RANKA GAI , nau ni saradnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pai a 11

ANGLOFILSKE ORGANIZACIJE U BEOGRADU IZME U DVA SVETSKA RATA

APSTRAKT: Kulturne veze beogradske elite sa Velikom Britanijom izme u dva svetska rata. Organizacije, udruenja i istaknute li nosti povezane sa centrima kulturne propagande u Londonu i njihova uloga u drutvenom i politi kom ivotu me uratnog Beograda. U savremenoj kulturi i svakodnevnom ivotu anglosaksonski uticaj ve nekoliko decenija preovla uje na naim prostorima. Ovaj pojam se danas vie odnosi na ameri ku nego na britansku kulturu, to je rezultat svetskih razvojnih procesa. Po eci naih veza sa anglosaksonskom kulturom, me utim, nisu poznati iroj javnosti, usled diskontinuiteta u naoj novijoj prolosti. Kako je istorija srpskog gra anskog drutva dugo bila u senci, tako je i istorijat ovih veza srpske gra anske elite me uratnog perioda sa Velikom Britanijom bio relativno nepoznat. Ovu pojavu u istoriji nae kulture moemo pratiti od Prvog svetskog rata, kada su uspostavljene prve trajnije veze na kulturnom polju. Me uratni period predstavlja celovitu fazu: jedna uglavnom koherentna drutvena grupa, deo beogradske elite tadanjeg gra anskog drutva, bila je nosilac ove pojave. To drutvo sa Drugim svetskim ratom nestaje sa scene, a jugoslovensko-britanski odnosi, kao i anglosaksonski kulturni uticaji posle rata obnavljaju se u sasvim drugim okolnostima, odnosno sasvim su druga iji njegovi nosioci u doma oj sredini. Britanske i jugoslovensko-britanske organizacije u me uratnom periodu mogu se posmatrati kao dve razli ite, ali povezane mree. Prvu ine one koje su stvorene tokom Prvog svetskog rata i neposredno posle njega: Srpski potporni fond, Drutvo srpskog crvenog krsta, Fond srpskog poslanika, Anglo-jugoslovensko sirotite u Niu, Sanatorijum za tuberkuloznu decu u Sremskoj Kamenici, bolnica Dr Elsie Inglis. To su bile karitativne organizacije za pomo srpskoj vojsci i civilima, koje su i posle rata, u izmenjenim okolnostima, nastavile delatnost. Trajale su uz podrku i patronat drave, posebno Dvora, kao i istaknutih beRad je deo projekta (Ne)uspena integracija (ne)dovrena modernizacija: Me unarodni poloaj i unutranji razvoj Srbije i Jugoslavije 19211991 (br. 147039), koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

22

Ranka Gai

Istorija 20. veka, 1/2007

ogradskih anglofila. Poto je me u rtvama rata bilo i mnogo dece bez roditelja, moralo se povesti ra una i o njihovom kolovanju, tako da su ove organizacije obavljale dvostruki zadatak, brinu i o opstanku, zdravlju i kolovanju svojih pitomaca. Srpski potporni fond je, izme u ostalog, pomagao kolovanje nae omladine u Engleskoj za vreme rata, kao i Drutvo za stru no obrazovanje srpskih ena, osnovano u Engleskoj 1917. godine. Druga mrea proisti e iz prve, poto su prve veze stvorene u ratu, a isti ljudi su kasnije nastavili rad i na propagandi. U nju spadaju: Anglo-ameri ko-jugoslovenski klub, Udruenje prijatelja V. Britanije i Amerike, Drutvo za irenje anglo-saksonske kulture u Jugoslaviji, Udruenje bivih jugoslovenskih aka u Velikoj Britaniji i Udruenje studenata engleskog jezika i knjievnosti Univerziteta u Beogradu. Ove organizacije su nastale uglavnom posle Prvog ili pred Drugi svetski rat, i bavile su se uglavnom britanskom propagandom neke samo kulturnom, a neke i politi kom. Od 1936, radom svih anglofilskih organizacija u Beogradu rukovodio je Britanski savet,1 a juna 1940. osnovan je u Beogradu Jugoslovensko-britanski institut, koji je postao centrala celokupne engleske propagandne delatnosti u zemlji. Sve ove ljude povezivalo je zajedni ko kolovanje u Engleskoj. Neposrednu kulturnu saradnju ostvarivala su meovita drutva koja su nastajala u razli ito vreme i sa raznim pobudama, u Jugoslaviji i inostranstvu. U celoj Jugoslaviji tada je bilo 27 englesko-jugoslovenskih drutava, od toga tri u Beogradu, iji su proklamovani ciljevi bili isti ili veoma sli ni, mada su odraavala razli ite unutranje politi ke orijentacije, odnosno interese razli itih centara mo i. Anglo-ameri ko-jugoslovenski klub (dalje: Klub) formiran je 1924, Udruenje prijatelja V. Britanije i Amerike (dalje: Udruenje) 1930, a Drutvo za irenje anglo-saksonske kulture u Jugoslaviji (dalje: Drutvo) 1935. godine. Pre 1936, kada je u zemlji po eo sa radom Britanski savet, bilo je 12 udruenja, to zna i da je poslednjih godina pred rat ova delatnost naglo poja ana preostalih 15 stvoreno je za samo pet godina.2 Beogradski Klub je bio centar svih sli nih drutava u zemlji i aktivno je pomagao njihovo organizovanje.3 Udruenje je tako e pomagalo osnivanje svojih
1 Britanski savet (British Council) osnovan je novembra 1934. To je bila organizacija poluzvani nog karaktera, za razvijanje kulturnih, nau nih i prosvetnih veza izme u Britanije i drugih zemalja. Iako nije bio vladina organizacija, u njemu su bili zastupljeni predstavnici raznih vladinih ustanova i imao je potporu britanske vlade, od koje je godinje primao 100.000 funti. U Jugoslaviji je kancelarija Britanskog saveta otvorena 1936, a od 1938. razvio je propagandni aparat, sara uju i sa BBC-jem i drugim nezvani nim ustanovama. Britanski savet je tesno sara ivao sa anglofilskim udruenjima i njihovim predstavnicima. Slao je predava e i davao stipendije za u enje jezika, to je bila specifi na potreba engleske propagande, poto se engleski jezik nije redovno u io u kolama. (Izvetaj L. F. Edwardsa K. R. Johnstonu, 1. decembar 1935, AJ 38130276; Britain and Her Culture Abroad, South Slav Herald dalje: SSH, 19/1936, vol. V, 116. decembar, 3; Izvetaj Pavla Jevti a CPB-u, 3. novembar 1938, AJ 38130276; M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, London 1944, 7, 11). 2 M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 7,11. 3 Klub je od 1932. bio smeten u prostorijama na uglu Kneginje Ljubice i Bra e Jugovi a. Od maja 1934. nalazio se u Balkanskoj 16, a kasnije u Dobrinjskoj 10 (Belgrade Club Revival, SSH 16/1932, 15. oktobar, 1; Belgrade Club Opening, SSH 18/1932, 1. decembar, 1; Belgrade Club Moves, SSH 4/1934, vol. III, 16. april, 1; Belgrade Calling, SSH 16/1938, vol. VII, 1631. oktobar, 2).

