i nadlenosti MO i/ili G VJ u podzakonskom ureenju civilno-vojnih odnosa i odnosa u Vojsci Glavnu inspekciju VJ prepotiniti Vrhovnom savetu odbrane ili ministru odbrane Ministru odbrane prepotiniti slubu vojne bezbednosti, a unapreenja i postavljenja generala usloviti i njegovom saglasnou 4. Inspekcija, nadzor i civilna kontrola u Ustav i zakone uvesti pojam i procedure za civilnu kontrolu nad vojskom, te posebno naglasiti potinjenost VJ civilnim, demokratski izabranim, vlastima (novi lan Ustava: "Vojska Jugoslavije je pod demokratskom civilnom kontrolom legalno izabranih zakonodavnih i izvrnih organa vlasti i graana.") zakonima naglasiti kontrolnu dimenziju budeta za odbranu (VJ), a posebno postupaka za kontrolu naina utroka dodeljenih sredstava Ustavom i zakonima ovlastiti Saveznu skuptinu ili njen nadlean odbor za inspekcijsku kontrolu VJ i sistema odbrane regulisati obavezu MO da redovno izvetava Saveznu skuptinu i nadleni odbor o stanju odbrane i vojske zakonom obavezati glavnu inspekciju VJ da o svojim nalazima redovno izvetava VSO i Saveznu skuptinu (Odbor za odbranu i bezbednost) 5. Zatita ustavnosti i zakonitosti u vojsci redukovati nadlenosti vojnih sudova i tuilatva nad civilnim licima, posebno u stanju mira
165

 zakonom redukovati nadlenosti vojne slube bezbednosti i vojne policije prema profesionalnim vojnicima i posebno prema graanima suziti i precizno odrediti zahvat vojne (dravne) tajne Ustavom garantovati zatitu ljudskih sloboda i prava profesionalnih vojnika, kao i graana kad su u zahvatu Vojske, a G VJ i MO obavezati na potovanje meunarodnih konvencija u ratu i miru zakonom uvesti institut direktne albe pripadnika vojske ministru odbrane i Saveznoj skuptini (Odboru), kao i njihovu obavezu da, uz punu zatitu alioca, u roku albu ree zakonima precizno razraditi i garantovati pravo civilnog sluenja vojnog roka, kao i pravo na prigovor savesti 6. Kontrolna uloga javnosti Ustavom i zakonima garantovati pravo medija, nevladinih organizacija, civilnih ekspertskih institucija i graana da uestvuju u demokratskoj civilnoj kontroli Vojske i sistema odbrane obavezati MO i G VJ na redovno (ali i po zahtevu) i istinito informisanje javnosti i institucija civilnog drutva (dakako, u skladu sa regulama o vojnoj tajni). (B) Transformacija Vojske Jugoslavije U preobraavanju zateene Vojske nove vlasti moraju da raunaju na sledee injenice: profesionalizacija i modernizacija VJ je sloen, dugotrajan i socioekonomski skup proces, koji u fazi planiranja i ostvarenja zahteva angaovanje svih, a posebno naunih potencijala drutva; preobraaj VJ mogu je jedino u sklopu temeljnih drutvenih promena i na bazi moderne strategije drutvenog razvoja; VJ se ne moe sama menjati, ve se taj proces mora odvijati po dravnom planu, pod vostvom i kontrolom Parlamenta, Vlade i Vrhovnog saveta odbrane a uz uee javnosti; preobraajni su kapaciteti sadanje Vojske nepoznati, ali se mogu oekivati socijalni, politiko-ideoloki i
166

profesionalni otpori dela (pod)oficirskog kadra; generalski e kor ili kljuni pojedinci u njemu verovatno biti najmanje skloni promenama, koje im najavljuju izgledno smanjenje ili gubitak sadanjih moi i privilegija; stvaranje profesionalne i moderne vojske zahteva radikalan politiki, sistemski, koncepcijski, organizacijski, vrednosni i ideoloki raskid sa JNA i SFRJ, i nova se vojna organizacija ne moe valjano biti zasnovana bez dreenja "ratnog prtljaga" JNA i VJ, a to zahteva struno utvrivanje uzroka, sutine i posledica njihovog ratnog angamana, kao i politiko, a ako treba i krivino, sankcionisanje njenih nalogodavaca i izvrilaca . Treba, dakle, oekivati prelaznu, vremenski teko oroivu, koabitaciju nastajueg novog sistema i zateene, preobraujue, Vojske. Neophodno e, stoga, biti da se prvo nizom kratkoronih zahvata aktiviraju postojei sistemski potencijali radi prepotinjavanja Vojske Parlamentu, kao i da se iskoriste njeni ljudski i materijalni resursi za startovanje transformacije. 1. Prelazne mere Pretpostavke: povratak politike moi i odluivanja u Skuptinu SRJ/Srbije i saveznu/republiku Vladu, uz svoenje nadlenosti predsednika SRJ u ustavne okvire; suspenzija nadlenosti Predsednika i Skuptine Srbije u komandovanju Vojskom, proglaavanju rata i mira; zapoinjanje demilitarizacije republikih policija; polazni zahtev: kratkoroni zadaci transformacije VJ moraju biti reavani bez dodatnih zahvatanja u dravni budet; Cilj: racionisanjem i korienjem zateenih resursa poveati trenutnu efikasnost VJ i stvoriti poetne uslove za njenu dalju profesionalizaciju i modernizaciju; Nosilac posla: Specijalna (ovlaena) komisija Savezne vlade ili Parlamenta u saradnji sa Generaltabom VJ (G) i Ministarstvom odbrane (MO), a na osnovu nalaza nezavisnih meovitih (civilno-vojnih) ekspertskih grupa. Zadatak prvi: stvaranje uslova za uvoenje naela i metoda demokratske civilne parlamentarne i javne kontrole nad Vojskom Jugoslavije Poetne mere:
167

 aktivirati postojee upravno-kontrolne funkcije Savezne skuptine i Vlade nad VJ otvaranjem VJ za javnost poveati transparentnost vojnih poslova, posebno naina utroka vojnog budeta dosledno dezideologizovati VJ, a generale iskljuiti iz tekuih politikih gibanja, te suzbiti (neformalne i personalne) uticaje politikih partija ustavno i zakonski urediti komandnu proceduru u Vrhovnom savetu odbrane zakonski i delatno razgraniiti nadlenosti MO i G VJ kadrovski obnoviti vii komandni sastav i Generaltab VJ preispitati i redukovati nadlenosti vojnih sudova proistiti i prilagoditi pravilske odredbe VJ suziti diskreciona prava komandnih i upravnih instanci u VJ Zadatak drugi: Izrada Programa optimalizacije VJ, radi zapoinjanja njene profesionalne i moralne obnove Poetne mere: utvrditi domete dosadanje transformacije VJ, te postojee planove MO i G VJ prilagoditi novim zahtevima ubrzati organizacijsko-formacijsko preureenje i brojano smanjivanje VJ modernizovati borbenu obuku i sistem rukovoenja i komandovanja (RiK) u VJ ukinuti duplirane uprave MO i G VJ doraditi postupke za ocenjivanje borbene gotovosti jedinica VJ "proizvodnju" borbenog morala osloboditi ideolokih sadraja i postupaka precizno i javno utvrditi nadlenosti vojne slube bezbednosti, potpuno je podvesti pod RiK i procedure parlamentarne kontrole nad VJ i policijom izraditi i primeniti Program sistematskoj obrazovanja profesionalnih vojnika za delovanje u uslovima demokratske civilne kontrole nad VJ Zadatak trei: Izradom Programa racionalizacije i tednje u VJ, zaustaviti siromaenje njenih sastava i pripadnika Poetne mere:
168

