Visoka medicinska kola strukovnih studija uprija

DIPLOMSKI RAD
Oblast: Deija rehabilitacija Tema: Prevencija i korekcija

posturalnih deficita

MENTOR: Mr. Slaana Arsi

STUDENT: Milo ivanovi 23444 /II

2011.
Sadraj:

1.0 Uvod 2.0 Postura 2.1 Aktivna korekcija postura 2.2 Povrinski miii koji se odupiru gravitaciji 2.3 Dubinski miii koji su znaajni stabilizatori trupa 2.4 Faktori 2.5 Zato pratiti i vrednovati stanje posture? 2.6 Kako pratiti i vrednovati stanje posture? 3.0 Posturalni poremeaji 3.1 Kifoza 3.2 Skolioza 3.3 Lordoza 3.4 Ravne grudi 3.5 Udubljene grudi 3.6 Ispupene grudi 3.7 X noge 3.8 O noge 4.0 Metodologija rada 4.1 Cilj istraivanja 4.2 Zadaci istraivanja 5.0 Rezultati istraivanja i diskusija 27

3 4
4 5 5 5 6 6

8
9 12 18 20 21 21 22 24

27
27

5.1 Prilog 6.0 Zakljuak 7.0 Literatura 8.0 Biografija

28 35 37 38 39

1.0 Uvod
Pravilan posturalni poloaj sve manje zauzima svoje mesto u dejim svako dnevnim aktivnostima. Nepravilno sedenje, razliiti oblici kretnih aktivnosti kao i odreeni endogeni faktori, sistematski deluju na odreena tkiva koja doivljavaju deformacije u pogledu svoje morfologije i funkcije. Pravovremeno dijagnostikovanje posture je prioritetan zadatak u cilju preduzimanja odgovarajuih mera i otklanjanja eventualnih deformiteta. Uestalost i teina deformiteta zahtevaju rano otkrivanje i rano leenje. Pri tome se misli na aktivan stav u presecanju toka spontane evolucije deformiteta. Rano otkrivanje i leenje omoguavaju laku i potebnu korektibilnost.

2.0 Postura
3

Posturom nazivamo stav ili dranje tela, (lat. positura - poloaj). Istraivanja posture oveka su nas dovela do zakljuka, da ne postoji univerzalan model dobre posture. Ipak moemo se potruditi dati najbolju definiciju dobre posture, a to bi bila ona postura pri kojoj se telo najmanje napree da bi odralo stabilnu ravnoteu (Obradovi, M. ,2002). Ispravan poloaj tela sastoji se od poravnavanja tela s maksimalnim fiziolokim i biomehanikim stepenom korisnog delovanja, to pri delovanju gravitacijske sile smanjuje stres i naprezanje sistema za kretanje. U ispravnom poloaju tela, gravitaciona linija prolazi kroz sredinu svih vertikalno sporednih spojeva. Gravitacijska linija je predstavljena vertikalnom linijom povuenom kroz gravitacijski centar tela, smetenom na drugom sakralnom prljenu (S2), te povezuje sredinju taku izmeu oiju, centar brade, vrh grudne kosti, sredite pubinog dela, i pada na sredinu izmeu nonih glenjeva. Procenjujui posturu s bone strane, dobra postura zavisi od toga da li prolazi linija kroz sredinu uha, te povezuje li, sredinu ramena, kuka, kolena i maleolusa (Palmer, M.L. and Epler, M.E.k, 1998). Postura je termin koji objedinjuje biomehanike parametre tela i slui za definiranje ljudskog dranja. Postura se odnosi na ljudsko dranje u svim varijantama ljudskog kretanja i nekretanja;hodanje, tranje, plivanja, sedenje, leanje, spavanje Danas se sve vie pokuava korigirati nepravilnu posturu (dranje) na raznorazne naine; ulocima u cipelama, ergo jastucima i madracima, pojasevima,putem vebi.

Slika 1. Dobra i loa postura

2.1 Aktivna korekcija postura Tu se podrazumeva aktiviranje onih miinih skupina koje su odgovorne za stabilitet kime, tj. za njeno antigravitacijsko odupiranje konstantnoj sili kojoj zemlja privlai tela U telu postoje miii koji se zove antigravitacioni miii, miii stabilizatori trupa koji zapravo po strukturi pripadaju sporim vlaknima (crvenim, jer imaju vie sarkoplazme u sebi), koja sporije reaguju i manje su osjetljiva na nadraaj, ali isto tako i imaju veu

kontraktivnost (veu snagu). Zovu se jo i aerobna/oksidativna vlakna. Miine skupine mogu se podeliti i prema prostornu dostupnost, na povrinske i dubinske pa isto tako i njihova antigravitacijska funkcija. 2.2 Povrinski miii koji se odupiru gravitaciji su :

m. tricep surae m. tibialis anterior m. quadriceps m. gluteus mm. paravetebrale m. trapezius m. deltoideus

2.3 Dubinski miii koji su znaajni stabilizatori trupa su: m. iliopsoas m. obliqus intertransverzalis m. sacrospinalis mm. multifidusi Jaanjem tih miia dovodite svoju posturu u optimalnu korekciju. 2.4 Faktori Brojni faktori imaju uticaj na pojavu loe posture. Te faktore moemo podeliti na : endogene (anomalije razvoja, poremeen rad lezda s unutranjim luenjem, i dr.), egzogene (rahitis, prebolele teke hronine bolesti, prelomi i sl.). Postoje i drugi spoljni (ambijentalni) faktori koji mogu uticati na lou posturu kod dece, a to su: 1. kolski reim deteta, 2. dnevno, odnosno nedeljno optereenje, 3. nepravilno sedenje, 4. spavanje na mekim leajevima s povienim jastukom, 5. noenje preteke kolske torbe na nepravilan nain, 6. neusklaenost radnog nametaja s antropometrijskim karakteristikama dece, 7. viesatno gledanje TV programa, 8. strah,depresija, umor, 9. neprikladna odea i obua, 10. nekorigirane anomalije oka, 11. nedovoljna ili nepravilna ishrana, 12. nedovoljno osvetljeno radno mesto, 13. psiho-emocionalni poremeaji, 14. nedovoljna fizika aktivnost i vitalnost tela