Anglofilske organizacije u Beogradu izme u dva svetska rata

23

podrunica u drugim mestima.4 Izgleda da je u drugoj polovini 30-ih godina upravo Udruenje, a ne Klub, postalo centar anglofilskih aktivnosti u zemlji. Jo 1932. engleski dvonedeljnik South Slav Herald iz Beograda nazvao je Udruenje roditeljem Kluba, iako je ono nastalo kasnije, to svakako ukazuje na njihov razli it zna aj za Engleze.5 Izvetaji britanskog poslanika u Beogradu o osnivanju Kluba i Udruenja tako e navode na isti zaklju ak: osnivanju Udruenja dat je ve i zna aj.6 Sastav uprave Kluba7 bio je meovit bili su zastupljeni Jugosloveni, Britanci i Amerikanci. Po asni potpredsednici su bili ambasadori V. Britanije i SAD, Ronald Kempbel (Ronald Campbell) i arls Vilson (Charles Wilson), to nije bio slu aj u Udruenju i Drutvu, ija je uprava bila sastavljena isklju ivo od Jugoslovena. Sli no, kod Englesko-jugoslovenskog drutva u Londonu lanstvo je bilo otvoreno samo za Engleze, a ostali su mogli biti samo po asni lanovi.8. Patron svih ovih organizacija bio je knez Pavle to ukazuje, s jedne strane, na njegovu veliku ulogu u negovanju veza sa Britanijom, a sa druge, na usmerenost ovih organizacija na zatitu drave. U tom pogledu, me utim, postoji razlika izme u Kluba i Drutva sa jedne, i Udruenja sa druge strane. Knez Pavle je od poetka bio patron Kluba i Drutva, (tavie, Milan Stojadinovi je, kao predsednik Vlade, bio i po asni presednik Kluba), to nije bio slu aj sa Udruenjem, koje je kneza Pavla proglasilo za pokrovitelja tek 1937. godine.9 Uprava Drutva bila je sastavljena isklju ivo od najviih dravnih inovnika10 (samo Drutvo je radilo
Udruenje je do 1934. delilo prostorije sa Klubom, kada se preselilo u Frankopanovu 2, a krajem iste godine u Dobra inu 14. Kasnije su ponovo delili prostorije u Dobrinjskoj 10, dok se nisu kona no razdvojili 1938 (Belgrade Club Moves, SSH 4/1934, vol. III, 16. april, 1; Society`s Move, SSH 19/1934, vol. III, 1. decembar, 2; Belgrade Calling, SSH 16/1938, vol. VII, 1631. oktobar, 2). 5 Lead for Anglo-Saxon Revival Belgrade`s Society Big New Program, SSH 7/1932, 1. jun, 1. 6 Pominje se da je Udruenje sve ano otvoreno 29. aprila 1930, predavanjem na Univerzitetu i ve ernjim banketom sa 180 zvanica, da su govore odrali ministar inostranih poslova, ameri ki i britanski poslanik (ivko Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, knj. I, Beograd-Zagreb 1986, par. 74. izvetaja za 1925, 305306; isto, par. 94 izvetaja za 1930, 663). 7 Me u osniva ima Kluba su: A. Vidakovi , Dragan Mili evi , Boidar Pepi , g i g a Simonovi , (M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 2324), sekretar je bio u po etku Petar Milivojevi (Arhiv Jugoslavije, dalje: AJ, 66454718). Sekretar Kluba, a pored toga i slubenik Udruenja prijatelja bio je od 1932. Krsta K. Bali , sportista i bivi ak u kotskoj za vreme rata. Za predsednika Kluba izabran je 1933. Ljubomir Prohaska, stru njak za poljoprivredu i psihologiju, ina e Frojdov oponent, autor Psihologije snova. Godine 1934. sekretar Kluba je postao in. Milosav Simonovi , koji je zavrio studije i 10 godina iveo u Engleskoj, oenjen Engleskinjom, ina e sin Ivana Simonovi a, inspektora Ministarstva uma i ruda (The New Club Secretary, SSH 2/1932, 14. mart, 2; New Club President, SSH 2/1933, vol. II, 15. mart, 1; Belgrade Calling, isto, 2; Belgrade Calling, SSH 22/1934, vol. II, 16. januar, 2). Patron Kluba je bio knez Pavle, po asni predsednik M. Stojadinovi , potpredsednici ambasadori Britanije i SAD, predsednik Boidar Pepi 1936. godine (Pismo Pepi a Vinaveru, jun 1936, AJ 3873197). 8 Izvetaj Pavla Jevti a iz Londona CPB-u, 9. novembar 1938, AJ 383582. 9 AJ 3873197, AJ 3877202, Izvetaj Upravnog odbora Udruenja, 22. maj 1937, AJ 342. 10 lanovi Drutva za irenje anglosaksonske kulture bili su: predsednik Jelenko Mihajlovi , rektor Vie pedagoke kole, sekretar Petar Milivojevi (ranije sekretar Kluba), lanovi odbora dr Boidar Puri , poslanik u Parizu, dr Kosta Todorovi , Milorad Vanli i po asni blagajnik Milo Glii , sekretar Narodne banke. (AJ 3877202). U ure iva kom odboru Anglo-Yugoslav Review (dalje: AYR) bili su dr Svetislav Stefanovi , knjievnik, dr Kosta Todorovi , profesor univerziteta, Milorad Vanli , profesor Vie pedagoke kole, Aleksandar Vidakovi , knjievnik i novinar Politike (Akt o osnivanju, AJ 3873197).
4

24

Ranka Gai

Istorija 20. veka, 1/2007

na odravanju pre svega nau nih veza sa Britanijom), dok su uprava i lanstvo Udruenja bili sastavljeni od politi kih li nosti, eksponiranih u opozicionim strankama.11 Iako je formalno predsednik Udruenja bio Irinej or evi , glavna li nost je bio Jovan Jovanovi , njegov prvi potpredsednik, budu i da je I. or evi iveo van Beograda. Posle Jovanovi eve smrti 1939, zamenio ga je Milan . Milojevi , poslanik u penziji.12 Knjievnik i anglista Aleksandar Vidakovi bio je jedina li nost koja je pripadala svim beogradskim anglofilskim organizacijama, bez obzira na politi ko opredeljenje. Neki od lanova ovih organizacija bili su najdirektnije povezani sa visokim dravnim slubama. Preko njih je drava pratila i kontrolisala delatnost anglofila. Mihajlo Stojovi , lan Kluba i dr Duan Stojanovi , lan Udruenja, bili su dopisnici Centralnog presbiroa. Stojovi je u izvetajima negativno prikazivao opozicionu delatnost Udruenja.13 Predloio je 1935. da se obe organizacije spoje, kako bi zajedno radili na istom cilju i izbegli duple trokove,14 to je zapravo bio pokuaj da se podvrgnu strooj kontroli drave. Krajem 30-ih godina dopisnik CPB-a iz Londona bio je Pavle Jevti , diplomirani teolog, koji je u Engleskoj 1926. doktorirao sanskrit i filozofiju, kao pitomac Fonda srpskog poslanika. On je tako e poznavao beogradske anglofile iz vremena studija.15 Stojan Gavrilovi , lan Upravnog odbora Udruenja prijatelja, bio je ef odseka u Ministarstvu inostranih poslova (ina e, jedan od glavnih informanata britanskog ambasadora Kempbela o politi koj sceni Jugoslavije pred Drugi svetski rat). Kao o igledno vana li nost u Udruenju (sa politi kim uticajem) bio je 1935. zaduen za veze sa klubovima u Novom Sadu i Sarajevu i sa zagreba kim English Speaking Society. Bio je urednik prvog broja asopisa The Anglophile, zajedni kog glasila Kluba i Udruenja prijatelja.16 Gradimir Kozomari , blagajnik Udruenja prijatelja i engleski obavetajac, radio je i za dravnu novinsku agenciju Avala i bio lan vladaju e stranke (Jugoslovenske radikalne zajednice). U izvetaju o poseti pukovnika Brida Beogradu, denuncirao je Udruenje za opozicioni rad, posebno Vladetu Popovi a. Kozomari je tako e
11 Istaknuti lanovi Udruenju bili su: sekretar Udruenja i upravnik Higijenskog zavoda u Skoplju Duan Kosti , predsednik Irinej or evi , prvi potpredsednik Jovan Jovanovi , po asni sekretar Vladeta Popovi , blagajnik Gradimir Kozomari , poslovni sekretar Radomir or evi , sekretar Milovan Antunovi -Koblika, major Mihajlo Milojkovi , dr Slavko Gruji , ivojin Simi , Mari Stensfild, Mejbel Gruji , Stojan Gavrilovi , dr Milan Gavrilovi , Branko Popovi , profesor univerziteta i likovni umetnik, dr Milan . Milojevi , kraljevski poslanik u penziji, njegova ena i g a Vikerhauzer iz Zemuna, supruga admirala Viktora Vikerhauzera, zapovednika jugoslovenske mornarice, penzionisanog 1932 (Izvetaj dopisnika CPB iz Skoplja 27. januara 1939, AJ 3873 197; M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 2729; Pismo B. Maksimovi a, ministra prosvete, februar 1930, AJ 66381618; Izvetaj upravnog odbora za 1935, AJ 8033431; Molba M. Z. Dimitrijevi a Vladeti Popovi u, 22. decembar 1937, AJ 3424; Izvetaj upravnog odbora, 22. maj 1937, AJ 342; Avramovski, Britanci, II, par. 288. izvetaja za 1932, 141). 12 Milan . Milojevi R. W. Seton-Watsonu, Beograd, 12. mart 1940, R. W. Seton-Watson i Jugoslaveni, Korespondencija 19061941, knj. II (19181941), dok. 294, 366. 13 AJ 3873197; AJ 38130276; AJ 38131277. 14 Move to Unite, SSH 22/1935, vol. III, 19. januar, 1. 15 Izvetaji P. Jevti a iz novembra 1938. o Englesko-jugoslovenskom drutvu u Londonu, AJ 383582. 16 Izvetaj upravnog odbora za 1935, AJ 8033431. Vidi: . Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, III, BeogradZagreb 1986, Beograd 1996, na vie mesta.