 proveriti dosadanji nain troenja vojnog budeta, uspostaviti kontrolu nad njim i, po potrebi, ga preraspodeliti racionisati sve pratee (opsluujue) sisteme vojno kolstvo i nauno-istraivake ustanove, socijalno, zdravstveno i invalidsko osiguranje, sanitetsko obezbeenje (lanac vojnih bolnica i domova zdravlja), pozadinsko obezbeenje (vojne ekonomije, vojna odmaralita), itd. zapoeti sanaciju i svojinsku transformaciju dela namenske industrije od vanosti za VJ, a preostali deo uputiti na trite podstai dvosmeran (civilno-vojni) transfer kadrova, kapaciteta, znanja i usluga trinim se putem reiti materijalno-tehnikih i pozadinskih vikova ekonomskim merama podstai vojne izbeglice i vojne penzionere da napuste velike gradove (garnizone) radikalno preispitati i suziti unutararmijski sistem privilegija, posebno generalskog kora. 2. Dugorone mere Pretpostavke: zasnovana moderna strategija drutvenog razvoja, trina i demokratska rekonstitucija SRJ, redefinisanje odnosa u federaciji, povratak SRJ u meunarodnu zajednicu i politiko, ekonomsko i bezbednosno situiranje SRJ. Krajnji cilj: Stvoriti brojano malu, savremeno opremljenju i visoko pokretnu (prilagodljivu) profesionalnu vojsku, potinjenu civilnim vlastima, koja je sposobna da primi i uzvrati prve udare agresora i obezbedi aktiviranje sistema odbrane i prelazak drutva u rat. Zadatak prvi: Uspostavljanje demokratske civilne parlamentarne i javne kontrole nad Vojskom Jugoslavije Zahvati: ustavno urediti procedure i nadlenosti za garantovanje sistemske i sistematske demokratske civilne kontrole nad VJ ustavno i zakonski obezbediti (zatititi) profesionalnu samostalnost VJ ustavno i zakonski obezbediti kontrolnu ulogu slobodne javnosti, medija, graana i njihovih udruenja

169

 zakonski razraditi postupke i predvideti instance u Parlamentu, MO i G VJ za unutranju zatitu zakonitosti u radu VJ, te zatitu radnih i graanskih sloboda i prava njenih pripadnika zakonima obezbediti transparentnost delovanja VJ sistemskim merama podstai nastanak i razvoj civilnih (vladinih i nevladinih) organizacija kvalifikovanih za istraivanje i unapreenje civilno-vojnih odnosa i vojnoodbrambenog organizovanja drutva. Zadatak drugi: Radikalna profesionalna i moralna transformacija VJ Zahvati: definisanje i usvajanje strategijskog koncepta odbrane u Skuptini donoenje i usvajanje, u Skuptini, Dravnog plana transformacije VJ s preciziranim ciljevima, sredstvima, metodama, nosiocima, rokovima, trokovima, izvorima finansiranja i nainima parlamentarne i javne kontrole izrada nove organizacijske i formacijske strukture VJ, te svoenje VJ, a posebno Ratne mornarice i Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane, na stvarne potrebe i mogunosti odbrane SRJ dislocirati operativne jedinice iz (velikih) gradova napraviti plan i kriterijume sistematske kadrovske obnove i popune stareinskog sastava VJ izraditi Program ublaavanja socijalnih posledica obimnijih penzionisanja i/ili program civilne prekvalifikacije profesionalnih vojnih lica izraditi i usvojiti, u Skuptini ili Vrhovnom savetu odbrane, moralni i profesionalni kodeks oficira i podoficira VJ izraditi Program postepenog prenaoruavanja i tehnikotehnoloke modernizacije VJ uvesti moderne i efikasne oblike vojne obuke, po meri skraenog vojnog roka skratiti trajanje vojnog roka i garantovati pravo na njegovo civilno sluenje, kao i pravo prigovora savesti. Zadatak trei: Ukljuenje Srbije/SRJ i VJ u regionalne, evropske i svetske sisteme kolektivne i zajednike bezbednosti
170

Zahvati: definisanje, u Skuptini, meunarodne, bezbednosne i odbrambene pozicije SRJ naloiti ispunjavanje obaveza u sferi odbrane i civilnovojnim odnosima koje proistiu iz dokumenata UN i OEBS, kao i meunarodnih ugovora ije je potpisnik SRJ (bila SFRJ) politiki i strateki utvrditi stvarne izvore, nosioce i ciljeve eventualnog ugroavanja bezbednosti SRJ definisati dravnu politiku prema NATO, Partnerstvu za mir, WEU i balkanskim mirovnim snagama definisati dravnu politiku vojno-bezbednosne saradnje sa Ruskom Federacijom planski se ukljuiti u Radni sto za bezbednost Pakta stabilnosti.