Sve navedeno utie na poputanje miinih struktura, na slabljenje miine kontrole, to dovodi do poremeaja ravnotee tela, te do toga da gravitaciona sila privlai pojedine delove tela i na taj nain nastaju poremeaji posture. Pod loom posturom podrazumevano funkcionalne poremeaje sistema za kretanje. Takvi poremeaji su razlogom svega pre navedenoga, pa su samim tim i korektabilni ukloni li se uticaj navedenih faktora, i ojaaju li se oslabljeni miii. Zbog toga je vrlo vano ne zanemariti postojanje loe posture kod dece, jer u protivnom moe prei u strukturalni deformitet. 2.5 Zato pratiti i vrednovati stanje posture? Zabrinjavajui su podaci da ve pri upisu u prvi razred oko 20% dece ima problem loe posture, te da se taj postotak poveava, pa po zavretku osnovnog kolovanja iznosi oko 40%. Vano je neprekidno pratiti promene posture tokom svake kolske godine, poevi s upisom deteta u prvi razred osnovne kole. Na taj nain prikupile bi se informacije od velike vanosti uiteljima, roditeljima, profesorima fizike kulture u viim razredima. One bi im omoguile uvid u stvarno stanje rasta i razvoja deteta. Na osnovu tih informacija profesori bi mogli preciznije definisati ciljeve i zadatke za asove fizike kulture, te pravilnim odabirom telesnih aktivnosti i vebi omoguiti detetu pravilan rast i razvoj. Takoe jedan od vanih ciljeva takvog praenja posture bi bio obavestiti dete i njegove roditelje o statusu njegove posture te ako je potrebno uputiti ih i na savetovanje s lekarom. Ono to je najvanije, moglo bi se pravovremeno delovati na pojavu loe posture, te na taj nain ne bi dopustili da funkcionalni poremeaji preu u strukturalne. 2.6 Kako pratiti i vrednovati stanje posture? Pristup procene posture ukljuuje posmatranje tela u odnosu na utvrenu gravitacionu liniju koja deli telo na jednake polovine te dijeli telo i popreno. Nadalje bitno je pripaziti na faktore koji e unaprediti pouzdanost procesa merenja. Kao prvo, potrebno je da dete bude minimalno odeveno, kako bismo osigurali jasan pogled na konture i anatomske strukture koje koristimo pri proceni.. Dete ne bi smelo nositi cipele ni arape, te bi ga trebalo uputiti da zauzme uspravan oputen poloaj tela (Palmer, M.L. and Epler, M.E.k, 1998). Metoda za procenu posture s bone, zadnje i prednje strane. (Auxter, D., Pyfer,J. and Huetting, C. ,1996). Takvu procenu moemo izvesti na vie naina. Jedan od naina je da upotrebimo visak. Visak bi trebalo postaviti u jednom delu prostorije u kojoj e biti vrena procena. Najbolje bi bilo kad bismo napravili konstrukciju koja e jednim krajem biti uvrena o zid, a na drugom kraju e biti visak. Poeljna bi bila udaljenost viska od zida oko jednog metra, kako bi dete u tom prostoru nesmetano moglo zauzeti boni poloaj. Drugi nain bi bio upotreba Skoliozometra, mernog instrumenta koji se sastoji od pleksiglas ploe na kojoj je ugravirana centimetarska mrea s podebljanom sredinjom vertikalnom linijom koja predstavlja gravitacionu liniju. Prvo postavite dete u uspravnim boni poloaj u odnosu na merni instrument. Dete mora zauzeti takav poloaj da vertikalna linija viska ili sredinja linija Skoliozometra prolazi malo ispred bonog maleolusa na 6

skonom zglobu. Vertikalna linija trebala bi prolaziti kroz sredinu kolena, kroz najvei trochanter femura,sredinom trupa, kroz rameni zglob i sredinom uha. Ako ne prolazi, tada moemo zakljuiti da postoje odstupanja od korektne posture, a neka od najeih su: Vertikalna linija prolazi iza uha, to upuuje na vratnu lordozu Acromion nalazi se ispred vertikalne linije to upuuje da su ramena oputena, lopatice razmaknute te postoji poveanje kifotine grudne komponente Vertikalna linije u slabinskom delu ne deli trup simetrino, ve se vei deo trupa ili ipak ceo nalazi ispred vertikale. To upuuje na lordotino dranje. Vertikalna linija prolazi iza kolena, to upuuje na hiperekstenziju u zglobu kolena Vertikalna linija prolazi iza kolena, to upuuje na napetost tetiva u zglobu kolena Telo se nalazi ispred vertikalne linije to upuuje da je teina tela na prednjem delu stopala, te da postoji napetost zadnjih miia trupa.

Nakon bone procene postavimo dete licem okrenutim prema mernom instrumentu, tako da vertikala pada na sredinu izmeu stopala, kao na slici 1. U tom poloaju moramo obratiti panju na simetrinost leve i desne strane tela. U ovom poloaju treba procijeniti : Postoji li simetrija izmeu vrata i ramena Postoji li razlika u visini ramena Postoji li razlika bradavica u visini i udaljenosti od vertikalne linije Prolazi li vertikalna linija kroz pupak, ako ne postoji postranino iskrivljenje kime Postoji li razlika u visini glutealnih linija Na kraju okrenemo dete leima prema mernom instrumentu tako da vertikalna linija prolazi preko sredine temena, preko kime, sredine zadnjice, te da pada u sredinu izmeu stopala. Gledajui zadnju stranu trebamo proceniti sledee: Postoji li postranino odstupanje kime u odnosu na vertikalnu liniju Postoji li razlika u visini lopatica Postoji li asimetrinost lopatica Postoji li Lorenzov trougao, izmeu struka i nadlaktice, ako postoji na jednoj strani tada takvo stanje upuuje na skoliotino iskrivljenje (takav trougao postoji na konkavnoj strani skoliotine kime)

3.0 Posturalni poremeaji

Posturalni poremeaji se karakteriu slabou zglobno-miinog aparata. Sa poputanjem kimenog stuba dolazi do slabljenja statike kime to se prenosi i na rameno lopatinu regiju, karlicu, kolena i stopala. Za odravanje dobrog stava odgovorni su tzv. tono-statini miii, koji svojom stalnom kontrakcijom, zajedno sa ligamentima i kostima odravaju pravilan stav tela. Ako ovi miii iz bilo kojih razloga oslabe i nisu vie u stanju da se suprotstave sili zemljine tee i drugim faktorima koji negativno utiu na pravilno dranje tela, dolazi do pojave odreenih deformiteta kimenog stuba. 1. Kifoza 2. Skolioza 3. Lordoza Ni grudni ko u fazi rasta i razvoja nije poteen konstitucionalnih, funkcionalnih pa i estetskih problema. Posmatrajui dete s prednje strane mogu se uoiti sledei deformiteti:

Ravne grudi (pectus planum) Ispupene grudi (pectus carrinatum) Udubljene grudi (pectus excavatum)

Kod analize poremeaja donjih ekstremiteta predkolskog i osnovnokolskog uzrasta, takoe se konstatuju vrlo este promene na stopalima, dok su neto redje promene na kolenim zglobovima (X i O noge).