Anglofilske organizacije u Beogradu izme u dva svetska rata

25

bio dopisnik Timesa i Evening Standarda iz Beograda, a 1940. i ef engleske agencije Britanova.17 Beogradski anglofili su odravali stalne veze sa odgovaraju im institucijama u Britaniji. Svi su bili povezani sa Britanskim savetom, kao centrom britanske propagande za inostranstvo. Posete njihovih izaslanika beogradskim centrima bile su naj e e u periodu 19371939, kada je britanska propaganda poja ala rad na naim prostorima. Prvi je u ime Britanskog saveta posetio Beograd Kenet Donston (Kenneth Johnston) iz Ministarstva spoljnih poslova (Foreign Office), u septembru 1935. To je bilo due putovanje po Jugoslaviji radi upoznavanja sa radom anglofilskih drutava. Njegov zadatak je bio da Savetu podnese predloge za organizaciju britanske propagande i efikasniju saradnju sa drutvima. Tada je ustanovljeno da su lokalna drutva anglofila u Jugoslaviji veoma aktivna.18 U sklopu poja anih propagandnih aktivnosti V. Britanije 1937. godine, grof Stenbok (Steinbock), engleski konzul u Beogradu, imenovan je u ime Britanskog saveta za inspektora anglofilskih drutava u Jugoslaviji i stavljeno mu je 300 funti na raspolaganje u te svrhe.19 On je ve slede e, 1938. godine u ovom svojstvu posetio klubove anglofila u Jugoslaviji i podneo o tome izvetaj Britanskom savetu. U novembru iste godine Beograd i druge ve e gradove u zemlji posetio je generalni sekretar Saveta, pukovnik arls Brid (Charles Bridge). Upoznao se sa glavnim saradnicima Saveta u zemlji i sa britanskim poslanikom Kempbelom razmotrio ideju Saveta o osnivanju jednog proirenog drutva, ili britanskog instituta u Beogradu.20 Sredstva Britanskog saveta su ina e, od 1937. godine, stalno pove avana.21 Sledile su, u toku 1939, ponovne posete engleskog konzula u Beogradu, Stenboka, zatim sekretara izvrnog odbora Saveta, K. R. Donstona (Johnston), kao i poseta predsednika lorda Lojda od Dolobrana (Lloyd of Dolobran).22 S druge strane, Udruenje je imalo mnogo blie veze sa Englesko-jugoslovenskim drutvom u Londonu nego sa Britanskim savetom.23 Ovo predstavlja nastavak veza iz Prvog svetskog rata izme u S. Votsona, H. V. Stida (H. W. Steed), A. Evansa i ostalih iz biveg Srpskog drutva Velike Britanije (The Serbian Society of Great Britain) sa jedne, i projugoslovenskih intelektualaca i politi ara u Srbiji sa druge strane (Bogdan i Pavle Popovi , Jovan Cviji , Jovan Jova17 Izvetaj od 3. novembra 1938, AJ 3731230; Personalni dosije G. Kozomari a, AJ 38123268. 18 Avramovski, BritanciII, par. 51. izvetaja za 1935. godinu, 325; isto, par. 85. izvetaja za 1936. godinu, 435. 19 Avramovski, BritanciII, par. 102. izvetaja za 1937. godinu, 548. 20 O ovome je vodio razgovore i sa knezom Pavlom, ministrom prosvete, direktorom Presbiroa i rektorom Univerziteta (Avramovski, Britanci... II, par. 119. i 122. izvetaja za 1938. godinu, 656657; Bilten Kluba za januar 1939, AJ 3873197, Izvetaj Gradimira Kozomari a Vladi od 3. novembra 1938, AJ 3731230). 21 Avramovski, Britanci, II, par. 102. izvetaja za 1937. godinu, 548; isto, par. 118. izvetaja za 1938. godinu, 656. 22 Izvetaj M. Stojovi a CPB-u, januar 1939, AJ 3873197; izvetaj Aritona Mihajlovia, dopisnika CPB-a iz Skoplja, 27. januar 1939, AJ 3873197; Bilten Kluba za januar i februar 1940, AJ 3873197. 23 U izvetaju upravnog odbora Udruenja prijatelja iz 1937, navedeno je da su tokom 1939. veze Udruenja i Britanskog saveta bile tanke, mada su ipak odravane: Savet im je slao predava e (Izvetaj upravnog odbora, 31. maj 1939, AJ 342).

26

Ranka Gai

Istorija 20. veka, 1/2007

novi , Stojan Proti , Boa Markovi , Ljuba Stojanovi i drugi). Londonsko i beogradsko udruenje stvarani su paralelno, kao dva odbora iste organizacije. Dok je Siton-Votson bio stoer londonskog drutva, Jovan Jovanovi je bio glavni pokreta i organizator, a kasnije najuticajnija li nost u Udruenju. Jovanovi je u sporazumu sa Siton-Votsonom sastavljao listu budu ih lanova beogradskog Udruenja, a me u njima je bilo dogovoreno da osnivanje Udruenja prijatelja usledi odmah po osnivanju Englesko-jugoslovenskog drutva u Londonu.24 Njihov osnovni motiv bio je uticaj na politi ku situaciju u Kraljevini SHS i njene odnose sa susednim zemljama dvadesetih godina 20. veka. Britanska strana, to jest grupa oko Siton-Votsona i Srpskog drutva V. Britanije, usmeravala je jugoslovensku unutranju politiku u pravcu federalizacije i srpsko-hrvatskog sporazuma, a jugoslovensku spoljnu politiku u pravcu striktnog pridravanja me unarodnih ugovora, kako britanski interesi na Mediteranu ne bi bili ugroeni. Jugoslovenska strana, odnosno ljudi koji su imali tesne veze sa Britancima a politi ki su pripadali uglavnom opoziciji, nastojala je da uti e na javno mnjenje koje je ve po elo da sti e utisak da Britanija, zastupaju i interese susednih revizionisti kih drava, ne titi interese Kraljevine SHS.25 Ovde je re o nezvani nim, mada uticajnim krugovima. Zvani na politika V. Britanije komunicirala je sa zvani nim predstavnicima jugoslovenske drave i nije bila sklona tome da otvoreno podrava opoziciju. Tako je H. V. Kenard (H. W. Kennard), tadanji britanski poslanik u Beogradu, bio protiv osnivanja Udruenja.26 Grupa oko Siton-Votsona u Londonu i Udruenja prijatelja u Beogradu imali su jasno profilisan stav prema spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije. Cilj Englesko-jugoslovenskog drutva u Londonu bio je odravanje veza sa anglofilskim udruenjima u Jugoslaviji i drugim slovenskim zemljama,27 dok je Udruenje prijatelja trailo saradnju Slovena i Anglosaksonaca i osnovalo Slovensko udruenje u Beogradu od predstavnika svih slovenskih naroda.28 Ve je u Pravilniku Udruenja prijatelja, prilikom njegovog osnivanja, naglaeno da e sara ivati sa ovom organizacijom, a te posebne veze se isti u i kasnije u svim izvetajima o radu Udruenja.29 Vesti o konkretnoj
24 Jovan Jovanovi je napravio provizornu listu budu ih lanova, od politi ara, industrijalaca, profesora i ostalih uglednih li nosti, sa kojom je upoznao Siton-Votsona. Me u predloenim li nostima bili su: Bogdan i Pavle Popovi , dr or evi , Milo Trivunac, Slobodan Jovanovi , Boa Markovi , dr D. Aran elovi sa Beogradskog univerziteta, dr Peri , predsednik Poslani ke komore, dr V. Suboti , Boidar Vlaji , Milan Grol, Ljuba Davidovi , Stjepan Radi , S. Pribi evi , Mia Trifunovi i Mom ilo Nin i . (Jovan M. Jovanovi R. W. Seton-Watsonu, Beograd, 29. februar 1928, Korespondencija II, dok. 156, 166; Jovan M. Jovanovi R.W.Seton-Watsonu, Beograd, 22. januar 1928, Korespondencija II, dok. 153, 162163; R.W. Seton-Watson Jovanu M. Jovanovi u, London, 29. februar 1928, isto, dok. 155, 165; Jovan M. Jovanovi R. W. SetonWatsonu, Beograd, 29. februar 1928, isto, dok. 156, 166; Jovan M. Jovanovi R.W. Seton-Watsonu, Beograd, 18. mart 1928, isto, dok. 157, 166167). 25 Jovan M. Jovanovi R. W. Seton-Watsonu, Beograd, 22. januar 1928, Korespondencija II, dok. 148, 156. 26 Jovan M. Jovanovi R.W. Seton-Watsonu, Beograd, 2. april 1928, Korespondencija II, dok. 158, 167. 27 Izvetaj Pavla Jevti a CPB-u, novembar 1938, AJ 383582. 28 M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 2729. 29 U Pravilima Udruenja prijatelja, koja su potvr ena marta 1930, kae se izme u ostalog da treba da sara uje posebno sa The Yugoslav Society of Great Britain i American -Yugosav Society in New York (AJ 8040334). Izvetaji upravnog odbora, 22. maj 1937. i 31. maj 1939, AJ 342.