171

Glava 9

KRITINE TAKE BEZBEDNOSTI SRBIJE/SR JUGOSLAVIJE

Razvoj je dogaaja potvrdio ocenu da se u Srbiji 5. oktobra 2000. godine ipak nije dogodila revolucija. Odbacivanjem Miloevia itelji su Srbije stvorili tek poetne pretpostavke za neopoziv izlazak iz socijalizma i rata. Oni su time u zadnjem trenutku izbegli graanski rata, u sebi pronali nadu. Vredi zabeleiti da se poetna promena desila uprkos spremnosti Miloevia da silom brani svoju vlast. Ona se, isto tako, desila nasuprot evroamerikom nastojanju da Miloeviev reim srui sankcijama i bombama. Dugotrajna izloenost unakrsnoj vatri bila je graane Srbije uvela u zonu apatije. ansa za izbavljenje im se ukazala tek kad je Miloevi pokuao ponovo da laira rezultate izbora. On je time nepovratno ogolio svoju politiku nemo. Ujedno je potvrdio da su mu presuili svi izvori za ouvanje i obnavljanje svoje, apsolutistike, vlasti. Stoga se njegov reim u susretu s pozitivnom voljom graana nuno uruio. Graanima je u prilog ila i spremnost Zapada da ih u kritinim trenucima potedi svoje (vojne) pomoi. injenica da su graani Srbije i pri nepovoljnom sticaju okolnosti uspeli da izborima sklone Miloevia se moda i moe, u literarnom zanosu, proglasiti za revoluciju. Turobna stvarnost, meutim, pokazuje da se oni danas nalaze pred istim zadacima kao i pre deset godina. Stim, to sada moraju da ih reavaju pod neuporedivo teim i gorim uslovima. Oktobra 2000. graani Srbije su se, u stvari, vratili na kotu "1990", na kojoj tek treba da raskinu sa socijalizmom i upuste se u tegobnu modernizaciju. O tome svedoe kljuni poslovi pred kojima su se nale nova vlast i graani. Oni treba to pre da osposobe zateenu i da ujedno definiu dravu u kojoj e ubudue da ive. Uporedo moraju da zaponu opti i temeljni oporavak razorenog drutva. Ujedno, oni Srbiji treba da nau novo mesto u regionu, evroatlanskoj i svetskoj zajednici.
172

Prve bezbednosne posledice Rano je za ozbiljniju prognozu bezbednosnih posledica promena zaetih u Srbiji. Pozitivno se dejstvo za sad jedino moe registrovati u Srbiji i Crnoj Gori. Izbornim izbavljenjem opale su, ali nisu sasvim ukinute, opasnosti od nasilne finalizacije unutranje krize. Povrh svega, zapoet je osetljiv period transfera vlasti i dravne rekonstitucije, u toku kojeg iz brojnih pravaca mogu pristizati podsticaji za unutranje sukobe. Direktne i proraunljive bezbednosne koristi od promene vlasti u Srbiji/SRJ mogu se izvesti po sledeim takama: radikalno je opala opasnost od unutranjeg (graanskog) rata u Srbiji, znatno su umanjeni izgledi za zloupotrebu Vojske Jugoslavije u Crnog Gori, kao i za izbijanje plemenskog rata u njoj, znatno je smanjena mogunost za izvoz krize iz Srbije u susedne zemlje i region, i ukinuti su razlozi za avio-podrku NATO demokratizaciji Srbije i Balkana. Najavljene su, ujedno, jo neke kolateralne koristi, iji se dugotrajni efekti nekim od unutranjih ili spoljnih aktera mogu iskazati i kao teta. Mnogima u regionu je ukinuta mogunost da demokratski legitimitet stiu na antimiloevievskoj osnovi. Time je, istovremeno, prepreen i put za ratno stvaranje novih nezavisnih drava. Utoliko e i crnogorske vlasti sada morati da svojim graanima i meunarodnoj javnosti ponude uverljivije razloge za novo prekrajanje granica. Odlazak Miloevia najavio je i Zapadu raznovrsne dobitke, ali i gubitke. Zapad je, prvo, dobio priliku da se u optem slavlju pridrui pobednicima. Ne ude stoga pokuaji da se prikrije injenica da su se promene u Srbiji desile uprkos nastojanju evroatlanske zajednice da autoritarni reim svrgne bombama i sankcijama. Prvu e tetu Alijansa pretrpeti zbog gubitka alibija za svoje neuspeno upravljanje Yu-krizom. Fijasko NATO-uredovanja je bio, da podsetimo, samo nuna posledica htenja da se manjak valjane strategije nadomesti reaktivnim delovanjem. Odnosno, da se avio-udarima po posledicama izbegne mukotrpno otklanjanje temeljnih uzroka Yu-ratova. Da za NATO bude tee, nakon (dirigovane?) obznane "balkanskog sindroma" otvoren je novi krug preispitivanja opravdanosti i dometa njegove intervencije na Kosovu.
173

Istini za volju, Miloevi je kosovski "vru krompir" jo oktobra 1998. godine prebacio u ruke SAD i NATO. Nakon toga, on je Kosovo i pod bombama branio samo do take svog opstanka na vlasti. Meutim, i SAD su Kosovo i Albance na njemu razorno oslobaale samo do take opstanka Miloevia na vlasti. U svakom sluaju, Alijansa je zaposedanjem Kosova dobila priliku da dokae valjanost naela svog "humanitarnog intervencionizma". Nominalna privrenost Zapada principu nemenjanja granica bie ponovo i direktno testirana na Kosovu. Tu e se proveravati i domet, do sada diskriminatorne, odanosti Alijanse demokratiji. Uporedo e uslediti verifikacija zbiljnosti i efikasnosti Pakta stabilnosti. Zapad e, stoga, morati ubrzo da definie i primeni delatnu strategiju, kojom bi uz uee lokalnih aktera definitivno dokinuo uzroke Yu-ratova. To bi mu pomoglo da otkloni i kljune bezbednosne rizike u jugoistonoj Evropi. Ovaj nalog postaje urgentan, jer e oekivana konsolidacija Srbije izmeniti zateenu spregu bezbednosnih determinanti i parametara u regionu. Poetni popis kritinih taki Presek novonastale situacije dozvoljava pretpostavku po kojoj Srbija vie nije glavno izvorite bezbednosnih rizika u regionu. U istoj su meri, opale i spoljne opasnosti po njenu bezbednost. Time, dakako, nisu otklonjene sve pretnje bezbednosti Srbije i regiona, nego je najavljeno njihovo drugaije uvezivanje. To zahteva i drugaiji pristup u tematizovanju srpskog i regionalnog bezbednosnog kompleksa. Za poetak treba napraviti popis kritinih taki bezbednosti Srbije i SR Jugoslavije. Nova riziko-mapa Srbije i SR Jugoslavije iscrtana je, u krajnjoj instanci, interaktivnim dejstvovanjem dve osnovne grupe faktora: prvo, zavrnom koncentracijom temeljnih uzroka ratnog raspada druge Jugoslavije u njen istoni ostatak i drugo, pristizanjem svih i krajnjih posledica neuspelog ratnog bekstva graana Srbije od izlaska iz socijalizma i prodemokratske modernizacije. Utoliko i teite razmatranja treba preneti na unutranje inioce (manjka) bezbednosti u Srbiji. Za tu se svrhu treba upustiti u procenu smera i dometa nastalih promena. Valjanost svih nala-