3.1 Kifoza

Kifoza - kyphosis je deformitet koji karakterie poveanje fizioloke krivine grudnog dela kime prema natrag. Slabiji razvoj prednjeg dela prljena formira klinasti prljen, a njena posledica je kifoza. Kifoza ili grba moe biti zaobljena kada je grade vie prljenova i nazivamo je kifozom okruglih lea. Takoe sreemo i otrougle kifoze nastale deformacijom jednog ili dva tela prljena. Postoje tri razloga nastanka kifoze :

slabost lenih miia snienje prednjeg dela kime nastalo usled poremeaja na korpusima i ligamentima bol u predelu kime koji izaziva kifozu i refleksni spazam u cilju smanjenja bola

Kifoze u etiolokom smislu dele se na:

poloajne (posturalne) strukturalne

Prof. Jefti (klinika kineziterapija, 2001.) daje etioloku podelu na sledei nain:

Posturalne funkcionalne Uroene kifoze Kifoze kod sistemskih oboljenja Steene kifoze

Posturalne kifoze sreemo u svakom ivotnom dobu , a nastaju usled loeg dranja (nepodesne stolice i klupe, pogrbljenost pri sedenju , pri itanju ili manuelnom radu). Aktivnou, mogu se izgubiti pri leanju na stomaku, a voljnim momentom ispraviti. Strukturalne kifoze kod dece, mogu se javiti usled slabosti miia ekstenzora kime ( hipotonija) kod brzog rasta, prisutnog rahitisa ili neke teke bolesti koja iscrpljuje organizam. U periodu adolescencije okrugla lea su posledica osteohondroze, a kod starijih, senilnih ljudi usled osteoporoze. Uzroci jo mogu da budu osteomalacija, ankilozirajui spondilitis kao i druga patoloka stanja vezana za kotani sistem. Otrougle kifoze nastaju kao posledica tuberkuloznog spondilitisa ili preloma tela prljenova. U klinikoj slici opisujemo glavu koja je nagnuta napred, kao i grudi, ramena se pomeraju napred i nadole, lopatice se uzdiu kao krila, dok se stomak ispupava ka napred. U poetku, kifoza je mobilna, da bi ne leenjem postala fiksirana. Strukturalna kifoza moe da bude bolna, dok sam deformitet u principu nije bolan. Najvaniji deo je rano otkrivanje (profilaksa) da se deformitet ne razvije. Ukoliko do toga ipak doe, preporuuju se vebe koje jaaju hipotoninu muskulaturu kao i popravljanje dranja putem vebi miia trupa, vebi disanja, masaom i spotom koji direkno utie na profilaksu oboljenja. Balet takoe moe da bude delotvoran.

Adolescentna kifoza Patoloka stanja koja izazivaju adolescetnu kifozu (epiphysitis s. osteochondritis vertebralis, morbus Scheuermann) su : - primarni prolaps diskusa u spondilozu prljena (Schmoral), - poremeaj ostifikacije i nepravilnost epifiznih pokrovnih ploica tela prljenova, - avaskularna nekroza epifize prljenova (Azhauser), - skraenje miia pregibaa kolena i posledino savijanje kime (Lambrinudi). Pogrene vebe i jae naprezanje ali i optereenje pogoravaju bolest i bolovi su intenzivniji. Promene na epifizama (diskusima) i oteenja na estom do dvanaestom grudnom prljenu postaju klinasti i to naroito napred. U praktinom ivotu kifozu jo nazivaju pogrbljenost, okrugla lea. Bol je obino lociran nie dorzalno i u gornjem delu lumbalne kime. Spazma miia obino nema. Moe da se javi blagi bol, lako zamaranje i ograniena pokretljivost. Kod blagih oblika insistira se na pravilnom stavu tela, preporuuje se korienje ravne i tvrde postelje. Kod progresivnih sluajeva pribegava se operativnom zahvatu, a u novije vreme preporuuje se mider. Pored vizuelnog aspekta za postavljanje dijagnoze, radioloki nalaz je jedan od najznaajnijih. Kineziterapija kifoze Na osnovu klinikog nastanka kifoze (Moova podela) imamo podelu koja se sprovodi na sledee naine:

Na rengenskom snimku nema promena( kliniki blaga kifoza samo kineziterapija), Poetne klinaste deformacije ( Milwocki mider deformitet je korektibilan), Nekorektibilan deformitet sa kardiorespiratornim smetnjama (morlova hernia, operacija reklinacija, onda gips, Milwocki i TLSO mider).

Vebe za kifozu rade u cilju istezanja fleksora karlice i prednjeg zida grudnog koa, pozicione vebe, vebe elastinosti, vebe disanja simetrine i asimetrine, vebe snage sa jaanjem m.rectusa abdominalisa, m. Iliopsoasa, i m pirimidalisa (jaanje trbunog zida), dorzalnog dela kime i ramena, vebe kordinacije i balansa, vebe kod dece koja nose mider, kao i vebe u mideru.

Slika 2. Izgled kifotine i normalne kime 10

Vebe za korekciju kifotinog loeg dranja Potpun program se sastoji iz 58 vebi gde se svaka veba izvodi sa po 10 ponavljanja. I Poetni poloaj: sedei na strunjai, jedna noga ispruena, druga blago povijena sa stopalom do lanka druge noge. Iz poetnog poloaja sa zategnutim laktovima u nazad i stopalom opruene noge prema licu, savijamo se u napred.

. II Iz leeeg poloaja na leima isteemo se istovremeno rukama na jednu i nogama na drugu stranu.

III Iz poetnog poloaja isteemo ruke u napred bez odizanja sa podloge.

IV Sklekovi

V Iz leeeg poloaja na stomaku podiemo gornji deo tela u nazad uz opruanje i podizanje ruku.