Anglofilske organizacije u Beogradu izme u dva svetska rata

27

saradnji ove dve organizacije odnose se na posetu Vladete i Meri Stensfild (Mary Stansfield) Popovi Englesko-jugoslovenskom drutvu u Londonu 1938, na razmenu poklona (biste Jovana Jovanovi a i H. V. Stida) 1938, i na posetu sekretara londonskog drutva, Ajrin Donston (Irene Johnston), predsedniku Udruenja prijatelja Irineju or evi u, u ibeniku. 30 Kada je 1930. Englesko-jugoslovensko drutvo u Londonu organizovalo jugoslovensku izlobu, u naoj delegaciji predstavnik Beograda (pored Metrovi a iz Zagreba i I. Cankara iz Ljubljane) bio je Branko Popovi , slikar, profesor univerziteta i lan Udruenja.31 Na kraju, treba pomenuti i veze sa inostranstvom Drutva za irenje anglo-saksonske kulture u Jugoslaviji. Ovo drutvo, budu i isto nau nog karaktera, odravalo je kontakte slanjem svog asopisa, The Anglo-Yugoslav Review (193639), odre enim li nostima i institucijama u V. Britaniji, SAD i u drugim zemljama. asopis je bio namenjen nau nicima, javnim radnicima i privrednicima i institucijama kao to su klubovi, drutva, komore, univerziteti, urednitva asopisa, enske organizacije, turisti ka drutva.32 Dakle, nije bilo veza sa Britanskim savetom, niti sa bilo kakvom politi kom ili propagandnom organizacijom. Anglofilska udruenja su finansirana putem lanarine i subvencija od strane drave i Britanskog saveta.33 lanarina za Klub je bila mnogo ve a nego za Udruenje ( lanovi Udruenja koji su eleli da se u lane i u Klub, morali su doplatiti razliku u lanarini). 34 To ukazuje na postojanje jo nekog izvora finansiranja u Udruenju. Jo je 1933. South Slav Herald konstatovao da Udruenje, mada manje po broju lanova, ima vie novca.35 Obe organizacije, kao i Drutvo, primale su subvencije od jugoslovenske vlade. Tako je Petar ivkovi jo u avgustu 1931. dozvolio da se Klubu dodeli 4.000 dinara za odravanje veza sa inostranstvom.36 Ministarstvo inostranih poslova je svakog meseca davalo pomo postoji podatak da je ona za Udruenje iznosila 7.000 dinara (bila je ukinuta novembra 1938, pred parlamentarne izbore, zbog opozicionog delovanja vode ih ljudi Udruenja).37 U izvorima ima tragova o materijalnoj pomo i Udruenju od
30 Izvetaj Pavla Jevti a iz Londona CPB-u, novembar 1938, AJ 383582; Izvetaj upravnog odbora Udruenja, 31. maj 1939, AJ 342; Pisma Irineja or evi a J. Jovanovi u, 26. maj i 2. avgust 1938, AJ 8035694, 695, 728,729, 696, 697. 31 Odobrenje Ministarstva prosvete, februar 1930, AJ 66381618. 32 AJ 3892221. 33 Prema nema kom izvoru, Anglo-ameri ko-jugoslovenski klub je dobrim delom finansirala i engleska firma Armstrong, koja je imala stalno predstavnitvo u Jugoslaviji. Ona je, prema istom izvoru, snabdevala itaonicu Kluba privredno-propagandnim asopisima (vest iz nema kog poslanstva u Beogradu, 19. novembar 1926, PA-AA, Bonn, Kult-Pol VI W R 65796). 34 Pravila Kluba, bez datuma: lanarina je za dobrotvore najmanje 10.000 dinara, za doivotne lanove najmanje 5.000, za redovne lanove 105 dinara tromese no i pristupna taksa od 150, za pomau e lanove 250 dinara godinje i pristupna taksa od 150 din., gosti iz inostranstva 30 din. nedeljno (AJ 6623402214). Pravila Udruenja: godisnja lanarina za fizi ka lica 240 dinara, za pravna od 500 do 1.500, pristupna taksa za fizi ka lica 20, a za pravna 50, dobrotvori 10.000 dinara, utemeljiva i 5.000, lanovi pomaga i 120 din. godinje, vanredni 120 din. godinje (Pravila Udruenja prijatelja Velike Britanije i Amerike, Beograd 1930: lan 8). 35 Belgrade Calling, SSH 6/1933, vol. II, 17. maj, 2. 36 Odluka P. ivkovi a od 1. avgusta 1931, na molbu ministra prosvete B. Maksimovi a, AJ 66454718. 37 Izvetaj Gradimira Kozomari a Vladi, 3. novembar 1938. AJ 3731230; Izvetaj M. Stojovi a, 2. novembar 1938, AJ 38130276; Beleka Jovana Jovanovi bez datuma, AJ 80 33157.