174

za ve u startu opada zbog injenice da je re o protivrenom i nezavrenom procesu. Period izmeu oktobarskog svrgavanja Miloevia i DOSovog osvajanja vlasti u Srbiji u osnovi je bio obeleen dvovlaem i bezvlaem. Nedovren raskida sa starim reimom oteao je novoj vlasti reavanje sledeih urgentnih problema: obnovu osnovnih funkcija savezne drave do konanog dogovora Srbije i Crne Gore o njenom buduem izgledu angaovanje preostalih domaih i potencijalnih stranih resursa za ekonomsko i socijalno preivljavanje stanovnitva zapoinjanje pacifikacije drutva zaustavljanje dalje kriminalizacije drutva uspostavljanje pune dravne saradnje sa KFOR i UNMIK (NATO i UN) radi poveanja sigurnosti nealbanskog ivlja na Kosovu, ali i radi spreavanja jednostranog reavanja njegovog budueg statusa. Nove su vlasti znai imale prvo zadatak da zaustave dalje dravno i drutveno propadanje. Potom je trebalo da hitno ponu sanaciju, iz koje tek mogu da uslede pretpostavke za postepeni oporavak i razvoj. Za tu svrhu trebalo je to pre da poveaju unutranju bezbednost drutva i sigurnost graana. itav ovaj period bio je obeleen legalnom izmenom nosilaca savezne i optinskih vlasti, ali u uslovima nekontrolisanog raspada zateenog sistema. Meutim, u oktobarskom naletu graani i DOS jesu smenili centralnog monika, ali jo nisu bili osvojili i dovoljnu mo za dokidanje opsluujueg mu sistema. Raspad sistema ih je, uz to, liio instrumenata kojima bi materijalizovali svoju volju za brzim promenama. Taktike ambivalencije DOS su uinile da formativna faza predugo traje. Izgleda da je DOS u strahu od graanskog rata odustao od ubrzavanja (revolucionisanja) post-izbornih dogaaja. Uavi u legalne procedure, on je starom reimu, koji je inae poivao na krenju ustava i zakona, dozvolio da zapone opstrukciju promena pre nego to su one i postale delatne. Izgleda da je i opozicija bila zateena brzinom uruavanja biveg reima. tavie, ini se da ona za tu situaciju nije imala operativne planove za brzo postavljanje i konsolidovanje svoje vlasti. Zbog svega toga DOS je propustio da u brzom tempu demontira i razvlasti elite biveg reima. Sledstveno tome, ostaci ovih elita su nakon mimikrijskog rituala pourili da se smeste u nastajui poredak.
175

Produeni interregnum pogodovao je opstanku starih i nastanku novih bezbednosnih rizika u Srbiji i SRJ. Kljuni su rizici pristizali iz njihovog bezbednosnog kompleksa. Usporeno vaspostavljanje vrhovne civilne komande nad VJ spreavalo je izvoenje nove lojalnosti vojnog vrha do krajnjih konsekvenci. Time su prvi generali dobili ansu da ponovo personalizuju svoju lojalnost i koncentriu je oko novog predsednika SRJ. Zbog toga su izostale nune kadrovske promene u vrhu Vojske, bez kojih nije mogue zapoeti proces njenog radikalnog preureenja. Kasno formiranje savezne vlade i disfunkcionalnost parlamenta spreili su delatno vraanje Vojske u sistem, te ona jo nije podvrgnuta demokratskoj kontroli. Umesto toga, Vojska i generalski kor su nastavili, samo sada u demokratskom ruhu, da i dalje paradiraju javnom i politikom scenom. Oktobarske deobe u policiji Srbije brzo su prerasle u skriveni raspad policijskog sistema, te su se izvan javne kontrole nali njeni znatni delovi. To je, pre svega, vailo za jedinice posebne namene. injenica da su, bar nominalnu, konsolidaciju policije izvodili Miloevievi saradnici unosila je u politiko polje Srbije brojne neizvesnosti. U prilog tome delovale su i produene politike igre oko stvaranja tehnike (prelazne) vlade, rasputanja parlamenta i republikih izbora. Zbog svega toga, jezgro je policije i dalje ostalo u sivoj zoni, te ne treba iskljuiti mogunost da pri eventualnom zaotravanju, pre svega socijalne, krize ono moe biti upotrebljeno po proizvoljnoj volji nepoznatih odluilaca. Kao to se i moglo oekivati, s obzirom na iskustva tranzicijskih zemalja, najmanje se promena dogodilo u slubama dravne bezbednosti. Iz javnosti nepoznatih razloga, DOS i njegovi elnici, sve do februara 2001, nisu ak izvrili ni kozmetike personalne promene u ovim slubama. Vaan razlog produenom bezvlau i dvovlau lei u injenici da su se nove vlasti nale u crnogorskim makazama. Evidentna je nespremnost trenutnih vladalaca Crne Gore da se, bar privremeno, odreknu brojnih koristi od steene suverenosti. U isto vreme crnogorski su epigoni Miloevia (Socijalistika narodna partija) ugrabili priliku da na saveznom nivou, a preko DOS, nadoknade manjak legitimiteta i moi u matinoj republici. Nije iskljueno, stoga, da se trea Jugoslavija raspadne i pre nego to dobije ansu da bude demokratski preureena. Tim vie, to se radom crnogorskih otvaraju i meunarodne "makaze"
176

ugraene u rezoluciju SB UN br. 1244, po kojoj je Kosovo premeteno iz Srbije u Jugoslaviju. Odbijanje podgorikih elita da podre konsolidaciju savezne vlasti, koja je DOS jedino bila dostupna do izbora u Srbiji, politiki je oivela ideju o secesiji Srbije od SRJ. Iako bi u toj varijanti i Crna Gora odmah formalizovala svoj suverenitet, to bi naruilo dravnu mapu regiona i izazvalo lanane posledice. Time bi nestale prepreke za davanje statusa drave Kosovu, ali bi nastali problemi ouvanja Makedonije, BiH i Albanije. Taktike nedoumice i strategijske manjkavosti DOS ne mogu se valjano razumeti bez saete politike anamneze ovog, iz nude i u poslednjem trenutku nastalog, politikog konglomerata. Ovo tim vie, to se s protokom vremena obelodanjuju inherentni, reformski i upravljaki, limiti DOS. Mada je veina njih nastala iz otpora starom reimu poetkom i tokom 90-tih godina, partije okupljene u DOS nikad nisu stekle ubedljiv socijalni, politiki i programski identitet. Raznolikost im se, pored one iskazane imenima, uglavnom zasnivala na "ikonama svetih" lidera. Krasila ih je i promenljiva nedoslednost prema Miloevievom reimu. Zato su laki prelazi ondanjih centralnih opozicionara iz sukoba u tajnu ili javnu saradnju s vlau, ruinirali ideju partijskog pluralizma i demokratije u Srbiji. Poto su davno pristali uz Miloeviev plan nacionalnog i dravnog objedinjenja svih Srba i to silom, opozicioni su prvaci postali trajni politiki zarobljenici njegovih konjukturnih poteza. Javno ili preutno usvajanje (ne)poznatih ratnih ciljeva bilo ih je oslobodilo tekoa kreiranja alternativnih strategija. Zato ih je gubitak inicijative bio doveo u reaktivnu poziciju, iz koje su samo mogli da kritikuju lou (ratnu) taktiku reima i pogrean izbor sredstava. Stupivi tokom YU-ratova u interesnu i politiku spregu, vodee opozicione partije i reim su postali meusobni ovisnici jedni drugima su inili nuan uslov opstanka. Zato je opozicija u svim presudnim trenucima politiki legitimisala reim, a on ju je za uzvrat trpeo. Reimu je to omoguilo da ukljuenjem u doziranu deobu ratnih i vlastodrakih dobiti postepeno korumpira vrhove centralnih opozicionih partija. A, sa rastom gramzivosti opozicijskih partiokratija rasla je i ucenjivaka mo reima nad njima. Vlast Miloevia u Srbiji i SRJ, stoga, tokom proteklih deset godina nijedanput nije bila stvarno ugroena autonomnim priti177