11

3.2 Skolioza
Skolioza (scoliosis) je bona lateralna i rotatorna krivina kimenog stuba nastala usled deformacije jednog ili vie tela prljenova, meuprljenova, meuprljenskih hrskavica ili usled slabosti ligamenta i miia kime. Primarna krivina (jedna ili vie), je poetni stadijum defotmiteta a sekundarna ili kompenzatorna krivina razvija se naknadno u cilju odravanja uspravnog stava glave, trupa i karlice. Poremeaj jednog od centara ostifikacije formira poluprljen koji je jedan od uzroka kongenitalne scoliose. U praksi esto sreemo spajanje cervikalnih prljena koje sa sobom povlai i skraenje vrata i njegovu slabu pokretljivost tzv. Klippel-Feillov sindrom, to ima za posledicu razvoj skoliose. Ovo oboljenje se najee javlja u deijem i adolescentnom periodu. Adekvatna i pravovremena terapija u toku rasta daje dobre prognoze u leenju scoliose. Zbog svoje kopleknosti jo stari Grci su znali za ovo oboljenje (Hipokrat), meutim, i pored toga etiopatogeneza bolesti jo uvek nije u potpunosti rasvetljena. Klasifikacija Skolioza moe biti mobilna ili fiksirana. U poetnom stadijumu je mobilna a u krajnjem fiksirana. Po stadijumima, skolioza moe biti : blaga, umerena, teka. Skolioze po stepenu mogu biti :

skolioza prvog stepena deformitet se moe otkloniti radom na jaanju miia i suspenzijom deformiteta, skolioza drugog stepena prisutna je grba koja se i vebama ne moe sasvim izravnati, skolioza treeg stepena bitna korekcija nije mogua osim operativnim putem.

Klasifikaciju scoliose za praktian rad dao je COBB u

Funkcionalne skolioze loe dranje, nejednakost nogu, amputacija, kontraktura kuka Strukturalne, skoliozeidiopatske, osteopatske, kongenitalne, torakogene, osteodistrofije, neuropatske (paralitine), poliomyelitis, druga nervna oboljenja miopatske miine distrofije.

Etiopatogeneza Prema etiopatogenezi skolioza se dele na primarne ili idiopatske i sekunarne koje nastaju usled nekog oboljenja. Poloajna ili funkcionalna skolioza - uvek se razvija u lumbalnom ili vratnom delu kime. Karakteristika je to da je privremena i zavisi od polaaja nogu, karlice ili spazma miia. Prisutna je pri sedenju i stajanju a gubi se u leeem poloaju, ako ne postoji spazam

12

miia. Kod ovih skolioza, krivina je obino blaga od 1,5 do 3 cm. Nije udruena sa rotacijom tela prljenova pa se zbog toga i lako ispravlja. Strukturalna skolioza - nastaje usled promene na prljenovima, rebrima i muskuloligamentarnom aparatu. Krivina je stalna pri svakom poloaju tela. Izraena je rotacija prljenova, uvek prema konveksnoj krivini. Udruena je sa anteriposteriornom krivinom kime, razliitog je stepena i pogorava se u periodu rasta. esto u praksi sreemo udrueno posturalne i strukturalne skolioze. Loe dranje i postojanje skolioze jedno drugo pojaava odnosno daje teu kliniku sliku. Kraa noga na strani slabih miia pojaava skoliozu, ako je na suprotnoj strani - ona je umanjuje. Kod skolioze postoji krivina na desno i lumbalna krivina na levo, od kojih je jedna obavezno kompenzatorna. Ako pored torzije postoji i savijanje kime prema natrag, onda govorimo o kifoskoliozi. Cervikalna skolioza - izraena je deformacija na vrhu krivine (temeni prljen) a susedni prelazni prljenovi manje. Perpendikularni dijametri su vei na konveksnoj, a manji na konkavnoj strani. Transerzvalni dijametri su takoe poveani. Trnasti nastavci su pomereni ka konveksnoj strani a ponekad i na konkavnoj. Meuprljenski otvori su nepravilno triangulirani ili ovoidni, ui na konkavnoj strani. I unutranja struktura je promenjena. Torakalna skolioza - pored promena na samim prljenovima ima i promene na ostalim delovima kotanog toraksa, a kod tekih sluajeva zahvata i unutranje organe koji trpe promene u obliku i poloaju i to krvni sudovi, plua, jetra i bubrezi a kod srca se javlja hipertrofija i dilatacija, dijafragma lei abnormalno nisko. Rebra su na konveksnoj strani usled torzije, uglovi su otriji rebra se ispupavaju odozgo na dole. Na konkavnoj strani su uglovi rebara proireni. Na prednjoj strani grudnog koa su, naprotiv rebra na konveksnoj strani zaravnjavaju, dok na konkavnoj jae iskau. Prema tome, desnoj zadnjoj rebarnoj grbi odgovara leva, prednja rebarna grba usled nagiba, rebra su i dalje na konveksnoj strani sputena i divergiraju, na konkavnoj se pruaju vie horizontalno, pa se prema sredini konveksiteta sve vie zbijaju. Krivine rebra odreuju i poloaj lopatica. Na rebarnoj grbi, lopatice se odiu kao krilo, njena se unutranja ivica udaljava od trnastih nastavaka. Grudna kost pomerena je prema konkavnoj strani, donji krak je ukoen lateralno, ona je rotirana oko uzdune osovine,tako da jedna bona ivica obino na konkavnoj strani prominira. Lumbalna skolioza - zbog krivine kime donji deo tela izgleda pomereno bono, te jedna polovina karlice jae iskae. Sama linija od grudnog koa do ilijane kriste je zaravnjena sa jedne, a otro useena sa druge strane. Lumbalni segment obrazuje duguljasta tumefakcija usled iskakanja poprenog nastavka. Mogui su i neuralgiki bolovi zbog zbijanja rebara na konkavnoj strani krivine i pritisaka koji vre na meurebarni nerv. Moe da se javi bol

13

prilikom sedenja, kao i kod guranja i naglih pokreta zbog ukljetenja mekih delova izmeu 12. rebra i ilijane kriste. Dijagnostika Dijagnoza se Kliniki postavlja na osnovu klinikog pregled i radiografskog nalaza.

Pregled koji obavlja lekar je takav da se od pacijenta zahteva da stoji u potpuno relaksiranom stanju, da je svuen, da je bos i da noge postavi paralelno. Lekar posmatra pacijenta otpozadi. Lekar palpira spinozne nastavke i obeleava ih prikladnom olovkom, a sve promene poev od krivina na kimi njihove lokacije, pravac i stepen pomeranja trupa bono, asimetriju ramena, lopatice i karlice upisuje u kartone koji su unapred za to pripremljeni. Da bismo ispitali mobilnost trupa savijamo ga bono i napred a ujedno vrimo trakciju glave kada dolazi do ispravljanja krivine. Rotacija se dobro vidi pri savijanju napred. Sutinski, kod skolioza treba testirati snagu miia, naroito erektora kime, abdominalnih i torakalnih miia. Vitalni kapacitet igra vanu ulogu u odreivanju skolioze kao i ekspanzija toraksa. Bitno je izmeriti telesnu visinu pacijenta u stojeem i sedeem poloaju.