28

Ranka Gai

Istorija 20. veka, 1/2007

strane Britanskog saveta.38 U izvetaju britanskog poslanika tvrdi se da je Udruenje tokom 1937. pove alo broj lanova i popravilo finansijski poloaj. Me utim, poto su se Klub i Udruenje prijatelja razili 1938, subvencija nije bila podeljena, ve je upla ivana Klubu, i to u pove anom iznosu. Ministarstvo inostranih poslova je uskratilo podrku Udruenju zbog opozicionog delovanja, pa je ono moralo da se preseli u skromnije prostorije.39 Ubrzo, ve krajem 1938, ili poetkom 1939. Britanski savet je po eo da finansira Udruenje,40 to je najverovatnije u tesnoj vezi sa potrebom britanske propagande da, pored uticaja na kneza Pavla, stvori i druge kanale kojima ce obezbediti odgovaraju e dranje Jugoslavije u odnosu na sile Osovine. Dravne subvencije Klubu i Udruenju bile su znatno manje od onih koje je dobijalo Drutvo, kao organizacija sastavljena gotovo potpuno od visokih dravnih inovnika. Drutvo je trailo ogromne svote od drave za svoju skoro jedinu delatnost izdavanje asopisa The Anglo-Yugoslav Review.41 Oni nisu primali subvencije od Engleza, a svote koje su dobili od drave bile su relativno visoke. Samo 1936. primili su od Centralnog presbiroa 20.000 dinara, a od Ministarstva inostranih poslova 10.000 dinara.42 O broju lanova anglofilskih drutava postoje sporadi ni podaci. Najbrojnije je bilo lanstvo Kluba godine 1925. bilo je 300, a 1933. oko 400 lanova.43 Izgleda da je taj broj posle opadao, poto je nagli skok broja lanova zabeleen 1938. kada je ukupno bilo 420 lanova, tj. za 126 vie nego prethodne godine44 U toku 1939. broj je narastao na 550 lanova od toga 18 doivotnih, 26 Amerikanaca, 48 Engleza i 458 Jugoslovena.45 U Udruenju je bilo znatno manje lanova ono je bilo ekskluzivnije po politi kom opredeljenju. U toku 1937. bilo je 126 lanova, 1938 160, da bi 1939. taj broj iznenada opao na 140. Zbog poja ane britanske propagande i obavetajnog rada kojim su se neki lanovi Udru38 Od novembra 1936. Savet je davao pomo od 10 funti za Udruenje i Klub, koji su tada delili iste prostorije u Pozorinoj ulici 11 (Izvetaj upravnog odbora Udruenja, 22. maj 1937, AJ 342; Avramovski, Britanci I, nap. 39, 663). 39 Avramovski, Britanci II, par. 103. izvetaja za 1937. godinu, 549; isto, par. 119. izvetaja za 1938. godinu, 656. 40 U izvetaju Gradimira Kozomari a, koji je ina e bio lan Udruenja, upu enom Vladi 3. novembra 1938. kae se da su Englezi odlu ili da daju pomo od 10 funti upravo Udruenju, koje je opoziciono, i da mu povere svoju propagandu (AJ 3731230). U izvetaju M. Stojovi a, inae lana Kluba, CPB-u od 3. oktobra 1936. prilikom do eka S. Votsona, navodi se da Udruenje dobija subvenciju od vlade (AJ 38131277). 41 Drutvo je septembra 1939. od ministra prosvete Lazara Markovi a trailo donacije za asopis, u vidu pretplate ili gotovog novca od CPB-a u pretplati 54.000 dinara ili u gotovom mese no po 4.500; od MIP-a u pretplati 96.000 ili u gotovom mese no po 8.000; od Ministarstva pravde u pretplati 12.000 ili u gotovom mese no po 1.000; od Ministarstva prosvete u pretplati 18.000 ili u gotovom mese no po 1.500; od MTI u pretplati 24.000 ili u gotovom mese no po 2.000; od Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja u pretplati 24.000 ili u gotovom mese no po 2.000 dinara. AJ 3877202. 42 Beleke CPB-a, 2. jul 1936. i 1. oktobar 1936, AJ 3892221. 43 Avramovski, Britanci, I, par 74. izvetaja za 1925, 305; Belgrade Calling, SSH 6/1933, vol. II, 17. maj, 2. 44 Prema Biltenu Kluba za januar 1939. zabeleen je rekord. Bilo je ukupno 24 Amerikanca, 48 Engleza i 338 Jugoslovena (AJ 3873197). U izvetaju CPB-a Ivanu Suboti u, jugoslovenskom poslaniku u Londonu od 10. juna 1939, navodi se da Klub ima preko 400 lanova. AJ 383582. 45 Bilten Kluba za januar i februar 1940, AJ 3873197.

Anglofilske organizacije u Beogradu izme u dva svetska rata

29

enja bavili, dolo je do suavanja kruga i zatvorenosti u radu.46 Broj lanova Drutva nije poznat, ali je verovatno bio znatno manji, s obzirom na njihovu orijentaciju prema nau noj saradnji. Biblioteka Kluba je bila znatno bogatija od biblioteke Udruenja. Broj knjiga u Klubu kretao se, prema dostupnim podacima, od 2.880 u 1938. godini, do oko 6.000 u 1939, kada je dodato jo 3.000 i uveden autorski katalog. U te dve godine cirkulisalo je oko 5.000 knjiga, da bi taj broj 1940. bio smanjen na 1.040. Ne postoje spiskovi naslova na osnovu kojih bi se moglo zaklju iti neto o tipu literature zastupljene u ovoj biblioteci. Iz Engleske su upu ivani pokloni za sve biblioteke britanskih drutava u zemlji.47 Tako su 1940. preko raznih donacija stigle nove knjige iz oblasti filozofije, nauke i knjievnosti. Kad je re o tampi, podaci za 1938. godinu pokazuju da je tada Klub primao 33 novina i asopisa preko pretplate i donacija.48 Udruenje je 1933. dobilo novu itaonicu i biblioteku. Tada su pokrenuli i redovnu mese nu seriju publikacija.49 Kasnije je delilo itaonicu sa Klubom, ali je imalo svoju biblioteku, znatno manju od Kluba. Broj knjiga u njihovom fondu kretao se od 732 u 1937, preko 939 u 1938, do 1000 u 1939, do kada vesti o ovome postoje. Knjige su bile uglavnom britanske, za razliku od Kluba koji je imao i ameri ke.50 Drutvo je nameravalo da osnuje itaonicu i biblioteku (traili su donacije u ovu svrhu), ali nije poznato da li su biblioteku zaista i osnovali. U jesen 1936. organizovali su, pod patronatom kneza Pavla, izlobu engleskih i ameri kih asopisa i dnevnika. Bilo je predvi eno da u junu 1936. prime 2.0003.000 raznih asopisa i novina, koji bi posluili za turisti ku propagandu. U izvorima nema jasne potvrde da se to i dogodilo, ali je to veoma verovatno, budu i da je upravo te, 1936. godine, Britanski savet poslao veliki broj knjiga, plo a, novina i asopisa svim univerzitetima i anglofilskim drutvima u zemlji, pa ak i jednu pokretnu biblioteku. Britanski savet je takve poklone ovim bibliotekama i obrazovnim ustanovama u zemlji slao i narednih godina.51 Klub i Udruenje su organizovali razne drutvene aktivnosti pored predavanja i gostovanja umetnika, prire ivali su razne drutvene zabave i sve anosti. Novine ovog tipa uvedene su u Klubu 1932. godine. Organizovane su partije brida, aha, literarne sekcije, debatni klubovi, drutvene ve eri i igranke, eks46 Izvetaj upravnog odbora Udruenja, 22. maj 1937, Izvetaj od maja 1938, Izvetaj od 31. maja 1939, AJ 342. 47 Vesti o ovim poklonima odnose se na 1931. i 1936. godinu (Avramovski, Britanci II, par. 115. izvetaja za 1931. godinu, 30; isto, par. 85. izvetaja za 1936. godinu, 435). 48 Izvetaj o radu Kluba za decembar 1938, AJ 3873197; Bilten Kluba za januar i februar 1940, AJ 3873197. Podatak da je Klub raspolagao fondom od 34.000 naslova i 46 engleskih i ameri kih asopisa i novina izgleda preteran i, kad se uporedi sa godinjim izvetajima o radu Kluba, ne moe se uzeti u obzir (M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 2324). 49 Poznato je samo da su izale dve knjige: What England has done for Serbia od J. Jovanovi a i Woodrow Wilson od V. Savi a. (Moves for Unity Between Yugoslav Anglo-U. S. Bodies, SSH 11/1934, vol. III, 1. avgust, 5). lanarina za biblioteku u Udruenju bila je 20 dinara, a mese na pretplata 5 dinara (Societys Move, SSH 19/1934, vol. III, 1, decembar, 2). 50 Izvetaj upravnog odbora Udruenja, 22. maj 1937, AJ 342; Izvetaj od maja 1938, AJ 342; Izvetaj od 31. maja 1939, AJ 342. 51 AJ 3873197; AJ 3892221; Avramovski, Britanci II, par. 85. izvetaja za 1936. godinu, 435; Isto, par. 103. izvetaja za 1937. godinu, 549; Isto, par. 118. izvetaja za 1938. godinu, 656.