skom opozicije, ve je on u kripac dolazio zbog svojih ratnih poraza i/ili prateih unutranjih greaka. Naime, kad god se reim bio naao u nevolji opozicija to nije umela (ili htela?) politiki da iskoristi i eventualno iznudi promenu vlasti. Politika sterilnost centralnih opozicionih partija u Srbiji izvirala je, pored ostalog, iz njihovog protivrenog bia. Mada iznikle na antikomunizmu i staromodnom nacionalizmu, one su se u javnosti dodatno legitimisale pozivom na naela slobode i demokratije. One, meutim, nikad nisu prevladale opreku izmeu kolektivistikog i individualistikog (graanskog) pristupa srpskom dravnom i nacionalnom problemu. Okasneli ih pacifizam, stoga, nije spreio da podre reim u svim ratovima po bivoj Jugoslaviji i da oute nesklad izmeu, stvarnih ili navodnih, srpskih ciljeva i korienih sredstava. Sutinska nemo opozicije ali i njena kalkulantska priroda dodatno su bile ogoljene izvoenjem kosovskog salda. Zavrni dravni i nacionalni poraz reima ona je doekala nespremna. Iako je, bar verbalno, zajedno s reimom za ouvanje Kosova vezala opstanak naroda srpskog, gubitak "nacionalne kolevke" nije je prenuo iz letargije. Opozicija je, istini za volju, na vreme izbegla da i svoju politiku sudbinu vee za Kosovo, te je iz ovog poraza i ona izala netaknuta. Kad se jula-avgusta 1999. g. inilo da bi svaki udruen nastup opozicije i graana lako dokusurio reim, aktivirani su unutranji mehanizmi samoblokade. Izostanak jedinstvenog nastupa opet je bio pravdan tezom o sukobu liderskih sujeta, kao usudu srpske opozicije. Ova je teza, ipak, bila samo olako prihvaen i/ili smiljeno podignut paravan za skrivanje realnog sukoba opozicionih partiokratija oko budue podele vlasti. Stoga su se voe opozicije vie bavile time kako da spree uspeh svojih konkurenata nego kako da svrgnu Miloevia. Iza situacionog krio se, ustvari, avansirani strah od ranog gubitka budueg i eljenog udela u novoj vlasti. Zato su se opozicijske partije u svim prethodnim izbornim kampanjama vie borile meusobno nego to su smerale smeni reima. Stupivi na vlast lanice se DOS nisu oslobodile sopstvenih inhibicija. Manjak operativnih programa za reformisanje zaputenog drutva dopunjen je njihovim javnim ili tajnim razilaenjima oko tempa i zahvata poetnih promena. Centralna je linija politikih sukoba ali i potencijalnog razlaza izvuena oko odnosa prema Yu-ratovima i njihovim posledicama. Ne udi, stoga,
178

da javnom scenom Srbije sada dominiraju rasprave o saradnji sa Tribunalom u Hagu i obimu sankcionisanja Miloevia i njegovog reima. Po ovoj osi teku i politika pregrupisavanja u okviru DOS, koja vrlo lako i brzo mogu zavriti njegovim raspadom. Utoliko ne moe ostati ne primeeno da se kljune partije u DOS Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka ve sada vie brinu o tome kako da osvoje to veu koliinu moi, kao zalog za svoju budunost, nego kako da delatno odgovore na izazove drutvene krize. Nove se vlasti, stoga, sada nalaze u politikoj "pat-poziciji". To im nalae da opseg poetnih reformskih zahvata odreuju po kriterijumu manjeg rizika za sebe. To nuno vodi produenoj koabitaciji nastajue vlasti i zateenih institucija sile, iz koje pak pri daljem zaotravanju unutranje krize mogu iznii i pokuaji restauracije starog reima. ini se, stoga, da se trenutno bez vee greke mogu postaviti samo sledee hipoteze: prvo, odlazak Miloevia je samo poetni korak, iza koga sledi period mukotrpnog transfera vlasti i moi, koji je nabijen bezbednosnim rizicima drugo, s produavanjem interregnuma vlasti opadae spremnost Zapada na delatnu podrku, a postepeno e rasti stepen njegovog uslovljavanja najavljene pomoi i tree, obim razorenosti srpskog i jugoslovenskog drutva i drave iskljuuje brze i vidljive promene, te graani nee skoro moi da izmere ili materijalizuju svoje dobiti. Treba, stoga, oekivati postepeni pad njihovog reformskog elana, odnosno porast nezadovoljstva koji moe biti preusmeren na nove vlasti. Svodni bilans zato upozorava da e Srbija i SRJ jo dugo biti nestabilno i bezbednosno rizino drutvo, i to pre svega po svoje graane. Stoga je nuno da se oruane snage u Srbiji i SRJ parapolicijske i paravojne snage, policija i VJ hitno stave pod demokratsku kontrolu. Izuzetost oruanih snaga iz demokratske kontrole Tokom 5. i 6. oktobra generalske elite Vojske Jugoslavije i policije Srbije su se prepotinile novim vlastima. Postoje ozbiljne indicije da su one taj potez povukle u iznudici, jer je pod pritiskom graana veina vojnika i policajaca odbila da silom odri Slobodana Miloevia na vlasti. Nakon toga, vojni
179