Kliniki znaci koji dominiraju (po Jeftiu, 2001.) i koji se obavezno evedentiraju su: poloaj glave, visina ramena, poloaj lopatice, merenje trouglova stasa (Lorenz ovi trougli), poloaj karlice, miini test osovinskih kinetikih lanaca (Jefti 1994.), kontrakture pelvifemoralnih miia, visina rebarne grbe i translacija kimenog stuba. Radiografska dijagnostika Rengenskim snimkom potvrujemo ugao krivine koji se odreuje u odnosu na 180 stepeni, sa lokacijom centra tela krajnih prljenova i sredinjeg prljena.Pri odreivanju krivine kod skolioze traimo razlike primarne skolioze i kompenzatorne skolioze na anatomskim razlikama pojedinih krivina. Po pravilu, primarna krivina je veeg stepena i manje je savitljiva. Rengenskim snimkom, u principu, skoliozu slikamo u stojeem poloaju, po mogustvu da jednim snimkom obuhvatimo ceo kimeni stub. Najobjektivnija metoda za merenje ugla krivine kod scoliose je Lippman Cobbova tehnika, ali se ponekad koristi i stara tehnika po Ferguson Risseru. Evolucija i prognoza Prognoza evolucije skoliotine krivine - znaajno mesto zauzima poloaj skolioze:

primarne lumbalne imaju relativno dobru prognozu, primarne torakolumbalne scolioze postiu veliki stepen krivine, ali u principu nema deformacija, esto se sreu kombinovano sa dve primarne krivine - lumbalnom i torakalnom, i one koje nemaju veliki stepen skoliotine krivine, jedna drugu kompenzuju,

14

primarne torakalne dostiu veliki stepen deformacije - imaju lou procenu, i najee dolazi do respiratorne i cirkulatorne insuficijencije sa letalnim zavretkom, cervikotorakalne veoma runo izgledaju, ne dostiu veliki stepen deformiteta.

Pojava skolioze, u odnosu na uzrast, dosta validno daje prognozu razvoja skoliotine krivine :

praenje kongenitalnih skoliotinih krivina nije fundamentalni kriterijum, sutina je u praenju same scolioze, pre tree godine ivota javljaju se infantilne scolioze, mogu da se jave u dva oblika i to evolutivni (veoma loa prognoza) i statiki rezulotivni gde se javlja najee stagnacija scoliose, izmeu 5. i 8. godine javlja se juvenilna sa veoma loom prognozom i sa pojavom velikih krivina, sa pojavom puberteta, posle 10. godine ivota, javljaju se adolescentne koje po zdravlje pacijenta ne moraju da budu opasne, ali dovode do velikog deformiteta. Ove scoliose treba ozbiljno shvatiti i dobro ih propratiti.

Kineziterapija scolioze Sutina je u vebama korekcije deformiteta putem vebi koje se konstantno sprovode nekad i u periodu od vie meseci pa ak i godina. Izmeu vebi, koristi se korektivni aparat u cilju nedozvoljavanja vraanja tela u nepravilan poloaj. Prognoza kod funkcionalnih skolioza je dobra, a posle postizanja pozitivnih rezultata pacijent obavezno treba da nastavi sa vebama. Strukturalne skolioze su veoma komleksne za leenje, one se u potpunosti ne mogu sanirati, ali uspeh stepena njihove sanacije najvie lei u jaini linosti i volji pacijenta. Veoma vaan faktor je i doba ivota kada se poinje sa korekcijom - to je osoba mlaa, ansa za bolju prognozu je vea. Osnovna terapija u leenju ovog vida scolioze je savladavanje kontraktura mekih tkiva uticajem na strukturu prljenova i rebara menjajui njihovu funkciju prevoenjem trupa u drugi poloaj, a u cilju dovoenja poloaja suprotnom deformitetu (Wolffov zakon), modifikacijom rastenja tela prljenova, promenom nadraaja na epifizne hrskavice prljenova promenom poloaja trupa, pravca i jaine sila optereenja teine. esto pribegavamo mobilizaciji prljenova i rebara, vrimo redukciju korekciju deformiteta primarnom trakcie na krajevima kime, ili trakcijom i pritiskom na vrh svake krivine a sve u cilju ojaavanja miia trupa, ramena i karlinog pojasa.

15

Slika 3. Prikaz skoliotine i normalne kime Vebe za korekciju skoliotinog loeg dranja Potpun program se sastoji iz 47 vebi gde se svaka veba izvodi sa po 10 ponavljanja. I Iz poetnog poloaja sa opruenim rukama - desnom pored glave a levom u stranu isteemo obe ruke istovremeno bez podizanja sa podloge.

II Iz istog poetnog poloaja, uz fiksaciju karlice, podiemo gornji deo tela i ruke sa podloge.

III Iz poetnog poloaja sa osloncem na akama i fiksiranim potkolenicama podiemo ruke pored trupa uz kratak izdraj i vraamo ih na podlogu. Pri izvoenju vebe potkolenice, natkolenice i trup treba da zadre meusoban poloaj bez pomeranja (pod uglom su od 90 stepeni).

16

IV Iz poetnog poloaja sa prekrtenim rukama pokuavamo da sastavimo prste na leima.

V Iz poetnog poloaja na leoma sa savijenim kolenima podiemo trup, ruke i istovremeno opruamo potkolenice.

U sutini, da bi se popravila skoliozu, koriste se sledee metode leenja: gimnastike vebe, potporni aparati, korektivni aparati, forsirana korekcija i kao poslednji stadijum hiruki zahvat. Vebe mogu direkno da poprave dranje, snagu miia da otklone umor, i sigurno predstavljaju najbolji metod neoperativnog leenja. U sluaju napredovanja bolesti hiruki zahvat je jedini nain korekcije, ili fuzija kimenih prljenova (spondiloidesis). U preoperativnoj fazi i fazi pokuaja izbegavanja operativnog zahvata primenjuje se Risserova metoda (mider).

3.3 Lordoza

17

Lordoza (lordosis) je poveanje prednje krivine cervikalnog ili lumbalnog dela kime u kombinaciji sa lumbosakralnim uglom i naginjanjem karlice prema napred. Normalna vrednost lordoze u lumbalnoj regiji iznosi 15 30 stepeni.

Slika 4. Kima Javlja se u sekundarnom i kompenzatornom (konstitucionalnom) obliku. Najei uzroci su lumbosacralne anomalije, paraliza trbunih miia, gojaznost, zadnja obostrana luksacija kuka ili fleksioni deformiteti kuka. Nastaje uvek kada je potrebno pomeranje trupa prema natrag sa ciljem pribliavanja centru graviteta tela. Najei simtomi su zamor, bol u leima i nesposobnost za vei napor. Lordoza se lei slino kao kifoza. Vebe koje se praksi primenjuju su: - istezanje m. Quadratum lumborum, - istezanje i jaanje trbubunih miia gore navedenih u cilju iklinacionog ugla karlice, - istezanje zadnje loe nadkolenice. Hirukim intervencijama se pribegava kada su nastale kotane deformacije. Terapija se kombinuje ortopedsko-ortotskim sredstvima sa kineziterapijom.