30

Ranka Gai

Istorija 20. veka, 1/2007

kurzije i zabave na otvorenom (garden-parties), a pored toga i sportske aktivnosti ping-pong, tenis i atletska sekcija. U sezoni tenisa me evi su organizovani na Kalemegdanu.52 ajanka je bila uobi ajeni na in da se do eka i pozdravi gost iz inostranstva, ili druga ugledna li nost. Do 1938. godine redovni godinji bal u organizaciji Kluba postao je vaan drutveni doga aj za Beograd. Klub je bio izuzetno aktivan u prire ivanju prijema i balova. Osim Boi ne ve eri, tokom 1938. odrana su dva prijema i sedam balova, dok je 1939. bilo 18 prijema i deset balova. Udruenje je 15. maja 1936. u Oficirskom domu priredilo bal povodom krunisanja Dorda VI i kraljice Elizabete.53 Radi irenja engleske kulture, 3. decembra 1933. organizovalo je englesko ve e na Kolarcu, uz ekspirov resital u izvo enju Dobrice Milutinovi a i nastup Prvog beogradskog peva kog drutva.54 Po ev od 1935, svake godine je po etkom novembra, u saradnji sa Klubom i Udruenjem bivih aka u Velikoj Britaniji, prire ivalo proslavu anglo-ameri kog dana, 1. novembra.55 Tada je ministar prosvete Dobrivoje Stoovi , bivi engleski ak, naredio da se svim u enicima u iteljskih i viih razreda srednjih kola odri predavanje o Anglosaksoncima, a Udruenju odobrio da stavi kolama svoje publikacije na raspolaganje.56 Od 1936. proslava anglo-ameri kog dana je prenoena na kratkotalasnoj radio-stanici.57 Formiranje Udruenja i njegovo delovanje imalo je politi ku pozadinu, na ta ukazuju iskazi njegovih lanova, kao i personalni sastav. Osnivanje Udruenja prijatelja kao posebnog dela Kluba preduzeto je po elji estojanuarske vlade.58 Tako e, prvi potpredsednik i stvarni vo a bio je kasniji ef Zemljoradni ke stranke, bivi poslanik Kraljevine Srbije u Londonu, Jovan Jovanovi , a i drugi istaknuti lanovi ove stranke bili su u Udruenju. Nije bez zna aja ni injenica da ga je za ovu funkciju predloio Milan ur in, li nost iz kruga jugoslovenskih intelektualaca oko Siton-Votsona, koji je tokom Prvog svetskog rata tesno sara ivao sa Jovanovi em.59 Politi ku pozadinu otkriva i injenica da je Udruenje u po etku bilo na izvestan na in nadre eno Klubu Klub je automatski uao u sastav Udruenja sa svojim lanstvom i stavio mu svoja sredstva na raspolaganje.60 U drugoj polovini 30-ih godina Udruenje je postalo centar opozicionog delova52

An English Kindergarten, SSH 5/1932, 1. maj, 2; Belgrade Club Tennis, SSH 5/1932,

1. maj, 5.

Izvetaj za decembar 1938, AJ 3873197; Bilten Kluba za januar 1939, AJ 3873 197; Bilten za januar i februar 1940, AJ 3873197; Izvetaj upravnog odbora Udruenja prijatelja, 22. maj 1937, AJ 342. 54 An English Evening, SSH 19/1933, vol. II, 1. decembar, 5. 55 Izvetaj upravnog odbora Udruenja prijatelja, 22. maj 1937; Izvetaj od maja 1938; Izvetaj od maja 1939, AJ 342. 56 AJ 66454718. 57 Izvetaj upravnog odbora Udruenja, 22. maj 1937, AJ 342. 58 U pismu Jovanu Jovanovi u krajem 1939, Irinej or evi je naveo da mu je Vladeta Popovi pisao kako je vlada posle 6. januara 1929. elela da se osnuje Udruenje, a to su isto hteli i Englezi i Amerikanci (AJ 8035724,725). M. Milojevi tako e kae da je Udruenje ... formirano da pokrije celu zemlju, da odrava veze sa svim anglofilskim drutvima i da se deluje politi ki. (kurziv R. G.) (M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 2729). 59 M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 2729; Jovanovi je izabran za lana Upravnog odbora na predlog M. ur ina, na sednici 29. novembra 1929 (AJ 803342). 60 Pravila Udruenja prijatelja..., Beograd 1930, AJ 8040334.

53

Anglofilske organizacije u Beogradu izme u dva svetska rata

31

nja koji su Englezi, verovatno zbog nepoverenja prema Milanu Stojadinovi u, pomagali, to nije promaklo vladinim obavetajnim kanalima. Do ek Siton-Votsona u Udruenju 1936. pokazao je da se ova organizacija pretvorila u ekskluzivan krug istomiljenika. Bili su pozvani samo ljudi po li nom izboru J. Jovanovia, zbog ega je dopisnik Centralnog presbiroa Mihajlo Stojovi , ina e lan Kluba, predloio vladi da promeni upravu Udruenja.61 U oktobru 1938. dolo je do razlaza Kluba i Udruenja. Moe se osnovano pretpostaviti da je Udruenje pojaalo opoziciono delovanje, tj. otpor vladinoj politici pribliavanja Nema koj, naro ito posle ehoslova ke krize, to je dovelo do ovog razlaza i ukidanja subvencije od strane Ministarstva inostranih poslova, 1. septembra 1938.62 Jovan Jovanovi je protestovao zbog toga i tvrdio da im je neko iz Vlade nudio pomo , ako bi pred Englezima branili Stojadinovi evu politiku. Ali, Upravni odbor je reio da se ne meaju u politiku, to treba razumeti kao odbijanje da pristanu uz vladinu politiku, budu i da su mnogi lanovi Udruenja, kao i sam Jovanovi , bili angaovani politi ari.63 Izgleda, me utim, da je i ranije postojalo izvesno rivalstvo izme u Kluba i Udruenja, koje je najverovatnije zna ilo nadmetanje oko subvencije. Jo 1933. Irinej or evi je pisao J. Jovanovi u da treba slati uz redovne izvetaje propratno pismo u Ministarstvo inostranih poslova, poto oko njega oble u ljudi koji ho e da dokau kako mi nita ne radimo.64 Krajem 1938. dolo je do kona nog zaokreta u odnosima na relaciji Udruenje vlada engleska propaganda. Vlada se, usled razvoja situacije u Evropi (anlus i ehoslova ka kriza) jo vie okrenula prema Nema koj, Britanija je iz istih razloga poja ala propagandu u Jugoslaviji, to je rezultiralo potpunim svrstavanjem Udruenja u redove britanske propagande i otklonom prema vladi. Ovo potvr uju i doga aji oko posete pukovnika Brida, izaslanika Britanskog saveta, ukidanja vladine subvencije Udruenju i, posle kra eg prekida, dobijanje nove engleske subvencije. Izvor vlade ukazuje na to da su se Englezi opredelili da svoju propagandu povere Udruenju, da upravo njima daju subvenciju, te da bezobzirno pomau rad opozicije, to se odnosi i na ambasadora Ronalda Kempbela.65 S druge strane, izvori Udruenja pokazuju da britanska politika u ovom pogledu nije bila jednosmerna i da se trudila da za svoje ciljeve koristi kako vladu, tako i opozicione grupe (izbegavaju i pri tome rizik da vlada zabrani delovanje organizacija koje rade za britansku propagandu). Po miljenju J. Jovanovi a, trebalo je da Englezi posle razlaza Kluba i Udruenja podele novac koji
61 Izveta je pisao da Udruenje dobija subvenciju od vlade i da je politi ka institucija. Koblika, tehni ki sekretar Udruenja, rekao je izveta u da su li nosti pozvane na prijem po li nom izboru J. Jovanovi a, a to su: Bogdan i Pavle Popovi , S. Stanojevi , J. Erdeljanovi , Milan Grol, J. Jovanovi , Milan Gavrilovi , Mia Trifunovic, Milan ur in, prof. Vujevi , Dragan Milievi , Mihajlo ivan evi , a lanovi uprave su pozvali i Slavka Gruji a i novinara Harisona. Servilni govori M. Milojevi a i ivojina Simi a. Dopisnik misli da Udruenje treba da dobije drugu upravu. (Izvetaj M. Stojovi a CPB-u, 5. oktobar 1936, AJ 38131277). 62 U vreme ehoslova ke krize mislili su da je vreme da se deluje politi ki (kurziv R. G.) M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 2729. Klub i Udruenje su se razili u oktobru 1938, a MIP je ukinuo pomo Udruenju, jer se bave politikom, a lanovi su opozicionari." (Izvetaj M. Stojovi a o poseti Bridgea, 2. novembar 1938, AJ 38130276). 63 AJ 8033157. 64 Pismo Irineja or evi a J. Jovanovi u, 17. jul 1933, AJ 8035690. 65 Izvetaj Gradimira Kozomari a iz agencije Avala, 3. novembar 1938, AJ 3731230.