su generali krenuli u politiku kapitalizaciju svoje nove lojalnosti. Naglaenom odanou novim vlastima oni ele da prikriju svoje predizborno pretorijanstvo. Generali policije su se, nasuprot tome, povukli sa javne scene. Osnovano se sumnja da se veina njih posvetila unitavanju dokaza o preanjim zloupotrebama policije i razmerama njene kriminalizovanosti. Izvan je panje analitiara ostala korist koju su graani stekli od uzdranosti Vojske i policije u kritinim trenucima. Zahvaljujui tome otklonjena je opasnost od reimske upotrebe para-vojnih i parapolicijskih grupacija, koje bi potencijalan unutranji sukob nuno prevele u krvav ulini teror. Deliminim instaliranjem nove vlasti otpoela je pacifikuja drutva i politikog prostora u Srbiji/SRJ. Uslove za delatnu kontrolu nad oruanim snagama DOS je, meutim, stekao tek nakon overe svoje pobede na izborima u Srbiji. Njegov nominalni reformizam dozvoljava i pretpostavku da e oruane snage Srbije/SRJ potom biti podvrgnute demokratskoj kontroli. Uzdranost u proceni, meutim, nalae manjak javnih dokaza o privrenosti DOS i/ili njegovih lanica konceptu demokratske kontrole. Izostanak valjanog programa za izmenu civilno-vojnih i civilno-policijskih odnosa moe biti, pak, znak i njihovog nedovoljnog znanje o ovom modelu. Dozvolimo ipak da DOS ovaj hendikep moe relativno lako i brzo da nadoknadi. Mnogo e mu tee biti da izmeni prirodu nasleenih oruanih snaga i stvori nune pretpostavke za demokratsku kontrolu nad njima. Prvu linija prepreka tvore centralne odrednice novonastalog konteksta. Do donje su take smanjeni ekonomski i socijalni kapaciteti Srbije/SRJ za proevropsku modernizaciju. Simultanim ukidanjem Jugoslavije u Crnoj Gori i na Kosovu, njena je demokratska rekonstitucija skoro postala nemogua i/ili izlina. Upadom preevskog krila OVK u junu Srbiju novim je vlastima upuen ratni izazov, na koji one u nudi mogu da odgovore i oruanom silom. Da bude gore, u ovaj su paralelogram razornih silnica ugraene i sve civilizacijske manjkavosti triju Jugoslavija, koje su tokom prelivajuih Yu-ratova izvedene do bestijalnih konsekvenci. Utoliko se i trenutna uzdranost DOS-ove vlasti prema VJ i policiji vie ne moe objanjavati samo njenom iznuenom koalicijom sa crnogorskim saveznicima Miloevia ili, pak, manjkom njene moi u Srbiji. Pre bi se reklo da je oklevanje DOS, koje moe dugo da potraje, rezultat saznanja da su vani faktori
180

od kojih zavise opstanak i bezbednost savezne drave izvan njegovog dometa. Nova vlast, na primer, ne sme autonomno da odgovori na akcije OVK, a da time ne rizikuje novi sukob s evroatlanskom zajednicom. Ovu, pak, zajednicu ona ne moe da privoli na ispunjenje rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma. Tim vie su joj skueni izgledi za delatan uticaj na reavanje budueg statusa Kosova. Mali su izgledi i da e DOS uskoro pronai obostrano prihvatljivo reenje za ouvanje ikakve zajednice Srbije i Crne Gore. Istini za volju, on je taj problem izgleda, kao i mnoge druge, odloio za vreme posle izbora u Srbiji. Upravo zato rastu izgledi da se DOS uskoro suoi sa "uzmi ili ostavi" ponudom crnogorskih vlasti. Evroatlanske ambivalencije prema buduoj nezavisnosti Crne Gore, kao i latentna rasprenost crnogorskih glasaa, nee nita umanjiti tegobe DOS. Namee se pretpostavka da pri ovakvim okolnostima DOS lako moe da odloi stavljanje oruanih snaga pod demokratsku kontrolu. Naime, za tu svrhu on bi prvo morao da doradi ili usvoji nove ustave u SRJ i Srbiji. I to uz punu svest da onaj savezni nee biti priznat u Crnoj Gori, a da ne moe biti primenjen na Kosovu. Ukoliko, pak, ishitreno uskladi Ustav Srbije sa saveznim, izlae se riziku da Srbiju u sluaju iznenadnog ukidanja Jugoslavije ostavi bez dovoljno dravnih atributa. Povrh svega, DOS bi uporedo morao da se upusti u radikalan preobraaj oruanih snaga. Za taj posao on sad nema dovoljno vremena i para, ali izgleda ni valjanog programa. Reformsku mu volju moe da umanji strah od sukoba sa nasleenim generalskim elitama, ali i strah od otpora promenama dela oficirskog kora. Napraviemo, stoga, kratak popis rizika s kojima e se DOS suoiti u reformi oruanih snaga. Od spremnosti DOS da se upusti u te rizike i sposobnosti da ih neutralie, zavisie i tempo uspostave demokratske kontrole nad njima. Iz metodskih razloga poetne emo uvide grupisati po komponentama oruanih snaga. Krenuemo od veih ka manjim rizicima. (a) Paravojne i parapolicijske snage Srbija i Jugoslavija ne mogu postati demokratske dokle god ne budu ukinute i razoruane sve, a pogotovo partijske, paravojne i parapolicijske grupacije. Da bi to ostvarile nove bi vlasti prvo trebalo da imaju pouzdana znanja o njihovom poreklu,
181

broju, rasporedu, snazi, komandnim linijama i meusobnim vezama. Put saznanja direktno vodi u "sivu zonu" Yu-ratova. U toj e se zoni, pak, neizbeno naii na sprege parasnaga s tajnim policijama i podzemljem. To e naloiti otkrivanje tokova proizvodnje rata i naina uterivanja graana bive Jugoslavije u sveopti meusobni rat. Time bi bile naete zvanine interpretacije o stvarnim uzrocima i ciljevima ovih ratova. Sledila bi potom obaveza utvrivanja odgovornosti javnih politikih aktera za ratovanje. U istom bi se paketu nala i potreba merenja udela parasnaga ali i njihovih skrivenih naredbodavaca u ratnim zloinima. I tako redom. Veliina rizika intervencije u "sivu zonu" upravo je srazmerna pretpostavljenom ueu parasnaga u izbijanju i prelivanju Yuratova. Rizik bi rapidno rastao i irio svoj zahvat pri nameri krivinog sankcionisanja indiciranih zlodela ovih snaga. Time bi rasla i spremnost parasnaga na odsudnu odbranu svim sredstvima. Odbrana bi bila postavljena po dubini, a na prvoj bi se liniji nale politike i dravne ratovoe. Ovima e, pak, lea uvati vojni i policijski vrhovi, zatieni poslenicima znanih i neznanih tajnih slubi. Ne treba iskljuiti ni skrivenu prekograninu saradnju i meusobnu ispomo udruenih ratnih rasturaa druge Jugoslavije. Lako je dokazati da za ovaj posao Srbiji/SRJ, te time i DOS, nedostaju takorei sve pretpostavke. Od nove se vlasti, stoga, u ovom trenutku moe oekivati da radi unutranje bezbednosne stabilizacije bar blokira ili stavi pod policijsku kontrolu paravojne i parapolicijske grupacije. (b) Policija Srbije Ulaskom u polje civilno-policijskih odnosa smanjuje se koliina rizika a raste interes DOS za ureenje ove sfere. Poetnu mo nad policijom, odnosno njenom upravnom strukturom DOS je pribavio tek nakon izbora u Srbiji. U prilog mu ide proreformska nastrojenost veine pripadnika javne bezbednosti, ispoljena tokom kritinog transfera vlasti. Ohrabruje i tadanja uzdranost specijalnih jedinica MUP. Ne zna se, meutim, koliku e cenu za to morati da plati DOS. Nepoznato je, poto je interno ispostavljena, i u kojoj e je "valuti" platiti. Blizu je pameti pomisao da e u cenu lojalnosti biti uraunata i delimina zatita pojedinaca ili grupa od odgovornosti za prethodna (ne)dela.
182