Slika 5. Prikaz lordotine i normalne kime

18

Vebe za korekciju lordotinog loeg dranja Potpun program se sastoji iz 58 vebi gde se svaka veba izvodi sa po 10 ponavljanja. I Poetni poloaj: na leima sa savijenim kolenima. Podii glavu i ramena uz kratko zadravanje i vratiti nazad.

II Iz poetnog poloaja opruamo jednu nogu u vis i istovremeno podignemo suprotnu ruku. Vebu raditi naizmenino.

III Sa rukama iza glave pokuavamo laktom da dodirnemo suprotno koleno, naizmenino

IV Poetni poloaj: sedei sa opruenim kolenima, pravim leima i ramenima, sa osloncem na akama i prstima okrenutim u nazad. Naizmenino podizanje nogu sa opruenim kolenima.

19

3.4 Ravne grudi pectus planum

Deformitet koji na prvi pogled ne predstavlja veliku smetnju, koji karakterie malo odstupanje od pravilno razvijenog grudnog koa, ne treba prepustiti samom sebi. Nedostatak fiziolokog ispupenja grudnog koa, uz estetsku, ima i funkcionalnu manjkavost, koja se ogleda kod disanja, loe pokretljivosti grudnog koa i slabe razvijenosti disajne muskulature. Takva osoba je obino u celini hipotrofina. Korektivna gimnastika svojim vebama razvija itavu muskulaturu, a posebno miie grudnog koa, i uz primenu vebi disanja omoguava i poveanje ukupne funkcionalnosti organizma.

Vebe za korekciju ravnih grudi Izbor vebi I rekvizita je veliki I njihova upotreba zavisi od mogunosti vebaa I kreativnosti samog terapeuta, nastavnika ili trenera. Koristei razne poetne poloaje treba pronai najefikasnije vebe koje e odgovarati individualnim potrebama samog polaznika. 3.6 Ispupene grudi - pectus carrinatum

20

U narodu je ovaj deformitet poznat kao '' kokoije grudi ''. Najei uzronik je nasledni faktor. Grudi su spljotene a grudna kost je svojim donjim delom podignuta unapred i nagore to negativno utie na elastinost grudnog koa, te remeti pravilno funkcionisanje unutranjih organa. Kao posledica poremeaja metebolizma kalcijuma, kotani sistem se slabije razvija i dolazi do deformiteta.

Uz vebe disanja, jaanja miia grudnog koa, ramenog pojasa, trbuha kao i kompletne muskulature, korektivno plivanje je sastavni deo programa za leenje. Uz korektivne vebe, ako postoji mogunost koritenja bazena, prsno plivanje je dobra dopuna za uspenu korekciju deformiteta. Vebe za korekciju ispupenih grudi Program vebi u pp leei na leima i sedu, sa otporom gume, ima za cilj jaanje kompletne prednje strane grudnog koa i trbunih miia.

3.7 Udubljene grudi - pectus excavatum Za razliku od ispupenih grudi, gde se grudna kost svojim donjim delom podie napred i nagore, kod izdubljenih grudi u donjem delu grudne kosti se nalazi udubljenje. Grudni ko je spljoten, irok, zdepast i udubljenje koje se formira u predelu, takozvanog, manog nastavka moe biti kao oveija pesnica.

21

Probleme sa dubokim udisajima, zbog pripoja dijafragme na manom nastavku grudne kosti, prate i srano-sudovni problemi zbog kompresije na sam srani mii. Uz nasledni faktor i rahitis, kao uzrok nastanka, deformitet moe biti i steen (kao posledica stalnog pritiska na grudnu kost u fazi razvoja).

Vebe za korekciju udubljenih grudi Samo leenje udubljenih grudi je dugotrajan proces u kome se forsira snaan izdisaj. Odabir poetnog poloaja je od velike vanosti kako bi se spreilo dalje uvlaenje grudnog koa. 3.8 X noge X noge su deformitet kolena koji se javlja kao posledica uroeno slabije razvijenih spoljanjih delova kostiju koje ine koleno ili zbog poremeene statike uzrokovane deformitetima kukova ili stopala. Poloaj nogu u materici tokom trudnoe moe takoe biti uzrok kao i prekomerna telesna teina. Najee se javlja obostrano, mnogo ree je prisutan deformitet na jednom kolenu to moe tokom rasta da dovede do skolioze (krivljenja kime na jednu stranu). Zbog nepravilnog optereenja pri duem hodu se javlja zamor i bolovi u svim zglobovima nogu pa ak i u krstima. Kako se utvruje deformitet? Noge imaju oblik slova X, kolena su priljubljena a stopala razdvojena. Oslonac je na unutranjoj strani stopala zbog ega su svodovi sputeni, a kod teih oblika deformiteta kolena se preklapaju. Kada su kolena sastavljena razmak izmeu stopala bi trebao da bude manji od pet santimetara. Ako je vei radi se o deformitetu, a ako se ne smanjuje u leeem poloaju deformitet je fiksiran. Kako se lei? Od ovih merenja zavisi nain leenja. Pored vebi kojima se jaaju miii nogu, za fiksirane deformitete se primenjuju none korektivne ine, a za lake oblike ortopedske cipele sa Tomasovom petom i povienim unutranjim rubom celom duinom cipele.

22

Funkcija pomagala je da rasterete unutranju stranu kolena i stopala i odre korekciju koja je postignuta vebama. Ako nema rezultata nakon ovakvog naina leenja a deformitet je izraen, radi se operacija kojom se deformitet koriguje. Bolje je spreiti... Do druge godine ivota kod veine dece noge su u X poloaju ali to je normalana faza razvoja i nakon toga bi trebalo da se isprave. Da bi smo spreili pojavu deformiteta ili ublaili postojei decu ne treba prerano postavljati na noge i forsirati prohodavanje. Takoe treba redukovati prekomernu telesnu teinu i korigovati poloaje pri sedenju, treba da sede u turskom sedu sa prekrtenim nogama ili na petama sa rairenim kolenima, a nikako "kao aba" sa guzom na podu i sastavljenim kolenima. Postavljanje jastuka ili lopte izmeu kolena kada dete sedi takoe utie na korekciju deformiteta. I Tabani su sastavljeni, dlanovima pritiskamo kolena na dole

II Pokuavamo da ustanemo i sednemo sa prekrtenim nogama

III Stopala su okrenuta upolje, dlanovi su sastavljeni, laktovima guramo kolena u stranu.