32

Ranka Gai

Istorija 20. veka, 1/2007

su im do tada slali, a poto to nisu u inili, smatrao je da oni favorizuju Klub u kojem ima i Engleza, dok su u Udruenju samo Jugosloveni.66 Kada je Irinej or evi protestovao kod pukovnika Brida zbog ukidanja subvencije, dobio je odgovor da razmatraju na in kako da im pomognu, a da to bude prihvatljivo i za vladu. U svakom slu aju, od po etka 1939. Udruenje su subvencionirali Englezi, a ne vlada.67 Mada su u Udruenju o ekivali da se posle Stojadinovi evog pada obnove odnosi sa vladom, do toga nije dolo poto je o uvanje neutralnosti postalo imperativ jugoslovenske zvani ne politike. Svaka saradnja vlade sa Udruenjem prestala je po etkom Drugog svetskog rata u septembru 1939.68 Beogradski intelektualci kolovani u Britaniji stvarali su 30-ih godina svoja udruenja: Udruenje bivih jugoslovenskih aka u V. Britaniji i Udruenje studenata engleskog jezika i knjievnosti Univerziteta u Beogradu. Tako e, Klub je ve 1925. godine stvorio ogranak bivih engleskih studenata, a poznato je da je i prilikom formiranja Udruenja prijatelja postojao veliki odziv upravo onih koji su 19161920. kolovani u Engleskoj. 69 Ove organizacije su, iz politi kih razloga, bile naro ito aktivne u godinama pred Drugi svetski rat. Udruenje bivih jugoslovenskih aka predstavlja tipi an primer za old-boys network. Ovakve mree ljudi koji su povezani poznanstvom sa studija, postojale su i delovale i bez posebnih registrovanih organizacija. Ovaj primer je zanimljiv po tome to institucionalno povezuje one koji u drutvu neformalno ve predstavljaju izvesnu interesnu grupu. Udruenje, osnovano decembra 1933, pod patronatom kneza Pavla, inilo je 100 lanova, bivih izbeglica koji su 1916. dospeli u Englesku. U izvorima se pominju dva razli ita imena kao predsednici drutva in. Slobodan Baranac, savetnik u Ministarstvu uma i ruda, i Boris Vukovi , upravnik agencije Putnik (kao sekretari se pominju dr Todor Cvetkovi i advokat Radovi ). Neki od lanova iz Beograda bili su pored Baranca, Vukovi a i Radovi a, Boidar Pepi , britanski vicekonzul, i Dragan Mili evi , sekretar Trgova ke komore Beograda.70 Poznato je da je ovo Udruenje preduzelo tri ve e akcije: na jesen 1934. organizovalo je englesku nedelju u Beogradu u kojoj su svake ve eri odravani razli iti kulturni doga aji; od 1935. svake godine su u saradnji sa Klubom i Udruenjem organizovali proslavu tzv. anglo-ameri kog dana, ili dana primirja 1. novembra;71 kona no, u julu 1936, povodom 20 godina od svog dolaska u Englesku na kolovanje, organizovali su ekskurziju u glavne univerzitetske centre na kojima su stekli diplome. Tom prilikom su posetili predsednika londonske optine, razna drutva i privatne li nosti, prijatelje Jugoslavije. Ekskurzija je
Koncept pisma J. Jovanovi a Irineju or evi u, bez datuma, 1938, AJ 8035170. Prepiska Irineja or evi a sa Jovanom Jovanovi em, AJ 8035698, 699, 704, 705, 706, 707, 711, 713. 68 Prepiska Irineja or evi a sa Jovanom Jovanovi em, AJ 8035702, 703; AJ 8035 709; AJ 8035724,725. 69 Avramovski, Britanci I, par. 74. izvetaja za 1925. godinu, 306; Jovan M. Jovanovi R. V. Siton-Votsonu, Beograd, 29. februar 1928, Korespondencija II, dok. 156, 166. 70 AJ 66446703; A Notable Reunion Association of Former Yugoslav Pupils in Great Britain, SSH 20/1933, vol. II, 21. decembar, 2. 71 An English Week, SSH 6/1934, vol. III, 16. maj, 1; isto, SSH 15/1934, vol. III, 3. oktobar, 1; Armistice Day 1935, SSH 18/1935, vol. IV, 16. novembar, 1; Armistice Day in Belgrade, SSH 18/1936, vol. V, 1630. novembar, 2.
66 67

Anglofilske organizacije u Beogradu izme u dva svetska rata

33

bila dogovorena sa prosvetnim referentom Dragutinom Suboti em i ministrom prosvete Dobrivojem Stoovi em, koji im je, i sam bivi engleski ak, za ovu svrhu odobrio 30.000 dinara, na molbu dr Vojislava Janji a, svog prijatelja i tako e kolskog druga. U molbi je istaknuta vanost ovog poduhvata za spoljnu politiku, u asu kada trpimo posledice sankcija protiv Italije, pa su nam potrebne privredne veze sa Britanijom.72 Udruenje studenata engleskog jezika i knjievnosti Univerziteta u Beogradu osnovano je 12. februara 1938.73 Predsednik je bila Vida Markovi , k erka Eda Markovi a, direktora PRIZAD-a.74 Sastanke i asove odravali su u engleskom seminaru i prostorijama Kluba u Dobrinjskoj 10. Udruenje je tako e imalo svoj politi ki i ideoloki profil. Aktivnosti su bile sli ne kao u Udruenju i Klubu predavanja, kruoci, izleti, dramske predstave, koncerti, knjievne ve eri. Organizovali su izlet u London 1939. gde su bili primljeni u Jugoslovenskom drutvu Velike Britanije.75 Aktivno su u estvovali u radu Centralnog odbora Filozofskog fakulteta. Organizacija Bajronove ve eri na fakultetu bila je zapravo manifestacija protiv faizma, ime su i oni, preko svojih profesora i starijih kolega, bili uklju eni u otpor politici pribliavanja Osovini.76 Antifaisti ka pozadina njihovog delovanja vidi se po sastavu ljudi u udruenju Vladeta Popovi (njihov profesor), Edo Markovi (otac osniva a i prve predsednice udruenja, Vide Markovi ), kao i Vje eslav Vilder, (vlasnik lista Nova Rije , koji je napravio intervju sa osniva ima udruenja), bili su masoni, a njihova antifaisti ka i antiosovinska orijentacija dobro je poznata. Anglofilska delatnost u Beogradu kulminirala je stvaranjem Jugoslovensko-britanskog instituta, juna 1940. Potreba za centralizacijom britanske propagande u zemlji stvorena je posle ehoslova ke krize i obrta u odnosu Velike Britanije prema silama Osovine. U tom svetlu, porastao je ina e neveliki zna aj Balkana za britanske strateke interese, pa je, poto su po izbijanju Drugog svetskog rata stvoreni u Beogradu sli ni nema ki i italijanski institut (dok je francuski tada postojao ve nekoliko godina),77 dolo do stvaranja britanskog instituta. Ve na jesen 1938, pod utiskom ehoslova ke krize, britanska strana je preduzela ovu inicijativu, odnosno pukovnik Brid je u razgovoru sa lanovima Udruenja dogovorio osnivanje Instituta, iji je direktor trebalo da bude Vladeta Popovi .78 Ozbiljni planovi u ovom smislu pravljeni su ve po etkom 1939. u Klubu i Udruenju, naravno, inicirani iz Londona u sadejstvu sa Britanskim savetom kao cenAJ 66446703. Osniva i predsednik udruenja bila je Vida Markovi . Godine 1939. predsednik je bila Vukosava Gavrilovi , a sekretar Olga Nin i . Ostali lanovi: Jugoslav or evi , Svetozar Brki , Vukosava Gavrilovi (Vida Markovi , Nezaustavljeno vreme, Beograd 1988). 74 Potpredsednik je bio Svetozar Brki , prvi sekretar Velimir Miloevi , predsednik nadzornog odbora Miroslava Pavlovi , blagajnik Vukosava Gavrilovi . Po asni lanovi bili su Vladeta i Mary Popovi (Students Form Anglophile Society, SSH 3/1938, vol. VII, 116. april, 2). 75 Yugoslav Society of Great Britain, SSH 10 i 11/1939, vol. VIII, avgust, 2; V. Markovi , Nezaustavljeno vreme; Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd 1962, 452. 76 V. Markovi , Nezaustavljeno vreme; Sto godina Filozofskog fakulteta, 452. 77 M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 3436. 78 Izvetaj G. Kozomari a vladi o poseti pukovnika Brida, 3. novembar 1938, AJ 37 31230.
72 73