Prave e se razmere privrenosti ovog dela policije reformama saznati tek kad nove vlasti pristupe izmenama koncepta i strukture itave slube. Mada DOS jo nije obznanio celovit plan, razumno je oekivati da se meu stratekim ciljevima nau brojano smanjenje i demilitarizacija MUP-a. Ovaj, pak, posao ne moe biti valjano uraen bez sistematske dekriminalizacije policije. Srazmerno dubini budueg zahvata rae i pojedinanogrupni otpor promenama. Tim vie, to reformski zahvat podrazumeva internu preraspodelu moi, kao i disciplinsko i krivino utvrivanje pojedinane odgovornosti. A sve to u uslovima poveanja radne i egzistencijalne nesigurnosti velikog broja policajaca. Kritinu taku budue reforme predstavljae ulaz DOS u zabran dravne bezbednosti. U ovom e se prostoru meriti i stvarna spremnost DOS za demokratske promene. On je, pak, jedino moe dokazati ugradnjom parlamentarnih instrumenata za izvoenje dosadanjih rauna DB, ali i za buduu kontrolu nad njom. Dodatni garant u tom poslu treba i mora da bude javnost. Unapred je teko izraunati kakav e i koliki otpor promenama da prue pripadnici DB, ali e ga bez sumnje biti. Jo je tee predvideti kojim e se sredstvima neki od njih braniti, jer im je raspoloivi arsenal bezobalan. Tim pre, to je ova sluba, po uzoru na svoju komunistiku prethodnicu, funkcionisala prvenstveno kao politika policija. Povrh svega, ona se poslednjih godina izvrtala u privatni servis vladalakog para, te je time nuno bila ukljuena u politiki teror, finansijske i ostale malverzacije. I u ovom poslu DOS e se suoiti sa dilemom oko dubine reformskog zahvata. Radikalna refoma zahteva rez u korenu, a on se nalazi u ratnoj proizvodnji moi Miloevievog reima. Izglednijim se, stoga, ini da e se DOS iz razloga politikog oportuniteta usmeriti na promene u policiji Srbije po meri svojih projektovanih (vlastovoljnih) potreba. Novi krug problema nastaje uvoenjem u razmatranje budueg statusa i uloge policije u Crnoj Gori. Ta je policija, uostalom kao i ona u Srbiji, visoko militarizovana. Obe su razvijane kao alternativne unutranje vojske, te su svojim obimom odavno izale iz policijskih okvira. Ne treba oekivati da e se crnogorske vlasti lako odrei steene paravojske i moi koju im ona garantuje. Jo manje se moe oekivati da e savezne vlasti moi znatnije da utiu na reformu republikih policija.
183

(c) Vojska Jugoslavije Na skali reformskih rizika VJ se nalazi na poslednjem mestu. Ali, ona zato na skali sloenosti i trokova promena ubedljivo zauzima prvo mesto. Dostupna evidencija upozorava i na to da se reforma vojske na DOS skali prioriteta izgleda nalazi pri dnu. Eventualne promene u civilno-vojnim odnosima i vojno-politikom biu VJ mogu dodatno biti odloene pod pritiskom preevskog krila OVK. U istom pravcu deluje i namera aktuelne vlasti u Crnoj Gori da to pre zaokrui svoj dravni suverenitet. Na tempo promena presudno e ipak uticati injenica da DOS do sada nije iskoraio izvan naelne reenosti da stvori modernu, profesionalnu i brojano smanjenu vojsku. Ostalo je nepoznato po kom planu, kojim sredstvima i po kojoj ceni DOS namerava da dostigne ove ciljeve. Nezavisno od toga, DOS mora iz ruku generala to pre da preuzme rukovoenje transformacijom vojske i prenese ga u parlament i vladu. Kljuni problem novim vlastima e biti kako i gde da odrede startnu taku. Za stavljanje VJ pod demokratsku kontrolu one prvo treba da spreme delatne ustavne instrumente i procedure. To podrazumeva znanje o izgledu drave kojoj e se sameravati vojska. Spram veliine i nadlenosti drave e se odreivati struktura i obim potrebne vojske. Tek se na osnovu jasnih dravnih (odbrambeno-bezbednosnih) parametara moe pristupiti planskom preobraaju, redukciji i modernizaciji zateene vojske. Utoliko je teko predvideti raspon i veliinu rizika koji e pristizati iz civilno-vojnog polja. Sa sigurnou se jedino moe ustvrditi da e u poetnoj fazi vojni otpori promenama ostati u ravni inherentne odbojnosti birokratskog mastodonta. Iskustva zemalja u tranziciji govore da se prva brea moe probiti skraivanjem vojnog roka. Jer iz tog akta, po principu domino efekta, nuno sledi restrukturacija i smanjenje vojske, kao i trokova za njeno odravanje. Budui da DOS ne moe samostalno da odlui o sudbini i izgledu Jugoslavije, bie primoran da do konane odluke prihvati koabitaciju sa nasleenom vojskom. Nakon izbora u Srbiji, moe se oekivati da DOS zapone dozirane personalne promene u vojnom vrhu. Verovatno e to biti izvedeno u formi koja garan184