IV Hodanje uei sa stopalima okrenutim na spolja.

23

3.9 O noge Genua vara je deformitet suprotan genu valgumu, jer devijacija nije ograniena samo na kolena, ve su zahvaeni i metafizni i dijafizni delovi femura i tibije. Poveanje dijafiznog ugla sa sobom povlai coxa valga, te kao posledicu imamo genua varum. Ovo je deformitet koji se uglavnom javlja obostrano, jako retko jednostrano. Najee se radi o uroenom deformitetu ali moe biti i posledica rahitisa. O noge mogu da nastanu i zbog preranog postavljanja deteta na noge i forsiranog hodanja kada se noge iskrive zbog optereenja teinom tela. Kosti natkolenica i potkolenica se krive put spolja tako da je najvee iskrivljenje u predelu kolena.

Dijagnoza se postavlja merenjem bikondilarnog razmaka u stojeem poloaju, a po potrebi se pravi i RTG pregled. O noge su luno iskrivljene u potkolenici i natkolenici sa konveksitetom prema spolja i najee su oba ekstremiteta zahvaena. Kosti potkolenice su rotirane medijalno. U odnosu na vreme pojavljivanja deformiteta razlikuje se: infatilne o noge, 2 - 4. godine, juvenilne, 4 - 10. godine, adolescentne, od 11. godine ivota, pa navie.

24

Korektivnom gimnastikom se jaaju unutranji rotatori, aduktori natkolenice i dorzifleksori stopala. Za korekciju O nogu koristimo poetni poloaj u stoju, sedu, leei na leima, i hodu.

Leenje se sastoji od otklanjanja uzroka deformiteta, korektivnih ina i aparata koji se nose tokom noi i vebi za jaanje oslabljenih miia. Ako kod velikih deformiteta nakon primenjene terapije ne doe do oekivane korekcije, deformitet se koriguje operacijom. I Istovremeno podizanje nogu sa tabanima okrenutim na unutra.

II Skoni zglobovi su fiksirani jedan uz drugi, privlaimo kolena pokuavajui da ih sastavimo.

III Drei loptu stopalima podiemo noge pribliavajui kolena jedno drugom.

25

IV Pritiskajui stopalima pod pokuavamo da sastavimo kolena.

V Hodanje na unutranjoj ivici stopala.

VI Pomeramo nogu u stranu savlaujui otpor elastine trake (raditi obema nogama).

26

4.0 Metodologija rada

Istraivanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Pozarevcu u periodu maja 2010. do maja 2011. godine. 2. Istraivanjem je obuhvaeno 30 pacijenata.
1.

4.1 Cilj istraivanja

1. Da se ispita znaaj prevencije i korekcije kod dece sa posturalnim deficitima

4.2 Zadaci istraivanja

U skladu sa postavljenim ciljem istraivanja bie sprovedeni sledei zadaci. Zadaci su definisani pitanjem iz socio-demografskom upitnika:

Ispititi polnu strukturu ispitanika Ispitati uzrast ispitanika Ispitati iz koje sredine potie Ispitati telesnu teinu Ispitati deformiteta Ispitati prisustvo heriditeta Ispitati bavljenje sportom Ispitati koliko vremena se bave sportom u toku dana Ispitati vreme provedeno za kompjuterom Ispitati vreme provedeno za televizorom Ispitati koje su terapije primenjene Ispitati kontinuitet u rehabilitaciji

27

5.0

REZULTATI RADA I DISKUSIJA

Rezultati istraivanja e biti prikazani tabelarno i grafiki u apsolutnim brojevima i procentima. Nakon toga sledi anketni upitnik.

Tabela 1. Prikaz polne strukture ispitanika:

Pol Ispitanika Muki enski Ukupno Grafikon 1. Grafiki prikaz iz tabele 1. Broj ispitanika n n% 7 35% 13 65 % 20 100%

Muki enski

Iz tabele i grafikona 1. moe se uoiti da veinu ispitanika enskog pola tj. 13 ispitanika, dok mukog pola ima 7 ispitanika.

Tabela 2 . Prikaz uzrasta ispitanika

Uzrast Ispitanika 7-11 12-16 Preko 16 godina Ukupno Broj ispitanika n 7 5 8 20 n% 35% 25 % 40% 100%

28

Grafikon 2. Grafiki prikaz iz tabele 2.

7-11 12-16 Preko 16 godina

Iz grafikona 2. moe se uoiti da veina ispitanika ine godine starosti preko 16 godina tj. 8 ispitanika, dok ispitanika ija je starost od 12 godine do 16 do godina ima 5 ispitanika. Od 7 do 11 godina ima 7 ispitanika.

Tabela 3. Prikaz iz koje sredine potiu ispitanici

Sredina iz koje potiu Selo Grad Ukupno Broj ispitanika n 11 9 20 n% 55% 45 % 100%

Grafikon 3. Grafiki prikaz iz tabele 3.

Selo Grad

Iz grafikona 3. moe se uoiti da veina ispitanika ivi u selu i to 11 ispitanika. U gradu ivi 9 ispitanika.

Tabela 4. Prikaz telesne teine ispitanika ;

29

Telesna teina Neuhranjen Normalna telesna teina Prekomerena telesna teina Ukupno

n 5 7 8 20

Broj ispitanika n% 25% 35 % 40% 100%

Grafikon 4. Grafiki prikaz iz tabele 4.

Neuhranjen Normalna telesna teina Prekomerena telesna teina

Iz tabele i grafikona 4. moe se uoiti da je veine ispitanika sa prekomerenom telesnom teinom i to kod 8 ispitanika. Pet ispitanika je neuhranjeno, dok sa normalnom telesnom teinom ima 7 ispitanika.

Tabela 5. Prikaz prisutnih deformiteta kod ispitanika

Deformiteti Skolioza Kifoza Lordoza Ravne grudi Udubljene grudi Ispupene grudi Xnoge Onoge Ukupno n 5 3 1 1 2 3 4 1 20 Broj ispitanika n% 25% 15 % 5% 5% 10% 15 % 20% 5% 100%

Grafikon 5. Grafiki prikaz iz tabele 5.

30

Skolioza Kifoza Lordoza Ravne grudi Udubljene grudi Ispupene grudi "X" noge "O" noge

Iz tabele i grafikona 5. moe se uoiti da veina ispitanika ima skoliozu i to 5 ispitanika. Kifozu i ispupene grudi je ima po 3 ispitanika. Po 1 ispitanik ima lordozu, ravne grudi i o noge. Udubljene grudi imaju 2 ispitanika. etiri ispitanika imaju xnoge

Tabela 6. Prikaz heriditeta ispitanika

Heriditet Da Ne Ukupno n 5 15 20 Broj ispitanika n% 25% 75 % 100%

Grafikon 6. Grafiki prikaz iz tabele 6.