34

Ranka Gai

Istorija 20. veka, 1/2007

trom kulturne propagande. Savet je trebalo da uplati za osnivanje ove ustanove vie od 100.000 funti. U Londonu je tako e bilo predvi eno da se Institut pridrui Savetu kao posebna sekcija, u skladu sa sveobuhvatnim naporima da se centralizuju sve vrste propagande.79 Po odlasku specijalnog izaslanika Britanskog saveta, Keneta Donstona, iz Beograda u martu je uprava Kluba sastavila nacrt za osnivanje Instituta podizanje zgrade trebalo je da finansira Britanski savet sa dva miliona dinara.80 Tada je odrana konferencija svih anglofilskih drutava u Jugoslaviji, na kojoj je odlu eno da se pristupi osnivanju. Ipak, pripreme su poverene Udruenju, a ne Klubu, budu i da su engleske obavetajne slube sa rukovodstvom ove organizacije imale ve razvijene veze. Udruenje je trebalo da formira privremeni Odbor za saradnju koji bi delovao do osnivanja Instituta. 81 Sednica osniva kog odbora odrana je 1. juna 1940. Institut je bio smeten u Knez Mihailovoj 6/I. Mada je Vladeta Popovi bio predvi en za direktora, Britanci ipak nisu bili spremni da u uslovima rata povere vo stvo Instituta Jugoslovenu, bez obzira na njegovu proverenu lojalnost. Vrilac dunosti direktora postao je Dejvid ilan (David Shillan) iz Britanskog saveta, koji je istog dana zamolio Ministarski savet da odobri lanstvo V. Popovi a u Upravnom odboru. Ovo je odobreno 12. juna 1940, tako da je Vladeta Popovi ostao jedan od vode ih ljudi britanske propagande i u predve erje rata u Jugoslaviji.82 Od delatnosti Instituta poznato je samo da je postao glavni organizator kurseva engleskog jezika i knjievnosti (kurseve jezika Institut je potpuno preuzeo od Kluba; organizovao je i letnji kurs jezika u Sarajevu 25. jula 15. avgusta 1940),83 i da je u njegovoj nadlenosti bilo drugo englesko zabavite u Beogradu, osnovano na Dedinju 1939. godine.84 Institut je priredio komemorativni skup posve en pre toga nedavno preminulom lordu Lojdu, ranijem predsedniku Britanskog saveta. Indikativno je da je jugoslovensku vladu na skupu predstavljao samo jedan predstavnik Ministarstva inostranih poslova, uvaju i strogo formu neutralnosti u ratu, dok su predstavnici javnog ivota prisustvovali u znatno ve em broju, to sa druge strane pokazuje raspoloenje beogradske intelektualne javnosti u tom trenutku.85 * iva delatnost anglofilskih organizacija u me uratnom Beogradu odraava, pre svega, spoljnopoliti ku orijentaciju tadanje elite prema saveznicima iz
Belgrade May Now Have Its British Institute, SSH 21/1939, vol. VII, 116. januar, 1. AJ 3873197. Izvetaj upravnog odbora Udruenja, 31. maj 1939, AJ 342. Poto je vlada bila nesklona opoziciono angaovanom Udruenju prijatelja, poslat je izvetaj CPB-a Ivanu Suboti u, poslaniku u Londonu, 10. juna 1939, u kojem se kae da je za jesen 1939. predvi eno otvaranje Instituta pod pokroviteljstvom Kluba, a ne Udruenja prijatelja, za ta je Britanski savet ve odvojio sredstva (AJ 383582). 82 AJ 66421689. 83 M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 2324; Izvetaj Dejvida ilana septembra 1940. prof. Radivojevi u u Ministarstvu prosvete o letnjem kursu engleskog jezika i kulture u Sarajevu 25. jula 15. avgusta, AJ 66446703. 84 Izvetaj Upravnog odbora Udruenja za 1936, AJ 8033157; Izvetaj Upravnog odbora Udruenja, maj 1939, AJ 342; M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations.., 2324. 85 Me u govornicima na skupu bio je i Dragan Mili evi , koga je ubio Gestapo 1942, zbog obavetajnog rada za Britance (M. Milojevi , Anglo-Yugoslav Cultural Relations, 3436).
79 80 81

Anglofilske organizacije u Beogradu izme u dva svetska rata

35

Prvog svetskog rata, koji su bili garant poloaja Kraljevine SHS/Jugoslavije u okviru versajskog sistema. Nekoliko godina pred po etak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji ona je predstavljala i izraz otpora prema faizmu i zvani noj politici neutralnosti jugoslovenske vlade, koja je dospela u preveliku zavisnost od Tre eg rajha. Ratno saveznitvo sa Velikom Britanijom i li ne veze stvorene u takvim okolnostima imali su vrsto uporite u beogradskim krugovima. Beogradski anglofili su predstavljali prili no koherentnu grupaciju, povezanu sli nom ideologijom i kulturnom orijentacijom: sa njihovim prijateljima i saradnicima u Britaniji vezivala su ih liberalno-demokratska uverenja i orijentacija ka ideji jugoslovenstva i federalisti kom preure enju Kraljevine SHS/Jugoslavije. Engleski sistem kolovanja kroz koji su proli tokom rata i kasnije, kao korisnici stipendija Fonda srpskog poslanika, stvorio je kod njih fascinaciju britanskom kulturom, koja je postala neka vrsta uzora i putokaza za razvoj demokratije i moderne drave.

36

Ranka Gai

Istorija 20. veka, 1/2007

Ranka Gai

THE ANGLOPHILE ORGANIZATIONS IN BELGRADE BETWEEN THE WORLD WARS

Summary
The early phase of the relations between Serbian and Anglo-Saxon culture is not widely known, due to the political events and discontinuities in Serbian 20th century history. The first lasting cultural relations with Great Britain were established during WWI. British and bilateral organizations between the World Wars can be regarded as two interconnected networks. One of them was formed during WWI and soon after, consisting of organizations dealing with charity and education of the Serbian soldiers and civillians. The other consists mainly of organizations established between the World Wars, dealing with British propaganda, cultural as well as political. There were five of those in Belgrade: The AngloAmerican-Yugoslav Club, The Society of Friends of Great Britain and America, The Society for Promoting Anglo-Saxon Culture in Yugoslavia, The Union of Former Students in Great Britain, and The Union of Students of the English Language and Literature in Belgrade. Their activities were coordinated from London by the Yugoslav Society of Great Britain (R.W.Seton-Watson) and the British Council, as well as by the Yugoslav-British Institute from 1940 onwards. The members of these societies were mostly educated in Britain during and after the WWI. The most active and numerous among these were the Anglo-AmericanYugoslav Club and the Society of Friends of Great Britain and America. The Club had a broader circle of members, whereas the Society was more exclusive as to its political orientation. Jovan Jovanovi , the former minister and a diplomat, leader of the Serbian Agrarian Party, and Vladeta Popovi , Head of the Chair for English language and literature and a close collaborator of the British Council, played by far the most important part in the British cultural propaganda in Belgrade. As for their ideology, the Belgrade anglophiles shared liberal and democratic values and, with few exceptions, believed in Yugoslavianism and promoted the idea of the federal, decentralized state.