tuje izbegavanje vruih tema vezanih za politiki i ratnu odgovornost vojnog vrha i njegovih kljunih pojedinaca. Ali, isto tako, i njihovih politikih naredbodavaca i podravalaca. Poetni uvidi dozvoljavaju generalnu pretpostavku da se DOS, nakon osvajanja vlasti u Srbiji, usredsredio na institucionalno osiguranje svoje politike kontrole nad oruanim snagama. Od tempa socijalno-ekonomskih reformi drutva i stvaranja demokratske infrastrukture direktno e zavisiti i izgledi za neopozivo stavljanje oruanih snaga pod demokratsku kontrolu. Sve to pak nee biti mogue da se valjano obavi bez dreenja srpskog i Yu-ratnog prtljaga. A u tom e trenutku DOS i njegove lanice morati da se pozabave i merenjem sopstvenog udela u tim ratovima. Izgledi za integraciju Srbije/SRJ u evroatlanske bezbednosne strukture Da bi Srbija utvrdila da li, kako i koliko moe da se integrie u "zapadne strukture bezbednosti" ona mora prvo da ih identifikuje. A to uopte nije lako. Trenutno su na delu bar tri sistema bezbednosti, u kojima Zapad ima dominatnu ili rukovodeu ulogu. U ponudi kojom raspolae Srbija/SRJ nalaze se prvo Ujedinjene Nacije. Potom slede NATO i njegove filijale. Tu su i nastajue bezbednosne strukture Evropske unije. Pri tom se svaki od ovih sistema nalazi u razliitom stanju gotovosti i efikasnosti. Ujedinjene Nacije su nakon raspada blokovske strukture izgubile i ono malo delegirane moi. Dugotrajan boravak na marginama pribliava ih odsudnoj raskrnici s koje mogu otii u arhivu ili se revitalizovati. Odluka se o tome, sva je prilika, nee donositi na Ist Riveru. NATO je u Yu-ratovima naao svoj razlog za opstanak. Potom je voljom SAD jednostrano unapreen u svetskog uterivaa mira, sumnjive legitimnosti. Na Kosovu ovaj je savez dostigao zenit. Od Kumanova pa na dalje dileme oko njegove svrhe i dometa, potisnute Yu-epizodom, ponovo izbijaju na videlo. Svi su izgledi da e NATO i njegovi naredbodavci konano morati da se pozabave sobom. Kontinentalni iskorak EU se trenutno izvodi pod firmom preuzimanja svoga dela odgovornosti za bezbednost Evrope. Mada se zapadnoevropska potraga za sopstvenim bezbednosnim iden185

titetom trenutno oslanja na NATO, ona najavljuje dvojnost koja ne moe da traje beskonano. Bezbednosna ponuda je, dakako, proarana OEBS-om, brojnim regionalnim inicijativama i ad hoc grupama. Pre nego to se odlui Srbiji e morati da se odredi i prema evroamerikom konceptu bezbednosne integracije, koji je primenjen na bive socijalistike zemlje. Ovaj se koncept, meutim, pokazao manjkavim bar iz sledea dva razloga: prvo, njime je bezbednosni kompleks, u smislu koji mu daje Kopenhagenska kola, sveden samo na vojnu komponentu bezbednosti i drugo, njime je bezbednosna integracija svedena na vojnopolitiko uvezivanje sa NATO i/ili njegovim filijalama. Zbog toga od momenta ulaska u "zapadne strukture" opada korelacija izmeu vojne bezbednosti pojedinane zemlje i njene stvarne integrisanosti u evroatlansku zajednicu. Posle ulaska u stroj pred njih iskrsavaju brojni, a unapred nesaznatljivi, interferirajui inioci. Odjednom se nominalno precizni kriterijumi za integraciju, na primer u EU, naknadno relativizuju i prenose u zonu slobodne volje odluilaca. Odmah posle 5. oktobra javno je emitovana spremnost SRJ i Srbije da se vrate ili budu primljeni u UN, kao i OEBS. Strateko je opredeljenje Demokratske opozicije da Srbiju/Jugoslaviju integriu u Evropu. To podrazumeva i njeno aktiviranje u Paktu stabilnosti, odnosno stabilizaciji regiona. Na svestrano zadovoljstvo SRJ je po skraenim procedurama primljena u sve galvne institucije meunardone zajednice. DOS je, iz lako dokuivih razloga, izbegao da se izjasni o svom odnosu prema NATO i Partnerstvu za mir. Bez vee greke ovi se razlozi mogu razvrstati u tri grupe. Protiv skoranjeg tematizovanja eventualnog ulaska Srbije u NATO zdrueno deluju sledei razlozi: prvo, kolektivna i pojedinana traumatizovanost NATO agresijom na SRJ. Mada su istraivanja javnog mnjenja uoi izbora pokazala opadanje ksenofobije i izolacionizma, odnosno rast evropske orijentacije ispitanika, NATO je i dalje metafora neeljene amerike hegemonije; drugo, NATO je vrua i skliska politika tema, koja se u unutranjim politikim sukobima koristi kao diskvalifikativ. Povrh toga, odnos prema NATO uopte nije na dnevnom redu, te ne treba da udi zdrueno izbegavanje teme i
186

tree, sve i da hoe da ue u NATO, pod pretpostavkom da on do tada opstane, Srbija ne moe da ispuni uslove za prijem i podnese trokove integracije. Svemu tome treba dodati i demokratski razlog: ozbiljan razgovor moe da usledi tek kad NATO bude stavljen pod demokratsku civilnu kontrolu. Da bi Srbija i SRJ doli uopte u poziciju da bezbednosno sarauju sa "zapadnim strukturama" nove se vlasti moraju posvetiti uspostavljanju unutranje bezbednosti. U tom im poslu EU iSADmogu pomoi na dva naina: prvo, neuslovljavanjem ekonomske i politike podrke i drugo, pruanjem efektivne pomoi u dravnoj konsolidaciji. Na primer, one bi za tu svrhu mogle da u okviru Treeg stola Pakta oforme poseban fond za podsticaj preobraaja civilno-vojnih odnosa u zemljama regiona. U sluaju Srbije to bi prvo znailo pruanje strune pomoi u razradi procedura za demokratsku civilnu kontrolu nad VJ. Uporedo bi trebalo da sledi finanijska podrka za preobraaj VJ i zapoljavanje demobilisanih vojnih lica.

187

PODACI O TEKSTOVIMA

Tekstovi sadrani u ovoj knjizi ranije su ubjavljeni u: 1. Bezbednosni profil Balkana, u: Balkan '97, Jelica Mini (ed), Forum za meunarodne odnose, Evropski pokret Srbije, Beograd, 1997.
2. Prividni balans, Evropa, br. 2, Beograd, 1995. 3. "Postratna pozicija ju-vojski", Evropa, br. 3, Beograd, 1995. 4. "Jugoslawien Die Armee am Scheideweg" (Razmea srpske vojske), Ost-West gegen informationen, no. 4, Gratz, 1995. 5. Sporazum o Kosovu itanje prvo, Spoljnopolitike sveske, br. 7, Beograd, Decembar 1998. 6. Bezbednosni dometi NATO intervencije na Kosovu, Centar za antiratnu akciju, Beograd, 2000. 7. Aporeme evro-atlantskog intervencionizma, neobjavljeno. 8. Odrednice bezbednosti SR Jugoslavije, Centar za antiratnu akciju, Beograd, 2000. 9. Vojna bezbednost, u: Pripreme za evropsku integraciju, Jelica Mini, Duko Lopandi (eds), Evropski pokret u Srbiji, Beograd, novembar 2000. 10. Critical Security Points of Serbia/FR Yugoslavia, in: Ten Years After: Democratisation and Security Challenges in South East Europe, PfP Consortium, Nationa Defence Academy, Vienna, Faculty of Philosophy, Institute od Defence, University of Skopje, Vienna, May 2001.

188