Da

Ne

Iz tabele i grafikona 6. moe se uoiti da kod veine ispitanika ne dolazi do nastanka heriditeta i to kod 15 , dok kod 5 ispitanika dolazi do heriditeta.

Tabela 7. Prikaz bavljenja sportom kod ispitanika

31

Bavljenje sportom Da Ne Ukupno

n 11 9 20

Broj ispitanika n% 55% 45 % 100%

Grafikon 7. Grafiki prikaz iz tabele 7.

Da

Ne

Iz tabele i grafikona 7. moe se uoiti da s veina ispitanika bavi sportom i to 11 , dok 9 ispitanika se ne bavi sportom.

Tabela 8. Prikaz bavljenja sportom dnevno u toku dana

Broj ispitanika n% 25% 55 % 20% 100%

Bavljenje sportom 10 do 15 minuta Sat vremena Preko 2 sata Ukupno

n 5 11 4 20

Grafikon 8. Grafiki prikaz iz tabele 8.

32

10 -15 m in Sat vrem ena Preko 2 sata

Iz tabele i grafikona 8. moe se uoiti da se veina ispitanika dnevno bavi sportom po sat vremena i 11 , dok 5 ispitanika se bavi 10 do 15 minuta dnevno. etiri ispitanika se bavi sportom preko 2 sata.

Tabela 9. Prikaz korienja kompjutera i televizora

Korienje kompjutera i televizora 10 do 15 minuta Sat vremena Preko 2 sata Ukupno Grafikon 9. Grafiki prikaz iz tabele 9. n 1 3 16 20 Broj ispitanika n% 5% 15 % 80% 100%

10 -15 m in Sat vrem ena Preko 2 sata

Iz tabele i grafikona 9. moe se uoiti da veina ispitanika koriste kompjuter i televizor preko 2 sata i 16 ispitanika , dok 1 ispitanika koristi kompjuter i televizor 10 do 15 minuta dnevno. Tri ispitanika koristi kompjuter i televizor sat vremena .

Tabela 10. Prikaz primenjenih terapija kod ispitanika

33

Primenjene terapije Kineziterapija Mider Operacija Ukupno Grafikon 10. Grafiki prikaz iz tabele 10.

n 10 6 4 20

Broj ispitanika n% 50% 30 % 20% 100%

Kineziterapija Mider Operacija

Iz tabele i grafikona 10. moe se uoiti da se kod veine ispitanika koristila kineziterapija i to kod 10 , dok kod 6 ispitanika se koristio mider. Operaciju je imalo 4 ispitanika.

Tabela 11. Prikaz kontinuiteta terapija kod ispitanika

Kontinuitet leenja Nedelju dana Dve nedelje Preko 3 nedelje Ukupno Grafikon 11. Grafiki prikaz iz tabele 11. n 3 7 10 20 Broj ispitanika n% 15% 35 % 50% 100%

Nedelja dana Dve nedelje Preko 3 nedelje

Iz tabele i grafikona 11. moe se uoiti da je kod veine ispitanika terapija trajala preko 3 nedelje i to kod 10 , dok kod 3 ispitanika trajala je nedelju dana. Dve nedelje je trajala kod 7 ispitanika..

5.1 PRILOG Anketni upitnik

34

Pred Vama je anketni upitnik koji je anoniman, pa Vas molim da odgovorite iskreno. Dati odgovori su mi potrebni radi izrade diplomskog rada na Visokoj medicinskoj koli u upriji. Unapred zahvalan Milo ivanovi 1. Pol ispitanika :
a) Muki

b) enski 2. Uzrast ispitanika a) 7-11 b) 12-16 c) Preko 16 godina

3. Sredina iz koje potiete

a) Selo b) Grad 4. Telesna teina a) Neuhranjen b) Normalna telesna teina c) Prekomerena telesna teina
5.

Prisustvo deformiteta a) Kifoza b) Scolioza c) Lordoza d) Ravne grudi e) Udubljene grudi f) Ispupene grudi g) X noge h) O noge

6. Prisustvo heriditeta
35

a) Da b) Ne 7. Bavljenje sportom a) Da b) Ne 8. Koliko se bavite sportom u toku dana a) 10 do 15 minuta b) Sat vremena c) Preko 2 sata 9. Vreme provedeno za kompjuterom a) 10 do 15 minuta b) Sat vremena c) Preko 2 sata 10. Vreme provedeno za televizorom : a) 10 do 15 minuta b) Sat vremena c) Preko 2 sata 11.Primenjena terapija
a) Kineziterapija

b) Mider c) Operacija 12.Kontinuitet u rehabilitaciji a) Nedelju dana b) Dve nedelje c) Preko 3 nedelje 6.0 ZAKLJUAK Na osnovu rezultata dobijenih ovim istraivanjem moemo zakljuiti :

36

Prema polnoj strukturi vie je zastupljen enski pol nego muki pol. Prema uzrastu vie su zastupljeni ispitanici ije su godine starosti preko 16 godina. Prema sredini iz koje potiu ispitanici vie su zastupljeni ispitanici sa sela. Prema telesnoj teinini ispitanika vie su zastupljeni ispitanici koji imaju prekomerenu telesnu teinu. Prema prisutnim deformiteta kod ispitanika vie su zastupljeni ispitanici sa skoliozom nego sa ostalim deformitetima posture. Prema herididtetu vie su zastupljeni ispitanici bet heriditeta nego sa njim. Prema bavljenju sporta vie su zastupljeni ispitanici koji se bave sportom i koji dnevno treniraju po sat vremena. Prema korienju kompjutera i televizora vie su zastupljeni ispitanici koji preko 2 sata koriste, nego oni koji koriste sat vremena ili 10 do 15 minuta. Prema primenjenim terapijama vie su zastupljeni ispitanici koji koriste kineziterapiju nego oni koji su imali operaicju ili nose mider. Prema kontinuitetu terapije vie su primenjeni ispitanici koji su imale terapije preko 3 nedelje.

7.0 LITERATURA

37

1. Veljkovi M.: Deija rehabilitacija VM strukovnih studija, uprija, 2009. 2. Jefti M.. : Fizikalna i medicinska rehabilitacija, VM strukovnih studija, Kragujevac, 2006.

8.0 BIOGRAFIJA

Milo ivanovi je roen 23.11.1988 u Poarevcu. Zavrio je srednju medicinsku kolu Dr Vojislav Duli, opti smer u Poarevcu 2007 godine,
38

a Visoku medicinsku kolu strukovnih studija u upriji je upisala 2007. godine, a zavrila ove godine.

39